Ključni koncepti i odlike intervencije u ranom detinjstvuintervencije u ranom detinjstvu

Dr. Holi Hiks-Smol

Državni univerzitet u Portlandu

Beograd, Srbija

17. novembar, 2016. god.

Situaciona analiza stanja u vezi sa IRD: Srbija

• Pokrenuta od strane Programa za rano detinjstvo Fondacije Otvoreno društvo i sprovodi se zajedno sa UNICEF-om Srbija

• Situaciona analiza pružanja postojećih usluga i • Situaciona analiza pružanja postojećih usluga i šansi za pružanje podrške maloj deci sa smetnjama u razvoju

• Šanse za razvoj nacionalnog sistema IRD

Ciljevi prezentacije

• Definisanje Intervencije u ranom detinjstvu (IRD)

• Principi Prakse vezane za IRD

• Veza između IRD-a i inkluzivnog vaspitanja i • Veza između IRD-a i inkluzivnog vaspitanja i obrazovanja

• Praksa zasnovana na dokazima

• Komponente Sistema IRD

• Naučene lekcije u regionu

Ciljevi intervencije u ranom detinjstvu

• Identifikovanje dece sa kašnjenjem i smetnjama u razvoju

• Pomaganje svakom detetu da ostvari svoj potencijalpotencijal

• Prevencija i svođenje razvojnih poteškoća na minimum

• Povećanje funkcionalnih veština deteta

• Promovisanje pozitivnih sklonosti ka učenju

• Pružanje podrške osnovi za inkluzivno vaspitanje i obrazovanje

Ciljevi IRD, nastavak

• Obezbeđivanje prava deteta

• Pružanje podrške očuvanju porodice

• Ojačavanje porodica i smanjivanje njihovog stresastresa

• Smanjivanje tekućih i budućih troškova javnog sektora u sferi obrazovanja i društvene podrške

• Smanjivanje kratkoročnih i dugoročnih troškova za zdravstvenu negu

Deca kojoj je potrebna IRD

Deca od rođenja do treće ili pete godine života

• Bebe sa niskom težinom pri rođenju ili prevremeno rođene koje su identifikovane prilikom rođenja ili ubrzo nakon njega

• Deca sa kašnjenjem u razvoju

• Pothranjena deca (obično umereno do izrazito)

• Deca sa hroničnim bolestima (npr., HIV, malarija, TBC)

• Deca sa smetnjama i atipičnim ponašanjima, kao što je autizam

• Desa sa visokim rizikom za kašnjenje ili smetnju zbog porodičnog statusa, sukoba/raseljenja, izbegličkog statusa, velikog siromaštva, itd.

Definicija IRD

• Uključuje raznovrsne profesionalne i paraprofesionalne radnike koji nude podršku i usluge koje su:– Individualizovane za svako dete i porodicu u okviru dnevne

rutine– Intenzivne kroz ponavljajuće aktivnosti i sa dovoljnim trajanjem– Usredsređene na porodicu koristeći jake strane, prioritete i – Usredsređene na porodicu koristeći jake strane, prioritete i

kulturu date porodice– Zasnovane na timskom radu gde porodice i profesionalni

radnici rade kroz saradnju– Obaveštene o dokazima iz istraživanja i studija procenjivanja– Podstaknute ishodima sa fokusom na povećavanje

učestvovanja deteta– Stavljene u kontekst pri čemu planiranje i realizacija

intervencije uzimaju u obzir detetovo korišćenje veština u okviru prirodnog okruženja

IRD: Tim oko deteta• Roditelji• Braća i sestre• Familija• Radnici u ranoj

intervenciji• Vaspitači• Paraprofesionalni

radnici

Staralacterapeut

Fizio

Logoped

Ishrana

• Paraprofesionalni radnici

• Lekar• Logoped• Fizio-terapeut• Radni terapeut• Nutricionista• Govor i sluh• Vid• Tehnologija• Socijalni radnici

Resursi i podrške u zajednici

Dete

Višestruke discipline/specijalnosti: Primarni pružalac usluga

• Primarni pružalac usluga (PPU) po potrebi radi sa timom specijalista

• PPU razvija bliski odnos sa porodicom i detetomdetetom

• PPU je izabran na osnovu discipline/specijalnosti, geografske lokacije, količine predmeta na kojima radi, jezičkih predispozicija, itd.

Model Primarnog pružaoca usluga

• Delotvorniji je i roditeljima se više sviđa

• 96% roditelja sa 1 pružaocem ocenili su ga kao korisnog

• 77% roditelja sa 2 pružaoca ocenili su ih kao • 77% roditelja sa 2 pružaoca ocenili su ih kao korisne

• 69% roditelja sa 3 ili više pružalaca ocenili su ih kao korisne

(Dunst & Bruder, 2004.)

Konceptualni pomak sa IRD

Tradicionalni pristupi Noviji pristupi

• Roditelji isključeni• Sistem po principu svima po

istom kroju

• Roditelji kao partneri• Individualizovane usluge• Usredsređenost na dete i istom kroju

• Usredsređenost samo na dete• Usredsređenost na nedostatak• Fragmentirane usluge• Jedina sredina je klinička

• Usredsređenost na dete i porodicu

• Usredsređenost na jake strane i potrebe

• Timovi koji sarađuju• Prirodno okruženje

“Primarna uloga pružaoca usluga jeste da radi sa članovima porodice i staraocima u detetovom životu i da im pruža podršku.”

Lukas, Barton, Hart, Rasel, 2010.

Tradicionalni pristupi

• Terapeutski i direktni rad

• Pasivno usmeravanje da bi se funkcija optimizovala

• Fokus na:– oštećenjima

– anormalnim obrascima kretanja– anormalnim obrascima kretanja

– kvalitetu kretanja

Savremene usluge IRD

• Svrha: – Maksimalno povećanje nezavisnosti i učestvovanja

• Zahteva: – Aktivno učestvovanjeAktivno učestvovanje

– Utemeljeno na jačimstranama

– Podstaknuto željenim ishodima

– Usmereno na porodicu

AktivnostTelesna funkcija

i Učestvovanje

ZdravljeZdravlje

Medicinski model ka funkcionalnom modelu i univerzalnom dizajnu

Aktivnostitelesna struktura

Učestvovanje

Okruženje Lični faktori

Prilagođeno od Hansa Forsberga, Dr. med.sci.

1. Bebe i mala deca najbolje uče kroz svakodnevna iskustva i interakcije sa poznatim ljudima u poznatim kontekstima.

2. Sve porodice, uz podršku i resurse, mogu da unaprede učenje i razvoj svoje dece.

Principi prakse IRD

3. Primarna uloga pružaoca usluga jeste da radi sa članovima porodice i staraocima i da im pruža podršku.

4. IRD, od početnih kontakata zaključno sa tranzicijom, mora da bude dinamična i individualizovana kako bi odražavala ono što dete i članovi porodice više vole, njihove stilove učenja i kulturološka verovanja.

5. Ishodi moraju da budu funkcionalni i zasnovani na potrebama dece i porodica i prioritetima koje je ustanovila porodica.

6. Primarni pružalac usluga koji predstavlja i prima podršku

Principi prakse IRD, nastavak

6. Primarni pružalac usluga koji predstavlja i prima podršku tima i zajednice biće onaj koji na najbolji način odgovara na prioritete porodice, njene potrebe i interesovanja.

7. Intervencije kod male dece i članova porodice moraju da budu zasnovane ne eksplicitnim principima, proverenim praksama, najboljim postojećim istraživanjima, i odgovarajućim zakonima i propisima.

30 minuta sedmično

ili

30 minuta sedmično

ili

12 sati sedmično

tokom

12 sati sedmično

tokom

Od roditelja koji je stalno kod kuće do Od roditelja koji je stalno kod kuće do

Specijalista Vaspitač Roditelj

ili

1 sat svake druge sedmice

tokom

38 sedmica godišnje

19 sati kontakta godišnje

ili

1 sat svake druge sedmice

tokom

38 sedmica godišnje

19 sati kontakta godišnje

tokom

38 sedmica godišnje

456 sati kontakta godišnje

tokom

38 sedmica godišnje

456 sati kontakta godišnje

stalno kod kuće do roditelja koji radi puno

radno vreme.

tokom

52 sedmice godišnje

2380 - 4380 sati kontakta godišnje

stalno kod kuće do roditelja koji radi puno

radno vreme.

tokom

52 sedmice godišnje

2380 - 4380 sati kontakta godišnje

Cilj održivog razvoja 4.2

• Osigurati da do 2030. godine sve devojčice i dečaci imaju pristup kvalitetnom razvoju u ranom detinjstvu, brizi/nezi i predškolskom dečaci imaju pristup kvalitetnom razvoju u ranom detinjstvu, brizi/nezi i predškolskom vaspitanju i obrazovanju, tako da budu spremni za osnovno obrazovanje

Osnove IRD

Usredsređena na porodicu, individualizovana, odgovara na kulturološki kontekst

Svakodnevne rutine, aktivnosti i

mestaObuka kao podrška

intervenciji koju

Utemeljeno uputstvo zasnovano na dokazima

Funkcionalni ishodi zasnovani na učestvovanju

intervenciji koju realizuje porodica

Okvir povezanog sistema

1. korak: Pregled/promocija i kontakti

• Sprovesti promotivne aktivnosti i kontakte, i odlučiti ko će obaviti pregled

• Odlučiti kome će se pružati usluge i kako će oni ući u sistemPregled pruža odgovor na pitanje, “Da li je detetu • Pregled pruža odgovor na pitanje, “Da li je detetu potrebna dalja procena?”

• Treba da bude ekonomičan, da traje kratko, da bude standarizovan, pouzdan/valjan i kulturološki/kontekstualno prikladan

• Postoje alatke koje popunjavaju roditelji• Može da se koristi kao deo praćenja• Razmotriti višestruke faktore tokom tumačenja

Bez alatki za pregled

Sa alatkama za pregled

Smetnje u Identifikovano Identifikovano

Otkrivanje dece sa postojećim kašnjenjima

Smetnje u razvoju

Identifikovano 14-54%

Šeldrik i dr., 2011.

Identifikovano 70-80%

Skvajerz i dr., 1996.

Problemi sa mentalnim zdravljem

Identifikovano 20%

Lavinj i dr., 1993.

Identifikovano 80-90%Sterner, 1991.

Courtesy of START

Copyright © 2011 Paul H. Brookes Publishing Co., Inc. All rights reserved. www.agesandstages.com

2. korak: Funkcionalna procena

Detaljna procena koja pomaže da se ustanovi trenutni nivo detetovog funkcionisanja i koja može da:

o Obezbedi koristan profil detetao Pomogne kod utvrđivanja željenih ciljeva i postignućao Pomogne kod planiranja programa za deteo Pomogne kod planiranja programa za deteo Da se koristi za procenjivanje detetovog napredovanja

tokom vremenao Da se koristi u svrhe vrednovanja programa

Pruža odgovor na pitanje:o “Šta je detetu potrebno sledeće?”o “Da li je moj program delotvoran?”

ASQ-3™ and ASQ:SE Training Materials by Jane Squires, Jane Farrell, Jantina Clifford, Suzanne Yockelson, and Elizabeth TwomblyCopyright © 2011 Paul H. Brookes Publishing Co. All rights reserved. www.agesand stages.com

Procena

• Može da se obavi u prirodnom okruženju kroz igru i posmatranje – primer

• Uključuje više od jedne discipline/specijalnosti

• Podaci iz procene koriste se da bi se pripremio • Podaci iz procene koriste se da bi se pripremio individualizovani plan pružanja usluga

• Takođe moraju da se procene i prioriteti porodice

3. korak: Individualizovani plan

• Zasnovan na prikupljenim informacijama, uključujući i izveštaj roditelja, rutine i sklonosti deteta i porodice

• Profesionalni radnici I roditelji zajednički donose odluke o ciljevima, tipovima, trajanju, intenzitetu i odluke o ciljevima, tipovima, trajanju, intenzitetu i mestu pružanja usluga

• Specifično navođenje elemenata da bi napredak mogao da se procenjuje

• Planovi se obično rade za period od 6 do 12 meseci• Ustanoviti koliko često plan treba da se pregleda• Usluge treba da se koordinišu preko jednog pružaoca

po mogućstvu u prirodnom okruženju

Briga roditelja -> Cilj

•Na sastanku u vezi sa IPPU-om održanom zbog njihove 4-godišnje kćerke, Maja i Isak su kao svoj primarni cilj odredili poboljšanje interakcija u okviru Sarinog igranja. Maja je prijavila da se Sara igra sa svojom mlađom sestrom, ali da se ne igra “pravično”. Često otima igračke svoje mlađe sestre, pa to dovodi do svađe.igračke svoje mlađe sestre, pa to dovodi do svađe.

•Emili, Sarina vaspitačica, slaže se sa tim da Sara ima teškoće u igranju sa vršnjacima i da je često potrebna intervencija odraslih da bi se sprečila svađa.

Cilj

• Cilj: Kada dobije malo pomoći od nekog odraslog, Sara će se igrati sa svojom sestrom posle večere ili sa drugaricom u obdaništu, deleći materijale za igru, kao što su lutke i njihova odeća, i prostor za igru najmanje pet minuta, dva puta nedeljno tokom tri sedmice.

••• Izjava o novim elementima: Igraće se … deleći

materijale za igru, kao što su luke i njihova odeća, i prostor.

• Normalizovani kontekst: Posle večere ili sa drugaricom u obdaništu.

• Kriterijum: Najmanje pet minuta, dva puta nedeljno tokom tri sedmice.

4. korak: Evaluacija

• Važno je da se zna ko će pratiti napredovanje deteta u izabranim oblastima ishoda (ciljevima)

• Kako bi izgledao adekvatni napredak?• Koliko često ćete pregledati plan?• Koliko često ćete pregledati plan?• Kada unosite promene i ko odlučuje o tome?• Važna je dokumentacija o jačim stranama i

teškoćama/izazovima/potrebama deteta i porodice• Inputi porodice i komunikacija sa porodicama uz puno

poštovanje su od kritičnog značaja!

5. korak: Tranzicija ka IO

• Pripremiti dete i porodicu za ono što dolazi pošto se završe usluge IRD

• Obezbediti dovoljno vremena za nesmetani prelazak obično na inkluzivni predškolski program ili osnovnu školuobično na inkluzivni predškolski program ili osnovnu školu

• Pomoći roditeljima da ustanove postojanje drugih resursa, da zagovaraju u interesu svog deteta i, ako je potrebno, osnivaju grupe vršnjačke podrške

• Dokumentacija može da predstavlja važnu alatku za tranzicije, pošto ona omogućava novim pružaocima usluga da iskoriste detetove jedinstvene jače strane, sposobnosti i izazove

Praksa zasnovana na dokazima

Najbolji postojeći dokazi

iz istraživanja

Mudrost i

Proces donošenja odluka

• Integriše najbolja postojeća istraživanja

PLUS

• Iskustva, mudrost i vrednosti porodice i

Mudrost i vrednosti porodice

Mudrost i vrednosti pružaoca

usluga

vrednosti porodice i pružaoca usluga

Uzima u obzir karakteristike, sklonosti, jače strane, potrebe porodice i deteta

Kontinuitet rizika

Što je više faktora rizika u životu deteta, to će više biti otežani rast i razvoj deteta

Što je više zaštitnih faktora u životu deteta, to je verovatnije da će rast i razvoj deteta bujati

Jaz od 30 miliona reči

• Do 3. godine života, postoji jaz od 30 milionareči između dece iz najbogatijih i najsiromašnijih porodica u Sjedinjenim državama.

Developmental Framework

Age Stage of Development

Behaviours

0-12 months

Attachment -regulation -recognisable states -attachment -communication

12-30 months

Autonomy & Self Development

-differentiates between self and others; real and make believe -use of pronouns exploration -self control; rules

30 months-7 years

Establishing Peer Relations

-empathy -gender differences -identification of friends -interest in other children

Rehabilitacija u odnosu na IRD/IO

• Porodične rutine

– Menjanje pelena bebi

• Rutine u učionici

– Dolazak, odlazak Menjanje pelena bebi

– Jedenje obroka

– Oblačenje

– Igranje

Dolazak, odlazak

– Jedenje obroka

– Planirane aktivnosti

– Igranje

Gde možemo da ubacimo šanse?

Primeri

• Lining up (prateći uputstva u dva koraka)

• Requesting help

• On or under

• Evan’s story

– Prioritet u hranjenju

– Prioritet u komunikaciji

• On or under

• Making choices with visuals

• Multiple steps

Prirodne šanse za učenje

• Van uobičajenih mesta• Pružiti šanse za vežbanje, vežbanje, vežbanje• Fokus intervencije na detetovim interesima i

odlikama• Naglašava angažovanje, nezavisnost i društvene

odnose u okviru prirodno nastajuće aktivnosti

Put razvoja IRD

Proširenjeu fazama

Pilot usluge

Donosioci politika

Socijalna zaštitaZdravstvo Sistem obuke

Međusektorska saradnja

Realizovan sistem obuke

Vizija IRD i okvir politika

Pripremljene alatke za usluge, nadgledanje, i praćenje i evaluacija

Praktičari

zaštitaZdravstvo

ProsvetaRazvijen sistem pregleda

Sistem obuke

Ustanovljeni propisi vezani za program

Uspostavljanje prioriteta: Odakle krenuti?

• Koja je organizaciona ili nacionalna “vizija” za usluge IRD?

• Ustanoviti prepreke i one koji mogu da pomognu da vizija postane realnost?

• Koje organizacije ili pojedinci mogu da rade zajedno?

• Da li je potrebno više obuke/diskusija da bi se došlo do zajedničke vizije?

• Da li neke komponente treba da se postave po prioritetu?

Gruzija, Bugarska i Ukrajina• Različite startne pozicije, ali sličan put

• Sve zemlje rade od vrha na dole i odozdo ka gore sa ograničenim resursima

• Različiti konteksti

– sistem vaučera i usluge koje nude NVO– sistem vaučera i usluge koje nude NVO

– razvoj usluga u zajednici i klima deinstitucionalizacije

– postojeće poliklinike

Prioriteti korisnika grantova• Alatke za pregled i procenu

• Izračunavanje troškova usluga

• Zagovaranje

• Obuka o strategijama za: govor i jezik, fizio-terapiju, ishranu, autizam, mešovite prakse (predškolska ishranu, autizam, mešovite prakse (predškolska inkluzija), aranžmani/izmene u okruženju

• Povećano uključivanje porodice

• Sistem nadgledanja

• Upravljanje podacima (elektronske baze podataka i obrasci)

• Mentalno zdravlje beba

Regionalni svetionici najbolje prakse

• Primer razvoja nacionalne strategije

• Iskusni treneri i modeli dobre prakse

• Alatke za pregled i procenu

• Kampanje za zagovaranje

• Sistemi za nadgledanje i praćenje• Sistemi za nadgledanje i praćenje

• Smernice za nacionalnu praksu

• Razvoj obuke za lica koja su već zaposlena i ona koja to još nisu

• Istraživanje

• Dnevnik (ruski / engleski)

• Razvoj obuke za lica koja su već zaposlena i ona koja to još nisu

Sledeći koraci

• Stalni razvoj kako bi se ojačale slabije komponente

• Više formalizovana obuka za lica koja su već zaposlena i ona koja to još nisu

• Akademski razvoj IRD na nivou sertifikata, bačelor • Akademski razvoj IRD na nivou sertifikata, bačelor i master studija

• Jačanje koordinisanih sektora• Povećana lokalna podrška• Mehanizmi osiguranja kvaliteta• Inkluzivno obrazovanje

Hu

ma

n c

ap

ab

ility

, e

qu

ity, rig

hts

• Organizacijama je potrebno više od izolovanih obuka• Bolje je raditi preglede slučajeva, koristiti video, prakse

promišljanja o slučajevima / igranje uloga• Potrebne su alatke specifične za dati kontekst• Obučavati i usmeravati, a NE samo obučavati i nadati se!

• Mora se posmatrati “proces” promene/realizacije

Rane lekcijeH

um

an

ca

pa

bili

ty, e

qu

ity, rig

hts

EARLY CHILDHOOD PROGRAM

Mora se posmatrati “proces” promene/realizacije• Važna je regionalna razmena između zemalja• Potrebno je pronaći one koji su najbolji u okviru različitih

sektora• Potrebne su prilike za multidisciplinarne razgovore (uključujući

i roditelje)• Potrebno je poznavanje intervencija zasnovanih na

aktivnostima• Uključiti vaspitače – put od IRD do inkluzivnog vaspitanja i

obrazovanja

Hvala!