dr vladan pavlovic knjiga

Dr Vladan Pavlovid

TEORIJA I ANALIZA BILANSA

Beograd, 2008.

Dr Vladan Pavlović

TEORIJA I ANALIZA BILANSA

Recenzenti:

Prof, dr Jovan Ranković,

redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Prof,

dr Mirko Kulić>

redovni profesor Fakulteta za poslovne studije Megatrend univerziteta u Beogradu

Izdaje i štampa

Megatrend univerzitet, Beograd, Goce Delĉeva 9a

Za izdavača:

Nevenka Trifunović, izvršni direktor

Direktor izdavačke delatnosti:

Dragan Karariović

Lektor:

Irina Milutinović

Tehničko uređenje: Tatjana Stojković

Dizajn korica: Tatjana Stojković

Tirai:

200 primeraka

Copyright:

© 2008 Megatrend univerzitet - Beograd Izdavaĉ

zadržava sva prava. Reprodukcija pojedinih delova

ili celine ove publikacije nije dozvoljena!

ISBN 978-86-7747-311-2

Odlukom Komisije za izdavačku delatnost

Megatrend univerziteta broj 254/50 (25,04.2008)

rukopis je odobren za Štampu i upotrebu u nastavi kao udžbenik.

CIP - KaTanorH3anHJa y ny6jiHKauHJn

HapoflHa 6n6nMOTeKa Cp6MJe, Beorpafl

657.372(075.8)

nABJIOBMTi, B/iaflaH

Teorija i analiza bilansa / Vladan Pavlović. -

Beograd: Megatrend univerzitet, 2008

(Beograd: Megatrend univerzitet). -244 str,:

tabele, graf. prikazi, obrasci; 24 cm

Tiraž 200. - Propisani obrasci finansijskih

izveštaja: str. 223-237. - Napomene i

bibliografske reference uz tekst. -Bibliografija:

str. 239-244.

ISBN 978-86-7747-311-2

a) Bw/ianc b) Bubane - Aiiavinsa

COBISS.SR-ID 149232652

Teorija i analiza bilansa

3

SADRŽAJ

UVOD ................................................................................................ 9

I. GLAVA

Teorija bilansa ................................................................................. 11 7. Pojam, sadržina i shvatanje bilansa .............. ; .................................................................. 77

7. 7. Pojam bilansa (stanja) i njegova sadržina ......................................................... : .......... 72

7.2. Pojam računa uspeha i njegova sadržina ....................................................................... 75

7.3. Povezanost bilansa stanja i bilansa uspeha .................................................................... 79

2. Teorije bilansa ............................................................................................................. 20

2.7. Statičko (imovinsko) shvatanje bilansa .......................................................................... 27

2.1.1. Nerazvijeno statičko (imovinsko) shvatanje bilansa ............................................................... 21

2.1.2. Novije ili razvijeno statičko (imovinsko) shvatanje bilansa .................................................... 23

2.2. Dinamičko shvatanje bilansa .......................................................................................... 24

2.3. Organsko shvatanje bilansa ........................................................................................... 26

3. Načela urednog knjigovodstva ................................................................................. ...27

3.7. Načela urednog knjigovodstva u užem smislu ................................................................ 28

3.2. Načela urednog inventarisanja ....................................................................................... 29

3.3. Načela urednog biiansiranja ........................................................................................... 30

3.3.1. Okvirna (opšta) načela ........................................................................................................... 31

3.3.1.1. Načelo jasnosti ................................................................................................................................ 31

3.3.1.2. Načelo istinitosti .............................................................................................................................. 33

3.3.2. Načela razgraničenja .............................................................................................................. 35

3.3.2.1. Načelo pojedinačnog vrednovanja ................................................................................................. 35

3.3.2.2. Going concern princip ..................................................................................................................... 35

3.3.2.3. Načelo realizacije ............................................................................................................................ 35

3.3.2.4. Načelo razgraničenja prema predmetu i vremenu ......................................................................... 42

3.3.2.5. Načelo impariteta ........................................................................................................................... 43

3.3.3. Dopunska načela biiansiranja ................................................................................................. 45

3.3.3.1. Princip opreznosti u funkciji utvrđivanja periodičnog rezultata i imovine ..................................... 46

4 Sadržaj

3.3.3.2. Načelo stalnosti u funkciji utvrđivanja objektivnog periodičnog rezultata ...................................... 47

3.3.4. Matching princip ................................................................................................................... 49

3.3.5. Odnos između načela urednog bilansiranja i računovodstvenih standarda ........................... 51

4. Procenjivanje bilansnih pozicija ........................................................................................... 57

5. Latentne rezerve i skriveni gubici ......................................................................................... 54

5.1. Pojam i suština latentnih rezervi ...................................................................................... 54

5.2. Vrste latentnih rezervi ................................................................................................................ 56

5.3. Rasturanje latentnih rezervi ............................................................................................. 57

5.4. Stav poslovne prakse i ekonomske teorije o latentnim rezervama .................................. 57

5.5. Primer obrazovanja i rasturanja latentnih rezervi

s aspekta knjigovodstveno-bilansne povezanosti ............................................................ 58

5.6. Skriveni gubici .................................................................................... 60

6. Vrste bilansa ......................................................................................................................... 67

6.1. Bilansi prema redovnosti sastavljanja .................................................................................... 61

. 6.2. Bilansi prema njihovoj vezi sa knjigovodstvom ....................................................................... 63

6.3. Bilansi prema globalnoj svrsi iskazivanja ............................................................................... 63

6.4. Bilansi prema merodavnosti pravnih normi .......................................................................... 64

6.5. Bilansi prema području informisanja .......................................................................... 66

6.6. Bilansi prema dužini bilansnog perioda....................... ; ................................................. 66

6.7. Bilansi prema vremenu koje pokrivaju ............................................................................ 67

6.8. Bilansi prema tehnici sastavljanja ................................................................................... 67

6.9. Bilansi prema karakteru bilansnih veličina-stanje ili tok ................................................. 67

6.10. Bilansi prema broju uključenih preduzeda u bilans ............................................................ 68

7. Politika bilansa ............................................................................................................. 68

7.1. Predmet i područje politike bilansa .......................................................................... 68

7.2. Ciljevi politike bilansa ................................................................................................................ 71

7.2.1. Finansijsko-politički ciljevi ....................................................................................................... 72

7.2.2. Ciljevi politike publiciteta ........................................................................................................ 76

II. GLAVA

Finansijski (računovodstveni) izveštaji ............................................ 77

7. Pojam i vrste finansijskih (računovodstvenih) izveštaja ..................................................... 77

2. Bilans kao osnovni finansijski izveštaj ........................................................................... 79

2.1. Specifičnosti pasive pojedinih pravnih formi .......................................................................... 83

2.1.2. Specifičnosti bilansne pasive u društvima kapitala ................................................................ 87

2.1.2.1. Sopstveni kapital kod društava sa ograničenom odgovornošdu ...................................................... 88

2.1.2.2. Sopstveni kapital kod akcionarskih društava ................................................................................... 88

3. Izveštaj o uspehu (Bilans uspeha) kao osnovni finansijski izveštaj ................................. 89

3.1. Metode obračunavanja uspeha ....................................................................................... 92

3.1.1. Metoda ukupnih troškova ...................................................................................................... 92

3.1.2. Metoda troškova prodatih učinaka ........................................................................................ 97

3.2. Biiansiranje gubitka ................................................................. : ........................... 700

4. Aneks ............................................................................................................. ; ....................700


5

5. Računovodstvene politike i Napomene prema MRS 7 ..................................................... 707

6. Izveštaj o novčanim tokovima..., .................................................................... , ................ 704

7. Izveštaj o promenama na kapitalu... .................................................................................706

8. Izveštaj o poslovanju ................................................................................................. 707

9. Izveštaj o korporativnom upravljanju................................................................................ 708

III. GLAVA

Teorija analize ............................................................................... 109 7. Cilj i zadaci analize ............................................................................................................ 709

2. Pretpostavke analize ......................................................................................................... 770

3. Sredstva (instrumenti) analize .......................................................................................... 777

3.1. Brojevi. ........................................................................................................................... 111

3.2. Grafikoni ........................................................................................................................ 115

4. Metode analize.... .............................................................................................................. 776

3.1. Metoda upoređivanja .................................................................................................... 116

4.1. Metoda raščlanjavanja .................................................................................................. 118

4.2. Metoda sintetizovanja ................................................................................................... 119

4.3. Dopunske metode analize.............................................................................................. 119

4.4.1. Metoda eliminacije ili izolacije ............................................................................................. 119

4.4.2. Metoda korelacije ................................................................................................................ 120

5. Vrste analize ....................................................................................................................... 720

5.1. Statička i dinamička analiza .......................................................................................... 120

5.2. Kompleksna i parcijalna analiza .................................................................................... 121

5.3. Interna i eksterna analiza .............................................................................................. 121

5.4. Stalne i povremene analize ............................................................................................ 121

IV. GLAVA

Finansijska analiza ........................................................................ 123 7. Pojam i korisnici i pretpostavke finansijske analize ........................................................ 723

2. Uslovljenost finansijskog položaja preduzeda .................................................................. 725

3. Pravila financiranja kao podloga finansijske analize ........................................................ 737

3.1 Vertikalna pravila finansiranja ................................................................................................ 132

3.2. Horizontalna pravila finansiranja .......................................................................................... 135

3.3. Iskazna mod pravila finansiranja ........................................................................................... 138

4. instrumenti finansijske analize ................................................................................... 140

4.1. Vizuelna analiza bilansa ......................................................................................................... 140

4.2. Analiza bilansa pomodu računa pokrida .............................................................................. 140

4.3. Racio analiza ............................................................................................................................. 141

4.3.1 Rado analiza likvidnosti.......................................................................................................... 141

4.3.1.1,

Poimanje likvidnosti ......................................................................................................... 141

4.3.1.2. ......................................................................................................................................... Rada

likvidnosti .................................................................................................................................... 143

4.3.2. Racio analiza solventnosti .................................................................................................... 146

4.3.2.1.Poimanje solventnosti ........... ; ........................................................................................ 146

4.3.2.2.Racia solventnosti ........................................................................................................... 148

4.3.3. Racia finansiranja (mobilizacija ............................................................................................ 150

4.3.4. Racia analiza aktivnosti (obrta) ............................................................................................. 151

4.3.4.1. Defmisanje obrtnih sredstva .......................................................................................... 151

4.3.4.2. Racia aktivnosti (obrta) ...................................................................................................... 153

4.3.4.2.1. Racia obrta imovine .................................................................................................... 153

4.3.4.2.2. Racia obrta dobavljača ........................................................................................... 155

4.3.5. Racia rentabilnosti ............................................................................................................... 155

4.3.5.1.Pojam rentabilnosti ........................................................................................................ 155

4.3.5.2.Rentabilnost ekonomije .................................................................................................. 155

4.3.5.2.1.Bruto prinos na ukupni kapital ................................................................................ 756

4.3.5.2.2.Neto prinos na ukupni kapital. .......................................................................................... 160

4.3.5.3.Rentabilnost sopstvenog kapitala .................................................................................... 162

4.3.5.4.Rentabilnost pozajmljenog kapitala ................................................................................ 165

4.3.5.5.Uticaj strukture kapitala na rentabilnost ......................................................................... 165

4.3.6. Racia pokrida ......................................................................................................................... 167

4.3.7. Brzi testovi kao instrumenti za ocenu solventnosti i boniteta preduzeda ............................ 169

4.3.7.1. „Brzi test I" za ocenjivanje solventnosti ......................................................................... 169

4.3.7.2. „Brzi test II" kao instrument za ocenjivanje boniteta preduzeda ...................................... 171

4.4. Neto obrtni fond kao instrument finansijske analize ........................................................... 172

4.5. Analiza zasnovana na veličini tokova ......................................................................................................... 176

4.5.1. Cash flow analiza .................................................................................................................. 176

4.5.1.1.Pojam Cash flow .............................................................................................................. 176

4.5.1.2.Cash flow kao instrument za ocenu likvidnosti ............................................................... 177

4.5.1.3.Cash flow kao instrument za ocenu prinosne i finansijske snage preduzeda.................. 181

4.5.2. Funds flow analiza ............................................................................................................. 184

4.5.3. Izveštaj o novčanim tokovima kao osnova za cash flow i funds flow analizu .................... 192

5. Instrumenti za obračun rizika .................................................................................... 200


7

5.1. Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata ............................................................... 200

5.2. CAPM model kao instrument za ocenu rizika ................................................................... 205

V. GLAVA

Tumačenje osnovnih tržišnih pokazatelja ................................. « ..... 209 7. Pokazatelji koji se zasnivaju na nominalnim vrednostima .................................................. 209

7.7. Prinos na akcijski kapital - obične akcije (Return on Equity) ........................................... 209

7.2. Dobit po akciji (Earning per share - EPS; Benefice par action - BPA) ............................. 209

7.3. Dividenda po akciji (Dividendper Share; Le dividende par action - DPA) ....................... 270

7.4. Racio isplate dividendi (Dividendpayout ratio; Le tauxde distribution) ......................... 277

2.7. Pokazatelji koji se zasnivaju na tržišnim vrednostima ...................................................... 212

2.1.1. Racio P/E - Odnos tržišne vrednosti i prinosa po akciji ............................................................ 212

2.2. Racio dividendi po akciji i tržišne vrednosti akcije

(Dividend Yield; Le rendement de faction) ....................................................................... 275

2.3. Tržišna kapitaiizacija .........................................................................................................276

2.4. Racio tržišne vrednosti prema knjigovodstvenoj vrednosti

(PBR -Price to Book Racio) ............................................................................................... 276

VI. GLAVA

Procena vrednosti kapitala .............................................................. 217 7. Prinosna vrednost preduzeda ............................................................................................... 220

2. Tržišna vrednost preduzeda.... .............................................................................................. 220

3. Reprodukciona vrednost preduzeda ..................................................................................... 227

4. Likvidaciona vrednost preduzeda ......................................................................................... 222

PRILOG: PROPISANI OBRASCI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ................... 223

LITERATURA ..................................................................................... 239


9

UVOD

Finansijsku analizu vrše analitiĉari preduzeća za potrebe menadžmenta (u funkciji

donošenja poslovnih odluka), investitori, potencijalni investitori, poverioci, meĊu

kojima najvažnije mesto zauzimaju banke, inspekcije, publicisti, statistika. Svaki od

navedenih subjekata će vršiti analizu sa razliĉitim ciljevima. Većina eksternih

subjekata ima na raspolaganju samo finansijske (raĉunovodstvene) izveštaje, koje su

preduzeća u obavezi da obelodane. Da bi se na osnovu finansijske analize mogli doneti

zakljuĉci o finansijskom položaju i zaraĊivaĉkoj sposobnosti preduzeća, nužno je

najpre razumeti finansijske izveštaje koji predstavljaju podlogu za finansijsku analizu.

Najvažniji finansijski izveštaji su bilans stanja, izveštaj o uspehu (bilans uspeha) i

izveštaj o novĉanim tokovima. Nije moguće razumeti ove izveštaje ukoliko se ne raz-

ume šta oznaĉavaju bilansne pozicije i po kojim vrednostima su one vrednovane. Stoga

analitiĉari moraju razmatrati i Napomene uz finansijske izveštaje (u zemljama EU se

taj izveštaj naziva Aneks). Bilansne pozicije se razliĉito procenjuju u zavisnosti od

cilja bilansiranja. To znaĉi da će bilansiranje, mo-tivisano razliĉitim ciljevima, imati za

posledicu razliĉite bilanse, sa razliĉito vrednovanim bilansnim pozicijama. Cilj

redovnog bilansa je vremenom me-njan, a svaki poseban povod (osnivanje, fuzija,

likvidacija, steĉaj i dr.) dovodi do sastavljanja posebnog (specijalnog) bilansa.

Savladavanje teorije bilansa je neophodan korak ka razumevanju bilansa. U okviru

prvog dela udžbenika - Teorija bilansa, u kratkim crtama su razmatrani ciljevi bilansa,

naĉela bilansiranja, tj. pravila kojima se ureĊuju problemi prikazivanja i procenjiva-nja

za potrebe redovnog godišnjeg zakljuĉka, pitanja procenjivanja bilansnih pozicija,

latentne rezerve i vrste bilansa. U poglavlju u kojem razmatramo procenjivanje

bilansnih pozicija, izvršena je samo jedna rekapitulacija problematike procenjivanja

prethodno izložene u poglavlju u kome su elaborirana naĉela na osnovu kojih se vrši

procenjivanje. Ukoliko je ovaj skroman pokušaj prikazivanja bilansne teorije u

najkraćim crtama uspelo da zainteresuje ĉitaoce za ovu zanimljivu i dinamiĉnu oblast,

prouĉavanje monografije „Teorija

Uvod

1 0

bilansa", kapitalnog dela profesora Jovana Rankovića, na ĉije radove se ovaj udžbenik

ĉesto poziva, predstavljaće posebno zadovoljstvo. Monografije „Specijalni bilansi" i

„Konsolidovani godišnji zakljuĉak", takoĊe proizišle iz pera profesora Rankovića,

predstavljaju nezaobilaznu literaturu za zaokruživanje znanja vezanih za bilansnu

teoriju.

Drugi deo udžbenika posvećen je analizi bilansa. U ovom delu se elaboriraju

instrumenti analize koji stoje analitiĉarima na raspolaganju za ocenjiva-nje finansijskog

položaja i zaraĊivaĉke sposobnosti preduzeća (koja, takoĊe, determiniše finansijski

položaj). U okviru drugog dela prikazani su i obrazloženi najvažniji tržišni pokazatelji.

U poslednjem delu udžbenika su, u kratkim crtama, prikazani osnovni koncepti

vrednovanja kapitala.


Rankovid, J., op. cit., str. 23.

1 1

I. GLAVA

Teorija bilansa

7. Pojam, sadržina ishvatanje bilansa

„Etimološki, reĉ bilans vodi poreklo od latinskih reci bilanx Ubra (vaga sa dva

tasa),1 dok je upotreba reci u podruĉju knjigovodstva i bilansa neposredno povezana s

italijanskom reĉju bilancio (bilans), što je svakako pouzdan trag njegovog nastajanja."2

Etimologija3 upućuje na formalna obeležja bilansa, što se ispoljava u sle-dećem:

a. bilans ima uvek dve strane, što ga karakteriše kao dvostrani pregled;

b. obe strane bilansa su formalno tj. raĉunski jednake veliĉine, što oznaĉava

ravnotežu obeju strana.

MeĊutim, etimologija ne upućuje na materijalnu sadržinu bilansa. Reĉ bilans se

uĉestalo koristi u svakodnevnom govoru u nameri da se iskaže stanje ili rezultat neke

ljudske ili privredne aktivnosti. „U trgovaĉkoj jeziĉkoj upotrebi,4 koja ima u vidu

preduzeće, pod bilansom se podrazumeva raĉunsko uporeĊivanje ili suoĉavanje aktive

i pasive jednog preduzeća."5 U struĉnoj literaturi, pojam bilansa odnosi se iskljuĉivo

na bilans stanja.

Latinski adjektiv bilanx predstavlja spoj reci bis (dvostruki, dupli) i lanx (tas, šolja); reč Ubra znači

ravnoteža.

Rankovid, J., Teorija bilansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 21.

Etimologija (grč. etimologia) je nauka koja istražuje poreklo, koren i osnovna značenja reči.

U stručnoj literaturi ekonomije preduzeda reč trgovac koristi se, pod uticajem tradicije, kao

sinonim za poslovnog čoveka, privrednika. Čak i danas „diplomirani ekonomisti na odseku

ekonomije preduzeda nemačkih univerziteta dobijaju zvaničnu titulu diplomirani trgovac".

Rankovid, J., ibidem.

Teorija bilansa

1 2

7.7. Pojam bilansa (stanja) i njegova sadržina

Iako izraz bilans predstavlja opštepriznati naziv za bilans stanja, zakonodavac se

kod nas opredelio da naziv bilans zameni nazivom bilans stanja. Postoje brojni

pokušaji definisanja bilansa. Bilans je razliĉito definisan, budući da je kroz vreme

menjano shvatanje o osnovnom cilju bilansa, a s promenom cilja-nužno se menjala i

njegova sadržina. Uobiĉajena formulacija jeste da je bilans dvostrani pregled imovine i

izvora finansiranja te imovine. Pri tome, imovina se iskazuje u aktivi, a izvori

finansiranja u pasivi. Smatra se da naziv aktiva potiĉe, od latinske reci agere-što znaĉi:

raditi, delati, biti aktivan, a naziv pasiva od latinske reci pafi-što znaĉi: trpeti, snositi,

podnositi, izdržati.6

MeĊutim, danas nazivi aktiva i pasiva, kao uostalom i

raĉunovodstveni pojmovi duguje [potražuje, ne odgovaraju etimološkom znaĉenju.

Aktiva, dakle, prikazuje imovinu kojom preduzeće raspolaže, a pasiva izvore

finansiranja te imovine u odreĊenom trenutku, tj. na dan bilansa. MeĊutim, imovinu

ipak ne treba poistovećivati s aktivom. Aktiva predstavlja knjigovodstveno (tehniĉki)

bilansni pojam, a sredstva (imovina) ekonomski pojam. Pojam aktive je, dakle, širi od

pojma sredstava. Šta će se konkretno obuhvatati u aktivi zavisi od raĉunovodstvenih

propisa konkretne zemlje. Pri tome, zakonodavstvo se znaĉajno menjalo tokom

vremena, u zavisnosti od toga kako se sagledavao osnovni cilj bilansa, tj. u zavisnosti

od dominantne bilansne teorije.

Današnji redovni bilans, pod uticajem dinamiĉke teorije bilansa za koju je bilans

samo sredstvo za periodizaciju rezultata, obuhvata-pored materijalnih sredstava

(graĊevinski objekti, oprema, gotovi proizvodi, materijal, gotovina i dr.)-i

nematerijalna ulaganja, pri ĉemu se raĉunovodstvenim propisima re-guliše koja se

nematerijalna ulaganja mogu obuhvatiti u aktivi (primera radi, propisi u pojedinim

državama omogućavaju aktiviranje osnivaĉkih troškova, dok se drugim njihovo

aktiviranje zabranjuje). Pored nematerijalnih ulaganja, u aktivi se-takoĊe pod uticajem

dinamiĉke teorije bilansa-obuhvataju, u okviru vremenskih razgraniĉenja, i izdaci koji

će u narednom obraĉunskom periodu postati rashodi (tranzitorna aktiva) i prihodi

obraĉunskog perioda koji će u narednim obraĉunskim periodima postati primanja

(anticipativna aktiva). Pored navedenog, raĉunovodstvenim propisima se odreĊuje i

naĉin prikazivanja gubitka, pri ĉemu se gubitak može prikazati kao odbitna stavka

sopstvenog kapitala (što on i jeste) ili kao ispravka vrednosti kapitala u aktivi.

Prema: Jovanovid, D. - Vitorovid, B., Analiza poslovanja preduzeda sa kontrolom i revizijom,

Savremena administracija, Beograd, 1989, str. 12.


1 3

Prema našim propisima, gubitak se prikazuje kao odbitna stavka sopstvenog kapitala, s

tim što se gubitak koji prevazilazi visinu kapitala iskazuje kao ispravka vrednosti

kapitala u aktivi.

Pored redovnog bilansa, posebne situacije u toku poslovnog života predu-zeća

(likvidacija, steĉaj i dr.) nameću potrebu izrade specijalnih bilansa, koji se sastavljaju

na osnovu nekih drugih pravila za priznavanje i vrednovanje bilansnih pozicija.

U finansijsko-raĉunovodstvenoj literaturi i praksi, razlikuju se sledeći pojmovi:

(1) bruto imovina, (2) ĉista imovina, (3) bilansna imovina i (4) imovina preduzeća.

(1) Bruto imovina predstavlja ukupnost imovinskih vrednosti iskazanih u aktivi.

Ona može da bude manja od zbira aktive bilansa za zbir pozicija aktive koje

predstavljaju korekturu kapitala (npr. gubitak-ukoliko se iskazuje u aktivi) i za zbir

pozicija pasive koje predstavljaju korekturu imovine (npr. za ispravku vrednosti

postrojenjske imovine-ukoliko se otpisivanje vrši indirektno unošenjem iznosa otpisa

na stranu pasive kao ispravke vrednosti, što kod nas nije sluĉaj).

(2) Neto (čista) imovina predstavlja razliku izmeĊu bruto imovine (oĉišćene od

pomenutih korektivnih pozicija) i dugova (obaveza). Ona je raĉunski jednaka

sopstvenom kapitalu. Sledeća ilustracija to pokazuje.

A B i l a n s P

Postrojenjska imovina Sopstveni kapital

Obrtna

Pozajmljeni izvori

Sopstveni kapital = Neto imovina = Garantna supstanca

Postrojenjska imovina + Obrtna sredstva = Bruto imovina

Sopstveni kapital jednog privrednog subjekta nije ništa drugo nego ona vrednost

koja se dobije kad se od vrednosti imovine, odnosno bilansne aktive, oduzme visina

njegovih obaveza. Prema terminologiji MRS, pod terminom kapital podrazumeva se

sopstveni kapital, dok pojam ukupni kapital (sopstveni kapital + tuĊi kapital)

terminologija MRS ne koristi.

(3) Pojam bilansne imovine uveden je ,,u cilju da se izbegne brkanje sa drugim

pojmovima imovine, pre svega s pojmom vrednosti preduzeća kao celine"7. Ovaj

pojam podrazumeva u bilansu iskazane vrednosti bruto imovine ili vrednosti ukupnog

kapitala (sopstvenog i pozajmljenog kapitala). Vrednost celine preduzeća po pravilu je

veća od bilansne imovine zbog latentnih rezervi, koje nastaju usled zabrane aktiviranja

goođwill-a koji nije steĉen kupovinom, propisivanjem nabavnih vrednosti i cene

koštanja kao gornjih granica procenjivanja, ili svesnim potcenjivanjem imovinskih

delova u cilju odlaganja iskazivanja periodiĉnog rezultata i njegove eventualne isplate.

Vrednost celine preduzeća može da padne i ispod bilansne imovine ukoliko preduzeće

radi sa gubitkom, ali i ako postoje skriveni gubici, mada skriveni gubici predstavljaju

daleko redu pojavu.

Prema: ibid., str. 28.

ra {i! Oí c

03

c > o £ o i_ -Q

}garantna

supstanca

Teorija bilansa

1 4

(4) Pojam imovina preduzeća razvijen je u bilansnom i poreskom pravu.8

U

smislu poreskog prava, imovina preduzeća obuhvata sve imovinske delo-ve privredne

jedinice kojima je glavni cilj obavljanje posla, a ĉije bilansiranje dopušta poresko

pravo. Kod uporeĊenja imovine preduzeća, pojam imovine preduzeća se koristi u

znaĉenju čista imovina ili sopstveni kapital9

Sam bilans se, kao dvostrani pregled, može prikazati u formi konta-kada se

suĉeljavaju dve strane, aktiva i pasiva, ili u štafelnoj formi-kada su veliĉine poredane

jedna ispod druge. Bilans u formi konta i štafelnoj formi prikazan je sledećim

ilustracijama.

7.2. Pojam računa uspeha i njegova sadržina

Raĉun uspeha se u domaćoj literaturi i zakonodavstvu - a pod njihovim uticajem -

i u praksi naziva bilans uspeha. Adekvatniji naziv bio bi račun uspeha ili izveštaj o

uspehu. Uspeh obraĉunskog perioda eksplicitno se iskazuje u bilan-su (stanja).

Pozitivni rezultat poslovanja naziva se dobitak, i on nije ništa drugo nego povećanje

sopstvenog kapitala. Negativni rezultat, tj. gubitak sopstvenog kapitala iskazuje se u

zavisnosti od zakonodavstva kao odbitna stavka sopstvenog kapitala u pasivi, ili kao

ispravka vrednosti sopstvenog kapitala u aktivi. MeĊutim, iskazani rezultat je sumarna

veliĉina povećanja ili smanjenja sopstvenog kapitala (neto imovine), koja ne

Aktiva Pasiva

1 Imobilizacije 1 Sopstveni kapital a) Osnovni kapital • Akcijski kapital • Udeli D.O.O. • Ulozi • Državni kapital • Osnovni kapital b) Rezerve c) Emisiona premija (ažio) d) Revalorizacione rezerve e) Neraspoređena dobit f) Gubitak (odbitna stavka)

ti Zalihe II Dugoročni zajmovi

III Potraživanja III Kratkoročne obaveze

IV Gotovina

Svega Svega

Bilans u formi konta

Kostka, G., Bilanzen, Gabler Verlag, Wiesbaden 1978, str. 27; prema: Rankovic, J., op. cit., str.

28. Prema: Rankovic, J., ibid.

Aktiva

I Imobilizacije

II Zalihe

III Potraživanja

IV Gotovina Svega Pasiva

I Sopstveni kapital g) Osnovni kapital • Akcijski kapital • Udeli d.o.o. • Ulozi • Državni kapital • Osnovni kapital h) Rezerve i) Emisiona premija (ažio) j) Revalorizacione rezerve k) Neraspoređena dobit Gubitak (odbitna stavka)

II Dugoročni zajmovi

III Kratkoročne obaveze Svega

Štafelna forma bilansa


1 5

zadovoljava informacione potrebe zainte-resovanih subjekata. Informacione potrebe

zainteresovanih subjekata nalažu segmentirano iskazivanje pozitivnih i negativnih

komponenti rezultata. Stoga preduzeća obavezno sastavljaju i obelodanjuju raĉun

uspeha, u kome se iskazuju prihodi i rashodi segmentirani po vrstama. Na osnovu

raĉuna uspeha, u kome se izražava veliĉina i struktura ostvarenog poslovnog rezultata

obraĉunskog perioda, moguće je vršiti analizu poslovanja i izvesti odreĊene zakljuĉke.

Raĉun uspeha se može sastavljati periodiĉno (meseĉno, tromeseĉno ili še-

stomeseĉno), a zakonski propisi obavezuju njegovo godišnje sastavljanje i obe-

lodanjivanje. Bilans uspeha može se sastavljati po bruto i neto principu. Bruto princip

više odgovara principu jasnosti zbog zabrane saldiranja prihoda i rashoda, te je

njegova iskazna moć znatno veća-što je u skladu sa naĉelima urednog knjigovodstva.

Saldiranje prihoda i rashoda po neto principu može da bude delimiĉno ili potpuno. No,

bez obzira na to da li je u pitanju delimiĉno ili potpuno saldiranje prihoda i rashoda,

unošenje saldiranih pozicija u bilans uspeha u suprotnosti je sa principom jasnosti, ali

se opravdava zaštitom od konkurencije (kad preduzeće primenjuje politiku diskrecije

u izveštavanju). Danas je bruto princip opšteprihvaćen kao sastavni deo naĉela

istinitosti.

Raĉun uspeha, kao i bilans stanja, može se iskazati u formi konta (raĉuna) i u

formi liste (štafelna forma). Pojednostavljena forma raĉuna uspeha može se videti na

sledećim ilustracijama.

Bilans uspeha u formi konta

Rashodi Prihodi

1 Poslovni rashodi Troškovi materijala Troškovi amortizacije Troškovi zarada Troškovi proizvodnih usluga Nematerijalni troškovi

1 Poslovni prihodi Prihodi od prodaje Prihodi od aktiviranja učinaka Promena stanja zaliha

II Finansijski rashodi II Finansijski prihodi

III Ostali rashodi III Ostali prihodi

IV Vanredni rashodi IV Vanredni prihodi

V Dobitak V Gubitak

U raĉunu uspeha, na levoj strani se prikazuju rashodi, a na desnoj strani prihodi.

Grupisanje prihoda i rashoda vrši se u ĉetiri osnovne grupe: poslovni prihodi odnosno

rashodi, finansijski prihodi odnosno rashodi, ostali prihodi odnosno rashodi, i vanredni

(neposlovni) prihodi odnosno rashodi. Razlika izmeĊu poslovnih prihoda i rashoda

predstavlja poslovni rezultat, tj. rezultat po osnovu obavljanja delatnosti za koju je

preduzeće osnovano (poslovni dobitak ili poslovni gubitak). Razlika izmeĊu

finansijskih prihoda i rashoda predstavlja rezultat iz finansijskih aktivnosti. Razlika

izmeĊu poslovnih, finansijskih i ostalih prihoda i poslovnih, finansijskih i ostalih

rashoda ĉini rezultat iz redovnog poslovanja (dobitak iz redovnog poslovanja ili

gubitak iz redovnog poslovanja). Razlika izmeĊu vanrednih prihoda i rashoda pred-

stavlja vanredni rezultat koji je posledica nekih nepredviĊenih okolnosti. Za analizu je

Teorija bilansa

1 6

posebno znaĉajno posmatranje rezultata s ovih aspekata. Naime, u pitanju su razliĉiti

kvaliteti pomenutih rezultata, a iz toga proizlaze i razliĉiti zakljuĉci o uspešnosti

poslovanja privrednog subjekta.

Štafelna forma se smatra prikladnijom za prikazivanje uspeha jer omogućava

segmentiranje rezultata. Raĉun uspeha sastavljen u štafelnoj formi obez-beĊuje

stepenasto pokriće rashoda, kao i razdvajanje poslovnog, finansijskog i neposlovnog

rezultata.

Bilans uspeha u štafelnoj formi

1 Prihodi od prodaje

2 Prihodi od aktiviranja

3 Promena vrednosti zaliha 4 Poslovni prihodi (1+2+3)

5 Varijabilni troškovi materijala

6 Kontribucioni rezultat (marža pokrida) (4-5)

7 Troškovi prerade • Fiksni troškovi materijala (energija) • Troškovi usluga • Troškovi zarada • Troškovi amortizacije

8 Poslovni dobitak (6-7) 9 Finansijski rezultat (a-b) a) Finansijski prihodi b) Finansijski rashodi

10 Neposlovni rezultat (a-b) 11 a) Neposlovni prihodi b) Neposlovni rashodi Ukupni rezultat (dobitak ili gubitak) (8-9+10)

Kako se i iz prikazanog izveštaja o uspehu vidi, postoji više oblika rezultata

(dobitka). Rezultat se može iskazati u vidu:

• kontribucionog dobitka;

• bruto dobitka na prodaji (Gross profit);

poslovnog dobitka (EBIT-Earnings Before Interest and Taxes, Operating profit,

Operating income, Operating earning);

poslovnog dobitka umanjenog za troškove amortizacije (EBITDA-

Earnings Before Interest, Taxes, Depreciation and Amortization);™ bruto

dobitka, i neto dobitka.

Prihodi od prodaje Umanjeni za cenu koštanja

prodatih uĉinaka

Bruto dobitak na prodaji-Gross profit (predstavlja razliku izmeĊu

prihoda od prodaje i cene koštanja prodatih uĉinaka) Umanjeno za troškove perioda

(troškovi prodaje, administrativno-re-žijski troškovi, troškovi istraživanja i dr.)

= [Poslovni dobitak-EBlT| (razlika izmeĊu poslovnih prihoda i poslovnih


1 7

rashoda. Ovaj rezultat ignoriše odluke u vezi sa finansiranjem i porez na dobit)

Umanjeno za finansijske rashode (obraĉunate kamate na dugove)

= [Bruto dobitak|(razlika izmeĊu ukupnih prihoda i ukupnih rashoda)

Umanieno za porez na dobit

Neto dobitak

Umanjeno za iznos dividendi koje se isplaćuju na preferencijalne akcije

Dobitak raspoloživ za raspodelu vlasnicima obiĉnih akcija

Sadržina bilansa uspeha zavisi od metode po kojoj se utvrĊuje finansijski rezultat.

Finansijski rezultat može se obraĉunavati metodom ukupnih troškova i metodom

troškova prodatih uĉinaka.

Shodno naĉelu realizacije, prihodi se alociraju na onaj obraĉunski period u kome

je uĉinak tržišno verifikovan, tj. isporuĉen, fakturisan i prihvaćen od strane kupca.

Prihodi se iskazuju u visini prodajne vrednosti (koliĉina prodatih proizvoda x prodajna

cena), a odražavaju se na povećanje sredstava (najĉešće se povećavaju potraživanja od

kupaca, a kada se prodaja vrši za gotovinu, tada se povećava gotovina), smanjenje

obaveza (ukoliko je naplaćeno unapred, tj. avansno) ili nastanak anticipativne aktive

(nenaplaćenih prihoda). Ovaj op-

io U SAD se koriste različiti termini za amortizaciju materijalne imovine i amortizaciju nema-

terijalne imovine. Amortizacija nematerijalne imovine se označava pojmom amortization", dok

se amortizacija materijalne imovine označava pojmom depreciation".

šteprihvaćeni sistem bilansiranja prihoda u domaćoj literaturi pominje še pod nazivom

„sistem fakturisane realizacije".11

13. Povezanost bilansa stanja i bilansa uspeha

Bilansi stanja i uspeha predstavljaju dva meĊusobno povezana, ali po funkcijama

razliĉita finansijska izveštaja. Prvi ima zadatak da omogući uvid u imovinsku situaciju

i finansijski položaj preduzeća, a drugi da omogući uvid u zaraĊivaĉku sposobnost

preduzeća. Njihova povezanost se ogleda u tome što prihodi i rashodi nisu ništa drugo

nego povećanje i smanjenje sopstvenog kapitala po osnovu poslovanja, a sopstveni

kapital se iskazuje u pasivi bilansa. Sopstveni kapital se povećava, tj. prihodi nastaju

bilo povećanjem sredstava, ukoliko povećanje sredstava nije nastalo po osnovu

zaduživanja (kada povećanje sredstava nastaje po osnovu vlasniĉkog ulaganja, tada se

povećanje sopstvenog kapitala evidentira neposredno, a ne putem prihoda, budući da

taj dogaĊaj ne utiĉe na uspeh), bilo smanjenjem obaveza, ukoliko smanjenje obaveza

nije nastalo po osnovu smanjenja imovine.

Sopstvenikapital se smanjuje, tj. rashodi nastaju ili smanjenjem sredsta-va-

ukoliko ono nije nastalo po osnovu izmirivanja obaveza, ili povećanjem obaveza-

ukoliko obaveze nisu nastale kao posledica pribavljanja imovine.

Teorija bilansa

1 8

Dakle, u procesu nastajanja prihoda i rashoda ogleda se suštinska povezanost, tj.

meĊuzavisnost bilansa stanja i bilansa uspeha. Šematski prikaz nastajanja rashoda i

prihoda, odnosno uslovljenosti bilansa stanja i bilansa uspeha prikazano je na

sledećem grafikonu.

Izvor: Rodid, J., Teorija i analiza bilansa, Savremena administracija, Beograd, 1991, str. 22.

Budući da se povećanja i smanjenja sopstvenog kapitala po osnovu poslo-

vanja obuhvataju posredno putem prihoda i rashoda, na kraju obraĉunskog perioda

javlja se nejednaka vrednost raĉuna aktive i raĉuna pasive. Integrisa-nje dobitka ili

gubitka u bilans stanja vrši se zakljuĉivanjem poslovnih knjiga, pa su stoga bilansi

stanja i uspeha proizvod zakljuĉivanja knjiga.

U domadoj praksi je u dva navrata (od 1962. do 1968. i od 1976. do 1989. godine) prime-njivan

tzv. sistem napladene realizacije, prema kome se prihodi ne priznaju u trenutku ispostavljanja

fakture i isporuke proizvoda, ved u trenutku naplate potraživanja. Ovakav tretman nije poznat ni

u jednoj državi tržišne ekonomije, te je suprotan odredbama IV direktive EU, MRS, US GAAP, UK

GAAP i drugih. Donošenjem Zakona o računovodstvu 1989, koji je izrađivan uvažavajudi zahteve

IV direktive EU, ponovo se kod nas prihodi priznava-ju, shodno načelu realizacije, u trenutku

isporuke proizvoda i fakturisanja.


1 9

2. Teorije bilansa

Teorije bilansa tiĉu se shvatanja ili uĉenja o glavnoj svrsi ili cilju bilansa i

bilansiranja. U teorijama bilansa tretiraju se formalni i materijalni aspekt bilansa.

Formalni aspekt bilansa odnosi se na njegov izgled, formu, strukturu, dakle u

pitanju je problem rašĉlanjavanja ili dekomponovanja bilansa u cilju obezbeĊenja

jasnosti. Materijalni aspekt bilansa odnosi se na sadržinu bilansa, odnosno svodi

se na problem izbora naĉela procenjivanja u cilju vrednovanja bilansnih pozicija.

Razliĉiti koncepti procenjivanja bilansnih pozicija, odnosno vrednovanja

realnih dobara, potraživanja, hartija od vrednosti, gotovine, tranzitorne aktive,

sopstvenog kapitala, obaveza i tranzitorne pasive, proizlaze iz razliĉitih ciljeva

koje bilansi treba da ispune. Teorija bilansa razlikuje statiĉko, dinamiĉko i

organsko shvatanje bilansa i, u skladu s tim, bilansi koji po sadržini odgovaraju

pomenutim teorijama nazivaju se statički, dinamički i organski bilansi.

2.1 Statičko (imovinsko) shvatanje bilansa

Statiĉko (imovinsko) shvatanje bilansa tiĉe se prevashodno tumaĉenja bilansa s

aspekta privrednog ili poslovnog prava, pa se ĉesto govori o tzv. pravnom aspektu

bilansa. Prema statiĉkom shvatanju bilansa, primarni zadatak bilansa i bilansiranja

sastoji se u utvrĊivanju imovine preduzeća, što je u funkciji zaštite poverilaca

preduzeća. Naime, bilans je sredstvo za utvrĊivanje neto ili ĉiste imovine preduzeća

(razlika izmeĊu bruto imovine i obaveza preduzeća) koja predstavlja garantnu

supstancu za izmirenje obaveza prema poveriocima. Statiĉko shvatanje bilansa nije

nastalo u odreĊenom trenutku, već ima svoj evo-lutivni put i proizvod je kompleksa

pratećih okolnosti, Istorija raĉunovodstva je zabeležila razliĉita mišljenja po pitanju

porekla ove koncepcije.12

Prema vremenskom razdoblju kad je ova teorija razvijena, razlikujemo:

• staro ili nerazvijeno statiĉko (imovinsko) shvatanje bilansa, i

• novije ili razvijeno statiĉko (imovinsko) shvatanje bilansa.

2.1.1. Nerazvijeno statičko (imovinsko) shvatanje bilansa

Tvorcima starog ili nerazvijenog statiĉkog (imovinskog) shvatanja bilansa

smatraju se nemaĉki pravnici, interpretatori odredaba zakonskih tekstova trgovaĉkog

prava-Šefler i Simon. „Ova teorija bilansa nastala je u ranom periodu raĉunovodstva u

kojem su inokosni vlasnici bili dominirajući, što znaĉi da su privrednu strukturu ĉinila

uglavnom privatna, pojedinaĉna preduzeća."13

Primarnim zadatkom bilansa i

bilansiranja, prema tadašnjem tumaĉenju, smatrano je utvrĊivanje imovine preduzeća.

Ovim je trebalo da se obezbedi „kontrola pokrića dugova, odnosno obaveza prema

trećim licima, odnosno zaštita poverilaca."14

S obzirom na definisani cilj, statiĉka

bilansna teorija je orijentisana na utvrĊivanje ĉiste imovine, odnosno garantne

12 Videti opširnije u: Rankovid, J„ Problemi relanostibilansa, Zavod za savremenu organizaci-

ju poslovanja, Beograd, 1966, str. 18-29.

13 Radovanovid, R., Teorija i analizo bilansa, Savremena administracija, Beograd, 1999. str. 4,

5. 14

Rodid, J, Teorija i analiza bilansa, Beostar - Privrednik, Beograd, 1997, str. 105.

Teorija bilansa

2 0

supstance preduzeća, dajući time naĉelu zaštite poverilaca apsolutni primat pri

bilansiranju. Rana statiĉka teorija, nastala pod uticajem privrednog i poreskog prava,

smatra bilans uspeha irelevantnim, što je i logiĉno-budući da je usmerena na zaštitu

interesa poverilaca, te je, prema njoj, iskljuĉivo bitna pokrivenost dugova likvidnim

sredstvima. Osnovna informacija koju, dakle, bilans treba da prikaže, jeste pokrivenost

dugova, s obzirom na to da je poveriocima irelevantno da li je.preduzeće ostvarilo

dobitak ili gubitak.

Prema tome, težište imovinskog biiansa se nalazi u aktivi, odnosno u garantnoj

supstanci (pasiva) kao slobodnom delu imovine koja je na raspolaganju za pokriće

dugova. MeĊutim, javlja se pitanje koja je to imovina koja predstavlja potencijal za

pokriće dugova, kao i pitanje kako je vrednovati, odnosno pitanje izbora pravila za

utvrĊivanje vrednosti imovine na dan biiansa. Imovina koja se javlja kao potencijal za

pokriće dugova može se dvojako interpretirati u zavisnosti od toga da li postoji

pretpostavka o kontinuitetu poslovanja (Going-concern princip). U sluĉaju

pretpostavke okonĉanja egzistencije preduzeća, prilikom bilansiranja se koriste

likvidacione cene, a ako preduzeće nastavlja poslovanje, prema ranoj statiĉkoj teoriji-

merodavna je prometna vrednost.

„Razliĉitu sadržinu dvaju koncepata imovine kao potencijalnu za pokriće dugova

prati upotreba razliĉitih sistema normi (pravila) za njihovo utvrĊiva- • »15

nje.

U vezi s tim, u sluĉaju kad se polazi od pretpostavke o likvidaciji preduzeća, za

procenu vrednosti imovine važe sledeća pravila:

(1) „predmet bilansiranja mogu biti samo delovi imovine ĉijom prodajom se

mogu oĉekivati prihodi i po tom osnovu novĉana primanja;

(2) objekti koji imaju svoju prometnu vrednost procenjuju se po pojedinaĉnoj

prodajnoj ceni."16

Imajući u vidu neodreĊenost pojma „prodajne cene" i mogućnosti pojave

subjektivizma i samovolje kod procenjivanja, uzimanjem u obzir uticaja prinudne

prodaje, Vrhovni trgovaĉki sud dao je tumaĉenje ovog pojma tako što je upućivao na

tržišne i berzanske cene za predmete koji te cene imaju, a za predmete koji nemaju

tržišnu i berzansku cenu, podstaklo je objektiviranje nekim drugim putem, uz

zanemarivanje uticaja prinudne prodaje. Iz tih tumaĉenja i presuda koje je ovo telo

donosilo, potekao je pojam „opšte prometne vrednosti". Simon je oštro napao tako

ustanovljen princip „opšte prometne vrednosti", istiĉući da je za preduzeće irelevantno

kolika je prodajna vrednost njegove postrojenjske imovine na dan bilansiranja, budući

da to nije imovina namenjena prodaji, već imovina koja nastavlja da radi. Stoga jedino

„individualnu vrednost" smatra zadovoljavajućom za procenjivanje, i za njeno

Rankovid, J., Teorija biiansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 248.

Rankovid, J., ibid.


2 1

utvrĊivanje razvio je sledeća pravila:

• sve što je namenjeno prodaji treba da se procenjuje po prodajnoj ceni koju

preduzeće može da postigne;

• postrojenjska imovina se procenjuje po nabavnoj ceni koja se koriguje putem

otpisivanja.

Kako se prvom pristupu zamera da je zasnovan na pesimistiĉkoj proceni

likvidacije preduzeća, a drugom zapostavljanje ĉinjenice da bilans, kao trenutna slika

finansijskog stanja, nije u mogućnosti da pruži informaciju o mogućnosti preduzeća,

da iz svog poslovanja izmiri dugove, oba koncepta su u teoriji ocenjena kao

neprihvatljiva. Pored navedenog, Simonovom konceptu utvrĊivanja „efektivne

imovine" tj. „prave trgovaĉke imovine" u smislu potencijalne prodajne vrednosti

celine preduzeća putem biiansa, prigovara se da ne uzima u obzir kvalitet kolektiva,

sposobnost uprave, poziciju preduzeća na tržištu i vrednost njegove organizacije.

Stara ili nerazvijena statiĉka bilansna teorija bavila se iskljuĉivo sadrži-nom

biiansa, pa je otuda ova teorija biiansa istovremeno i teorija procenjiva-nja i teorija

održavanja novĉane (nominalne) vrednosti kapitala.17

2.1.2. Novije ili razvijeno statičko (imovinsko) shvatanje biiansa

Novije ili razvijeno statiĉko (imovinsko) shvatanje biiansa podstaknuto je

razvojem korporativnog oblika preduzeća, za ĉije poslovanje i sudbinu su sada pored

poverioca i vlasnika kapitala podjednako zainteresovani i menadž-ment, zaposleni i

fiskus, odnosno država. Tvorci i kreatori ovog shvatanja biiansa su Le Coutre, Niklish

i Schar. Prema ovom gledištu, glavna funkcija biiansa predstavlja prikazivanje

finansijske konstitucije i situacije, te je otuda bilans proglašen instrumentom za

raspolaganje kapitalom. Za razliku od nerazvijenog statiĉkog shvatanja biiansa,

razvijeno statiĉko shvatanje prihvatilo je bilans uspeha, ali se primat i dalje daje

iskljuĉivo bilansu stanja, dok bilans uspeha ima tek drugorazredni znaĉaj. Korelacija

izmeĊu ova dva biiansa uspostavljena je na taj naĉin što se razlika ukupnih prihoda i

ukupnih rashoda ukljuĉuje u bilans stanja kao jedna od pozicija sopstvenog kapitala.

Prema ovom stanovištu imovina se procenjuje na osnovu nabavne vrednosti i cene

koštanja (troškovni princip), ali uz uvažavanje i tekućih tržišnih vrednosti, što znaĉi i

prihvatanje principa niže vrednosti, odnosno naĉela opreznosti.

Nasuprot pokušajima statiĉke bilansne teorije da u bilansu prikaže vred-nost

preduzeća, u ekonomiji preduzeća je dosta davno postalo poznato da je bilansna

vrednost dobro vodenog preduzeća znatno niža od tržišne vrednosti preduzeća kao

celine. Glavni razlog je taj što u bilans nije ukljuĉena imaterijal-na imovina, niti su

17 Prema: Radovanovid, R., op. cit, str. 5.

Teorija bilansa

2 2

uzeti u obzir drugi faktori koji podižu vrednost preduzeća kao celine. Naime, vrednost

preduzeća kao celine predstavlja tzv. prinosnu vrednost preduzeća, koja je produkt

teorije kapitala, a koju statiĉka bilansna teorija ne poznaje. Zbog toga se ova vrednost i

ne izvlaĉi iz biiansa kao razlika bruto imovine i dugova, nego se utvrĊuje iz odnosa

oĉekivanog ili proseĉnog dobitka koji se može iskazati i odreĊenog (tržišnog)

ukamaćenja (prinosna vrednost).

Sve interpretacije i kritiĉke analize imovinske koncepcije biiansa, koja je bila

preovlaĊujuća sve do kraja Prvog svetskog rata, vršene poslednjih nekoliko decenija

mogu se sažeti u sledećem: 1. putem biiansa ne može se utvrditi efektivna vrednost

imovine; 2. nijedan koncept imovine nije podoban za sve prilike, niti zadovoljava sve

interese u vezi sa utvrĊivanjem mogućnosti za pokriće dugova; 3. utvrĊivanje

vrednosti imovine nije jedini zadatak koji se stavlja pred bilans, već se bilansu nameću

i drugi zadaci koje bilans orijentisan na prikazivanje imovine ne može da ispuni.18

Procenjivanje imovine primenom troškovne ili tržišne vrednosti na dan biiansa

upotrebljava se samo u izuzetnim sluĉajevima: kad neka imovina nije sastavni deo

poslovnog kapaciteta, u sluĉaju diskontinuiteta ili likvidacije, prilikom kupoprodaje

preduzeća pri izraĉunavanju reprodukcione vrednosti preduzeća u celini, koja se

koristi uz prinosnu vrednost kao pomoćno sredstvo.

2.2. Dinamičko shvatanje biiansa

Šmalenbahova dinamiĉka teorija biiansa zastupa stav da cilj biiansa nije

utvrĊivanje imovine, kako smatra statiĉka (imovinska) koncepcija, već utvrĊivanje

uporedivog finansijskog rezultata, ĉime se težište prebacuje sa biiansa stanja na bilans

uspeha. Naime, dinamiĉko shvatanje, pre svega, okrenuto je interesima vlasnika i

ortaka kojima preduzeća liferuju isplate iz dobitka (dividende, uĉešća u dobitku), za

razliku od imovinske koncepcije koja je bila okrenuta interesima poverioca.

Prema tome, teorija bilansiranja premešta se sa utvrĊivanja imovine i dugova na

bilansiranje uspeha, pri ĉemu se kao vrhunski zahtev istiĉe njegova vremenska

uporedivost. Bilans stanja se, prema ovom konceptu, javlja kao raĉun izravnanja

nesklada izmeĊu primitaka i prihoda i izdataka i rashoda, odnosno predstavlja samo

pomoćni instrument za periodiziranje rezultata. Funkcija biiansa stanja je, dakle, da

obuhvati odložene prihode i rashode koji će biti objektivirani u budućnosti. S obzirom

na to da je u odreĊenom vremenskom intervalu neophodno vrednovanje ili

procenjivanje rashoda, prihoda, aktive i pasive, dinamiĉko shvatanje biiansa nazvano

je uĉenjem ili naukom o vrednovanju (tj. kretanju vrednosti u preduzeću). Kako su

elementi rashoda i prihoda u organskoj vezi sa bilansom stanja, odnosno da svi rashodi

u bilansu uspeha nastaju potrošnjom aktive ili povećanjem obaveza, taĉnost

iskazivanja periodiĉnog finansijskog rezultata uslovljena je adekvatnim

procenjivanjem bilansnih pozicija. Dinamiĉko uĉenje o procenjivanju u literaturi je

poznato kao kauzistiĉko ili dovitljivo uĉenje o vrednovanju. Naime, dinamiĉkom shva-


2 3

tanju biiansa odgovaraju princip uzroĉnosti ili korelacije i princip stvarnog troška, ali

razvija se ĉitav set bilansnih vrednosti izmeĊu kojih se pravi izbor ne samo za

konkretnu bilanšnu poziciju, već za svaki konkretan sluĉaj u kome se može naći

odgovarajuća bilansna pozicija.

Tvorci dinamiĉkog poimanja biiansa smatraju da je cilj biiansa utvrĊivanje

uporedivog rezultata i ovaj zahtev stavljaju iznad zahteva za taĉnošću. Da bi se

ostvario uporediv rezultat, dinamiĉka teorija biiansa polazi od sledećih pravila

procenjivanja: a) taĉnost razgraniĉenja prihoda i rashoda-periodiĉ-nom obraĉunu

mogu se dodeliti samo oni prihodi i rashodi koji njemu pripadaju, koji su u njemu

ostvareni (naĉelo uzroĉnosti odnosno korelacije); b) zadržavanje istih metoda

procenjivanja u nizu uzastopnih obraĉuna periodiĉnih finansijskih rezultata (naĉelo

kontinuiteta); c) izbegavanje svake samovolje obraĉunavanja u sluĉaju veće

nesigurnosti (naĉelo sigurnosti obraĉuna).

Kako ova teorija posebno zazire od visokih periodiĉnih finansijskih rezultata,

imajući u vidu da oni mogu navesti preduzeće na prekomerna investiciona ulaganja, a

time i ugroziti egzistenciju preduzeća, naroĉito se insistira na naĉelu opreznosti, ĉija je

suština u odustajanju od objektiviranja nerealizova-nih dobitaka, što ima za posledicu

obrazovanje latentnih rezervi.

Shodno tome, u pogledu procenjivanja vrednosti realiteta, dinamiĉka teorija

prihvata nabavne cene za osnovna sredstva i za zalihe sirovina i materijala, a cenu

koštanja za gotove proizvode i poluproizvode, ako je niža od neto prodajne cene.

Pod snažnim uticajem dinamiĉkog shvatanja biiansa, preovlaĊujuće mišljenje u

bilansnoj teoriji, a pod njenim uticajem i u zakonodavstvu, jeste da raĉun dobitka i

gubitka uslovljava sadržinu bilansa, a ne obrnuto. Ovako, bilans ima karakter

pomoćnog instrumenta kod obraĉunavanja uspeha.

2.3. Organsko shvatanje bilansa

Organsku teoriju razvio je profesor Šmit (Schmidt). Za razliku od prethodnih

bilansnih teorija, koje se oznaĉavaju monistiĉkim, organska teorija ima obeležje

dualistiĉke bilansne teorije. Osnovna postavka organske teorije glasi da izmeĊu

bilansa stanja i bilansa uspeha postoji neraskidiva, organska veza, i da preduzeća

kojima je imanentna dinamiĉnost predstavljaju sastavne delove (ćelije) privrede, koju

takoĊe karakteriše stalno kretanje, odnosno da je pred-uzeće organski deo privrede kao

celine. Prema tome, analizom finansijskih izveštaja preduzeća mogu se uoĉiti promené

u samom preduzeću, kao i promené u privredi, odnosno može se sagledati njihovo

kretanje. U vreme nastanka ove teorije, u Nemaĉkoj je vladala do tada nezapamćena

inflacija; ona se javila kao odgovor na novonastale uslove privreĊivanja.

Šmit je Šmalenbahu dao za pravo što bilans uspeha naziva dinamiĉkim, te

uvažava bilans uspeha'kao neophodan instrument obraĉuna finansijskog rezultata, ali

mu osporava što je prevideo neraskidivu povezanost bilansa stanja i uspeha, te osporio

Teorija bilansa

2 4

sistem procenjivanja imovine, koja se iz bilansa stanja konvertuje kao rashod u bilansu

uspeha. Prema tome, organska teorija posebno insistira na taĉnosti iskazivanja

finansijskog rezultata i ovaj zahtev stavlja iznad vremenske uporedivosti, na kojoj

posebno insistira dinamiĉka teorija. Do taĉnog finansijskog rezultata ne može se doći

ako se imovina pravilno ne proceni, a shodno stavu da je cilj preduzeća permanentna

egzistencija, sredstva se moraju procenjivati prema vrednosti njihove ponovne

nabavke, ĉime će se obezbediti realan finansijski rezultat, odnosno iskljuĉiti

konjukturni i monetarni poremećaji.

Da bi finansijski rezultat bio realan i, u vezi s tim, da bi se oĉuvala sup-stanca,

organska teorija se zalaže da se tekući rashodi i realiteti, kao budući rashodi, ne

vrednuju na osnovu istorijskih troškova (nabavnih cena i cene koštanja), već po

ponovnim nabavnim cenama, a da se razlika izmeĊu stvarnih nabavnih i ponovnih

nabavnih cena bilansira u bilansu stanja na potkontu sopstvenog kapitala kao ispravke

vrednosti realiteta. Zbog toga se kaže da bilans uspeha, koji je nazvan organski bilans

po dnevnoj vrednosti, nema samo nominalno (novĉano) obeležje, već i realno (robno)

obeležje.

3. Načela urednog knjigovodstva

U struĉnoj literaturi rasprostranjeno je mišljenje prema kome su naĉela urednog

knjigovodstva zahtevi ili pravila prema kojima se poslovni ljudi upravljaju prilikom

voĊenja knjiga, inventarisanja i sastavljanja inventara i bilansa, kako bi korisnicima

finansijskih izveštaja omogućili sticanje uvida u uspešnost poslovanja i finansijski

položaj preduzeća. MeĊutim, izraženo je nejedinstvo mišljenja po pitanju adekvatnosti

samog naziva, sadržine naĉela, tako i po pitanju odnosa izmeĊu naĉela urednog

knjigovodstva i naĉela urednog bilansiranja.

Naziv „naĉela urednog knjigovodstva" preuzet je iz nemaĉke struĉne literature i

zakonodavstva, u kome se ovaj pojam upotrebljava kao vrhovni, nadreĊeni pojam koji

obuhvata: a) naĉela urednog knjigovodstva u užem smislu, b) naĉela bilansiranja, c)

naĉela sastavljanja urednog inventara.19

Posledica navedenog shvatanja, koje se

zasniva na sagledavanju knjigovodstva, inventara i bilansa u kontekstu njihove

knjigovodstveno-tehniĉke povezanosti, jeste rasprostranjena pojava da se u okviru

pojma naĉela urednog knjigovodstva vrši podela na:

1. naĉela urednog knjigovodstva u užem smislu,

2. naĉela sastavljanja urednog inventara,

3. naĉela urednog bilansiranja.

Ne prihvatajući navedeno mišljenje, pojedini ugledni autori istiĉu da uprava

preduzeća ne polaže raĉune pomoću tekuće voĊenog knjigovodstva, već bilansom, pri

ĉemu su knjigovodstvo i inventar samo tehniĉke pretpostavke za sastavljanje bilansa,

te smatraju da treba govoriti o naĉelima urednog bilansiranja kao vrhovnom pojmu.

Kako uredno knjigovodstvo i inventar predstavljaju pretpostavke za uredno


2 5

bilansiranje, naĉela urednog bilansiranja pokrivaju i naĉela urednog knjigovodstva i

naĉela urednog bilansiranja.

S obzirom na to da zakonodavac nije u mogućnosti da do detalja reguliše sve

moguće sluĉajeve koji se u praksi pojavljuju, naĉela urednog knjigovodstva se

pojavljuju kao dopuna zakonskih rešenja. Upućujući na poštovanje naĉela urednog

knjigovodstva, zakonodavac je podigao naĉela na rang pravnih normi. Prema tome,

prilikom voĊenja poslovnih knjiga i polaganja raĉuna, raĉunovoĊe su dužne da se

pridržavaju ovih pravila.

Ne postoji saglasnost ni po pitanju nastanka ovih naĉela. Prema nekim • autorima,

naĉela urednog knjigovodstva nastala su iz poslovne prakse poslovnih ljudi, koja se

vremenom ustalila. Prema drugima, naĉela su rezultat razmišljanja struĉnjaka o

rešenjima koja najbolje odgovaraju ciljevima knjigovodstva i biiansa.

3.1 Načela urednog knjigovodstva u užem smislu

U samom nazivu naĉela uoĉljivo je da je cilj ovih naĉela da knjigovodstvo bude

uredno, ispravno. Urednost ima dva aspekta: materijalni i formalni. Knjigovodstvo je

materijalno ispravno ukoliko su:20

• proknjiženi svi nastali poslovni dogaĊaji (naĉelo potpunosti);

• ukoliko su ti poslovni dogaĊaji taĉno proknjiženi (naĉelo istinitosti);

• ukoliko nisu proknjiženi poslovni dogaĊaji koji nisu ni nastali (naĉelo vremenske

homogenosti, tj. naĉelo istinitosti);

• ako su inventarisanjem obuhvaćeni svi imovinski predmeti (naĉelo potpunosti);

• ako u inventar nisu ukljuĉena nepostojeća privredna dobra ili prava (naĉelo

istinitosti);

• ako vrednovanje privrednih dobara u inventaru odgovara važećim propisima,

odnosno naĉelima.

Formalna urednost je zadovoljena ukoliko se u knjigovodstvu može snaći svako

struĉno lice i ukoliko se ono u svako doba može proveriti. Naĉela jasnosti i

preglednosti predstavljaju kriterijume za formalnu urednost knjigovodstva. Jasnost i

preglednost se postižu adekvatnom organizacijom knjigovodstva, pre svega

korišćenjem kontnog plana i izborom svrsishodnog knjigovodstvenog sistema i vrsta

poslovnih knjiga.

Knjigovodstvo je formalno uredno ukoliko:

• je knjiženje u poslovnim knjigama vršeno na živom jeziku;

• su knjige povezane, a listovi snabdeveni rednim brojevima poredani jedan za

drugim;

• nema ostavljenih praznih meĊuprostora na mestima koja služe za upisivanje;

• se prvobitna knjiženja ne brišu, ne menjaju i ne ĉine neĉitljivim;

• je saĉuvana sreĊena dokumentacija u skladu sa zakonskim rešenjima (poslovne

knjige, bilansi, inventari, dokumenta);

Teorija bilansa

2 6

• su poslovni dogaĊaji (promené) proknjiženi pravovremeno (ažurno);

• postoji pravilnik kojim su opisane procedure i organizacija raĉunovodstva

(pravilnik o raĉunovodstvu i raĉunovodstvenim politikama) i dr.

3.2. Načela urednog inventarisanja

Inventar predstavlja dokumentarnu osnovu za sastavljanje poĉetnog bilansa

novoformiranog preduzeća i omogućava izradu godišnjeg bilansa time što utvrĊuje

nedokumentovane promené na imovini preduzeća. Zakonski propisi, uz nametanje

obaveze sastavljanja inventara na poĉetku pokretanja poslovanja, obavezuju preduzeća

da popisivanje vrše najmanje jednom godišnje, po pravilu na kraju poslovne godine, za

potrebe sastavljanja bilansa stanja i bilansa uspeha. Inventarom se utvrĊuje da li

stvarno stanje privrednih dobara odgovara po vrsti, koliĉini i vrednosti stanju po

knjigama. Iz ovog razloga inven-tarisanje se ne iscrpljuje fiziĉkim snimanjem stanja

putem merenja, brojanja, vaganja ili ocenjivanja, već pretpostavlja i dopunu podacima

iz knjigovodstva. Inventar predstavlja spisak imovinskih delova i obaveza na odreĊeni

dan.

Uredno bilansiranje pretpostavlja fiziĉko popisivanje stanja svih imovinskih

delova i dugova na dan bilansa. Da bi svoje zadatke izvršio, inventar treba da bude

taĉan, jasan, pregledan i razumljiv. Stoga je razvijen niz naĉela ĉija primena ima za

cilj ispunjavanje zahtevane urednosti. To su naĉela:21

• pojedinaĉnog obuhvatanja,

potpunosti,

istinitosti,

uzimanja u obzir ekonomske svojine,

• taĉnog oznaĉavanja (obeležavanja) i

• mogućnosti kontrole.

Načelo pojedinačnog obuhvatanja nalaže da se svaki imovinski predmet

(ekonomsko dobro) pojedinaĉno obuhvata, odnosno da predstavlja samostalni objekat

inventarisanja. Zbog ekonomiĉnosti, pojedina zakonodavstva omogućuju grupno

iskazivanje dobara kad su ekonomska dobra iste vrste locirana na jednom mestu (na

primer, jednake stolice u bioskopskoj sali) i kad pojedinaĉne cene sliĉnih dobara

neznatno odstupaju jedna od druge, tako da se njihove pro-seĉne cene unete u inventar

mogu raĉunski naknadno kontrolisati.

Načelo potpunosti nalaže da se inventarom obuhvate svi imovinski delovi i

obaveze.

Načelo istinitosti je ispunjeno ukoliko su dobra iskazana u inventaru stvarno

postojala na dan inventarisanja i ako su obraĉunate vrednosti istinite.

Prema: ibidem, str. 149.


2 7

Načelo uzimanja u obzir ekonomske svojine upućuje da je za ukljuĉivanje u popis,

kao i kod bilansiranja, merodavna ekonomska, a ne pravna svojina. To znaĉi da će npr.

kupac automobila sa višemeseĉnom obavezom plaćanja u ugovoru fiksiranim ratama,

uneti automobil u svoj inventar bez obzira na to što svojinu u pravnom smislu stiĉe tek

nakon isplate poslednje rate.

Načelo taĉnog oznaĉavanja proizlazi iz naĉela jasnosti i obezbeĊuje mogućnost

naknadne kontrole. Važno je da oznaĉavanje u inventaru bude isto kao i obeležavanje

u operacijama skladišta (primanja i izdavanja), u operacijama permanentnog inventara,

kao i u taĉnom razlikovanju ispravne od neispravne robe i materijala i kurentne i

nekurentne robe.

Načelo naknadne kontrole ima cilj da omogući naknadnu kontrolu u smislu

proveravanja potpunosti i istinitosti inventara. Iz ovog naĉela proizlazi i obave-' za

ĉuvanja izvorne dokumentacije bez koje bi kontrola bila krajnje otežana.

3.3. Načela urednog bilansiranja

Na osnovu biiansa stanja i biiansa uspeha donose se zakljuĉci o stanju i uspehu

preduzeća. Da bi se mogli doneti pomenuti zakljuĉci, ovi izveštaji moraju biti

sastavljeni u skladu sa odreĊenim pravilima. Uspostavljena pravila usmerena na

prikazivanje biiansa i procenjivanje (utvrĊivanje vrednosti) bilansnih pozicija nazivaju

se naĉelima bilansiranja. Prema tome, naĉela urednog bilansiranja su pravila usmerena

na obezbeĊivanje ispravnih godišnjih izveštaja o stanju (bilans) i uspehu (raĉun

dobitka i gubitka) preduzeća. Pojedina pravila su usmerena na formalni aspekt biiansa,

dok su druga usmerena na materijalnu ispravnost biiansa. Dakle, naĉela urednog

bilansiranja su pravila koja regulišu formu i sadržinu biiansa.

Naĉela urednog bilansiranja nisu na jedinstveni naĉin sistematizovana, te se u

literaturi mogu naći brojne sistematizacije, pri ĉemu se nijednoj ne može priznati

svojstvo apsolutne taĉnosti.22

Ovo nejedinstvo uslovljeno je brojnim razlozima, meĊu

kojima su najvažniji: vreme njihovog nastanka, poreklo s aspekta zemlje u kojoj su

razvijani, individualna mišljenja u njihovom tumaĉenju, aktivnosti meĊunarodnih

profesionalnih institucija i aktivnost institucija Evropske unije. Faktor vremena je

nesumnjivo najuticajniji za pojavu

22 Heinen, E.f Industriebetriebslehre, 6. verbesserte Auflage, Gabler, Wiesbaden, 1978, str. 27;

prema: Rankovid, J., op. dt, str. 157.


Prema: Rankovid, J., op. cit., str. 158.

28

razliĉitih sistematizacija naĉela urednog bilansiranja iz dva znaĉajna razloga: (a)

širenja kruga interesenata (adresata) za informacije godišnjih raĉuna i (b) promené

informacionih potreba.23

Naime, u vreme preovladavanja statiĉkog cilja bilansa,

korisnici bilansa su pre svega bili poverioci zainteresovani za sigurnost svojih

potraživanja i mogućnosti pravovremene naplate, te je bilans bio u funkciji

sagledavanja kapaciteta pokrića dugova. Kasnije se, meĊutim, krug zainteresovanih

lica znatno proširio, te pod uticajem dinamiĉke teorije bilansa osnovni zadatak bilansa

postaje obraĉun raspodeljivog i oporezivog dobitka, ĉime bilans, umesto sredstva

prvobitno usmerenog na zaštitu pove-rioca, postaje sredstvo za obraĉun uporedivog

periodiĉnog rezultata. Kako se naĉela izvode iz cilja bilansa, logiĉno je da su naĉela

prema kojima se procenju-ju bilansne pozicije menjana sa izmenama u shvatanju cilja

bilansa.

Jedna od postojećih klasifikacija naĉela jeste klasifikacija na: a) okvirna (opšta)

naĉela, b) naĉela razgraniĉenja i c) dopunska naĉela bilansiranja. Pomenuta

klasifikacija, nastala pod uticajem dinamiĉke koncepcije i anglosaksonske literature,

proizašla je iz ciljeva bilansa meĊu kojima preovlaĊuju: utvrĊivanje periodiĉnih

rezultata, informisanje interesnih grupa i kontrola održavanja kapitala.

3.3.1. Okvirna (opšta) načela

Okvirna naĉela su uslov pribavljanja korisnih informacija. Ispoljavaju se u

zahtevima za jasnoćom i istinitošću informacija.

3.3.1.1. Načelo jasnosti

Sam naziv ovog naĉela upućuje da je reĉ o naĉelu koji zahteva da bilans bude

jasan, odnosno razumljiv. Bilans je razumljiv ukoliko je pregledan, odnosno ukoliko

obezbeĊuje lak uvid u položaj imovine i uspeh preduzeća. Dakle, reĉ je o zahtevu koji

se tiĉe kvaliteta spoljnog izgleda, tj. odnosi se na formalni aspekt bilansa. Ukoliko

bilans nije jasan, odnosno, ukoliko su pozicije u bilansu prikazane na nepregledan,

neshvatljiv i nejasan naĉin, takav bilans je neupotrebljiv za sve spoljne korisnike

bilansa. Osnovna pravila usmerena na ispunjavanje zahteva za jasnoćom mogu se

sistematizovati na:

zahteve za adekvatnim rašĉlanjavanjem i

zahtev za upotrebom bruto principa.

a. Pitanje rašĉlanjavanja ukljuĉuje uglavnom sledeće zahteve:

• jasno i adekvatno oznaĉavanje (obeležavanje) sadržine pojedinih pozicija bilansa

stanja i uspeha;

• rašĉlanjavanje aktive na naĉin da se jasno vide poslovni ciljevi pojedinih delova

imovine (tako će npr. brod biti osnovno sredstvo za preduzeće koje se bavi

transportom, a obrtno sredstvo za brodogradilište), da se jasno vide pojavni oblici

sredstva (npr. u okviru osnovnih sredstava, da li je u pitanju zemljište, zgrade ili

oprema) ili na koji rok su sredstva vezana ukoliko to nije vidljivo iz funkcije u

reprodukciji ili-oblika sredstava (npr. dugoroĉna i kratkoroĉna finansijska

ulaganja);



29

• rašĉlanjavanje pasive s aspekta vlasništva (na sopstveni kapital i tuĊi kapital tj.

obaveze), osnove nastajanja, rašĉlanjavanje sopstvenog kapitala s aspekta namene

(osnovni kapital, rezerve, nerasporeĊeni dobitak), rašĉlanjavanje obaveza s

aspekta nastajanja i vremena njihove raspoloživosti;

• jasno prikazivanje i objašnjenje meĊusobne ispreplitanosti kod složenih oblika

preduzeća;

• rašĉlanjavanje bilansa uspeha na naĉin koji omogućava da se sagleda nastajanje

uspeha, što znaĉi da treba prikazati osnovu po kojoj su nastali prihodi (poslovni

prihodi, finansijski prihodi, vanredni prihodi) i rashodi (poslovni rashodi,

finansijski rashodi, vanredni rashodi), što omogućava segmentiranje finansijskog

rezultata.

b) Zahtev za upotrebom bruto principa ima za cilj da ograniĉi moguće neja-snoće

nastale sažimanjem pozicija aktive ili pasive, sjedne strane, i meĊusobnim

prebijanjem (saldiranjem) rashoda i prihoda, s druge strane. Upravo iz ovog

zahteva proizlazi i indirektno otpisivanje osnovnih sredstava, odnosno uvoĊenje

ispravke vrednosti umesto neposrednog umanjivanja vrednosti osnovnih

sredstava.

Jasnoća bilansa može da bude ugrožena i brojnim razlozima koji izlaze iz okvira

zahtevanog rašĉlanjavanja i upotrebe bruto principa. To su, naroĉito, sledeći razlozi:24

• upotreba razliĉitih naziva za iste predmete u bilansima uzastopnih obra-, ĉunskih

perioda, ĉime se onemogućava uporedivost u vremenu;

• obuhvatanje pod zajedniĉkim nazivom predmeta koji nemaju ništa ili imaju malo

ĉega zajedniĉkog;

• promena naĉina rašĉlanjavanja u bilansu i raĉunu uspeha i promena naziva

pojedinih bilansnih grupa ili konta iz godine u godinu-to dovodi do teškoća pri

grupisanju pozicija za potrebe analize;

• neadekvatno razdvajanje ili nerazdvajanje poslovnih i neposlovnih dogaĊaja u

bilansu uspeha;

• spajanje redovnih i vanrednih transakcija.

Jednoobrazne bilansne šeme su instrument kojim se izbegavaju pomenute

nejasnoće. Jednoobrazne bilansnešeme se nerado menjaju bez krupnijeg razloga,

upravo radi obezbeĊenja formalnog kontinuiteta.

3.3.1.2. Načelo istinitosti

Na prvi pogled, naĉelo istinitosti izgleda samoobjašnjavajuće. Bilans ne treba da

prikazuje nešto netaĉno, neku imovinu ili obaveze koje preduzeće nema, odnosno ne

srne da bude izostavljena neka imovina ili obaveza koju preduzeće ima. MeĊutim,

„stvar" je daleko komplikovanija. Ukoliko npr. pri-menjujemo razliĉite metode

amortizacije (vremensku i-u okviru nje-propor-cionalnu, progresivnu, degresivnu ili

funkcionalnu amortizaciju), razliĉito procenjujemo koristan vek upotrebe osnovnih

sredstava ili koristimo razliĉite stope amortizacije pri primeni neke od vremenskih

metoda otpisa, imaćemo razliĉite vrednosti osnovnih sredstava u bilansu i, shodno

tome, razliĉitu visinu rashoda (troškova amortizacije) u bilansu uspeha, odnosno

drugaĉiji finan-sijski rezultat. Isto važi i za primenu razliĉitih metoda za procenu

vrednosti zaliha. Utrošak materijala se, naime, može obraĉunavati po proseĉnoj ceni,



30

FIFO, LIFO, HIFO metodi i dr., pri ĉemu će upotreba razliĉitih metoda imati za

posledicu razliĉite vrednosti zaliha materijala u bilansu stanja i razliĉitu visinu rashoda

(troškova materijala) u bilansu uspeha, odnosno razliĉite finan-sijske rezultate.25

Usled okolnosti da zakonskim propisima nije definisano, naĉelo istinitosti se

pokazalo izuzetno spornim. Naime, brojni autori su naĉelo istinitosti interpretirali na

razliĉite naĉine. Njegova problematiĉnost proizlazi iz ĉinjenice da istina kao pojam

polaže pravo na apsolutnu vrednost. Apsolutna vrednost pojma istine izrazito je

uoĉljiva na srpskom jeziku, s obzirom na to da je reĉ istina nastala od reci isto,

odnosno-istina je ono što je uvek isto. Kako istinitost podrazumeva apsolutnost i ne

podnosi nikakva ograniĉenja, za bilans je daleko prikladniji izraz tačan nego istinit, jer

je nešto taĉno u odnosu na nešto, a kada je u pitanju bilans, on je taĉan u odnosu na

važeće propise o bilansi-ranju i procenjivanju, odnosno u odnosu na naĉela urednog

knjigovodstva.

Naĉelo istinitosti, prema tome, umesto zahteva za istinitošću traži da bilans bude

taĉan, i to taĉan u odnosu na važeće propise o bilansiranju i procenjivanju, i da

bilansne vrednosti ne smeju da budu samovoljno, nego objektivno utvrĊene.26

Prema tome, naĉelo istinitosti podrazumeva prikazivanje realnih ekonomskih

ĉinjenica u.skladu sa važećim naĉelima i pravilima. To znaĉi da jedan bilans koji je

npr. ove godine bio taĉan (istinit), sledeće godine to neće biti ako se bilansne pozicije

procenjuju na isti naĉin kao prethodne godine, ukoliko je došlo do izmena u propisima

kojima se reguliše procenjivanje bilansnih pozicija. Ili konkretnije, ukoliko se kod nas

zalihe materijala procene po LIFO metodi u bilansu na dan 1. januar 2005. godine,

takav bilans neće biti taĉan, iako bi takav bilans bio taĉan prethodne godine,27

a bilans

u kome bi se zalihe procenile po HIFO metodu ne bi bio taĉan ni ove ni prethodne

godine.

Naĉelo istinitosti zahteva:

• da se godišnji zakljuĉak izvodi iz stvarno nastalih knjiženja;

• da su pojedine pozicije taĉne, tj. da odgovaraju ĉinjenicama;

da su vrednosti bilansnih pozicija procenjene u skladu sa ostalim naĉelima

urednog knjigovodstva;

da su u knjigovodstvo i godišnji zakljuĉak ukljuĉeni svi poslovni dogaĊaji

(naĉelo potpunosti);

• da su godišnji izveštaji o stanju i uspehu sastavljeni prema naĉelima urednog

knjigovodstva.

Iz pomenutih zahteva jasno proizlaze principi: (a) zabrane iskazivanja pogrešnih

ili fiktivnih pozicija u bilansu, koja podrazumeva zabranu iskazivanja lažnih ili

fiktivnih pozicija ili unošenje postojećih pozicija u neopravdano visokim iznosima (što

je ĉest sluĉaj kod odmeravanja visine rezervisanja) ili iskazivanja delova imovine pod

lažnim nazivom, i (b) potpunosti bilansa-ko-ja podrazumeva neukljuĉivanje u bilans

postojeće imovine i kapitala, ĉak i potpuno otpisana osnovna sredstva (evidentiraju se

sa evidentnom vrednošću od jedne monetarne jedinice-1 din.).28

3.3.2. Načela razgraničenja

Prema aktuelnoj regulativi u Srbiji, utrošak materijala se može obračunavati po prosečnoj ceni ili

FIFO metodi.

26 Kostka, G., Bilanzen, Gabler Verlag, Wiesbaden, 1978, str. 81, prema: Rankovid, J., op. cit.,

str. 162. 27

LIFO metoda je ukinuta izmenama MRS 2, koji je u primeni od 1. januara 2005. godine.

28 Prema: Rankovid, J., op. cit., str. 163.



31

Prihvaćeno Šmalenbahovo mišljenje, prema kojem osnovni zadatak bilansa nije

prikazivanje imovinskog položaja preduzeća u odreĊenom trenutku u cilju

sagledavanja garantne supstance (sopstvenog kapitala), već obraĉunavanje uporedivog,

raspodeljivog obraĉunskog rezultata, praćeno je razvijanjem odgovarajućih naĉela, od

kojih naĉelo pojedinaĉnog vrednovanja i Going con-cern princip imaju karakter opštih

naĉela, dok su principi: realizacije, razgraniĉenja prema predmetu i vremenu i

impariteta-naĉela u užem smislu.

3.3.2.1. Načelo pojedinačnog vrednovanja

Naĉelo pojedinaĉnog vrednovanja predstavlja zahtev pojedinaĉnog obu-hvatanja i

procenjivanja predmeta imovine, prava i obaveza. Ovo naĉelo je sraĉunato na zaštitu

poverilaca jer nalaže vrednovanje imovine od koje se ne oĉekuje gubitak po

individualnoj nabavnoj ceni ili ceni koštanja. Ovo naĉelo dozvoljava grupna

procenjivanja koja proistiĉu iz pojedinaĉnih procenjivanja, ali zabranjuje procenjivanje

imovine kao celine.

3.3.2.2. Going concern princip

Iz Going concern principa proizlazi periodiĉnost i privremenost izveštava-nja,

kao i obaveza procenjivanja po nabavnoj ceni, odnosno ceni koštanja, osim u sluĉaju

kad prodajna tržišna vrednost padne ispod nabavne vrednosti, odnosno cene koštanja

(princip impariteta). S obzirom na to da se kao pretpostavka uzima da će preduzeće

nastaviti sa poslovanjem, ne postoji obaveza apsolutno taĉnog procenjivanja imovine

po tržišnim cenama, što bi bilo neophodno u sluĉaju prestanka rada preduzeća.

Prihvatanje ovog naĉela posledica je prihvatanja mišljenja o nepodobnosti sastavljanja

bilansa uz pretpostavku likvidacije preduzeća. Razvijanje ovog naĉela proisteklo je iz

uverenja o neophodnosti merenja uspeha za potrebe kontrole upravljanja preduzećem i

polaganja raĉuna. Pošto za merenje uspeha ne postoji apsolutna mera, uz pomoć na

osnovu koje bi se zakljuĉivalo da li je ostvareni rezultat zadovoljavajući ili

nezadovoljavajući, za merenje uspešnosti poslovanja preostaje samo uporeĊivanje u

vremenu.

3.3.2.3. Načelo realizacije

Naĉelo realizacije odreĊuje trenutak kada treba priznati prihode. Ovo naĉelo

zabranjuje iskazivanje nerealizovanih dobitaka. Iz njega proizlazi zabrana priznavanja

prihoda pre nego što se kroz prometni akt i tržišno potvrdi. Prema starijoj sistematici,

naĉelo realizacije je smatrano jednim od naĉela kojim se operacionalizacije naĉelo

opreznosti. Naĉelo opreznosti usmereno na zaštitu poverioca ispostavlja zahtev za

opreznim iskazivanjem visine sopstve-nog kapitala (neto imovine), budući da

sopstveni kapital predstavlja garantnu supstancu iz koje poverioci mogu u krajnjoj

instanci da namire svoja potraživanja. Tako shvaćeno naĉelo opreznosti ima za cilj

neiskazivanje precenjenog periodiĉnog rezultata, odnosno precenjenog sopstvenog

kapitala. Tradicionalno se smatra da se naĉelo opreznosti sprovodi pridržavanjem

principa iealiza-cije, impariteta, najniže vrednosti i najviše vrednosti. Jer, principi

realizacije i impariteta zabranjuju iskazivanje nerealizovanih dobitaka, s jedne strane,



32

dok s druge strane nameću iskazivanje nerealizovanih gubitaka time što se imovina

bilansira nižom vrednošću izmeĊu nabavne vrednosti, odnosno ce-ne koštanja za

sopstvene uĉinke, i dnevne prodajne cene (princip najniže vrednosti), dok obaveze

procenjuje (bilansira) višom vrednošću izmeĊu prvobitne vrednosti obaveza i

vremenske vrednosti na dan bilansa (princip najviše vrednosti). „Pre 1957, termin

realizacija široko se koristio i bio je razumljiv".29

Prema novijoj sistematici razvijenoj pod uticajem dinamiĉke koncepcije i

anglosaksonske literature, naĉelo realizacije je redefinisano. Time je od naĉela koje je

smatrano sredstvom za operacionalizuju naĉela opreznosti, naĉelo realizacije „postalo

ugaoni kamen kompleksa pitanja procenjivanja i razgra-niĉavanja godišnjeg raĉuna

uspeha"30

, odnosno „ishodište trgovaĉko pravnih naĉela stvarnog i vremenskog

razgraniĉenja uspešnih izdavanja i primanja."31

Prema novijoj sistematici naĉelo

realizacije se dakle sagledava kao naĉelo prvobitno usmereno na razgraniĉenje

sukcesivnih obraĉunskih perioda.

Naĉelo realizacije je nerazdvojno povezano sa principom istorijskog troška,

budući da se promené u realnoj vrednosti imovine, kao što su zalihe ili postrojenja,

evidentiraju tek kada se realizuju, odnosno dobitak se ne raspode-ljuje na periode u

kojima je vrednost imovine uvećavana.

Naĉelo realizacije odreĊuje:32

1 kako se procenjuju (obraĉunavaju) u bilansu nabavljeni faktori proizvodnje i

završeni gotovi proizvodi i

2 u kojem trenutku se uĉinci (usluge i gotovi proizvodi) smatraju realizova-nim i po

tom osnovu obraĉunavaju kao prihodi.

Pri tome, celokupan period od poĉetka nabavke faktora proizvodnje do prodaje

proizvedenih proizvoda i osiguranja prijema novca predstavlja proces realizacije (Der

Realisationvorgang), dok se trenutak razmene proizvoda i usluga za odreĊenu sumu

novca ili potraživanje (pravo) naziva trenutkom realizacije (Der

Realisationzeitpunkt).33

Dakle, ovo naĉelo odreĊuje naĉin procenjivanja u bilansu svih ulaganja u faktore

proizvodnje i utvrĊivanje trenutka realizacije iz koga proistiĉu prihodi u bilansu

uspeha.

Gornja granica procenjivanja imovine jeste nabavna vrednost za osnovna sredstva

i zalihe koje potiĉu sa tržišta nabavke, odnosno cena koštanja za uĉinke proizvedene u

sopstvenoj režiji. Smisao procenjivanja nabavke faktora proizvodnje i kombinovanje

faktora koji nisu privedeni tržištu po nabavnoj ceni, odnosno ceni koštanja, u tome je

da ostanu neutralni na bilans uspeha sa gledišta periodiĉnog rezultata. Neutralnost

nabavki koje nisu privedene obrtu (tržištu prodaje) uslovila je da se ulaz dobara

29 Pantelid, M., „Princip realizacije i 'Matching' princip - osnova za bilansiranje", SRRS, XXXI

simpozijum, Zlatibor, 2000, str. 108. 30


31 Böse, Wulf, H., Grundsätze ordnungsmässigerJahreserfolgrechnungs, Gabler Verlag, Wies-

baden, 1973, str. 1 1 1 , prema: Rankovid, J., Teorija bilansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakul-

tet u Beogradu, 2003, str. 186. 32

Rankovid, J., ibid.



33

obuhvata na kontima stanja po nabavnoj ceni koja podrazumeva fakturnu vrednost i

zavisne troškove nabavke.

U novije vreme se u struĉnoj literaturi naglašava da kriterijumi na kojima se

zasnivaju testovi realizacije nikada neće biti striktni, budući da postoje velike varijacije

u industrijskim odnosima, trgovini, sklapanju ugovora i dr., koje ĉine gotovo

nemogućim odreĊivanje kriterijuma koje treba primeniti u pojedinim okolnostima, iz

ĉega proizlazi da realizacija ima mnogo implikacija, te da se pažljivo primenjuje na

pojedine sluĉajeve.34

Trenutak realizacije se razliĉito odreĊuje za razliĉite sluĉajeve i prilike. Kao

mogući termini realizacije pojavljuju se: zakljuĉivanje ugovora sa kupcem,

pripremanje robe za isporuku, otprema robe, fakturisanje isporuke, pre-laz rizika,

prelaz vlasništva, primanje robe, plaćanje i istek garantnog roka.35

a) Kada je roba

prodata za gotovinu, trenutkom realizacije smatra se onaj kad

prodavaĉ primi novac, a kupac preuzima kupljenu i gotovinom plaćenu robu. Dakle,

tada nastaju prihodi od prodaje, bez obzira na to da li je moguće neko naknadno

osporavanje po pitanju kvaliteta prodate robe, da li je izda-ta neka garancija ili postoji

neki drugi rizik u trenutku prodaje. Pomenute eventualnosti treba uzeti u obzir

formiranjem odgovarajućih pokrića.

b) Kad je roba prodata na kredit, trenutkom realizacije smatra se onaj kad je roba

otpremljena i fakturisana. Na bazi prodajne fakture (ukoliko je otpremljena i roba)

proknjižiće se nastali prihod i potraživanja prema kupcu (na datum na koji faktura

glasi). Ukoliko je procenjeno da postoji rizik naplate, formiraće se odgovarajuća

pokrića, odnosno evidentiraće se kao potencijalna obaveza ukoliko ne postoji

mogućnost pasiviranja.

c) Kad je roba avansno plaćena, trenutkom realizacije ne smatra se trenutak kad je

primljena uplata, već trenutak kad je ispunjena ugovorna obaveza od strane

prodavca, odnosno kad je roba isporuĉena na ugovoreno mesto.

d) Kada se roba prodaje sa zadržanom isporukom, tako da se roba isporuĉuje tek

kada kupac izvrši poslednju ratu plaćanja, prihod se priznaje kada se roba

isporuĉi. „MeĊutim, kada iskustvo ukazuje da se najveći deo takvih transakcija

realizuje, prihod može biti priznat kada se primi znaĉajan depozit, pod uslovom

da je roba na raspolaganju, identifikovana i spremna za isporuku kupcu."36

e) Kad je u pitanju ĉinjenje usluga u oblasti proizvodnje, prevoza, trgovaĉkog

zastupanja, posredovanja, špediterskih, komisionih, marketinških i drugih usluga,

termin realizacije obiĉno se vezuje za ugovoreni istek vremena ili izvršenje posla,

praćeno odgovarajućom fakturom.

f) U sluĉaju prihvatanja obimne porudžbine ĉije je vreme proizvodnje dugo,

odnosno proteže se na više obraĉunskih perioda, što je sluĉaj sa ugovaranjem

izgradnje mostova, tunela, puteva, pruga, vodovodnih i kanalizaci-onih sistema,

industrijskih postrojenja i velikih graĊevinskih objekata, kruto pridržavanje naĉela

33 Rankovid, J., ibid.

34 Prema: Pantelid, M., „Princip realizacije i 'Matching' princip - osnova za bilansiranje", SRRS,

XXXI simpozijum, Zlatibor, 2000, str. 109.

35 Böse, D., Wulf, H., Grundsatze ordungsmassingerJahreserfogsrechnung, Gabler Verlag, Wi-

esbaden, 1973, str. 114; prema: Rankovid, J.,op.cit, str. 189.

36 IAS 1 8 , Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS), Prva knjiga, 5RR5, Beograd, 2007,

str. 1071.



34

realizacije imalo bi za posledicu da i pored pune zaposlenosti i maksimalnog

ekonomisanja faktorima proizvodnje dobitak ne bude iskazivan više godina, da bi

se tek po okonĉanju posla pojavio dobitak, koji je, u suštini, isposlovan u više

obraĉunskih perioda. Time se gubi mogućnost kontrole razvoja poslovanja jer bi

godišnji zakljuĉak prikazao potpuno iskrivljenu sliku zaraĊivaĉke sposobnosti

preduzeća. Pomenuti razlog doveo je do razvijanja dva opreĉna stava. Prema

prvom stanovištu, preteĉa mogućnost izostanka dobitka kad se okonĉa posao ĉini

nedopustivim široko razvijen obiĉaj procenjivanja delimiĉno završenih radova

uvećanih za oĉekivani dobitak. Drugo stanovište je široko zastupljeno u

anglosaksonskoj literaturi, prema kome je omogućeno, na osnovu stepena

završenosti ugovora (projekta), evidentirati prihode i rashode srazmerno

obavljenom poslu. Obraĉunati dobitak se ukljuĉuje u zalihe nedovršene

proizvodnje ili u vrednost fakture ukoliko se obraĉunati deo porudžbine fakturiše i

naplaćuje od kupca. Ovaj stav je prihvaćen i od strane Odbora za meĊunarodne

raĉunovodstvene standarde.

g) Priznavanje prihoda u toku proizvodnje omogućeno je kada do poveća-

nja vrednosti imovine dolazi kao posledica prirodnog rasta ili procesa

sazrevanja. Ovo je sluĉaj kod odgajanja (proizvodnje) sadnica iz semena

koje zahtevaju negu (npr. Ċubrenje, zalivanje, tretiranje insekticidima) iz-

vestan broj godina pre nego što se izlože prodaji, odgajanje stoke, ili odle-

žavanje alkoholnih pića. MeĊutim, prihodi se mogu priznati u toku proiz-

vodnje, iskljuĉivo ukoliko postoji izvesnost budućih ekonomskih uslova.

To je, na primer, sluĉaj kad se zakljuĉi ugovor sa kupcem o sazrevanju

nekog posebnog proizvoda, pri ĉemu se budući troškovi mogu utvrditi i

gde je prodavaĉ osloboĊen svake obaveze u sluĉaju da je kupac nezadovo-

ljan proizvodom. „Budući da tržište najĉešće nije osigurano i da su dodat-

ni troškovi krajnje neizvesni, priznavanje prihoda pre tržišne transakcije

se ne praktikuje, s obzirom na to da može biti izuzetno netaĉno zbog

širokog dijapazona mogućih ishoda kojima je onemogućeno objektivno

vrednovanje prihoda i dobitaka."37

h) ProizvoĊaĉi plemenitih metala, kao što su srebro i zlato, i nekih poljopri-

vrednih proizvoda, kao što su pšenica, jeĉam, kukuruz, iako ne proizvode

po dugoroĉnim ugovorima, mogu da priznaju prihode u trenutku zavr-

šetka proizvodnje ukoliko je obezbeĊeno tržište, poznata cena, i tržište

stabilno, budući da su troškovi prodaje i distribucije minimalni i mogu se

odrediti.

i) Postavlja se pitanje koji je trenutak realizacije, odnosno: kada evidentirati

prihode po osnovu uĉešća u kapitalu drugih preduzeća? Kako uĉešće u

dobitku zavisnog preduzeća predstavlja prihod nadreĊenog društva istog

perioda, javljaju se teškoće usled vremenske neusaglašenosti izmeĊu utvr-

Ċivanja dobitka i odluke o njegovoj raspodeli u zavisnom preduzeću, s

jedne strane, i izrade godišnjeg zakljuĉka u nadreĊenom preduzeću, s dru-

ge. Problem je rešen razvijanjem konvencije prema kojoj se: a) uĉešće u do-

Pantelid, M., op. cit., str. 114.



35

bitku smatra prihodom nadreĊenog društva istog obraĉunskog perioda, pod

uslovom da su utvrĊivanje, odnosno utvrĊivanje i raspodela dobiti zavisnog

preduzeća sprovedeni pre isteka roka sastavljanja godišnjeg zakljuĉka nadreĊenog

preduzeća; b) uĉešće u dobitku smatra prihodom nadreĊenog društva narednog

obraĉunskog perioda, ukoliko utvrĊivanje, odnosno utvrĊivanje i raspodela dobiti

zavisnog preduzeća nisu sprovedeni pre isteka roka sastavljanja godišnjeg

zakljuĉka nadreĊenog preduzeća. Odstupanje od navedenog pravila dopustivo je

samo ukoliko-nadreĊeno preduzeće poseduje većinski paket akcijakoje

obezbeĊuje sigurnost njegovom predlogu raspodele ostvarenog periodiĉnog

rezultata. U tom sluĉaju se prihod od uĉešća može smatrati realizovanim i pre

usvajanja odluke o raspodeli ostvarenog dobitka.

Danas je princip realizacije relativizovan, tako daje njegova primena svedena

iskljuĉivo na realnu imovinu, a ne i na sve finansijske instrumente. Naime, bilansni

adresati su konstatovali da su nedovoljno informisani o kompleksnim transakcijama sa

finansijskim instrumentima, što je krajem 90-ih godina 20. veka dovelo do promena u

priznavanju i merenju finansijskih instrumenata.38

Shodno tome, finansijski

instrumenti se procenjuju po fer vrednosti, pri ĉemu se efekti promena obuhvataju kroz

bilans uspeha za finansijske instrumente na-menjene kratkoroĉnoj prodaji, odnosno

direktno preko kapitala za finansijske instrumente namenjene prodaji u roku dužem od

godinu dana. Dakle, „obraĉun dobitka obuhvata kako realizovane tako i nerealizovane

dobitke i gubitke po osnovu ponovnog vrednovanja finansijskih instrumenata."39

Kontinentalno raĉunovodstvo i na njemu zasnovana IV direktiva i dalje su na

stanovištu tradicionalno definisanog naĉela realizacije, kada je u pitanju realna

imovina. MeĊutim, MRS/MSFI pod dominantnim uticajem anglosaksonske teorije i

prakse, omogućavajući procenjivanje investicionih nekretnina40

metodom fer

vrednosti, direktno krše zahteve naĉela realizacije.41

Metoda fer vrednosti nalaže da se

svako povećanje vrednosti nekretnine evidentira kao prihod perioda.42

Ovo je u

direktnoj suprotnosti sa zahtevom naĉela realizacije da se prihodi priznaju samo kada

su i ostvareni, odnosno da se mogu iskazati samo realizovani dobici. Ovakav tretman

je, prema tome, u suprotnosti i sa zahtevima naĉela opreznosti. Brojni su kritiĉari

rešenja sadržanim u MRS 40-Investicione nekretnine. Kritike se kreću od

konceptualnog neprihvatanja tržišnih vrednosti za vrednovanje osnovnih sredstava,

preko neprihvatanja metode fer vrednosti za vrednovanje investicionih sredstava, do

ukazivanja na praktiĉne probleme utvrĊivanja fer vrednosti, posebno u uslovima

nedovoljno razvijenog tržišta nekretnina i nedovoljno razvijene profesije procenitelja.43

Videti opširnije u: Krstid, J., Kneževid, G., „Računovodstvo finansijskih instrumenata -od istorijskih

troškova do koncepta poštene vrednosti", Računovodstvo, br. 3-4/2004, SRRS, Beograd

Krstid, J., Kneževid, G., op. cit., str. 20.

Investicione nekretnine obuhvataju zemljište i građevinske objekte (ili deo građevinskog objekta)

koje preduzede drži u cilju ostvarivanja zarade od izdavanja ili drži zbog očekivanog rasta cena.

Metoda fer vrednosti predstavlja preporučeni postupak za vrednovanje investicionih nekretnina.

One se mogu procenjivati i metodom nabavne vrednosti.



36

Smisao utvrĊivanja trenutka realizacije je, dakle, ispravno utvrĊivanje prihoda.

MeĊutim, povremeno se dešavaju sluĉajevi u kojima zaista nije lako ra-suditi koji je

trenutak nastanka prihoda. Primera radi, interesantno je pitanje-trenutka realizacije

prilikom prodaje prava prikazivanja filmova televizijskim kućama. Postavlja se pitanje

kada treba priznati prihode: (a) kada se potpiše ugovor; (b) kada se primi gotovina, ili

(c) kada se film emituje na televiziji. To je problematiĉno pitanje za sve producentske

kuće kada prodaju prava prikazivanja, jer je ugovorom obiĉno definisano koliko puta

se film može prikazati, kao i period u kome se film može prikazati. Na primer, Metro-

Goldwyn-Mayer Inc.-MGMje prodao pravo televizijskoj kući CBS da prikazuje film

„Prohujalo sa vihorom" za 35 miliona dolara.44

Ugovorom je definisano da CBS ima

pravo da prikaže film 20 puta u periodu od 20 godina. Raĉunovodstvena profesija je

polemisala na teme: (a) kada su poznati cena i troškovi svakog filma; (b) osiguranja

naplativosti; (c) kada je film dostupan i prihvaćen od strane televizijskih kuća. Nije se

smatralo da je ugovorna odredba prema kojoj se film može prikazivati jednom

godišnje u toku dvadeset godina, dovoljno znaĉajna i adekvatna da bi se prihodi

odložili. Interesantno je da je MGM odluĉio da prizna svih 35 miliona dolara kao

prihode u prvom kvartalu, što je imalo za posledicu i visoko plaćen porez.45

3.3.2.4. Načelo razgraničenja prema predmetu i vremenu

Ovo naĉelo je u najužoj vezi sa dinamiĉkom teorijom biiansa, koja zah-teva

razgraniĉenje izmeĊu perioda na naĉin koji odgovara informacionim i ciljevima

polaganja raĉuna.

Glavni problem periodiziranja jeste u dodeljivanju rashoda utvrĊenim prihodima

perioda. U naĉelu, prihodi nastaju prodajom uĉinaka i oni se obraĉunavaju saglasno

principu realizacije. Ovo dodeljivanje potrošnje faktora prihodima utvrĊenim prema

principu realizacije naziva se razgraniĉavanje prema predmetu. Problem periodiziranja

svodi se, pre svega, na obraĉunavanje cene koštanja proizvodnje gotovih proizvoda i

usluga. Naime, naĉelo razgraniĉenja zahteva da se nabavljeni ali neutrošeni faktori

proizvodnje i proizvedeni ali ne-prodati proizvodi i usluge aktiviraju, ostavljajući ih

time neutralnima u odnosu na finansijski rezultat. Oni će ĉiniti potencijal iz kojeg će

proizići prihodi. Prihodi će nastati prodajom ovih uĉinaka, shodno principu realizacije,

i tada će se ovim prihodima suprotstaviti alikvotni deo potrošnje faktora, tj. cena ko-

štanja prodatih uĉinaka, koji će ĉiniti rashode perioda. Obraĉunavanje direktnih

troškova ne predstavlja nikakav problem, meĊutim, problem se pojavljuje u vezi sa

dodeljivanjem zajedniĉkih troškova, jer raspodela ovih troškova na nezavršene i

gotove proizvode zahteva utvrĊivanje uslovne baze (kljuĉeva), što će omogućiti da se

svakoj jedinici uĉinka dodeli srazmerni iznos nastalih zajedniĉkih troškova.

42 Treba razlikovati metodu fer vrednosti od metode revalorizacije. I jedna i druga metoda

procenjuju imovinu po fer vrednosti, s tim što metoda revalorizacije povedanje fer vred-

nosti sredstava priznaje direktno u kapital (revalorizacione rezerve), dok metoda fer vred-

nosti sve promené fer vrednosti sredstava smatra prihodom i rashodom perioda

43 Videti opširnije u: Pavlovid, V., „Preispitivanje zahteva načela realizacije", Računovodstvo

br. 1/2, SRRS, Beograd, 2007, str. 24-35.

44 Primer je preuzet iz: Ivančevid, D., Priručnikza primenu MRS u našem tlnansijskom izveštava-

nju, Knjiga 1 , L&V Bond Company, Beograd, str". 147-148. 45

Prema: Ivančevid, D., op. cit., str. 148.



37

Pored prihoda nastalih prodajom uĉinaka, neiskorišćenog materijala i osnovnih

sredstava, koji se obraĉunavaju saglasno principu realizacije, s jedne strane, i rashoda

koji se dodeljuju realizovanim i nerealizovanim jedinicama uĉinaka, s druge,

pojavljuju se prihodi i rashodi ĉije je nastajanje iskljuĉivo povezano sa proticanjem

vremena. Ovi prihodi i rashodi mogu se sistemati-zovati na:

1) prihode i rashode koji nastaju periodiĉno, odnosno koji nastaju tokom odreĊenog

vremenskog razdoblja, i

2) prihode i rashode koji nastaju od sluĉaja do sluĉaja.

Tipiĉan primer prihoda i rashoda koji nastaju tokom odreĊenog vremenskog

razdoblja jesu prihodi po osnovu obraĉunate ili naplaćene kirije i prihodi po osnovu

kamata na razne plasmane i rashodi po osnovu zakupnina, kao i rashodi kamata po

osnovu pozajmljenog kapitala, razne takse, doprinosi i direktni porezi. Naĉelo

razgraniĉenja prema vremenu nalaže da se pomenuti prihodi i rashodi raspodeljuju na

obraĉunske periode na koje se odnose. To znaĉi da će se, na primer, srazmerni deo

neke isplate koja se ne odnosi na tekući obraĉunski period odložiti u bilans stanja

(aktivirati) kao unapred plaćen trošak, gde će ĉekati obraĉunski period na koji se

odnosi, da bi iz bilansa stanja prešao kao rashod u bilans uspeha. Sliĉno tome,

pasiviraće se (odložiti u pasivu bilansa) budući prihodi kad doĊe do neke uplate koja se

ne odnosi na tekući period.

Što se tiĉe primanja i izdavanja koja se pojavljuju povremeno, od sluĉaja do

sluĉaja, naĉelo razgraniĉenja nalaže da se ukljuĉuju u prihode i rashode perioda u

kome su ustanovljeni, odnosno u kome su se pojavili. Tako će se npr. prihodi po

osnovu ukidanja rezervisanja, naknade šteta ranijih godina, naplate ranije otpisanih

potraživanja i si, i rashodi po osnovu naknadnog otpisa potraživanja iz ranijih godina,

povećanja rezervisanja za rizike i troškove ranijih perioda i si., evidentirati u trenutku

kad se sazna da su nastali, bez obzira na trenutak efektivnog plaćanja.

Druga grupa prihoda i rashoda koji se evidentiraju u trenutku kad se za njih sazna

jesu prihodi i rashodi koji su nastali bez protivĉinidbe. To su npr. prihodi po osnovu

inventarnih viškova, poklona, otpisa dugova i si., i rashodi po osnovu specijalnih

otpisa stalne imovine, otkrivenih manjkova; anticipirani rashodi po osnovu naĉela

impariteta i drugi.

3.3.2.5. Načelo impariteta

Posledica pridržavanja naĉela realizacije jeste spreĉavanje obraĉunavanja i

eventualne raspodele nerealizovanih dobitaka. MeĊutim, u struĉnoj literaturi je

poznato da su još u 14. veku trgovci (poslovni ljudi) došli do zakljuĉka da ne treba isto

tretirati nerealizovane dobitke i nerealizovane gubitke. Pojam impariteta oznaĉava

nejednak tretman, a ovde je u pitanju nejednak tretman nerealizovanih dobitaka (koje

naĉelo realizacije zabranjuje) i nerealizovanih gubitaka, koji se shodno naĉelu

impariteta moraju uneti u bilans uspeha obraĉunskog perioda u kome su otkriveni.

Naĉelo realizacije, koje zabranjuje iskazivanje tržišno nepotvrĊenog dobitka, i naĉelo

impariteta, koje zahteva iskazivanje tržišno nepotvrĊenog gubitka, dugo su smatrani

naĉelima kojima se operacionalizuje naĉelo opreznosti. Danas je, meĊutim, sve

prisutniji stav prema kojem je naĉelo impariteta izvedeno iz ciljeva trgovaĉko-pravnog

godišnjeg raĉuna uspeha-utvrĊivanje raspodeljivog dobitka i prikazivanja sposobnosti



38

zaraĊivanja. „Princip impariteta ima zadatak da spreĉava iskazivanje suviše visokih

dobitaka koje bi moglo da nastane zanemarivanjem rashoda, koji se kod sastavljanja

godišnjih zakljuĉaka pojavljuju kao izvesni, neizbežni pojedinaĉni poslovni gubici po

osnovu unovĉavanja (prodaje) delova bilansne imovine i okonĉavanja već zakljuĉenih

ugovora.'*6 Naĉelo imperiteta je u funkciji održavanja kapitala, jer se tekući dobitak

redukuje putem anticipira-nja rashoda, ĉime se i ograniĉavaju isplate iz dobitka.

Eventualna raspodela neostvarenog dobitka vodila bi sigurnom smanjenju kapitala, ĉije

je održavanje uslov održavanja preduzeća. Cilj naĉela impariteta je, prema tome, da se

budući obraĉunski periodi ne opterećuju posledicama zapoĉetih poslova.

Dugo se u prošlosti ovo naĉelo primenjivalo iskljuĉivo na zalihe (robe i

materijala). Danas se ovaj pristup smatra isuviše uskim, te je proširen i na po-

strojenjsku imovinu.

Prema tome, shodno naĉelu impariteta, u bilansu, ne bi smele da se pojave

bilansne pozicije vrednovane iznad vrednosti koje će se u budućim obraĉunskim

periodima realizovati. Prema tome, merodavne su dnevne cene na tržištu prodaje, a ne

na tržištu nabavke.

Dakle:

• Gotovi proizvodi se procenjuju po ceni koštanja shodno Going concern principu i

naĉelu realizacije. MeĊutim, ukoliko oĉekivani prihodi od prodaje gotovih

proizvoda ne pokrivaju punu cenu koštanja, uvećanu za oĉekivane varijabilne

troškove prodaje i skladištenja, tada će se, shodno naĉelu impariteta, razlika

izmeĊu prihoda od prodaje i nepokrivenih troškova iskazati kao rashod, tako da će

se u bilansu gotovi proizvodi bilansirati po prodajnoj ceni umanjenoj za

varijabilne troškove prodaje i skladištenja. Prema tome, anticipiraće se gubitak

nastao po osnovu smanjenja prodajnih cena, odnosno prouzrokovan rastom

troškova.

• Polugotovi proizvodi se procenjuju po ceni koštanja shodno Going concern

principu i naĉelu realizacije. MeĊutim, ukoliko oĉekivani prihodi od prodaje

gotovih proizvoda ne pokrivaju punu cenu koštanja uvećanu za planirane

varijabilne troškove dovršavanja odnosnih proizvoda i za oĉekivane varijabilne

troškove prodaje i skladištenja, tada će se, shodno naĉelu impariteta, odmah

anticipirati negativan doprinos uspehu, tj. rashod koji bi se pojavio u trenutku

prodaje ovih proizvoda. Prema tome, primena principa impariteta odnosi se samo

na proizvode kod kojih prodajne cene ne pokrivaju pune troškove.

• Materijal na zalihama se procenjuje po nabavnoj vrednosti shodno Going concern

principu i naĉelu realizacije. Ukoliko padne cena materijala na tržištu nabavke, to

još uvek ne znaĉi da će preduzeće ostvariti gubitak u trenutku kad se od

pomenutog materijala proizvede i proda odnosni proizvod.

Shodno naĉelu impariteta, rashod će se iskazati samo ukoliko oĉekivani prihod od

prodaje proizvodane pokrije troškove materijala uvećane za pro-jektovane

varijabilne troškove proizvodnje, skladištenja i prodaje.

• Kod procenjivanja trgovaĉke robe važe ista pravila kao i kod gotovih proizvoda.

• Postrojenjska imovina bilansira se u naĉelu u visini nabavne vrednosti, odnosno

cene koštanja umanjene za obraĉunate otpise (amortizaciju). MeĊutim, u sluĉaju

pogrešnih investicionih odluka, nepotpunog korišćenja kapaciteta, tehniĉkog



39

progresa ili usled okolnosti da se pad cena na tržištu investicionih dobara koristi

kao konkurentska prednost u politici obara-nja cena finalnih proizvoda i usluga od

strane konkurencije, pojavljuje se mogućnost negativnog doprinosa uspeha u

budućim obraĉunskim periodima. Zahtev impariteta je da se naredni obraĉunski

periodi oslobode negativnog dejstva investicionih odluka donošenih u prošlosti, te

podra-zumeva obavezu identifikovanja i anticipiranja svih negativnih doprinosa

uspehu. „Opasnost izobliĉavanja godišnjih zakljuĉaka, zbog nesigurnosti raĉuna i

prateće samovolje pri identifikovanju i kvantifikovanju iznosa za anticipiranje

rashoda, predstavlja glavni razlog preporuĉivanja krajnje oprezne primene naĉela

impariteta na investicionim dobrima, i to samo u sluĉajevima kad je njihovo

vanredno otpisivanje apsolutno nesporno.'147

• Potraživanja i obaveze bilansirajuse u visini oĉekivanih primanja (potraživanja) i

izdavanja novca (obaveze). Mogućnost da su u poslovnim knjigama potraživanja

evidentiranja u većem iznosu od oĉekivanih primanja gotovine, a obaveze niže od

oĉekivanih izdavanja gotovine, uslovljava pojavu negativnog doprinosa uspehu

budućih perioda, što je u suprotnosti sa naĉelom impariteta.

3.33. Dopunska načela bilansiranja

UtvrĊivanje raspodeljivog dobitka je primarni zadatak redovnog godišnjeg

zakljuĉka i u funkciji je zaštite poverioca i održavanja kapitala. Funkciju dopune

principa realizacije i impariteta, na kojima se zasniva utvrĊivanje raspodeljivog

dobitka, a time i bilansno-pravne imovine, obavljaju principi: (1) opreznosti i (2)

stalnosti ili konzistentnosti.

Teorija bilansa

40

3.3.3.1. Princip opreznosti u funkciji utvrđivanja periodičnog rezultata i imovine

Neto (ĉista) imovina (sopstveni kapital) predstavlja garantnu supstancu jer iz nje

poverioci mogu u krajnjoj instanci namiriti svoja potraživanja. Kako je neto imovina

jednaka razlici izmeĊu imovine i obaveza, svako procenjiva-nje imovine na više i

procenjivanje obaveza na niže ima za posledicu na više iskazanu vrednost neto

imovine, odnosno viši periodiĉni rezultat. Iz pome-nutog razloga, u literaturi je široko

rasprostranjeno mišljenje prema kome se naĉelo opreznosti sprovodi pridržavanjem

principa realizacije, impariteta, najniže vrednosti i najviše vrednosti. Jer, princip

realizacije zabranjuje iskazi-1 vanje nerealizovanih dobitaka, dok naĉelo impariteta,

nameće obavezu iskazivanja nerealizovanih gubitaka. Oprezno bilansiranje se

obezbeĊuje poštovanjem principa najniže vrednosti, koje zahteva da se imovina

bilansira nižom vrednošću izmeĊu nabavne vrednosti, odnosno cene koštanja za

sopstvene uĉinke, i dnevne prodajne cene, i principa najviše vrednosti koje zahteva da

se obaveze procenjuju (bilansiraju) višom vrednošću izmeĊu prvobitne vrednosti

obaveza i vremenske vrednosti na dan bilansa.

„MeĊutim, pored principa opreznosti koji proizlazi iz principa realizacije, bilansno

pravo poznaje i jedan sveobuhvatni princip opreznosti koji zahteva uzimanje u obzir

smanjenje vrednosti aktive i povećanje vrednosti pasive, nezavisno od toga da li su oni

potvrĊeni prometnim aktom. On se primenjuje u svim sluĉajevima utvrĊivanja imovine

i rezultata kada zataje njemu inaĉe podreĊeni principi realizacije i impariteta."48

To su

naroĉito rešenja:49

• odustajanje od aktiviranja izdataka po osnovu reklamnih kampanja zbog

nesigurnosti njihovog dejstva na prodaju;

• skraćivanje pretpostavljenog perioda otpisivanja osnovnih sredstava zbog

nesigurnosti njihovog veka korišćenja, kao i upotreba degresivne metode

otpisivanja u sluĉaju rastućih troškova održavanja i opadajuće funkcionalne

sposobnosti investicionih dobara;

• bilansiranje pozicija aktive po vrednostima dana bilansa u sluĉaju kad su one niže

od troškova nabavke (princip najniže vrednosti);

• formiranje pokrića (rezervisanja) u pasivi bilansa u cilju neutralisanja prete-ćeg

gubitka iz neizvesnih (lebdećih) poslova (princip najviše vrednosti).50

3.3.3.2. Načelo stalnosti u funkciji utvrđivanja objektivnog periodičnog rezultata

Ibid., str. 209. Ibid.,

str. 209-210.

Gubitak iz lebdedih poslova može da nastane iz različitih razloga, među kojima su otkazivanje

ugovora pradeno gubitkom avansa ili pladanja štete, oštedenje ili gubitak naručene

Teorija bilansa

41

Zbog znaĉaja stalnosti ili konzistentnosti pri procenjivanju i prikazivanju bilansnih

pozicija za uporedivost i objektivnost obraĉunatih rezultata, ovaj princip je danas

opšteprihvaćen, a u zemljama Evropske unije i kodifikovan kao zakonska odredba

trgovaĉkog prava.

Dinamiĉka teorija bilansa postavila je za osnovni cilj utvrĊivanje uporedi-vog

finansijskog rezultata. Bez uporedivog finansijskog rezultata nemoguće je meriti i

ocenjivati uspeh posmatranog obraĉunskog perioda, ĉime je onemogućena i kontrola

upravljanja preduzećem. Zbog toga je neophodno osigurati uporedivost bilansa u nizu

uzastopnih obraĉunskih perioda. Uporedivost će biti narušena usled dejstva mnogih

faktora, spoljnih (strukturnih, konjuktur-nih i monetarnih faktora) i unutrašnjih

(promené u organizaciji poslovanja, naĉina obraĉunavanja i prikazivanja rezultata).

Uporedivost je ugrožena i omogućavanjem primene alternativnih raĉunovodstvenih

politika (npr. može se primenjivati vremenska ili funkcionalna amortizacija), zbog ĉega

se insistira na doslednoj primeni jednom izabranih raĉunovodstvenih politika.

U literaturi se naĉelo stalnosti ĉesto ispoljava kroz:

• princip identiteta, koji predstavlja zahtev da zakljuĉni bilans jedne godine bude

jednak bilansu otvaranja naredne godine, i

• princip kontinuiteta (stalnosti) u užem smislu.

Okolnost daje naĉelo identitetapre svega usmereno na spreĉavanje manipulacije

rezultatom, a nije rezultat zahteva za uporedivošću, dopririéla je da se danas ovo naĉelo

smatra samostalnim naĉelom, na šta ukazuje i njegovo posebno isticanje u IV direktivi

Evropske unije. Naĉelo identiteta obezbeĊuje i zahtev potpunosti, koji bi mogao da

bude povreĊen ispuštanjem ili prome-nom sadržine ili naziva neke bilansne pozicije

prilikom otvaranja poslovnih knjiga na poĉetku novog obraĉunskog perioda.

Princip kontinuiteta (stalnosti) u užem smislu ispoljava se kao zahtev formalnog

kontinuiteta i materijalnog (unutrašnjeg) kontinuiteta.

Princip formalnog kontinuiteta odnosi se na formu ili spoljašnja obeležja bilansa.

U cilju obezbeĊenja vremenske uporedivosti, ovaj princip nalaže da forma bilansa bude

nepromenljiva u nizu uzastopnih obraĉunskih perioda. Ovo se postiže poštovanjem

sledećih pravila:

• jednakog rašĉlanjavanja bilansa stanja i uspeha u nizu uzastopnih obraĉunskih

perioda, što podrazumeva nepromenjen redosled pozicija u bi-

robe na putu koji pada na teret kupca, druge nepredviđene štete nastale u toku izvršenja ili zbog

neizvršenja ugovora.

lansirna i nepromenjen sastav pojedinih grupa aktive, pasive, prihoda i rashoda;

• nemenjanja naziva i sadržine pojedinih pozicija stanja i uspeha;

• sastavljanje biiansa na isti dan, što podrazumeva nepromenljivost poslovne godine.

Teorija bilansa

42

Princip materijalnog kontinuiteta odnosi se na nepromenjeno procenjiva-nje

bilansnih pozicija, odnosno na stalnost procenjivanja i na stalnost (povezanost)

vrednosti.

(1) Ukoliko bi se bilansne pozicije procenjivale razliĉitim metodama u suk-

cesivnim obraĉunskim periodima, bila bi onemogućena analiza rentabilnosti, odnosno

praćenje uspeha u vremenu. Naĉelo stalnosti procenjivanja razvilo se kao posledica

mogućnosti izbora u primeni razliĉitih metoda otpisivanja stalnih sredstava

(funkcionalna i vremenska metoda u okviru koje osnovna sredstva možemo otpisivati

linearnom i degresivnom metodom) i obraĉunavanja cene koštanja sopstvenih uĉinaka,

odnosno gde je saglasno sa MRS dozvoljena primena alternativnih raĉunovodstvenih

politika (pravo opcije). Konkretno, ukoliko se preduzeće opredelilo za odreĊenu

metodu amortizacije (npr. linearnu metodu), dužno je da tom metodom konzistentno

otpisuje osnovna sredstva ili, ako zalihe procenjuje FIFO metodom, da dosledno pri-

menjuje FIFO metodu i u narednim periodima.

(2) Naĉelo stalnosti vrednosti zahteva da su jednom utvrĊene (unete) vrednosti u

bilans merodavne i za kasnije bilanse, a daje naroĉito nedopustivo povećanje vrednosti

preko preĊašnjih bilansnih vrednosti.51

Ovako kruto formu-lisan zahtev, prema kome

jednom unete vrednosti imovine u bilans ne mogu da budu prekoraĉene kod unošenja u

naredne bilanse, odnosi se na poresko pravo, koje dopušta da se u opravdanim

situacijama vrši vanredno (ubrzano) otpisivanje postrojenjske imovine, ali zabranjuje

da se u kasnijim bilansima, po osnovu saznanja o povećanju vrednosti ovih sredstava,

poveća njihova bi-lansna vrednost Trgovaĉko pravo, naprotiv, dozvoljava da se

vrednost postrojenjske i obrtne imovine koja je u prethodnom periodu redukovana u

skladu sa principom najniže vrednosti-poveća, ali najviše do nivoa prvobitne nabavne

vrednosti, odnosno cene koštanja, umanjene za redovne, planske otpise. U pitanju je,

dakle, ne pravo povećanje vrednosti, već vraćanje na vrednosti koje su bile u bilansu,

ali koje su saglasno naĉelu impariteta otpisivanjem redukovane. Trgovaĉko pravo, isto

tako, dozvoljava da se jednom uvećane obaveze otpišu ukoliko su otpali razlozi

njihovog prethodnog uvećavanja, ali najviše do' iznosa vrednosti na dan bilansa,

saglasno principu najviše vrednosti.

MeĊutim, odreĊeni razlozi nameću odstupanje i od formalnog (promené

proizvodnog programa ili delatnosti, radikalna promena veliĉine kao posle-dica npr.

fuzije, pristupanja novih ortaka ili si.) i od materijalnog principa kontinuiteta. U tom

sluĉaju je obavezno u aneksu, odnosno napomenama uz finansijske izveštaje-kako to

MRS propisuje-objasniti i obrazložiti izvršene promené u prikazivanju i procenjivanju

Wöhe, G.; Einführung und bilanzpolitik, 4. neubearbeitete Auflage, Verlag Franz Vahlen,

München, 1976, str. 186, prema: Rankovic, 1, op. cit., str. 170.

Teorija bilansa

43

bilansnih pozicija, kao i kvantitativno prikazati uticaj promené u naĉinu procenjivanja

na finansijski rezultat.

3.3.4. Matching princip

U anglosaksonskoj struĉnoj literaturi posebno mesto zauzima Matching princip. U

naĉelu, ovaj termin se ne prevodi, a ukoliko se to ĉini, prevodi se kao princip slaganja

(podudarnosti). U pitanju je princip koji treba da omogući uporedivost iskazanog

obraĉunskog rezultata. Naglašavanje ovog principa posledica je dominacije dinamiĉke

bilansne teorije, koja poĉiva na pretpostavci kontinuiteta poslovanja. Matching princip

odgovara evropskom principu razgraniĉenja prema predmetu i vremenu.52

„Većina

teoretiĉara i praktiĉara smatra daje ova konvencija znaĉajnija od mnogih drugih,

odnosno-ako se za neki postupak može reći da je u saglasnosti sa pomenutim

principom, ništa drugo ne treba da se kaže, stvar je rešena a postupak opravdan."53

Matching princip predstavlja zahtev dodeljivanja rashoda obraĉunskom periodu u

kome su nastali njima prouzrokovani prihodi. Da bi se prihodima obraĉunskog perioda

mogli dodeliti rashodi koji su ih uslovili, neophodno je prethodno doneti odluku o tome

koji se troškovi aktiviraju (kapitališu u bilan-su), a koji se iskazuju u bilansu uspeha

obraĉunskog perioda u kome su nastali. Pretpostavka pravilnog povezivanja rashoda sa

prihodima priznatim saglasno naĉelu realizacije, pravilno uspostavljena veza meĊu

njima. Ukoliko se oĉekuje da će pojedini troškovi imati za posledicu prihode u

narednim obraĉunskim periodima, tada se ti troškovi aktiviraju (ĉuvaju u aktivi

bilansa), ĉime ostaju neutralni u odnosu na rezultat obraĉunskog perioda u kome su

nastali. Ovi ka-pitalisani troškovi će opteretiti buduće obraĉunske periode, kako bi se

povezali sa prihodima nastalih kao posledica tih troškova. Za utvrĊivanje veze izmeĊu

prihoda i pripadajućih rashoda, odnosno za utvrĊivanje trenutka priznavanja rashoda,

razvijena su tri principa: (1) povezivanje uzorka i posledice, (2) sistematska i racionalna

alokacija (raspodela) i (3) trenutno priznavanje.

Prvi princip podrazumeva da se svi razumni, neophodni troškovi prouzrokovani

proizvodnjom uĉinaka (direktni i indirektni), vezuju za uĉinke (proizvod), ĉime ostaju

neutralni u odnosu na finansijski rezultat (nalaze se u zalihama u aktivi bilansa) sve dok

se uĉinci ne realizuju, dok preostali iznos troškova nastalih tokom obraĉunskog perioda

predstavlja troškove perioda, tj. pojavljuju se kao rashodi u obraĉunskom periodu u

kome su nastali. U SAD se Matching princip neretko shvata i upotrebljava u užem

smislu. „To znaĉi da se pod ovim principom podrazumeva zahtev meĊusobnog

suĉeljavanja prihoda i rashoda; obraĉunatih sa cenama istog obraĉunskog perioda, što je

52 Rankovid, J., Teorija bilansa, sedmo izdanje,Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 213.

53 Pantelid,M.,op.cit.,str. 117.

Teorija bilansa

44

svakako uslovljeno shvatanjem važnosti, za ispravno, periodiziranje rezultata,

iskljuĉivanja utica-ja istorijskih cena (u uslovima rasta cena)."54

Iz shvatanja Matching

principa u užem smislu, proistekla je i preporuka za primenu LIFO metode, te većina

pred-uzeća u SAD upotrebljava ovu metodu za utvrĊivanje potrošnje zaliha.55

Drugi princip zahteva sistematsku alokaciju troškova na obraĉunske periode u cilju

utvrĊivanja uporedivog obraĉunskog rezultata. Problem pravilne alokacije se, na

primer, javlja kod otpisivanja, kao i kod periodiĉnih troškova, kao što su npr.

zakupnine, kamate, razne takse, doprinosi. Troškovi po osnovu otpisivanja su najbolji

primer procesa raspodele. Prema dinamiĉkoj bilansnoj teoriji,56

koja kao osnovni cilj

bilansa vidi utvrĊivanje uporedivog obraĉunskog rezultata, glavni cilj otpisivanja je

raspodela rashoda. „Neotpisana vrednost postrojenjskih predmeta, zadržana u aktivi,

predstavlja izdatke koje još nisu postali rashod. Ona je zbog toga tranzitorna aktiva,

koja ĉeka raspode-lu i dodeljivanje preostalim obraĉunskim periodima u kojima se

postrojenjska imovina koristi."57

Dakle, cilj otpisivanja jeste u alokaciji ukupnih

izdataka nastalih nabavkom postrojenjske imovine na niz sukcesivnih obraĉunskih pe-

rioda, shodno oĉekivanoj korisnosti postojenjske imovine u tim obraĉunskim

periodima. Zbog toga nijedan metod amortizacije ne odgovara za sve prilike, već se

omogućava primena linearne, degresivne i funkcionalne metode (proizvodna metoda)

amortizacije, kako bi preduzeće moglo da odabere metodu amortizacije koja najviše

odgovara tipu sredstva i njegovoj upotrebi u preduze-ću. U poslovnoj praksi se najĉešće

upotrebljava linearna metoda.58

Treći princip zahteva da se troškovi za koje se pretpostavlja da ne donose buduće

koristi, ili kada je neizvesnost u pogledu budućih koristi veoma velika, smatraju

rashodom perioda u kome su nastali.

3.3.5. Odnos između načela urednog bilansiranja i

računovodstvenih standarda

Naĉela urednog bilansiranja dalje se razraĊuju u vidu raĉunovodstvenih standarda.

„Raĉunovodstveni standardi su, prema tome, detaljna razrada pojedinih

raĉunovodstvenih naĉela u pogledu metoda obuhvata, obrade i prezentiranja podataka i

informacija ili, drugim recima, raĉunovodstvena naĉela ĉine temelj, tj. polaznu osnovu

za utvrĊivanje standarda."59

54 Rankovid, J., Teorija bilansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 213.

55 Prema: Pantelid, M., op. cit., str. 120.

56 Statička bilansna teorija, koja za osnovni cilj bilansa postavlja utvrđivanje vrednosti imo-

vine na određeni dan, vidi cilj otpisivanja u stoje mogude tačnijem iskazivanju vrednosti

postrojenjske imovine na dan bilansa. 57


Teorija bilansa

45

4. Procenjivanje bilansnih pozicija

Procenjivanje pozicija raĉunovodstvenih izveštaja znaĉi utvrĊivanje vred-nosti

pozicija bilansa stanja i uspeha na dan bilansa. U zavisnosti od cilja koji je postavljen

pred bilans, razliĉito će se vrednovati (procenjivati) pozicije imovine u aktivi i obaveza

u pasivi.

U vezi s tim, za aktiviranje i pasiviranje dolaze u obzir sledeće vrednosti:60

1. Efektivne istorijske vrednosti, koje odgovaraju:

a. troškovima nabavke za dobra koja potiĉu sa tržišta nabavke (materi-

jal, trgovaĉka roba), uz uzimanje u obzir efekata korišćenja (otpisi za

postrojenjska dobra);

b. ceni koštanja za poluproizvode, gotove proizvode i postrojenjska do-

bra sopstvene proizvodnje.

2. Sadašnje vrednosti, koje odgovaraju:

c. vrednostima ponovne nabavke ili berzanskoj vrednosti za dobra koja

potiĉu sa tržišta nabavke, odnosno koja imaju berzansku vrednost, uz

uzimanje u obzir svih smanjenja vrednosti po osnovu eksploatacije;

Videti opširnije u: Pantelid, M., op. cit, str. 122-123.

Romid, L, Teorija bilansa, Ekonomski fakultet u Subotici, 2003, str. 157.

Prema: Rankovid, J., Specijalni bilansi, Proinkom, Beograd, 1996, str. 20.

Teorija bilansa

46

d. vrednostima ponovne proizvodnje (reprodukciona vrednost) za do-

bra sopstvene proizvodnje.

3. Prodajne vrednosti procenjivanih dobara, koje mogu biti:

e. oĉekivane prodajne vrednosti imovinskih delova preduzeća koje na-

stavlja da posluje;

f. likvidacione vrednosti, koje odgovaraju oĉekivanom unovĉenju poje-

dinih imovinskih predmeta preduzeća koje prestaje sa poslovanjem,

rastura se;

g. delimiĉne vrednosti, koje odgovaraju utvrĊenim vrednostima pojedi-

nih dobara iz sastava preduzeća kupljenog kao celine (zbir utvrĊenih

vrednosti pojedinaĉnih dobara odgovara nabavnoj vrednosti celine

preduzeća).

4. Prinosna vrednost procenjenih dobara, koja predstavlja otpadajući deo

vrednosti celine preduzeća na pojedina dobra. Prinosna vrednost je rezul-

tat kapitalizacije oĉekivanog (proseĉnog) budućeg dobitka sa odabranom

interesnom (kamatnom) stopom.

Kad je u pitanju redovan godišnji zakljuĉak, bilansne vrednosti su rezultat

zakljuĉivanja poslovnih knjiga. Nametanje obaveze voĊenja poslovnih knjiga i

polaganja raĉuna praćeno je zahtevom da se godišnji zakljuĉak sastavlja prema

naĉelima urednog knjigovodstva. Prema tome, naĉela urednog bilansira-nja odreĊuju

osnovne karakteristike raĉunovodstva, odnosno regulišu pitanje procenjivanja i

prikazivanja bilansnih pozicija. Visina vrednosti pozicija imovine u aktivi i obaveza u

pasivi odreĊena je, pre svega, naĉelom razgraniĉenja prema predmetu i vremenu i

naĉelom trgovaĉke opreznosti.

Akcijsko pravo je, po pravilu, prihvatilo da su kod redovnog godišnjeg zakljuĉka

merodavna merila (vrednosti) prikazana na sledećim šemama.


47

Shema 2. Procenjivanje pozicija aktive

Aktiva

se procenjuje u visini troškova nabavke

odnosno cene koštanja

Za postrojenjsku imovinu

ta vrednost se koriguje za

Za obrtnu imovinu

Otpise ZALIHE POTRAŽIVANJA

Za dobra sa

ograničenim vekom

karišdenja otpisi su

Za sva dobra Berzanska ili

tržišna cena aka je

niža od nobovne

odnosno

cene koštanja

.nabavne adnasno

cene koštanja

PLANSKI

Obračunati prema:

• linearnoj,

• degresivnoj,

• funkcionalnoj

metodi otpisivanja.

VANPLANSKI

Otpisi

Za iznos trajnog

smanjenja vrednosti

postrojenjskih dobara.

JOS NIZA OD POMBNUTIH

ukalika je to u skladu sa

načelom imparilela. Zo

potraživanja je odlučujuda

vrednast očekivanih

primanja.

Izvor: Rankovid, J., Specijalni bilansi, Proinkom, Beograd, 1996, str. 21.

Teorija bilansa

48

Shema 3. Procenjivanje pozicija pasive

Pasiva

Za pojedine grupe pozicija, i to:

Sopstveni kapital Pokrida

Obaveze

rezervisanja

1' 1'

Normalna

vrednost

Iznos odmeren u

skladu sa razboritom

procenom savesnog

trgovca.

Očekivane

isplate

Izvor: Rankovid, J., Specijalnibilansi, Proinkom, Beograd, 1996, str. 22.

Zbog znaĉaja pitanja procenjivanja bilansnih pozicija, trgovaĉki zakoni (kojima se

u većini zemalja ureĊuju raĉunovodstvena pitanja), po pravilu, nakon upućivanja na

naĉela urednog knjigovodstva, definišu vrednosti po kojima se evidentiraju sredstva i

obaveze. MeĊutim, Zakon o raĉunovodstvu o ovom pitanju ne raspravlja, već upućuje

na neposrednu primenu MRS. Prema tome, procenjivanje bilansnih pozicija kod nas je

regulisano MeĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima.

MeĊutim, redovan godišnji zakljuĉak nije adekvatna informaciona osnova za

zadovoljenje posebnih ciljeva. To je razlog što se prilikom specijalnih povoda

saĉinjavaju specijalni bilansi. Zakonodavstvo, meĊutim, nije propisalo pravila

procenjivanja za specijalne bilanse, što je dobrim delom posledica okolnosti da oni

većinom nisu obavezni nego dobrovoljni.

5. Latentne rezerve i skriveni gubici

5.7. Pojam i suština latentnih rezervi

Latentne rezerve predstavljaju deo sopstvenog kapitala koji se iz bilansa ne može

sagledati. Iako se u bilansu ne vide, o njihovom postojanju se ipak može naslućivati, ali

se neposredno iz bilansa ne može izvesti zakljuĉak o njihovoj visini. Latentne rezerve

nastaju potcenjivanjem pozicija aktive i pre-cenjivanjem pozicija pasive. U svakom

sluĉaju, latentne rezerve imaju za posledicu povećanje tekućih rashoda u bilansu

uspeha i, po tom osnovu, smanjenje p-eriodiĉnog rezultata.

Nije retkost da se u literaturi pravi razlika izmeĊu latentnih rezervi i tihih rezervi.61

U bilansu nisu iskazane ni jedne ni druge, ali se razlikuju po razlogu neiskazivanja. O

tihoj rezervi se radi kad se ona i sa spoljne strane bilansa može dokuĉiti, što je naroĉito

u sluĉaju postojanja prememorija pozicija u aktivi bilansa (tada je teško ustanoviti

1'


49

njenu taĉnu visinu) ili kada je taĉno oznaĉena u izveštaju o poslovanju. Tihe rezerve

nastaju korišćenjem svih raspoloživih instrumenata bilansne taktike, a naroĉito opšteg

principa trgovaĉke opreznosti, fundamentalnog principa realizacije i principa

impariteta. S druge strane, stvaranje latentnih (potajnih) rezervi ne može se braniti

pomenutim naĉelima urednog knjigovodstva i bilansiranja, već nastaju kao posledica

smišljenih postupaka sakrivanja dobitka.

O latentnim rezervama i njihovom obrazovanju široko je raspravljano u struĉnoj

literaturi. Pri tome, shvatanje latentnih rezervi se razlikovalo u zavisnosti od uticaja

razliĉitih bilansnih teorija.

Rem (Rehm) je još 1903. godine pisao da latentne rezerve nastaju:62

• potcenjivanjem vrednosti aktivnih bilansnih pozicija (zaliha, postrojenj-ske

imovine, hartija od vrednosti), ĉak i potpunim izostavljanjem pojedinih imovinskih

delova iz bilansa;

precenjivanjem vrednosti pasivnih bilansnih pozicija unošenjem fiktivnih

obaveza, bilo u korist lica koja uopšte ne postoje, bilo u korist lica koja postoje,

ali koja nemaju nikakvih potraživanja prema preduzeću.

Iz ovakve formulacije obrazovanja latentnih rezervi snažno izbija duh statiĉke

teorije bilansa.

Šmalenbah, tvorac dinamiĉke teorije bilansa, isticao je da se o latentnim

rezervama može govoriti samo ukoliko se radi o takvim potcenjivanjima koja se mogu

izdvojiti kao poseban dobitak ili prevesti u otvorenu rezervu. Prema tome, polazna

pretpostavka za latentne rezerve jeste mogućnost iskorišćenja, tj. aktiviranja. Prema

Šmalenbahu, latentne rezerve nastaju:63

• procenjivanjem predmeta obrtne imovine po principu najniže vrednosti u sluĉaju

porasta tržišnih cena;

• prevelikim otpisivanjem investicionih predmeta;

• knjiženjem nabavke novih investicionih predmeta kao rashoda, umesto da se vrši

njihovo aktiviranje;

• potcenjivanjem prilikom vrednovanja nedovršene proizvodnje i gotovih

proizvoda, naroĉito manipulacijama oko raspodele opštih troškova;

• procenjivanjem regularnih proizvoda kao proizvoda „bez proĊe"

5.2. Vrste latentnih rezervi

U novije vreme, a kao posledica zakonskog regulisanja pitanja procenjiva-nja

bilansnih pozicija, latentne rezerve se sistematizuju kao:

• prinudne latentne rezerve,

61 Rankovid, J., Teorija bilansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 420.

62 Rehm, H., Die Bilanzen AG, I Aufl, München, 1903; prema: Rankovid, J., op. cit., str. 421.

63 Schmalenbach, E., Dynamische Bilanz, 1 1 . Aufl., Köln, 1953, str. 150-151; prema: Rankovid,

J., Teorija bilansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 421.

Teorija bilansa

50

• latentne rezerve formirane po osnovu prava izbora (opcije) i

• latentne rezerve oformljene po slobodnoj volji.

(1) Iz samog naziva proizlazi zakljuĉak da prinudne latentne rezerve nastaju

primenom obaveznih zakonskih propisa o procenjivanju. Najĉešće se radi o latentnim

rezervama koje se pojavljuju kao posledica zakonske obaveze proce-njivanja

imovinskih predmeta po nabavnoj vrednosti u uslovima rasta cena. Tada će dva

preduzeća imati predmete procenjene po razliĉitim vrednostima, samo zbog toga što su

ih nabavila u razliĉito vreme. Pored navedenog, latentne rezerve nastaju zakonskom

prinudom i kao posledica zabrane aktiviranja imaterijalnih vrednosti koje nisu steĉene

kupovinom.

(2) Latentne rezerve formirane po osnovu prava izbora nastaju kada: (a) propisi

ostavljaju preduzeću pravo izbora da li će neko ekonomsko dobro da bilansira ili ne,

kao i po kojoj vrednosti će da vrši bilansiranje, ili (b) kao posledica nesigurnosti u

budućnosti (latentne rezerve zasnovane na šacovanju).

Tako, na primer, akcijsko pravo ostavlja mogućnost optiranja za bilansiranje

kupovinom steĉen goodwill (gudvil), za aktiviranje troškova probnog pogona i sliĉno.

Pravo opcije pojavljuje se npr. kod otpisivanja osnovnih sredstava, gde preduzeće

odluĉuje koju će metodu otpisivanja koristiti (funkcionalnu, proporcionalnu,

degresivnu) kod obraĉunavanja potrošnje materijala i robe (FIFO, proseĉne cene,

LIFO).

Latentne rezerve zasnovane na šacovanju nastaju kao posledica:

• potcenjivanja perioda korišćenja osnovnih sredstava,

• precenjivanja dnevne vrednosti,

• precenjivanja pokrića.

(3) Latentne rezerve po slobodnoj volji nastaju kad se vrednost koja od-

govara propisima o procenjivanju ili naĉelima urednog knjigovodstva samo-

voljno potcenjuje. To je, na primer, sluĉaj izostavljanja iz bilansa pojedinih vrednosti

(npr. zavisnih troškova nabavke) njihovim ukljuĉivanjem u rashode, umesto njihovog

aktiviranja.

53. Rasturanje latentnih rezervi

Sve latentne rezerve moraju se kad-tad prikazati (objektivirati), s tim što će se

latentne rezerve formirane potcenjivanjem imovine koja ne podleže amortizaciji (npr.

zemljišta, umetniĉke slike) osloboditi i pojaviti u likvidacio-nom višku u trenutku

likvidacije preduzeća (tzv. trajne latentne rezerve), dok će se druge objektivirati u toku

poslovanja preduzeća. MeĊu ovim drugim razlikujemo dugoroĉno, srednjoroĉno i

kratkoroĉno vezane latentne rezerve (tzv. privremene latentne rezerve).

Ukidanje privremenih latentnih rezervi može da bude namerno (hotimiĉno) i

nenamerno (nehotimiĉno). Namerna likvidacija latentnih rezervi je manje ili više

samovoljna. Samovolja dobija na težini kad se pojavi namera da se visoki iznosi


51

latentnih rezervi prevedu u otvorenu rezervu ili kapital kako bi se izbeglo plaćanje

poreza. Iako takvi postupci uzrokuju teške konsekvence, meĊu kojima i ništavnost

bilansa, oni se u praksi dešavaju.64

Nenamerna likvidacija latentnih rezervi nastaje:

• smanjenjem amortizacionih kvota ispod normalnih u sluĉaju degresivne metode

otpisa osnovnih sredstava, odnosno prestankom otpisa delova po-strojenjske

imovine pre isteka roka njihove upotrebe;

sniženjem nabavnih cena materijala, u sluĉaju korišćenja lifo metode;

• prodajom imovinskih delova u kojima su latentne rezerve nagomilane; naplatom

ranije otpisanih ili delimiĉno otpisanih potraživanja i dr.

5.4. Stav poslovne prakse i ekonomske teorije o latentnim rezervama

Poslovna praksa se uvek zalagala za dopustivost stvaranja latentnih rezervi, i to iz

razloga što latentne rezerve:

predstavljaju besplatan izvor finansiranja (samofinansiranjem se poboljšava i

kreditna sposobnost preduzeća, popravljajući odnos sopstvenog i tuĊeg kapitala);

• smanjuju zavisnost od tržišta novca i kapitala i uticaj davaoca kredita;

• jaĉaju likvidnost;

• daju preduzeću odreĊenu otpornost;

• daju preduzeću mogućnost da pokriva prolazne gubitke ne posežući pri tome za

otvorenim rezervama (ne gubeći poverenje poverilaca i javnosti);

• omogućuju preduzeću da ne iskazuje prividne dobitke;

• otežava uvid konkurencije u finansijski položaj i drugo.

MeĊutim, s druge strane, davanje ovlašćenja upravi preduzeća da bez uti-caja

generalne skupštine obrazuje latentne rezerve, predstavlja opasnost od jaĉanja svemoći

uprave i formiranja tajne sfere koja omogućava prikrivanje neuspelih poduhvata, što

dalje može da podstiĉe berzanske špekulacije, ugrožavanje zahtevane uporedivosti

godišnjih zakljuĉaka, dovoĊenje vlasnika, poverilaca i javnosti u zabludu po pitanju

zaraĊivaĉke sposobnosti preduzeća u uslovima objektiviranja latentnih rezervi, i drugo.

5.5. Primer obrazovanja i rasturanja latentnih rezervi s

aspekta knjigovodstveno-bilansne povezanosti

Imajući u vidu knjigovodstveno-bilansnu povezanost, primere ćemo prikazati

iskljuĉivo u glavnoj knjizi.

(1) Preduzeće prodaje rashladne ureĊaje uz dvogodišnju garanciju za popravke i

servisiranje. Na osnovu iskustva, oĉekuju se troškovi u garantnom roku u iznosu od

5.000 dinara. MeĊutim, izvršeno je rezervisanje na ime oĉekivanih troškova u

64 Videti opširnije: Rankovid, 1, Teorija bilansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003,

str. 424.

Teorija bilansa

52

garantnom roku u iznosu od 10.000 dinara, iako se oĉekuje da ti troškovi iznose oko

5.000 dinara. Znaĉi, preduzeće knjiži troškove rezervisanja u iznosu od 10.000 dinara.

U glavnoj knjizi:

Troškovi rezerv. za garantni rok Rezervisanja _________________

(1) 10.000 10.000 (1)

Dakle, preduzeće je precenjivanjem pasive povećalo tekuće rashode za 5.000

dinara (10.000-5.000 dinara) i time umanjilo finansijski rezultat za taj iznos. Latentne

rezerve će se na ovoj poziciji nalaziti sve do isteka garantnog roka. Tada se raĉun

rezervisanja zatvara, a latentne rezerve nestaju.

Do isteka garantnog roka izvršena je zamena rezervnih delova u vredno-sti od

4.900 dinara, dakle u skladu sa iskustvenim pokazateljima.


53

Rezervisanja Rezervni delovi

(2) 4.900

(3) 5.100

10.000(1)

(S°) 4.900

(2)

Prihodi od. ukidanja dug, rezervisanja

5.100 (3)

Šta se po isteku garantnog perioda dogodilo? Preduzeće je izvršilo zame-nu

rezervnih delova u vrednosti od 4.900 dinara, što je približno oĉekivanom iznosu. A

razlika izmeĊu vrednosti rezervnih delova i iznosa rezervisanja predstavlja latentnu

rezervu koja se po isteku perioda oslobaĊa, odnosno iskazuje kao prihod (prihod

grupe: ostali prihodi). To znaĉi da će se u tom periodu dobitak povećati za 5.100

dinara kao posledica ranije precenjene pasive. Drugim recima, u ovom obraĉunskom

periodu iskazano je povećanje finansijskog rezultata iskazivanjem prihoda koji je

nastao kao posledica neopravdano pro-knjiženih rashoda u prethodnim obraĉunskim

periodima.

(2) Preduzeće je pribavilo neku opremu ĉija nabavna vrednost iznosi 100.000 din.

(pretpostavimo, zbog pojednostavljenja, da je ovo jedina oprema koju preduzeće

poseduje). Preduzeće upotrebljava linearnu metodu amortizacije. Ovo osnovno

sredstvo će se, prema procenama preduzeća, upotrebljavati 10 godina. MeĊutim,

preduzeće potcenjuje vek upotrebe i donosi odluku da ga otpise za 5 godina. Prema

tome, preduzeće će prve godine otpisati 20.000 dinara umesto 10.000 dinara. To znaĉi

da će te godine troškovi amortizacije tog osnovnog sredstva iznositi 20.000 dinara, te

će se zbog potcenjene vrednosti osnovnog sredstva, koje će sada u bilansu vredeti

80.000 umesto 90.000 dinara, tekući rashodi uvećati, odnosno finansijski rezultat će se

za taj iznos umanjiti.

U glavnoj knjizi prve godine:

Oprema ______________ Troškovi amortizacije

(S11

) 100.000 (1) 20.000

Na kraju pete godine, ova oprema će se u bilansu iskazati samo po evident-

noj vrednosti, odnosno glavna knjiga će izgledati ovako:

Oprema ________________ Tro š kov i. arn or tizaci j e

(S°) 100.000 (1) 20.000

Ispravka vrednosti osn. sred..

Teorija bilansa

54

80.000 S°

20.000 (1)

Ali, preduzeće će sa ovom opremom da posluje i ostvaruje prihode i narednih pet

godina. MeĊutim, pošto.je oprema u potpunosti otpisana, preduzeće neće moći u tom

periodu da obraĉunava troškove amortizacije. Prema tome, zbog potcenjenosti

imovine, imali smo u prvom periodu precenjene poslovne rashode u bilansu uspeha i

po tom osnovu umanjen finansijski rezultat, ali nakon pete godine poslovanja sa ovom

opremom, latentne rezerve stvorene na ovoj poziciji poĉinju da se rasturaju.

5.6. Skriveni gubici

Nasuprot latentnim rezervama, skriveni gubici nastaju precenjivanjem aktive i/ili

potcenjivanjem pasive. Skriveni gubitak u bilansu stanja, isto kao i latentna rezerva,

dolazi do izražaja u bilansu uspeha u narednim obraĉunskim periodima. U zavisnosti

od visine skrivenog gubitka, preduzeće će iskazati gubitak manji od stvarnog ili će,

pak, u bilansu iskazati pojavni dobitak.

Precenjivanje bilansnih vrednosti aktive i precenjivanje obaveza direktno je

suprotstavljeno naĉelima urednog knjigovodstva i bilansiranja. To znaĉi da bilans u

kome su obrazovani skriveni gubici nije istinit, odnosno da je reĉ o falsifikovanom

bilansu. Falsifikovanje bilansa podrazumeva svesno, suštinski neistinito, prevarno i

nezakonito prikazivanje položaja imovine i uspeha, u na-meri da se oštete treća lica

(kreditori, liferanti, kupci obveznica i akcionari).65

Prestupi koji se kvalifikuju kao

bilansni delikti podležu uobiĉajeno visokim kaznama zatvora. Pored fundamentalnih

principa zaštite poverilaca i odražavanja kapitala, obrazovanje skrivenih gubitaka

bezuslovno iskljuĉuje i eko-nomsko-finansijska logika. Jer, stvaranje skrivenih

gubitaka ima za posledicu da se preko hipertrofiranih dobitaka oporezuje i raspodeljuje

supstanca (ĉista imovina), što dugoroĉno gledano vodi neizbežnoj propasti

preduzeća.66

65 Rankovid, J„ Teorijo bilansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 219.

66 Rankovid, J., op. cit., str. 220.

Teorija i anaiiza bilansa


55

6. Vrste bilansa

Budući da se bilans ne sastavlja usled iskljuĉivo jednog zahteva, već mnoštvo

razloga nalaže potrebu za izradom bilansa, pojavljuju se razliĉite vrste bilansa koji se

sastavljaju na osnovu razliĉitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja, te se i ovi

bilansi meĊusobno, više ili manje, razlikuju po formi ili sadržini. Prema tome, bilans

će prikazivati i izgledaće shodno cilju koji je postavljen pred bilansistu.

U literaturi postoje brojni naĉini sistematizacije bilansa po vrstama. Najĉešće

korišćeni kriterijumi, prema kojima se razliĉite vrste bilansa svrstavaju u zajedniĉke

grupe, su:67

a) redovnost sastavljanja,

b) povezanost sa knjigovodstvom,

c) globalna svrha iskazivanja,

d) merodavnost pravnih normi,

e) . podruĉje informisanja,

f) dužina bilansnog perioda,

g) vremenski period koji pokrivaju,

h) tehnika sastavljanja,

i) karakter bilansnih veliĉina-stanje ili tok,

j) broj ukljuĉenih preduzeća u bilans i forme sažimanja,

k) pripadnost privrednoj grani,

1) ekonomsko-teorijsko objašnjenje bilansa.

6.1 Bilansi prema redovnosti sastavljanja

Postoje bilansi koji se sastavljaju redovno u toku poslovanja, u unapred zakonski

ili interno propisanim vremenskim intervalima, i bilansi koji se sastavljaju u naroĉitim

(specijalnim) prilikama do kojih može da doĊe u toku poslovnog života preduzeća.

(a) Redovni bilansi

Redovni bilansi se sastavljaju u unapred odreĊenim ili na duži rok ponavlja-nim

vremenskim intervalima. Rok ili vreme sastavljanja redovnih bilansa odreĊeni su

zakonskim propisima konkretne zemlje ili internim pravilima konkret

Teorija bilansa

56

nog preduzeća. Prema Zakonu o raĉunovodstvu i reviziji,68

preduzeća (pravna lica i

preduzetnik) imaju obavezu da sastave finansijske izveštaje za tekuću poslovnu godinu

sa stanjem na dan 31. decembar tekuće godine. Shodno Zakonu, u finansijske izveštaje

koje su preduzeća dužna da sastave i obelodane spadaju:

1) Bilans stanja,

2) Bilans uspeha (raĉun dobitka i gubitka),

3) Izveštaj o tokovima gotovine,

4) Izveštaj o promenama na kapitalu,

5) Napomene uz finansijske izveštaje, i

6) Statistiĉki aneks.

Međubilans ima karakter periodiĉnog obraĉuna i sastavlja se polugodišnje ili po

isteku kvartala. MeĊubilans ima kontrolnu i informativnu ulogu. Zakonom nije

propisana obaveza sastavljanja meĊubilansa.69

(b) Specijalni bilansi

Specijalni bilansi se sastavljaju u posebnim prilikama, kao što su: osnivanje

preduzeća, reosnivanje, promena pravne forme, fuzija, razdvajanje, sanacija,

likvidacija, utvrĊivanje položaja likvidnosti, poravnanje i steĉaj. Ovi bilansi se nazivaju

shodno razlogu njihovog sastavljanja, te se javljaju bilansi osnivanja, bilansi promene

pravne forme, bilansi fuzije, bilansi razdvajanja, bilansi sanacije, bilansi razdvajanja,

likvidacioni bilansi, likviditetni bilansi, bilansi poravnanja i steĉajni bilansi. S pravne

taĉke gledišta, specijalni bilansi mogu da budu obavezni (bilansi osnivanja i

likvidacioni bilansi) i dobrovoljni. Specijalni bilansi se, po pravilu, razvrstavaju na

vanredne bilanse sa karakterom uspeha (neredovni uspešni bilansi) i status bilanse

(imovinski bilansi). Status bilansi nisu proizvod sistematskog zakljuĉivanja glavne

knjige, već je osnova za njihovo sastavljanje inventar. Prema tome, ne pojavljuju se

pozicije prihoda i rashoda, odnosno ovi bilansi nemaju karakter raĉuna uspeha. U status

bilanse spadaju bilansi razdvajanja, likvidacioni bilansi, bilansi likvidnosti, bilansi

poravnanja i steĉajni bilansi, a u specijalne bilanse sa karakterom uspeha: bilansi

osnivanja, bilansi promene pravne forme sa ili bez likvidacije, bilans fuzije i bilans

saniranja. Razgraniĉenje specijalnih bilansa na status bilanse i bilanse sa karakterom

uspeha nije uvek lako i jednostavno, „pogotovo što zakonski propisi i zahtevi

ekonomije preduzeća mogu da promené njihov suštinski karakter".70

6.2. Bilansi prema njihovoj vezi sa knjigovodstvom

68 „SI. glasnik RS",br. 46/2006.

69 Tokom 1954. godine, u našoj zemlji je bila propisana mesečna obaveza sastavljanja bilansa;

godine 1955. ova obavezajeizmenjena,teje predviđena obaveza sastavljanja bilansa na sva-

ka tri meseca, da bi Zakon iz 1989. godine predvideo šestomesečno sastavljanje bilansa.

Teorija i analiza biiansa

57

Najĉešće vrste biiansa proizlaze iz knjigovodstva, kao proizvod zakljuĉka konta.

To su (1) bilans (stanja) i (2) raĉun dobitka i gubitka (bilans uspeha), kao obavezni

godišnji finansijski izveštaji i meĊubilansi, kao dobrovoljni bilansi. Postoje i drugi

bilansi koji su više ili manje nezavisni od tekućeg knjigovodstva, kao što su status

bilansi.

Bilans stanja koji se pojavljuje kao proizvod zakljuĉka konta, sadrži sva salda koja

se nalaze na kontima stanja (aktivna i pasivna konta) i finansijski rezultat koji se

preuzima iz raĉuna dobitka i gubitka, ĉime se ujedno uspostavlja i bilansna ravnoteža i

ravnoteža raĉuna dobitka i gubitka. Ukoliko se pozitivni periodiĉni rezultat (dobitak)

iskaže, odnosno integriše u bilans stanja kao globalna veliĉina, a njegova raspodela,

odnosno prenos na raĉune rezervi ili obaveza prema uĉesnicima u raspodeli dobitka,

vrši putem posebnog obraĉuna u sledećoj godini, tada je reĉ o bilansu uspeha u ĉistoj

formi, odnosno o sastavljanju biiansa prema bruto principu. Ukoliko nisu odvojene

faze utvrĊivanja i raspodele rezultata, već se izravnanje rashoda i prihoda u'bilanšu

uspeha pojavljuje kao srazmerno povećanje stanja na raĉunima rezervi i na raĉunima

obaveza prema uĉesnicima u raspodeli dobitka, tada je reĉ o bilansu uspeha

sastavljenom po neto principu. Gubitak se može iskazati u pasivi kao odbitna stavka

sopstvenog kapitala, što predviĊa IV direktiva EU, ili u aktivi biiansa kao korektura

(smanjenje) sopstvenog kapitalan Prema našoj bilansnoj šemi, gubitak se iskazuje u

pasivi kao odbitna stavka sopstvenog kapitala, sem za iznos koji prevazilazi visinu

sopstvenog kapitala, koji se iskazuje kao smanjenje sopstvenog kapitala u aktivi.

6.3. Bilansi prema globalnoj svrsi iskazivanja

U zavisnosti od toga šta se smatra dominantnim ciljem knjigovodstva i fi-

nansijskih izveštaja koji se izvode iz knjigovodstva, razlikuju se: (1) imovinski (status)

bilans i (2) bilans utvrĊivanja rezultata.

(1) Imovinski (status) bilansi se sastavljaju u primarnom cilju utvrĊivanja

vrednosti (neto) imovine za odreĊene konkretne svrhe. Imovinski (status) bilansi su

specijalni bilansi, tj. sastavljaju se neredovno, za zadovoljavanje konkretnih potreba,

kao što su likvidacija i poravnanje (nagodbe), steĉaj, razdvajanje i druge. Budući da se

bilans uspeha ne pojavljuje, reĉ je o bilansu u užem smislu. Kako je osnovni cilj

imovinskog bilansa utvrĊivanje vrednosti (neto) imovine, bilansne pozicije se

procenjuju po dnevnim cenama na dan bilansa. Po pravilu se ovi bilansi sastavljaju uz

pomoć inventara.

Bilans stanja koji se dobija redovnim bilansnim zakljuĉivanjem predstavlja,

takoĊe, pregled imovine i obaveza, ali po pravilu ne predstavlja imovinski (status)

bilans. Jer, redovni bilans ne predstavlja sredstvo za sagledavanje visine (neto)

70 Heinen, E., Handelsbilanzen, 11 verbesserte Auflage, Gabler Verlag, Wiesbaden, 1985, str. 481;

prema: Rankovid, J., Specijalni bilansi, Proinkom, Beograd, 1996, str. 18.

Teorija bilansa

58

imovine, već je sadržaj bilansa nusproizvod bilansiranja usmerenog ka zahtevima

utvrĊivanja uporedivog periodiĉnog rezultata (periodiziranja). Iz tog razloga se u

redovnom bilansu pojavljuju pozicije razgraniĉenja, kao što su troškovi koji se odnose

na buduće obraĉunske periode (u okviru AVR ili ne-materijalnih ulaganja). Redovni

bilans je dakle samo nominalno imovinski ili status bilans.71

Budući da je bilansiranje

okrenuto ka periodiziranju rezultata, podrazumeva se da je uz bilans (stanja) prikljuĉen

i raĉun (bilans) uspeha, te se takav bilans smatra bilansom u širem smislu.

(2) Bilans utvrĊivanja uspeha je rezultat dinamiĉkog poimanja bilansa prema

kojem bilans ima kao osnovni cilj da utvrdi visinu periodiĉnog rezultata. Dakle

bilansiranje je usmereno ka raĉunu dobitka i gubitka,72

u cilju utvrĊivanja uporedivog

obraĉunskog rezultata, a bilans stanja predstavlja pomoćno sredstvo koje preuzima sve

ono za šta nema mesta u bilansu uspeha.

6.4. Bilansi prema merodavnosti pravnih normi

U zavisnosti od toga da li se bilans sastavlja na osnovu propisa trgovaĉkog

(privrednog) prava ili na osnovu poreskog prava, razlikuju se: (1) trgovaĉki (poslovni)

bilans i (2) poreski bilans.

(1) Trgovaĉki bilans. Pitanje obaveza i naĉina voĊenja poslovnih knjiga i

polaganja raĉuna u preduzećima odreĊenih pravnih formi je u većini zemalja

regulisano trgovaĉkim zakonodavstvom (nemaĉki Handelsgetzbuch, francuski Code de

commerce, Trgovački zakon Kraljevine Jugoslavije iz 1937. godine) ili obligacionim

pravom (švajcarski Obligationenrecht). U našoj zemlji je raĉunovodstvena materija

regulisana Zakonom o raĉunovodstvu i reviziji73

i Pravilnikom o kontnom okviru i

sadržini raĉuna u Kontnom okviru za predu-zeća, zadruge i preduzetnike (Pravilnik).74

Aktuelni propisi ne propisuju naĉin voĊenja poslovnih knjiga, sastavljanje i

prezentaciju finansijskih izveštaja, niti prikazuju raĉunovodstvena naĉela-te ni

upotrebu naĉela procenjivanja, odnosno ne raspravljaju o pitanjima bilansiranja

(procenjivanja) pojedinih bilansnih pozicija, već upućuju na neposrednu primenu

MRS/MSFI.

(2) Poreski bilans. Osnovni cilj sastavljanja poreskog bilansa jeste obezbeĊi-vanje

sigurne i pouzdane osnove za oporezivanje uz dosledno poštovanje principa poreske

pravednosti koji znaĉi ravnomernost i ravnopravnost za sve poreske obveznike.

Primarni zadatak poreskog bilansa proizlazi iz finansijsko-politiĉ-kih zahteva

71 Prema: Rankovid, 1, Teorija bilansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003,

str. 43.

72 „Račun dobitka i gubitka, koji se u našoj literaturi, praksi i zakonodavstvu uobičajeno nazi-

va bilans uspeha, ne treba mešati sa redovnim godišnjim zaključcima, koji su usmereni na

izračunavanje uspeha i koji se u literaturi nazivaju kratko bilansi uspeha (Erfolgsbilanzen),

za razliku od imovinskog ili status bilansa." Rankovid, 1, op. cit., str. 44.


59

obezbeĊivanja prihoda za pokriće javnih rashoda. U savremenim uslovima, meĊutim,

porez nije iskljuĉivo sredstvo pomoću koga država obez-beĊuje sredstva za

zadovoljenje javnih potreba, već se javljaju i ekstrafiskalni ciljevi oporezivanja.

Ekstrafiskalni ciljevi oporezivanja mogu biti: ekonomski, socijalni, politiĉki,

zdravstveni, kulturni demografski i drugi. Kao posledica uvažavanja ekonomskih

ciljeva oporezivanja, poreski propisi o bilansiranju nisu nužno stroži od trgovaĉkih

propisa i naĉela urednog bilansiranja.

Prema domaćim propisima,75

oporeziva dobit se utvrĊuje u poreskom bi-lansu

usklaĊivanjem dobitka utvrĊenog prema MRS. Poreski bilans se dobija korigovanjem i

prilagoĊavanjem trgovaĉkog bilansa poreskim propisima. To svedoĉi o supsidijarnosti i

nesamostalnosti trgovaĉkog bilansa i jasno istiĉe nadležnost (princip merodavnosti)

trgovaĉkog za poreski bilans.76

MeĊutim, znajući da je uslov za korišćenje poreskih

povlastica i saobrazno bilansiranje i vrednovanje u trgovaĉkom bilansu, poreski

obveznici već prilikom sastavljanja trgovaĉkog bilansa uzimaju u obzir poreske

propise. Na taj naĉin nastaje zavisnost trgovaĉkog od poreskog bilansa, te se pomenuti

princip nadležnosti koji reguliše odnose izmeĊu ova dva bilansa, modifikuje u princip

obrnute nadležnosti (merodavnosti).

Postoje redovni poreski bilansi i povremeni (specijalni) poreski bilansi. U redovne

poreske bilanse spadaju poreski bilans prinosa (dobitka) i poreski bilans imovine. U

grupu povremenih bilansa spadaju bilans osnivanja, prome-ne pravne forme, fuzije

(spajanja) i likvidacije.

6.5. Biiansi prema području informisanja

Zavisno od toga da li je bilans namenjen potrebama informisanja uprave

preduzeća o poslovnim dogaĊajima ili služi za informisanje eksternih korisnika (lica

izvan preduzeća), razlikujemo interni bilans i eksterni bilans. Pored redovnih

finansijskih izveštaja ĉija je obaveza sastavljanja i obelodanjivanja propisana Zakonom

o raĉunovodstvu i reviziji (bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine,

izveštaj o promenama na kapitalu, napomene uz finansijske izveštaje i statistiĉki

aneks), interni korisnici sastavljaju i bilanse kretanja, sa svrhom prikazivanja

ekonomsko-finansijskih dogaĊaja i kontrole likvidnosti. Tipiĉan karakter internih

bilansa imaju kratkoroĉni (meseĉni) biiansi uspeha. Na osnovu analize internih bilansa

rukovodstvo preduzeća donosi odluke vezane za politiku cena, planiranje stepena

zaposlenosti i asortimana. Eksterni bilansni su manje iskazne moći kao posledica

73 „SI. glasnik RS" br. 46/2006.

74 „SI. glasnik RS" br. 53/2004.

75 Zakon o porezu na dobit preduzeda, „Službeni glasnik RS" br. 25/2001, 80/2002,43/2003

i 84/2004. 76

Rankovid, J„ Teorija bilansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 48.

Teorija bilansa

60

manjeg rašĉla-njavanja bilansnih pozicija, a naroĉito kao posledica unošenja samo

osnovnih podataka o razvoju preduzeća u izveštaj o poslovanju.

6.6. Biiansi prema dužini bilansnog perioda

Prema dužini bilansnog perioda razlikuju se biiansi: (1) otvaranja, (2) završni i (3)

kratkoroĉni meĊubilansi.

(1) Bilans otvaranja se sastavlja na poĉetku poslovnog perioda (poslovne godine),

u cilju obezbeĊenja osnove za otvaranje poslovnih knjiga, tj. za izgradnju

raĉunovodstva. Bilans osnivanja koji predstavlja specijalni bilans služi istovremeno i

kao bilans otvaranja. Bilans otvaranja sadrži samo stanje (aktivu i pasivu), bez raĉuna

uspeha.

(2) Završni bilans treba shvatiti u širem smislu i tada se naziva „totalni bilans", i u

užem smislu-tada se naziva „godišnji bilans". Totalni bilans se sastavlja na kraju

poslovnog života preduzeća. Njime se utvrĊuje totalni rezultat poslovanja. Budući da

su na kraju poslovnog života preduzeća svi izdaci jednaki rashodima i svi primici

izjednaĉeni sa prihodima, tj. ne pojavljuje se problem razgraniĉenja, totalni bilans je

taĉniji od godišnjeg bilansa i meĊubilansa. Samo ovom bilansu odgovara naziv

„završni".77

Godišnji bilans je bilans koji se sastavlja na kraju kraćeg poslovnog

perioda, kao što je uobiĉajeno poslovna ili kalendarska godina. Godišnji bilans

proizlazi iz formalnog zakljuĉka knjigovodstvenih raĉuna, kome prethodi

inventarisanje, zbog ĉega se ĉesto sreće pod nazivom „godišnji zakljuĉak" ili „redovni

bilans". Za razliku od bilansa otvaranja, završni bilans obuhvata i raĉun dobitka i

gubitka (bilans uspeha) i aneks, tj. napomene uz finansijske izveštaje koji ĉine jednu

celinu, praćenu izveštajem o poslovanju.

(3) Pored redovnih godišnjih zakljuĉaka, preduzeća prema potrebama sastavljaju

bilanse stanja i uspeha za periode kraće od jedne godine. Mogu biti polugodišnji,

kvartalni, meseĉni, dekadni ili dnevni. Mogu se sastavljati sa ili bez inventarisanja.

6.7. Bilansi prema vremenu koje pokrivaju

Prema ovom kriterijumu, bilansi se dele na: (1) projektovane (planske) i (2)

stvarne. Projektovani bilansi predstavljaju osnovu za kontrolu. Razlike izmeĊu stvarnih

i projektovanih bilansnih pozicija pokazuju odstupanja koja su predmet analize.

6.8. Bilansi prema tehnici sastavljanja

Prema naĉinu prikazivanja razlikuju se: (1) bruto i (2) neto bilansi.

(1) Bruto bilans prikazuje sve pozicije stanja i uspeha bez saldiranja (pre-

bijanja). Bruto bilans je veće iskazne moći, budući da ga karakteriše: (a) indi-

rektno otpisivanje i isticanje otpisa na posebnoj korektivnoj poziciji aktive ili


61

njenim unošenjem u pasivu bilansa; (b) isticanje gubitka prethodnih godina u

aktivi ili kao korektivne pozicije sopstvenog kapitala u pasivi i (c) integrisanje

bruto ostvarenog rezultata prethodne godine u bilans stanja.78

Bilans uspeha

sadrži sve prihode i rashode bez ikakvog saldiranja.

(2) Neto bilans prikazuje saldirane pozicije stanja i uspeha.

6.9. Bilansi prema karakteru bilansnih veličina-stanje ili tok

Pored bilansa koji imaju karakter stanja, postoje i bilansi koji se sastavljaju u cilju

sagledavanja kretanja poslovnih vrednosti u odreĊenom vremenskom intervalu, sa

primarnim zadatkom kontrole likvidnosti. Bilans kretanja predstavlja npr. osnovu za

funds flow analizu.

6.10. Bilansi prema broju uključenih preduzeda ubilans

Prema broju bilansa ukljuĉenih ubilans, razlikujemo individualni i zajedniĉki

bilans. Zajedniĉki bilans može da bude zbirni ili konsolidovani.

Pojedinačni (individualni) bilans je bilans stanja i bilans uspeha svakog po-

jedinaĉnog preduzeća kao pravnog lica. Obaveza sastavljanja individualnog bilansa

proistiĉe iz zakonske regulative po kojoj je svako preduzeće obavezno da sastavlja tzv.

završni raĉun.

Zbirni bilans je zajedniĉki bilans dva ili više pravno i ekonomski samostalna

preduzeća koja su povezana nekim konkretnim zajedniĉkim interesom u okviru

profesionalnog udruženja. Sastoji se iz zbirnog bilansa stanja i bilansa uspeha koji se

dobijaju prostim sabiranjem bilansnih pozicija pojedinaĉnih bilansa.

Konsolidovani bilans predstavlja bilans vrhovne uprave koncerna, koja vlada

zavisnim ili kontrolisanim društvima po osnovu posedovanja većinskog kapitala ili po

osnovu ugovornog potĉinjavanja. Uprava koncerna ga sastavlja u cilju sagledavanja

ekonomskog položaja celine koncerna. Dakle, u pitanju je forma zajedniĉkog bilansa

dva ili više pravno samostalnih preduzeća, ali specifiĉna po sažimanju pojedinaĉnih

bilansa ĉlanica i prebijanju svih pozicija koje proizlaze iz njihovog meĊusobnog

odnosa po osnovu uĉešća, potraživanja i obaveza, i prometa roba i usluga.

7. Politika bilansa

7.1. Predmet i područje politike bilansa

Politika bilansa je sastavni deo politike preduzeća. Politika se obiĉno defi-niše kao

izbor ciljeva i pronalaženje optimalnih sredstava, puteva i naĉina za ostvarenje

izabranih ciljeva. Ukupnost sredstava, puteva i naĉina za ostvarenje izabranih ciljeva

ĉine instrumente politike.

78 Prema: Rankovid, J., op. cit., str. 52.

Teorija bilansa

62

U zavisnosti od funkcionalnih podruĉja na kojima se sredstva poslovne politike

upotrebljavaju, razlikuju se politika nabavke, proizvodnje, prodaje, fi-nansiranja,

politike bilansa i druge. One su delovi ukupne politike preduzeća i meĊusobno su

uslovljene i pored toga što svaka sprovodi svoj sopstveni cilj.

U izvršavanju svojih ciljeva, parcijalne politike ne moraju uvek da budu u

horizontalnoj vezi koja ih ĉini ravnopravnim, već mogu biti vertikalno povezane, a to

je sluĉaj u kojem je jedna parcijalna politika podreĊena drugoj-što znaĉi da predstavlja

sredstvo za izvršenje njenih ciljeva. U pomenutom položaju naroĉito se nalazi politika

bilansa. Ona je instrument drugih parcijalnih


63

politika i služi naroĉito politici finansiranja, upravljanja i obaveštavanja javnosti

(publiciteta). Autonomna sloboda odluĉivanja bilansnog politiĉara u vezi sa

koncepcijom ciljeva bilansne politike ne postoji.

Prema tome, u pozadini bilansne politike uvek se nalaze poslovno-poli-tiĉki

ciljevi kojima bilansna politika služi. U pitanju je dakle izvedena, a ne izvorna

politika.

Iz same definicije politike proizlazi da bilansna politika i nije politika. Naziv se

prihvata uslovno, zbog ĉinjenice da je usmerena na svesno uobliĉavanje godišnjih

zakljuĉaka, odnosno specijalnih bilansa i izveštaja o poslovanju, korišće-njem slobode

koju dopuštaju zakonodavstvo i opštevažeći principi bilansiranja.

Bilansna politika obuhvata sve one ciljeve i odluke rukovodstva koje su povezane

sa polaganjem raĉuna.

Mere politike bilansa sraĉunate su na uobliĉavanje sadržine bilansa u skladu sa

poslovno-politiĉim ciljevima, što strogo uzevši ima za posledicu udaljavanje bilansne

sadržine od bilansno-teorijskih principa. Bilans se koristi za interno i eksterno

informisanje o finansijskom položaju i finansijskom rezultatu. Time je odreĊeno i

podruĉje politike bilansa, odnosno politika bilansa se odnosi na interni bilans i eksterni

bilans.

Interni bilans treba da odgovara bilansno-teorijskim principima jer mu je cilj da

omogući realno sagledavanje finansijskog položaja i rentabilnosti pred-uzeća. Dakle,

kada je u pitanju interni bilans, nužno je odabrati raĉunovodstvene politike koje će

realno prikazati finansijski položaj i rezultat.

Eksterni bilans namenjen je spoljnim adresatima. Koristi se kao sredstvo za

zadovoljenje razliĉitih zahteva spoljnih korisnika. Stoga je neophodno pro-ceniti

namere i želje spoljnih korisnika i u skladu s tim formulisati poslov-no-politiĉke

ciljeve i podesiti formu i sadržinu bilansa. Na taj naĉin se utiĉe na formiranje mišljenja

i procenu bilansnih informacija eksternih adresata. Interesi preduzeća u pogledu

materijalne sadržine godišnjeg zakljuĉka nisu nepromenljivi. U vreme visoke

konjukture preduzeće je sklono većim latentnim rezervama kako bi se umanjio

finansijski rezultat i odložio poreski teret za buduće periode u cilju umanjivanja

posledica nastupajuće dekonjukture.

U zavisnosti od toga da li se poseže za oblikovanjem visine iskazanog uspeha u

bilansu uspeha ili pak za oblikovanje strukture bilansa i raĉuna dobitka i gubitka, kao i

za sastavljanje aneksa i izveštaja o poslovanju, razlikuju se: (1) materijalna i (2)

formalna politika bilansa. IzmeĊu ovih politika postoji meĊusobna zavisnost.

U literaturi ne postoji jedinstven stav o pitanju objekta politike bilansa. Nesporno

je da je redovni godišnji zakljuĉak predmet bilansne politike. Sporno je da li se i

izveštaj o poslovanju ukljuĉuje u sastav periodiĉnog polaganja raĉuna. U poslednje

vreme prihvata se njegovo ukljuĉivanje, što se tumaĉi rastućom važnošću ovog

izveštaja za polaganje raĉuna.

Nejedinstvenost mišljenja postoji i kada su u pitanju specijalni bilansi, naroĉito

poreski bilans. U novije vreme preovladuje mišljenje da specijalne bilanse treba

ubrojiti u predmete bilansne politike zbog toga što su u njima uoĉljive mogućnosti za

bilansno-politiĉke odluke koje se odražavaju na kasnije godišnje zakljuĉke. Pri tome se

naroĉito misli na bilans promene pravne forme kod kojih postoji mogućnost izbora za

Teorija bilansa

64

otkrivanje ili prenos nagomilanih latentnih rezervi, što znatno utiĉe na položaj

likvidnosti.

Zakonodavac se, u principu, propisima ograniĉava na opšta formalna i materijalna

pravila bilansiranja uslovljavajući, pri tome, bilansiranje koje obez-beĊuje „što

sigurniji uvid u položaj imovine i uspeh preduzeća". Ovo se postiže bilansiranjem

saglasno propisima i naĉelima urednog bilansiranja na koja zakonodavac upućuje u

svim sluĉajevima kad je zbog potrebne elastiĉnosti propisa odustao od upuštanja u

regulisanje brojnih detalja. Time se ostavlja manje ili više prostora za sprovoĊenje

politike bilansa. Preduzeća imaju niz mogućnosti izbora razliĉitih alternativa

bilansiranja, aktiviranja, pasiviranja koji utiĉu na razliĉito iskazivanje periodiĉnog

rezultata i finansijske strukture. Tako, na primer, za otpis stalnih sredstava

(imobilizacija) mogu da se koriste razliĉite metode (linearna, degresivna,

funkcionalna), da se korišćenjem sistema grupnog otpisivanja-ukoliko je dozvoljeno-

produži otpisivanje jednih, a istovremeno otpišu druga osnovna sredstva. Prostor za

uobliĉavanje rezultata i stanja uglavnom postoji i u vezi sa pasiviranjem ili

nepasiviranjem investicionog održavanja, procenjivanja zaliha materijala (proseĉne

cene, fifo metoda, li-fo metoda), odlaganja otpisivanja sitnog inventara, formiranja

pozicija pokrića za troškove i rizike, paušalnog otpisivanja potraživanja od kupaca,

otpisivanja pune vrednosti nenaplaćenih potraživanja preko odreĊenog roka, pravom

opcije za bilansiranje zaliha polugotovih i gotovih proizvoda, i tako dalje.

„Zakonska dopustivost prava opcije i kauzistiĉkog pristupa u izboru pravila

procenjivanja pojedinih bilansnih pozicija, prilikom zakljuĉivanja poslovnih knjiga,

uslovljena je, pre svega, teškoćama ili, bolje reći, nemogućnošću apsolutne taĉne

alokacije rashoda i prihoda po godinama, obraĉunskim periodima i fleksibilnošću

konjukturnih i monetarnih prilika, kao i saznanjem o neophodnosti nejednakog

merenja šansi i rizika."79

Budući da naši raĉunovodstveni propisi predviĊaju da srednja i velika predu-zeća

neposredno primenjuju MRS/MSFI, mogućnost sprovoĊenja bilansne politike nalazi se

u okvirima dozvoljenih raĉunovodstvenih politika i procena. Pri tome treba imati u

vidu da su mogućnosti sprovoĊenja bilanse politike ograniĉene naĉelom stalnosti koje

zahteva da se jednom utvrĊene raĉunovodstvene politike ne menjaju.

MeĊunarodni raĉunovodstveni standardi dopuštaju izbor raĉunovodstvenih

politika u onim podruĉjima raĉunovodstvene primene gde to Standardi predviĊaju. To

su oni standardi koji kod priznavanja i odmeravanja vrednosti bilansnih pozicija imaju,

pored osnovnog postupka, predviĊen i alternativni postupak (npr. zalihe se mogu

vrednovati po FIFO ili metodi proseĉne cene; nekretnine, postrojenja, oprema i

nematerijalna imovina se, nakon poĉetnog priznavanja, mogu iskazivati po nabavnoj

vrednosti ili po revalorizovanoj vrednosti koja izražava njihovu poštenu (fer) vrednost

na dan revalorizacije i dt.). Alternativa može biti data kroz izbor izmeĊu dve ili više

varijanti ili u vidu raspona u okviru koga preduzeća može da vrši vrednovanje

pojedinih kategorija sredstava. Raĉunovodstvene politike treba razlikovati od raĉuno-

vodstvenih procena. Raĉunovodstvene procene takoĊe utiĉu na iskazivanje bilansnih

pozicija tekućeg perioda, a koriste se kod iskazivanja sumnjivih i spornih potraživanja,

zastarelih zaliha, korisnog veka trajanja ili oĉekivanog korisnog veka trajanja osnovnih

sredstava. Upravo zbog velike povezanosti raĉunovodstvenih politika i


65

raĉunovodstvenih procena (može se reći da su raĉunovodstvene procene instrument za

primenu raĉunovodstvene politike), preporuĉljivo je da akt o raĉunovodstvenim

politikama sadrži i odredbe o raĉunovodstvenim procenama.

7.2. Ciljevi politike bilansa

Politika bilansa nema svoje posebne ciljeve, već je uvek sredstvo za realizaciju

poslovno-politiĉkih ciljeva. Ciljevi politike preduzeća koje se uz pomoć bilansa

sprovode ispoljavaju se kao:

• finansijsko politiĉki ciljevi i

• ciljevi publiciteta.

7.2.1. Finansijsko-politički ciljevi

Finansijsko-politiĉki ciljevi se javljaju kao izraz interesa za (1) uplivom na

zahteve za raspodelom ostvarenog dobitka i (2) poreskom uštedom ili odlaganjem

poreza za naredne obraĉunske periode.

(1) Istiĉu se dva glavna koncepta politike raspodele (politike dividendi).

a) Princip (ĉvrstog) stabilizovanog dobitka za raspodelu, koji ima dve varjan-

te:

• politiku apsolutno stabilizovanog dobitka za raspodelu na duže vreme, koja ne

vodi raĉuna o promeni vrednosti novca, i

• politiku relativno stabilizovanog dobitka za raspodelu, koja vodi raĉuna o promeni

vrednosti novca.

Većina preduzeća teži da prikaže stabilnost u svome poslovanju. Prirodno je da

investitori smatraju riziĉnijim ulaganje u preduzeće koje pokazuje znaĉajnije oscilacije

u poslovanju, nego ulaganje u preduzeće sa manjim oscilacijama. Isto tako, investitori

ĉija su ulaganja motivisana „ubiranjem" dividendi radije se opredeljuju za investiranje

u preduzeća koja isplaćuju stabilne dividende. A politika stabilizovanog dobitka za

raspodelu pretpostavlja stabilan dobitak u dužem vremenskom razdoblju. „Finansijska

teorija, ali i savremena empirijska istraživanja odnosa dobitka i cena akcija preduzeća,

pokazuju da jedna stabilna politika dobitka ima daleko veći pozitivan uticaj na kretanje

cena akcija (apresijaciju) nego politika nestabilnih (volatilnih) dobitaka. Smanjivanje

fluktuacija u ostvarenom dobitku, odnosno ujednaĉavanje dobitka proglašeno je novim

ciljem finansijskog izveštavanja i izbora raĉunovodstvenih politika."80

Dakle, većina

preduzeća teži da iskazuje stabilizovan, odnosno relativno stabilizovan dobitak.

Navedeno podrazumeva stvaranje većih latentnih rezervi pri povoljnim

konjunkturnim kretanjima i njihovo objektiviranje kada je konjunktura nepovoljna.

b) Politika odrešenih ruku. Primena ove politike ĉesto se sreće kod velikih

preduzeća. Visina dobitka za raspodelu odreĊuje se prema prilikama, u za-

visnosti od dnevnih zahteva, razvoja preduzeća u budućnosti, pa i u zavi-

snosti od ponašanja drugih preduzeća. Uprava preduzeća polazi od stava

da su zahtevi akcionara heterogeni, opterećeni privatno-teĉevinskim intere-

Rankovid, J., Teorija bilansa, sedmo izdanje* Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 234.

80 Kneževid, G., „Izbor računovodstvenih politika u funkciji menadžmenta", Ekonomske teme, Niš,

2005, str. 193.

Teorija bilansa

66

som koji nije uvek u saglasnosti sa dugoroĉnim ciljevima preduzeća, zbog

ĉega iskazuju uspeh u visini koja odgovara finansijskim namerama predu-zeĉa.

Oyo se ostvaruje putem stvaranja otvorenih i latentnih rezervi.

U inflatornim uslovima, dobitak iskazan u trgovaĉkom bilansu nije adekvatna

osnova za raspodelu. Problematika bilansiranja u inflatornim uslovima zaokuplja

pažnju teoretiĉara bilansa dugi niz godina. Veliki broj autora zagovara sastavljanje

posebnog bilansa uspeha za inflatorne uslove. Pomenuti bilans uspeha se ne sastavlja

na osnovu nominalnih tokova, već na osnovu realnih tokova, te iskazani rezultat ne

predstavlja nominalni, već kalkulativ-ni rezultat. Kalkulativni rezultat nije predmet

utvrĊivanja samo za potrebe raspodele u inflacionim uslovima, već se može

primenjivati i za potrebe mere-nja ekonomiĉnosti poslovanja, uporeĊivanje uspešnosti

pojedinih preduzeća, održanja preduzeća i tome sliĉno. Baveći se problematikom

bilansiranja u inflacionim uslovima, Kirkman81

razlikuje: a) profit za javnost koji se

iskazuje u trgovaĉkom bilansu i b) kalkulativni (interni) profit koji uzima u obzir i

infla-cione efekte. Goldšmit i Admon82

razlikuju dve vrste kalkulativnog rezultata: a)

ekonomski periodiĉni rezultat i b) periodiĉni rezultat odeljenja. Ekonomski periodiĉni

rezultat predstavlja poslovni periodiĉni rezultat osloboĊen uticaja inflacije, te

predstavlja dobru bazu za odreĊivanje visine dividendi i najamnina. Periodiĉni rezultat

odeljenja predstavlja ekonomski periodiĉni rezultat korigovan za rashode upotrebe

sopstvenog kapitala.

(2) Politika olakšavanja poreza sraĉunata je na: a) Uštedu poreza (smanjenje poreza).

Ova politika imala je za cilj da predu-zeće dugoroĉno posmatrano plati minimum

poreza. Takav cilj je moguće postići ako se oporezivi dobitak prilagodi na optimalan

naĉin stanju, odnosno promenama poreskih stopa. Na ovaj naĉin se izbegava dejstvo

visokih poreskih stopa za progresivno oporezivanje u sluĉaju znatno oscilira-jućeg

dobitka po obraĉunskim periodima. Suština je da se dobitak iskaže u nižem iznosu kad

su poreske stope visoke ili kad je progresija oštra. Pretpostavlja, meĊutim, taĉno

predviĊanje budućih dobitaka i eventualnih promena poreskih stopa.

b) Odlaganje poreza za sledeće obraĉunske periode. Odlaganje poreza za buduće

obraĉunske periode ima za posledicu popravljanje trenutne likvidnosti i

rentabilnosti, budući da predstavlja besplatan izvor finansiranja.

Mogućnost olakšavanja poreza bilansnom politikom direktno je uslovlje-na

poreskim propisima.

Naime, periodiĉni rezultat ima dva aspekta: pravni (bilansni) i poreski aspekt.

Uspeh utvrĊen prema odredbama trgovaĉkog prava i naĉelima urednog bilansiranja

naziva se pravni (bilansni) rezultat, a periodiĉni rezultat dobijen prema odredbama

poreskog prava naziva se poreski rezultat. Ono što bitno diferencira pravni aspekt

rezultata od poreskog aspekta rezultata je pitanje procene (vrednovanja) bilansnih

Kirkman, P., Accounting under Inflationary Conditions, George Allen an Anwin, London, 1978,

str. 7-9; prema: Radovanovid, R., Računovodstvo preduzeda III, Savremena administracija,

Beograd, 1996, str. 20.

Teorija bilansa

Prema: Rankovid, J., „Politika bilansa", časopis Knjigovodstvo, br. 1/81, str. 6-7.

67

pozicija. Budući da je redovni godišnji zakljuĉak sraĉunat na informisanje javnosti o

uspehu i finansijskom položaju preduzeća, trgovaĉki propisi, odnosno naĉela urednog

bilansiranja utvrĊuju najviše vrednosti po kojima se procenjuju pozicije aktive i najniže

vrednosti po kojima se procenjuju obaveze. Takav naĉin vrednovanja logiĉna je

posledi-ca uvažavanja naĉela opreznosti i nužnosti da se akcionari i poverioci zaštite

od rizika iskazivanja i raspodele fiktivnih dobitaka. Redovni bilans je stoga predmet

bilansne politike.

S druge strane, poreski bilans u kome je sadržan poreski rezultat nije na-menjen za

potrebe obaveštavanja javnosti. Dugo je smatrano da poreski bilans nije predmet

politike bilansa, dok danas preovladuje stanovište da on to jeste usled ĉinjenice da na

odreĊeni naĉin može da utiĉe na godišnje zakljuĉke sle-dećih godina.83

Osnovni cilj

sastavljanja poreskog bilansa jeste obezbeĊivanje sigurne i pouzdane osnove za

oporezivanje, uz dosledno poštovanje principa poreske pravednosti koji znaĉi

ravnomernost i ravnopravnost za sve poreske obveznike. Primarni zadatak poreskog

bilansa proizlazi iz finansijsko-politiĉkih zahteva obezbeĊivanja prihoda za pokriće

javnih rashoda. U savremenim uslovima, meĊutim, porez nije iskljuĉivo sredstvo

pomoću koga država obez-beĊuje sredstva za zadovoljenje javnih potreba, već se

javljaju i ekstrafiskalni ciljevi oporezivanja. Ekstrafiskalni ciljevi oporezivanja mogu

biti: ekonomski, socijalni, politiĉki, zdravstveni, kulturni demografski i drugi. Kao

posledica uvažavanja ekonomskih ciljeva oporezivanja, poreski propisi o bilansiranju

nisu nužno stroži od trgovaĉkih propisa i naĉela urednog bilansiranja.

Prema domaćim propisima,84

oporeziva dobit se utvrĊuje u poreskom bi-lansu

usklaĊivanjem dobitka utvrĊenog prema MRS. Poreski propisi odreĊene rashode ne

priznaju (npr. troškovi koji se ne mogu dokumentovati, novĉane kazne i penali i dr.), a

druge rashode koriguju (npr. troškovi amortizacije se obraĉunavaju primenom

propisanih poreskih stopa,85

rashodi nastali kao posledica davanja humanitarne pomoći,

u zdravstvene, obrazovne, nauĉne, verske i sportske svrhe i izdatke vezane za zaštitu

ĉovekove sredine ukoliko prevazilaze 3,5% ukupnog prihoda i dr.).

Poreski bilans se dobija korigovanjem i prilagoĊavanjem trgovaĉkog biiansa

poreskim propisima. To svedoĉi o supsidijarnosti i nesamostalnosti po-reskog biiansa i

jasno istiĉe nadležnost (princip merodavnosti) trgovaĉkog za poreski bilans.86

MeĊutim, znajući da je uslov za korišćenje poreskih povlastica i saobrazno bilansiranje

i vrednovanje u trgovaĉkom bilansu, poreski obveznici će već prilikom sastavljanja

trgovaĉkog biiansa uzimati u obzir poreske propise. Na taj naĉin nastaje zavisnost

trgovaĉkog od poreskog biiansa, te se pomenuti princip nadležnosti koji reguliše

odnose izmeĊu ova dva biiansa, modifikuje u princip obrnute nadležnosti

(merodavnosti).

Primer obrnute nadležnosti u našoj praksi pojavljuje se prilikom odluĉivanja o

tretmanu alata i inventara u trgovaĉkom bilansu. Naime, poreski propisi će imati

direktan uticaj na razvrstavanje alata i inventara na osnovna sredstva ili zalihe, tako što

će se preduzeća opredeljivati da alat i inventar vrednosti niže od proseĉne bruto zarade

po zaposlenom u Republici tretiraju kao zalihu u trgovaĉkom bilansu. Za preduzeća bi

bilo neracionalno da takav alat i inventar razvrstaju u osnovna sredstva, jer se u tom

sluĉaju njihova vrednost ne bi nikada priznala kao rashod u poreskom bilansu.

Teorija bilansa

Prema: Rankovid, J., „Politika bilansa", časopis Knjigovodstvo, br. 1/81, str. 6-7.

68

Prema tome, u zavisnosti od poreskih propisa, preduzeća imaju više ili manje

prostora za sprovoĊenje politike olakšavanja poreza.

Zakon o porezu na dobit preduzeda, „Službeni glasnik RS" br. 25/2001,80/2002,43/2003 i

84/2004.

Poreski propisi kod nas propisuju upotrebu linearne metode otpisivanja za nepokretno-sti po

amotizacionoj stopi od 2,5% (predviđeno je, dakle, da se nepokretnosti, koje čine prvu

amortizacionu grupu, otpišu u periodu od 40 godina) i degresivne metode otpisa za ostala

osnovna sredstva razvstana u četiri grupe s amortizacionim stopama od 10% za drugu, do 30%

za petu grupu.

Teorija bilansa

Prema: Rankovid, J., Teorija bilansa, sedmo izdanje,Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str.

229.

69

7.2.2. Ciljevi politike publiciteta

Politika publiciteta ima za cilj da eksternim korisnicima pomoću bilan-sno-

politiĉkih mera nametne željeni utisak o stanju (finansijskom položaju) i sposobnosti

zaraĊivanja preduzeća. Bilansno-politiĉke mere se ispoljavaju kao sklonost prema

iskrenosti i sklonost prema diskreciji.

Pored aspekta dubine rašĉlanjavanja preko zakonskog minimuma (formalan

aspekt), uprave preduzeća mogu imati, kako interes za potcenjivanje imovi-ne-a time i

finansijskog rezultata, tako i interes za precenjivanje imovine.

Interes za potcenjivanje pojavljuje se kao: izraz navodne zaštite od drugih

preduzeća i prikrivanja visoke rentabilnosti od konkurencije koja bi mogla da se umeša

u poslove; bojazan od nepovoljne reakcije institucija zaduženih za kontrolu politike

stabilizacije; mera opreznosti od mogućeg uzbuĊenja i negodovanja javnosti izazvanog

pojavom visoke rentabilnosti prouzrokovanog, po mišljenju javnosti, preterano

visokim cenama; sredstvo za izravnanje rezultata u dužem vremenskom intervalu

(funkcija raspodele); zaštita od pretećih rizika u budućnosti (sigurnosna funkcija).87

Pored navedenih razloga karakteristiĉnih za razvijene tržišne ekonomije, uprava

preduzeća može imati tendenciju da potcenjuje imovinu (iz ĉega proizlazi i

potcenjivanje rezultata), ukoliko je preduzeće predmet privatizacije po modelu koji

upravi omogućava sticanje vlasništva nad preduzećem.

Interes za precenjivanje može nastati kao izraz straha od gubitka prestiža

preduzeća ili njene uprave i gubitka ugleda kod kreditora, liferanata i javnosti; pokušaj

zaštite od nepovoljnih mera i odluĉujućih udaraca konkurencije; mera objektiviranja

latentnih rezervi, sredstvo ujednaĉavanja rezultata u dužem periodu.


70

II. GLAVA

Finansijski (računovodstveni) izveštaji

1. Pojam i vrste finansijskih (računovodstvenih) izveštaja

Pravna lica i preduzetnici koji su dužni da vode poslovne knjige (dnevnik, glavna

knjiga i pomoćne knjige) obavezni su da ih zakljuĉuju, sastavljaju i pre-zentuju

finansijske (raĉunovodstvene) izveštaje za tekuću poslovnu godinu, sa stanjem na dan

31.12. tekuće godine, kao i u sluĉaju statusnih promena, pro-mena oblika

organizovanja ili prodaje na dan donošenja odluke o promeni, tj. na dan utvrĊen

ugovorom o prodaji.

Cilj, a time i sastavni delovi finansijskih izveštaja, vremenom su se menja-li, a

obavezni delovi finansijskih izveštaja ni danas nisu svuda isti.

Prema IV direktivi EU, cilj godišnjih raĉuna je pružanje verne slike imovine,

obaveza, finansijske situacije i dobitka ili gubitka društva.

Shodno tome, preduzeća su dužna da objave:

godišnji raĉun koji obuhvata:

• bilans,

• raĉun dobitka i gubitka i

• aneks,

• izveštaj o poslovanju

• izveštaj o korporativnom upravljanju, i

• izveštaj lica odgovornog za kontrolu raĉuna.

Ukoliko se stavke: predložena dispozicija i izvršena dispozicija rezultata ne

pojavljuje u godišnjim raĉunima, preduzeće je obavezno da ove stavke objavi zajedno

sa godišnjim raĉunima.

Prema MeĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima, cilj finansijskih izveštaja

opšte namene jeste pružanje informacija o finansijskom položaju, uspešnosti i

tokovima gotovine preduzeća, koje će velikom broju razliĉitih

Finansijski (računovodstveni) izvešta]i

71

korisnika biti od koristi prilikom donošenja ekonomskih odluka, odnosno da pruži

informacije o: imovini,

• obavezama,

• sopstvenom kapitalu/glavnici,

• prihodima i rashodima, ukljuĉujući dobitke i gubitke, i

• tokovima gotovine.88

Shodno tome, sastavni delovi finansijskih izveštaja su:

• bilans stanja,

• bilans uspeha,

• izveštaj koji pokazuje:

• sve promené na kapitalu ili

• promené na kapitalu osim onih koji proistiĉu iz novih uplata vlasnika ili

isplata vlasnicima i po osnovu raspodele vlasnicima,

• izveštaj o tokovima gotovine i

• raĉunovodstvene politike sa objašnjenjima.

MeĊunarodni raĉunovodstveni standardi podstiĉu preduzeća da uz finan-sijske

izveštaje prikažu i izveštaj o finansijskom poslovanju, a ukoliko je reĉ o preduzećima

koja posluju u privrednim granama u kojima ekološki ĉinioci igraju važnu uslugu i

ukoliko se zaposleni smatraju važnom grupom korisnika finansijskih izveštaja - i

dodatne izveštaje: ekološki izveštaj i izveštaj o do-datoj vrednosti.

Prema našim propisima, finansijski izveštaji obuhvataju:89

• bilans stanja,

• bilans uspeha,

• izveštaj o novĉanim tokovima,

• izveštaj o promenama na kapitalu,

• napomene uz finansijske izveštaje.

Izuzetak predstavljaju mala pravna lica koja su dužna da sastavljaju samo bilans

stanja i bilans uspeha.90

2. Bilans kao osnovni finansijski izveštaj

Etimološki, reĉ bilans potiĉe iz spoja latinskih reci bilanx Ubra (vaga sa dva tasa),

što ukazuje na neka njegova formalna obeležja kao što su: da se bilansom nešto meri i

iskazuje rezultat, da se to što se meri iskazuje sa dva aspekta i da se ta dva aspekta

dovode u ravnotežu, ali se njegova suština, materijalna sadrži-na, iz samog naziva ne

Prema MRS 1.

Prema Zakonu o računovodstvu i reviziji, „Službeni list SRJ" br. 71, od 27.12.2002.

Pravno lice se smatra malim ukoliko ispunjava dva od navedenih kriterijuma: da je prose-čan broj

zaposlenih ispod 50, da je ukupan godišnji prihod manji od 2.500.000 evra i da je prosečna

vrednost imovine niža od 1.000.000 evra.


72

može izvesti. U privrednoj praksi, pod pojmom bilans ima se u vidu finansijski izveštaj

koji saĉinjava preduzeće u cilju prikazivanja imovine i njene upotrebe, s jedne strane, i

poreklo te imovine, s druge strane. Inaĉe, u literaturi se nailazi na razliĉito definisanje

bilansa. Da bi izbegao nesporazume, zakonodavac u našoj zemlji ne koristi izraz

bilans, već termin bilans stanja. Prof. Le Coutre spominje bilans u širem i užem

smislu: pod bilansom u užem smislu podrazumeva bilans stanja, a pod bilansom u

širem smislu - pored bilansa stanja - ima se u vidu i bilans uspeha i izveštaj o

poslovanju. Pojam bilans odnosi se iskljuĉivo na bilans stanja i treba ih smatrati

sinonimima, odnosno „izraz bilans predstavlja opštepriznati naziv za bilans stanja".91

Sa pojmom bilans ne treba mešati pojam godišnji zaključak, koji je - kako i sam naziv

oznaĉava - rezultat godišnjeg zakljuĉivanja poslovnih knjiga. Budući da je godišnji

zakljuĉak sraĉunat na utvrĊivanje imovinskog položaja i ostvarenog uspeha u

proteklom obraĉunskom periodu u cilju zadovoljavanja informacio-nih potreba

razliĉitih adresata, on je, prirodno, znatno širi od bilansa stanja. Pored bilansa stanja,

on obuhvata i bilans uspeha - koji je u osnovi analitiĉki raĉun sopstvenog kapitala,

aneks i izveštaj o poslovanju. Navedeni elementi godišnjeg zakljuĉka jesu osnovni,

odnosno najvažniji finansijski izveštaji.

Shema 4. Bilans

Podruc|i uprcwl|a.kili odluka

In* ..tiiaii|L PoJovani«. Fmansiran|

■ tekuća imovina Neto dobitak ili ■ tekuće obaveze

■ stalna imovina qubitak ■ dugoročne obaveze

■ ostala imovina ■ >■ ■ vlasnička glavnica

PILANS USI'LHA tf".

Ukupno obavi-žitu vri <lno,ti 'pusi« ■

Izvor: Romi'd, L, Teorija bilansa, Ekonomski fakultet, Subotica, 2005, str. 34.

Bilans prikazuje kategorije i vrednosti imovine preduzeća (angažovana sredstva) i

nastale obaveze prema zajmodavcima i vlasnicima sredstava na odreĊeni dan.

Najvažnije kategorije imovine su: tekuća imovina, stalna imovina i neopipljiva

imovina. Ova imovina može biti finansirana iz sopstvenog kapitala, dugoroĉnih

obaveza i tekućih obaveza, koji predstavljaju i najvažnije kategorije izvora.

MeĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima (MRS 1, paragraf 68) odreĊeno je

koje informacije moraju biti prikazane u bilansu stanja (Balance sheef), a koje

informacije se mogu alternativno prikazati, bilo u bilansu stanja, bilo u napomenama

uz raĉunovodstvene izveštaje. Minimum informacija koje treba da budu prikazane u

bilansu stanja ĉine pozicije:

(a) nekretnine, postrojenja i oprema;

(b) investicione nekretnine;


73

(c) nematerijalna imovina (ulaganja);

(d) finansijska sredstva (iskljuĉujući iznose prikazane pod (e), (x) i (i));

(e) uĉešća u kapitalu drugih lica koja se obraĉunavaju korišćenjem metode udela;

(f) biološka sredstva;

(g) zalihe;

(h) potraživanja od kupaca i druga potraživanja;

(i) gotovina i gotovinski ekvivalenti;

(j) obaveze prema dobavljaĉima i ostale obaveze; (k)

rezervisanja;

(1) finansijske obaveze (iskljuĉujući iznose prikazane pod (j) i (k));

(m) tekuće poreske obaveze i sredstva;

(n) odložene poreske obaveze i odložena poreska sredstva;

(o) manjinska uĉešća, iskazana u okviru kapitala;

(p) emitovani kapital i rezerve koji se mogu pripisati vlasnicima kapitala matiĉnog

preduzeća;

Imajući u vidu da je zahtev za verno i pošteno (true andfair) izveštava-nje jedan

od najvažnijih zahteva koje finansijski izveštaji treba da zadovolje, bilans stanja treba

dopuniti bilo na samom obrascu bilo u napomenama dalju potklasifikaciju stavki,

klasifikovane na naĉin koji odgovara poslovanju entiteta. Potklasifikacija je uslovljena

zahtevima IFRS i veliĉinom, prirodom i funkcijom sredstava, odnosno iznosom,

prirodom i vremenskim rasporedom obaveza. U paragrafu 75 se kaže:

„Obelodanjivanja se razlikuju za svaku stavku, na primer:

(a) stavke nekretnina, postrojenja i opreme se razvrstavaju na grupe u skladu sa IAS

16;

(b) potraživanja se razvrstavaju na iznose potraživanja od kupaca, potraživanja od

povezanih lica, isplate pre roka i ostale iznose;

(c) zalihe se razvrstavaju, u skladu sa IAS 2 Zalihe, u grupe kao što su trgovaĉka

roba, proizvodne sirovine, materijal, nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi;

(d) rezervisanja se razvrstavaju na rezervisanja za primanje zaposlenih i ostale stavke;

i

e) uplaćeni kapital i rezerve se razvrstavaju na razliĉite grupe, kao što su emi-tovan i

potpuno uplaćen kapital, premija za akciju i rezerve."92

Standard zahteva i obelodanjivanje informacija koje se tiĉu osnovnog kapitala i

rezervi, bilo u samom bilansu, bilo u napomenama. U ove spadaju sledeće informacije

za svaku klasu kapitala:

• „broj odobrenih akcija;

• broj emitovanih i u potpunosti uplaćenih akcija, kao i broj emitovanih akcija koje

nisu u potpunosti naplaćene;

• nominalna vrednost akcije, ili ĉinjenica da akcije nemaju nominalnu vred-nost;

• usklaĊivanje broja akcija u opticaju na poĉetku i na kraju obraĉunskog perioda;


74

• prava, povlastice i ograniĉenja koja se odnose na pojedine klase akcija,

ukljuĉujući i ograniĉenja u raspodeli dividendi i isplati kapitala;

• akcije u entitetu koje drži entitet ili njegovi zavisni ili pridruženi entiteti;

• akcije rezervisane za emitovanje na osnovu opcija i ugovora za prodaju akcija,

ukljuĉujući uslove i iznose."93

Što se tiĉe kapitalnih rezervi, entitet je dužan da obelodani prirodu i na-menu

svake rezerve.

Pri sastavljanju bilansa potrebno je pridržavati se odreĊenih pravila ili principa.

Kako je već reĉeno, bilans je najvažniji informacioni izvor ĉiji je cilj da prikaže stanje

sredstava i kapitala na odreĊeni dan. Upravo, da bi se povećala iskazna moć bilansa,

nužno je suĉeljavati kratkoroĉno vezanu imovinu, s jedne strane (u aktivi), sa

obavezama koje u kratkoroĉnom periodu preduzeće mora

Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS), SRRS, Beograd, 2007, str. 799.

Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS), SRRS, Beograd, 2007, str. 799.


75

da izmiri (u pasivi), i dugoroĉno vezanu, dakle imobilisanu imovinu (u aktivi), sa

sopstvenim kapitalom i dugoroĉno pozajmljenim kapitalom (u pasivi).

Usled razliĉite procene o tome koja je informacija od većeg znaĉaja, bilans se

može sastavljati po principu opadajuće likvidnosti u aktivi (najlikvidnija imovina se

stavlja na prvo mesto, a imovina koja nije namenjena prodaji, tj. koja se najsporije

transformiše u novac - na poslednje mesto), koji nužno prati princip opadajuće

dospelosti u pasivi (prvo se stavljaju obaveze koje najpre dospevaju na naplatu, a na

kraju sopstveni kapital).

Sastavljanje bilansa prema principu rastuće likvidnosti u aktivi i rastuće dospelosti

u pasivi vrši se u cilju pružanja uvida u odnos izmeĊu dugoroĉnog kapitala, s jedne

strane, i dugoroĉno vezane aktive, s druge. Zlatno pravilo fl-nansiranja u užem smislu

nalaže da postrojenjska imovina bude finansirana sopstvenim i dugoroĉno

pozajmljenim kapitalom, a obrtna imovina - kratkoroĉnim kapitalom. Zlatno bilansno

pravilo u širem smislu nalaže da se dugoroĉnim kapitalom finansiraju i „gvozdene

zalihe"94

Dakle, pod uticajem zlatnog pravila flnansiranja, u Evropi se kao

preovladujući nametnuo stav da bilans treba sastavljati po principu rastuće

likvidnosti.95

S druge strane, unošenje pozicija aktive prema principu opadajuće likvidnosti i

pozicija pasive prema principu opadajuće dospelosti, pojavljuje se u SAD kao

posledica naglašavanja znaĉaja likvidnosti, odnosno ovako saĉinjen bilans ima za cilj

da omogući brzo testiranje pravila flnansiranja („1:1" - „acid test"), koji zahteva

jednakost izmeĊu gotovine, menica i potraživanja, sjedne, i kratkoroĉnog kapitala, s

druge strane.96

Shema 5. Prikaz bilansa prema principu rastude i opadajude likvidnosti

Aktiva Bilans Pasiva Aktiva Bilans

Stalna imovina Kapital

Zalihe Dugoročne

Potraživanja obaveze Gotovina Kratkoročne

obaveze

_0 <L> Q. in

O

~o o T/l

o CL G c O c -g ■>

o •u 3_

o o CL O Q_ 'u c __0 0 CL

o -o <U •u D_ O -o o Q. O Q_ 'o

Gotovina Kratkoročne

obaveze

Potraživanja

Zalihe

Dugoročne

obaveze

Stalna '

imovina

Kapital 1

Pasiva

o c >

D 0 •U

9-'o c

Finansijski (računovodstveni) izveštaj'r

76

MeĊunarodni raĉunovodstveni standardi ne propisuju redosled ni oblik u kome

treba da budu prikazane bilansne pozicije. Standard nalaže da se opis i redosled stavki

usklaĊuju u skladu sa prirodom entiteta i njegovim transakcijama, a sa ciljem pružanja

informacija relevantnih za razumevanje finansij-skog položaja entiteta.

2.7. Specifičnosti pasive pojedinih pravnih formi

Preduzeća mogu biti organizovana kao društva lica i društva kapitala. Aktiva

preduzeća razliĉitih pravnih formi, u principu, suštinski se ne razlikuje.97

Obaveze

takoĊe. Ono što se bitno razlikuje to je sopstveni kapital.

Sopstveni kapital (neto imovina) preduzeća predstavlja ukupnu vrednost sredstava

koju su vlasnici stavili preduzeću na raspolaganje bez vremenskog ograniĉenja u cilju

realizacije poslovnih ciljeva, bilo unoseći ga spolja, bilo odriĉući se dela ostvarenog

dobitka. Sopstveni kapital, po pravilu, predstavlja izvor finansiranja osnovnih

sredstava (postrojenjske imovine) i takozvanih neto obrtnih sredstava.98

Do vrednosti

sopstvenog kapitala može se alternativno doći, ili oduzimanjem obaveza od ukupne

imovine, ili sabiranjem pozicija koje ĉine sopstveni kapital preduzeća. Naĉin

prikazivanja sopstvenog kapitala uslovljen je, pre svega, pravnom formom preduzeća.

S. obzirom na to da je u pojedinim pravnim formama preduzeća odreĊeni deo

sopstvenog kapitala nepromenljiv ili promenljiv samo pod odreĊenim uslovima, dok je

u drugim pravnim formama promenljiv u celosti, uobiĉajeno je rašĉlanjavanje sopstve-

nog kapitala na njegov nepromenljiv (fiksni) i promenljiv (varijabilni) deo. Dakle, u

zavisnosti od toga da li kapital ima stalan ili ima privremeni oblik, bez obzira na to da

li samo može ili mora biti podložan preobražaju u neki drugi oblik obaveza po osnovu

kapitala," sopstveni kapital se razvrstava na nepromenljiv i promenljiv. Nepromenljiv

kapital ima ulogu garantne supstance, te postoji u svim preduzećima sa ograniĉenom

odgovornošću njegovih vlasnika (preduzeća koja imaju karakter društva kapitala -

97 Postoje određene pozicije aktive, npr. upisani a neupladeni kapital, koje se ne javljaju kod

svih društava.

98 Neto obrtna sredstva predstavljaju računsku veličinu koja pokazuje iznos obrtnih sredsta-

va finansiranih dugoročnim kapitalom. Pri tome, dugoročni kapital može biti sopstveni

- i tada je reč o sopstvenim neto obrtnim sredstvima, i pozajmljeni - kada je reč o tuđim

neto obrtnim sredstvima.

99 Na primer, slučaj sa obavezama po osnovu preferencijalnih akcija, ukoliko postoji statu-

tarna obaveza njihovog otkupa ili pretvaranja u obične akcije posle određenog protoka

vremena od njihovog emitovanja. Tipičan primer provizorne obaveze po osnovu kapitala

je obaveza po osnovu neraspoređenog dobitka iz ranijih godina. Po pravilu, ona se preo-

bražava u neki drugi oblik kapitala.

94 Zalihe koje su trajno vezane u preduzedu i omogudavaju nesmetano odvijanje procesa

poslovanja.

95 Prema: Rankovid, J., Upravljanje flnansijama, deveto izdanje, Ekonomski fakultet u Beogra-

du, 1999, str. 191. 96

Upotrebljava se kao osnova za merenje tzv. likvidnosti I stepena.


77

akcionarska društva, društva sa ograniĉenim jemstvom). U bilansima društava

kapitala, fiksni kapital se obiĉno pojavljuje pod nazivom osnovni kapital, osnovna

glavnica (kod akcionarskih društava), nominalni kapital ili samo kapital (kod društava

sa ograniĉenom odgovornošću). Premda, prema aktuelnoj bilansnoj šemi, pod

osnovnim kapitalom se podrazumeva fiksni kapital društava kapitala, ali i ulozi ortaka

(kod ortaĉkog društva), kao i ulozi komplementara i komanditora (kod komanditnog

društva).

Vrste nepromenljivog kapitala su uslovljene pravnom formom preduzeća.

Saglasno tome, one su sledeće:

• za akcionarsko društvo - akcijski kapital (u okviru kojeg se vode analitiĉki raĉuni

na kojima se posebno iskazuju obiĉne, a posebno prioritetne akcije);

• za društvo sa ograniĉenom odgovornošću - udeli društva sa ograniĉenom

odgovornošću.

Budući da društva kapitala za svoje obaveze odgovaraju samo u visini uloženog

kapitala (kod inokosnog preduzeća i društava lica, vlasnici odgovaraju celokupnom

svojom imovinom za obaveze društva), zakonodavac odreĊuje minimalnu visinu

osnovnog kapitala koja se pri registraciji unosi u Registar privrednih subjekata.

Zakonski propisi nameću obavezu iskazivanja statutom odreĊene visine garantne

imovine, te se stoga visina tzv. garantnog kapitala može menjati samo odlukom

skupštine akcionara, odnosno zborom „ortaka" kod društava sa ograniĉenom

odgovornošću.

Sastav promenljivog sopstvenog kapitala takoĊe je uslovljen pravnom formom

preduzeća. U društvima lica i inokosnim društvima, celokupni sopstve-ni kapital ima

svojstvo varijabilnog kapitala. Dok je u inokosnim preduzećima sopstveni kapital

apsolutno promenljiv (pošto se kapitalu pripisuju sva liĉna primanja, sve liĉne kamate,

uĉešća u dobitku i sva ulaganja, a od njega odbijaju svi gubici, isplate za privatne

potrebe i sva povlaĉenja kapitala), u društvima lica on nema ovo svojstvo, već je ono

ograniĉeno, pre svega, potrebom usaglašavanja ortaka, a kod komanditnog društva, po

pravilu, i unošenjem u trgovaĉki registar.

U društvima kapitala, svojstvo varijabilnog kapitala imaju kapitalne rezerve

(emisiona premija), rezerve iz dobitka (zakonske, statutarne i druge rezerve) i preneti

dobici (nerasporeĊena dobit).100

Zbir nepromenljivog (fiksnog) i

Premda, prema stavu bilansne teorije, pozicije neraspodeljenog i dobitka tekude godine ne

predstavljaju komponentu sopstvenog kapitala, ved se tretiraju kao obaveze sve dok se ne

raspodeli i njihov eventualni deo unese u Rezerve odnosno Osnovni kapital. Stav bi-

promenljivog (varijabilnog) sopstvenog kapitala predstavlja Računski sopstve-ni kapital jednogpreduzeća.

U društvima lica pozicija rezervi se ne pojavljuje, nego se dobitak ukljuĉuje u

uloge, te je stoga jedina pozicija Ulozi (ulozi članova ortačkog društva i

komplementara komanditnog društva).

Fiziĉko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti naziva sepreduzet-nik.

Prema trgovaĉkom pravu, preduzeća mogu biti organizovana kao: (1) inokosno


78

preduzeće, (2) društvo lica, (3) društvo kapitala i (4) zadruge. Saglasno Zakonu o

privrednim društvima101

, privredno društvo može biti osnovano kao društvo lica i

društvo kapitala, a može imati i formu društvenog preduze-ča i formu javnog

preduzeča.]02

Zakon o privrednim društvima predviĊa ĉetiri pravne forme privrednih

društava: ortaĉko društvo i komanditno društvo (društva lica), društvo sa ograniĉenom

odgovornošću i akcionarsko društvo (društva kapitala).

1.1.1. Specifičnosti pasive bilansa društava lica

Društva lica mogu biti u formi ortaĉkog društva i komanditnog društva. „Društva

lica odlikuju personalna svojstva, uzajamno poverenje, intuituperso-nae i otuda

neograniĉena odgovornost za obaveze društva."103

Ortaĉko društvo je forma preduzeća u kome je sopstveni kapital u vlasništvu dva

ili više fiziĉkih lica i/ili pravnih lica.104

Ulozi mogu biti u novcu, stvarima i pravima,

kao i radu ili uslugama, koji su izvršeni ili koji treba da budu izvršeni. Ulozi ĉine

aktivu, dok nasuprot, kao izvor u pasivi - stoji osnovni kapital. Ortaci odgovaraju

neograniĉeno i solidarno za sve obaveze društva sopstvenom imovinom. S obzirom na

to da ortaci ne snose rizik za poslovanje društva samo do visine svog uloga, već

celokupnom sopstvenom imovinom, zakonodavac nije zainteresovan da propiše

minimalnu visinu uloga, ni minimalan ukupan iznos sopstvenog kapitala, niti se

kapital upisuje u Registar privrednih subjekata (prema preĊašnjim propisima u sudski

registar). Imovina koja se prilikom osnivanja unosi u društvo, obuhvata se na

odgovarajućim pozicijama aktive, uz istovremeno evidentiranje kapitala svakog od

vlasnika za vrednost uložene imovine u pasivi. Osnovni kapital ortaĉkog društva se is-

kazuje na poziciji Osnovni i ostali kapital (na raĉunu grupe Ulozi).

Visina osnovnog kapitala ortaĉkog društva nije stalna. Promene nastaju

unošenjem novih uloga, po osnovu ostvarene dobiti u skladu sa ugovorom o osnivanju

pripisane udelima; podizanjem gotovine na teret udela i po osnovu gubitka koji se

pokriva na teret udela. Ĉlan ortaĉkog društva ne može svoj ulog povući niti otuĊiti bez

saglasnosti ostalih ortaka. Knjigovodstveno-tehniĉki posmatrano, povećanje

sopstvenog kapitala ortaĉkog društva zbog naknadnog prijema novih ortaka ili zbog

povećanja uloga postojećih ortaka obuhvata se na isti naĉin kao i formiranje poĉetnog

sopstvenog kapitala. Smanjenje uloženog kapitala obuhvata se zaduženjem raĉuna

lansne teorije respektuju gotovo sve zemlje, te su u njihovim kontnim okvirima pozicije

prenetog i tekudeg dobitka van grupe sopstvenog kapitala. Prema: Rankovid, J., Ilid, G.,

Knjigovodstvo kapitala, Proinkom, Beograd, 1998, str. 11.

101 Preduzeda koja obavljaju delatnost u cilju sticanja dobiti definisana su kao privredna dru-

štva.

102 Prema Zakonu o privrednim društvima („SI. glasnik RS", br. 125/2004), koji je zamenio Za-

kon o preduzedima („SI. list SRJ", br. 29/96,33/96,29/97,59/98,74/99,9/01,36/02). Odred-

be koje se odnose na društvena preduzeda ostaju na snazi do isteka roka za privatizaciju

u skladu sa Zakonom o privatizaciji („51. glasnik RS", br. 38/2001 i 18/2003). 103

Vasiljevid, M., Vidid, S., Privredno pravo s,a osnovama prava, Altera, Beograd, 1992, str. 52.


79

uloga kapitala konkretnog ortaka uz odobrenje odgovarajućeg raĉuna (Tekući raĉun,

Blagajna ili Roba).

Bilansna šema ortaĉkog društva može se predstaviti na sledeći naĉin: ju status ortaka,

te prema tome odgovaraju za obaveze društva celokupnom svojom imovinom, dok

komanditori mogu biti fiziĉka ili pravna lica, i oni odgovaraju za obaveze društva

samo do visine svog uloga. Ulozi komanditora se stoga obuhvataju na analitiĉkim

raĉunima u okviru osnovnog raĉuna Ulozi.

2.1.2. Specifičnosti bilansne pasive u društvima kapitala

Društva kapitala karakteriše išĉezavanje personalnih svojstava i dominacija

interesa kapitala. Društva kapitala mogu biti u formi akcionarskog društva, društva sa

ograniĉenom odgovornošću i komanditnog društva na akcije. Zakonodavac kod nas

nije predvideo osnivanje komanditnog društva na akcije. U društvima kapitala

struktura sopstvenog kapitala je od izuzetnog znaĉaja. Kako vlasnici kapitala snose

rizik samo do visine svojih uloga, odnosno društvo iskljuĉivo sopstvenim kapitalom

odgovora za svoje obaveze, minimalna visina osnovnog kapitala i minimalna visina

pojedinaĉnih udela i akcija su obavezno predmet zakonskog regulisanja. Stoga se

zakonom propisuje obaveza upisivanja osnovnog kapitala u Registar privrednih

subjekata, kao i svaka promena prvobitno unetog osnovnog kapitala.105

To praktiĉno

znaĉi da je osnovni kapital nepromenljiv sve dok se novim upisom u Registar

privrednih subjekata njegova promena ne potvrdi. Zakonom o privrednim društvima je

striktno propisan naĉin na koji se može povećati i smanjiti osnovni kapital društva, i 105 Privredni subjekti koji su se, po pređašnjim propisima, registrovali u trgovinskim sudovima

(privredna društva) i u organima lokalne samouprave (preduzetnici), od 1. januara 2005.

godine, odnosno od 1. marta 2005, registruju se u Registru privrednih subjekata. Uslovi,

predmet i postupak registracije privrednih subjekata, kao i način registracije, uređeni su

Zakonom o registraciji privrednih subjekata („Službeni glasnik RS" br. 55/04).

Element Aktiva Pasiva

Razna aktiva 1.500.000

Obaveze prema tredim licima 450.000

Kapital preduzeda: 1.050.000

Kapital ortaka „A" 350.000'

Kapital ortaka ,,B" 450.000

Kapital ortaka ,,C" 150.000

Kapital ortaka „D" ■ 100.000

Zbirbilansa 1.500.000 1.500.000

Struktura vlasniĉkih prava utvrĊuje se na bazi vrednosti uloga na sledeći naĉin:

Oznaka ortaka Vrednost vlasničkog udela Struktura vlasništva

Kapital ortaka „A" 350.000 33%

Kapital ortaka „B" 450.000 43%

Kapital ortaka „C" 150.000 14%

Kapital ortaka ,,D" 100.000 10%

Zbirbilansa 1.050.000 100%

Bilans ortačkog društva

Ako je društvo lica organizovano kao komanditno društvo, tada se javljaju

razlike izmeĊu statusa komplementara i komanditora. Komplementari ima-


80

propisana je obaveza upisivanja svih promena visine osnovnog kapitala u registarskom

sudu. Osnivaĉki ulozi kod društava kapitala mogu biti u gotovom novcu, u stvarima i u

pravima izraženim u novĉanim vrednostima. Za društva kapitala važi pravilo da se

nominalni (osnovni) kapital ili akcijska glavnica iskazuju u punom iznosu u pasivi

(uplaćeni kapital se evidentira na odgovarajućem raĉunu grupe Osnovni i ostali

kapital, a neuplaćeni deo uloga evidentira na odgovarajućem raĉunu grupe Neuplaćeni

upisani kapital)y a da se neuplaćeni deo uloga evidentira u aktivi, na odgovarajućem

raĉunu grupe Neuplaćeni upisani kapital, koja se nalazi u klasi 0 - Neuplaćeni upisani

kapital i stalna imovina. Kao što se vidi iz priloženog, postoje raĉuni u klasi 1 -

Neuplaćeni upisani kapital i stalna imovina i klasi 3 - Kapital, koji nose iste nazive i

koji imaju isti, samo suprotni saldo. Naime, iznos upisanog a neuplaćenog kapitala

predstavlja za preduzeće potraživanje od vlasnika kapitala, te se knjiži.na raĉunima

aktive, a istovremeno se u okviru kapitala, na raĉunu pasive, evidentira da taj iznos

kapitala nije uplaćen. U zavisnosti od ugla posmatranja, neuplaćeni upisani kapital

predstavlja potraživanje društva od vlasnika za neuplaćene udele ili korektivnu

poziciju osnovnog (nominalnog) kapitala.106

Društvima kapitala i javnim preduzećima može se propisati obaveza stvaranja

rezervi u cilju zaštite osnovnog kapitala u sluĉaju negativnog poslovanja. Ove rezerve

se nazivaju obavezne rezerve ili zakonske rezerve. Prema aktuelnim propisima,

privredna društva nisu u obavezi da formiraju obavezne rezerve.107

2.1.2.1. Sopstveni kapital kod društava sa ograničenom odgovornošdu

Društvo sa ograniĉenom odgovornošću je društvo koje osnivaju pravna ili fiziĉka

lica - koja ne odgovaraju za obaveze društva, a snose rizik za poslovanje društva do

visine svog uloga. Ulozi osnivaĉa ĉine osnovni kapital društva. Prema Zakonu o

privrednim društvima („SI. glasnik RS" br. 125/2004), osnivaĉki novĉani deo

osnovnog kapitala društva sa ograniĉenom odgovornošću ne može biti manji od 500

evra u dinarskoj protivvrednosti.108

U ovom društvu, prema našim propisima, može

biti najviše 50 ĉlanova.

2.1.2.2. Sopstveni kapital kod akcionarskih društava


81

Akcionarsko društvo je društvo koje osniva jedno ili više pravnih, odnosno

fiziĉka lica radi obavljanja delatnosti, sa osnovnim kapitalom utvrĊenim i podeljenim

na delove (akcije) jednake vrednosti, ĉija je visina odreĊena statutom društva, s timšto

ne može biti ispod zakonom utvrĊene.109

Zbir nominalnih vrednosti akcija ĉini osnovni

kapital društva. Akcijski kapital se može iskazati formulom:

Akcijski kapital = Broj akcija x Nominalna vrednost akcije

Dakle, akcije su hartije od vrednosti koje glase na deo osnovnog kapitala društva.

Ulozi akcionara mogu biti u novcu i u stvarima i pravima izraženim u novĉanoj

vrednosti. Akcije mogu biti, s aspekta redosleda izdavanja: osnivaĉke i akcije sledećih

emisija, a s aspekta prava koje nose: obiĉne i prioritetne. Akcijski kapital se vodi na

osnovnom raĉunu sa istovetnim nazivom, a posebno iskazivanje obiĉnih i prioritetnih

akcija se vrši na analitiĉkim raĉunima.

Pored akcijskog kapitala, sopstveni kapital akcionarskih društava obuhvata i

rezerve, koje mogu biti: emisione, zakonske, statutarne i dr., revalorizacio-ne rezerve i

nerasporeĊenu dobit. Dobici i gubici koji iz poslovanja proisteknu ne utiĉu na

promene osnovnog kapitala, već tangiraju druge delove sopstvenog kapitala društva

kao što su statutarne i druge rezerve ili nerasporeĊena dobit.

Prilikom osnivanja akcionarskog društva, akcije se ne mogu prodavati ispod

nominalne vrednosti. MeĊutim, ĉesto se akcije prodaju po višem kursu od njihove

nominalne vrednosti. Razlika izmeĊu nominalne i tržišne vrednosti predstavlja

emisionu premiju, za koju se u praksi ĉesto koristi izraz ažia (agio). Ažia ne ulazi u

sastav nominalnog kapitala, već se iskazuje na raĉunu Emisiona premija. Emisiona

premija ima karakter kapitalne rezerve.

U sluĉaju delimiĉne uplate upisanih udela s ažiom, neuplaćeni iznos uloga, koji

defacto predstavlja potraživanja od akcionara, evidentiraće se na raĉunu aktive

Neuplaćene upisane akcije (klasa 0), dok iznos ažia mora biti uplaćen u celosti.

za osnivanje društva sa ograničenom odgovornošdu nužno je uplatiti na privremeni račun kod

ovlašdene banke najmanje 50% novčanog uloga pojedinog člana, dok se ostatak mora uplatiti u

roku od dve godine od dana registracije, a up'isnici akcija su dužni da do registracije

akcionarskog društva uplate najmanje 50% nominalne vrednosti upisanih akcija, a ostatak u

roku od dve godine od dana registracije društva.

Prema pređašnjem Zakonu o preduzedima („SI. list SRJ", br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98,

74/99,9/01,36/02), društva kapitala su imala obavezu da u obaveznu rezervu unose svake godine

5% od ostvarene dobiti, sve dok rezerva ne dostigne statutom utvrđenu srazme-ru prema

osnovnom kapitalu, a najmanje 10% osnovnog kapitala.

Pređašnji Zakon o preduzedima („SI. list SRJ", br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01, 36/02)

propisivao je da osnivački novčani deo osnovnog kapitala društva sa ograničenom odgovornošdu

nije mogao biti manji od 5.000 američkih dolara u dinarskoj protivvrednosti, pri čemu novčani

ulog jednog vlasnika nije mogao biti manji od 500 američkih dolara u dinarskoj protivvrednosti.


82

3. Izveštaj o uspehu (Bilons uspeha) kao osnovni Unansijski izveštaj

Za razliku od bilansa, koji je raĉun stanja ili terminski raĉun orijentisan na

prikazivanje imovine, a uspeh prikazuje samo kao globalnu veliĉinu (bruto princip),

bilans uspeha je orijentisan na prikazivanje Uspeha iskazivanjem ostvarenog uspeha

po vrstama, visini i izvorima. Razvojni put ovog izveštaja tekao je od statusa

nepriznavanja do statusa primarnog110

izveštaja u procesu finansijskog izveštavanja.

Tokom dužeg perioda, on je stajao pored bilansa pod nazivom račun dobitka i gubitka.

Kako su se rashodi i prihodi koji su se na njemu obuhvatali na kraju obraĉunskog

perioda sumirali i izravnavali, te je njihova razlika unošena u bilans kao korektura

sopstvenog kapitala, sticao se utisak da je ovaj raĉun u službi sastavljanja bilansa.

Naime, zatvaranje raĉuna stanja i sastavljanje bilansa bilo je moguće tek nakon

integracije viška prihoda, odnosno rashoda, u bilans. Iako je naziv račun dobitka i

gubitka i danas u upotrebi, termin izveštaj o uspehu smatra se adekvatnijim jer se radi

o izveštaju, a ne o kontu (kako prvi termin asocira). Naš zakonodavac je prihvatio

naziv bilans uspeha. Ovaj naziv ne odgovara sadržini ovog izveštaja, budući da raĉun

uspeha ne mora da bude prikazan u obliku raĉuna ĉije se strane nalaze u ravnoteži.111

Primera radi, u raĉunu uspeha prikazanom po metodi troškova prodatih uĉinaka, u

kome se troškovi pokrivaju postepeno i u kome je rezultat segmentiran, nema

nikakvog dvostranog raĉuna niti bilansne ravnoteže.

Raĉun uspeha predstavlja osamostaljeni i razvijeni potkonto sopstvenog kapitala

na kome su obuhvaćeni svi prihodi i rashodi obraĉunskog perioda tako da se jasno

uoĉavaju vrste, visina i izvori ostvarenog rezultata. Informacioni zahtevi vlasnika,

poverilaca, radnika i drugih interesnih grupa biće manje ili više zadovoljeni, u

zavisnosti od iskazne moći koja je odreĊena formom, strukturom i sadržinom ovog

izveštaja, što je pak povezano sa pitanjima: (1) izbora forme prikazivanja, (2) naĉina

ukljuĉivanja pozicija prihoda i rashoda, (3) naĉina obraĉunavanja rezultata i (4) dubine

rašĉlanjavanja prihoda i rashoda.

Kako svi rashodi nastaju smanjenjem aktive ili povećanjem obaveza, a svi prihodi

prouzrokuju povećanje aktive ili smanjenje obaveza, evidentno je da je obraĉunavanje

uspeha tesno povezano sa problemom procenjivanja.

Budući da svaki metod prezentacije ima prednosti za razliĉite vrste entiteta, MRS

1 (paragraf 94) zahteva da rukovodstvo preduzeća odabere, izmeĊu klasifikacije

rashoda zasnovane na principu ukupnih troškova, koju standard naziva „klasifikacija

rashoda zasnovanu na njihovoj prirodi" (illustrating the classification of expenses by

nature) i klasifikacije rashoda zasnovane na funkcionalnom principu (illustrating the

Prema Zakonu o privrednim društvima („SI. glasnik RS" br. 125/2004), osnivački novčani deo

osnovnog kapitala zatvorenog akcionarskog društva ne može biti manji od 10.000 evra u

dinarskoj protivvrednosti, odnosno 25.000 evra u dinarskoj protivvrednosti kod otvorenog

akcionarskog društva. Najniža nominalna vrednost akcije ne može biti manja od 5 evra u

dinarskoj protivvrednosti.

110 Pod uticajem dinamičkog shvatanja bilansa, zakonodavstvo je prihvatilo da račun dobit-

ka i gubitka određuje sadržinu bilansa, a ne obrnuto.


83

classification of expenses by functions), onu klasifikaciju koja će omogućiti

relevantniju i pouzdaniju prezentaciju.

S obzirom na to da se efekti razliĉitih aktivnosti, transakcija i drugih dogaĊaja u

preduzeću razlikuju po uĉestalosti, potencijalu za stvaranje dobitka ili gubitka i

predvidljivosti, Standard (MRS 1. paragraf 84) naglašava korisnost obelodanjivanja

komponenata finansijskih performansi za bolje razumevanje ostvarenih performansi i

taĉnije predviĊanje budućih rezultata.

Finansijski rezultat se utvrĊuje kao razlika izmeĊu prihoda i rashoda. Prihodi i

rashodi su obraĉunske kategorije, i to obraĉunske kategorije sopstvenog kapitala.

Prihodima se oznaĉava prirast neto imovine (sopstvenog kapitala), a rashodima se

oznaĉava potrošnja neto imovine. Prihodi su priliv vrednosti u preduzeće bez obaveze

vraćanja (za razliku od kredita). Rashodi su odliv vrednosti iz preduzeća bez prava ili

mogućnosti za povraćaj (za razliku od plasmana). Prihodi se ne mogu izjednaĉiti sa

primanjem novca, niti se rashodi mogu izjednaĉiti sa izdavanjem novca iz preduzeća.

Ukoliko je prirast neto imovine veći od potrošnje neto imovine, preduzeće je ostvarilo

dobitak koji povećava stanje neto imovine. Ukoliko je prirast neto imovine manji od

potrošnje neto imovine, preduzeće je poslovalo sa gubitkom koji smanjuje stanje neto

imovine. Hotimiĉno nastali prihodi jesu prihodi koji su nastali iz procesa proizvodnje

proizvoda i usluga i prodajom robe za odreĊenu protivvrednost. Ta protivvrednost

jeste bruto prirast vrednosti neto imovine. Izlaz vrednosti iz preduzeća koji tom

prilikom nastaje predstavlja njihovu potrošnju, te smanjuje vrednost neto imovine.

Pored hotimiĉnih prihoda koji su uvek povezani sa pripadajućim im rashodima

(meĊusobno su uzrokovani), u preduzećima se pojavljuju i nehotimiĉno nastali prihodi

(dobijanje nagrade, dotacije) i rashodi (plaćanje kazne, uĉinjene štete). Budući da

nehotimiĉno (vanredno) nastali prihodi i rashodi nisu meĊusobno uzrokovani jer nisu

vezani za zajedniĉki nosilac (proizvod, robu ili uslugu), oni se i knjiže na osnovnim

raĉunima koji se nazivaju „gubici" i „dobici" (u okviru grupa ostali rashodi i ostali

prihodi).

Poslovni i finansijski prihodi ĉine redovne prihode jer su posledica obavljanja

redovnih poslova zbog kojih je preduzeće i osnovano. Za razliku od redovnih prihoda,

vanredni prihodi ne nastaju kao posledica obavljanja aktivnosti zbog kojih je

preduzeće i osnovano, već nastaju kao posledica izuzetnih pogodnosti, povoljnih

okolnosti i sluĉajnosti na ĉiju pojavu preduzeće nije u mogućnosti da utiĉe.

Klasifikacija prihoda po osnovu njihovog nastanka na poslovne, finansij-ske i

vanredne prihode, uz sistematizovanje rashoda prema istom kriterijumu omogućava

identifikovanje poslovnog rezultata (poslovnog dobitka, odnosno gubitka), rezultata iz

aktivnosti finansiranja i rezultata iz vanrednih dogaĊaja.

Rezultat iz aktivnosti finansiranja i vanrednih aktivnosti ne zavisi od osnovnih

aktivnosti zbog kojih je preduzeće i osnovano, već je uslovljen naĉinom finansiranja

poslovanja i vanrednim dogaĊajima. Dakle, finansijski rezultat (dobit ili gubitak) može

se dekomponovati na finansijski rezultat iz poslovnih prihoda i rashoda, finansijski

rezultat iz finansiranja i na finansijski rezultat iz vanrednih dogaĊaja. Takvo


84

segmentiranje ukupnog finansijskog rezultata pruža saznanje iz ĉega potiĉe finansijski

rezultat. Bruto finansijski rezultat se dobija kao razlika ukupnih prihoda i ukupnih

rashoda. Kada se od bruto finansijskog rezultata (dobit pre oporezivanja) oduzme

porez na dobit, ta razlika predstavlja neto dobit (dobit posle oporezivanja). Imenama

MRS/MSFI, u izveštaju o uspehu (bilansu uspeha) se više ne iskazuju vanredni

rashodi i vanredni prihodi. Najveći deo vanrednih rashoda i vanrednih prihoda se sada

iskazuju u okviru ostalih rashoda i ostalih prihoda.

3.1. Metode obračunavanja uspeha

Postoje dve metode za obraĉun periodiĉnog rezultata: metoda troškova prodatih

uĉinaka i metoda ukupnih troškova.

3.1.1. Metoda ukupnih troškova

Metoda ukupnih troškova je u struĉnoj literaturi poznata i pod nazivom „Raĉun

proizvodnje" ili „Raĉun uĉinaka".112

Neko od starih filozofa je rekao da je prva stvar i

prva mudrost: istraživanje i ispitivanje samih reci. Iz samog naziva ove metode

(metoda ukupnih troškova) se uoĉava namera da se iskažu ukupni troškovi

obraĉunskog perioda, koja odgovara ukupnoj proizvodnji (Raĉun proizvodnje). Stoga

su ukupni troškovi kriterijum za povezivanje sa prihodima, a ne samo troškovi,

sadržani u prodatim uĉincima, kao što je sluĉaj kod metode prodatih uĉinaka.

Metoda ukupnih troškova, u nameri da iskaže uĉinak obraĉunskog perioda, polazi

od logike da su sva ulaganja u poslovni proces u toku jednog obraĉunskog perioda -

rashodi tog perioda, i kao takvi obuhvataju se na kontima troškova po vrstama i ulaze

u obraĉun rezultata. Ukoliko su svi troškovi rashodi perioda, tada su po logici i stvari, i

svi uĉinci, koji su posledica iskazanih troškova, prihodi perioda. To znaĉi da su

prihodi perioda svi uĉinci perioda, bili oni realizovani (prodati) ili ne. Jer se deo

nastalih troškova odnosi se na realizovane (prodate) uĉinke, a deo na nerealizovane

uĉinke, tj. uĉinke koji se nalaze na zalihama. Drugim recima, ukoliko preduzeće nije

prodalo (rea-lizovalo) onoliko uĉinaka koliko je i proizvelo u posmatranom

obraĉunskom periodu, potrebno je za tu razliku (izmeĊu prodatih i proizvedenih

uĉinaka) korigovati prihode od prodaje. Ukoliko je preduzeće više proizvelo nego pro-

dalo uĉinaka (da su se povećale zalihe), za tu razliku (po ceni koštanja) se uvećavaju

poslovni prihodi, i obrnuto, ukoliko je preduzeće više prodalo uĉinaka nego što ih je

proizvelo u posmatranom obraĉunskom periodu (znaĉi da je preduzeće prodalo uĉinke

proizvedene u prethodnim obraĉunskim periodima), poslovni prihodi se za tu razliku

umanjuju.

Dakle, nasuprot ukupnim troškovima, koji ĉine rashode perioda nalaze se uĉinci

perioda, bez obzira na to da li su oni realizovani ili ne. Realizovani uĉinci se javljaju

kao prihodi perioda, a nerealizovani uĉinci se javljaju kao povećanje zaliha

112 Prema: Rankovid, J., op. at., str. 40.


85

poluproizvoda i gotovih proizvoda. Zbog toga, nasuprot rashodima perioda stoje

prihodi perioda korigovani za promenu vrednosti zaliha poluproizvoda i gotovih

proizvoda. Dakle, realizovani uĉinci obraĉunavaju se po prodajnim cenama (prihodi

od prodaje), a nerealizovani uĉinci po ceni koštanja. Podatak o povećanju poĉetnih

zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda kojim se povećavaju tekući prihodi, ili o

smanjenju poĉetnih zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda kojima se naniže koriguju

tekući prihodi, liferuje pogonsko knjigovodstvo finansijskom knjigovodstvu (klasa 9).

Dakle, imamo dva potpuno nezavisna knjigovodstva, pri ĉemu finansijsko

knjigovodstvo sadrži sve raĉune biiansa stanja (klasa 0, 1, 2, 3, 4 i 7) i biiansa uspeha

(klase 5, 6, 7), a pogonsko knjigovodstvo treba da finansijskom knjigovodstvu dostavi

podatak o krajnjim zalihama nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda. S obzirom

na to da se u ovoj klasi nalaze raĉuni troškova po mestima i nosiocima, za potrebe

internog izveštavanja moguće je utvrditi rezultat poslovanja i primenom metode

prodatih uĉinaka.

Metoda ukupnih troškova pored prikazane varijante, koja se naziva „metoda

nepotpunih ukupnih troškova", ima i svoju drugu varijantu poznatu pod nazivom

„metoda potpunih ukupnih troškova". Metoda potpunih ukupnih troškova se od

nepotpune metode ukupnih troškova razlikuje po tome što na rashodnoj strani

prikazuje bruto kretanje nabavke materijala, te se na strani rashoda ne pojavljuje

skontrirana potrošnja materijala, već se iskazuje poĉetno stanje zaliha materijala,

ukupna nabavka materijala tokom perioda i korekcija zaliha materijala na kraju

perioda. Prihodna strana je ista kod obe metode, te podrazumeva korigovanje prihoda

od prodaje za promenu vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda.


86

Shema: 6. Metoda ukupnih troškova'

rashodi prihodi

ukupni rashodi

perioda rašĉlanjeni po

vrstama

1 u | 1 1 k r rashoda prodatih prihodi „ l k j

od prodaje dobitak sadržan u | ili

ln l i e- 1 f i 1 i |

povećanje stanja i zuhlia

d 3 bitak ^^^^^^^^^^^^^^^^^^

VII Jll > ti 1

Izvor: Rankovid, J., Teorija biiansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 412.

Postupak bilansiranja je prema ovoj metodi jasan i jednostavan. Uspostavljena je

direktna veza knjigovodstva i biiansa jer je uspeh rezultat zakljuĉivanja raĉuna uspeha,

a bilans rezultat zakljuĉivanja raĉuna stanja i ukljuĉivanja uspeha u stanje.

Kada se uspeh utvrĊuje po metodi ukupnih troškova, u bilans uspeha se mora

ukljuĉiti vrednost promene vrednosti zaliha uĉinaka. Ovo smanjenje ili povećanje

zaliha može se ukljuĉiti u bilans uspeha po bruto principu, tj. koristeći podatke o

vrednosti zaliha na poĉetku i na kraju obraĉunskog perioda, ili po neto principu kao

razlika izmeĊu poĉetnih i krajnjih zaliha.

Ovo smanjenje ili povećanje zaliha uĉinaka tehniĉki se može ukljuĉiti u bilans

uspeha alternativno, na rashodnu ili na prihodnu stranu. Ako se smanjenje odnosno

povećanje zaliha uĉinaka ukljuĉuje na rashodnu stranu, tada će bilans uspeha (po neto

principu) imati sledeću strukturu poslovnih prihoda i poslovnih rashoda:

■ ii !■ i i iiii ucmuka


87

Rashodi Bilans uspeha Prihodi

1. Smanjenje krajnjih zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda na početku obračunskog perioda

1. Poslovni prihod

2. Povedanje krajnjih zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda na kraju obračunskog perioda

2. Finansijski prihodi

3, Nabavna vrednost prodate robe 3. Ostali prihodi

4. Tekudi troškovi po vrstama 4. Ukupni prihodi (1+2+3)

5. Finansijski rashodi 5. Ukupan gubitak (ukupni rashodi -ukupni prihodi)

6. Ostali rashodi

7. Ukupni rashodi (1-2+3+4+5+6)

8. Bruto dobitak (ukupni prihodi -ukupni rashodi)

Ukoliko se smanjenje, odnosno povećanje zaliha ukljuĉuje na prihodnu stranu,

tada će bilans uspeha imati sledeću strukturu poslovnih prihoda i poslovnih rashoda:


1. Nabavna vrednost prodate robe 1. Poslovni prihod

2 Tekudi troškovi po vrstama 2. Povedanje krajnjih zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda na početku obračunskog perioda

3. Finansijski rashodi 3. Smanjenje krajnjih zaliha nedovrše-ne proizvodnje i gotovih proizvoda na kraju obračunskog perioda

4. Ostali rashodi 4. Finansijski prihodi

5. Ukupni rashodi (1+2+3+4) 5. Ostali prihodi


6. Ukupni prihodi (1+2-3+4+5)

7. Gubitak

Pored navedenih mogućnosti, moguće je vršiti korekciju na obe strane, pri ĉemu

se na rashodnoj strani evidentira smanjenje zaliha, a na prihodnoj strani - povećanje

zaliha.


1. Smanjenje krajnjih zaliha nedovrše-ne proizvodnje i gotovih proizvoda na početku obračunskog perioda

1. Povedanje krajnjih zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda na kraju obračunskog perioda

2. Nabavna vrednost prodate robe 2. Poslovni prihod

3. Tekudi troškovi po vrstama 3. Finansijski prihodi

4. Finansijski rashodi 4. Ostali prihodi

5. Ostali rashodi 5. Ukupni prihodi (1+2+3+4)


88

6. Ukupni rashodi (1+2+3+4+5) 6. Ukupan gubitak (ukupni rashodi -ukupni prihodi)


Iako se dobija isti finansijski rezultat, korektura za vrednost zaliha ne bi trebalo da

se vrši na rashodnoj strani, jer metoda ukupnih troškova upravo ima za cilj da prikaže

ukupne rashode perioda i ukupne uĉinke koje su oni proizveli. „Ona ne želi da sakati

celinu rashoda perioda za raĉun prikazivanja rashoda prodatih proizvoda koji su to kao

rezultat aritmetike, ali ne i po stvarnom sadržaju. Jer, ako se već želi prikazivanje

rashoda prodatih proizvoda, onda za to postoji odgovarajuća metoda."113

Propisani

obrazac Bilansa uspeha kod nas predviĊa korekciju vrednosti zaliha na prihodnoj

strani.

Raĉun uspeha se po metodi ukupnih troškova može prikazati u formi konta ili u

formi liste (štafelna forma). Štafelna forma ima prednost zato što omogućava

segmentiranje rezultata, mada metoda ukupnih troškova ne omogućava dublju

segmentaciju, odnosno horizontalno rašĉlanjavanje uspeha po proizvodima, grupama

proizvoda, tržištima, kanalima prodaje i sliĉno.

Kod nas je propisana štafelna forma bilansa uspeha. MeĊutim, propisana šema

bilansa uspeha nije iskoristila prednosti štafelne forme za segmentiranje poslovnog

rezultata, pri ĉemu naroĉito nedostaje bruto dobitak na prodaji.


115

89

3.1.2. Metoda troškova prodatih učinaka

Metoda troškova prodatih uĉinaka polazi od stava da je uspeh preduzeća razlika

izmeĊu prihoda od prodatih uĉinaka i pripadajućih im rashoda. Dakle, ovde se

suĉeljavaju samo prihodi od prodatih proizvoda i rashoda koji se odnose na te prodate

proizvode (i usluge), a ne ukupni rashodi obraĉunskog perioda kao kod metode

ukupnih rashoda. Ova metoda obraĉunavanja uspe-ha smatra se nepotpunim

periodiĉnim raĉunom uspeha jer nedostaju prihodi i rashodi koji se odnose na

neprodate zalihe.

Shema 7. Metoda prodatih troškova

(1+2) = Ukupni troškovi perioda

3 = Ukupni prihodi perioda

3 - (1+2) = Ostvareni (realizovani) dobitak perioda

Metoda prodatih uĉinaka je kompatibilna sa procesnim kontnim okvirom koji

inkorporira obraĉun troškova u finansijsko knjigovodstvo. Cena koštanja prodatih

uĉinaka je, prema ovoj metodi, osnova za utvrĊivanje rashoda, jer „suštinu metode

troškova prodatih uĉinaka ĉini zahtev da se prihodima ostvarenim u jednom

obraĉunskom periodu suprotstave njima korespodentni rashodi, izraženi u formi

rashoda prodatih (realizovanih) proizvoda, usluga i robe".114

Ili sažetije reĉeno:

„Rashodi se svode na koliĉinu prodatih proizvoda".115

Da bi se rashodi sveli na

koliĉinu prodatih uĉinaka, neophodan je podatak o ceni koštanja prodatih uĉinaka, a to

znaĉi da je nužno troškove po vrstama vezati za (nosioce) uĉinke. Ovo se radi tako što

se troškovi prvo vezuju za mesta troškova, a zatim za nosioce.

114 Radovanovid, R., Škarid-Jovanovid, K., op. cit., str. 342.


Pored cene koštanja prodatih uĉinaka, poslovne rashode obraĉunskog perioda ĉine

i troškovi prodaje, troškove uprave i administracije i troškovi istraživanja i razvoja.

Ukoliko se preduzeće bavi i prodajom robe, kao poslovni rashod će se javiti i nabavna

vrednost realizovane robe. Razlika izmeĊu poslovnih prihoda i ovako utvrĊenih

rashodi prihodi

rashodi prodatih uĉinaka i

vremenski rashodi prihodi

od prodaje

dobitak troškovi cena koštanja

povećanja stanja povećanja stanja

zaliha zaliha

Izvor: Rankovid, J., Teorija bilansa, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 442.

(3)

(2

)


90

poslovnih rashoda ĉini poslovni rezultat. Osim poslovnog rezultata u bilansu uspeha se

iskazuju i finansijski rashodi i prihodi, neposlovni (ostali) rashodi i prihodi.

S obzirom na to da se u finansijskom knjigovodstvu obuhvataju promene izmeĊu

preduzeća, pri primeni metode prodatih uĉinaka nužno je imati i pogonski obraĉun, ĉija

je uloga vezivanje troškova za mesta (organizacioni delovi preduzeća u kojima su

nastali troškovi) i obraĉun troškova po nosiocima (po vrstama proizvoda i usluga).

Kako se u finansijskom knjigovodstvu troškovi obuhvataju samo po vrstama (troškovi

materijala, troškovi plata, troškovi usluga, amortizacija, troškovi poreza, troškovi

finansiranja),116

nužno je imati razvijen pogonski obraĉun koji će preuzimati troškove

evidentirane po vrstama iz fi-nansijskog knjigovodstva i vezivati ih za mesta troškova i

nosioce troškova. Taj pogonski obraĉun može biti inkorporiran u jedinstveno

knjigovodstvo (kao što je sluĉaj u prikazanom kontnom okviru (klase 5,6 i 7) i tada je

reĉ o jedno-kružnom sistemu, a može biti organizovan i izvan finansijskog

knjigovodstva i tada je reĉ o sistemu „dva kruga". U tom drugom sluĉaju, u

finansijskom raĉunovodstvu se otvara jedan zajedniĉki konto sa pogonskim obraĉunom

koji je, dakle, veza meĊu njima. U procesnom kontnom okviru, prirast i smanjenje za-

liha poluproizvoda i gotove robe evidentirano je na kontu pogonsko knjigovodstvo

(saldo ovog konta pokazuje stanje zaliha). Dakle, pri zakljuĉivanju glavne knjige, deo

troškova koji se odnose na prodate proizvode „odlazi" kao rashod u bilans uspeha, a

deo koji se odnosi na neprodate proizvode „odlazi" na konto poluproizvoda i gotovih

proizvoda u bilans stanja.

Pošto metoda troškova prodatih uĉinaka omogućava rašĉlanjavanje ne samo

prihoda, već i troškova prodatih uĉinaka, ona omogućava vertikalno rašĉlanjavanje bez

ikakvih dodatnih raĉunskih operacija i rašĉlanjavanje poslovnog rezultata po

proizvodima, a preko njih i po grupama proizvoda, tržištima prodaje i sliĉno

(horizontalno rašĉlanjavanje).117

Glavna mana ove metode je ta što zbog ugraĊivanja pogonskog knjigovodstva u

finansijsko, finansijsko knjigovodstvo postaje glomazno, prenatrpano i nepregledno.

Osim toga, ova metoda je nepodesna za eksterno izveštavanje.118

Kada se finansijski

rezultat obraĉunava po metodi prodatih uĉinaka, tada se raĉun uspeha sastavlja u

štafelnoj formi, budući da štafelna forma omogućava dublje segmentiranje finansijskog

rezultata, ĉime se povećava iskazna moć ovog izveštaja.

■ 0

IV direktiva Evropske zajednice daje ravnopravan tretman metodi ukupnih

troškova i metodi prodatih uĉinaka.

116 Naš kontni okvir, koji je zasnovan na bilansnom principu, to čini na klasi 5. Vidi: Pravilnik o

Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru, „Službeni list SRJ" br. 6/97, od 7.2.1997.

117 Bilansiranje rezultata po metodi troškova prodatih učinaka može da se pojavi u tri vida: po

potpunim stvarnim troškovima prodatih proizvoda, po potpunim standardnim troškovi-

ma prodatih proizvoda i po standardnim varijabilnim troškovima prodatih proizvoda.


91

Iskazivanje uspeha zasnovano na metodi ukupnih troškova dominira u Francuskoj,

Španiji, Belgiji, dok se u SAD i Velikoj Britaniji iskazivanje uspeha iskljuĉivo zasniva

na metodi prodatih uĉinaka.

Način prezentacije N

ema

čka B

el

gij

a Špa

nija

S A D

Fran

c

usk

a Ita

lij a M

aro

ko

V.

Bri

tan

ija R

usi

ja

Švaj

car

ska

Po prirodi 23% 48% 97% - 40% 83% 100% - 20% 27%

Po funkcijama 77% 40% 3% 100% 47% 17% - 100% 80% 69%

Drugi način - 12% - - 13% - - - 4%

Izvor: Godišnji.izveštaji prvih 30 industrijskih i komercijalnih grupa svake države; prema: Vernimmen,

R, ibidem, str. 38.

„Treći oblik prikazivanja uspeha progresivno uzima maha. U pitanju je naĉelno

prikazivanje uspeha po funkcijama, s tim što se troškovi amortizacije ne rasporeĊuju u

cenu koštanja uĉinaka, troškove prodaje, administrativne troškove ili troškove

istraživanja i razvoja, već se iskazuje kao posebna pozicija."119

Revidirani MRS 1

(paragraf 93) nalaže obavezu zasebnog iskazivanja dodatnih informacija o prirodi

rashoda, ukljuĉujući i troškove depresijacije i amortizacije i troškove zarada u sluĉaja

kada se preduzeće opredeli da obelo-danjuje rashode klasifikovane prema funkcijama.

Ovo je verovatno stoga što rasporeĊivanje troškova prema funkcijama omogućava

proizvoljno rasporeĊivanje, odnosno omogućava znaĉajnu dozu subjektivnosti.

3.2. Bilansiranje gubitka

Gubitak se pojavljuje prilikom zatvaranja raĉuna uspeha (raĉun dobitka i gubitka)

kao višak rashoda preko ukupnih prihoda. Pošto se raĉun uspeha mora izravnati

prilikom zakljuĉivanja poslovnih knjiga, gubitak se prenosi na konto gubitak tekuće

godine i kao takav ukljuĉuje u aktivu bilansa, ili se pak ukljuĉuje u pasivu bilansa kao

odbitna pozicija sopstvenog kapitala, zavisno od konkretnog rešenja bilansne šeme

svake konkretne zemlje. U svakom sluĉaju, pojava gubitka (nepokrivenog ili

pokrivenog) izaziva potrebu za sopstve-nim saniranjem ili pružanjem ekonomske

pomoći na odreĊene naĉine.

Prema važećim propisima o raĉunovodstvu, gubici ostvareni u toku godine, kao i

oni koji potiĉu iz ranijih perioda, predstavljaju element bilansne pasive. U aktivi

bilansa iskazuje se samo gubitak koji prevazilazi visinu sopstvenog kapitala. Ovaj

gubitak iskazan u aktivi pokazuje koliko imovine nedostaje da bi se izmirile obaveze

prema poveriocima.

Gubitak, sam po sebi, nije ništa drugo nego izgubljeni kapital. Ako je gubitak

veći, uništena supstanca preduzeća je veća i umanjuje kapital drugih lica, pa bi bilo

logiĉno da on ne postoji kao element bilansne aktive. Kad se gubitak iskazuje u pasivi,

tada on predstavlja odbitnu stavku kapitala.

118 Stevanovid, N., Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2000, str. 89.

119 Vernimmen, P„ op. cit., str. 38. Primer se može videti na veb-sajtu „Adidasa" (www.adias-

salomon.com).

http://www.adias-/

http://www.adias-/

http://www.adias-/


92

4. Aneks

Prema IV direktivi EU, godišnji raĉuni obuhvataju bilans, raĉun dobitka (profita) i

gubitka i aneks, i ova dokumenta ĉine jednu celinu (odeljak 1, ĉl. 2). Aneks služi za

dodatno sagledavanje fmansijskog položaja i rezultata poslovanja pravnog lica. Svojim

kvalitativnim informacijama aneks tumaĉi, proširuje i omogućava dublje razumevanje

bilansa i raĉuna uspeha. „Osnovni zadatak aneksa uklapa se u opštu funkciju godišnjeg

zakljuĉka - dobijanje realne slike o imovinskom, finansijskom i rentabilitetnom

položaju preduzeća."120

Kako se bez aneksa ne može steći realna slika o preduzeću, on

je „neophodan u svim sluĉajevima gde se traži zaštita interesa vlasnika koji su podalje

od upravljanja, poverilaca, kreditora i javnosti",121

što defacto znaĉi daje neophodan za

sva društva kapitala i zadruge. Prema tome, uloga aneksa je da ispravno interpretira

bilans i raĉun dobitka; da koriguje sliku iskazanu bilansom i raĉunom dobitka time što

će u sluĉaju promene naĉina procenjivanja kvantifi-kovati i prikazati razlike koje su po

tom osnovu nastale; da rastereti bilans i raĉun dobitka i na taj naĉin omogući da isti

budu pregledni i jasni, i da dopuni bilans i raĉun dobitka informacijama koje se ne

pojavljuju u bilansu i raĉunu dobitka (npr. buduće finansijske obaveze iz lizing

ugovora, struktura kolektiva), kao i da objašnjenjima dublje rašĉlani pojedine pozicije

bilansa i raĉuna dobitka i dr. Aneks je podložan reviziji,122

kao i bilans i raĉun uspeha.

Aneks je donedavno predstavljao treći sastavni deo godišnjeg zakljuĉka i u našoj

zemlji. Prema novom Zakonu o raĉunovodstvu i reviziji raĉunovodstvenih izveštaja,

usvojenom decembra 2002. godine, pravnim licima je propisana obaveza primenjivanja

profesionalne regulative, pod kojorn se podrazumeva Kodeks etike za profesionalne

raĉunovoĊe, MeĊunarodni raĉunovodstveni standardi i MeĊunarodni standardi revizije.

Time prestaje zakonska obaveza saĉinjavanja aneksa. Funkciju aneksa, shodno novom

Zakonu o raĉunovodstvu, preuzimaju Napomene uz finansijske izveštaje.

5. Računovodstvene politike i Napomene prema MRS 1

Primena MRS u finansijskom izveštavanju podrazumeva primenu raĉuno-

vodstvenih politika propisanih standardima. Raĉunovodstvene politike su de-finisane

kao „specifiĉni principi, osnove, konvencije, pravila i prakse koje je usvojilo preduzeće

u vezi sa pripremom i prezentovanjem finansijskih izveštaja". MeĊunarodni

raĉunovodstveni standardi dopuštaju izbor raĉunovodstvenih politika u onim

podruĉjima raĉunovodstvene primene gde to Standardi predviĊaju. To su oni standardi

koji kod priznavanja i odmeravanja vrednosti bilansnih pozicija imaju, pored osnovnog

postupka, predviĊen i alternativni postupak. Alternativa može biti data kroz izbor

izmeĊu dve ili više varijanti ili u vidu raspona u okviru koga preduzeća mogu da vrše

vrednovanje pojedinih kategorija sredstava. Raĉunovodstvene politike treba razlikovati

od raĉunovodstvenih procena. Raĉunovodstvene procene takoĊe utiĉu na iskazivanje

bilansnih pozicija tekućeg perioda, a koriste se kod iskazivanja sumnjivih i spornih

120 Rankovid, i, op. at., str. 467.


93

potraživanja, zastarelih zaliha, korisnog veka trajanja ili oĉekivanog korisnog veka

trajanja osnovnih sredstava. Upravo zbog velike povezanosti raĉunovodstvenih politika

i raĉunovodstvenih procena, preporuĉljivo je da akt o raĉunovodstvenim politikama

sadrži i odredbe o raĉunovodstvenim procenama.

MRS dozvoljava alternativni postupak, odnosno ostavlja preduzeću slobodu

prilikom definisanja raĉunovodstvenih politika ili raĉunovodstvenih procena kod:

Izuzev kod malih preduzeda.

• vrednovanja zaliha, koje se mogu vrednovati primenom metode proseĉne cene i

fifo metode123

(MRS 2, paragraf 21, 22, 23 i 24);

• odmeravanja vrednosti nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalne imovine

nakon poĉetnog priznavanja, koji se mogu iskazivati po nabavnoj vrednosti

umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu amortizacije, i gubitke usled

umanjenja vrednosti imovine, ili po revalorizovanoj vrednosti koji izražava

njihovu poštenu (fer) vrednost na dan revalorizacije, umanjenoj za ukupan iznos

ispravki vrednosti po osnovu amortizacije i ukupan iznos ispravki vrednosti po

osnovu gubitaka zbog obezvreĊivanja (MRS 16. paragraf 28 i 29);

• odmeravanja vrednosti investicionih nekretnina prema nabavnoj vrednosti (ceni

koštanja) ili fer vrednosti - što može imati znaĉajnog uticaja, budući da

investicione nekretnine vrednovane po fer vrednosti ne podležu amortizaciji;

• razvrstavanja alata i inventara ĉiji je vek trajanja duži od godinu dana na osnovna

sredstva ili zalihe, što će imati uticaj na visinu rashoda obraĉunskih perioda;

• definisanja „krupnijih rezervnih delova" koji se periodiĉno zamenjuju u rokovima

dužim od godinu dana, jer se ovakvi rezervni delovi iskazuju kao posebna stavka

opreme i otpisuju u veku svog trajanja;

• odreĊivanja poĉetka obraĉuna amortizacije, pri ĉemu preduzeće može da odluĉi da

obraĉun amortizacije poĉne od narednog meseca u odnosu na mesec u kojem je

stavljeno u upotrebu ili od narednog dana od kada je preduzeće stavilo osnovno

sredstvo u upotrebu;

• obraĉuna amortizacije, koji se može vršiti primenom proporcionalne metode,

degresivne metode i funkcionalne metode (MRS 16. paragraf 47);

• korekcije knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstva (po osnovu svoĊenja

knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava na fer vrednost, umanjenja

vrednosti osnovnih sredstava i naknadnog ulaganja u osnovna sredstava), pri ĉemu

je moguće proporcionalno korigovati nabavnu vrednost i ispravku vrednosti,

uvećati nabavnu vrednost ili umanjiti ispravku vrednosti, što će - ukoliko se ne

vrši korekcija ranije utvrĊene stope amortizacije - imati uticaja na buduće troškove

amortizacije;

• procene korisnog veka trajanja osnovnih sredstva, s obzirom na to da se na osnovu

ovih procena izvode stope amortizacije;

123 LIFO metoda je ukinuta izmenama MRS 2, koji je u primeni od 1.1.2005. godine.


94

• izmena u raĉunovodstvenim politikama retrospektivnim primenjiva-njem, odnosno

prilagoĊavanjem poĉetnog stanja prenetog rezultata, ili prospektivno, tj.

ukljuĉivanjem u tekući obraĉunski rezultat (MRS 8. paragraf 49 i 54);

. tretmana troškova kamata, pri ĉemu se trošak kamata može smatrati rashodom

perioda ili se pod odreĊenim uslovima kapitalizovati i ukljuĉiti u nabavnu vrednost

sredstva (MRS 23. paragraf 7 i 11);

• raĉunovodstvenog obuhvatanja uĉešća u zajedniĉki kontrolisanom subjektu, pri

ĉemu je moguće primenjivati metod proporcionalne konsolidacije (proportionate

method) ili metod udela (equity method) (MRS 31 paragraf 25 i 32);

• inicijalnog priznavanja finansijskih instrumenata, pri ĉemu je finansijske

instrumente moguće priznati obraĉunom na datum trgovanja ili obraĉunom na dan

namirenja (MRS 39, paragraf 30);

• naknadnog odmeravanja dugoroĉnih finansijskih ulaganja raspoloživih za prodaju,

pri ĉemu je moguće nastalu razliku izmeĊu fer vrednosti ili amortizovanog troška i

knjigovodstvene vrednosti priznati kao prihod ili rashod perioda u kojem je

nastala, ili direktno priznati kao promenu sop-stvenog kapitala (revalorizaciona

rezerva) (MRS 39).

U cilju povećanja informativne vrednosti raĉunovodstvenih izveŠtaja, MRS

zahteva da se pored numeriĉkih podataka, u raĉunovodstvenim izve-štajima prikažu i

dodatne informacije u vidu narativnih napomena, koje se smatraju njihovim sastavnim

delom. Prema tome, napomene uz finansijske izveštaje sadrže narativne opise ili

detaljnije rašĉlanjavanje iznosa prikazanih u samom bilansu stanja i bilansu uspeha,

izveštaju o tokovima gotovine i izve-štaju o promenama na kapitalu, kao i dodatne

informacije kao što su potencijalne finansijske i druge obaveze. One sadrže informacije

ĉije obelodanjivanje zahtevaju i preporuĉuju MeĊunarodni raĉunovodstveni standardi,

kao i ostala obelodanjivanja koja su potrebna radi poštenog prikazivanja.

Napomene koje korisnicima pomažu da razumeju finansijske izveštaje

i da vrše poreĊenje sa finansijskim izveštajima drugih predu-

zeća> obiĉno se prikazuju sledećim redosledom:

a) izveštaj o usaglašenosti sa MeĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima;

b) izveštaj o osnovi (osnovama) za merenje i primenjenim raĉunovodstvenim

politikama;

c) dodatne informacije za pozicije koje su prikazane u svakom finansijskom

izveštaju, i to onim redosledom kojim su svaka pozicija i svaki finansijski izveštaj

prikazani;

d) ostala obelodanjivanja, ukljuĉujući:

potencijalne i druge obaveze, kao i ostala obelodanjivanja finansijske prirode, i

• obelodanjivanja koja nisu finansijske prirode. 6. Izveštaj

o novčanim tokovima


95

Izveštaj o novĉanim tokovima124

ĉini treću bitnu komponentu finansij-skog

izveštavanja. Iako relativno novi izum, „danas se smatra centralnim ciljem procesa

finansijskog izveštavanja",125

i sa bilansom stanja i bilansom uspeha ĉini nerazdvojnu

celinu. Na taj naĉin je, pored bilansa stanja i bilansa uspeha, u sistem finansijskog

izveštavanja uveden još jedan važan finansijski izveštaj u kome su sadržani i

kombinovani podaci iz oba pomenuta bilansa, a sa ciljem da korisnicima omoguće da

ocene sposobnost firme da generiše pozitivne tokove gotovine, odnosno da procene

likvidnost i solventnost pred-uzeća. Parcijalno korišćen, izveštaj o novĉanim tokovima

je ograniĉenog dometa, a u kombinaciji sa drugim instrumentima finansijske analize

može dati pozitivne efekte (racio analiza i analiza neto obrtnog fonda).

Na ovaj naĉin je korisnicima finansijskih izveštaja omogućeno da steknu celovit

uvid u finansijsku situaciju (ĉemu služi bilans stanja), u rezultate poslovanja i

profitabilnosti (ĉemu je namenjen bilans uspeha), kao i uvid u informacije na bazi

kojih se može dati pouzdanija ocena o likvidnosti i solventnosti ekonomskog entiteta,

ĉemu je namenjen bilans tokova gotovine.

Smatra se da je primarni cilj izveštavanja o tokovima gotovine obezbe-Ċivanje

informacija o prilivu i odlivu gotovine ekonomskog entiteta u toku odreĊenog perioda,

a sekundarni cilj je obezbeĊivanje uvida u investicione i finansijske aktivnosti

ekonomskih entiteta. Preciznije, izveštaj o novĉanim tokovima treba da pomogne

investitorima i kreditorima da procene:

1. sposobnost generisanja budućih pozitivnih tokova gotovine;

2. sposobnost da se izmiruju obaveze i isplaćuju dividende;

3. razloge za odstupanje izmeĊu iznosa dobiti prikazane u bilansu uspeha i tokova

gotovine iz poslovnih aktivnosti;

4. gotovinske i negotovinske aspekte investicionih i finansijskih transakcija

ekonomskih entiteta.

Preduzeće koje generiše dovoljan iznos novĉanih tokova je u prilici da smanji

zavisnost firme od eksternih izvora finansiranja, da servisira dospele obaveze, da

finansira investicije, da nagradi akcionare razumnim iznosima dividendi i drugo. S

druge strane, preduzeće koje nije sposobno da generiše dovoljno novca - mora prestati

da radi, bez obzira na ostvareni profit.

Cilj sastavljanja i prezentiranja bilansa tokova gotovine je da korisnicima

finansijskih izveštaja obezbedi informacije za ocenu sposobnosti preduzeća da stvara

gotovinu, kao i za predviĊanje dinamike i izvesnosti stvaranja gotovine. Drugim

recima, cilj je da „korisnici bilansa tokova gotovine saznaju iz kojih aktivnosti ili

izvora potiĉe gotovina i u koje je aktivnosti potrošena stvorena gotovina",126

odnosno,

kako se poslovne aktivnosti finansiraju, kako se novac upošljava i kako se novac

investira.

124 Ispravan naziv ovog izveštaja je izveštaj o tokovima kapitala {Funds flow). Videti u tački

4.5.3. Izveštaj o novčanim tokovima kao osnova za cash flow i funds flow analizu četvrte

glave.


96

U tom smislu, sve aktivnosti su podeljene u tri segmenta: (a) poslovne aktivnosti,

(b) aktivnosti plasiranja i investiranja i (c) aktivnosti finansiranja.

(a) Poslovne aktivnosti obuhvataju sve tokove gotovine koji se odnose na redovno

poslovanje, odnosno na proizvodnju proizvoda i usluga i promet robe.

(b) Kad je reĉ o aktivnostima plasiranja i investiranja, njima su obuhvaćene tri

grupe ulaganja: prva grupa je u vezi sa poslovnom aktivnošću jer se njima stvara

poslovni kapacitet preduzeća u formi nematerijalnih ulaganja, osnovnih sredstava ili

celih preduzeća ili pogona; druga grupa predstavlja vlasniĉka ulaganja u druga

preduzeća (akcije, udeli i si.) sa razliĉitim obimom kontrole tih preduzeća; dok treća

grupa predstavlja kreditna ulaganja (kratkoroĉna i dugoroĉna) koja mogu biti dodatno

obezbeĊena i nekim pravima. U prilive ovog segmenta mogu da spadaju i naplaćeni

iznosi kamata, uĉešća u dobitku i dividende, što je sasvim ispravno jer su ti prilivi

proistekli iz vlasniĉkih i kreditnih investiranja u druga preduzeća ili banke.127

(c) Što se tiĉe aktivnosti finansiranja, one se odnose na sopstvene i kreditne izvore

finansiranja, dok se tekuće obaveze ili neplanski izvori ne ukljuĉuju u ovaj segment,

već pripadaju poslovnim aktivnostima.

Inaĉe, kad je reĉ o metodi obraĉunavanja i prikazivanja tokova gotovine, MRS 7

predviĊa dve metode: indirektni i direktni, koji je i u Standardu preporuĉen.

Karakteristika direktnog metoda je ta što pruža podatke o bruto novĉanim tokovima po

glavnim vrstama priliva i odliva, a podaci se uzimaju iz knjigovodstvenih evidencija,

dok se u sluĉaju primene indirektne metode ne prikazuju ni vrste ni ukupni prilivi i

odlivi novca, već samo ukupan iznos neto gotovinskog toka. To znaĉi da je primena

indirektnog toka manje informativna u odnosu na direktnu metodu prikaza ostvarenih

tokova gotovine. U skladu s tim, uvažavajući preporuku Standarda, i kod nas je

zakonodavac odabrao tzv. direktni metod, ali ga nije do kraja dosledno

operacionalizovao, budući da je kod nekih pozicija išao na primenu neto priliva i

odliva.

7. Izveštaj o promenama na kapitalu

MeĊunarodni raĉunovodstveni standardi predviĊaju obavezu sastavljanja izveštaja

o promenama na sopstvenom kapitalu preduzeća u periodu izmeĊu dva bilansa stanja.

Ove promené odražavaju povećanje ili smanjenje neto imovine (ĉiste imovine, neto

sredstava) tokom tog perioda. Promené na sopstvenom kapitalu preduzeća

predstavljaju ukupne dobitke i gubitke koje je preduzeće ostvarilo kroz svoje aktivnosti

u toku perioda, korigovane za poslovne dogaĊaje sa vlasnicima kapitala (akcionari,

126 llid, G., „Metodologija izrade bilansa tokova gotovine za preduzeda", Računovodstvena

praksa, SRR Srbije, br. 4/99. 127

Pogledati opširnije o alternativnom tretmanu kamata i dividendi u glavi IV, poglavlju: 2.4.2. Cash flow analiza. .


97

ortaci), kao što je emisija i prodaja akcija i isplata dividendi - ukoliko je reĉ o

akcionarskom društvu. Ovaj izveštaj se zahteva zbog potrebe sagledavanja na jednom

mestu ukupne promené na sopstvenom kapitalu, nastale kao zbira neto dobitka

(gubitka) perioda i dobitaka i gubitaka koji su direktno priznati kao promené na kapita-

lu, zajedno sa novim uplatama i isplatama vlasnicima i po osnovu raspodele vlasnicima

preduzeća, a u cilju omogućavanja procenjivanja promené finansij-skog položaja u

periodu izmeĊu dva bilansa stanja.128

Dakle, ovaj izveštaj prikazuje:

• neto dobitak ili gubitak perioda;

• svaku stavku prihoda i rashoda* dobitka ili gubitka koji se prema zahte-vima

drugih MRS priznaju direktno u kapitalu, kao i ukupan iznos ovih pozicija, i

kumulativni efekat promena u raĉunovodstvenoj politici i korekcije po osnovu

fundamentalnih grešaka.

Pored navedenog, preduzeća alternativno prikazuju u ovom izveštaju ili u

napomenama:

• promené na kapitalu, osim onih koji proistiĉu iz novih uplata vlasnika (do-

kapitalizacije) ili isplata vlasnicima po osnovu raspodele vlasnicima;

• stanje akumulirane dobiti ili gubitka na poĉetku i na kraju obraĉunskog perioda,

kao i promené u tekućem periodu, i

• uporedne knjigovodstvene iznose za svaku vrstu (sopstvenog) kapitala, emisionu

premiju i svaku od rezervi od poĉetka do kraja perioda, obelo-danjujući posebno

svaku promenu.

8. Izveštaj o poslovanju

Iako nije sastavni deo godišnjeg zakljuĉka (jer ne nastaje zakljuĉivanjem

poslovnih knjiga), izveštaj o poslovanju obavezno prati godišnji zakljuĉak. Ovaj

izveštaj, koji je namenjen pre svega akcionarima i javnosti, treba da omogući da se

stekne realna slika o preduzeću kao celini. Obaveza njegovog sastavljanja je propisana

za sva preduzeća koja podležu objavljivanju godišnjeg zakljuĉka, dok inokosna

preduzeća po pravilu nemaju obavezu saĉinjavanja ovog izveštaja.

Praksa bilansiranja okrenuta zaštiti interesa imovine akcionara i javnosti, uopšte se

iz SAD prenosi u evropske zemlje, pre svega pojaĉanim uticajem SAD u Nemaĉkoj po

njenom zaposedanju od strane saveznika i, pod tim uticajem, ekonomskim

povezivanjima sa preduzećima iz Sjedinjenih Ameriĉkih Država.129

U poĉetku je izveštaj o poslovanju sadržavao mnoge informacije koje služe

utvrĊivanju stvarnog imovinskog, finansijskog i prinosnog položaja, a odredbama IV

direktive Evropske unije ove informacije se uvršćuju u aneks. Time se izveštaj o

poslovanju oslobaĊa informacija o imovinskom, finansijskom i pri-nosnom položaju i

Standardi zahtevaju da određeni dobici i gubici, kao što su viškovi i manjkovi po osnovu reva-

lorizacije, kao i određene kursne razlike, budu direktno priznati kao promené na kapitalu.


98

dobija karakter dopune godišnjeg zakljuĉka. Uloga mu je da prikaže razvoj poslova i

da rasvetli položaj preduzeća prikazanog u godišnjem zakljuĉku, da opiše najvažnije

faktore koji su takav razvoj i položaj uslovili, da prikaže znaĉajne dogaĊaje koji su se

zbili nakon posmatranog obraĉunskog perioda, da prikaže najnovije tendencije od

znaĉaja za preduzeće i realistiĉke vizije i namere uprave u vezi sa budućim

poslovanjem, kao i oĉekivane efekte.

Izveštaj o poslovanju treba da sadrži važne dogaĊaje koji su se odigrali po

okonĉanju poslovne godine - a do podnošenja izveštaja, jer se ekonomska celi-na

preduzeća ne može sagledati van konteksta ovih dogaĊaja. U tu svrhu služi i procena

položaja preduzeća u kontekstu postojeće konjukturne situacije. Izvest aj o poslovanju

treba da sadrži opšti pogled i prognoze uprave na buduće dogaĊaje. U ovom kontekstu,

od naroĉitog znaĉaja su aktivnosti preduzeća u podruĉju istraživanja i razvoja. Pored

navedenog, izveštaj o poslovanju po pravilu sadrži i podatke o socijalnim odnosima i

aktivnostima društva. Pri tome, verna slika o celini preduzeća koja povezuje

poslovanje iz prošlosti sa izgledima u budućnosti, koju dopunjava izveštaj o

poslovanju, može se dobiti ukoliko se uvaže opšta naĉela savesnog i vernog obraĉuna:

potpunosti, istinitosti, jasnosti i razumljivosti.

Prema tome, izveštaj ima dva bitna dela: prvi, koji se odnosi na interpretaciju

dogaĊaja iz prošlosti (deo koji prikazuje razvoj poslova i položaja do dana bilansa i po

okonĉanju poslovne godine), i drugi deo, koji se odnosi na prosuĊivanje i prognoze

budućnosti.

9. Izveštaj o korporativnom upravljanju

Izmenama IV i VII direktive130

, kompanijama ĉije se hartije od vrednosti kotiraju

na berzi, naložena je obaveza da sastavljaju i obelodanjuju i Izveštaj o korporativnom

upravljanju. Društva ĉije se HOV ne kotiraju na berzi nisu u obavezi da sastavljaju

ovaj izveštaj. Izveštaj o korporativnom upravljanju treba da:

• upućuje na zakon ili drugi propis o korporativnom upravljanju koje kompanija

primenjuje (zakonska obaveza i/ili dobrovoljna promena), kao i sve relevantne

informacije o postupcima i praksi korporativnog upravljanja kompanije;

sadrži opis osnovnih karakteristika sistema internih kontrola i upravljanja rizicima

koji se odnose na proces finansijskog izveštavanja koje je kompanija uvela;

sadrži informacije o ponudi za preuzimanje;

• sadrži informacije o funkcionisanju sednica akcionara, njihovim pravima i naĉinu

ostvarivanja tih prava;

• sadrži informacije o sastavu i naĉinu rada administrativnih, upravnih i nadzornih

tela.

Izmene i dopune su objavljene u SI. glasniku EU (Official Journal of the European Union) br.

L224/1 od 16.8.2006. godine, a stupaju u primenu 5.9.2008. godine.


99

III. GLAVA

Teorija

analize

1. Cilj i zadaci analize

Reĉ analiza dolazi od grĉke reci analysis koja znaĉi rašĉlanjavanje, razlaganje

celine na njene delove, oznaĉava pojam suprotan pojmu sinteze. Ovaj pojam se koristi

u prirodnim i društvenim naukama u tom smislu - oznaĉava rašĉlanjavanje neke celine

na sastavne delove u cilju upoznavanja njene strukture ili sastava. MeĊutim, u

ekonomiji se pojam analize ne koristi u njenom pravom znaĉenju, već se pod analizom

podrazumeva ispitivanje, otkrivanje i ocenjivanje pojava, na osnovu ĉega se donose

odgovarajuće odluke. Svaka analiza, pa i ekonomska analiza podrazumeva

rašĉlanjavanje, ali se u ekonomskoj analizi rašĉlanjavanje smatra jednom od dve

osnovne metode analize (uz metodu uporeĊivanja), dok je smisao i sadržaj ekonomske

analize u sintezi, tj. donošenju zakljuĉaka o karakteristikama pojave.

Osnovni cilj ili smisao analize je da na osnovu utvrĊenog kvaliteta i kvantiteta

analiziranog objekta pruži informacije o njegovom bonitetu ili trendu razvoja. Takve

informacije predstavljaju osnovu za donošenje poslovnih odluka usmerenih ka

popravljanju boniteta i trenda razvoja analiziranog objekta.

Analiza bilansa, tj. raĉunovodstvena ili finansijska analiza zasnovana je na

raĉunovodstvenim (finansijskim) izveštajima i sraĉunata na ispitivanje fi-nansijskog

položaja i zaraĊivaĉke sposobnosti (rentabiliteta poslovanja) pred-uzeća. Objekat ili

predmet analize su sredstva i izvori sredstava i prihodi i rashodi. Budući da se

vanredni i ostali prihodi i rashodi javljaju sporadiĉno, te njima nije moguće upravljati,

oni po pravili nisu predmet analize poslovanja.

Cilj i zadaci analize uslovljeni su motivima analitiĉara. Analizu mogu da vrše

zaposleni u preduzeću ili angažovana lica od strane menadžmenta predu-zeća za

potrebe upravljanja ili lica van preduzeća, kao što su npr.: investitori, poverioci,

poreski organi, privredna štampa, zvaniĉna statistika.

Teorija analize

1 0 0

Ukoliko analizu vrše zaposleni u preduzeću, tada analiza predstavlja jedan od

podsistema sistema upravljanja usmeren na istraživanje unutrašnjih rezervi

(potencijalnih mogućnosti) i na podršku procesa permanentne reopti-mizacije

poslovanja.

Uspešnost rada analitiĉke službe uslovljena je subjektivnim faktima, kao što je

struĉnost i radna disciplina analitiĉara, i objektivnih faktora u koje spadaju stepen

razvijenosti knjigovodstva i tretman analitiĉke službe u preduzeću.

Analitiĉka služba pruža analitiĉke i sintetiĉke (opšte) ocene o poslovanju

preduzeća u prošlosti i daje mogućnosti za donošenje adekvatnih poslovnih odluka, tj,

projektovanje poslovne budućnosti preduzeća. Konkretno, analiza treba da osvetli

opštu politiku preduzeća i pokaže da li je ona u skladu sa potrebama preduzeća; da

organe upravljanja snabde neophodnim podlogama za donošenje finansijskih odluka u

vezi sa potrebama finansiranja, izborom izvora finansiranja razvoja preduzeća,

politikom nabavke i prodaje; da ostvari periodiĉni rezultat sa raznih aspekata i da

utvrdi da li je njegova visina u skladu sa oĉekivanjem ili sa nekom fingiranom

veliĉinom koja ima karakter „norma-le".131

Na taj naĉin, raĉunovodstvo preduzeća u

celini, postaje putokaz i kompas za izbor pravilnih razvojnih orijentacija sraĉunatih na

unapreĊivanje poslovanja u celini.132

2. Pretpostavke analize

Pretpostavke analize predstavljaju uslove od kojih zavisi informativnost i

pouzdanost analize preduzeća. Nepouzdana analiza upućuje korisnike na pogrešne

zakljuĉke i poslovne odluke, te je od velikog znaĉaja obezbediti ispravnost

(korektnost) i jednoobraznost (unificiranost) podataka koji predstavljaju osnovu za

analizu.

Ispravnost (korektnost) podataka za analizu predstavlja zahtev da knjigovodstveni

i drugi podaci o poslovanju preduzeća, kao objektu analize poslovanja preduzeća, budu

sastavljeni i prezentovani u skladu sa važećim privred-no-finansijskim propisima

(formalna ispravnost podataka) i da budu ispravni i objektivni (materijalna ispravnost

podataka).

Jednoobraznost (unificiranost) podataka za analizu zahteva ispunjavanje naĉela

kontinuiteta koji nalaže da postupci ili metode za dobijanje podataka

0 poslovanju preduzeća budu unapred odreĊeni, te da se ne mogu menjati prema

trenutnim željama korisnika tih podataka.

3. Sredstva (instrumenti) analize

131 Prema: Rankovid, J., Upravljanje finansijama preduzeda; deveto ponovljeno izdanje, Eko-

nomski fakultet u Beogradu, str. 173.

132 Prema: Radovanovid, R., ibid.

Teorijo i analiza bilansa ___________________________________________ 101

Raĉunovodstveni sistem, koji predstavlja glavni informacioni izvor u pred-uzeću,

sadrži ekonomske pojave evidentirane apsolutnim brojevima, koji predstavljaju

vrednosti ili koliĉinu. Vrednosti koje se nalaze u bilansu i drugim evidencijama retko

se koriste za analizu onako kako su dati, već se moraju iskazati u prikladnijem obliku

koji omogućava bolje sagledavanje posmatra-ne pojave ili procesa. Za iskazivanje

podataka u prikladnijoj formi, analiza upotrebljava uglavnom dva sredstva: brojeve (u

raznim vidovima) i grafikone (raznih oblika). I brojevima i grafikonima se može

iskazati kako stanje tako i dinamika (kretanje) posmatrane pojave. Za razliĉite potrebe

se upotrebljavaju razliĉite vrste brojeva ili grafikona.

3.1. Brojevi

U analizi se brojevi pojavljuju kao: apsolutni brojevi, apsolutni brojevi razlike i

odnosni brojevi, u okviru kojih se razlikuju relacioni brojevi (pokazatelji strukture),

racionalni brojevi (racio brojevi) i indeksni brojevi. Svaki od ovih oblika nalazi

primenu u odgovarajućem sluĉaju. Apsolutni brojevi služe za izraĉunavanje ostalih

vrsta brojeva i grafikona.

Apsolutni brojevi. Apsolutni brojevi su vrlo važno sredstvo za analitiĉko

ispitivanje bilansa. Oni se najvećim delom odnose na vrednost. Pri internoj analizi,

apsolutni brojevi se odnose i na koliĉinu i na naturalne pokazatelje. Kao apsolutni

pokazatelji, apsolutni brojevi izražavaju obim odreĊenog stanja

1 promena, sveden najĉešće na novĉanu jedinicu, tj. na dinar. Apsolutni brojevi

izraženi novĉanim merilom mogu biti više ili manje taĉni, zavisno od samog merila.

Naime, ako postoji stabilnost novca, tada je novĉano merilo dovoljno pouzdano da

može da predstavlja osnovu za donošenje odreĊenih zakljuĉaka. Budući daje inflacija

nezaobilazni pratilac našeg života, taĉnost apsolutnih brojeva posmatranih u vremenu

manja je što su posmatrani vremenski razmaci duži. S druge strane, naturalni

pokazatelji su daleko taĉniji, ali onemogućavaju dublje ulaženje u predmet ispitivanja i

ne omogućavaju pogled na celinu.

Apsolutni brojevi razlike (diferencije). Pod apsolutnim brojevima razlike

podrazumeva se razlika iskazana u apsolutnim brojevima, izmeĊu dva podatka u

apsolutnim iznosima. Apsolutni brojevi razlike javljaju se prilikom uporeĊivanja dva

preduzeća na isti dan i uporeĊivanjem pojava u jednom preduze-ću u dva razliĉita

trenutka. Primera radi, višak i manjak predstavljaju razlike koje se ne mogu utvrditi

ako se ne raspolaže knjigovodstvenim stanjem, koje pokazuje koliko treba da bude

neke imovine, i stanja naĊenog inventarisa-njem, koje pokazuje koliko stvarno ima te

imovine. Znaĉaj apsolutnih brojeva razlike ogleda se u tome što oni pri analizi ukazuju

na izvesne kvantitativne razlike, bilo u operacijama, bilo u stanju. Pomoću njih se

mogu sagledati nastale kvantitativne promené u dva perioda i izvesti zakljuĉci u

pogledu intenziteta pomeranja, tempa i pravca razvoja izvesnih pojava.

Teorija analize

1 0 2

Odnosni (relativni) brojevi. Odnosni brojevi predstavljaju odnos izmeĊu dva

podatka, odnosno to su brojevi koji pokazuju uzajamnost dvaju podataka koji se

posmatraju. Relativni brojevi se, s aspekta njihovog ekonomskog sadržaja, dele na:133

(a) relativne brojeve ili pokazatelje strukture, (b) racionalne brojeve ili relativne

brojeve koordinacije, i (c) indeksne brojeve.

(a) Relativni brojevi ili pokazatelji strukture

Relativni brojevi su pokazatelji strukture, odnosno pokazuju uĉešće de-lova u

celini i predstavljaju jedno od najznaĉajnih sredstava za kvalitativno ispitivanje

bilansa. Celina se iskazuje sa 100, jer se na taj naĉin dobija najupadljivija slika o

stvarnim promenama u strukturi. Da bi se procenti mogli upotrebljavati, neophodno je

da elementi ispitivane strukture budu integralni i homogeni. Promené strukture su od

posebnog znaĉaja za analizu.

Treba imati u vidu da struktura jedne celine ostaje nepromenjena kada je tempo

pomeranja pojedinih delova skladan. Primer:

Obrtna sredstva Apsolutni iznos Uĉešće

Materijal 48.500 34%

Polugotovi proizvodi 40.000 28%

Gotovi proizvodi 30.000 21%

Kupci 22.500 16%

Gotovina 1.450 1%

142.450 100%

Prema; Dohčevid, S., Maleševid, Đ., Sf'stem analize poslovanja, Savremena administacija,

Beograd, 1989, str. 61.


1 0 3

Obrtna sredstva Apsolutni brojevi

Materijal 97.000 48.500

Polugotovi proizvodi 80.000 40.000

Gotovi proizvodi 60.000 30.000

Kupci 45.000 22.500

Gotovina 2.900 1.450

284.900 142.450

Struktura se nije promenila, tj. procentualni odnos je ostao isti. Ovo je zbog toga

što je u odnosu na poĉetno stanje kod svakog oblika imovine nastupilo povećanje za

100%.

Promena u strukturi neće biti ako nastupi jednaka promena u apsolutnom iznosu

samo ukoliko im je osnova jednaka.

Obrtna sredstva Apsolutni brojevi

Materijal 10.000 1.500

Polugotovi proizvodi 10.000 1.500

Gotovi proizvodi 10.000 1.500

Kupci 10.000 1.500

Gotovina 10.000 1.500

50.000 7.500

Na svakom delu zabeleženo je povećanje za 1.500 dinara, a do promene strukture

nije došlo jer je povećanje došlo na istu osnovu. I u prvom i u drugom sluĉaju svaki

deo uĉestvuje jednom petinom.

Kada su osnove nejednake, tada jednaki apsolutni iznos promena dovodi do

pomeranja strukture, što se vidi u primeru:

Obrtna sredstva Apsolutni broievi Uĉešće

Materijal 48.500 + 5.000 = 53.500 . 32%

Polugotovi proizvodi 40.000 + 5.000 = 45.000 27%

Gotovi proizvodi 30.000 + 5.000 = 35.000 21%

Kupci 22.500 + 5.000 = 27.500 16%

Gotovina 1.450 + 5.000 = 6.450 6%

142.450 167.450 100%

Teorija analize

Prema: Dohčevid, S., Maleševid,Đ., ibid.

1 0 4

(b) Racionalni brojevi (racio brojevi)

Sama reĉ racio (lat. ratio) znaĉi razum. Znaĉi, racio broj se dobija kada stavljamo

dva podatka u odnos, ali dva podatka koja ima smisla staviti u odnos gde postoji

odreĊena ekonomska logika (grĉka reĉ logos takoĊe oznaĉava razum)135

, odnosno dva

podatka koja je razumno staviti u odnos jedan s drugim, jer njihov odnos nešto kazuje.

Racionalnim brojevima se ispituju odnosi izmeĊu dve razliĉite kategorije.136

Treba biti

oprezan pri tumaĉenju promena u racio brojevima. Jer kada se dve kategorije stave u

meĊusobnu zavisnost i njihovi meĊusobni odnosi izraze racio brojem, pomeranja racio

broja mogu da nastanu bilo zbog dejstva jedne, bilo zbog dejstva druge pojave, tj. ili je

uticala promena kategorije izražena brojem u imeniocu ili u brojiocu. Ukoliko se

ĉlanovi jednog racio broja više kvantitativno meĊusobno približavaju, koeficijent je

bliže broju 1, a ukoliko se oni meĊusobno udaljuju, koeficijent se više udaljuje od broja

1. Brojilac i imenilac u koeficijentu mogu da imaju suprotna kretanja ili kretanja u

jednom smeru. Ako i brojilac i imenilac imaju suprotna kretanja, moguća su dva

sluĉaja: (a) ako brojilac raste a imenilac pada, racio broj raste; (b) ako brojilac opada a

imenilac raste, racio broj opada. Racio brojevi će se menjati i kada zajedno rastu, ili

opadaju i brojilac i imenilac, sem ukoliko rastu, odnosno opadaju istim tempom. Prema

tome, svaka izmena racio broja znak je ili divergentnog kretanja brojioca i imenioca, ili

nejednakog tempa kretanja brojioca i imenioca

Primera radi, racio broj koji izražava tehniĉku opremljenost osoblja izraĉunava se

stavljanjem u odnos vrednosti osnovnih sredstava i broja zaposlenih. Promena ovog

racio broja nastaje promenom broja zaposlenih i/ili promenom vrednosti osnovnih

sredstava, odnosno pribavljanjem ili prodajom osnovnih sredstava. Zakljuĉak na koji

upućuju racio brojevi uvek treba proveriti pomoću apsolutnih brojeva. Tek tada se

može utvrditi šta se u stvari desilo.

(c) Indeksni brojevi

Indeksni brojevi služe za utvrĊivanje kretanja (dinamike) jedne pojave u odnosu

na odreĊeni period, odnosno na odreĊenu osnovu. Dok se kod obiĉnih odnosnih

brojeva mogu uporeĊivati samo dva podatka, indeksni brojevi omogućuju uporeĊivanje

U matematici se racionalni brojevi definišu kao brojevi koji se mogu predstaviti kao količ-nik celog

i prirodnog broja. U ekonomskoj literaturi ne postoji usagiašen stav po pitanju poimanja

racionalnih brojeva. Pojedini autori racionalne brojeve smatraju brojevima sra-zmere, u okviru

kojih razlikuju proste i složene racionalne brojeve, koji ispituju odnose-između dve pojave koje su

u međusobnoj međuzavisnosti, dok racio brojeve nazivaju koeficijentom (Vasiljevid, K., Teorija i

analiza bilansa, Savremena administracija, Beograd, 1 965). Drugi autori smatraju racio brojeve

koeficijetima odnosa, koji pak uz procente predstavljaju odnosne brojeve (Pejovid, M., Analiza

bilansa privrednih organizacija, Savremena administracija, Beograd, 1961). Tredi ne pominju

racionalne brojeve, ved isključivo koeficijente koje definišu kao racio brojeve (Rodid, J., Teorija i

analiza bilansa, Ekonomika, Beograd, 1991).

Latinska reč ratio znači razum, dok je grčka reč logos mnogoznačna. Ona označava razum, um,

mudrost, misao, smisao, slovesnost, reč, pojam...

Teorija analize


1 0 5

ĉitavog niza podataka iste statistiĉke serije. To znaĉi da indeksni brojevi omogućuju

praćenje podataka jedne pojave ili procesa u raznim vremenskim periodima. Za

indeksne brojeve je vrlo važno izabrati pravilnu bazu (osnovu). U principu, baza mora

da bude izraz normalnosti, kako bi se moglo oceniti kretanje. U pojedinim sluĉajevima

je korisno upotrebiti srednju vrednost kao bazu. Osim tzv. obiĉnog indeksa, ĉesto se

koristi i tzv. pokretni ili lanĉani indeks. Za razliku od obiĉnog indeksa, gde se kao

bazni period uzima jedna godina ili jedan obraĉunski period, pa se u odnosu na tako

utvrĊenu bazu posmatra kretanje u svim narednim periodima, kod lanĉanog indeksa se

kao baza svaki put uzima prethodni period. Kod lanĉanog indeksa baza se pokreće

svaki put. Ukoliko tempo iz perioda u period raste, tada pokretni indeks pokazuje

povećanje; ĉim tempo porasta poĉne da opada, lanĉani indeks poĉinje da pada. Lanĉani

indeks se koristi za praćenje tempa rasta iz godine u godinu, pri ĉemu se pažnja

usmerava na uoĉavanje prelomnih taĉaka koje nagoveštavaju smirivanje ili

stabilizaciju. Važnost pokretnog indeksa naroĉito je velika kod npr. pozorišnih

predstava, modnih artikala, knjiga, filmova, lansiranja novog artikla i sliĉno. Sve dok

pokretni indeks pokazuje porast, proces širenja jaĉa, a kad poĉne da opada - iako porast

može i dalje da postoji - znak je da je nastala prekretnica, da je dostignuta kulminacija

nakon koje nastupa kretanje apsolutnog broja prema stagnaciji, i najzad opadanje.

3.2. Grafikoni

Putem grafikona se još uoĉljivije može sagledati izvesna pojava ili proces, i to

kako u statici, tako i dinamici. Izražajne mogućnosti putem grafikona su vrlo velike.

Postoji ĉitav niz grafikona kao sredstva za izražavanje koje stoji analitiĉaru na

raspolaganje. Analiza se danas teško može zamisliti bez grafikona.

4. Metode analize

Metode koje se koriste u analizi mogu se podeliti u dve grupe: osnovne metode i

dopunske metode. U osnovne metode ubrajamo:137

• metodu uporeĊivanja,

• metodu rašĉlanjavanja i

• metodu sintetizovanja (uopštavanja).

Metoda uporeĊivanja i rašĉlanjavanja meĊusobno se nadopunjuju, sme-njujući

jedna drugu. Naime, predmet analize se prvo uporeĊuje, a zatim rašĉlanjuje na svoje

delove, pa se rašĉlanjeni delovi uporeĊuju, a zatim dalje rašĉlanjavaju, i tako dalje.

Kada se dobiju rezultati, zahvaljujući primeni obe metode, analiziraju se uzroci

utvrĊenog kretanja.

U dopunske metode spadaju: metoda eliminacije (ili izolacije) i metoda korelacije.

3.7. Metodo upoređivanja

Nijedna pojava, ukljuĉujući i ekonomske pojave, ne može se ispitivati i ocenjivati

izolovano, već pre svega u poreĊenju sa drugim sliĉnim ili razliĉitim pojavama.

Poĉetni logiĉki korak u saznanju bilo koje ekonomske pojave jeste uporeĊenje.138

Teorija analize


1 0 6

UporeĊivanjem se, dakle, zapoĉinje dublje i svestranije upoznavanje ekonomskih (i

drugih) pojava. Sama metoda uporeĊivanja nije u stanju da dublje rasvetli uzroke

uoĉenih promena, već se to postiže daljom primenom metode rašĉlanjavanja.

Pretpostavka za primenu metode uporeĊivanja jeste postojanje dve veliĉine, dva

rezultata, dve pojave koje se meĊusobno uporeĊuju.

Drugo, posmatrane veliĉine moraju biti meĊusobno uporedive, tj. treba da imaju

ista obeležja (karakteristike). Primera radi, ne može se uporeĊivati promet dizel goriva

izražen u kilogramima i promet dizel goriva izražen u litrama. Ukoliko to nije sluĉaj,

potrebno je vrednost proizvodnje izraziti istom jedinicom mere.

Ukoliko se merenje vrši vrednosno, neophodna je ista vrednost novĉane jedinice, tj.

novĉane jedinice treba da imaju istu kupovnu moć. Postoje sledeći vidovi

uporeĊivanja:

• uporeĊivanje sa planiranim, uporeĊivanje u vremenu, i

uporeĊivanje u prostoru, koje može da bude: interno i

• eksterno.

(1) UporeĊivanje sa planom predstavlja merenje stepena ostvarenosti zadatka.

Planirane veliĉine su posledica normiranja, tj. standardizovanja (npr. normira se

utrošak materijala), zahteva menadžmenta (npr. uĉešće na tržištu) i zahteva vlasnika

(npr. zahtevana prinosna stopa).

(2) UporeĊivanje u vremenu se drugaĉije naziva razvojno uporeĊivanje. U pitanju

je metoda analize koja treba da - uporeĊivanjem veliĉina ostvarenih u razliĉitim,

najĉešće sukcesivnim obraĉunskim periodima - pokaže trend, odnosno razvoj odreĊene

pojave. Adekvatno upravljanje preduzećem nije moguće ukoliko nije obezbeĊena

uporedivost bilansnih pozicija razliĉitih obraĉunskih perioda, te je zahtev za

uporedivošću imao kao rezultat razvijanje dinamiĉke bilansne teorije (Šmalenbah), iz

koje su proistekla savremena naĉela bilansiranja. Upravo zbog znaĉaja uporedivosti, i

IV direktiva EU (ĉlan 4) i MRS propisuju obavezu prikazivanja podataka iz prethodne

godine uz svaku bilansnu poziciju.

Vremenski razmak u kome se vrši uporeĊivanje i izbor podataka koji su predmet

poreĊenja, uslovljene su ciljem analize. U tom smislu, dužina vremenskog razmaka u

kome se vrši uporeĊivanje ima poseban utkaj na njegov znaĉaj. U naĉelu, ukoliko se

analiza vrši za potrebe izvršnog rukovodstva (top-menadžmenta), vremenski razmak

analizirane pojave je duži. Ako su rezultati analize, pak, namenjeni rukovodiocima

užih organizacionih delova, vremenski razmak je, po pravilu, kraći. Drugim recima,

rukovodioce širih podruĉja ne treba zatrpavati suviše uĉestalim i detaljnim

zapažanjima, dok rukovodioci užih organizacionih podruĉja treba detaljnije da prate,

odnosno analiziraju svaku pojavu iz podruĉja svoje odgovornosti. Primera radi, direk-

toru preduzeća je ĉesto dovoljno da prati obim proizvodnje petnaestodnevno, direktor

137 Prema: Dohčevid, S., Maleševid, Đ., Sistem analize poslovanja, Savremena administacija, Beograd,

1989, str. 43. Vedina autora nepominje metodu sintetizovanja kao metodu analize.

Teorija analize


1 0 7

proizvodnje treba da obim proizvodnje prati u kraćim vremenskim razmacima, dok šef

pogona treba da prati rezultate pogona svakog dana.

Kod vremenskog uporeĊivanja potrebno je posebno voditi raĉuna o nejednakosti

vremenskih razmaka unutar kojih se vrši uporeĊivanje. Na primer, neradni dani (usled

praznika) mogu znaĉajno da utiĉu na meseĉni obim proizvodnje (ili 28 dana u februaru

u poreĊenju sa martom koji ima 31 dan). Pored navedenog, potrebno je voditi raĉuna o

tzv. sezonskim i vansezonskim kreta- 1 1 8 Teorija analize

njima. Znaĉajne razlike će se posebno javljati kod poljoprivrednih preduzeća i

preduzeća koje pružaju ugostiteljske usluge.

(3) UporeĊivanje u prostoru može biti internog i eksternog karaktera, (a) Interno

uporeĊivanje u prostoru podrazumeva uporeĊivanje medu pogonima, odnosno

ekonomskim jedinicama unutar jednog preduzeća. (b) Eksterno uporeĊivanje se vrši

izmeĊu razliĉitih preduzeća, ĉime se omogućava objektivnost pri ocenjivanju poslovnih

rezultata. Eksterno uporeĊivanje pruža uvid preduzeću o svom položaju unutar grane.

UporeĊivanje i analiziranje uzroka odstupanja izmeĊu preduzeća i najboljih preduzeća

u grani predstavlja polaznu osnovu za istraživanje neiskorišćenih potencijala (tzv.

unutrašnjih rezervi). Time se trasira put za dublju internu analizu. Prilikom

uporeĊivanja rezultata preduzeća sa rezultatima drugih preduzeća, posebno je potrebno

voditi raĉuna o:

• obimu proizvodnje, budući da veći obim proizvodnje smanjuje troškove po

jedinici proizvoda (zbog konstantnih fiksnih troškova); ukoliko se proizvodi više

proizvoda, marža profita se razlikuje za razliĉite proizvode;

• tehniĉkoj opremljenosti;

• kadrovskoj strukturi;

• prirodnim uslovima, i

• tržišnim uslovima, što podrazumeva uslove poslovanja na robnom (komercijalni

uslovi nabavke i prodaje, troškovi transporta) i finansijskom tržištu (mogućnost i

uslovi zaduživanja).

4.2. Metoda raščlanjavanja

Uslov za rašĉlanjavanje jeste složenost ispitivanog objekta. Složenost sama po

sebi nije uzrok rašĉlanjavanja, već kompenzacija izvesnih pojava u toj složenoj pojavi.

Ako se uporeĊivanjem uvidi daje u odreĊenom vremenskom periodu izvesna pojava

pokazivala stagnaciju, povećanje ili smanjenje, to ne znaĉi i da su svi delovi koji ĉine

celinu te pojave imali takvo kretanje. „Da bi se sagledala unutarnja kretanja jedne

složene pojave, da bi se videlo na kojim delovima su zabeležene pojedine pojave, da bi

se spreĉile unutarnje kompenzacije i na taj naĉin dobila realna slika o stvarnim

zbivanjima, analiza bilansa primenjuje metodu rašĉlanjavanja."139

Pošto su se pomoću

metode uporeĊivanja uoĉile odreĊene razlike, metoda rašĉlanjavanja treba da pokaže

da li su svi delovi koji ĉine tu celinu pokazivali isto kretanje kao i složena pojava. Bez

rašĉlanjavanja se ne mogu otkriti uzroci odreĊenih pojava; tek se rašĉlanjavanjem,

Vasiljevid, K., Teorija i analiza bilansa, Savremena administracija, Beograd, 1965, str. 393.

prodiranjem u unutrašnjost pojave mogu otkriti uzroci koji su do odreĊenih pojava

doveli. Rašĉlanjavanje se može vršiti sa razliĉitih perspektiva, prema tome kakav se

odgovor od rašĉlanjavanja oĉekuje.

Rašĉlanjavanje po vremenu, tj. daje odgovor na pitanje: Kada je nastala odreĊena

promena? Na primer, u maju je postignut najpovoljniji, a u decembru najnepovoljniji

volumen prodaje gotovih proizvoda.

Rašĉlanjavanje po predmetu, tj. daje odgovor na pitanje: Na ĉemu je nastala

odreĊena promena, pojava ili rezultat? Na primer, na proizvodu ,,A" je ostvareno

najveće sniženje troškova.

Rašĉlanjavanje u prostoru, tj. daje odgovor na pitanje: Gde je nastala odreĊena

pojava, odreĊeni rezultat koji je predmet analiziranja? Rašĉlanjavanje po mestima treba

da pokaže da li su sva mesta jednako doprinela odreĊenoj razlici; da li su uopšte sva

doprinosila, ili su neka od njih zabeležila i negativne rezultate koje je kompenzovao

pozitivni rezultat ostalih.

4.3. Metoda sintetizovanja

Metoda sintetizovanja se primenjuje prilikom svake analize. U pitanju je „jedan

dalji, viši i dublji metodološki stupanj u svakoj analizi poslovanja, stupanj kada dolazi

na red povezivanje svih pojedinaĉnih zapažanja do kojih smo došli putem primene

metode uporeĊivanja i metode rašĉlanjavanja. Dakle, ovde se služimo indukcijom u

naslonu na prethodno sprovedenu dedukciju u analizi odnosa i rezultata poslovanja."140

Metodama uporeĊivanja i rašĉlanjavanja se pretežno vrši ispitivanje jedne pojave,

jednog rezultata, jedne promené, dok se metodom sintetizovanja objedinjavaju odnosno

uopštavaju zapažanja. Dakle, ovde se radi o izvoĊenju zakljuĉaka, odnosno ocenjivanju

svega onoga što smo ispitali putem metode uporeĊivanja i rašĉlanjavanja.

4.4. Dopunske metode analize

4.4.1. Metoda eliminacije ili izolacije

Metoda izolacije upravljena je na to da se izvesne pozitivne ili negativne pojave

izoluju i time ograniĉi polje istraživanja. Metoda eliminacije kod istraživanja jedne

pojave eliminiše sve ostale pojave koje nisu s njom u vezi i ispituje samo tu pojavu. U

pitanju su, dakle, dva razliĉita prilaza kojima se postiže

isti rezultat. „Prema tome, to nisu dve metode, već jedna, a možemo je zvati kako

hoćemo,"141

Kada se, na primer, utvrdi kad je nestao izvestan negativni rezultat, onda se u tom

periodu istražuju uzroci, svi ostali periodi se napuštaju, bar privremeno. Onda se u tom

okviru pažnja fokusira na predmete na kojima je taj negativni rezultat došao do

izražaja, a zatim na mesta na kojima je nastao negativni rezultat. Sva ona mesta na

kojima nema negativnih rezultata se elimi-nišu; drugim recima, izoluje se pojava koja

je predmet istraživanja. Izolovanje jedne pojave smanjuje polje istraživanja, tj.

omogućuje se neposredniji pristup uzrocima. Metoda izolacije se ne ograniĉava samo

na negativne pojave. I pozitivne pojave su predmet izolacije i ispitivanja uzroka pod

kojima su nastale, njihovog upoznavanja kako bi se moglo njima upravljati u

budućnosti.

Teorija analize

143 Ibid., str. 361.

109

4.4.2. Metoda korelacije

Korelacija (lat. correlatio) znaĉi uzajamnost, tj. uzajamni odnos, kauzalna veza

izmeĊu dve ili više pojava. Redak je sluĉaj da se jedna pojava odražava samo na

jednom delu bilansa. Bilans je sam po sebi složen, i jedna pojava je skoro uvek praćena

nizom pojava na drugim delovima bilansa. Kad nastane takav sluĉaj, kaže se da izmeĊu

takvih pojava postoji korelacija. Metoda korelacije polazi od postavke da donošenje

ocene o nekoj pojavi ne srne da se zasniva samo na izolovanom posmatranju te pojave,

već tu pojavu treba posmatrati zajedno sa svim pojavama s kojima je u nekom

uzajamnom dejstvu. „Metoda korelacije traži da se jedna pojava o kojoj donesemo

prethodni zakljuĉak pretvori u definitivan tek onda kad se sagleda njeno dejstvo u svim

onom oblicima u kojima ona mora normalno da se odrazi."142

5. Vrste analize

Podela analize bilansa na vrste, može se izvršiti sa nekoliko stanovišta.

5.7. Statička i dinamička analiza

„Prema tome: da li analiza ispituje odnose u odreĊenom stanju ili traži odnose u

kretanju, razlikujemo statiĉku i dinamiĉku analizu bilansa."143

Statiĉka analiza

posmatra odnose izmeĊu pojedinih bilansnih pozicija kako bi se ocenilo da li su usta-

novljeni odnosi normalni ili nisu. Dakle, statiĉka analiza pretpostavlja prethodno

definisanje odnosa koji se smatraju normalnim.

Dinamiĉka analiza je analiza kretanja. Ona može da posmatra i izvesne odnose, ali

ne prema stanju u.jednom trenutku, već putem uporeĊivanja i utvrĊivanja izvesnih

pomeranja koja su nastala u odreĊenom periodu. Prema tome, dinamiĉka analiza je

uvek vezana za izvesno vreme i spada u grupu vremenskih analiza.

5.2. Kompleksna i parcijalna analiza

Podela je izvršena prema obuhvatnosti predmeta posmatranja. Kompleksna je ona

analiza koja obuhvata sve delove i pozicije bilansa, a parcijalna ona koja se ograniĉava

samo na pojedine delove (npr. analiza obrtnih sredstava).

5.3. Interna i eksterna analiza

Ova podela izvršena je prema dostupnosti materijala na osnovu kojih se vrši

analiza. Internu analizu vrši lice, organ (analitiĉar) kome se stavlja na raspolaganje

celokupna dokumentacija analiziranog preduzeća. Interna analiza je obuhvatnija od

eksterne analize jer se kod eksterne analize ne raspolaže celokupnom dokumentacijom,

141 Pejovid, M., Analiza bilansa privrednih organizacija, Savremena administracija, Beograd,

1961, str. 20. 142

Vasiljevid, K., op. cit., str. 400.

Teorija analize

143 Ibid., str. 361.

110

već samo publikovanim materijalom. Eksternu analizu vrše analitiĉari kojima stoje na

raspolaganju izveštaji i dokumenta preduzeća dostupna svim zainteresovanima za

njegovo poslovanje, kao i zakonski propisi. Za podelu analize na internu i eksternu

presudna su dva momenta: kvantitet i kvalitet dokumentacije, tj. materijala koji služi

kao osnov za sastavljanje analize, i saglasnost ili suprotnost interesa izmeĊu

analiziranog preduzeća i analitiĉara. U sluĉaju kad se analitiĉaru stave na raspolaganje

svi raspoloživi materijali - u pitanju je interna analiza, a obrnuto - eksterna. U slu-

ĉajevima kad izmeĊu analiziranog preduzeća i analitiĉara postoji saglasnost interesa,

tad je reĉ o internoj analizi; u suprotnom sluĉaju, reĉ je o eksternoj.

5.4. Stalne i povremene analize

Podela je izvršena prema tome da li je analiza postala stalan sistem u radu ili se

vrši od sluĉaja do sluĉaja. Stalna analiza je preduslov dobrog poslovanja jednog

preduzeća.


112

IV. GLAVA

Finansjjska analiza

7. Pojam i korisnici i pretpostavke finansijske analize

Finansijskom analizom se obezbeĊuju informacije neophodne za donošenje

poslovnih odluka. Osnovni cilj analize finansijskih izveštaja preduzeća može se

definisati kao ocenjivanje „prošlih ostvarenja preduzeća i predviĊanje njegovih

budućih ostvarenja u funkciji informativne podrške aktivnosti

donošenja odluka koje su, obiĉno, u krajnjoj liniji finansijske odluke".144

Finansijski izveštaji sadrže informacije koje treba da odražavaju zbivanja iz

prošlosti, odnosno informacije koje se odnose na preĊašnje obraĉunske periode. Ipak,

većina korisnika finansijskih izveštaja se trudi da pomoću njih pronikne u buduća

dešavanja. Analizirajući trendove prikazanih podataka, vršeći poreĊenje sa podacima

drugih kompanija i analizirajući racio brojeve i promene u racio brojevima, finansijski

analitiĉari teže da dokuĉe finansij-sko zdravlje preduzeća i izglede za budućnost.

Rezultati finansijske analize objašnjavaju proteklo poslovanje, a s druge strane,

predstavljaju informacio-nu osnovu za saĉinjavanje projektovanih raĉunovodstvenih

izveštaja. U vezi s tim, skoro da je opšteprihvaćeno stanovište po kome sve važnije

aktivnosti vezane za preduzeće (odobravanje kredita preduzeća, znaĉajnije kupovine

akcija preduzeća, kupovina dela nekog preduzeća i si.) obavezno prate projektovani

finansijski izveštaji, oblikovani uz maksimalno oslanjanje na rezultate (informacije)

analize finansijskih izveštaja.

Pretpostavke za finansijsku analizu su: upotrebljivi bilansni podaci, kon-

solidovani bilansi stanja i uspeha i adekvatna klasifikacija bilansnih pozicija.

Imajući u vidu da revizija ima za zadatak verifikaciju iznosa iskazanih u

bilansima, odnosno formiranje mišljenja o objektivnosti i realnosti bilansa

Homgren, C, Syundem, G., introduction to Management Accounting, 7th Edition, Prentice-Hall

Inc., 1987.

Finansijska analiza

113

koji je osnov za analizu, proizlazi da je revizija finansijskih iskaza preduslov valjane

analize.

Pri tome, važno je napomenuti da raĉunovodstveni podaci predstavljaju odraz

stvarnosti, a ne samu stvarnost. Koliko ĉe taj odraz biti realan, zavisi od sposobnosti

raĉunovoĊe da definiše razumne pretpostavke i izvrši realno procenjivanje bilansnih

pozicija.

Podaci za finansijsku analizu potiĉu iz raĉunovodstvenog informacionog sistema

preduzeća, ali mogu poticati i iz drugih sektora firme, na primer, iz marketinga ili

proizvodnog sektora. Pored podataka generisanih u samoj firmi, za finansijsku analizu

se koriste i podaci pribavljeni spolja, npr. od strane „prodavaĉa finansijskih podataka",

kao što su u SAD kompanije: Bloomberg Financial Markets, Moody's Investors

Service, Standard & Poor's Corporation, Fitch Ratings, i Value Line; vladinih

publikacija (u SAD: Federal Reserve Bulletin) ili finansijskih publikacija koje, takoĊe,

objavljuju finansijske i ekonomske podatke, kao što su u SAD: Business Week, Forbes,

Fortune, The Wall Street Journal Danas se mnogi podaci mogu pribaviti i posredstvom

Interneta.

Finansijska analiza ima za cilj da ispita uslove finansijskog ekvilibri-juma

preduzeća i da izmeri rentabilitet uloženih sredstava. „Pri tome, bliže odreĊivanje

pomenutih ciljeva uslovljeno je interesima ispitivaĉa odnosno korisnika finansijske

analize, što znaĉi da su oni razliĉiti zavisno od toga da li je korisnik analize samo

preduzeće - interni ciljevi, ili se interesenti nalaze

izvan preduzeća: takozvana treća lica - eksterni ciljevi."145

Za poverioce, finansijska analiza treba da oceni solventnost i likvidnost

preduzeća. Dobavljaĉe prvenstveno zanima likvidnost preduzeća, budući da su njihova

potraživanja kratkoroĉna. Mogućnost naplate kratkoroĉnih potraživanja ocenjuje se

analizom likvidnosti. S druge strane, vlasnici obveznica su ponajviše zainteresovani za

ispitivanje sposobnosti preduzeća da izmiruje dugove u vremenskom razdoblju do

dospeća obveznica. Stoga će potencijalni kupci obveznica analizirati strukturu kapitala,

osnovne izvore i upotrebu sredstava, ostvarenu rentabilnost, te će predviĊati buduću

rentabilnost.

Za akcionare, finansijska analiza treba da oceni sposobnost preduzeća da stvori

vrednost. Zapoĉinje analizom vrednosti akcije, a završava se preporukom za

kupovinom ili prodajom dotiĉne akcije. Kako je vrednost akcija uslovljena pre svega

prinosom, investitori u obiĉne akcije su, pre svega, zainteresovani za sadašnje i buduće

prinose, za stabilnost tih prinosa i za isplatu dividendi. Dakle, investitori od analize

finansijskih izveštaja oĉekuju, pre svega, što potpunije informacije o ostvarenim, ali i o

oĉekivanim rezultatima preduzeća. Njihov prevashodni informacioni interes su

pokazatelji rentabilnosti ukupnih ulaganja i sopstvenog kapitala u dugom roku,

odnosno zaraĊivaĉka moć preduzeća. Investitori su prirodno zainteresovani i za

145 Rankovid, J., Upravljanje finansijamapreduzeda, deveto pon. izdanje, Ekonomski fakultet u

Beogradu, 1999, str. 173.

Finansijska analiza

114

održavanje finansij-skog ekvilibrijuma, odnosno za dostignutu i buduću dugoroĉnu

finansijsku sigurnost (solventnost preduzeća), kao i za održavanje likvidnosti

(kratkoroĉne sigurnosti), budući da narušena finansijska ravnoteža onemogućava

isplatu dividendi, dok za krajnju posledicu može da ima i steĉaj.

„Bez obzira na to što poverioci i investitori ne postavljaju iste zahteve pred fi-

nansijsku analizu, primenjivane tehnike analize su iste,, iz jednostavnog razloga što će

preduzeće koje stvara vrednost biti istovremeno i solventno, dok će pred-uzeće ĉija se

vrednost umanjuje, pre ili kasnije, zapasti u probleme sa solventno-šću. U današnje

vreme, poverioci, kao i akcionari, okupljaju se oko izveštaja o tokovima gotovine, koji

procenjuje za prve - kapacitet preduzeća da isplati dospele obaveze, a za druge -

raspoloživi cashflow, stub svake vrednosti."1

Menadžeri donose odluke rutinski ukljuĉujući svoje znanje o tržištu, konkurenciji,

klijentima. A „dobra finansijska analiza omogućava menadžerima prozor u budućnost i

pomaže im da naprave pametnije, obaveštenije izbore".2 Prema tome, menadžment

preduzeća ima potrebu za permanentnom analizom. Za razliku od drugih korisnika,

menadžment ima na raspolaganju i raĉunovodstvene podatke koji se ne obelodanjuju u

finansijskim izveštajima, kao i podatke iz raznih operativnih evidencija i

dokumentacije. Menadžment preduzeća se služi finansijskom analizom u cilju

efikasnog planiranja i kon-trolisanja, odnosno u cilju, obezbeĊivanja finansijske

ravnoteže i zahtevane za-raĊivaĉke sposobnosti od strane vlasnika kapitala.

Upravljanje preduzećem, odnosno donošenje odluka usklaĊenih sa definisanim

ciljevima preduzeća, podrazumeva projektovanje efekatapotencijalnih odluka,

permanentno analiziranje postojećeg stanja uz uporeĊivanje sa planiranim veliĉinama, i

sagledavanje odstupanja izmeĊu nastalih i oĉekivanih promena. U tu svrhu se koriste

projektovani finansijski iskazi (Pro forma Financial Statements) koji predstavljaju

izraz u potpunosti ili delimiĉno pretpostavljenih finansijskih ali i nefi-nansijskih

informacija. Planski - projektovani iskazi kao prava aproksimacijapredloženog

poslovnog poduhvata koji će verovatno imati za posledicu prinose veoma su znaĉajni

jer se na osnovu njih može vršiti poreĊenje sa kretanjima u grani ili oblasti usluga kojoj

pripada planirani poslovni poduhvat. Opšte je prihvaćeno stanovište po kome sve

važnije aktivnosti vezane za preduzeće obavezno prate projektovani finansijski

izveštaji, oblikovani uz maksimalno oslanjanje na rezultate (informacije) analize

finansijskih izveštaja.

Poslovne odluke koje zahtevaju poznavanje finansijske teorije i primenu

finansijskih instrumenata, generalno se odnose na investiranje (upotrebu fondova) i

finansiranje (pribavljanje fondova).

Vernimmen, P., Finance d'entreprise, 6e édition par Pascal Quiry & Yann te Fur, Dalloz, Paris, 2005, str. 178.

Finansijska analiza

115

Finansijski menadžment podrazumeva donošenje mnoštva razliĉitih tipova

odluka. One se mogu klasifikovati u tri grupe: investicione odluke, finansijske odluke i

odluke koje obuhvataju i odluĉivanje i finansiranje.3

• Investicione odluke se tiĉu upotrebe fondova: kupovina, držanje i prodaja imovine.

Primera radi: treba li da kupimo novu opremu?; treba li da uvedemo novu

proizvodnu liniju?; treba li da prodamo staru opremu?; treba li da kupimo

postojeću firmu?; treba li da držimo gotovinu u banci? In- 1 vesticione odluke imaju dva osnovna aspekta: oĉekivana zarada (razlika izmeĊu

oĉekivanih prinosa i oĉekivanih troškova) i preuzeti rizik (stepen verovatnoće

ostvarivanja oĉekivane zarade).

• Finansijske odluke se tiĉu obezbeĊivanja novĉanih sredstva za potrebe investiranja

i finansiranja tekućeg poslovanja. Finansijske odluke su od velikog znaĉaja. U ove

odluke spadaju odluke da li finansirati investicije iz naplaćenih prihoda (bilansno

posmatrano iz zadržanog dobitka), emisijom akcija, emisijom obveznica ili iz

bankarskih kredita.

• Mnoge poslovne odluke se tiĉu oba aspekta - i investiranja i finansiranja. Na

primer, kompanija želi da pripoji drugu kompaniju. U pitanju je investiciona

odluka, ali je uspeh akvizicije u velikoj meri odreĊen naĉinom finansiranja

(bankarski krediti, emitovanje akcija ili razmenom postojećih akcija).

Finansijska analiza je instrument finansijskog menadžmenta. „Sastoji se u

procenjivanju (vrednovanju) finansijskih uslova i operativnih performansi poslovanja

firme, industrije ili ekonomije u celini, i predviĊanju budućih uslova i performansi.

Drugim recima, u pitanju je instrument za procenjivanje rizika i oĉekivanih prinosa."4

U kompanijama se finansijska analiza ne koristi iskljuĉivo za vrednovanje

performansi firme, već i za vrednovanje performansi sektora, odeljenja ili proizvodnih

linija. Analize se vrše kontinuirano i povremeno u odnosu na potrebe, ne iskljuĉivo za

potrebe investiranja i odluĉivanja po pitanjima finansiranja.

Finansijska analiza je neophodna i budući tome što pribavljanje sredstava

podrazumeva poznavanje svih aspekata eksterne analize kojima se služe investitori u

akcije, obveznice i poslovne banke.

Izvan kompanije, finansijska analiza se koristi za determinisanje kreditne

sposobnosti novih kupaca, za ocenjivanje sposobnosti dobavljaĉa da ispoštuje uslove

dugoroĉnih ugovora i za ocenjivanje performansi konkurenata. Budući da kompanije

ĉesto ne raspolažu resursima za vršenje finansijske analize (kadrovima i/ili vremenom),

one ĉesto angažuju specijalizovane firme koje pružaju usluge obavljanja finansijske

analize. Primera radi, u SAD je poznata firma Dun & Bradstreet, koja procenjuje

kreditnu sposobnost (creditworthiness) od malih firmi do velikih korporacija, dok su

kompanije Mood/s Investors Service, Standard & Poors i Fitch tri najveće kompanije u

Prema: Fabozzi, F., Peterson, P., Financial Management and Analysis, Second Edition, John Wiley & Sons Inc., 2003, str. 3. Fabozzi, F., Peterson, ibidem.

Finansijska analiza

116

SAD za vrednovanje kvaliteta obveznica kompanija, što publikuju u svojim

izveštajima.

Pored navedenih zadataka finansijske analize, u poslednje vreme se sve više

pominje i uloga finansijske analize u otkivanju prevara. Fabozi i Peterson istiĉu da

finansijska analiza mora biti sposobna da otkrije manipulacije sa rezultatom, kao i bilo

koju drugu manipulaciju vezanu (za finansijske podatke.5 Ove manipulacije su

uĉestalije kada su ugovoreni bonusi menadžerima u zavisnosti od ostvarenog rezultata,

ili pri lošem finansijskom položaju predu-zeća, kada banke ne prihvataju da

odobravaju kredite i umanjuju nezavisnost menadžmenta za donošenje odluka.

Pojedine finansijske skandale iz prethodnih godina bilo je moguće otkriti pomoću

finansijske analize i zdravog razuma. Naravno, finansijskom analizom nije moguće

otkriti sve sluĉajeve prevara, pronevera i manipulacija, ali postoje neki indikatori koji

analitiĉare mogu navesti na oprez, na primer:

rast prihoda je nesrazmerno veći nego kod drugih preduzeća iz iste grane

ili nije shvatljiv u odnosu na date ekonomske uslove;

• dobitak raste po daleko većoj stopi od neto novĉanog toka iz poslovnih aktivnosti;

• obaveze nestaju iz biiansa.6

5 Prema: Peterson, P., Fabozzi, F., Analysis o f Financial Statements, Second Edition, John Wi-

ley&Sons, lnc.t 2006, str. 60. 6 Prema: Peterson, R, Fabozzi, F.( op. cit.( str. 6.

Brojne prevare se mogu blagovremeno otkriti i površnom analizom, dok otkrivanje

pojedinih prevara zahteva veliko znanje. Profesor Pamela Peterson i prof. Frank Fabozi

navode da su pronevere u Enronu mogle biti naslućene na osnovú podataka sadržanih

u Napomenama uz finansijske izveštaje, istiĉući da „se sve kockice nisu tu nalazile, ali

je bilo dovoljno da bi se izazvala zabrinutost".152

Razumevanje poslovanja preduzeća, date grane i ekonomskih uslova, nužna je

pretpostavka za otkrivanje neuobiĉajenih promena u zaradi ili imovini. Znak

upozorenja mogu biti:153

• neobjašnjene promene u raĉunovodstvenim politikama, otpisivanje gu-dvila

shodno naĉelu impariteta, povećanje razlike izmeĊu prihoda od prodaje i neto

cashflow mogu biti signal da je mehadžment instrumentima bilansne politike ili

zloupotrebama uticao na rezultat (Earnings management);

• obimno, neoĉekivano otpisivanje imovine može biti indikacija da se izme-nama u

raĉunovodstvenim politikama želelo uticati na rezultat ili da je imovina bila

precenjena u prethodnim godinama;

• neuobiĉajene promene zaliha koje ne koindiciraju sa promenama u prihodima,

mogu da budu indikacija precenjenih prihoda;

• neuobiĉajene promene u potraživanjima od kupaca koje ne koindiciraju sa

promenama u prihodima, mogu da indiciraju da su prihodi precenjeni, ili

rezervisanja za nenaplativa potraživanja potcenjena;

Finansijska analiza

152 Peterson, P., Fabozzi, F., op. cit., str. 4.

153 Prema: ibidem.

117

• tendencija da se koriste finansijski mehanizmi kao sto su partnerstva u istraživanju

i razvoju može da ukazuje na eventualno potcenjivanje obaveza ili eventualno

precenjivanje imovine;

• obimnije promene u troškovima perioda, kao što su troškovi reklame

(advertajzinga) ili istraživanja i razvoja mogu da indiciraju da se troškovi

premeštaju iz jednog obraĉunskog perioda u drugi.

2. Uslovljenost finansijskog položaja preduzeda

Finansijska analiza podrazumeva „odabir (selekciju), procenjivanje i interpretaciju

finansijskih podataka i drugih znaĉajnih informacija koje treba da pomognu prilikom

procenjivanja poslovnih performansi i finansijskog položaja kompanije. Poslovne

performanse iskazuju meru uspešnosti u korišćenju resursa - imovine preduzeća, kako

materijalne, tako i nematerijalne, i u ostvarivanju prinosa, kao mere povraćaja

investicije".154

Finansijski položaj se ispoljava kao povoljan ili

nepovoljan, pri ĉemu povoljan finansijski položaj podrazumeva

usklaĊenost imovinske i finansijske strukture i uspeha (rentabilnosti)

sa principima finansijske politike, meĊu

kojima su najvažniji:155

a) princip rentabilnosti,

b) princip sigurnosti i likvidnosti,

c) princip zaštite od prezaduženosti ili princip finansiranja u skladu sa rizikom,

d) princip fleksibilnosti ili finansijske elastiĉnosti,

e) princip nezavisnosti.

a) Princip rentabilnosti

Rentabilnost, kao mera stepena oplodnje kapitala, izvedena je iz samog cilja

preduzeća. Rentabilnost se iskazuje kao: • stopa ukamaćenja dugoroĉnog ili ukupnog

kapitala, i

stopa ukamaćenja sopstvenog (vlasniĉkog) kapitala.

b) Princip sigurnosti i likvidnosti

Principi sigurnosti i likvidnosti proizlaze iz principa zaštite poverioca. Država

uspostavlja brojna sredstva prinude kako bi obezbedila zaštitu poverioca. „Izraz

principa zaštite poverioca su odredbe trgovaĉkog prava o propisivanju visine

sopstvenog kapitala za pojedine pravne forme preduzeća (princip sigurnosti), o

automatskom otvaranju steĉaja kada je gubicima ugrožen pozajmljeni kapital, o pravu

poverioca da pokrenu postupak poravnanja i steĉaja u sluĉajevima trajnije

nesposobnosti plaćanja (zahtev obezbeĊenja likvidnosti)."156

Likvidnost i sigurnost

(likvidnost na dug rok) ugroženi su neadekvatnim fi-nansiranjem u fazi osnivanja

preduzeća (nedovoljnost sopstvenog kapitala) ili gubitkom („jedenjem") supstance

nerentabilnim poslovanjem.

Finansijska analiza

152 Peterson, P., Fabozzi, F., op. cit., str. 4.

153 Prema: ibidem.

118

Ibidem, str. 4.

c) Princip zaštite od prezaduženosti

Ovaj princip, inaĉe ĉvrsto povezan sa principom sigurnosti, usmeren je na

oblikovanje strukture kapitala, zaštitu poverilaca i održavanje kapitala. Ispo-ljava se

kao pravilo prema kome uĉešće sopstvenog kapitala u odnosu na tuĊi treba da bude

srazmerno riziku pojave gubitka. To znaĉi da princip zaštite od prezaduženosti stoji u

obrnutoj srazmeri sa principom rentabilnosti, budući da veća rentabilnost znaĉi i manji

rizik od nastanka gubitka (smanjenja kapitala), te se traži manje uĉešće sopstvenog

kapitala, dok manja rentabilnost povećava rizik, što treba biti kompenzovano većim

uĉešćem sopstvenog kapitala.

d) Princip fleksibilnosti (elastičnosti u finansiranju)

Princip fleksibilnosti je princip koji je usmeren na izbegavanje gubitaka u

uslovima konjunkturnih kolebanja. Ovaj princip je usmeren na oblikovanje strukture

kapitala i naĉina dispozicije kapitala (naĉin upotrebe kapitala).

Preduzeća moraju da se prilagoĊavaju konjunkturnim kolebanjima, povećavajući

proizvodnju u uslovima povoljne konjunkture, odnosno smanjujući proizvodnju u

uslovima nepovoljne konjunkture. Veći obim proizvodnje iziskuje i uvećanu potrebu

za obrtnim sredstvima, iz ĉega proizlazi potreba za pribavljanjem dopunskog kapitala

za njihovo finansiranje. Obrnuto, u uslovima nepovoljne konjukture, preduzeće mora

smanjiti obim proizvodnje, iz ĉega proizlazi zahtev za smanjenjem obrtnih sredstava,

te se kao posledica javlja potreba za oslobaĊanjem, tj. vraćanjem nepotrebnog kapitala

kreditorima. Princip fleksibilnosti se definiše kao „sposobnost kratkoroĉnog prilago-

Ċavanja preduzeća izmenjenim uslovima poslovanja, pre svega pod uticajem tržišta",157

a treba da omogući preduzeću pribavljanje dopunskog kapitala pri povoljnim

konjunkturnim kolebanjima, odnosno da omogući preduzeću da se oslobodi

nepotrebnog kapitala, kada je konjunktura nepovoljna. Prema tome, u pogledu

strukture kapitala, zahtevu elastiĉnosti odgovara finansiranje osnovnih sredstava

sopstvenim kapitalom, a dopunskih potreba (pri povoljnim konjunkturnim uslovima)

pozajmljenim kapitalom, budući daje pozajmljeni kapital veće elastiĉnosti.

Pri nepovoljnoj konjunkturi, preduzeća smanjuju obim proizvodnje, iz ĉega sledi

povećanje fiksnih troškova po jedinici proizvoda, što preti da ih dovede u zonu

gubitka. Zbog toga je potrebno prilikom projektovanja kapaciteta uzeti u obzir stepen

rizika usled mogućih konjunkturnih kolebanja i shodno

Teorija i analiza bilansa 119

tome odmeriti kapacitet na nivou najmanje moguće zaposlenosti. Navedeni zahtev

proizlazi iz zahteva elastiĉnosti u pogledu dispozicije kapitala.

e) Princip nezavisnosti

Princip nezavisnosti predstavlja izraz težnje menadžmenta da se zaštiti od

prirodnog nastojanja poverilaca u uplitanje pri sprovoĊenju poslovne i fi-nansijske

politike preduzeća. Smanjivanje nezavisnosti i slobode odluĉivanja najĉešće ima za

posledicu umanjenu rentabilnost, pa i gubitak samostalnosti. Princip nezavisnosti je

neposredno povezan sa principima fleksibilnosti, sigurnosti i likvidnosti, zaštite od

prezaduženosti i rentabilnosti.

Nezavisnost menadžmenta zavisi i od visine uĉešća pojedinih poverilaca u

ukupnim obavezama preduzeća. Jer veći broj „sitnih" poverilaca omogućava daleko

veći stepen nezavisnosti u odluĉivanju, nego ukoliko je reĉ o manjem broju

„krupnijih" poverilaca. ObezbeĊenje kredita putem hipoteke (kao obezbeĊenje se

koristi nepokretna zaloga - industrijski objekti, hale, zgrade, stanovi, gradilišta,

poljoprivredna zemljišta i si.) ili lombarda,(kao obezbeĊenje se koriste trajnije i

vrednije pokretne stvari) ograniĉava slobodu menadžmenta u disponiranju založenom

imovinom.

3, Pravila finansiranja kao podloga finansijske analize

Principi finansijske politike usmereni su na pitanja finansiranja i strukture

kapitala, što je uslovilo potrebu utvrĊivanja odgovarajućih normi - globalnih ili

upodobljenih individualnim prilikama pojedinih preduzeća. Ove norme predstavljaju

podlogu za uporeĊivanje i utvrĊivanje odstupanja na osnovu kojih se izvodi zakljuĉak

o finansijskom položaju preduzeća.

Budući da se nijedna ekonomska pojava ne može ispitivati i ocenjivati izolovano,

već pre svega u poreĊenju sa drugim sliĉnim ili razliĉitim pojavama, i „finansijska

analiza poĉiva na uporednom postupku - i to postupku poreĊenja stvarnog stanja ili

ostvarenog uĉinka sa opštevažećim „normama" ili pravilima, kao što su „zlatna pravila

finansiranja", iz kojih odstupanja se izvlaĉe zakljuĉci o meri blizine i udaljenosti od

normale koju odreĊuju pravila i koja služi kao valjana podloga za odluĉivanje i

preduzimanje mera u podruĉju

finansijske politike."158

Rankovid, J., Značaj, ciljevi i domet uporedne analize finansijskih izveštaja, Zbornik radova sa

XXXII 5impozijuma SRR Srbije, Zlatibor, 2001, str. 28.

Finansijska analiza

120

Pravila finansiranja su usmerena na stvaranje uslova za rentabilno poslovanje,

obezbeĊenje sigurnosti i likvidnosti, zaštitu od prezaduženosti, brigu o potrebnoj

elastiĉnosti u finansiranju i oĉuvanju nezavisnosti preduzeća, a is-poljavaju se kao

zahtev za utvrĊivanje „normale" glavnih bilansnih relacija,7

obliĉene kroz:

• vertikalna pravila finansiranja, i

• horizontalna pravila finansiranja.

3.7. Vertikalna pravila finansiranja

Izvori finansiranja su prikazani u pasivi bilansa preduzeća. Njihove pro-mene

ukazuju na popravljanje ili pogoršavanje finansijskog položaja. Struktura pasive utiĉe

na sigurnost, rentabilnost i autonomiju dužnika i posmatra se najmanje sa tri aspekta.

IzvoĊenje odreĊenih zakljuĉaka na osnovu posmatra-nja odnosa odreĊenih bilansnih

pozicija, zahteva pre svega odreĊivanje odnosa koji se smatra adekvatnim tj.

normalnim. Pravila koja nastoje da postave „normu" za strukturu kapitala ili pasive

bilansa nazivaju se vertikalnim pravilima finansiranja. Vertikalna pravila finansiranja

predstavljaju zahteve po pitanju odnosa izmeĊu:

• sopstvenog i tuĊeg kapitala,

• visine rezervi za pokriće rizika i nominalnog kapitala, i

dugoroĉnih i kratkoroĉnih izvora.

(1) Prvi aspekt se odnosi na posmatranje izvora sa stanovišta vlasništva, odnosno

uĉešća sopstvenog i pozajmljenog kapitala u ukupnom kapitalu. Dakle, ovde je reĉ o

analizi zaduženosti. Nastojanja da se odredi koje bi to uĉešće pozajmljenog kapitala u

ukupnom kapitalu bilo „normalno", dovelo je do uspostavljanja takozvanih pravila za

„pokriće (izravnanje) rizika". MeĊutim, kako svaka privredna grana, svako preduzeće i

svaki trenutak ima svoje normalne odnose, ne postoji opšta saglasnost o uĉešću

pozajmljenog kapitala koji bi se smatrao univerzalno preporuĉljivim. Gerstner8

najzdravijim poslovanjem smatra poslovanje sopstvenim kapitalom, a maksimalno

uĉešće pozajmljenog kapitala u ukupnom kapitalu je do granice izravnavanja sa

sopstvenim kapitalom, odnosno 50% - 50%. Ovaj odnos, poznat pod nazivom „zlatno

pravilo za izravnanja rizika", u literaturi se najĉešće pominje kao optimalan. „Pored po-

menute relacije, kao zdravi odnosi se preporuĉuju: 2:1 (Bredt), 1:3 (Lohman), kao i

razlikovanje relacija prema vrsti preduzeća."9 Picot smatra da udeo sop-stvenog

kapitala u ukupnom kapitalu treba da bude od 50% pa do minimalnih 30%. Ukoliko je

uĉešće sopstvenog kapitala manje od 30%, smatra se da je poslovanje preduzeća visoko

riziĉno, te ovo uĉešće predstavlja i limit za odobravanje bankarskih kredita.10

U naĉelu,

7 Prema: Rankovid, J. Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti preduzeda,

Proinkom, Beograd, 1997, str. 19. 8 Gerstner, P, Analiza bilansa - 10. izdanje, Odabrani prevodi, Beograd, 1933.

9 Rankovid, J., Upravljanje finansijamapreduzeda, deveto pon. izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu,

1999, str. 33. 10

Picot, G., Unternehmenskrise und Insolvenz: Vorbeugung, Turnaround, Sanierung, München, Beck, 1999, str. 34; prema: Osmanagić Bedenik, N., „Poslovnom analizom godišnjeg financijskog izvješća

do poslovnog uspjeha", Računovodstvo, revizija i financije, br. 3/2004, str. 39.

Finansijska analiza

121

smanjivanje uĉešća sopstvenog kapitala smatra se za slabost, sem kad je povećavanje

uĉešća tuĊeg kapitala motivisano iskorišćavanjem pozitivnog dejstva finansijskog

leveridža.

Prirodno, optimalno uĉešće sopstvenog i tuĊeg kapitala u ukupnom kapitalu je

individualno uslovljeno, a zavisi od: (a) organskog sastava sredstava, (b) visine

vladajuće stope inflacije, (c) rentabilnosti i (d) likvidnosti.11

(a) Organski sastav sredstava predstavlja odnos izmeĊu osnovnih i obrtnih

sredstava jednog preduzeća. Što je organski sastav sredstava viši, utoliko je potrebnije

veće uĉešće sopstvenog kapitala u pasivi. Naime, visoki fiksni troškovi po osnovu

amortizacije povećavaju rizik ostvarenja poslovnog rezultata (podižu faktor poslovnog

rizika), što uslovljava niže uĉešće pozajmljenog kapitala, kako bi se visok faktor

poslovnog rizika kompenzovao niskim faktorom finansijskog rizika, te da bi faktor

ukupnog (složenog) rizika bio prihvatljiv. Pored navedenog, visok organski sastav

sredstava povećava rizik poverilaca u smislu naplate svojih potraživanja.

(b) U uslovima inflatornog kretanja kad su kamatne stope realno negativne,

poverioci izbegavaju da pozajmljuju novĉana sredstva zbog inflatornog gubitka. U tim

uslovima preduzeću jedino i preostaje finansiranje iz sopstvenog kapitala. S druge

strane, ako je kamatna stopa realno pozitivna (viša od stope inflacije), ona izaziva

visoke troškove finansiranja, što opet primorava predu-zeće da jaĉa sopstvene izvore.

(c) Kada je preduzeće visokorentabilno, ono će povećavanjem uĉešća tuĊeg

kapitala u ukupnom kapitalu povećavati stopu prinosa na sopstveni kapital. Poverioci

nemaju mnogo razloga za zabrinutost jer oĉekuju da će po osnovu visokih dobitaka,

preciznije - pozitivnog novĉanog toka (cashflow), njihova potraživanja biti isplaćena.

Ostvareni dobici će pri tome konstantno pomerati uĉešće kapitala u korist sopstvenog

kapitala.

(d) Permanentna likvidnost preduzeća dozvoljava pomeranje u strukturi pasive ka

pozajmljenom kapitalu. Ovo iz razloga što se obaveze prema pove-riocima isplaćuju u

ugovorenim rokovima, što jaĉa sigurnost poverilaca, što uglavnom ima za posledicu

nemešanje u poslovnu politiku dužnika, ĉime se njegova nezavisnost ne ugrožava.

Iako nikakvo fiksiranje relacija izmeĊu sopstvenog i pozajmljenog kapitala ne

može da obezbedi sigurnu zaštitu likvidnosti, teorijski je nesporno da niže uĉešće tuĊeg

kapitala pruža veću zaštitu (sigurnost) poveriocima i smanjuje mogućnost većeg

gubitka sopstvenog kapitala, ukoliko se stopa prinosa na ukupan kapital snizi ispod

proseĉne kamatne stope na pozajmljeni kapital.

Uticaj finansijskog leveridža (odnos sopstveni kapital/ukupni kapital) na akcionare

sastoji se u tome što odreĊuje rizik njihove investicije. U naĉelu, jevtinije je za

preduzeće da pozajmljuje kapital jer zbog kompenzacije rizika akcionari traže više

dividende nego što iznose troškovi kamata. Osim navedenog, rashodi kamata umanjuju

oporezivi finansijski rezultat, što nije sluĉaj sa dividendama koje su ukljuĉene u

finansijski rezultat koji se oporezuje. Ukoliko visokozaduženo preduzeće dobro

11

Vunjak, N., Finansijski menadžment, Ekonomski fakultet, Subotica, 1994, str. 106.

Finansijska analiza

122

upošljava sredstva, ostvariće cash flow, ne samo dovoljan da plati kamate na dugove,

već i da ostvari visoki profit. S druge strane, ukoliko preduzeće zapadne u poteškoće i

profit padne, ono i dalje mora da plaća kamate. Može se desiti da ne ostane ili da

ostane vrlo malo novca za isplatu dividendi na obiĉne akcije. Investiranje u akcije

visokozadu-ženih preduzeća je riziĉnije ulaganje, budući da su dividende

promenljivije. U ekstremnom sluĉaju, postoji realna mogućnost da preduzeće bude

primorano na steĉaj da bi isplatilo dugove.

(2) Drugi aspekt se odnosi na visinu rezervi naspram nominalnog kapitala. U

osnovi normiranja ovih rezervi stoji princip sigurnosti za nominalni kapital (akcijska

glavnica, udeli vlasnika ili ortaka), koji potiĉe iz shvatanja da nominalni kapital

predstavlja obavezu preduzeća prema vlasnicima. Nastojanja da se normira ovaj odnos

daleko su reda od brojnih nastojanja da se utvrdi norma za odnos sopstvenog i

pozajmljenog kapitala. Tako, na primer, Gerstner ne insistira na odreĊenoj normi, već

samo ukazuje na to da je preduzeće utoliko sigurnije ukoliko su rezerve veće, dok

„Nikliš smatra da puno

obezbeĊenje sopstvenog kapitala zahteva 50% rezervi, što pretpostavlja odnos

nominalnog kapitala i rezervi od 1:1."12

(3) Treći aspekt se odnosi na uĉešća dugoroĉnog kapitala (sopstvenog i

pozajmljenog) i kratkoroĉnih obaveza (kratkoroĉni krediti i tekuće spontane obaveze)

u ukupnim izvorima. „Sva razmatranja u vezi sa odnosom dugoroĉnog prema

kratkoroĉnom kapitalu vodila su zakljuĉku da je ovaj odnos uslovljen strukturom

imovine koja zavisi od vrste preduzeća."13

Obiĉno veće uĉešće kratkoroĉnih obaveza

znaĉi suženu nezavisnost preduzeća i teže uslo-ve za održavanje likvidnosti, dok veće

uĉešće dugoroĉnog kapitala u sluĉaju sezonskih kolebanja može znaĉiti nedovoljno

racionalno korišćenje ovog kapitala kad su potrebe za kapitalom manje. U principu, za

savladavanje vrhova sezonskog angažovanja kapitala treba koristiti kratkoroĉne

kredite.

3.2. Horizontalna pravila finansiranja

Pravila koja deterministi poželjne odnose između pozicija aktive ipasi-vebilansa

stanja nazivaju se horizontalnim pravilima finansiranja.

Horizontalna pravila finansiranja se, dakle, bave relacijama izmeĊu delo-

va imovine i kapitala. Medu ovim relacijama najvažnije su:14

a) odnos izmeĊu sopstvenog kapitala i neto imobilizacija,

b) odnos izmeĊu dugoroĉnog kapitala i neto imobilizacija,

c odnos izmeĊu dugoroĉnog kapitala i dugoroĉno vezane aktive (imobiliza-cije +

vezane zalihe),

Rankovid, J., Upravljanje finansijamapreduzeda, deveto pon. izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1999, str. 39. Rankovid, J., op. cit., str. 41.

Teorija i analiza Mansa

Rankovid, J., Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti preduzeda, Proin-

kom, Beograd, 1997, str. 19.

123

d) odnos izmeĊu obrtnih sredstava i kratkoroĉnih obaveza, i

e) odnos izmeĊu nominalne aktive (potraživanja + kratkoroĉni plasmani + gotovina)

i kratkoroĉnih obaveza.

U struĉnoj literaturi se jednim od najstarijih pravila finansiranja smatra Hibnerovo

(Hiibner) zlatno (bankarsko) pravilo finansiranja iz 1854. godine. Prema Hibneru,

„kredit koja neka banka može dati, a da pri tome ne doĊe u opasnost u pogledu

ispunjenja svojih obaveza, mora odgovarati kreditu kojibanka uživa, i to ne samo po

iznosu nego i po kvalitetu kredita."15

Suština ovog zahteva je u tome da se tuĊi kapital

ne koristi dugoroĉnije nego što je primljen, što proizlazi iz zahteva za obezbeĊenjem

likvidnosti.

Polazeći od ove ideje, formulisano je pravilo za finansiranje preduzeća, koje

nalaže usklaĊivanje izmeĊu vremena trajanja vezivanja imovinskih predmeta i trajanja

u toku koga stoji na raspolaganju pribavljen kapital. Zahtev prema kome osnovna

sredstva treba da budu pokrivena sopstvenim i dugoroĉnim pozajmljenim kapitalom, a

obrtna imovina kratkoroĉnim kapitalom, naziva se zlatno bilansno pravilo u užem

smislu. U vreme kada je zlatno bilansno pravilo u užem smislu definisano, nekretnine,

postrojenja i oprema saĉinjavali su gotovo celokupnu dugoroĉno imobilisanu imovinu.

Kad se danas govori o stalnoj imovini, pored nekretnina, postrojenja i opreme ima se u

vidu i nematerijalna imovina, dugoroĉni plasmani i otkupljene sopstvene akcije.

Osnovno neslaganje u definisanju zlatnog bilansnog pravila u užem smislu sastoji

se u tome što jedna grupa autora smatra da osnovna sredstva moraju biti pokrivena

iskljuĉivo sopstvenim kapitalom, dok drugi autori dopuštaju i upotrebu dugoroĉno

pozajmljenog kapitala.

Kao posledica zapažanja da su pogonske zalihe trajno vezani imovinski delovi,

odnosno da ostaju nepromenjene u svome volumenu sve dok se ne promeni obim

poslovanja, zlatno bilansno pravilo je prošireno, u smislu da se traži dugoroĉno

finansiranje ne samo stalne imovine, već i tzv. gvozdenih zaliha. Gvozdene zalihe

oznaĉavaju minimalnu visinu zaliha (zaliha materijala, zaliha polugotovih proizvoda i

zaliha gotovih proizvoda) koja je neophodna za održavanje proizvodnje i realizacije na

planiranom nivou. Ovako prošireno pravilo poznato je kao zlatno bilansno pravilo u

širem smislu.

Dugoroĉna finansijska ravnoteža, definisana kao paralelnost obima i rokova

dugoroĉno vezanih sredstava sa obimom i rokovima dospelosti dugoroĉnih obaveza i

vlastitih izvora, odgovara zlatnom bilansnom pravilu u širem smislu, koje zahteva da

dugoroĉno vezana sredstva budu jednaka trajnim i dugoroĉnim izvorima finansiranja.

S obzirom na uslovljenost dugoroĉne i kratkoroĉne finansijske ravnoteže,

kratkoroĉna ravnoteža logiĉno proishodi iz dugoroĉne. Uslovljenost kratkoroĉne i

dugoroĉne finansijske ravnoteže ogleda se u tome što postojanje jedne ravnoteže

oznaĉava i postojanje druge, odnosno postojanje jedne neravnoteže ukazuje na

postojanje druge.

15 Härle, D., op.cit. str. 31; prema: Rankovid, J., Upravljanje finansijama preduzeda, deveto pon. izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1999, str. 41.

Kad je dugoroĉna finansijska ravnoteža pomerena ka izvorima, znaĉi da je

kratkoroĉna finansijska ravnoteža pomerena ka sredstvima, a kad je dugoroĉna

Finansijska analiza

124

finansijska ravnoteža pomerena ka sredstvima, znaĉi da je kratkoroĉna finansijska

ravnoteža pomerana ka izvorima i vice versa.

MeĊusobnu uslovljenost dugoroĉne i kratkoroĉne ravnoteže možemo grafiĉki

iliistrovati:

Shema 8. Uslovljenost dugoročne i kratkoročne tlnansijske ravnoteže

KVS KIF

DVS DIF

Bilans 1. Bilans 2.

KVS - Kratkoroĉno vezana sredstva i gotovina DVS -

Dugoroĉno vezana sredstva KIF - Kratkoroĉni izvori

finansiranja DIF - Dugoroĉni izvori finansiranja

U bilansu br. 1 postoji dugoroĉna finansijska ravnoteža jer su dugoroĉno vezana

sredstva pokrivena dugoroĉnim kapitalom. To automatski znaĉi da postoji i

kratkoroĉna finansijska ravnoteža, odnosno da su kratkoroĉne obaveze jednake

gotovini uvećanoj za kratkoroĉno vezanu imovinu.

U bilansu br. 2. postoji stanje neravnoteže jer su dugoroĉni izvori veći od

dugoroĉno vezane imovine (imobilizacija). To automatski znaĉi da ne postoji ni

kratkoroĉna finansijska ravnoteža, jer je osenĉeni deo kratkoroĉno vezane imovine

finansiran iz dugoroĉnog kapitala. Ovaj osenĉeni deo predstavlja sigurnost za

održavanje likvidnosti.

U trećem bilansu, stanje dugoroĉne ravnoteže ne postoji jer je osenĉeni deo

dugoroĉno vezanih sredstava (stalnih sredstava - imobilizacija) finansiran iz

kratkoroĉnih izvora. Za osenĉen deo kratkoroĉne obaveze premašuju kratkoroĉno

vezana sredstva i gotovinu, i zbog toga je ugrožena likvidnost preduzeća.

U struĉnoj literaturi se ĉesto naglašava da se analizom finansijske ravnoteže

ocenjuju likvidnost (analizom kratkoroĉne finansijske ravnoteže) i uslovi

za održavanje likvidnosti (analizom dugoroĉne finansijske ravnoteže).16

.

16

Međutim, u praksi se nailazi na slučajeve preduzeda (kao što su bioskopi i špedicije) koja su održavala svoju likvidnost uprkos znatnije pomerenoj dugoročnoj finansijskoj ravnoteži ka dugoročno

KVS KIF

DIF

DVS

aktiva pastva KVS KIF

DVS

DIF

aktiva _________ pasiva

Bilans 3.


125

MeĊutim, pogrešno je izvoĊenje zakljuĉaka da se stanje likvidnosti može spoznati

posmatrajući odnose izmeĊu pozicija aktive i pasive bilansa. Konsta-tovana likvidnost

u sadašnjem trenutku ne znaĉi da će preduzeće biti likvidno i u budućnosti, odnosno,

„finansijska sudbina u budućnosti ne može se dokuĉiti posmatranjem jednog

vremenskog trenutka"17

Upravo zbog navedenog, razvijane su metode za analizu

likvidnosti zasnovane na veliĉini tokova. Postoje dva osnova tipa ili metode likvidnosti

orijentisane na veliĉinu toka: cash flow i funds flow.

3.3. Iskazna mod pravila finansiranja

Odstupanja od plana ili normale, uobiĉajeno iskazane putem tzv. opšteva-žećih

normi, nemaju uvek i u svakom sluĉaju meru apsolutne iskazne moći.

Ovo je posledica više razloga, meĊu kojima su naroĉito indikativni sledeći:18

• plan kao mera „norme" nije neosporna normala zbog mogućeg precenji-vanja ili

potcenjivanja planskih veliĉina, uslovljenog kako subjektivnim tako i objektivnim

razlozima;

• „opštevažeće norme" ili „zlatna pravila finansiranja" nemaju znaĉaj apsolutne

norme od kojih bi odstupanje nepogrešivo ukazivalo na poremećaj, kvarenje,

nedovoljnu visinu i sliĉno.

Definisana pravila finansiranja koja su pretendovala na to da imaju op-štu važnost

smatraju se manjkavim, odnosno imaju malu praktiĉnu vrednost. „Opštevažeće norme"

ili „zlatna pravila finansiranja" su samo opšte norme sa većom ili manjom vrednošću u

pogledu zahtevane iskazne moći u svakom konkretnom sluĉaju.

Upravo iz pomenutih principa vezanih za snagu iskazne moći normi proisteklih iz

plana i opštevažećih pravila, u struĉnoj literaturi i praksi finansijske

vezanim sredstvima, zahvaljujudi tome što su usluge prodavala za gotovinu, a materijal kupovala sa odloženim rokom pladanja. 17

Witte, E., Die Liquiditatspolitik der Unternehmung, J.C.B. Mohr Verlag, Tubingen, 1963, prema; Rankovid, J., op. cit., str. 28. 18

Rankovid, J., Značaj, ciljevi i domet uporedne analize finansijskih izveštaja, Zbornik radova sa XXXII simpozijuma SRR Srbije, Zlatibor, 2001, str.28.


Rankovid, J. Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti preduzeda, Proin-


126

kontrole i analize ĉvrsto je branjeno i brojnim argumentima podupirano mišljenje da

jedna kultivisana analiza ĉijim se zakljuĉcima može verovati, zahte-va i uporeĊenje sa

razliĉitih aspekata, meĊu kojima su naroĉito bitni:

• uporeĊenje u vremenu,

• uporeĊenje izmeĊu preduzeća,

• uporeĊenje izmeĊu privrednih oblasti i industrijskih grana, a naroĉito u korelaciji

sa ciljem analize, vrstom analize i odabranim instrumentima analize.

Nemogućnost definisanja optimalnih, opštevažećih pravila posledica je

privreĊivanja u razliĉitim delatnostima, razliĉitim uslovima, sa razliĉitim ren-

tabilitetom i razliĉitim rizikom. Izveden je zakljuĉak da finansijska ravnoteža

pretpostavlja stalno usklaĊivanje potrebe kapitala sa mogućnostima njegovog pokrića,

a da ovom pokriću pogoduje:171

1) posedovanje sopstvenog kapitala, koji odgovara zahtevu sigurnosti zbog njegove

funkcije garanta (garantna supstanca) i zbog ĉinjenice da ne do-speva, što

pogoduje zahtevu likvidnosti;

2) da visina sopstvenog kapitala odgovara riziku investicija i da preterana upotreba

sopstvenog kapitala može da protivureĉi zahtevu maksimiranja dobitka, naroĉito

kad su tržišne kamate niže od proseĉnog ukamaćenja;

3) da je dugoroĉni pozajmljeni kapital prikladna zamena za nedovoljan sop-stveni

kapital, pod uslovom da osloboĊeni kapital kroz otpisivanje (amortizaciju) i neto

dobitak (dobitak posle oporezivanja) pokrivaju iznos do-spelih otplata po osnovu

dugoroĉniji i srednjoroĉnih zajmova, ĉime se obezbeĊuje konverzija pozajmljenog

kapitala u sopstveni;

4) da je dugoroĉno vezana aktiva (imobilizacije + zalihe) finansirana dugoroĉnim

kapitalom (sopstvenim i pozajmljenim), što znaĉi da iznos neto obrtnog fonda

treba da bude jednak sa vrednošću zaliha (materijala, poluproizvoda, gotovih

proizvoda i trgovaĉke robe);

5) da je vrednost obrtnih sredstava dvostruko veća od vrednosti kratkoroĉnih

obaveza i da je nominalna imovina (potraživanja + kratkoroĉni plasmani +

gotovina) u ravnoteži sa kratkoroĉnim obavezama).

Dakle, svaka privredna grana, svako preduzeće i svaki trenutak imaju svoje

normalne odnose. Oni se prvo moraju upoznati i utvrditi da bi se moglo konsta-tovati

kakva odstupanja od normale postoje, odnosno kakve su nenormalnosti.

4. Instrumenti finansijske analize

Finansijska analiza treba da odgovori na dva najvažnija pitanja:19

(1) hoće li preduzeće biti solventno, i

(2) hoće li preduzeće odbaciti stopu prinosa višu od stope prinosa koju zahte-vaju

snabdevaĉi fondova (izvora finansiranja).

Da bi finansijska analiza mogla da odgovori na pomenuta pitanja, ona mora

raspolagati odgovarajućim instrumentima i odreĊenom metodologijom. Financijskoj

analizi stoje sledeći instrumenti na raspolaganju:

(1) vizuelna analiza bilansa,

(2) analiza bilansa pomoću raĉuna pokrića,

Prema: Vernimmen, P., op. cit., str. 313.




127

(1) racio analiza,

(2) cashflow (keš flou) analiza,

(3) analiza tokova kapitala {funds flow analiza), i

(4) analiza bilansa pomoću neto obrtnog kapitala.

Ipak, u praksi analize bilansa, najĉešće korišćeni instrumenti su:20

(1) racio brojevi,

(2) neto obrtni fond, i

(3) cashflow.

4.1 Vizuelna analiza bilansa

Ova metoda se sastoji u posmatranju odnosa pojedinih kategorija bilansa stanja i

bilansa uspeha, uglavnom izražene relativnim brojevima, a posebno u grafikonima.

Vizuelna analiza predstavlja inicijalnu metodu analize, koje je zbog jednostavnosti i

brzine posebno pogodna za potrebe eksterne analize. Vi-zuelnom analizom se može

steći globalna predstava o finansijskom položaju i prinosnoj sposobnosti preduzeća.

Ova metoda, meĊutim, ne istražuje uzroke koji su doveli do zapaženog stanja.

Vizuelna analiza se koristi kako za potrebe statiĉke tako i dinamiĉke analize.

4.2. Analiza bilansa pomodu računa pokrida

Ova metoda se ograniĉava na analizu bilansa stanja i zahteva, poput vi-zuelne

metode, prethodno sažimanje bilansnih pozicija, budući da struktura propisanih

bilansnih šema ne odgovara potrebama ove analize. Ova metoda se sastoji u

utvrĊivanju sledećih odnosa, izraženih u apsolutnim, a pre svega relativnim brojevima:

a) strukture sredstava preduzeća (poslovna/neposlovna sredstva; osnovna

sredstva/obrtna sredstva); b) strukture kapitala (sopstveni kapital/obaveze); c) pokrića

osnovnih sredstava sopstvenim kapitalom, i dugoroĉno vezane imovine dugoroĉnim

kapitalom.

43. Rado analizo

Teorija i poslovna praksa razvile su ĉitav niz finansijskih pokazatelja, u vidu racio

pokazatelja za ocenjivanje finansijskog položaja i zaraĊivaĉke sposobnosti preduzeća.

MeĊutim, veći broj izraĉunatih pokazatelja ne znaĉi nužno i kvalitetniju spoznaju

poslovanja preduzeća. Stoga se ĉesto istiĉe da se umet-nost analize finansijskih

izveštaja prvobitno sastoji u izboru i interpretaciji specifiĉnih pokazatelja u zavisnosti

od cilja analize. Prema tome, finansijsku analizu treba vršiti sa najmanjim mogućim

brojem pokazatelja koji mogu da navedu na zakljuĉak o bonitetu preduzeća, a ostale

pokazatelje treba koristiti u cilju dubljeg sagledavanja mogućih izvora slabosti, na koje

su ukazali osnovni pokazatelji. Finansijski odnosi u analizi se mogu klasifikovati na

razliĉite naĉine. Jedna od uĉestalijih klasifikacija je i ona, prema kojoj se pokazatelji

grupišu u ĉetiri grupe: (a) pokazatelje likvidnosti, (b) pokazatelje solventnosti, (c)

pokazatelje obrta i (d) pokazatelje rentabiliteta.





128

U teoriji se ĉesto pokazatelji likvidnosti i solventnosti uz pokazatelj finan-siranja

imobilizacija, nazivaju pokazateljima strukture.

Treba imati na umu da nijedan pokazatelj, sam za sebe, ne daje relevantnu

informaciju o bonitetu preduzeća. Samo analizom grupe pokazatelja se može doneti

odreĊeni zakljuĉak.

4.3.1. Racio analiza likvidnosti

4.3.1.1. Poimanje likvidnosti

Likvidnost oznaĉava sposobnost bezuslovnog plaćanja dospelih obaveza. U

ranijim interpretacijama (Nikliš, Švajcer) likvidnost se definisala kao sposobnost

imovinskih predmeta da se pretvore u likvidna sredstva.21

Ovde se ne misli na

mogućnost prodaje pojedinih sredstava u sluĉaju nužde, već na udaljenost pojedinih

sredstava od transformacije u novac u normalnom poslovnom ciklusu. Sposobnost

pojedinih delova imovine da se pretvore u platežno sredstvo zavisi od broja faza kroz

koje moraju da proĊu da bi dobili novĉani oblik, vremena koje je potrebno da bi se

pojedini delovi imovine pretvorili u novac i stepena sigurnosti da ĉe se pojedini delovi

imovine pretvoriti u novac.

Pomenuto shvatanje likvidnosti dopunjuje se u novim interpretacijama time što se

stanje likvidnosti imovinskih delova dovodi u vezu sa obavezama preduzeĉa, te tada

likvidnost predstavlja „odnos mogućnosti pokrića obaveza".22

Ovako shvaćena

likvidnost predstavlja likvidnost preduzeća, za razliku od starije interpretacije

likvidnosti kojom se oznaĉavala likvidnost imovine.

Danas je gotovo opšteprihvaćeno da se pod likvidnošću ima u vidu likvidnost

preduzeća, koja predstavlja sposobnost preduzeća da izmiri obaveze u roku dospeća.

Ipak i koncepcija likvidnosti imovine, nije išĉezla te se, primera radi, koristi kao jedan

od principa pri sastavljanju bilansa (princip rastuće likvidnosti kome odgovara princip

opadajuće roĉnosti i princip opadajuće likvidnosti kome odgovara princip rastuće

roĉnosti).

U struĉnoj literaturi se ĉesto naglašava da se analizom finansijske ravnoteže

ocenjuju likvidnost (analizom kratkoroĉne finansijske ravnoteže) i uslovi za održavanje

likvidnosti (analizom dugoroĉne finansijske ravnoteže).23

Kratkoroĉna finansijska

ravnoteža se sagledava komparacijom odnosa pojedinih oblika sredstava sa izvorima

prema stepenu njihove platežne sposobnosti i vremenske dospelosti. Prema tome, racia

likvidnosti proizlaze iz horizontalnih pravila fi-nansiranja, koja se bave utvrĊivanjem

normi za finansiranje obrtnih sredstava.

Za razliku od rentabilnosti, koja predstavlja primarni zahtev vlasnika preduzeća,

zahtev za likvidnošću dolazi spolja, sa tržišta. Praktiĉno se radi o mogućnosti plasmana

i naplate potraživanja. Rentabilnost i likvidnost predstavljaju dva glavna zahteva koji

se postavljaju pred upravu preduzeća, budući da su rentabilnost i likvidnost

Prema: Rankovid, J., Upravljanje tlnansijama preduzeda, deveto pon. izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1999, str. 27. Thoms, W., „Oekonomitat. Die dreidimensionale okonomishe Problematik in inhrer Kom-plementarität" Zeitschrift für Betriebswirtschaft, 9/1959; prema: Rankovid,J., op. cit., str. 27. Međutim, u praksi se nailazi na slučajeve preduzeča (kao što su bioskopi i špedicije) koja su održavala svoju likvidnost uprkos znatnije pomerenoj dugoročnoj finansijskoj ravnoteži ka dugoročno vezanim sredstvima, zahvaljujudi tome što su usluge prodavala za gotovinu, a materijal kupovala sa odloženim rokom pladanja.




129

pretpostavke za postojanje preduzeća. Naime, i visokorentabilna preduzeća će biti

likvidirana ukoliko nisu likvidna. Analiza rentabilnosti se odnosi na odreĊeni

vremenski period, po pravilu na prošlost, dok je analiza likvidnosti uvek usmerena na

sadašnjost i budućnost.

Likvidnost kao trenutni problem koji treba uvek iznova rešavati, zahteva

planiranje. Planiranje likvidnosti jeste jedan od glavnih zadataka finansijskog

planiranja. Finansijsko planiranje treba da bude usmereno ka ostvarivanju maksimalne

rentabilnosti na dug rok, uz ostvarivanje optimalne likvidnosti.

Pod optimalnom likvidnošću se smatra mera platežne sposobnosti koja dozvoljava

da se ispune sve platežne obaveze koje će se sa sigurnošću pojaviti i koja pored toga

sadrži rezerve za odreĊene potencijalne obaveze koje se mogu uz adekvatnu

preciznost'proceniti. U rezerve sredstava plaćanja ubrajaju se i neiskorišćene kreditne

linije kod poslovnih banaka, kao i svaka druga mogućnost za prikupljanje sredstava

plaćanja u tom roku.

U literaturi je zastupljeno mišljenje da je analiza proteklih perioda suvišna. Jer,

samo postojanje preduzeća u trenutku kada se vrši analiza dokazuje da je likvidnost

bila oĉuvana. MeĊutim, analiza likvidnosti u prošlosti je znaĉajna jer pruža uporište za

planiranje likvidnosti.

4.3.1.2. Racia likvidnosti

Analiza likvidnosti se najĉešće vrši pomoću racio analize. Racio pokazatelji

likvidnosti pružaju predstavu o mogućnosti preduzeća da izmiri obaveze koje uskoro

dospevaju, imovinom koja se najlakše može pretvoriti u novac. Konstantno opadanje

racia likvidnost tokom vremena je siguran pokazatelj za uzbunu. Najznaĉajniji i najšire

upotrebljavani koeficijenti likvidnosti su koeficijent perspektivne (buduće) likvidnosti i

koeficijent rigorozne (sadašnje) likvidnosti.

a) Racio tekude likvidnosti

Racio tekuće likvidnosti se ĉesto naziva i racio opšte (generalne) likvidnosti. Ovaj

pokazatelj se smatra pokazateljem opšteg finansijskog zdravlja preduzeća i obavezno

se koristi prilikom procene kreditne sposobnosti preduzeća.

n . . , , ... . , Obrtna imovina Racio tekude likvidnosti = ———— ------- ;——— ------------------

Tekude (kratkoročne) obaveze

(CurrentRatio/Bankers ratio)

Ovaj odnos treba da pokaže da li su obaveze koje dospevaju u roku od godinu

dana pokrivene imovinom vezanom za taj rok.

Kako se normala odnosa izmeĊu obrtnih sredstava i tekućih obaveza tradicionalno

smatra 2:1, jer u obrtna sredstva spadaju i tzv. gvozdene zalihe koje treba finansirati iz

dugoroĉnog kapitala, proizlazi da preduzeće ima zadovoljavajuću tekuću likvidnost

ukoliko racio tekuće (opšte) likvidnosti iznosi 2.

Pri tome treba imati na umu da se radi o jednoj gruboj meri, koja nema univerzalan

znaĉaj. Ovaj pokazatelj se smatra sredstvom za merenje likvidnosti drugog stepena.

b) Racio rigorozne likvidnosti




130

Racio rigorozne likvidnosti ili brzi test likvidnosti se ĉesto naziva i radom

redukovane likvidnosti ili „ljutim" testom likvidnosti. Ovaj pokazatelj smatra se

sredstvom za merenje likvidnosti prvog stepena.

n . . ... Obrtna imovina - zalihe Racio rigorozne likvidnosti = —=r-.———; ----------- :—r~i ------------

Tekude (kratkoročne) obaveze (Quick (acid) ratio)

Rigorozni racio iskljuĉuje zalihe iz imenioca. Ovaj racio je znaĉajniji pokazatelj

likvidnosti ukoliko se radi o preduzećima koja ne uspevaju lako da prodaju i naplate

zalihe, da bi izmirila obaveze.

Racio rigorozne likvidnosti manji od 1 znaĉi da su kratkoroĉne obaveze veće od

tekuće imovine. U pojedinim industrijama, npr. u teškoj industriji ovo će biti razlog za

veliku zabrinutost. Preduzeće se nalazi u situaciji da razmatra jednu od sledećih

mogućnosti: da uzme kratkoroĉni kredit, ukoliko ima zadovoljavajući bonitet, da

rasproda zalihe ili da ubrza proizvodnju, dovršavanje proizvoda i prodaju uz dovoljno

brzu naplatu potraživanja. Pri tome, povećavanje prodaje i naplate najĉešće je

uslovljeno odobravanjem popusta, odnosno kasa skonta. S druge strane, u nekim

delatnostima, npr. kod super-marketa, racio manji od 1 neće biti nikakav povod za

brigu. Nasuprot tome, može biti pokazatelj efikasnosti. Racio manji od 1 može biti

posledica pribavljanja zaliha uz odloženo plaćanje, kratko zadržavanje istih, odnosno

brza prodaja za gotovinu. Time se umanjuje iznos kapitala potreban za posao i podiže

rentabilnost. Pri tumaĉenju racia treba biti izuzetno obazriv. Promena u racio

pokazateljima može biti npr. refleksija na izmenjenu politiku nabavke, posledica

povlaĉenja zaliha koje dugo stoje, refleksija na organizaciju snabde-vanja i mrežu

distribucije.

Pored navedenih racia likvidnosti, povremeno se u struĉnoj literaturi nailazi na

racio novĉane likvidnosti koji se izražava odnosom:24

Racio novčane likvidnosti = -^r-.— qotovina ------------------- Tekude (kratkoročne) obaveze

U takvim okolnostima racio opšte likvidnosti smatra se pokazateljem likvidnosti

III stepena, racio redukovane likvidnosti pokazateljem likvidnosti II stepena, a

navedeni odnos pokazateljem likvidnosti I stepena.25

Pomenuta analiza likvidnosti ima karakter statiĉke analize likvidnosti. Treba

napomenuti da je analiza likvidnosti znaĉajno otežana, budući da u sredstva plaćanja

spadaju i neiskorišćene kreditne linije kod kreditnih i drugih institucija, kao i svaka

druga mogućnost prikupljanja sredstava plaćanja u kratkom roku. Navedeno

ograniĉenje se posebno odnosi na eksterne analitiĉare.

b) Racio likvidnosti na bazi neto novčanog toka iz poštovanja (RLNT)

Poslednjih godina sve veći znaĉaj u finansijskoj analizi zauzima cashflow

analiza koja je zasnovana na novĉanom toku, umesto na raĉunovodstvenim

veliĉinama za koje je karakteristiĉno da predstavljaju obraĉunske kategorije.

Radovanovid, R., Bilansi preduzeda i banaka, Savremena administracija, Beograd, 1999, str. 98. Prema: Stojanovič, D., „Racio i dinamička analiza redovnih finansijskih izveštaja", Računovodstvo br. 1-2, SRRS, Beograd, 2007, str. 55.




131

Ovo je posebno znaĉajno kod racia rentabiliteta koji mogu biti znaĉajno defor-

misani kao posledica primene alternativnih raĉunovodstvenih politika. Racio

likvidnosti na bazi neto novĉanog toka iz poslovanja ne uzima iznos gotovine

iz biiansa, već gotovinu koju je preduzeće stvorilo u toku godine, a po odbitku

isplata za tekuće poslovanje.26

PLjyj-p - Neto novčani tok iz poslovanja Tekude (kratkoročne) obaveze

Elaborirano je da grubo uspostavljana pravila (norme) nemaju utemeljenje, budući

da ni horizontalna pravila iz kojih norme likvidnosti proizlaze nisu opštevažeća, tj.

univerzalna. Ipak, teorija i poslovna praksa su fiksirale standardne vrednosti

pokazatelja likvidnosti. Ova, „gruba pravila odražavaju zahteve pretežno ameriĉke

teorije i praksa, prožete bankarskim zahtevima sa smanjenjem rizika odnosno

povećanjem sigurnosti ulaganja."27

Iako poštovanje prikazanih pravila ne znaĉi i daje

likvidnost apsolutno zagarantovana, sa pravom se veruje, da je time usklaĊivanje

novĉanih tokova olakšano, zbog ĉega su i davaoci kredita (banke) spremni da u sluĉaju

zastoja plaćanja takvom preduzeću priteknu u pomoć odobravanjem kratkoroĉnih

zajmova. Pogotovo

4.3.2. Racio analiza solventnosti 4.3.2.1.

Poimanje solventnosti

Solventnost predstavlja likvidnost na dug rok. Preduzeće je likvidno ukoliko

izmiruje dospele obaveze o roku dospeća. MeĊutim, iz bilansa se može steći razumno

uverenje da preduzeće može da izmiri kratkoroĉne obaveze (dakle, likvidno je), ali da

neće biti sposobno i da izmiri obaveze koje će dospe-vati u budućnosti. Za takvo

preduzeće se kaže da je nesolventno. Postavlja se pitanje: na osnovu ĉega se može

zakljuĉiti da preduzeće neće moći da servisira obaveze koje će dospevati u budućnosti?

26

Videti detaljnije poglavlje u kome se elaborira cash flow analiza. 27

Leutiger, 1., BetriebswitschaftlicheKennzahlen mit Lotus, Markt &Technik Verlag, Munchen, 1988, str. 11; prema: Osmanagid Bedenik, N., „Poslovnom analizom godišnjeg financijskog izvješda do poslovnog uspjeha", Računovodstvo, revizija i financije, br. 3/2004, str. 39.

Standardi likvidnosti

Pokazatelj likvidnosti

Način izračunavanja Gruba pravila

Empirijske vrednosti

LI Cash ratio gotovina x 100 + (kratkoročne obaveze + PVR)

10-30% 10%

L2 Cash ratio obrtna sredstva - zalihe x 100 -f (kratkoročne obaveze + PVR)

100% 70-80%

L3 Cash ratio (obrtna sredstva + AVR) x 100 (kratkoročne obaveze + PVR)

200% 130-140%

zvor: Leutiger, I., BetriebswitschaftlicheKennzahlen mit Lotus, Markt&Technik Veriag, Mun-

ako ono rentabilno posluje.181

Rezultati empirijskih istraživanja odražavaju : tvarnu situaciju u poslovnoj praksi. ________________________________

chen, 1988, str. 29; prema: Osmanagid Bedenik, N., op. cit, str. 40.




132

Da bi se odgovorilo, prethodno je potrebno videti koje obaveze dospevaju u budućim

obraĉunskim periodima.

U pitanju su, pre svega, obaveze po osnovu dugoroĉnih kredita. Naime, preduzeće

ima obavezu da vrati glavnicu kredita, kao i da plati kamate po osnovu uzetih kredita.

U dugoroĉne obaveze, dakle, pre svega spadaju obaveza vraćanja glavnice kredita i

obaveza plaćanja kamate u ugovorenim rokovima. Mogućnost izmirivanja obaveza, pre

svega, zavisi od relativne veliĉine duga i zaraĊivaĉ-ke moći preduzeća. Konkretnije,

zavisi od stope prinosa na ukupni kapital, od veliĉine novĉanog toka, od

proporcionalnog uĉešća sopstvenog i tuĊeg kapitala u ukupnom kapitalu i od

organskog sastava sredstava, tj. pokrivenosti imobili-zacija i gvozdenih zaliha

sopstvenim (vlasniĉkim) kapitalom. Ukoliko je, na pri-mer, preduzeće finansiralo

imobilizacije pretežno dugoroĉnim kreditima, javlja se opasnost da ono neće moći da

izmiri fiksne troškove kamata ukoliko doĊe dopada prodaje, koji će pak usloviti i pad

proizvodnje, odnosno može da nastupi situacija da kamatne stope premaše stopu

prinosa na ukupni kapital. Opasnost je još veća ukoliko su u pitanju devizni krediti, jer

se tada javlja i opasnost od devalvacije domaće valute. Prema tome, ukoliko je

postrojenjska imovina domi-nantnije finansirana tuĊim kapitalom, utoliko je veća

opasnost da preduzeće neće moći da plati kamate, koje za preduzeće predstavljaju

fiksni rashod. Zbog toga se oĉekuje da stalna imovina bude finansirana vlasniĉkim

kapitalom, ili barem najvećim delom iz vlasniĉkog kapitala. Jer obiĉne akcije ne nose

fiksne prinose, već donose dividende samo ukoliko je ostvaren dobitak. S druge strane,

ukoliko preduzeće nema zadovoljavajuću rentabilnost, ono neće moći da vrati glavnicu

kredita i da plati kamate prema ugovorenoj dinamici. Ukoliko preduzeće ima

odgovarajuću rentabilnost i ukoliko su sredstva finansirana iz adekvatnih izvora, ono

će biti sposobno da izmiri fiksne troškove i da otplati kredite po ugovorenoj dinamici.

Shvatanje sigurnosti prema kome funkciju obezbeĊivanja potraživanja poverioca vrši

sopstveni kapital (ima ulogu garantne supstance), predstavlja „staro nasleĊe". Danas se

zahtev za obezbeĊivanjem sigurnosti elastiĉnije postavlja. „Funkciju kriterijuma

primarne sigurnosti preuzeo je zahtev za rentabilnošću, dok je ocena imovinskih prilika

uzimanjem u obzir visine garantne supstance zadržala poziciju sekundarne sigurnosti,

koja je od naroĉitog interesa ako opada obezbeĊenje primarne sigurnosti -

rentabilnost."28

Prema tome, savremeno poimanje dugoroĉne sigurnosti smatra

rentabilnost primarnim faktorom sigurnosti.

Prema tome, zakljuĉke o solventnosti preduzeća se mogu izvoditi nakon

sagledavanja:

a. stope rentabiliteta,

b. vrednosti i strukture imovine, i

c. strukture izvora finansiranja (ukupnog kapitala).

Vredno je pažnje napomenuti da pojedini autori definišu solventnost kao

sposobnost izmirivanja ukupnih obaveza prodajom celokupne imovine, što

pretpostavlja obustavljanje poslovanja i likvidaciju preduzeća.29

Ali, tada se

Rankovid, J., Upravljanje finansijamapreduzeda, deveto pon. izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1999, str. 27. 29 Prema: Vernimmen, P., op. cit., str. 313. Ovaj stav u domadoj literaturi zastupa prof. Ro-did, koji ističe da „solventnost preduzeda podrazumeva daje preduzede sposobno platiti ukupne dugove ne o

181 Prema: Rankovid, J., Teorija ianaiiza bilansa, Privrednik, Beograd, 1997, str. 32.




133

pokazateljima solventnosti ne poklanja pažnja u meri u kojoj se poklanja pokazateljima

usmerenih na ocenjivanje sposobnost preduzeća da izmiri obaveze bez likvidiranja

imovine (Going concern princip), kao što je npr. pokazatelj: Neto obaveze / Poslovni

dobitak umanjen za troškove amortizacije, ili pokazatelji koji se zasnivaju na cashflow

veliĉinama.

Ipak, većina autora ne prihvata stav da je preduzeće solventno ukoliko izmiruje

obaveze iz likvidacione (steĉajne) mase.30

4.3.2.2. Rada solventnosti

IzvoĊenje zakljuĉaka o solventnosti preduzeća uobiĉajeno se vrši pomoću racio

brojeva, tzv. racio analiza solventnosti. Neretko se racio analiza solventnosti naziva i

„racio analiza zaduženosti", „racio analiza sigurnosti", „racio analiza nezavisnosti".

U literaturi racia solventnosti nisu jednoobrazno definisana. Prikazani pokazatelji

pretežno poĉivaju na staroj interpretaciji sigurnosti, prema kojoj je sigurnost

prevashodno odreĊena visinom garantne supstance i naĉinom finansiranja imovine, pri

ĉemu se zakljuĉci izvode na osnovu uspostavljenih pravila finansiranja.

Prema jednoj od klasifikacija, racia finansiranja imobilizacija i racia rentabilnosti

se svrstavaju u okviru racia solventnosti,31

a ponegde se smatraju posebnom grupom

pokazatelja.32

Nesporno je daje solventnost determinisana adekvatnim finansiranjem

imovine, rentabilnošću i sposobnošću generisanja gotovine. Prema tome, gotovo svi

pokazatelji ukazuju i na mogućnost izmiri-vanja dugoroĉnih obaveza.

Iako je nesporno da pokazatelji rentabilnosti, aktivnosti i pokrića predstavljaju

pokazatelje na osnovu kojih se ocenjuje solventnost preduzeća, u daljem tekstu će se

ipak izlagati kao zasebne grupe pokazatelja.

Racio solventnosti predstavlja pokazatelj mogućnosti preduzeća da se odupre i

prebrodi eventualnu ekonomsku krizu, a da pri tome ne bude ugrožena sigurnost

poverilaca, a time i njihovo poverenje u preduzeće.187

Racio solventnosti = ----------- Sopstveni kapital ----------- Pozajmljeni kapital

Navedeni pokazatelj predstavlja i pokazatelj finansijskog leveridža.

Ovako izraĉunat racio solventnosti, predstavlja staro naslede, odnosno ima osnov

u statiĉkoj bilansnoj teoriji, koja sigurnost poverioca vidi u sopstvenom kapitalu, a ne u

prinosnoj sposobnosti preduzeća. U vezi s tim, prof. Vernimen istiĉe da se izmirivanje

obaveza sopstvenim kapitalom vrši iskljuĉivo u sluĉaju bankrota, te da izraĉunavanje

pomenutog pokazatelja potvrĊuje inertnost koncepata u finansijama, napominjući da

ovaj racio ne treba koristiti za ocenjivanje sposobnosti preduzeća da izmiruje

roku njihovog dospeda ved kad-tad, makar iz stečajne (likvidacione) mase". Prema: Rodid, J., Vukelid, G., Andrid, M., Teorija, politika i analiza bilansa, Poljoprivredni fakultet, Beograd, 2007, str. 298. Videti: Rankovid, J., Repetitorijum o finansijskom položaju I kreditnoj sposobnosti preduzeda, Proinkom, Beograd, 1997, str. 28.; Stevanovid, N., Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet u Beogradu, str. 171; Stojanovid, D., „Racio i dinamička analiza redovnih finansij-skih izveštaja", Računovodstvo br. 1-2, SRRS, Beograd, 2007, str. 56; Cvetkovid, N., Analiza poslovanja, Megatrend univerzitet, Beograd, 2004, str. 264. i dr. Videti u: Stevanovid, N. (2000.), str. 173. Videti u: Rankovid, J., Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti preduzeda, Proinkom, Beograd, 1997, str. 30; Stojanovid, D., Racio i dinamička analiza redovnih finansijskih izveštaja, Računovodstvo br. 1-2, SRRS, Beograd, 2007.




134

obaveze.188

Ipak, nesporno je da su poverio-ci zaštićeniji ukoliko je preduzeće

dominantno finansiralo imovinu sopstvenim kapitalom, odnosno ukoliko je odnos

sopstvenog i tuĊeg kapitala povoljniji. Ovaj racio prikazuje hipotetiĉku maržu zaštite

koju obezbeĊuje aktiva u odnosu na obaveze u sluĉaju likvidacije preduzeća. Što je

veće uĉešće tuĊeg kapitala, veći je pretpostavljeni rizik za poverioce. Poverioci treba

pažljivo daprocene odnos materijalne imovine i nematerijalne imovine, budući da u

sluĉaju likvidacije pojedina nematerijalna imovina nema nikakvu tržišnu vrednost.

Treba imati u vidu i ĉinjenicu da redovni godišnji zakljuĉak nije usmeren na

prikazivanje likvidacione vrednosti preduzeća, te bilansna visina neto imovine

(sopstvenog kapitala) ne predstavlja vrednost neto imovine u sluĉaju likvidacije.

Usled ĉinjenice da je normala u smislu klasiĉnog pravila finansiranja (1:1)

neprihvatljiva kao kruta norma, već je uslovljena stepenom rizika i naĉinom

finansiranja aktive u konkretnom preduzeću, onda se zakljuĉak o stepenu sigurnosti ne

može izvesti samo na osnovu ove relacije, već se dopunjuje sa dva racia, koji spadaju u

grupu tzv. racia zaduženosti.189

To su odnosi:

_________ Ukupne obaveze ______ Zbir bilansa (aktiva ili pasiva)


Prema: Vernimmen, P., op. cit., str. 281.

Dugoročne obaveze b) =

Permanentni kapital (sopstveni + dug. obaveze)

U praksi je uobiĉajeno da se pomenute relacije izražavaju u procentima. Prvi

pokazatelj treba da pokaže uĉešće pozajmljenih izvora u ukupnom kapitalu i doprinos

pozajmljenog kapitala u finansiranju aktive, dok je cilj drugog da pokaže uĉešće

dugoroĉnog pozajmljenog kapitala u ukupnom dugoroĉnom kapitalu. Ovaj koeficijent

ukazuje i na to koliki je rizik akcionara (vlasnika) u odnosu na rizik poverilaca,

odnosno ispituje strukturu kapitala preduzeća. Što je pozajmljeni iznos u ukupnim

izvorima finansiranja veći, veći je rizik za poverioce.

Odnos duga prema sopstvenom kapitalu znaĉajno se razlikuje po delat-nostima.

Ovi pokazatelji su u tesnoj vezi sa stepenom rentabilnosti i brzinom oslobaĊanja

kapitala putem amortizacije. Visoko uĉešće obaveza u ukupnom kapitalu i dugoroĉnih

obaveza u dugoroĉnom (permanentnom) kapitalu neće ugroziti sigurnost i likvidnost

ako je cashflow visok i ako je osigurano privlaĉenje novog pozajmljenog kapitala.

4.3.3. Racia finansiranja imobilizacija

Racia finansiranja imobilizacija proizlaze iz horizontalnih pravila finansiranja, i

treba da pokažu stepen finansiranja neto imobilizacija (nabavna vred-nost osnovnih

sredstava umanjena za otpise).

Sopstveni kapital Racio finansiranja imobilizacija =

a) =

neto imobilizacije




135

odnosno,

Racio finansiranja imobilizacija =

Saglasno pravilima finansiranja, zahtevu sigurnosti pogoduje kada je prvi racio

jednak jedinici, jer to ukazuje na ĉinjenicu da su imobilizacije finansirane sopstvenim

kapitalom u celini, a da je drugi racio veći od 1, budući da i zalihe, kao deo dugoroĉno

vezane imovine, treba da budu finansirane dugoroĉnim kapitalom (da zalihe budu

jednake neto obrtnom fondu). Ovaj racio se naziva ra-ciom finansijskog ekvilibrijuma i

predstavlja drugi naĉin izražavanja neto obrtnog fonda. Ali i racio manji od 1, koji

oznaĉava da se obrtna sredstva finansiraju iz kratkoroĉnih izvora (dakle ne postoji neto

obrtni fond) ne oznaĉava automatski teškoće u izmirivanju dospelih obaveza, ukoliko

preduzeće dovoljno brzo oslobaĊa kapital putem amortizacije i ima odgovarajuću

rentabilnost.

Budući da navedeni racio brojevi nisu dovoljni za ocenu finansijskog položaja,

dopunjuju se sa još dva racia: raciom pokrića zaliha i raciom pokrića obrtnih sredstava.

Racio pokrića zaliha pokazuje stepen pokrića zaliha neto obrtnim fondom.

n . . ... Neto obrtni fond Racio pokrića zaliha = ------------

Zalihe

Racio pokrića obrtnih sredstava pokazuje stepen pokrića obrtnih sredstava neto

obrtnim fondom.

Racio pokrida obrtnih sredstava = Neto obrtni fond

Obrtna sredstva

4.3.4. Racia analiza aktivnosti (obrta)

Racia aktivnosti pružaju bliži uvid u efikasnost upravljanja tekućom imovinom i

obavezama preduzeća, zbog ĉega se ĉesto nazivaju i racia upravljanja. Ovi pokazatelji

imaju za cilj da pokažu koliko se u prošeku ĉeka na prodaju zaliha, naplatu

potraživanja i isplatu dobavljaĉima. Budući da od brzine obrta zaliha, potraživanja od

kupaca i obaveza prema dobavljaĉima zavisi likvidnost preduzeća, u literaturi se ovi

pokazatelji mogu naći i u okviru pokazatelja likvidnosti.33

Ipak, teško je uvažiti

pomenutu logiku, jer bi tada ove pokazatelje bilo moguće uvrstiti i meĊu pokazatelje

rentabilnosti, budući da brzina obrta determiniše pored likvidnosti i rentabilnost, što

se, pak, ne ĉini. Pored racia obrta obrtnih sredstava u literaturi se preporuĉuje i

utvrĊivanje racia obrta ukupne poslovne imovine.

4.3.4.1. Definisanje obrtnih sredstva

Uobiĉajena definicija obrtnih sredstava glasi da su obrtna sredstva sredstva koja

se troše u jednom proizvodnom ciklusu, tj. sredstva koja imaju koeficijent obrta veći

od 1. Dakle, u pitanju je imovina ĉija namena nije da dugoroĉno ostane u poslovnom

33 Prema: Ruth, G., Analiza finansijskih izvještaja, Daily Press, Podgorica, 2006, str. 146.

Dugoročni kapital

neto imobilizacije

Finansijska analiza

136

procesu preduzeća. Nije retkost da se pri definisanju obrtne imovine koristi princip

negativne metode, te se kaže da se pod obrtnom imovinom podrazumeva sve ono što

ne pripada postrojenjskoj imovini i ne predstavlja vremensko razgraniĉenje.34

Obrtna

sredstva su posebno istaknuta u bilansima svih zemalja sa tržišnom privredom.35

MeĊunarodni raĉunovodstveni standardi obrtnim sredstvima definišu sredstva za

koja se oĉekuje da će biti utrošena ili realizovana u toku uobiĉajenog poslovnog

ciklusa (koji može biti i duži od godinu dana), sredstva koja su pribavljena u cilju

prodaje u kratkom roku (do 12 meseci od dana bilansa)36

i gotovina i gotovinski

ekvivalenti kojima preduzeće raspolaže bez ikakvih ograniĉenja (MRS 1).

Prema uobiĉajenom rašĉlanjavanju koje odgovara zahtevima bilansa i potrebama

finansijske analize, obrtna sredstava ĉine:

• zalihe, koje se sastoje iz:

• zaliha materijala,

• nedovršene proizvodnje,

gotovih proizvoda,

• robe,

• nekretnina pribavljenih radi prodaje,

• datih avansa,

• potraživanja,

• kratkoroĉne hartije od vrednosti i

• . likvidna sredstva.

Budući da je obrt ukupnih sredstava faktor prinosa, sredstva treba rašĉlaniti bar na

sledeće grupe:

• poslovna sredstva,

obrtna sredstva,

• zalihe i

• kratkoroĉna potraživanja.

Rašĉlanjavanje omogućava indentifikaciju sredstava koja imaju usporen obrt.

Njih treba dalje rašĉlanjavati na podgrupe i pojedinaĉna sredstva i utvrditi njihovu

brzinu obrta i razloge za usporavanje. Usporavanje obrta sredstava pri istom prihodu

znaĉi da je preduzeće u posmatranom periodu investiralo. Analiza obrta je od izuzetne

važnosti jer se putem nje stiĉe uvid u efikasnostupravljanja ulaganjima i izvorima

finansiranja. Da bi se ona izvršila, potrebno je kombinovati odreĊene vrednosti iz

bilansa stanja i bilansa uspeha.

4.3.4.2. Racia aktivnosti (obrta)

4.3.4.2.1. Racia obrta imovine

Prema: Rankovid, l.Jeorija bilansa, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 354. Međunarodni računovodstveni standardi ostavljaju i mogudnost nerazvrstavanja imovine na obrtna i stalna sredstva ukoliko priroda poslovanja to ne zahteva. Prema tome, MRS 2 predviđa da i zemljište i druga neposlovna imovina, kao što su poslovni prostor, stanovi, garaže i dr., spada u obrtna sredstva ukoliko su pribavljeni radi dalje prodaje.


137

a) Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava:

. . . . Neto prihodi od prodaje umanjeni za sadržani dobitak Koeficijent obrta poslovnih sredstava = ------------------- —

Ukupna poslovna sredstva

Pretpostavka je da su prihodi od prodaje i naplaćeni.

Broj dana u godini Prosečno vreme trajanja jednog obrta =

Koeficijent obrta poslovnih sredstava

Svako usporavanje obrta imovine se negativno odražava na likvidnost i

rentabilnost poslovanja. Zbog toga je od velike važnosti ispitivati brzinu obrta,

identifikovati i otkloniti uzroke usporavanja. Brzina obrtanja obrtnih sredstava meri se

koeficijentom obrta ili vremenom trajanja obrta izraženim brojem dana. Koeficijent

obrta predstavlja pokazatelj koji pokazuje koliko se puta obrnula posmatrana bilansna

pozicija, ili bilansne pozicije (masa), odnosno kakav je uĉinak (efekat) te mase.

E Ko = — M

Ko - koeficijent obrta E

- efekat ili uĉinak

M - obim ili masa ukupnih obrtnih sredstava

MeĊutim, u literaturi su zastupljena razliĉita mišljenja po pitanju šta smatrati

masom, a šta efektom kod analize obrta obrtnih sredstava.

Efekat ukupnih obrtnih sredstava je naplaćeni prihod umanjen za iznos

amortizacije i dobitkakoji su u njima sadržani.37

Masajeproseĉan iznos ukupnih

obrtnih sredstava koji je korišćen u svim pojavnim oblicima u periodu u kome je

ostvaren efekat. Problem koji se javlja pri izraĉunavanju mase je taj što se osnovna

sredstva po osnovu amortizacije pretvaraju u obrtna sredstva, što znaĉi daje potrebno

iskljuĉiti amortizaciju. MeĊutim, iskljuĉivanje amorti-.

37 U literaturi su zastupljena različita stanovišta po pitanju sadržaja efekta. Pojedini autori smatraju da treba za efekat uzeti realizaciju po prodajnim cenama, drugi da treba isključiti amortizaciju. Videti opširnije u: Rodid, J., op. cit., str. 223-224.

zacije iz nedovršene proizvodnje, gotovih proizvoda, potraživanja i novĉanih sredstava

u praksi, nije nemoguće. Zbog toga se u literaturi preporuĉuje, što je u praksi i

podržano, da se iz mase ukupnih sredstava amortizacija i ne iskljuĉuje. Prema tome, i

praksa i teorija saglasne su da se iz mase ukupnih obrtnih sredstava ne iskljuĉuje

amortizacija. MeĊutim, kao posledica navedenog proizlazi da amortizaciju ne treba

iskljuĉivati ni iz efekta.

Broj dana trajanja obrta u danima izraĉunava se na sledeći naĉin:

365 T = — Ko

T - broj dana trajanja obrta Ko -

koeficijent obrta

138 ____________________________ ' ________________________________ Finansijska analiza

Budući daje masa ukupnih obrtnih sredstava agregat razliĉitih pojavnih oblika

obrtnih sredstava, a da svaki pojavni oblik ima razliĉitu brzinu obrta, pravilne

zakljuĉke možemo doneti samo ukoliko ispitujemo brzinu obrta svakog pojavnog

oblika sredstava.

b) Racio obrta zaliha:

Cena koštanja realizovanih zaliha Racio obrta zaliha =

Prosečan saldo zaliha

Broj dana u godini Prosečno vreme trajanja jednog obrta = --------

Racio obrta zaliha

c) Racio obrta potraživanja od kupaca: Racio

obrta potraživanja od kupaca =

Prosečno vreme trajanja jednog obrta =

Napladeni prihodi od prodaje

Prosečni saldo kupaca

______ Broj dana u godini ______

Racio obrta potraživanja od kupaca

Dobijene koeficijente potrebno je uporeĊivati sa prethodnim periodima i sa

planiranim veliĉinama. Do promené brzine obrta u razliĉitim vremenskim intervalima,

odnosno do odstupanja od planirane brzine obrta pojedinih pojavnih oblika obrtnih

sredstava, dolazi ili zbog promené efekta ili zbog promené mase. Pri tome razliĉiti

uzroci mogu uticati i na promenu efekta i na prome-nu mase. Stoga je potrebna

pažljiva analiza uzroka ustanovljenih promena.

4.3.4.2.2. Racia obrta dobavljača

U pitanju je pokazatelj koji ukazuje na proseĉnu dužinu perioda za koji se vrši

plaćanje obaveza prema dobavljaĉima. Izraĉunava se na sledeći naĉin:

. ukupne nabavke na poček Rado obrta dobavljača =

Prosečni saldo dobavljača

Broj dana u godini Prosečno vreme trajanja jednog obrta = —

4.3.5. Racia rentabilnosti

4.3.5.1. Pojam rentabilnosti

Rentabilnost predstavlja „reflektor stepena oplodnje kapitala". Budući da je cilj

preduzeća maksimiziranje rezultata ha dugi rok, proizlazi da je zahtev za rentabilnošću

izveden iz samog cilja preduzeća.38

Nesumnjivo je da je u tržišnoj ekonomiji ulaganje

kapitala u privredne subjekte motivisano oĉekivanim prinosima. Pri tome, investitori

38

Ako se ciljem preduzeda smatra opstanak preduzeda, maksimiziranje rezultata postaje sredstvo za ostvarenje cilja.

Racio obrta dobavljača

139 ____________________________ ' ________________________________ Finansijska analiza

oĉekuju da će prinos od njihovog ulaganja nadmašiti prinos koji bi se ostvario

ukamaćivanjem u banci. U praksi obraĉunavanja i analize rentabilnosti merodavna su i

nezaobilazna dva pokazatelja: (1) stopa rentabilnosti (ukamaćenja) ukupne ekonomije i

(2) stopa rentabilnosti (ukamaćenja) sopstvenog kapitala. UporeĊenje ostvarenog ren-

tabiliteta (stope prinosa) sa rentabilitetom iz ranijih godina, zahtevanim (planiranim)

rentabilitetom i rentabilitetom drugih preduzeća, daje jasnu sliku o uspehu preduzeća u

tekućoj godini.

Ne treba mešati stopu dobitka sa rentabilitetom. Stopa dobitka prikazuje odnos

izmeĊu rezultata i obima prodaje (prihoda),39

dok se rentabilnost odnosi na

ukamaćenje kapitala. Pri tome, prirodno, stopa dobitka utiĉe na rentabilnost.

4.3.5.2. Rentabilnost ekonomije

„Prioritet analize rentabiliteta treba da bude analiza rentabiliteta ekonomije."40

Jer,

posmatrano na duži rok, iskljuĉivo preduzeće koje ima zadovolja-

39

Sem kada se menjaju paritete nabavnih i prodajnih cena. 40

vajući rentabilitet ekonomije može odbacivati zadovoljavajuću stopu prinosa na

sopstveni kapital (rentabilnost sopstvenog kapitala).

Finansijska analiza

140

Rentabilitet ekonomije se razliĉito izražava. Prema prvoj varijanti,41

pod

rentabilnošću ekonomije se ima u vidu rentabilitet angažovanog dugoroĉnog i

srednjoroĉnog kapitala, a prema drugoj rentabilitet ukupne imovine (ukupnog

kapitala).42

a j _ Dobitak + zaračunata kamata na dugoročni i srednjoročni kapital

Sopstveni + dugoročni i srednjeročni kapital

_ Dobitak + zaračunata kamata na pozajmljeni kapitaj Sopstveni +

ukupni pozajmljeni kapital

Rentabilitet ekonomije treba da ukaže na to koliko je rentabilno predu-zeće

nezavisno od finansijskih odluka menadžmenta. Rentabilnost ukupnog kapitala, kao

pokazatelj oplodnje kapitala, pridaje isti znaĉaj svakoj jedinici kapitala uloženoj u

preduzeće, pridajući joj istu zaslugu za ostvareni rezultat. Pod ukupnim kapitalom se

imaju u vidu ukupno uložena sredstva, odnosno vrednost aktive po odbitku gubitka

ukoliko se iskazuje u aktivi, što kod nas - prema važećim propisima - nije sluĉaj, sem

za razliku za koju je gubitak viši od sopstvenog kapitala. Usled okolnosti da se prema

terminologiji MRS ne koriste pojmovi „ukupni kapital" i „tuĊi kapital", a da se pod

terminom „kapital" podrazumeva sopstveni kapital, u poslednje vreme se u struĉnoj li-

teraturi sve manje pominje termin „rentabilnost ukupnog kapitala", a koristi se termin

„rentabilnost ukupne imovine", odnosno utvrĊuje se rentabilnost ukupne poslovne

imovine - kao znaĉajnije kategorije.

Rezultat ukupno uloženih sredstava može se posmatrati pre i posle oporezivanja.

Shodno'tome, razlikujemo bruto prinos i neto prinos na ukupni kapital.

4.3.5.2.1. Bruto prinos na ukupni kapital

S obzirom na to da u ovoj analizi sopstveni i pozajmljeni kapital imaju isti

tretman, bruto prinos na ukupni kapital predstavlja, zapravo, poslovni dobitak iz koga

se namiruju troškovi finansiranja i porezi i doprinosi na finansijski rezultat, a preostali

deo ĉini neto dobit. Dakle, ukupni kapital je ostvario poslovni dobitak. Poslovni

dobitak sadrži bruto dobitak i troškove tuĊeg kapitala.

stopa bruto prinosa na ukupan kapital = -------------------- ■—poslovni dobitak _______________ - x 100 ukupni kapital (sredstva)

Uobiĉajeno je da se ovaj pokazatelj izražava procentualnim uĉešćem. Ponekad se

izražava i koeficijentom. Tada se on obiĉno naziva „racio marža prinosa".

Raščlanjavanje stope prinosa

Da bi se otkrilo šta je dovelo do ustanovljene stope prinosa, potrebno je stopu

prinosa dekomponovati.

Ova varijanta se pretežno primenjuje u Evropi. Ova varijanta se pretežno primenjuje u SAD.


200 Vernimmen, P., op. cit., str. 206.

141

Stopa prinosa se može predstaviti kao proizvod marže dobitka iz poslovanja

(stope poslovnog dobitka) i koeficijenta obrta imovine.

a) Marža dobitka iz poslovanja meri uĉešće poslovnog dobitka (profit) u

ostvarenom prihodu od prodaje.

„ , , poslovni dobitak Marža dobitka poslovanja = -------------- " ------------------------------- x 100

prihodi od prodaje

Marža dobitka iz poslovanja je uslovljena: (a) odnosom prihoda od prodaje i cene

koštanja (ili nabavne vrednosti ukoliko je u pitanju roba) prodatih uĉinaka uvećanih za

troškove perioda i (b) koeficijentom obrta imovine.

Za dublje razumevanje promena marže dobitka iz poslovanja, neophodno je

izvršiti analizu bruto dobitka na prodaji, odnosno identifikovati uzroke koji su uslovili

promené bruto dobitka na prodaji. Bruto dobitak na prodaji se dobija kao razlika

izmeĊu prihoda od prodaje i cene koštanja realizovanih uĉinaka (ne sadrži troškove

perioda).

Analiza bruto dobitka na prodaji je moguća ukoliko je bilans uspeha sastavljen u

štafelnoj formi, ĉija razvijena forma podrazumeva iskazivanje cene koštanja prodatih

uĉinaka i troškova perioda po vrstama.

Bruto dobitak na prodaji je kljuĉna veliĉina za preduzeće, te „analiza bruto

dobitka na prodaji predstavlja prvi korak celokupne finansijske analize".200

Ukoliko

bruto dobitak na prodaji nije zadovoljavajući, neće biti zadovoljavajući nijedan drugi

oblik rezultata. Razume se da je preduzeće koje nije u stanju da prodaje proizvode po

višim cenama od cene koštanja osuĊeno na propast.

Pozitivan bruto dobitak na prodaji i dalje ne znaĉi da preduzeće ne posluje sa

gubitkom.

Od velikog je znaĉaja za ocenjivanje bruto dobitka na prodaji sagledati stra-

tegijsku poziciju preduzeća, jer strategijska pozicija neposredno determiniše njegovu

visinu, i time rentabilnost poslovanja. Preduzeće sa nepovoljnom strategijskom

pozicijom će brže ili sporije doći do proseĉnog ili negativnog bruto dobitka na prodaji,

dok će preduzeće koje ima dobru strategijsku poziciju biti rentabilnije od drugih

preduzeća iz sektora. „U pitanju je rezonovanje koje je više kvalitativno nego

kvantitativno, koje prethodi analizi bilansa uspeha."43

Od velikog je znaĉaja uoĉavanje razloga koji su doveli do promene poslovnog

dobitka. Jer, usmeravanje iskljuĉivo na rashode perioda može dovesti do kratkoroĉnog

poboljšavanja rezultata, ali će dugoroĉno, verovatno, ostati bez većeg efekta.

Najjednostavniji naĉin popravljanja poslovnog dobitka, na kratak rok, sastoji se u

otpuštanju radnika i smanjivanju plata zaposlenima uz smanjivanje opštih troškova

poslovanja. MeĊutim, ovo poboljšanje je obiĉno kratkog veka, a na srednji rok

posmatrano, za oĉekivati je da će se stanje pogoršati, verovatno ĉak i u odnosu na

poĉetno stanje. Naime, otpuštanje zaposlenih i smanjivanje plata doprinosi stvaranju

Vernimmen, P., ibidem.

Finansijska analiza

142

loše klime, ima za posledicu povećanu fluktuaciju zaposlenih, te sveukupno negativno

utiĉe na produktivnost. S druge strane, smanjivanje ulaganja u marketinške i

istraživaĉko-razvojne aktivnosti može znaĉajno da umanji rezultate budućih

obraĉunskih perioda, pa ĉak i da ugrozi sam opstanak preduzeća.

Za većinu kompanija su bolje dugoroĉne mere fokusirane na povećanje prodaje i

smanjenje cene koštanja proizvoda. Poboljšavanje bruto marže na prodaju je dobar

pokazatelj popravljanja rentabilitetnog položaja. Ovo, naravno, ne iskljuĉuje i

smanjivanje previsokih i nepotrebnih troškova perioda.

Kada preduzeća obraĉunavaju bruto dobitak na prodaji, prisutne su razlike u

obuhvatanju pojedinih troškova. Tako, na primer, mnogi analitiĉari smatraju da ne

treba uzeti u obzir troškove amortizacije nematerijalnih ulaganja, smatrajući da su ovi

troškovi provizorni, te da za iskazivanje rezultata eksploatacije nisu relevantni, iako su,

prema bilansnim šemama, uvi troškovi ukljuĉeni u rezultat ekspolatacije.

Nakon sagledavanja bruto dobitka na prodaji, vraćamo se na analizu marže

poslovnog dobitka.

Visoka marža poslovnog dobitka oznaĉava da je preduzeće sposobno da po

relativno visokim cenama proda uĉinke u odnosu na nastale troškove, i/ili da preduzeće

ima visok koeficijent obrta imovine. U nekim sektorima se ostvaruju visoke marže

dobitka po osnovu razlike izmeĊu prihoda od prodaje i cene koštanja (ili nabavne

vrednosti ukoliko je u pitanju roba) prodatih uĉinaka. Ovo je sluĉaj, na primer, sa

luksuznom robom, parfemima i sliĉno. S druge strane, u sektorima u kojima vlada

intenzivna konkurencija, profitne marže su, po ovom osnovu, ekstremno niske.

Preduzeća iz ovih sektora ostvaruju maržu poslovnog dobitka po osnovu visokog obrta.

Ovo je, na primer, sluĉaj u sektoru brze hrane ili lancima supermarketa. Veliki lanci

supermarketa vrše stalan napor u smanjivanju troškova, poslujući sa velikim brojem

dobavljaĉa koje prisiljavaju na što niže cene - koristeći prednosti svoje velike kupovne

moći. Po pravilu, profitnu maržu podižu prodajom svog brenda i forsirajući prodaju

proizvoda sa višom maržom, kao što su vina ili pripemljena hrana.

Marža poslovnog dobitka (poslovni dobitak u % poslovnih prihoda) ostvarena od strane kotiranih

evropskih preduzeda u periodu od 1997. do 2004. godine.

Sektori 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Aeronautika/odbrana 6% 7% 7% 6% 7% 6% 6% 8%

Prehrambeni proizvodi 10% 10% 11% 12% 12% 12% 13% 13%

Automobili 4% 5% 5% 4% 3% 4% 3% 4%

Potrošna dobra 6% 6% 7% 8% 7% 8% 7% 7%

Luksuzni proizvodi 18% 17% 18% 17% 13% 15% 17% 18%

Oprema 5% 5% 4% 5% 2% 4% 4% 6%

Pida 14% 15% 16% 16% 16% 17% 17% 16%

Hernija 11% 11% 10% 10% 9% 10% 9% 11%

Kozmetika 11% 12% 12% 12% 12% 12% 13% 14%

Distribucija prehrambenih proizvoda

4% 4% 4% 4% 4% 4% 4% 4%

Specijalizovana distribucija 6% 7% 8% 8% 8% 9% 9% 9%

Elektronika 8% 5% 8% 9% 0% 2% 6% 10%

Softver 26% 22% 17% 15% 18% 21% 23% 25%



143

Hoteli/turizam 5% 6% 7% 7% 7% 6% 5% 6%

Konstrukcioni materijali 9% 10% 11% 10% 10% 10% 10% 11%

Mediji 8% 11% 11% 11% 11% 11% 14% 16%

Rudnici i metali 2% 4% 7% 10% 7% 7% 8% 13%

Nafta&gas 11% 9% 10% 14% 13% 9% 10% 12%

Farmacija 19% 21% 21% 23% 24% 25% 25%. 26%

Usluge 7% 7% 8% 7% 6% 6% 6% 5%

Javne usluge 11% 11% 9% 8% 9% 11% 12% 13%

SSII 9% 10% 11% 10% 8% 5% 5% 5%

Telekomunikacije 14% 20% 19% 15% 14% 15% 19% 20%

Transport 6% 7% 6% 8% 4% 8% 7% 7%

Izvor: Exane BNP Paribas. Prema: Vemimmen, P., Finance d'entreprise, 6e édition par Pascal Quiry &

Yann Le Fur, Dalloz, Paris, 2005, str. 215.

b) Koeficijent obrta meri iznos prihoda koje preduzeće ostvari (naplati) na svaki

dinar uložene imovine.

Koeficijent obrta ukupne imovine = --------------- prihodi o prodaje ----------- ukupna imovina (ukupan kapital)

Koeficijent obrta pokazuje koliko preduzeće efikasno koristi svoju imovinu.

Ukoliko, na primer, jedan supermarket ima veće prihode po kvadratnom metru od

drugog, imaće veći koeficijent obrtaja.

Prema tome, stopa prinosa je odreĊena:

• sposobnošću ostvarivanja marže dobitka, i

• sposobnošću ostvarivanja što većeg prihoda na svaki dinar uloženih sredstva.

Koeficijent obrta uloženih sredstava pomnožen sa maržom dobitka (stopom

poslovnog dobitka) daje stopu bruto prinosa na ukupno uloženu imovinu, tj. na ukupan

kapital: . t , i i * prihodi o prodaje poslovni dobitak

stopa bruto prinosa na ukupan kapital = -------------------- c ------------ 1- ------ '- -------------- x --------------- " --------------------------------- X 1 0 0

ukupna kapital (ukupna imovina) prihodi od prodaje

4.3.5.2.2. Neto prinos na ukupni kapital

Neto prinos na ukupni kapital jednak je bruto prinosu na ukupni kapital po

odbitku poreza i doprinosa, a predstavlja zapravo zbir neto dobitka i neto rashoda

finansiranja. Prof Vernimen preporuĉuje upravo ovaj pokazatelj kao

najadekvatniji indikator rentabilnosti ekonomije.202

, i i neto dobitak + neto rashodi finansiranja . stopa neto prinosa na ukupan kapital = -------------------------------------------------------------- -— x 100

ukupni kapital (ukupna sredstva)

Budući da se bruto dobitak i neto dobitak utvrĊuju nakon plaćanja troškova tuĊeg

kapitala, pri utvrĊivanju stope neto prinosa na ukupni kapital, ove troškove treba

ponovo dodavati.

Da bi stopa neto prinosa na ukupni kapital bila vremenski i prostorno upo-rediva,

pri njenom utvrĊivanju se iskljuĉuje uticaj uštede u porezu po osnovu kamata. To se

postiže tako što se stopa neto prinosa na sopstveni kapital utvrĊuje na sledeći naĉin:

x100

Finansijska analiza

144

neto dobitak + troškovi (rashodi) kamata x (1 - poreska stopa izražena decimalnim brojem) ukupni kapital (sredstva)

Bez pomenutog iskljuĉivanja uštede u porezima, uporedivost bi bila narušena.

Dva preduzeća koja su ostvarila isti poslovni dobitak i ĉija je vrednost ukupnog

kapitala jednaka (ostvarila su istu stopu bruto prinosa na ukupni kapital), neće ostvariti

istu stopu neto prinosa na ukupni kapital jer će pred-uzeće sa većim uĉešćem tuĊeg

kapitala ostvariti uštedu u porezu, budući da su troškovi kamata izuzeti iz poreske

osnovice. Navedeno ćemo ilustrovati sledećim primerom.

Preduzeće A B

1. Poslovni dobitak 200.000 200.000

2. Sopstveni kapital 2.000.000 1.000.000

3. TuĊi kapital - 1.000.000

4. Ukupni kapital (2+3) 2.000.000 2.000.000

5. Stopa bruto prinosa na ukupni kapital 10% 10%

6. Troškovi kamata (10%) - 100.000

7. Bruto dobit (1-6) 200.000 100.000

8. Poreska stopa 50% 50%

9. Porez na rezultat 100.000 50.000

10. Neto dobit (7-9) 100.000 50.000

11. Neto prinos na ukupni kapital 100.000 150.000

12. Stopa neto prinosa na ukupni kapital 5% 7,5%

13. Stopa neto prinosa na ukupni kapital

sa iskljuĉenjem uticaja uštede na porezu 5% 5%

Visina stope bruto prinosa na ukupan kapital determinisana je stopom poslovnog

dobitka i efikasnošću korišćenja uloženih sredstava koja se iskazuje koeficijentom

obrta, odnosno zavisi od visine ekonomiĉnosti i racionalnosti korišćenja uloženih

sredstava. Visina stope neto prinosa na ukupni kapital, pored navedenog, zavisi i od

visine poreza i doprinosa na finansijski rezultat.44

Stopa prinosa na ukupni kapital nakon oporezivanja ostvarena od strane

kotiranih evropskih preduzeda u periodu od 1997. do 2004. godine

Sektori 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.



Automobili 6% 8% 7% 6% 4% 5% 4% 6%

Potrošna dobra 7% 9% 11% 12% 11% 15% 15% 14%


Oprema 6% 6% . 6% 7% 2% 6% 7% 12%

Pida 16% 13% 13% 13% 12% 12% 13% 12%

Hernija 9% 9% 7% 7% 6% 7% 6% 8%

Kozmetika 13% 14% 14% 13% 13% 15% 16% 14%

Distribucija prehrambenih proizvoda

10% 9% 8% 7% 8% 9% 9% 9%


Elektronika 11% 8% 11% 13% 0% 3% 8% 16%

Softver 34% 58% 55% 36% 38% 50% 40% 52%

Hoteli /turizam 3% 4% 5% 5% 5% 3% 5% 7%

U slučaju daje isključena ušteda u porezu po osnovu troškova kamate; u suprotnom, zavisi i od udela pozajmljenog kapitala.



145


Mediji 10% 10% 7% 5% 6% 7% 7% 9%

Rudnici i metali 2% 3% 5% 8% 6% 6% 8% 14%

Nafta&gas 10% 6% 9% 17% 14% 9% 11% 16%

Farmacija 18% 20% 16% 18% 20% 21% 21% 14%

Usluge 13% 14% 15% 9% 9% 8% 8% 8%

Javne usluge 7% 7% 6% 6% 7% 6% 7% 10%

SSII 12% 18% 17% 15% 12% " 8% 6% 10%


Transport 7% 7% 5% 6% 3% 6% 5% 7%

Izvor: Exane BNP Paribas. Prema: Vernimmen, P., Finance d'entreprise, 6e édition par Pascal Quiry &


4.3.5.3. Rentabilnost sopstvenog kapitala

Rentabilnost sopstvenog kapitala predstavlja stepen sposobnosti sopstvenog

kapitala da odbaci prinos od svoje upotrebe.

Rentabilnost sopstvenog kapitala se iskazuje stopom prinosa na sopstveni kapital,

koja se dobija iz odnosa neto dobitka i proseĉno angažovanog sopstvenog kapitala. . . • . i neto dobitak

stopa prinosa na sopstveni kapital = -------------------------------------------------------------------- x 100 sopstveni kapital (neto imovina)

Maksimizacija stope prinosa na sopstveni kapital na dug rok predstavlja osnovni

zahtev vlasnika preduzeća. Ĉesto se u literaturi istiĉe da je osnovni cilj poslovanja

maksimizacija neto dobitka na dug rok. MeĊutim, ukoliko bi se tako definisao cilj

poslovanja, menadžment preduzeća bi mogao povećati neto dobitak emitovanjem

akcija, odnosno uloga i ulaganjem dobijenog novca u državne obveznice ili blagajniĉke

zapise. Za većinu preduzeća (odnosno za preduzeća u kojima je stopa prinosa na

sopstveni kapital veća od kamatne stope koje nose obveznice, odnosno blagajniĉki

zapisi) to bi imalo za posledi-cu povećanje neto dobitka, ali i smanjivanje dobitka po

akciji (ako je u pitanju akcionarsko društvo), tj. imalo bi za posledicu umanjenu stopu

prinosa na sopstveni kapital. Zbog toga se maksimizacija stope prinosa na sopstveni

kapital ĉesto zagovara kao dokazani naĉin maksimizacije profita. Ipak, većina kom-

panija ima definisan cilj u vidu povećanja vrednosti akcija tokom vremena.45

Ovo je iz

razloga što cilj poslovanja definisan u vidu maksimizacije stope prinosa na sopstveni

kapital na dug rok, ne odreĊuje rokove i trajanje oĉekivanih prinosa, niti razmatra rizik

ulaganja. Navedeno ipak ne dezavuiše maksimiza-ciju stope prinosa na sopstveni

kapital na dug rok kao primarni cilj poslovanja, jer se tržišna vrednost akcija po pravilu

formira na osnovu anticipirane prinosne vrednosti preduzeća (sopstvenog kapitala). S

druge strane, ukoliko su investicioni projekti visokoriziĉni, „promašeni projekti" će za

posledicu imati umanjenu stopu prinosa. Tržišna vrednost akcije se u krajnjem sluĉaju

i formira na osnovu toga kako proseĉni investitori anticipiraju stopu prinosa na

Kompanije kao što su: The Coca-Cola Company, Mobil, The Quaker Oats Company, Ameri-tech, CambellSoup Company i brojne druge, upravo su definisale primarni cilj poslovanja na pomenuti način. Videti opširnije: Van Home C. James, Wachowicz M. John, Fundamentals o f Financial Managment, Ninth Edition, New Jersey: Prentice Hall, 1995, str. 3-6.

Finansijska analiza

146

sopstveni kapital na dugi rok. Ono što maksimiziranje tržišne vrednost akcija u suštini

ĉini adekvatnije formulisanim ciljem poslovanja u odnosu na maksimizaciju stope

prinosa na sopstveni kapital na dug rok, jeste taj što je tako definisan cilj operativan,

odnosno može se sagledavati stepen ispunjenja cilja preduzeća u kraćim vremenskim

periodima, što je od velikog znaĉaja kako za akcionare tako i za menadžment. Pitanje

neadekvatnog sagledavanja vrednosti preduzeća, odnosno precenjenosti ili

potcenjenosti akcija za sada neće biti razmatrano.

Stopa prinosa na sopstveni kapital ostvarena od strane kotiranih evropskih preduzeda u periodu od 1997. do 2004. godine

Sektori 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.



Automobili 4% 5% 5% 4% 3% 4% 3% 4%

Potrošna dobra 6% 6% 7% 8% 7% 8% 7% 7%


Oprema 5% 5% 4% 5% 2% 4% 4% 6%

Pida 14% 15% 16% 16% 16% 17% 17% 16%

Hernija 11% 11% 10% 10% 9% 10% 9% 11%

Kozmetika 11% 12% 12% 12% 12% 12% 13% 14%

Distribucija prehrambenih

proizvoda

4% 4% 4% 4% 4% . 4% 4% 4%


Elektonika 8% 5% 8% 9% 0% 2% 6% 10%

Softver 26% 22% 17% 15% 18% 21% 23% 25%

Hoteli /turizam 5% 6% 7% 7% 7% 6% 5% 6%


Mediji 8% 11% 11% 11% 11% 11% 14% 16%

Rudnici i metali 2% 4% 7% 10% 7% 7% 8% 13%

Nafta &gas 11% 9% 10% 14% 13% 9% 10% 12%

Farmacija 19% 21% 21% 23% 24% 25% 25% 26%

Usluge 7% 7% 8% 7% 6% 6% 6% 5%

Javne usluge 11% 11% 9% 8% 9% 11% 12% 13%

SSII 9% 10% 11% 10% 8% 5%' 5% 5%


Transport 6% 7% 6% 8% 4% 8% 7% 7%

Izvor: Exane BNP Paribas. Prema: Verni m m en, P., Finance d'entreprise, 6e édition par Pascal Quiry &


Interesantno je zapaziti da se u sektorima aeronautike, odbrane i hotelijerstva i

turizma ostvaruju približne stope prinosa na sopstveni kapital, dok imaju, s druge

strane, znaĉajno razliĉitu ekonomsku rentabilnost (stopu prinosa na ukupan kapital).

Ova razlika potiĉe zbog strukture kapitala, odnosno veliĉine duga: visoko uĉešće duga

u hotelijerstvu i turizmu (za finansiranje nekretnina), i slaba kod aeronautike i odbrane.

Kvalitet rentabiliteta sopstvenog kapitala je prema tome bolji u sektoru aeronautike i

odbrane nego u hotelijerstvu i turizmu.

4.3.5.4. Rentabilnost pozajmljenog kapitala

Rentabilnost pozajmljenog kapitala. Rentabilnost pozajmljenog kapitala ima u

fokusu finansijski rezultat koji je preduzeće ostvarilo korišćenjem pozajmljenih



147

sredstava. Ovako definisan finansijski rezultat ĉesto se naziva finansijski rezultat

izfinansiranja. Cena pozajmljenih sredstava izražena je pro-seĉnom kamatnom stopom.

Zarada koju je preduzeće ostvarilo korišćenjem ukupno uloženog kapitala, izražena je

stopom neto prinosa na ukupni kapital. Finansijski rezultat iz finansiranja je neutralan

na finansijski rezultat kad se pozajmljenim sredstvima zaraĊuje taĉno iznos potreban

za pokrivanje troškova njihovog pozajmljivanja, odnosno kad je stopa prinosa na

ukupan kapital jednaka proseĉnoj kamatnoj stopi na pozajmljene izvore. Finansijski

rezultat iz finansiranja je pozitivan kad se po osnovu upotrebe pozajmljenog kapitala i

kratkoroĉnih sredstava zaraĊuje više nego što se plaća zajmodavcu, odnosno kad je

stopa prinosa na ukupan kapital viša od proseĉne kamatne stope na pozajmljene izvore.

Treći mogući sluĉaj je kad su troškovi pozajmljivanja kapitala i kratkoroĉnih sredstava

viši od prinosa koje odbacuju, i tada je finansijski rezultat iz finansiranja negativan.

Znaĉajno je napomenuti da, ukoliko preduzeće posluje sa gubitkom, dolazi do

deformacije raĉuna rentabiliteta jer se dugovima na koje se plaćaju kamate finansira i

nastali gubitak.

4.3.5.5. Uticaj strukture kapitala na rentabilnost

Rentabilnost, kao stepen oplodnje kapitala, nužno je razmatrati s aspekta ukupnog

kapitala i aspekta sopstvenog kapitala. Lehman naziva rentabilnost ukupnog kapitala

rentabilnosti proizvodnje, a rentabilnost sopstvenog kapitala finansijskom

rentabilnošću.46

Razume se da je individualni vlasnik zainte-resovan samo za

rentabilnost sopstvenog kapitala. MeĊutim, ako ne želimo da rentabilnost bude

iskljuĉivo merilo uspeha vlasnika preduzeća, već merilo, uspeha celog preduzeća, tada

se meri uĉinak celog preduzeća, ne uzimajući u obzir vrstu finansiranja imovine.

Aksman istiĉe da je „rentabilnost ukupnog kapitala znaĉajnija od rentabilnosti

sopstvenog kapitala, budući da nas u principu ne interesuje ko je kapital stavio na

raspolaganje, tj. u kojoj meri seradi o sopstvenom ili o tuĊem kapitalu."47

Rentabilnost

ukupnog kapitala, stavljajući u odnos dobitak uvećan za troškove tuĊeg kapitala

odreĊenog perioda (najĉešće jedne godine) sa ukupnim angažovanim sredstvima

(ukupnim kapitalom), koji su ostvarili pomenuti prinos, predstavlja „pravu rentabilnost

i jednu od determinanti rentabilnosti sopstvenog kapitala",48

Sopstveni kapital, koji ĉini

deo ukupnog kapitala, „uĉestovao je u zaradi" u skladu sa svojim uĉešćem. Kad je

rentabilnost sopstvenog kapitala viša (niža) od rentabilnosti ukupnog kapitala

(rentabilnosti proizvodnje), tada je tuĊi kapital koji je investiran zajedno sa sopstvenim

kapitalom „zaradio" više (manje) nego što je stajao. Rentabilnost sopstvenog kapitala

će biti viša od rentabilnosti ukupnog kapitala kad je stopa troškova tuĊeg kapitala

(kamate na tuĊi kapital + sporedni troškovi tuĊeg kapitala) niža od rentabilnosti

ukupnog kapitala. Ta razlika izmeĊu stope prinosa proizvodnje (ukupnog kapitala) i

Prema: Lehman, M. R., Ailgemeine Betríebswirtschaftslere, Leipzig, 1928, str. 14. 47

Axmann, J. R., Flexible investitions - und Finanzierungspotitik, Wiesbaden, 1966, str. 63. 48

Axmann, J. R., op. cit, str. 65.

Finansijska analiza

148

stope troškova tuĊeg kapitala deluje u korist rentabilnosti sopstvenog kapitala.

Angažovanje tuĊeg kapitala se, dakle, isplatilo. Prema tome, angažovanjem tuĊeg

kapitala se povećava rentabilnost sopstvenog kapitala kad je stopa troškova tuĊeg

kapitala manja od rentabilnosti ukupnog kapitala.

Rentabilnost sopstvenog kapitala je kod razliĉitih stepena zaduženosti pro-

menljiva. To znaĉi da se rentabilnost sopstvenog kapitala može menjati pro-menom

stepena zaduženosti. Pod uobiĉajenom pretpostavkom da tuĊi kapital zaraĊuje više

nego što staje preduzeće, tj. da je rentabilnost ukupnog kapitala veća od stope troškova

tuĊeg kapitala, neto dobitak se povećava smanjivanjem zaduženosti preduzeća zbog

apsolutnog smanjenja troškova tuĊeg kapitala. MeĊutim, rentabilnost sopstvenog

kapitala se kod smanjenja zaduženosti uprkos tome smanjuje, budući da je utkaj

rastućeg uĉešća sopstvenog kapitala veći od uticaja rastućeg dobitka. Matematiĉki

posmatrano, smanjiće se brojilac (neto dobit se smanjuje zbog manjih rashoda

finansiranja), ali se imenilac povećava (povećano uĉešće znaĉi apsolutno povećanje

sopstvenog kapitala pri jednakom ukupnom kapitalu), što za posledicu ima

smanjivanje stope prinosa.

Budući da je tržišna kamatna stopa po pravilu niža od stope prinosa na ukupni

kapital, proizlazi da preduzeće treba da bude što više finansirano iz pozajmljenih

izvora. MeĊutim, povećavanje uĉešća tuĊeg kapitala u ukupnom kapitalu povećava

rizik banke i drugih poverilaca da će moći da naplate svoja potraživanja (kredite i

kamate). Stoga poverioci (banke) prilikom odobravanja kredita uglavnom zahtevaju od

preduzeća usklaĊivanje strukture kapitala sa pravilima finansiranja.

4.3.6. Racia pokrića

Racia pokrića imaju za cilj da ocene sposobnost preduzeća da izmiri fiksne i njima

sliĉne obaveze. Mogućnosti za izmirivanje obaveza su veće ukoliko je veća prinosna

moć preduzeća i ukoliko ima povoljniju strukturu kapitala.

Najĉešće se koriste sledeća racia pokrića:

• pokrivenost troškova kamata,

• pokrivenost duga,

• pokrivenost fiksnih obaveza, i

• pokrivenost preferencijalne dividende.

Agencije za rangiranje obveznica kao što su „Mood s Investors Service" i

„Standard & Poors" veoma ĉesto upotrebljavaju ove pokazatelje.

(a) Pokrivenost troškova kamata utvrĊuje se iz odnosa poslovnog dobitka i

troškova kamata.

n . . v , . . Poslovni dobitak Pokrivenost troškova kamata = —

Troškovi kamata

Pokrivenost troškova kamata predstavlja jedan od najtradicionalnijih pokazatelja

pokrića. Prikazuje koliko su puta zaraĊene kamate, odnosno sposobnost preduzeća da

pokrije troškove kamata. Što je ovaj odnos viši, utoliko je viša pokrivenost kamata i



149

finansijska moć, što će reći da je utoliko veća i sigurnost za poverioce. Zbog toga ovaj

pokazatelj pokazuje i potencijalnu sposobnost dodatnog zaduživanja. Pri datim

kamatnim stopama, finansijska moć je odreĊena strukturom kapitala. Što je struktura

kapitala povoljnija, utoliko je bilansna moć preduzeća veća.

(b) Pokrivenost duga. Pokazatelj stepena pokrića kamate ne govori ništa o

sposobnosti preduzeća da vrati glavnicu kredita. Nesposobnost preduzeća da isplati

dospelu glavnicu predstavlja neizvršenje ugovorne obaveze isto kao i neisplaćivanje

kamate. Stoga je korisno znati pokrivenost ukupnog duga.

Poslovni dobitak

Pokrivenost duga = ^ V1 , , Dospela glavnica Troškovi kamata + -

1-poreska stopa

Budući da dospela glavnica ne predstavlja poresko odbitnu stavku, već se

isplaćuje iz dobitka nakon oporezivanja, potrebno je glavnicu korigovati za efekat

poreza. Primera radi, ako je poslednji poslovni dobitak bio 4 mil. din., godišnja isplata

kamata na sve kredite 1,5 mil. din. dospela glavnica 1 mil. din. godišnje, poreska stopa

10%, pokrivenost duga bi bila:

n i - ^ - j 4 mil. din. Pokrivenost duga = --------------------------------------------------------------------------------------- = 1,53

1 mil. din. 1,5 mil. din. + -------------------------------------------------

1-0,10

Pokrivenost duga od 1,53 znaĉi da poslovni dobitak ne srne da padne za više od

34,64% da bi se iz njega mogle izmiriti obaveze.208

Što je odnos pokrića bliži jedinici,

utoliko je položaj preduzeća nepovoljniji. MeĊutim, odnos pokrića može biti i

negativan, a da je pri tome preduzeće sposobno da izmiri svoje obaveze ukoliko može

da obnovi svoja zaduženja kad glavnica doĊe na naplatu ili ako može da proda neku

imovinu.

Treba imati u vidu da dospela glavnica ne tereti poslovni dobitak, odnosno da

obaveza isplate glavnice ne predstavlja rashod. Prema tome, ovde se ocenjuje

mogućnost supstitucije pozajmljenog kapitala sopstvenim. Koeficijent pokrivenosti

duga veći od 1 obezbeĊuje supstituciju pozajmljenog kapitala sopstvenim, ali samo

pod uslovom da se pri raspodeli neto dobitka zadrži dobitak u visini dospele glavnice.

MeĊutim, treba napomenuti da je za ovu svrhu bolji pokazatelj cash flow.

(c) Pokrivenost fiksnih obaveza. Preduzeća ĉesto koriste sredstva u zakupu. Pored

dospele glavnice dugova i troškova kamata, sada će se uzeti u obzir i troškovi zakupa.

Pokrivenost fiksnih zaduženja se, prema tome, utvrĊuje na sledeći naĉin: , . iC1 , . . Poslovni dobitak + Troškovi zakupa

Pokrivenost fiksnih zaduženja = --------------------------------------------------------------------------------- ----------------------- _ *. . i v. . i , Dospela glavnica Troškovi zakupa + Troškovi kamata +

1-poreska stopa

Finansijska analiza

150

Ukoliko se poslovni dobitak ne bi uvećao za troškove zakupa, imali bismo

situaciju da se troškovi zakupa dva puta zaraĉunavaju, jer su oni već jedanput

obuhvaćeni u rashodima pri obraĉunu poslovnog dobitka. Ovo je, dakle, razlog što se

poslovni dobitak uvećava za iznos zakupa. U sluĉaju da je uvećani poslovni dobitak

troškovima zakupa po odbijanju poreza na finarisijski rezultat veći od fiksnih

zaduženja, obezbeĊen je uslov supstitucije pozajmljenog kapitala sopstvenim

kapitalom. Da li će ona biti i stvarno izvršena, zavisi od politike raspodele finansijskog

rezultata.

(d) Pokrivenost preferencijalne dividende. Kako i preferencijalna dividenda za

preduzeće predstavlja obavezu nezavisnu od ostvarenog finansijskog rezultata, i nju

moramo uzeti u obzir ako želimo da utvrdimo pokrivenost ukupnih fiksnih obaveza.

Budući da preferencijalne dividende nisu jedine obaveze za preduzeće, nužno je u

imenitelj ukljuĉiti i ostale fiksne obaveze. To znaĉi da će se pokrivenost

preferencijalne dividende utvrĊivati tako što se će se u prethodno prikazanoj formuli

imenilac uvećati za preferencijalne dividende. MeĊutim, pošto je izvor za njeno

pokriće neto dobitak, potrebno je uvećati imenilac i za porez na finansijski rezultat koji

na nju otpada.

4.3.7. Brzi testovi kao instrumenti za ocenu solventnosti i

boniteta preduzeda

U praksi su razvijani tzv. brzi testovi, u nameri da se analitiĉarima omogući brzo

ocenjivanje solventnosti i boniteta preduzeća.

4.3.7.1. „Brzi test I" za ocenjivanje solventnosti

Jedan od brzih i jednostavnih testova, koji analitiĉari uĉestalo primenju-ju, za

ocenjivanje mogućnosti preduzeća da izmire obaveze koje u budućnosti dospevaju,

sastoji se u primeni i interpretaciji sledećeg racia:49

Neto obaveze Poslovni dobitak uvedan za

troškove amortizacije

Poslovni dobitak uvećan za troškove amortizacije odgovara engleskom pojmu

EBITDA (Earnings Before Interest, Taxes, Depreciation and Amortization),50

™

odnosno EBDIT (Earnings Before Depreciation, Interest and Taxes).51

Ovaj pokazatelj je inspirisan anglosaksonskom praksom, gde je EBITDA veoma

bliska neto novĉanom toku iz eksploatacije. Ovaj pokazatelj je dobio na znaĉaju nakon

otkrivanja sve uĉestalijih prevara vršenih neadekvatnim otpisivanjima. Budući da

EBITDA ignoriše troškove amortizacije, Wall Street se sa EBIT fokusirao na

Prema: Vernimmen, P., op. cit., str. 279. 50

Koristi se u Velikoj Britaniji. 51

Koristi se u SAD.

212 Videti opširnije u okviru glave u kojoj se obrađuje cash flow analiza.



151

EBITDA. MeĊutim, u poslednje vreme se sve uĉestalije koristi raspoloživi (slobodan)

novĉani tok (free cashflow)?2

Ovaj izuzetno empirijski racio se smatra kritiĉnim kada se kreće oko 4.213

Racio

manji od 4, pruža osnovu za verovanje da je preduzeće sposobno da izmiri obaveze.214

Grubo posmatrano, racio 3 znaĉi da preduzeće može da izmiri obaveze za 3 godine

ukoliko bi obustavilo svako investiranje u tom periodu, i ukoliko se zanemari porez.

Naravno, niko ni ne zahteva od preduzeća da izmiri sve obaveze nakon tri godine, niti

da u potpunosti zaustavi investiranje, ali ukoliko se takva potreba nametne, preduzeće

neće bankrotirati. Preduzeće koje ima ovaj racio veći od 4, ocenjuje se kao riziĉno,

odnosno javlja se sumnja da preduzeće neće biti sposobno da normalno izmiruje

obaveze.

Naravno, kao i svaki drugi racio pokazatelj, i ovaj pokazatelj treba posma-trati

kao indikator, a ne kao apsolutni pokazatelj. Ovaj pokazatelj je većeg informacionog

znaĉaja ukoliko je reĉ o preduzeću ĉiji su novĉani tokovi predvidivi i stabilni, nego

ukoliko je reĉ o preduzeću ĉiji je novĉani tok osetljiv na konjunkturna kolebanja.

Statistiĉka studija pokazuje kretanje ovog racia za kotirana evropska preduzeća u

periodu od 1997. do 2004. godine:

Sektori 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Aeronautika/odbrana 0,4% 0,9% 1% 0,8% 0,8% 0,4%

Prehrambeni proizvodi 0,2% 0,7% 0,4% 1,9% 2,3% 1,7% 1,5% 1,2%

Automobili 0,4% 0,6% 0,4% 0,2% 0,1%

Potrošna dobra 1,4% 1,4% 1,0% 1,1% 0,8% 0,4% 0,3% 0,4%

Luksuzni proizvodi 1,6% 2,4% 3,2% 2,4% 3,3% 2,2% 1,7% 1,2%

Oprema 0,5% 0,3% 1,2% 1,3% 2,3% 1,4% 1,2% 0,6%

Pida 1,2% 1,7% 1,8% 1,9% 2,0% 2,3%. 1,9% 1,6%

Hernija 0,9% 1,0% 1,3% 1,9% 1,5% 1,3% 1,4% 0,9%

Kozmetika 0,4% 0,3% 0,5% 0,9% 0,6% 0,4% 0,1% 0,4%

Distribucija prehrambenih

proizvoda

1,0% 1,5% 1,9% 2,5% 2,2% 2,1% 1,9% 1,7%

Specijalizovana distribucija 1,1% 1,4% 1,2% 1,4% 1,5% 1,5% 1,2% 1,0%

Elektronika 0,3% 0,1% 0,2% 0,8% Hoteli /turizam 7,9% 5,9% 5,1% 6,0% 5,7% 6,4% 6,3% 5,3%

Konstrukcioni materijali 1,7% 1,7% 2,5% 2,6% 3,0% 2,8% 2,5% 2,1%

Mediji 1,2% 1,6% 2,6% 2,4% 2,8% 2,4% 1,7% 1,1%

Rudnici i metali 3,3% 2,6% 1,9% 1,7% 2,2% 2,0% 1,5% 0,8%

213 Prema: Vernimmen, P., op. cit., str. 279.

214 Prema: Vernimmen, P., ibidem.

Finansijska analiza

152

Nafta&gas 0,6% 0,9% 1,1% 0,4% 0,5% 0,8% 0,7% 0,4%

Farmacija 0,0%

Usluge 1,4% 1,6% 2,2% 2,7% 2,6% 2,7% 2,4% 2,1%

Javne usluge 1,0% 1,3% 2,2% 2,6% 2,4% . 3,0% 2,4% 2,3%

SSII 0,3% 0,5% 0,5% 0,2%

Telekomunikacije 1,6% 1,6% 1,8% 3,0% 2,6% 2,4% 1,7% 1,5%

Transport 2,7% 2,7% 3,3% 3,0% 4,0% 2,5% 2,5% 2,8%

zvor: Exane BNP Paribas. Prema: Vernimmen, P., Finance d'entreprise, 6e edition par Pasca

Quiry & Yann Le Fur, Dalloz, Pariš, 2005, str. 280.

Uoĉljivo je da su preduzeća iz sektora hotelijerstva, javnih usluga i transporta

najzaduženija preduzeća meĊu velim kotiranim evropskim preduzeći-ma. Ovo se

tumaĉi time što je reĉ o kapitalno intenzivnim sektorima i ĉinjenicom da su kreditori

spremniji da odobravaju kredite preduzećima koji imaju postrojenjsku imovinu ĉija je

vrednost nezavisna od eksploatacije (hoteli, bio-skopske sale), ili kojom se aktivno

trguje na sekundarnom tržištu (avioni), što umanjuje rizik naplate ukoliko poslovanje

loše krene.

4.3.7.2. „Brzi test II" kao instrument za ocenjivanje boniteta preduzeda

U cilju brzog sagledavanja i ocenjivanja boniteta preduzeća, razvijen je tzv. Brzi

test (Quick test). Test se zasniva na ĉetiri pokazatelja uz obrazloženje: ne treba

pretpostaviti da će se proširenjem ovih pokazatelja na 30 pokazatelja, dobiti u naĉelu

drugaĉiji iskaz. Više pokazatelja ima samo prednost brže spoznaje mogućih izvora

slabosti.52

Brzi test se zasniva na ĉetiri pokazatelja koja odražavaju: strukturu kapitala,

rentabilnost prometa i ukupnog kapitala i dinamiĉku likvidnost.

Pokazatelj Skala za ocenjivanje

Vrlo dobro Dobro Srednje Loše

Stepen samofinansiranja >30% >20% > 10% < 10%

Rentabilnost prometa >10% >8% >5% <5%

Rentabilnost ukupnog kapitala (angažovanih

sredstava)

>20% > 15% >8% <8%

Faktor zaduženosti (obaveze / cash flow) < 3 godine < 5 godina < 12 godina < 12 godina

Izvor: Kralicek, P., Kennzahlen für Geschäftsführer, Ueberreuter, Wien., 1989, str. 29. Prema:

Osmanagic Bedenik, N., ibidem.

Promene pokazatelja ukazuju na promene imovinskog i finansijskog položaja i

zaraĊivaĉke sposobnosti, što ima za posledicu poboljšanje, odnosno pogoršanje

boniteta analiziranog preduzeća. Pravilna interpretacija racio brojeva predstavlja

osnovnu pretpostavku za donošenje ispravnih zakljuĉaka, te donošenje odgovarajućih

poslovnih odluka. Budući da se finansijski izveštaji (sa izuzetkom Izveštaja o

novĉanim tokovima) sastavljaju na obraĉunskoj osnovi {Accrual Basis), promena

raĉunovodstvenih politika ima za posledicu drugaĉije iskazane bilansne vrednosti, što

dovodi do deformacija u samim pokazateljima, baziranih na nerealnoj i neuporedivoj

Kralicek, R, Kennzahlen für Geschäftsführer, Ueberreuter, Wien, 1989, str. 29. Prema: Osmanagic

Bedenik, N.> „Poslovnom analizom godišnjeg financijskog izvješća do poslovnog uspjeha",

Računovodstvo, revizija i financije, br. 3/2004, str. 44.



153

osnovi. Upravo zbog uporedivosti se i insistira na naĉelu stalnosti, koje nalaže da se

bilansne šeme i raĉunovodstvene politike ne menjaju, odnosno da se usvojene

raĉunovodstvene politike dosledno primenjuju. Prema tome, analiziranje, a zatim

projektovanje trendova je osnovano iskljuĉivo ukoliko je obezbeĊena uporedivost

podataka. Dakle, zakljuĉci na koje upućuju promene finansijskih pokazatelja mogu biti

pogrešni, ukoliko se pažljivo ne sagledaju uzroci njihove promene. Uzroci promena

mogu se javiti kao posledice promena raĉunovodstvenih politika, zabranjenog

vrednovanja interno stečenog goodwill-a ili nekog drugog razloga.

4.4. Neto obrtni fond kao instrument finansijske analize

Neto obrtni fond (Fonds de roulement) ili - kako se u literaturi ĉesto naziva - neto

obrtna sredstva ili neto obrtni kapital, pokazuje deo dugoroĉnog kapitala (sopstvenog i

dugoroĉno pozajmljenog kapitala) kojim su finansira-na obrtna sredstva ili, drugaĉije

reĉeno, pokazuje koliko je obrtnih sredstava finansirano dugoroĉnim kapitalom. NOF

odgovara raĉunskoj veliĉini koja se dobija iz razlike izmeĊu dugoroĉnog kapitala

(sopstvenog i tuĊeg) i po-strojenjske (stalne) imovine. NOF se može izraĉunati i kao

razlika izmeĊu obrtnih sredstva i kratkoroĉnih obaveza. Tada se naziva neto obrtna

sredstva {Working capital). U pitanju je, naravno, raĉunski ista veliĉina, koja pokazuje

deo obrtnih sredstava finansiranih dugoroĉnim kapitalom.

1) Neto obrtni fond = Sopstveni kapital + Dugoroĉne obaveze - Stalna imovina

2) Neto obrtna sredstva (imovina) = Obrtna sredstva - Kratkoroĉne obaveze


154

Shema 9. Prikaz neto obrtnog fonda

Aktiva

Pasiva

(obrtna sredstva finansirana iz

kratkoročnih obaveza)

Kratkoročne obaveze

Neto obrtni fond se može dekomponovati na sopstveni i tuĊi neto obrtni fond.

Sopstveni obrtni fond je deo sopstvenog kapitala putem kojeg se finan-siraju obrtna

sredstva, dok tuĊi obrtni fond prikazuje iznos finansiranja obrtnih sredstava iz

dugoroĉnih obaveza.

Imajući u vidu da zlatno bilansno pravilu u širem smislu zahteva da dugoroĉno

vezana imovina bude finansirana iz dugoroĉno raspoloživog kapitala, odnosno da

pravilo „1:1" zahteva da potraživanja i gotovinski ekvivalenti budu jednaki

kratkoroĉnim obavezama, proizlazi da neto obrni fond treba da bude jednak

gvozdenim zalihama. MeĊutim, već smo napomenuli da pravila finansiranja nemaju

opštu važnost, odnosno da imaju vrlo malu praktiĉnu upotrebu, što će reći da je

optimalna visina neto obrtnog fonda individualno uslovljena. Ona zavisi od niza

faktora, kao što su: vrsta i veliĉina preduzeća, stopa rentabiliteta, politika nabavke i

prodaje, odnos izmeĊu sopstvenog i pozajmljenog kapitala, visina i uslovi korišćenja

dugoroĉnih zajmova, politika ekspanzije, veština upravljanja finansijama preduzeća i

drugi. Smatra se da jedno preduzeće ima normalnu visinu neto obrtnog fonda ukoliko

ostvaruje optimalni poslovni rezultat uz nesmetano izvršavanje dospelih obaveza (li-

kvidnost), ali ne samo u prošlosti nego i u doglednoj budućnosti.

U nastavku ćemo prikazati nekoliko primera koji ilustruju individualnu

uslovljenost visine neto obrtnog fonda.53

(1) Jedno autobusko preduzeće koje svoje usluge naplaćuje u gotovu, a ĉija se obrtna

sredstva uglavnom sastoje iz zaliha rezervnih delova, maziva i goriva, nabavljanih

na kredit, može sa neznatnim ili nikakvim neto obrtnim fondom bez ikakvih

poteškoća da izvršava svoj e obaveze, naravno, pod pretpostavkom da rentabilno

posluje. S druge strane, preduzeće za proizvodnju alkoholnih pića, sa procesom

proizvodnje koji podrazumeva višegodišnje odležavanje proizvoda u cilju

53 Prema: Rankovid, J., Upravljanje finansijama preduzeda, deveto pon. izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1999, str. 150.

Imobilizacije

Sopstveni kapital

Neto obrtna sredstva

Dugoročne obaveze


155

dostizanja odreĊenog kvaliteta, mora imati veoma visok neto obrtni kapital, po

mogućstvu iz sopstvenog kapitala.

(2) Preduzeću koje svoje proizvode prodaje uz odloženo plaćanje ili kupcima svojih

proizvoda odobrava dugoroĉne kredite, biće verovatno potreban veći neto obrtni

fond od iznosa ukupnih zaliha.

(3) Preduzeće koje zalihe materijala nabavlja iz udaljene prekookeanske zemlje

moraće da nabavlja i lageruje veće koliĉine zaliha, te će mu biti potreban visok

neto obrtni fond. Za razliku od pomenutog preduzeća, preduzeće koje proizvodi

iskljuĉivo po narudžbini koje se avansiraju, može da ima i negativni neto obrtni

fond.

(4) Preduzeće koje se po prirodi svog poslovanja odlikuje velikim nabavkama, ĉije

zalihe prelaze imobilizacije, treba da ima srazmerno veći obrtni fond od

preduzeća ĉije su zalihe znaĉajno ispod imobilizacija i koje se, uz to, ne

zadržavaju u preduzeću.

(5) O preduzeću koje stalno jaĉa neto obrtni fond, u prvi mah možemo zakljuĉiti da

jaĉa flnansijsku snagu, tj. sigurnost i potencijalnu likvidnost. MeĊutim, ukoliko je

jaĉanje neto obrtnog fonda posledica gomilanja neto dobitka i amortizacije, to

znaĉi da preduzeće odlaže zamenu i modernizaciju postrojenja, što može biti

greška sa nesagledivim posledica ma.

U poslednjem primeru je uoĉljivo daje od kljuĉnog znaĉaja utvrĊivanje uzroka

koji su doveli do promené u visini neto obrtnog fonda. U naĉelu, svako povećanje

dugoroĉnih izvora finansiranja uz nepromenjenu visinu stalne imovine, kao i svako

smanjenje stalne imovine uz nepromenjenu visinu dugoroĉnih izvora, dovodi do

povećanja neto obrtnog fonda i vice versa. Prema tome, do povećanja neto obrtnog

fonda dolazi:

• kada su prihodi veći od rashoda bez amortizacije,

• prodajom osnovnih sredstava,

• smanjenjem dugoroĉnih plasmana,

• povećanjem dugoroĉnih zajmova,

• konverzijom kratkoroĉnih u dugoroĉne zajmove,

• emisijom akcija, odnosno novim vlasniĉkim udelima.

Smanjenje neto obrtnog fonda nastaje:

• nabavkom osnovnih sredstava,

• povećanjem dugoroĉnih ulaganja,

• isplatom anuiteta po osnovu dugoroĉnih zajmova, tj. otplatom obveznica,

• gubitkom,

• isplatom dobitka iz ranijih godina.

Analiza neto obrtnog fonda na odreĊeni dan nije u stanju da pruži zadovoljavajući

odgovor na pitanje dali je preduzeće adekvatno strukturirano i da li je u bliskoj

budućnosti obezbeĊeno izvršenje obaveza plaćanja. Drugim recima, analiza neto

obrtnog fonda je nepodobna za ocenu kratkoroĉne likvidnosti.

Znaĉaj analize neto obrtnog fonda jeste u tome što se na osnovu varijacija neto

obrtnog kapitala u sukcesivnim obraĉunskim periodima:


156

• lako i brzo otkrivaju tendencije u razvoju finansijske strukture preduzeća;

• lako vrši rekonstrukcija istorije finansiranja u prošlosti, i

• snabdeva rukovodstvo preduzeća indikacijama solventnosti.54

Postoji meĊuzavisnost kretanja izmeĊu visine osnovnih sredstava, zaliha i neto

obrtnog fonda. Naime, investicije u osnovna sredstva zahtevaju i adekvatno povećanje

obrtnih sredstava, u okviru kojih i povećanje zaliha - što treba da bude praćeno i

povećanjem neto obrtnog fonda u cilju uspostavljanja i održavanja finansijske

ravnoteže. Brži rast zaliha od rasta neto obrtnog fonda indicira narušavanje

ravnotežnog položaja. U obrnutom sluĉaju potrebno je izvršiti dopunsku analizu koja

treba da pokaže da li je došlo do smanjivanja rentabilnosti kao posledice preterane

likvidnosti.

Možemo da zakljuĉimo da je neto obrtni fond jedan od instrumenata analize

finansijskog položaja preduzeća kao što su i racio brojevi. „Ali, dok racio analiza

svoje zakljuĉke zasniva na karakteristiĉnim relacijama bilansnih delova, analiza neto

obrtnog fonda polazi uvek od celine bilansa i svoje zakljuĉke zasniva na

karakteristiĉnim promenama celine u kretanju."55

Dakle, NOF se po pravilu koristi kao

instrument dinamiĉke finansijske analize, po pravilu za period od 2 do 5 godina.

O znaĉaju neto obrtnog fonda kao instrumenta analize svedoĉi i ĉinjenica daje IV

direktiva EU predvidela (ĉlan 10) obavezu izraĉunavanja i obelodanji-vanja NOF kao

posebne pozicije bilansa stanja.

4.5. Analiza zasnovana na veličini tokova

Pokušaji izvoĊenja zakljuĉaka o mogućnosti izmirivanja obaveza na osnovu

veliĉina stanja su opravdani, samo ukoliko su ispunjene sledeće pretpostavke:56

1. da bilansi pružaju uverljive informacije o terminima dospeća platežnih obaveza;

2. da se bilansnom procenom može sa sigurnošću utvrditi visina oĉekivanih

primanja i izdavanja u budućnosti, iz ĉega bi se procenila pokrivenost platežnih

obaveza platežnih mogućnostima;

3. da bilansi sadrže sva buduća primanja i izdavanja;

4. da je otuĊenje postrojenjske imovine moguće;

5. da je otuĊenje postrojenjske imovine povezano sa povraćajem (isplatom)

sopstvenog kapitala, kojim je postrojenjska imovina finansirana.

„Iz ĉinjenice da pomenute pretpostavke nisu ispunjene izveden je zakljuĉak da je

iskazna moć metoda orijentisanih na stanje ograniĉena za ocenu buduće likvidnosti.

Njihov stvarni domet ograniĉava se na izražavanje tendencije buduće likvidnosti, koja

je utoliko ispravnije odmerena ukoliko je pretpostavka o nepromenjenom ponašanju

rukovodstva preduzeća u odnosu na likvidnost bliža realnosti, i obrnuto."57

Ograniĉenost metoda analize likvidnosti orijentisanih na stanje uslovilo je razvijanje

Prema: Rankovid, J., Upravljanje finansijama preduzeda, deveto pon. izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1999, str. 151. 56

Rankovid, J., „Izveštaj o tokovima kapitala - sastavljanje i čitanje", Ekonomika preduzeda, br. 11-12, Beograd, 1992. 57 Ibidem.


157

metoda analize likvidnosti orijentisanih na veliĉinu toka. Analiza likvidnosti

zasnovana na toku na osnovu analogije tokova plaćanja iz prošlosti izvodi zakljuĉke o

mogućnostima plaćanja u budućnosti. Poslovna praksa i struĉna literatura razlikuju

dve osnovne metode analize likvidnosti zasnovane na veliĉini toka: (1) metoda koja se

zasniva na veliĉini neto novĉanog toka (Cashflow analiza) i (2) metoda zasnovana na

tokovima kapitala (Funds flow analiza)

4.5.1. Cash flow analiza

4.5.1.1. Pojam Cash flow

Osnovna prepreka za merenje cash flow jeste postojanje razliĉitih tokova novca.

Postoje prilivi novca u preduzeće (cash inflows) i odlivi novca iz preduze-ća (cash

outflows). Pri tome, u svakom trenutku postoji i odreĊena koliĉina novca na tekućem

raĉunu i blagajni preduzeća (cash on hands), a iznos ovog novca znaĉajno varira meĊu

preduzećima kao posledica razliĉite veliĉine, specifiĉnosti poslovanja i upravljanja

neto obrtnim fondom. I šta je zapravo cashflow7. Da li je to ukupan iznos priliva novca

u preduzeće tokom odreĊenog perioda?; da li je to ukupan iznos priliva novca u

preduzeće zaraĊenog po osnovu obavljanja poslovne delatnosti tokom odreĊenog

perioda? (dakle, bez priliva novca po osnovu novih vlasniĉkih ulaganja, dodatnog

zaduživanja ili novca koji potiĉe od prodaje postrojenjske imovine, uĉešća u kapitalu

ili materijala); da li je to ukupan iznos odliva novca iz preduzeća tokom odreĊenog

perioda?; da li je to ukupan iznos odliva novca isplaćenog za potrebe tekućeg

poslovanja tokom odreĊenog perioda?; da li je to razlika izmeĊu ukupnog priliva i

odliva novca za odreĊeni period?; da li je to razlika izmeĊu ukupnog priliva i odliva

novca zaraĊenog po osnovu obavljanja poslovne delatnosti tokom odreĊenog perioda?

„Ne postoji nijedna posebna (konkretna) definicija pojma cashflow - i ovo je,

verovatno, razlog zbog kojeg vlada tolika konfuzija po pitanju merenja cash flow-a "58

Cashflow, odnosno priliv gotovine ili tok gotovine, koristi se u dva osnovna

znaĉenja:

(a) kao stalni protok primanja i izdavanja koji protiĉe kroz preduzeće (bruto

cashflow), ili kao razlika izmeĊu primanja od prodaje roba i usluga, s jedne strane,

i izdavanja povezanim sa proizvodnjom i prodajom roba i usluga, s druge

strane (neto cashflow), i

(b) kao suma dobitaka, amortizacije i drugih troškova koji ne prouzrokuju izlaz

gotovine (troškovi dugoroĉnih rezervisanja) ili deo neto obrtnog fonda koji proizlazi iz

poslovnog procesa.

4.5.1.2. Cash flow kao instrument za ocenu likvidnosti

Cashflow shvaćen u prvom smislu je predmet planiranja u cilju održavanja

likvidnosti i instrument izvršenja plana novĉanih tokova. Dakle, ova analiza je

usmerena na „utvrĊivanje visine (iznosa) primanja koji ostaje preduzeću na

slobodnom i dugoroĉnom raspolaganju, na osnovu ĉega se izvode zakljuĉci o

Peterson, P., Fabbozi F.( op. cit., str. 174.


158

mogućnostima ulaganja za finansiranje neredovne upotrebe sredstava (investicije), za

finansiranje potreba po osnovu proširenja obima poslovanja (povećanim korišćenjem

kapaciteta), za vraćanje dospelih dugoroĉnih obaveza (zajmova), a da pri tome ne

bude potrebno angažovanje dodatnog stranog (pozajmljenog) kapitala."59

Naravno, što

je neto novĉani tok {cash flow) veći, preduzeće je manje zavisno i stabilnije.

Rentabilno poslovanje ne znaĉi obavezno i da je preduzeće likvidno, ĉak i kada

preduzeće ne investira u potrojenjsku imovinu. Navedeno se dogaĊa kada preduzeću

brže dospevaju obaveze nego što dospevaju potraživanja na naplatu, a situacija je teža

ukoliko preduzeće pri tome povećava obim proizvodnje. Poslovanje sa dobitkom bez

gotovine ilustrovaće se sledećim primerom.

Novoosnovano inokosno preduzeće (preduzetnik) koje proizvodi npr. domaće

kolaĉe pokrenuto je sa 20.000 dinara gotovine.60

Kolaĉe prodaje speci-jalizovanim

prodavnicama prehrambene robe. U prva tri meseca preduzeće ostvaruje sledeće

prihode: 40.000 din., 60.000 din., i 90.000 din. Cena koštanja kolaĉa iznosi 60% od

prodajne cene, a troškovi perioda iznose 20.000 din. na meseĉnom nivou. Dakle,

preduzeće ostvaruje zdrav trend rasta proizvodnje i prodaje. Pojednostavljeni izveštaj

o uspehu bi izgledao ovako:

din

.

januar februar mart

Prihod 40.000 60.000 90.000

Cena koštanja prodatih učinaka 24.000 36.000 54.000

Bruto prodajni dobitak 16.00Q 24.000 36.000

Troškovi perioda 20.000 20.000 20.000

Bruto dobit/gubitak -4.000 4.000 16.000

Kako se vidi iz priloženog, preduzeće već od februara rentabilno posluje.

MeĊutim, kada se u razmatranje uzme okolnost da preduzeće ima obavezu da izmiri

obaveze prema svojim dobavljaĉima u roku od 30 dana, a naplaćuje svoja potraživanja

u roku od 60 dana, tada se uviĊa da je preduzeće suoĉeno sa problemom nelikvidnosti.

Jer, u januaru preduzeće ne naplaćuje ništa od svojih kupaca, dakle nema priliva

novca. Budući da obaveze prema dobavljaĉima izmiruje u roku od mesec dana, ono

nema ni odlive po tom osnovu. Budući da vlasnik sam peĉe kolaĉe, nema odliva ni po

osnovu isplate zarada, te je jediniodliv u januaru, isplata zakupa, komunalija i si.

(troškovi perioda). Imajući u vidu da preduzeće raspolaže sa 20.000 din. (poĉetnog

kapitala), ono izmiruje obaveze i ostaje bez gotovine. U februaru, preduzeće ima

potraživanja od kupaca 100.000 din. (40.000 din. iz januara i 60.000 din. iz februara),

ali još uvek nije ništa naplatilo (potraživanja naplaćuje u roku od 2 meseca). S druge

strane, mora da plati materijal nabavljen u januaru, tj. dospevaju na naplatu obaveze

prema dobavljaĉima u iznosu od 24.000 dinara. Pred toga, preduzeće mora da isplati

20.000 din. po osnovu troškova perioda. Time se preduzeće suoĉava sa nedostatkom

gotovine u iznosu od 44.000 dinara. U martu se situacija dodatno pogoršava.

Preduzeće naplaćuje potraživanja iz januara u iznosu od 40.000 din., ĉime se

59

Rankovič, J., „Izveštaj o tokovima kapitala - sastavljanje i čitanje", Ekonomika preduzeda, br. 11-12, Beograd, 1992. 60

Preuređen primer je preuzet iz: Berman, K., Knight, J., op. cit., str. 126-128.


159

nedostatak gotovine umanjuje te iznosi 4.000 din, ali zato dospevaju obaveze za

kupljen materijal u februaru u iznosu od 36.000 i obaveze nastale na osnovu troškova

perioda iz marta u iznosu od 20.000 dinara. Prema tome, u martu je preduzeće suoĉeno

sa nedostatkom gotovine od 60.000.dinara. Budući da raste obim proizvodnje,

prirodno je oĉekivati da će preduzeće biti primorano i da zaposli još ljudi, što će

dodatno pogoršati nelikvidnost.

Kod novoosnovanih preduzeća, gde se obim proizvodnje i prodaje povećava iz

meseca u mesec, od kritiĉnog je znaĉaja obezbedivanje dodatnih izvora gotovine,

budući da se preduzeće permanentno suoĉava sa nedostatkom gotovine sve dok se

obim proizvodnje povećava. Dakle, sve dok se obim proizvodnje povećava, preduzeće

nikada neće uspeti da obezbedi likvidnost, sem ukoliko obezbedi dodatne izvore

gotovine. Neobezbedeni dodatni izvori gotovine su jedan od razloga što veliki broj

kompanija bankrotira u prvoj godini rada.61

U nastavku će se prikazati primer u kome preduzeće posluje sa gubitkom, a ne

suoĉava se sa problemom likvidnosti. To je sluĉaj sa preduzećima koji naplaćuju

uĉinke (gotove proizvode, robu ili usluge) u gotovini, dok obaveze prema

dobavljaĉima izmiruju na odloženo. To je sluĉaj sa prodavcima na malo, restoranima,

bioskopima, prevoznicima. Naravno, ovakva situacija je moguća samo relativno kraće

vreme.

Primer: Novoosnovano preduzeće sa 10.000 din. kapitala uplaćenog u gotovini,

prodaje skupe cigare i nalazi se u centru grada koji je ĉesto posećen poslovnim

ljudima i imućnim turistima.62

Promet u prva tri meseca ima zdrav trend rasta i iznosi

50.000 din., 75.000 din. i 90.000 din. Nabavna vrednost cigara ĉini 70% prihoda, a

meseĉni zakup 30.000 dinara. Pojednostavljeni izveštaj o uspehu izgleda ovako:

Iz priloženog se vidi da preduzeće sva tri meseca posluje sa gubitkom, s tim što se

ostvareni meseĉni gubitak smanjuje iz meseca u mesec (ukupan gubitak se povećava

iz meseca u mesec). Iako posluje sa gubitkom koji više nego duplo prevazilazi visinu

sopstvenog kapitala (ukupan gubitak iznosi 24.000 din., dok sopstveni kapital iznosi

10.000 din.), preduzeće se ni u martu ne suoĉava sa problemom likvidnosti. Jer

preduzeće naplaćuje cigare u gotovini, dok obaveze prema dobavljaĉima izmiruje u

roku od 60 dana. Preduzeće na kraju januara raspolaže sa 60.000 din. (poĉetnih 10.000

din. (sopstveni kapital) uvećanih za januarski promet od 50.000 din.), a ima obavezu

da plati zakup u iznosu od 30.000 din. (troškovi perioda). Stanje gotovine, prema

Prema: Berman, K., Knight, J., op. cit., str. 128. Preuređen primer preuzet je iz: Berman, K., Knight, J., ibid.

januar februar mart

Prihod 50.000 75.000 95.000

Nabavna vrednost prodate robe 35.000 52.500 66.500

Bruto prodajni dobitak 15.000 22.500 28:500

Troškovi perioda 30.000 30.000 30.000

Bruto dobit/gubitak -15.000 -7.500 -1.500

din.


160

tome, na kraju januara iznosi 30.000 dinara. U februaru preduzeće ima promet 75.000

din. i obaveze za zakup od 30.000 din., dok još uvek obaveze prema dobavljaĉu cigara

ne dospevaju. Sada je stanje gotovine 75.000 dinara. U martu preduzeće ostvaruje

dodatnih 95.000 din. gotovine, dospevaju obaveze prema dobavljaĉu za robu

nabavljenu u januaru (35.000 din.) i obaveze za zakup u martu (30.000 din.). Neto

cashflow za mart iznosi 30.000 din., što znaĉi da je stanje gotovine 105.000 dinara.

Ukoliko preduzeće ne uspe da poveća obim prodaje i poĉne da posluje rentabilno, ono

je osuĊeno na propast. Dodatno će se situacija pogoršati ukoliko vlasnik uljuljkan

pozitivnim neto cashflow-om i pozamašnim stanjem gotovine na raĉunu poveća

troškove poslovanja ili poĉne da izvlaĉi novac za liĉnu potrošnju. U praksi se dešava i

da takva preduzeća investiraju novac u izgradnju poslovnog prostora, magacina ili

neke druge nekretnine, kako ne bi plaćali zakup. Najĉešće nekretninu ne uspevaju da

dovrše, budući da ionako neprofitno posluju, a da neto cashflow raste samo dok

preduzeće povećava promet, a promet se ne može povećavati neograniĉeno. Time

samo ubrzaju neizbežan krah preduzeća.


161

Cash flow koncept se smatra znaĉajnim indikatorom likvidnosti, ali je njegova

iskazna moć ograniĉena. Ograniĉenost proizlazi pre svega iž ĉinjenice da se na osnovu

obraĉunate veliĉine neto novĉanog toka ne može dokuĉiti i da li preduzeće raspolaže

efektivnim sredstvima plaćanja, što je posledica ĉinjenice da cashflow ne sadrži

podatke o upotrebi gotovine generisane poslovnim aktivnostima. Jer, neto novĉani tok

generisan poslovnim aktivnostima preduzeća predstavlja samo jedan tok, dok na

poziciju likvidnosti pre-duzeća utiĉu svi finansijski dogaĊaji koji su pokrenuli tokove

kapitala, i time pokrenuli promenu neto obrtnog fonda. Drugim recima, na stanje

likvidnosti preduzeća utiĉu i dogaĊaji finansiranja i dezinvestiranja, u smislu

poboljšanja položaja likvidnosti, kao i dogaĊaji investiranja i definansiranja, koji

pogoršavaju položaj likvidnosti, a ne iskljuĉivo dogaĊaji plaćanja, tj. primitaka sa ka-

rakterom prihoda i izdavanja sa karakterom rashoda, koji proizlaze iz proseca

nastajanja uĉinaka (bez amortizacije), ĉija razlika predstavlja cashflow. Zbog toga je

cashflow neophodno dopuniti i podacima o upotrebi gotovine generisane poslovnim

aktivnostima, odnosno informacije dobijene na osnovu cash flow analize potrebno je

dopuniti funds flow analizom.

4.5.1.3. Cash flow kao instrument za ocenu prinosne i finansijske snage preduzeda

U drugom smislu, cashflow se koristi „kao instrument finansijske analize za

merenje prinosne snage u smislu dopune godišnjeg rezultata (dobitka) i za analizu

investicionih alternativa (projekata)."63

Peterson i Fabozi istiĉu da analitiĉari imaju

potrebu za nekim indikatorom poslovnih performansi, koji bi bio uporediv izmeĊu

razliĉitih preduzeća.64

Osnovni problem sa dobitkom kao merom prinosne snage sastoji

se u tome što se dobitak može znaĉajno deformisati kao posledica neadekvatnog

otpisivanja postrojenjske imovine ili formiranjem pokrića (rezervisanja), a budući da

preduzeća primenjuju razliĉite metode amortizacije, razliĉito procenjuju amortizacioni

vek sredstava i razliĉito procenjuju rizike, što je osnova za nastajanje rezervisanja,

dobitak kao indikator poslovnih performansi preduzeća predstavlja neuporedivu

osnovu.

Jednostavna i gruba metoda za izraĉunavanje cashflow sastoji se u povećavanju

neto dobitka za troškove koji nisu praćeni odlivom novca (troškovaamortizacije). Time

se dobija grupa aproksimacija cash flow-a. MeĊutim, do-bijena veliĉina nije cashflow,

već EBDA (earning before deprecation and amortization). EBDA predstavlja

odgovarajuću veliĉinu za poreĊenje operativnih performansi preduzeća, budući da ne

odražava uticaj razliĉitih metoda amortizacije i razliĉito procenjenih amortizacionih

perioda. Problem sa EBDA je što ignoriše mnoge izvore i upotrebu novca tokom

perioda. Na primer, prodaja robe na odloženo plaćanje ima za posledicu prihode

63

RankovidVJ., Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti preduzeda, Proin-kom, Beograd, 1997, str. 43. 64

Prema: Peterson, P., Fabbozi F.op. cit.( str. 174.

Finansijska analiza

162

obraĉunskog perioda, a ne i priliv novca. Ili, na primer, kompenzacija utiĉe na

finansijski rezultat, dok s druge strane, ne utiĉe na cashflow.

Druga procena cash flow-a zasniva se na obraĉunu Poslovnog dobitka umanjenog

za amortizaciju - EBITDA (earning before interest, taxes, deprecation and

amortization). EBITDA se uĉestalo koristi, ne samo zbog jednostavnosti, već zato što

omogućava poreĊenje poslovnih performansi preduzeća, ne uzimajući u obzir naĉin

finansiranja i otpisivanja postrojenjske imovine. Koncept EBITDA je postao posebno

popularan prilikom razmatranja zarada internet kompanija krajem 1990-ih i poĉetkom

2000-ih.65

„Ipak i EBITDA pati' zbog obraĉunske osnove raĉunovodstva, koja ima za

posledicu izostavljanje znaĉajnih novĉanih tokova."66

Koncept cashflow analize je relativno novijeg datuma. Prvi put se pojavio

poĉetkom 1950-ih godina u SAD.67

Pod uticajem ameriĉke prakse, upotreba cashflow

brzo se proširila na Evropu. MeĊutim, usled brzopletog i nekritiĉkog korišćenja cash

flow veliĉine od strane finansijskih praktiĉara, pojavila se opšta zbrka po pitanju

njenog sadržaja i znaĉaja. Razliĉite svrhe upotrebe cashflow analize pretpostavljaju

njegovu razliĉitu sadržinu. Kada se cashflow koristi kao instrument procene prinosne

snage, tada obuhvata: neto dobitak, amortizaciju i pozicije pokrića. Ako se pak koristi

za procenu finansijske snage, od prethodno obraĉunatog cashflow-a oduzimaju se

isplaćene dividende. Nemaĉki autori su razvili sledeći naĉin izraĉunavanja cash flow

veliĉine:68

NETO DOBITAK +

POVEĆANJE REZERVI +

OTPISIVANJE POSTROJENJSKE IMOVINE

CASH FLOW I +

POVEĆANJE DUGOROĈNIH REZERVISANJA (POKRIĆA).

CASH FLOW II +

RASHODI KOJI POTIĈU IZ RANIJIH PERIODA - VANREDNI RASHODI PRIHODI KOJI

POTIĈU IZ RANIJIH PERIODA - VANREDNI PRIHODI

CASH FLOW III ----------------- ► ZA PROCENU PRINOSNE SNAGE

, ISPLAĆENE DIVIDENDE

CASH FLOW IV ----------------- ► ZA PROCENU FINANSIJSKE SNAGE

Prema: Peterson, P., Fabbozi F., op. cit., str. 175. Ibidem. Mason, P., „Cash flow", Analysis and The Funds Statement, New York, 1961; prema: Ranko- vid, J:, Upravljanje finansijamapreduzeda, deveto pon. izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1999, str. 163.


163

U normalnim prilikama, dobitak ima funkciju iskazivanja prinosne snage

preduzeća. Cashflow ne predstavlja supstitut dobitka, već njegovu dopunu ĉija potreba

se javlja usled neiskazivanja dobitka u celosti, a kao posledica stvaranja latentnih

rezervi. Dakle, dobitak je i dalje polazna osnova za ocenu prinosne snage, sve dok ima

isti trend kao i cashflow. Naime, cashflow treba da potvrdi ili obrazloži promenu

tendencija. Jer, situacija gde dobitak opada dok cashflow raste upućuje na to da je

došlo do stvaranja latentnih rezervi. Pad dobitka, u ovom sluĉaju, dakle ne mora da

znaĉi da je opala i prinosna snaga preduzeća.

Kada je reĉ o cashflow kao instrumentu finansijske analize, treba imati u vidu da

njegova prava funkcija nije utvrĊivanje finansijskog položaja preduzeća, već

tumaĉenje i obrazloženje visine i promena racio brojeva i neto obrtnog fonda, na

osnovu kojih se izvlaĉi zakljuĉak o finansijskoj situaciji preduzeća.

U poslovnoj praksi i literaturi se ĉesto pominje pojam „slobodan novĉani tok" ili

Free cashflow {Flux de trésorerie disponable). Slobodan novĉani tok se do-bija kada

se od cashflow-a oduzme gotovina uložena u pribavljanje postrojenjske imovine. U

pitanju je, dakle, veliĉina koja pokazuje raspoloživ cashflow nakon izvršenih ulaganja.

Ukoliko je slobodan novĉani tok negativan, tada je neophodno pribaviti dopunske

izvore finansiranja (emisija akcija ili zaduživanje).

4.5.2. Funds flow analiza

Forma i sadržaj izveštaja (funds statement) na kome se zasniva funds flow analiza

nemaju opšteprihvaćenu sadržinu. Ovaj izveštaj, koji je najverovatnije prvi put

teorijski obrazložen u SAD 1908. godine, intenzivno se razvijao i pri-lagodavao

potrebama analize. Verovatno je ovaj izveštaj, pod nazivom ,,sum-mary of changes in

the position of the company", nastao za potrebe analize bilansa železnice u SAD još

krajem 19 veka. Prema ameriĉkim autorima, svrha ovog izveštaja (statement of sources

and application of funds) jeste u odgovaranju na poznato pitanje obeshrabrenog šefa

postavljenog svom knjigovoĊi: „Vi kažete da smo ove godine zaradili gomilu para, pa

je ipak nemamo! Gde je nestao taj novac?", ili u verziji jednog francuskog autora:

„Kažete da smo u gubitku, a ja u banci imam para! Kako to objašnjavate?"

Funds statement (izveštaj o sredstvima), tj. specifikacija o poreklu i kori-šćenju

novopriteklog kapitala preduzeća, predstavlja dopunu bilansa stanja sa raĉunom

dobitka i gubitka (bilansa uspeha). On pokazuje ,,šta je postalo od dobiti" ili „kakve je

efekte imao gubitak", da li su steĉena sredstva investirana ili su korišćena za

otplaćivanje dugova, zašto je bilo uputno da se ograniĉe dividende i drugo. Kako ovaj

iskaz prikazuje pribavljanje i „otelotvorenje", tj. pojavni oblik pribavljenog kapitala i

njegovo kretanja, on se naziva i Račun kretanja kapitala.

Ni u SAD, gde je ovaj izveštaj razvijen, nije postignuta opšta saglasnost o

imenu69

, sadržaju i obliku ovog izveštaja, niti o teorijskim osnovama na kojima

U SAD se ovaj izveštaj može nadi po nazivom Statement o f Application o f Funds, Statement o f Sources and Application o f Funds, Statement o f resources and their application, Statement showing

Finansijska analiza

164

poĉiva.70

Stoga i ne ĉudi što se ovaj izveštaj pominje pod razliĉitim nazivima i kod nas,

te se pominje kao: raĉun kretanja (toka) kapitala, bilans tokova kapitala, bilans tokova

sredstava, bilans tokova imovine, kapitala i obaveza, izveštaj o promenama

finansijskog položaja. Prvi izveštaj koji je bio zasnovan na tokovima novca je AICPA-

ov izveštaj „Statement Financial Position", koji je postao obavezan od 1971. godine.71

„Informaciona moć ovog izveštaja jebila dosta ograniĉena, te se dodatno zahtevala

analiza izvora i upotrebe fondova, upotrebljavajući jednu od varijanti forme

izveštavanja. U prvim godinama nakon usvajanja, većina kompanija je obezbeĊivala te

informacije pri-menjujući koncept neto obrtnog kapitala - prikazujući pribavljanje i

upotrebu neto obrtnog kapitala tokom perioda. Tokom vremena, mnoge kompanije su

poĉele da prikazuju te informacije primenjujući koncept gotovine {cash concept), koji

predstavlja detaljniju prezentaciju novĉanih tokova koji potiĉu iz poslovnih,

investicionih i finansijskih aktivnosti."72

Ova forma prikazivanja je bila i preporuĉena

od strane Financial Executives Institute i FASB (Odbora za raĉunovodstvene

standarde). Danas su preduzeća u obavezi da sastavljaju Izveštaj o novĉanim tokovima.

Iako naziv aludira na to da je u pitanju cash flow izveštaj, u pitanju je funds flow

izveštaj. Specifiĉnost ovog funds flow izve-štaja jeste da se zasniva na novĉanim

tokovima. Jer, cash/Zow.podrazumeva iskljuĉivo prilive i odlive iz poslovnih

aktivnosti, a ne podrazumeva i tokove novca po osnovu finansiranja, definansiranja i

investiranja i dezinvestiranja.

Funds flow (fands flou) analiza se koristi za potrebe dinamiĉke analize bilansa

(analiza razvoja) i nužno se dopunjava analizom bilansa uspeha (ren-tabiliteta) i cash

flow analizom. Ona poĉiva na bilansima stanja dva ili više obraĉunskih perioda. Sam

termin Funds flow može se prevesti kao tok izvora sredstava (fondova) ili kao

finansijski tok. Funds flow analizom se identifikuju i prate promené (povećanje ili

smanjenje) bilansnih pozicija ili segmenata dva ili više sukcesivnih bilansa stanja.

Dokada je razvijeno više oblika raĉuna toka kapitala (Funds flow izvešta-ja),

meĊu kojima su:73

• bilans kretanja,

• prošireni raĉun toka kapitala (sa prometom na kontima),

• varijante raĉuna fonda, i to:

• koncept neto obrtnog fonda,

the funds realized during the year and the disposition made thereof, Statement o f Changes in Financial Position, Funds Flow Statement, i drugim. Pod poslednjim nazivom usvojen je 1977. godine od strane Komiteta za međunarodne standarde. Primera radi, pitanja kao što su: jesu li nabavka i korišdenje uvek iste veličine?; da lije dopustivo da se otpisi zaračunavaju u izvore sredstava kao da se ne radi o realnim troškovi ma?; bududi da se porast dugovanja smatra finansiranjem, treba li smatrati finansiranjem i nastanak poreskih obaveza?, i tome slično. 72

Ibidem. 73

Rankovid, 1, Upravljanje tlnansijama preduzeda, deveto pon. izdanje, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1999, str. 225.


165

• koncept skraćenog (suženog) fonda i

• koncept fonda gotovine.

U praksi se najviše koristi koncept neto obrtnog fonda, koji ima za cilj da utvrdi

uzroke promené neto obrtnih sredstava, odnosno da ukaže na uzrok povećanja ili

smanjenja likvidnosti. Univerzalna forma izveštajao tokovima kapitala po konceptu

neto obrtnog fonda takoĊe nije uspostavljena. Ipak, sve poznate varijante imaju dva

dela: prvi, u kome se iz razlike pribavljenih sredstava (izvora) i upotrebe sredstava

dobij a informacija o promeni neto obrtnog fonda, i drugi, u kome se utvrĊuju

posledice ove promene.237

Shema 10. Šema računa toka kapitala (funds flow) za 20.. godinu238

IDEO

1. Izvori sredstava

(a) Unutrašnje finansiranje

Cash flow

- amortizacija

- dugoroĉna pokrića

- dobitak (bruto)

Dezinvestiranje

(b) Spoljno finansiranje

- povećanje sopstvenog kapitala

- povećanje tuĊeg dugoroĉnog kapitala

Ukupni izvori (a+b)

2. Upotreba sredstava

(a) Investiranje

- kupovina postrojenjske imovine

- kupovina dugoroĉnih HOV

(b) Definansiranje

- vraćanje dugoroĉnih zajmova

- isplata sopstvenog kapitala

- isplata dobitka

Ukupan odliv (a-b)

3. Promena neto obrtnog fonda (1-2)

215.000

130.000

25.000

60.000

40.000 120.000

100.000

20.000

375.000 200.000

200.000

195.000

150.000

45.000

395.000 -20.000

Finansijska analiza

166

Preuzeto iz: Rankovid, J., Upravljanje finansijama preduzeda, deveto ponovljeno izdanje, Ekonomski

fakultet u Beogradu, 1999, str. 228-229.

U I delu Izveštaja se vidi da je smanjen neto obrtni fond za 20.000 dinara, kao

posledica nepokrivenog investiranja u postrojenjsku imovinu, jer cash flow i

pribavljeni spoljni izvori finansiranja nisu dovoljni da po isplati dugova i dobitka

pokriju ulaganje u postrojenjsku imovinu. Drugi deo izveštaja pokazuje (otkriva)

posledicu smanjivanja neto obrtnog fonda, odnosno pokazuje daje došlo do povećanja

kratkoroĉnih obaveza. Kratkoroĉne obaveze su porasle dvostruko više od smanjenja

neto obrtnog fonda, što je posledica paralelnog povećanja zaliha (22.000), što je pak

posledica porasta kapaciteta i obima zaposlenosti. Uoĉljivo je da je došlo do kvarenja

finansijske situacije, što nagoveštava probleme sa likvidnošću, a kao posledice

investiranja u postrojenjsku imovinu (investiranje u užem smislu) i obrtna sredstva,

odnosno zalihe (investiranje u širem smislu) na raĉun tekućih obaveza.

Interesantno je posmatrati odnos ostvarenog dobitka i isplaćene dividende.

Ostvareni dobitak predstavlja izvor sredstava, a isplaćene dividende upotrebu

sredstava.

Izvor: Dobitak 60.000 din.

Minus upotreba: Novĉane dividende 45.000 din.

Neto izvor: Zadržana dobit 15.000 din.

IIDEO •

l.Obrtna sredstva

- Gotovina

- Kratkoroĉna potraž.

- Zalihe Promena

imovine

200

225.000

200.000

425.200

200

223.000

180.000

403.200

+ 2.000 +

20.000-+

22.000

2. Kratkoročni tudi kapital

- Dobavljaĉi

- Ostali kreditori

- Avansi kupaca

- Kratkoroĉni bankarski zajmovi

- Ostali kratkoroĉni dugovi

118.000

40.000

30.000

80.000

17.000

90.000

35.000

29.000

84.000

5.000

+ 28.000 +

5.000 +

1.000 -

4.000 +

12.000

Ukupne kratkoroĉne obaveze 285.000 243.000 + 42.000

3. Neto obrtna imovina (1-2) 140.200 160.000 -20.000

IZVEŠTAJ 0 PRAVDANJU LIKVIDNOSTI


167

Može se zakljuĉiti da je isplaćeno 75% profita na ime dividendi, što je pri

investiranju u postrojenjsku imovinu i obrtna sredstva dodatno ugrozilo finansijsku

ravnotežu.

Bilans kretanja ili Bilans tokova sredstava može se iskazivati u formi konta i u

formi liste. Ukoliko se iskazuje u formi dvostranog raĉuna, na levoj strani ovog

izveštaja iskazuje se pribavljanje sredstava (source of values I where got - izvor

vrednosti / odakle dobijeno), a na desnoj strani upotreba sredstava (application of

values I where gone - primena vrednosti / kuda otišlo). Pri tome, svako povećanje

pozicija aktive i svako smanjenje pozicija pasive predstavlja upotrebu sredstava, dok

svako povećanje pozicija pasive i svako smanjenje pozicija aktive predstavlja

pribavljanje sredstava. Bilans tokova sredstava može se saĉiniti po bruto principu i po

neto principu.

Da bi se sastavio Bilans tokova sredstava neophodno je saĉiniti bilans stanja po

bruto principu. Bilans stanja treba da ima pozicije aktive i pasive sa podacima iz

prethodnog perioda i podacima iz tekućeg perioda, i treba da budu iskazana sva

povećanja i sva smanjenja.

Primera radi, bilans stanja saĉinjen po bruto principu sa primenom hipo-tetiĉkih

podataka ima sledeću sadržinu.74

Primer je preuzet iz: Rodid,)., Teorija i analiza bilansa, Beostar-Privrednik, Beograd, 1997, str. 324.


168

BILANS STANJA

AKTIVA

Pozicija Bilans

otvaranja

Povedanje Smanjenje Zaključni bilans (2+3-4)

Razlika (5-2)

1 2 3 4 5 6

1 Nematerijalnih ulaganja 5.000 - 1.000 4.000 -1.000

2 Osnovna sredstva 500.000 10.000 56.000 454.000 -46.000

3 Dugoročni finansijski plasmani 3.000 2.000 700 4.300 1.300

4 Zalihe 100.000 200.000 190.000 110.000 10.000

4 Potraživanja iz poslovanja 25.000 310.000 305.000 30.000 5.000

5 Kratkoročni finansijski plasmani 40.000 123.000 35.000 128.000 88.000

6 Gotovina 20.000 200.000 210.000 10.000 -10.000

AVR 5.000 10.000 10.000 5.000 0

AKTIVA (1 do 8) 698.000 855.000 807.700 745.300 47.300

PASIVA

Pozicija Bilans otvaranja

Povedanje Smanjenje Zaključni bilans (2+3-4)

Razlika (5-2)

1 2 3 4 5 6

Kapital 560.000 8.000 - 568.000 8.000

Dugoročna rezervisanja 5.000 3.000 2.000 6.000 1.000

Dugoročne obaveze 20.000 5.000 4.000 21.000 1.000

Obaveze iz poslovanja 83.000 300.000 287.700 95.300 12.300.

Kratkoročne finansijske obaveze 25.000 150.000 130.000 45.000 20.000

PVR 5.000 25.000 20.000 10.000 5.000

PASIVA (I do 6) 698.000 491.000 443.700 745.300 47.300

Na osnovu ovog bilansa stanja možemo saĉiniti bilans bruto tokova sredstava i

bilans neto tokova sredstava. BILANS BRUTO TOKOVA SREDSTAVA

PRIBAVLJANJE SREDSTAVA UPOTREBA SREDSTAVA Osnov pribavljanja Osnov upotrebe 1 Povedanje kapitala 8.000 1 Povedanje nematerijalnih ulaganja -

2 Povedanje dugoročnih rezervisanja 3.000 2 Povedanje osnovnih sredstava 10.000

3 Povedanje dugoročnih obaveza 5.000 3 Povedanje dugoročnih finansijskih

plasmana

2.000

4 Povedanje zaliha 200.000

4 Povedanje obaveza iz poslovanja 300.000 5 Povedanje potraživanja iz poslovanja 310.000

5 Povedanje kratkoročnih finansijskih obaveza 150.000 6 Povedanje kratkoročnih finansijskih

plasmana

123.000

6 Povedanje PVR 25.000 7 Povedanje gotovine 200.000

8 Povedanje AVR 10.000

7 Smanjenje nematerijalnih ulaganja 1 .000 8 Smanjenje osnovnih sredstava 56.000 9 Smanjenje kapitala -

9 Smanjenje dugoročnih finansijskih plasmana 700 10 Smanjenje dugoročnih rezervisanja 2.000

10 Smanjenje zaliha 190.000 11 Smanjenje dugoročnih obaveza 4.000

12 Smanjenje obaveza iz poslovanja 287.000

11 Smanjenje potraživanja iz poslovanja 305.000 13 Smanjenje kratkoročnih finansijskih

obaveza

130.000

12 Smanjenje kratkoročnih finansijskih plasmana 35.000 14 Smanjenje PVR 20.000

13 Smanjenje gotovine 210.000 14 Smanjenje AVR 10.000

Pribavljena sredstva 1.298.700 Upotrebljena sredstva 1 .298.000

(1 do 14) (1 do 14)


169

Bilans neto tokova sredstava razlikuje se po tome što prikazuje iskljuĉivo neto

promenu svake pozicije aktive i pasive u posmatranom periodu. BILANS NETO TOKOVA SREDSTAVA

PRIBAVLJANJE SREDSTAVA UPOTREBA SREDSTAVA Osnov pribavljanja Osnov upotrebe 1 Povedanje kapitala 8.000 1 Povedanje dugoročnih finansijskih

plasmana

1.300

2 Povedanje dugoročnih rezervisanja 1.000 2 Povedanje zaliha 10.000

3 Povedanje dugoročnih obaveza 1.000 3 Povedanje potraživanja iz poslovanja 5.000

4 Povedanje kratkoročnih finansijskih

plasmana

88.000

4 Povedanje obaveza iz poslovanja 12.300 5 Povedanje kratkoročnih finansijskih obaveza 20.000 6 Povedanje PVR 5.000

7 Smanjenje nematerijalnih ulaganja 1.000 8 Smanjenje osnovnih sredstava 46.000 9 Smanjenje gotovine 10.000

Pribavljena sredstva (1 do 9) 104.300 Upotrebljena sredstva (1 do 4) 104.300

Poslednjih nekoliko decenija, praksa finansijske analize veoma rado, a u velikim

preduzećima ĉak obavezno, koriste takozvanu/tmds^ovv - ili analizu tokova kapitala

(Kapitalflussrechnunggf) za ocenu i prognozu likvidnosti.240

Pomoću funds flow analize mogu se otkriti neravnoteže u upotrebi sredstava i

preduzeti odgovarajući koraci. Primera radi, analiza koja obuhvata nekoliko prethodnih

godina može otkriti neproporcionalni rast zaliha. Analiza može da pokaže da je uzrok

neadekvatno upravljanje zalihama. Na taj naĉin, funds flow izveštaj može da upozori na

probleme koje je potrebno detaljno analizirati i uputiti na odgovarajuću akciju.

Sledeća upotreba jeste u ocenjivanju finansiranja preduzeća. Analiza glavnih

izvora finansiranja u prošlosti otkriva koliki deo rasta preduzeća je finan-siran interno,

a koliki eksterno. Zatim se procenjuje optimalni odnos dividendi i dobitka u odnosu na

potrebe preduzeća za sredstvima.

Komitet za MeĊunarodne standarde je 1977. godine usvojio standard (MRS 7) koji

je nalagao obavezu sastavljanja Izveštaja o tokovima sredstava. MeĊutim, 1992. godine

standard je revidiran, te je od tada umesto Izveštajao tokovima sredstava predviĊena

obaveza sastavljanja lzveštaja o tokovima gotovine. I jedan i drugi izveštaj

predstavljaju funds flow izveštaje, s tim što je izveštaj o novĉanim tokovima, funds

flow izveštaj baziran na tokovima gotovine. Ovo se obrazlaže time što primena

MeĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda treba da ima kao rezultat finansijske

izveštaje koji će zadovoljavati, pre svega, potrebe investitora i poverioca. A

investitorima i poveriocima je važnija informacija o sposobnosti preduzeća da stvara

gotovinu i informacija gde se troši gotovina, od informacija koje prikazuje izveštaj o

tokovima kapitala, budući da se izveštaj o tokovima sredstava iskrivljuje (zamagljuje)

usled korišćenja razliĉitih raĉunovodstvenih politika. Zato se smatra daje izveštaj

0 tokovima gotovine konzistentniji i neutralniji.75

Promena težišta sa tokova sredstava

ka tokovima gotovine je posledica ĉinjenice da je u fokusu investitora i kreditora

pronalaženje što solidnije osnove za projekciju budućih tokova gotovine. Istina, i ranije

popularan koncept tokova sredstava omogućavao je da se (delimiĉno) vrše i takve

procene, mada uz probleme.

75

Milojevid, D., MRS 7 - Bilans tokova gotovine, I seminar: „Primena Međunarodnih računovodstvenih standarda u našoj poslovnoj praksi SRR Srbije" Zlatibor, 2000.


170

Nepostojanje zakonske obaveze da se sastavlja i obelodanjuje izveštaj o tokovima

sredstava ne znaĉi da sastavljanje ovog izveštaja nije potrebno. Sastavljanje izveštaja o

tokovima sredstava preporuĉuje se u cilju boljeg razumeva-nja promena u finansijskom

položaju, odnosno procene položaja likvidnosti

1 prognoze likvidnosti u budućnosti. Jer na promené finansijskog položaja, pored

novĉanih transakcija (koje se vide u Izveštaju o novĉanim tokovima), mogu znaĉajno

uticati i nenovĉane transakcije, kao što su velike nabavke na kraju obraĉunskog perioda

i prodaje na kredit, pribavljanje imovine putem finansijskog lizinga, sticanje imovine u

zamenu za akcije ili obveznice, zamena imovine za neku drugu imovinu i drugo.

4.5.3. Izveštaj o novčanim tokovima kao osnova za

cash flow i funds flow analizu

Kako je već izloženo, Izveštaj o novĉanim tokovima predstavlja funds flow

izveštaj, budući da pored novca generisanog iz poslovanja (cashflow) prikazuje i druge

izvore pribavljanja i upotrebe novca. U pitanju je, dakle, funds flow izveštaj koji se

zasniva na konceptu novĉanog toka. „Saglasno sa formom funds flow izveštaja koji se

zasniva na konceptu gotovine, Izveštaj o novĉanim tokovima je sada zahtevani

(obavezni) finansijski izveštaj."76

Dugo nije postojao šablon funds flow izveštaja zasnovanog na novĉanom toku, već

je pripremanje ovog izveštaj evoluiralo u skladu sa struĉnim razvojem analitiĉara i

potrebama korisnika analize. Ni danas ne postoji saglasnost oko sadržaja i forme ovog

izveštaja. Naime, izveštaj o novĉanim tokovima će drugaĉije izgledati ukoliko se

sastavlja na osnovu MeĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda (MRS 7), ameriĉkih

Opšteprihvaćenih raĉunovodstvenih standarda (US GAAP - SFAS 95) i

Opšteprihvaćenih raĉunovodstvenih standarda Ujedinjenog Kraljevstva (UK GAAP -

FRS 1). Osim toga, svi standardi omogućuju da se novĉani tokovi iz poslovnih

aktivnosti [cashflow) utvrĊuju usklaĊivanjem neto dobitka (direktna metoda) ili

usklaĊivanjem svake pojedinaĉne stavke iz bilansa uspeha, tj. njihovo prevoĊenje sa

obraĉunske (akrual-ne) na gotovinsku osnovu (indirektna metoda).

MeĊunarodni raĉunovodstveni standardi su 1992. godine predvideli obavezu

sastavljanja i obelodanjivanja Izveštaja o tokovima gotovine (Cash Flow Statements),

koji ĉini treću bitnu komponentu finansijskog izveštavanja. Poslednjih godina se sve

ĉešće istiĉe daje izveštavanje o novĉanim tokovima centralni cilj procesa finansijskog

izveštavanja, te da izveštaj o novĉanim tokovima, bilans stanja i izveštaj o uspehu

(bilans uspeh) ĉine nerazdvojnu celinu. Ovi izveštaji omogućavaju korisnicima da

steknu celovit uvid u finansijski položaj, i stanje obaveza i kapitala (ĉemu služi bilans

stanja) i rezultate poslovanja i profitabil-nost (ĉemu je namenjen bilans uspeha), i uvid

u informacije na bazi kojih se može dati pouzdanija ocena o likvidnosti i solventnosti,

kao i prinosnoj i finan-sijskoj snazi preduzeća - ĉemu je namenjen izveštaj o novĉanim

tokovima.

Izveštaj o novĉanim tokovima treba da prikaže izvore pribavljanja novca i naĉin

upotrebe novca. Prvi deo izveštaja, u kome su prikazani novĉani tokovi iz poslovnih

aktivnosti (cashflow) treba da omogući korisnicima da ocene sposobnost firme da

generiše pozitivne tokove gotovine, odnosno da procene likvidnost i solventnost

preduzeća.

76

Peterson, P., Fabozzi, F., op. cit., str. 176.


171

Cilj sastavljanja i prezentovanja segmenta izveštaja o novĉanim tokovima u kome

se prikazuju novĉani tokovi iz poslovnih aktivnosti (cashflow) je da korisnicima

finansijskih izveštaja obezbede informacije za ocenu sposobnosti preduzeća da stvara

gotovinu, kao i za predviĊanje dinamike i izvesnosti stvaranja gotovine. Kako je

ukazano, cashflow izveštaj je ograniĉenog informaci-onog sadržaja, jer ne prikazuje

pribavljanje gotovine iz drugih izvora osim iz poslovnog toka, niti prikazuje naĉin

upotrebe sredstava. Zbog toga propisani izveštaj o novĉanom toku sadrži i tokove

gotovine iz aktivnosti finansiranja i tokove gotovine iz aktivnosti investiranja, kako bi

korisnici finansijskih izvestaja saznali iz kojih sve izvora potiĉe gotovina i u koje je

aktivnosti utrošena stvorena gotovina, odnosno: kako se poslovne aktivnosti

finansiraju, kako se novac upošljava i kako se novac investira. Zbog toga su sve

aktivnosti izvešta-ja podeljene u tri segmenta: (1) poslovne aktivnosti, (2) aktivnosti

plasiranja i investiranja i (3) aktivnosti finansiranja.

Primarni cilj izveštavanja o tokovima gotovine je obezbeĊivanje informacija o

prilivu i odlivu gotovine iz poslovnih aktivnosti u toku odreĊenog perioda (dakle,

cashflow), a sekundarni cilj je obezbeĊivanje uvida u investicione i finansijske

aktivnosti preduzeća. Preciznije, izveštaj o novĉanim tokovima treba da pomogne

investitorima i kreditorima da procene:

1. sposobnost generisanja budućih pozitivnih tokova gotovine (cashflow);

2. sposobnost preduzeća da izmiri obaveze i isplaćuje dividende;

3. razloge za odstupanje izmeĊu iznosa dobiti prikazane u bilansu uspeha i tokova

gotovine iz poslovnih aktivnosti (cashflow);

4. gotovinske i negotovinske aspekte investicionih i finansijskih transakcija

ekonomskih entiteta (funds flow).

Preduzeće koje generiše dovoljan iznos novĉanih tokova je u prilici da smanji

zavisnost firme od eksternih izvora finansiranja, da servisira dospele obaveze, da

finansira investicije, da nagradi akcionare razumnim iznosima dividendi i drugo. S

druge strane, preduzeće koje nije sposobno da generiše dovoljno novca mora da

prestane da radi bez obzira na ostvareni profit.

Kako je već napomenuto, prilivi i odlivi novca su u izveštaju o novĉanim

tokovima razgraniĉeni (klasifikovani) na:

a) poslovne (operativne) aktivnosti,

b) aktivnosti investiranja,

c) aktivnosti finansiranja.

(a) Poslovne aktivnosti su glavne aktivnosti preduzeća. Ovaj segment iz-veštava o

cash flow-u. U pitanju su redovne aktivnosti preduzeća koje tfeba da stvore poslovni

dobitak. Iznos gotovinskog toka iz poslovnih aktivnosti je najvažniji pokazatelj

sposobnosti preduzeća da stvori dovoljno gotovine za otplatu kredita, održavanje

poslovne sposobnosti preduzeća, isplatu dividendi i investiranja bez dodatnog

zaduženja. Sposobnost preduzeća da stvara gotovinu iz poslovnih aktivnosti je od

presudnog znaĉaja za predviĊanje budućih tokova gotovine. Najĉešći primeri novĉanih

priliva i odliva iz poslovnih aktivnosti su:

• prilivi novca po osnovu prodaje gotovih proizvoda, trgovaĉke robe i pružanja

usluga,

• prilivi novca po osnovu provizija, naknada, tantijema,

• prilivi novca od osiguravajućih društava,


172

• odlivi novca po osnovu izmirivanja obaveza prema dobavljaĉima za obrtna

sredstva,77

• odlivi novca po osnovu isplate zarada,

• odlivi novca po osnovu izmirenja poreza na dobit,

• odlivi novca za premije osiguranja, i drugo.

Izveštavanje o tokovima gotovine iz poslovnih aktivnosti može se vršiti po

direktnoj i indirektnoj metodi. Jedina razlika izmeĊu prikazivanja direktnom i

indirektnom metodom odnosi se na evidentiranje poslovnih aktivnosti, dok se

investicione i finansijske aktivnosti evidentiraju na isti naĉin kod obe metode.

(1) Prema direktnoj metodi, bruto gotovinski prilivi i odlivi se objavljuju prema

glavim kategorijama (prilivi - naplaćena potraživanja od kupaca; odlivi - isplaćene

obaveze prema dobavljaĉima i zaposlenima, plaćeni porez). Informacije o glavnim

kategorijama (klasama) bruto gotovinskih priliva i odliva mogu se dobiti: (a) iz

raĉunovodstvene evidencije, ili (b) usklaĊivanjem prihoda od prodaje, troškova

prodaje i drugih stavki bilansa uspeha za promené zaliha i poslovnih potraživanja i

obaveza tokom obraĉunskog perioda, druge negotovinske stavke i stavke ĉiji se

gotovinski efekti razvrstavaju kao investicioni i finansijski tokovi.

(2) Indirektna metoda ne polazi, poput direktne metode, od pojedinaĉne korekcije

svake stavke iz bilansa uspeha, već samo od korekcije neophodne za prevoĊenje

neto dobitka (gubitka) u gotovinski tok. Prema indirektnoj metodi, neto gotovinski

tokovi iz poslovnih aktivnosti utvrĊuju se usklaĊivanjem neto dobitka (gubitka) za

uĉinke:

a. promena zaliha i poslovnih potraživanja i obaveza tokom obraĉunskog

perioda;

b. negotovinskih stavki kao što su: amortizacija, rezervisanja, odloženi po-

rezi, nerealizovani dobici i gubici u stranoj valuti, nerasporeĊeni dobici

pridruženih preduzeća i manjinski interesi akcionara;

c. svih drugih pozicija koje se razvrstavaju u gotovinske tokove investiranja

i finansiranja.

Prema domaćim propisima, preduzeća sastavljaju izveštaj o tokovima gotovine

koristeći direktnu metodu. Ova metoda je preporuĉena i od strane MRS i od FASB

(Ameriĉki odbor za standardizaciju finansijskog raĉunovodstva), budući da je za

većinu korisnika finansijskih izveštaja izveštaj o tokovima gotovine saĉinjen direktnom

metodom - razumljiviji..

(b) Investicione aktivnosti su aktivnosti preduzeća koje se odnose na priba-

vljanje i otuĊivanje stalne imovine. U ovom segmentu se izveštava o inve-

sticionim aktivnostima preduzeća, a ne vlasnika preduzeća. Stalna imovi-

na se sastoji iz nematerijalne imovine, materijalne imovine (nekretnine,

postrojenja, oprema) i dugoroĉnih finansijskih plasmana. Odlivi novca

po ovom osnovu nastaju sa ciljem stvaranja budućih poslovnih prihoda,

odnosno toka novca iz poslovnih aktivnosti. Dakle, logiĉna pretpostavka

jeste da novĉani tok iz investicionih aktivnosti bude negativan. Odlivi i

prilivi novca po osnovu investicionih aktivnosti se mogu pojaviti kao:

•. odlivi novca po osnovu izmirivanja obaveza prema dobavljaĉima za osnov-. na

sredstva;

• odlivi novca usled investiranja u akcije, obveznice, i dr. HOV244

drugih preduzeća;

Isplate obaveza prema dobavljačima za osnovna sredstva spadaju u investicione aktivnosti.


173

• gotovinski avansi i zajmovi dati drugim preduzećima;

• prilivi novca po osnovu prodaje nekretnina, postrojenja, opreme, nematerijalnih

sredstava i drugih stalnih sredstava;

• prilivi novca po osnovu prodaje vlasniĉkih (akcije) ili dužniĉkih (obveznice)

hartija od vrednosti drugih preduzeća;

• prilivi novca po osnovu naplate datih kredita, i drugo.

Ovaj segment izveštaja pokazuje koliko je preduzeće ulagalo u svoju budućnost.

Ako je ta veliĉina niska u odnosu na veliĉinu preduzeća, izvodi se zakljuĉak da

preduzeće ne ulaže mnogo u svoju budućnost, odnosno da se preduzeće tretira kao

„krava muzara". Ovim se želi reći da menadžment „muze" svu gotovinu koju

preduzeće zaradi, ne ulažući u budući rast. Visoko ulaganje ukazuje na velika

oĉekivanja u vezi sa budućnošću. Naravno, zakljuĉci se mogu donositi samo na osnovu

analize konkretnog preduzeća.

(c) Aktivnosti finansiranja podrazumevaju sve novĉane transakcije sa akcio-

narima i transakcije pozajmljivanja i izmirivanja dugova, kao što su, na

primer:

• prilivi novca po osnovu emisije akcija,

• prilivi novca po osnovu emisije obveznica i dr. HOV,

• prilivi novca po osnovu odobrenih kredita,

• odlivi novca po osnovu otkupa sopstvenih akcija,

• odlivi novca po osnovu otplate kredita.

Neke prilive i odlive je, saglasno MSFI/MRS (MRS 7 - Izveštaj o novĉanim

tokovima), moguće razliĉito klasifikovati. Na primer:

• Kamate (primljene i plaćene) se mogu svrstati u poslovne aktivnosti jer utiĉu na

neto dobitak i gubitak, ili kao aktivnost finansiranja jer predstavljaju troškove

dobijanja finansijskih resursa (dakle isplaćene kamate), ili pak kao aktivnost

investiranja jer su posledica prihoda od investiranja (priliv na ime kamata).

• Dividende se takoĊe mogu razliĉito razvrstavati u neku od aktivnosti. Primljene

dividende se obiĉno klasifikuju kao prilivi od poslovne aktivnosti, jer poput

kamata utiĉu na utvrĊivanje dobitka ili gubitka. Ali, kako dividende predstavljaju

prihod od ulaganja u akcije drugih preduzeća, primljene dividende mogu biti

prikazane i u grupi investicionih aktivnosti. Isplaćene dividende se po pravilu

iskazuju kao finansijska aktivnost, a mogu se prikazivati i poput kamata, kao

element novĉanog toka poslovnih aktivnosti. Za razliku od MRS koji su ostavljali

mogućnost alternativnog tretmana, ameriĉki SFAS (Standardi izveštavanja

finansijskog raĉunovodstva) nalaže da se odlivi gotovine po osnovu kamata

klasifikuju kao novĉani tok iz poslovnih aktivnosti, a isplate dividendi klasifikuju

kao novĉani tok iz finansijske aktivnosti. Ovo je iz razloga što kamate spadaju u

rashode, dok dividende nemaju tretman rashoda.78

Time je dosledno ispoštovana

logika prema kojoj se tokovi novca koji utiĉu na neto dobitak (gubitak) klasifikuju

kao novĉani tokovi iz poslovnih aktivnosti, ĉime se omogućava da se na bazi

novĉanog toka iz poslovnih aktivnosti oceni sposobnost preduzeća da vrati

dugove, plati kamate i isplati dividende.79

S treće strane, Britanci su se opredelili

Tri od sedam članova SFAS nisu se složili sa ovakvim tretmanom kamata i dividendi. Istina, novčani tokovi po osnovu prodaje osnovnih sredstava utiču na finansijski rezultat, ali nisu klasifikovani u poslovne tokove bududi da nije reč o redovnim aktivnostima preduzeda.


174

da se tokovi gotovine iskazuju u okviru devet poglavlja, te se kod njih navedena

dilema ne pojavljuje.

Primer tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti prema direktnoj metodi:

2005. 2004.

U 000 din. U 000 din.

Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti

Priliv

Naplaćena potraživanja od kupaca 126.188

Odliv

Isplata obaveza prema dobavljaĉima (63.522)

Isplaćene obaveze zaposlenima (39.007)

Isplate po ostalim osnovama (6.019)

Neto gotovinski tok iz poslovanja 17.640

Isplaćene kamate (2.967)

Plaćen porez na dobit (6.723)

Neto gotovina iz poslovnih aktivnosti 7.950

Primer tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti prema indirektnoj metodi:

2005. 2004.

U 000 din. U 000 din.


Neto dobit pre oporezivanja 9.848

Korigovana za:

Amortizaciju 3.087

Negativne kursne razlike 415

Rashod za kamate* 3.652

Povećanje poslovnih i drugih potraživanja (3.800)

Povećanje obaveza iz poslovnih odnosa 2.612

Smanjenje vrednosti zaliha 1.826

Neto gotovinski tok iz poslovanja 17640

Isplaćene kamate* (2.966)



___ * Bilo bi logično da se iskaže samo razlika između obračunatih kamata i pladenih kamata,

što u datom primeru iznosi 686 (3.652 - 2.966). Međutim, u prilogu dat uz MRS 7 korišden je

prikazani pristup, prema kome se prvo unesu rashodi kamata, a zatim se ti rashodi kori-guju, tj.

umanje za stvarno ispladene kamate.

Alternativni pristup Izveštaja o tokovima gotovine po indirektnoj metodi polazi od

poslovnih prihoda i poslovnih rashoda obelodanjenih u Bilansu uspe-ha, koji se

koriguju za promené u potraživanjima i obavezama iz poslovnih od-


175

Poslednjih godina se sve veći naglasak stavlja na izveštaj o novĉanim tokovima.

Analiza novĉanih tokova navodi analitiĉare na postavljanje brojnih pitanja, medu

kojima i: da li je cashflow zadovoljavajući?; da li preduzeće otplaćuje zajmove?; zašto

ih ne otplaćuje? (ukoliko ih ne otplaćuje); da li preduzeće ulaže u kupovinu nove

opreme? U ovom izveštaju ima mnogo manje prostora za manipulaciju, odnosno efekti

manipulacija mogu biti znaĉajni samo u kratkom roku, sem ukoliko preduzeće uvek

iznova odlaže isplaćivanje. Na primer, preduzeće može odlagati trenutak izmirivanja

obaveza prema dobavljaĉima ili isplate premija zaposlenima, ali samo do sledećeg

kvartala. Jer, ukoliko preduzeće ne izmiruje obaveze prema dobavljaĉima, doći će do

obustave isporuka. Najveći nedostatak izveštaja o novĉanim tokovima je taj što ne

sadrži važne nenovĉane transakcije tekućeg perioda koje mogu znaĉajno da utiĉu na

tokove novca budućih obraĉunskih perioda. Primera radi, nabavka imovine putem fi-

nansijskog lizinga ili konverzija duga u kapital neće biti obuhvaćeni u izveštaju o

novĉanim tokovima. Ova i druge nenovĉane transakcije mogu se sagledati iz funds

flow izveštaja koji nije zasnovan na konceptu novĉanog toka.

Projektovanje novčanih tokova. Za ocenu likvidnosti i solventnosti, a posebno za

potrebe upravljanja gotovinom, saĉinjava se planski bilans novĉanih tokova. Ovaj

izveštaj otkriva ritam i iznose oĉekivanih uplata i isplata tokom posmatranog perioda,

te buduće potrebe za gotovinom. Na osnovu toga se planira finansiranje tih potreba, a

naknadno vrši kontrola. Za kratkoroĉna predviĊanja se projektovanje novĉanih tokova

vrši na meseĉnoj osnovi, budući da se tada uzimaju u obzir sezonske oscilacije tokova

novca. Kada su tokoviizuzetno kolebljivi, ali predvidivi, potrebni su još uĉestaliji

proraĉuni kako bi se odredio vrh novĉanih potreba. S druge strane, kada su tokovi

novca relativno stabilni, projektovanje tokova novca se može vršiti i tromeseĉno, ili

ĉak u dužim vremenskim razmacima. Kljuĉ taĉnosti većine novĉanih proraĉuna jeste u

taĉnom predviĊanju prodaje i naplativosti potraživanja

5. Instrumenti za obračun rizika

Opšte je poznato da postoji korelacija izmeĊu rizika i oĉekivanog prinosa.

Investitori su u naĉelu spremni da prihvate veći rizik kada su oĉekivani prinosi veći.

5.7. Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata


Poslovni prihodi 129.686

Poslovni rashodi umanjeni za amortizaciju (112.686)

Povećanje poslovnih i drugih potraživanja (3.800)

Povećanje obaveza iz poslovnih odnosa 2.612

Smanjenje vrednosti zaliha 1.826

Neto gotovinski tok iz poslovanja 17.640

Isplaćene kamate* (2.966)



nosa i zalihama do kojih je došlo tokom obraĉunskog perioda. U tom sluĉaju tokovi

gotovine iz poslovnih aktivnosti bili bi prikazani na sledeći naĉin:

2005. 2004.

U 000 din. U 000 din.


176

Svaka aktivnost, a poslovanje preduzeća pogotovo, permanentno je vezana za

neizvesnost i rizik. Kada je reĉ o poslovanju preduzeća, dve vrste rizika izbijaju u prvi

plan - rizik vezan za postojanje osnovnih sredstava kao fiksnih kapaciteta u uslovima

promené obima zaposlenosti (poslovni rizik), i rizik uslovljen zaduživanjem u

uslovima promenljivog rentabiliteta poslovanja preduzeća (finansijski rizik).

Prema tome, ukupni (totalni rizik) kome je preduzeće u svom poslovanju izloženo,

koji se ispoljava kroz neizvesnost oĉekivanog neto dobitka, može se dekomponovati na

poslovni rizik, koji se ispoljava kroz neizvesnost ostvarivanja oĉekivanog poslovnog

dobitka, i finansijski rizik, koji se ispoljava kroz neizvesnost pokrivanja neto rashoda

finansiranja iz poslovnog dobitka.

U teoriji i praksi govori se o poslovnom riziku, finansijskom riziku i kom-

binovanom (ukupnom) riziku, koji se utvrĊuju na osnovu segmentacije finansijskog

rezultata na maržu pokrića (razlika izmeĊu poslovnih prihoda i varijabilnih rashoda),

poslovni rezultat (razlika izmeĊu marže pokrića i fiksnih i pretežno fiksnih troškova),

bruto finansijski rezultat (razlika izmeĊu poslovnog rezultata i neto rashoda

finansiranja) i neto finansijski rezultat (razlika izmeĊu bruto finansijskog rezultata i

poreza i doprinosa iz finansijskog rezultata).

a) Poslovni rizik

Poslovni rizik odražava stepen neizvesnosti u pogledu ostvarivanja poslovnog

dobitka kao prinosa na ukupna poslovna sredstva. Suština je u tome da, ukoliko

preduzeće ima više fiksne troškove, utoliko je više izloženo riziku da u sluĉaju pada

proizvodnje i prodaje ne pokrije iz prihoda fiksne troškove, odnosno posluje sa

gubitkom.

Teorija i analiza b'iíansa

177

Poslovni rizik se meri i iskazuje preko faktora poslovnog rizika {operating

leverage) ili, kako se ĉesto naziva, poslovnog leveridža. Faktor poslovnog rizika se

utvrĊuje iz odnosa marže pokrića80

i poslovnog rezultata.

Marža pokrida Faktor poslovnog rizika =

Poslovni dobitak

r , , , . . . % promené poslovnog dobitka Faktor poslovnog rizika = — --------------- - ---------- - ----------

% promené obima prodaje

Ukoliko faktor poslovnog rizika iznosi 2, to znaĉi da će svaka promena u

poslovnim prihodima od 1% izazvati promenu poslovnog rezultata za 2%.

Pokazujući multiplikovanu promenu poslovnog rezultata kao posledicu promena

poslovnih prihoda (pod uslovom da je nepromenjen paritet izmeĊu prodajnih i

nabavnih cena),81

faktor poslovnog rizika ukazuje na to koliki je pad prodaje moguć

(odnosno umanjenje poslovnih prihoda), a da preduzeće ipak ostvari poslovni rezultat,

odnosno pokazuje uticaj promena obima proizvodnje i prodaje na rentabilnost

poslovanja. Dakle, što je faktor poslovnog rizika niži, to je preduzeće manje izloženo

riziku da u sluĉaju pada prodaje ne ostvari pozitivan poslovni rezultat.

Dejstvo poslovnog leveridža ilustrovaćemo sledećim primerom.

Opis Početno stanje Povedanje obima

prodaje za 10%

Smanjenje obima

prodaje za 10%

1 2 3

1 Prihodi od prodaje (1.000 x 10) 10.000 11.000 9.000

2 Varijabilni troškovi {1.000 x4) 4.000 4.400 3.600

3 Marža pokrida 6,000 6.600 5.400

4 Fiksni troškovi 3.000 3.000 3.000

5 Poslovni dobitak (3-4) 3.000 3.600 2.400

Faktor poslovnog rizika =

Ovo se jasno vidi iz prezentovanog primera; naime, povećanje (smanjenje)

obima prodaje za 10% uslovilo je povećanje (smanjenje) poslovnog dobitka za

20%.

Na visinu faktora poslovnog rizika utiĉu:

• visina prodajnih cena;

• visina obima proizvodnje i prodaje;

• visina fiziĉkog utroška direktnog materijala, energije, usluga i direktnog rada po

jedinici proizvoda, jer manji utrošak pri datim nabavnim cenama i platama znaĉi

manje varijabilne rashode, a time višu maržu pokrića;

• visina ulaganja u osnovna sredstva, jer ukoliko je preduzeće više ulagalo u

osnovna sredstva, utoliko ima više fiksne rashode po osnovu amortizacije;

Marža pokrida se u literaturi često susrede pod nazivom „marginalni dobitak" i „kontribu-cioni dobitak". Ako ovaj uslov nije ispunjen, faktor poslovnog rizika pokazuje koliko se brže menja poslovni rezultat od promené marže pokrida. Dakle, od velikog je značaja pri razmatranju promena u faktoru poslovnog leveridža to da li je promena nastala po osnovu povedanja proizvodnje i prodaje (u tom slučaju došlo je i do povedanja varijabilnih troškova) ili po osnovu povedanja prodajnih cena (tada nije došlo do promena u troškovima preduzeda).

, ili

6.000

3.000 = 2

Finansijska analiza

178

• visina drugih fiksnih troškova, što je povezano sa racionalnošću organizacije svih

funkcija u preduzeću.

b) Finansijski rizik

Finansijski rizik predstavlja rizik da promenom uslova privreĊivanja pro-seĉna

kamatna stopa na pozajmljena sredstva bude viša od stope prinosa na ukupni kapital, te

da preduzeće neće biti u mogućnosti da pokrije rashode fi-nansiranja i po toj osnovi

ostvari bruto finansijski rezultat. Prema tome, što je udeo pozajmljenog kapitala veći i

troškovi koje iziskuje viši, to je veći rizik da preduzeće svojim redovnim poslovanjem

neće biti u stanju da rashode finansi-ranja pokrije iz poslovnog rezultata.

Bruto finansijski rezultat = Poslovni rezultat - Neto rashodi finansiranja

(Bruto finansijski dobitak) (Poslovni dobitak)

Bruto finansijski dobitak = Neto dobitak + Porez iz finansijskog rezultata

U sluĉajevima kad preduzeće ostvaruje stopu prinosa na ukupan kapital koja je

viša od proseĉne kamatne stope na tuĊi kapital, svaka promena u strukturi kapitala u

korist tuĊeg kapitala imaće za posledicu povećanje stope prinosa na sopstveni kapital.

Dakle, srazmerno povećanje tuĊeg kapitala će imati za posledicu pozitivno dejstvo

finansijskog leveridža na rentabilnost sopstvenog kapitala. Ali, s druge strane, visoko

uĉešće tuĊeg kapitala dovodi preduzeće u rizik ostvarivanja bruto dobitka ukoliko doĊe

do rasta kamatnih stopa ili ukoliko doĊe do pada poslovnog dobitka.

U sluĉajevima kad preduzeće ostvaruje nižu stopu prinosa na ukupan kapital nego

što iznosi proseĉna kamatna stope na tuĊi kapital, svaka promena u strukturi kapitala u

korist tuĊeg kapitala imaće za posledicu smanjenje stope

Teorija i an aliza bilansa 2 03

prinosa na sopstveni kapital. Tada finansijski leveridž deluje negativno na stopu

prinosa na sopstveni kapital.

Finansijski rizik se meri i iskazuje preko faktora finansijskog rizika, tj.

finansijskog leveridža. Faktor finansijskog rizika se utvrĊuje iz odnosa poslovnog

dobitka i neto dobitka i pokazuje za koliko se menja neto dobitak prome-nom

poslovnog dobitka.

Poslovni dobitak Faktor finansijskog rizika =

Neto dobitak

Faktor finansijskog rizika = % promené neto dobitka %

promené poslovnog dobitka

Što je faktor finansijskog rizika niži, odnosno, što je manja promena bruto

finansijskog rezultata usled promene poslovnog rezultata, manje je dejstvo finansijske

poluge (leveridža) i time je manji rizik da preduzeće neće biti u stanju da iz poslovnog

rezultata pokrije rashode finansiranja.

UtvrĊivanje visine i dejstvo finansijskog leveridža prikazaćemo na bazi prethodne

ilustracije, koja je proširena sledećim podacima:

a) Finansijska struktura

1. Sopstveni kapital 20.000 din.

2. TuĊi kapital 10.000 din.

3. Ukupni kapital 30.000 din.

b) Podaci o poslovnom i neto dobitku i stopama prinosa na ukupni kapital

(ukupna sredstva) i sopstveni kapital:

Opis Početno stanje Povedanje poslovnog

dobitka za 20%

Smanjenje poslovnog

dobitka za 20%

1 2 3

1 Poslovni dobitak 3.000 3.600 2.400

2 Rashodi kamata (10%) 1000 1000 1000

3 Neto dobitak (1 -2) 2.000 2.600 1.400

4 Stopa prinosa na ukupan

kapital

10,00% ■ 12,00% 8,00%

5 Stopa prinosa na sopstveni kapital

10,00% 13,00% 7,00%

ili

Finansijska analiza

180

Faktor finansijskog rizika = ^ - Q Q Q = 1,50 2.000

Ovo znaĉi da je procentualno povećanje (smanjenje) poslovnog dobitka za 20%

(sa 3.000 dinara na 3.600, odnosno smanjenje na 2.400) uslovilo povećanje

(smanjenje) neto dobitka 30,00% (sa 2.000 dinara na 2.600 odnosno 1.400).

Iz primera je uoĉljivo da se prilikom izjednaĉavanja stope prinosa na ukupan

kapital sa kamatnom stopom, stopa prinosa na sopstveni kapital izjednaĉuje sa stopom

prinosa na ukupan kapital, što znaĉi da u tom sluĉaju ne postoji dejstvo finansijske

poluge (leveridža), tj. visina pozajmljenog kapitala ne utiĉe na stopu prinosa na

sopstveni kapital.

c) Ukupni (totalni) rizik

Ukupni (totalni) rizikpredstavlja rizik da preduzeće ne ostvari bruto finan-sijski

rezultat. U literaturi se ĉesto naziva složenim rizikom zbog ĉinjenice da je uslovljen i

poslovnim i finansijskim rizikom. Ukupni rizik se meri i iskazuje preko faktora

složenog rizika, tj. putem dejstva složenog leveridža. Faktor složenog rizika se

utvrĊuje iz odnosa marže pokrića i neto dobitka i - pokazujući kako se menja neto

dobitak pri promeni poslovnih prihoda82

- ukazuje na to koliki je rizik da umanjenjem

poslovnih prihoda preduzeće još uvek bude u stanju da pokrije rashode poslovanja.

Faktor složenog rizika može se izraĉunati i množenjem faktora poslovnog rizika

faktorom finansijskog rizika.

Marža pokrida Faktor ukupnog rizika =

Neto dobitak

Što se može izraziti i na sledeći naĉin: Faktor ukupnog rizika = Faktor poslovnog

rizika x Faktor finansijskog rizika

U izloženom primeru, faktor kombinovanog (složenog) rizika iznosi:

Faktor ukupnog rizika = 600° = 3,00 , odnosno 2 x 1,50 = 3,00 . 2.000

Ovo znaĉi da procentualno povećanje (smanjenje) obima prodaje ima za posledicu

tri puta veće procentualno povećanje (smanjenje) neto dobitka i stope prinosa na

sopstveni kapital.

U naĉelu, visok faktor poslovnog rizika trebalo bi da bude praćen niskim faktorom

finansijskog rizika i vice versa. Ovaj zakljuĉak proizlazi iz horizontalnih pravila

finansiranja jer, drugim recima, ovo ne znaĉi ništa drugo nego da preduzeće koje ima

znaĉajno zastupljena osnovna sredstva, te zbog visokih troškova amortizacije ima

82 U slučaju dispariteta prodajnih i nabavnih cena, faktor složenog rizika pokazuje koliko se brže menja bruto finansijski rezultat od promené marže pokrida.

Finansijska analiza

181

visok poslovni rizik, treba da ta osnovna sredstva finansira iz sopstvenog kapitala, a ne

iz obaveza, što će reći da ima nizak finan-sijski leveridž.

5.2. CAPM model kao instrument za ocenu rizika

Model cene kapitalne aktive (Capital Asset Pricing Model) nobelovca Vili-jema

Šarpa (Willam Sharp) razvijen je pre više od 40 godina, a još uvek predstavlja predmet

empirijskih potvrĊivanja/osporavanja i teorijskih rasprava. Ovaj relativno jednostavan

model opisuje odnos izmeĊu rizika i oĉekivanog prinosa. Kljuĉni elemenat CAPM

modela je beta koeficijent ((3J, koji predstavlja indikator prinosa i meru rizika. Naime,

faktor beta (pj izražava riziĉnost finansijskog instrumenta u odnosu na tržišni rizik.

Matematiĉki, beta finansijskog instrumenta je njegova kovarijansa u odnosu na tržišni

portfolio podelje-na sa varijansom tržišnog porfolia.

Poznato je da investitori zahtevaju premiju za preuzimanje višeg rizika - viši nivo

rizika korespondira sa većim prinosom, da bi se privukli investitori. Model cene

kapitalne aktive (CAPM) je oruĊe analize povezanosti rizika i prinosa. Osnovni

zakljuĉak modela je: Rizičnost pojedinačne akcije se ogleda u njenom doprinosu

rizičnosti dobro razuđenogportfolia.

Zahtevana stopa prinosa akcije i može se predstaviti putem identiteta:

k=kDD+(k -kDD)p. i RF M RF / h i ,

gde je: kRF_ stopa prinosa od bezriziĉnog ulaganja;

kM - stopa prinosa indeksa tržišta (odnosno proseĉne akcije p=l);

P - beta koeficijent odnosne akcije (HOV);

(kM-kRF) - premija rizika.

Investitori u riziĉne vrednosne papire oĉekuju prinose koji su u odnosu na stopu

prinosa od neriziĉnog ulaganja dodatno uvećani za naknadu za preuzeti rizik. Ova

naknada data je proizvodom beta koeficijenta i premije rizika posmatranog tržišta, te je

dakle proporcionalna preuzetom riziku.

Deo rizika koji se može eliminisati kod ulaganja u hartije od vrednosti naziva se

nesistemski, specifiĉni, diverzibilan; dok je deo rizika koje se ne može eliminisati

nazvan tržišni, odnosno nesistemski ili beta rizik. Specifiĉni rizik je uzrokovan

razliĉitim okolnostima: sudskim parnicama, štrajkovima, uspe-šnim i neuspešnim

marketing programima, zakljuĉivanjem loših ugovora i dr., što je jedinstveno za

konkretno preduzeće. Sistemski rizik potiĉe od faktora koji utiĉu na većinu preduzeća:

rat, inflacija, recesija, visoke kamate i drugo. Formiranjem porftolia moguće je

umanjiti rizik. Rizik opada do odreĊene granice sa porastom broja akcija u portfoliu.

Ĉak i veoma veliki portfolio sadrži odreĊeni rizik, ali ne toliko koliko bi iznosio u

pojedinaĉnom investiranju.

Modelom CAPM se meri odnos izmeĊu sistemskog rizika i stope prinosa na

hartije od vrednosti. Osnovni princip ovog modela je da hartije od vredno-sti sa istim

Finansijska analiza

182

sistemskim rizikom treba da imaju istu oĉekivanu stopu prinosa. Model CAPM je u

teoriji i praksi poznat kao zakon jedinstvene cene.

Grafikon 5: CAPM model

Rizik* portfolia

(standardna

devijacija prinosa)

Nesist. rizik

Siste] nski (tržišni) rizik

0 40 Broj hartija od vrednosti

u portfoliu

Izvor: Glen, A., Equity and corporate valuation, 1997. u: Gardener, E., Molyneux, P. eds., In

vestment Banking-theory and practice, Euromoney Books, London, str. 258; prema: Mumi novic, S.,

ibid.

Modelom CAPM se meri odnos izmeĊu sistemskog rizika i stope prinosa na

hartije od vrednosti. Osnovni princip ovog modela je da hartije od vrednosti sa istim

sistemskim rizikom treba da imaju istu oĉekivanu stopu prinosa. Model CAPM je u

teoriji i praksi poznat kao zakon jedinstvene cene. Ukoliko su prinosi razliĉiti, tada je

neophodno uravnoteženje postići trgovanjem na tržištu kapitala, sve dok se cene ovih

hartija od vrednosti ne ujednaĉe. Teorijo i analizo bilansa 207

Model se zasniva na sledećim pretpostavkama: 50

1. tržišta kapitala su efikasna samo ako su investitori dobro informisani;

2. zanemaruju se transakcioni troškovi;

3. zanemaruje se oporezivanje;

4. ne postoji dovoljno velik investitor koji bi mogao uticati na cenu finansij-skih

instrumenata;

5. postoje neriziĉni finansijski instrumenti koje svaki investitor može ukljuĉiti u svoj

portfolio;

6. jednaka (homogena) oĉekivanja budućih prinosa svih investitora;

7. postojanje jednog vremenskog perioda u kome se oĉekuje prinos;

8. sva finansijska aktiva je utrživa, i

9. moguće je pozajmiti neograniĉeni iznos po bezriziĉnoj kamatnoj stopi.

Ukupni rizik

i-

Kada je nesistemski rizik jednom eliminisan rizik, ulaganje u pojedinu deonicu se

ne meri kao standardna devijacija prinosa te deonice, nego kao nestabilnost vrednosti

deonice uslovljena kretanjem na celokupnom tržištu, tj. njena „beta".

Beta koeficijent, kao indikator prinosa i mera rizika, predstavlja kljuĉni elemenat

CAPM modela. Beta koeficijent odražava tendenciju promene vrednosti akcije u

skladu sa promenama na tržištu. Predstavlja meru sistemskog rizika investicije ili

investicionog portfolia i pokazuje osetljivost investicije ili portfolia na promene tržišta

hartija od vrednosti. Beta reprezentuje odnos promene dodatnog prinosa na akciju i

promene dodatnog prinosa tržišta. Ako je beta 1,0, znaĉi da se dodatni prinos na akciju

menja proporcionalno sa dodatnim prinosom za tržišni portfelj, odnosno akcija ima

jednaki sistemski rizik kao i celo tržište.

Beta koeficijent predstavlja meru sistemskog rizika. Kod agresivnog portfolia

reaguje intenzivnije na promene tržišta 6 > 1; kod defanzivnog portfolia reaguje

sporije na promene tržišta i? < 1, i kod proseĉnog portfolia reaguje proporcionalno

promenama tržišta 6=1. Odnosno, proseĉno riziĉna akcija je ona ĉija se vrednost

menja u skladu sa promenama na tržištu mereno tržišnim indeksom. Beta koeficijent te

akcije jednak je 1,00, što znaĉi da ako vrednost indeksa poraste za 10% - i vrednost te

akcije porašće za 10%. U suprotnom, pad vrednosti indeksa za 10% pratiće i pad

vrednosti te akcije za 10%. Portfolia akcija P = 1 se kreće u skladu sa kretanjem na

tržištu i njegova riziĉnost je proseĉna. Ukoliko je P = 0,5 to znaĉi da su te akcije

upola riziĉnije od prošeka, ili ako je p = 2, to znaĉi da je ta akcija duplo riziĉnija od

prošeka.

Razliĉite akcije će razliĉito uticati na portfolio, jer su i same razliĉito riziĉne.

Tendenciju kretanja koju pokazuje neka akcija u odnosu na tržišna kretanja pokazuje

koeficijent [3. Proseĉno riziĉna hartija od vrednosti se definiše kao ona koja teži da se

kreće u skladu sa tržišnim kretanjima, mereno indeksom Dow Jones industrial, S&P

500, NYSE index. Takve akcije imaju [3=1. One koje imaju koeficijent P = 2 znaĉi

da su duplo riziĉne u odnosu na proseĉ-ne, P = 0,5 da su upola riziĉne nego proseĉne,

i tako redom.

S obzirom na to da se posmatra kombinacija razliĉitih akcija, odnosno HOV, P-

koeficijent portfolia biće prošek pojedinaĉnih P koeficijenata: p = £w.p.

CAPM model je poslednjih godina predmet oštre kritike, pa ĉak i potpunog

osporavanja.83

Kao posledica uoĉavanja nedostataka CAPM modela, razvijani su

višefaktorski modeli. Najveći izazov CAPM modelu, verovatno predstavlja faktorski

model, odnosno teorija arbitražnog procenjivanja vrednosti (The Arbitrage Theory of

Capital Asset Pricing - APT)y koju je razvio Sti-ven Ros (Stephen A. Ross).84

Prema

ovoj teoriji, cena akcija zavisi od kretanja više faktora ili indeksa, a preovladava

efikasnost arbitraže. Ukoliko investitori razliĉito sagledavaju faktore rizika, proizlazi

da CAPM beta nije dobar indikator oĉekivanog prinosa. Osnovna ideja je da će na

konkurentnim finansijskim tržištima arbitraža omogućiti cenovnu ravnotežu, s

Videti opširnije: Pavlovid, V., Muminovid, S., „izazovi CAPM modela" Finansije, br. 1-6,2005. Ross A. Stephen, „The Arbitrage Theory of Capital Asset Pricing", Journal o f Economic The

250 Prema: Pavlovid, V, Muminovid, S., ibidem.

obzirom na rizik i prinos. Arbitraža oznaĉava pronalaženje dveju jednakih stvari, te

kupovanje jeftinije i prodavanje skuplje.85

ory 13, December 1976, str. 341-346.


185

V. GLAVA

Tumačenje osnovnih tržišnih pokazatelja

7. Pokazatelji koji se zasnivaju na nominalnim vrednostima

hl Prinos na akcijski kapital - obične akcije (Return on Equity)

Ako je preduzeće konstituisano kao akcionarsko društvo, rentabilnost akcijskog

kapitala se meri stopom prinosa na akcijski kapital. Moguće je dodatno u brojiocu

izraziti deo dobiti namenjene za dividende po osnovu akcijskog kapitala i time dobiti

precizniji izraz rentabilnosti sa stanovišta interesa vlasnika obiĉnih akcija.

U pitanju je raĉunovodstveni koncept, što će reći da se zasniva na tokovima

rentabiliteta, a ne na novĉanim tokovima, što ima za posledicu nemogućnost direktnog

poredenja sa kamatnom stopom na obveznice ili depozite. Pored toga, u pitanju je

bilansna vrednost akcijskog kapitala (broj obiĉnih akcija x nominalna vrednost akcije),

a he tržišna vrednost.

. , Neto dobit Prinos na akcijski kapital = --------------------------------------------

Vrednost akcijskog kapitala

Ovaj pokazatelj nije podudaran sa stopom prinosa na sopstveni kapital

akcionarskog društva. Stopa prinosa na obiĉne akcije uvek je veća od stope prinosa na

sopstveni kapital jednog akcionarskog društva. Jer, pored osnovnog kapitala, sopstveni

kapital sadrži i kapitalne rezerve, revalorizacione rezerve i nerasporeĊeni dobitak. A

vlasnik akcije je vlasnik proporcionalnog dela sop-stvenog kapitala, a ne samo

osnovnog kapitala.

12. Dobit po akciji (Earning per share - EPS; Benefice par action - BPA)

Dobit po akciji (EPS) = Neto dobit (Earnings) I broj obiĉnih akcija (Shar-res

Issued)

186 Tumačenje osnovnih tržišnih pokazatelja

, ... Neto dobit Zarada po akciji = —

Prosečni broj akcija

Dakle, EPS se izraĉunava tako što se neto dobit podeli sa brojem obiĉnih akcija.

Veoma je važan pokazatelj za vrednovanje akcija. Pokazuje koliki deo profita otpada

na svaku akciju, odnosno pokazuje zaraĊivaĉku moć obiĉne akcije. Posmatra se u

sukcesivnim vremenskim periodima u cilju procenjivanja uspešnosti poslovanja

preduzeća.

Ovaj pokazatelj je veoma važan jer posmatrajući opadanje ili rast ovog poka-

zatelja u sukcesivnim obraĉunskim periodima - zakljuĉujemo koliko dobro posluje

neko preduzeće, odnosno koliko dobro „stoje" akcionari tog preduzeća.86

Tumaĉeći rast ovog racia znaĉajno je utvrditi da li je rast posledica internog rasta,

što će reći da je profit uvećan iz postojećih aktivnosti, ili je posledica akvizicije ili

eksternog rasta, odnosno da je došlo do rasta profita zbog kupovine drugih preduzeća.

Naravno, sve ovo pod pretpostavkom da skupština akcionara nije donela odluku o

preoblikovanju rezervi u osnovni kapital, što se vrši zamenom akcija ili davanjem

besplatnih akcija. Tada će se dobit po akciji smanjiti, ali će akcionari imati akcije

denomirane na veću vrednost, odnosno veći broj akcija.

Ovaj racio sam za sebe nema nikakvog praktiĉnog znaĉaja, jer prirodno je da

preduzeće sa manjim brojem obiĉnih akcija (veće nominalne vrednosti) ima viši racio

od preduzeća koje ima veći boj izdatih akcija. Broj izdatih akcija nema nikakvog

znaĉaja u ocenjivanju da li je neko preduzeće dobro ili nije. Da bismo ocenili da li je

neko preduzeće dobro ili nije, treba izraĉunati pokazatelj odnosa cene i zarade po

akciji.

13. Dividenda po akciji (Dividendper Share; Le dividende par action - DPA)

Sliĉan je EPS, sem što uzima u razmatranje samo isplaćeni deo neto dobiti kroz

dividende.

^ . . , , . . . . Ispladena dividenda Dividenda po akciji =

Prosečan broj običnih akcija

7.4. Racio isplate dividendi (Dividendpayout ratio; Le taux de distribution)

Racio isplate dividende pokazuje koliki procenat dobiti se isplaćuje akcio-narima,

odnosno sagledava isplatu dividendi iz ostvarenog neto dobitka. Ovaj pokazatelj je

uslovljen politikom dividendi.

Može da se desi da ovaj pokazatelj iznosi preko 100%. To znaĉi da predu-zeće

isplaćuje dividende na raĉun stvorenih kapitalnih rezervi. S druge strane distribucija

manja od 100% oznaĉava da preduzeće povećava stopu samofinan-siranja. Što je veća

stopa isplate dividendi, utoliko će budući rezultati preduze-ća biti manji.

Prema pojedinim autorima, ovo je najvažniji pojedinačni pokazatelj. Prema: Brett, M., How to Read the Financial Pages, Second Edition Business Books Limited, London, 1990, str. 52.


187

„ . . , .. . . .. Isplaćena dividenda

Racio isplate dividendi = ----------------- : -------------------------- , odnosno

Neto dobit

n . . . . . . . .. Dividenda po akciji (Dividend per Share)

Racio isplate dividendi = -------------------- - ---------------------- — ----------- x100

Prinos po akciji (EPS)

Na primer, preduzeće je na ime dividendi akcionarima (obiĉne akcije) isplatilo

4,48 dolara po akciji. EPS je iznosio 10,2 dolara.

4 48 Racio isplate dividendi = —-— =43,9%

10,2

U 2005. godini, proseĉan racio isplate dividendi za evropska kotirana društva bio

je reda veliĉine-45%.87

87 Vernimmen, P„ Finance d'entreprise, 6e edition par Pascal Quiry & Yann Le Fur, Dalloz, Pariš, 2005, str. 504.

2.1 Pokazatelji koji se zasnivaju na tržišnim vrednostima U bilansima akcionarskih društava, kao i kod svakog drugog preduzeća, sopstveni

kapital je iskazan po knjigovodstvenoj vrednosti. MeĊutim, podaci iz finansijskih

izveštaja se moraju sagledavati i u odnosu na tržišnu vrednost akcija. Investitori

konstantno razmatraju kada je vrednost nekih akcija pot-cenjena ili precenjena, jer

ukoliko je potcenjena, tada je pravi trenutak da se akcije kupe, odnosno kada je

precenjena - da se akcije prodaju. Dva racia se koriste u ove svrhe:

1. Racio P/E - koji pokazuje odnos tržišne vrednosti akcije i neto dobiti po akciji, i

2. Yield racio - koji pokazuje odnos dividendi i tržišne vrednosti akcija (Dividend

Yield).

Ovi pokazatelji se mogu raĉunati na osnovu prošlogodišnjih podataka (istorijskih

podataka, tzv. trailing ili historic P/E) i oĉekivanih vrednosti u sledeĉim godinama ili

tekućoj godini (forward ili forecast ili prospective P/E). PredviĊanje budućih profita i

novĉanih tokova zasniva se na istorijskim podacima sadržanim u finansijskim

izveštajima.

2.1.1. Racio P/E - Odnos tržišne vrednosti i prinosa po akciji Koristi se za procenjivanje akcija na tržištu u smislu odreĊivanja koje su akcije

relativno jevtine, a koje relativno skupe (u odnosu jednih prema drugim).

Tržišna vrednost akcije (Market Price per Share) Racio P/E — -:- Dobit po akciji (Earning per Share) Što je P/E racio veći, to je veće poverenje akcionara u preduzeće, odnosno u

sposobnost preduzeća da ostvari dobitak u budućnosti. Ovaj racio pokazuje koliko puta

je cena akcije veća od dobitka po akciji. Važno je obezbediti da vremenski period

prilikom uporeĊivanja meĊu preduzećima bude uporediv. Prirnera radi, uzimanje

poslednjeg kvartala kod jednog preduzeća i ćele godine kod drugog preduzeća imaće

za posledicu neuporedive pokazatelje. Važno je ne smetnuti sa uma da dobitak, s

jedne strane, predstavlja istorijski podatak, dok je tržišna cena aktualna informacija.

Tržišna cena (P) je poslednja vrednost sa zatvaranja poslednjeg dana trgovine. Dakle,

najĉešće se za cenu akcije (P) uzima tržišna cena iz poslednjeg fiskalnog kvartala

godine. Vrednost P/E sastoji se u tome što odražava percepciju vrednosti akcija od

strane investitora

188 Tumačenje osnovnih tržišnih pokazatelja

Reciproĉna vrednost ovog pokazatelja (naziva se racio pokrića dividendi -

Dividend Cover) pokazuje koliko puta je bilo moguće isplatiti iznos dividende iz

ostvarenog neto dobitka.

102

Racio pokrića dividendi = --------- — =2,3x

4,48

Visoki racio pokrića dividendi predstavlja sigurnost za akcionare da dividende

neće pasti ukoliko doĊe do pada profita. Jer, ĉesto preduzeća vode politiku stabilnih

dividendi, što će reći da će nastaviti da isplaćuju dividende iz rezervi ukoliko profit ne

bude zadovoljavajući. Naravno, svako preduzeće neće voditi politiku stabilnih

dividendi. Zadržan profit će biti investiran u proširenje kapaciteta ili popravljanja

finansijske strukture, što treba da ima za posledicu rast tržišne vrednosti akcija.

Tumačenje osnovnih tržišnih pokazateija

189

Prema: Downs, J., Goodman, J., Dictionary, 1987.


u jednom odreĊenom trenutku, P/E racio je imperfektan pokazatelj, kao i većina racia,

budući da izveštava na statiĉan naĉin veliĉine koje se stalno menjaju,

P/E racio je u upotrebi kao jedan od indikatora pri uporeĊivanju sliĉnih firmi

(bave se istom delatnošću i isti faktori utiĉu na njihovo poslovanje). Ukoliko iste firme

imaju razliĉite P/E racia, to je iz razloga što tržište drugaĉije percipira buduće profite

i/ili rizik. P/E racio je determinisan i opštim nivoom kamatnih stopa. Po pravilu, kada

tržišna kamatna stopa opada, P/E racio će imati tendenciju da raste. Premda, promene

kamatnih stopa će se odraziti i na ostvarenu neto dobit preduzeća.

Spremnost investitora da plate odreĊenu akciju uslovljena je visinom oĉekivane

profitne stope. Ukoliko investitori procenjuju da će profit biti veći, utoliko su

spremniji da akcije više plate. Opšte pravilo glasi: visok P/E racio ukazuje na ĉinjenicu

da tržište ocenjuje da kompanija ima veći potencijal za rast od proseĉne kompanije na

berzi, dok nizak P/E racio ukazuje na to da tržište ocenjuje da kompanija nema ili ima

manji potencijal za rast od proseĉne kompanije na berzi.

Visok P/E, dakle, ukazuje na to da tržište u celini oĉekuje rast profita u

budućnosti. Ukoliko vlasnik akcije veruje da je predviĊeni rast nerealan, odnosno

suviše visok, zakljuĉuje da je vrednost akcija precenjena. Ekstremno nizak P/E racio

oznaĉava percepciju tržišta da kompanija nije posebno atraktivna u ovom trenutku.

Investitori veruju da kompanija nema potencijala za rast, kao što je sluĉaj sa

kompanijama koje imaju viši P/E racio. Pri tome, „važno je zapamtiti da tržišne cene

akcija više odražavaju percepciju investitora o vrednosti akcija nego što su reakcija na

logiĉne ili fundamentalno zasnovane informacije".88

Drugim recima, „P/E racio

predstavlja pristrasnu refleksiju na trenutnu (aktualnu) popularnost'5.89

Analitiĉari koriste i niz drugih racia da bi procenili zdravlje i situaciju preduzeća.

Obavezno se koriste pokazatelji likvidnosti, rentabilnosti (profitnu maržu, stopu

prinosa na sopstveni kapital, stopu prinosa na dugoroĉni kapital i stopu prinosa na

ukupni kapital), leveridž racio (pruža indikaciju o visini dugova i ukazuje na buduće

potencijalne poteškoće pri isplati kamata).

Za preduzeća u SAD, P/E racio iznosi izmeĊu 10 i 20. Akcije sa visokim P/E -

preko 20, tipiĉne su za mlada preduzeća u uzletu.258

Viši P/E racio ne znaĉi automatski

da je reĉ o kvalitetnijim akcijama. To su znatno riziĉnije akcije

88

Thomsett, M.; Mastering Fundamental Analysis, Dearborn Financial Publishing Inc., Chicago, 1998, str. 2. 89

Thomsett, M., op. cit., str. 32.


191

od onih na niskim P/E, jer je teže prognozirati poslovanje mladih preduzeća sa

intenzivnim rastom, nego poslovanje zrelih preduzeća koja imaju nisku stopu rasta.

Nizak P/E racia imaju preduzeća sa niskim stopama rasta iz zrelih industrija, sa

stabilnom profitnom stopom i stabilnim dividendama. Po pravilu, akcije sa niskim P/E

raciom nose više dividende (viši racio isplate dividendi) od akcija sa visokim P/E

raciom, koje ĉesto uopšte i ne isplaćuju dividende.

Interesantni su rezultati jednog istraživanja sprovedenog u SAD. Na uzorku od 50

akcija sa visokim i 50 akcija sa niskim P/E za period od 45 godina (1950-1995)

pokazalo se da je, posmatrano u dugom roku, isplativije ulagati u akcije sa niskim P/E

raciom.90

Naravno, izmeĊu pojedinih akcija postojale su znaĉajne razlike.

P/E racio je najšire upotrebljavan pokazatelj na tržištu akcija. Osim toga što se

koristi kao pokazatelj percepcije tržišta u vezi sa kapacitetom preduzeća da ostvari

prinose, rasprostranjeno ga koriste analitiĉari i investicione banke za odreĊivanje cene

prilikom inicijalne javne ponude akcija, za relativno oce-njivanje rizika ulaganja i kao

svojevrsni privredni barometar. P/E je odnosan (relativan) metod evaluacije.

Pretpostavke su da su firme upo-redive i da se akcije kotiraju po fer vrednosti.

Alternativno rešenje je vrednovanje akcija koristeći metode diskontovanja novĉanog

toka. Kada se vrednuje kapital preduzeća u cilju prodaje, potrebne su dve veliĉine:

• procenjena dobit posle oporezivanja,

• reprezentativan p/e racio, izraĉunat kao proseĉan p/e racio sliĉnih preduzeća koja

kotiraju akcije na berzi.

Primer: ukoliko se, na bazi istorijskih podataka, predviĊa da će preduzeće ,,Y"

sledeće godine ostvariti 10 dinara dobiti posle oporezivanja po akciji - tj. da je

anticipirani (na osnovu tekućih rezultata) P/E 10. Proseĉni racio P/E za sliĉna

preduzeća je 20. Teorijska vrednost jedne akcije preduzeća ,,Y" se raĉuna na sledeći

naĉin:

Vrednost akcije = 10 din. x 20 = 200 din.

Ovakvo utvrĊivanje vrednosti, meĊutim, ima brojne poteškoće u praksi, usled

sledećih problema:

• Uporedivost. Važno je utvrditi da li je dobit dvaju preduzeća direktno uporediva.

Na primer, ukoliko preduzeća koriste razliĉite metodologije *

za amortizaciju osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja (npr. Goodwill),

dobit neće biti uporediva.

90 Ispostavilo se da bi investitor koji bi uložio 10.000 dolara u akcije sa visokim P/E nakon 43 godine imao 385.980 dolara, dok bi investitor koji bi uložio isti iznos u akcije sa niskim P/E imao iznos od 1.230.992 dolara. Prema: O'Shaughnessy, J., What Works on Wall Street, Mc-Grow-Hill, New York, 1997, str. 77; prema: Erie, D., Finansijska tržišta i finansijski instrumenti, Čigoja, Beograd, 2003, str. 369.

Tumačenje osnovnih tržišnih pokazatelja

192

• Reprezentativni uzorak. Proseĉni P/E se raĉuna na osnovu reprezentativnog

uzorka. On će biti zaista reprezentativan ukoliko je reĉ o preduzeći-ma koja su u

istom poslu, sa istim izgledima za rast i istim rizicima.

• „Fer" vrednost. Potrebno je da je trgovina akcijama iz reprezentativnog uzorka

zaista obavljana po njihovoj fer vrednosti. U suprotnom, njihov P/E racio je

deformisan.

• Poslovanje sa gubitkom. Pristup procenjivanja vrednosti akcija putem P/ E racia je

neadekvatan ukoliko je preduzeće poslovalo sa gubitkom.

P/E racio predstavlja i sredstvo za relativno ocenjivanje rizika. Visok P/E racio

ukazuje na veći potencijal, ali i veći rizik da preduzeće ne ostvari pretpostavljenu stopu

rasta prinosa, dok niži P/E racio ukazuje na manji potencijal, ali je time i rizik niži.

P/E racio za celokupno tržište predstavlja svojevrsni barometar privrednog

kretanja. Visok P/E racio za tržište u celini ukazuje na to daje tržište rastuće, dok pad

indeksa ukazuje na pesimistiĉka oĉekivanja.

2.2. Racio dividendi po akciji i tržišne vrednosti akcije

(Dividend Yield; Le rendement de l'action)

Ovaj odnos se, po pravilu, izražava stopom koja prikazuje odnos izmeĊu

poslednje isplaćene dividende i tržišne vrednosti akcije.

Dividend Yield racio = Dividende po akciji (Dividend per Share) I Tržišna

vrednost akcije (Market Price per Share) x 100

. i■ ■ i , , ... •_■ . w u ■ * Dividenda po akciji (Dividend per Share) Racio dividende po akciji (Dividend Yield racio) = ------------------------------------------------------------------------------------ x 100

Tržišna vrednost akcije (Market Price per Share)

Ova stopa je pogodna za uporeĊivanje sa kamatnom stopom na tržištu novca, ali

treba imati u vidu da neisplaćen deo dobiti povećava vrednost akcija. U naĉelu, što je

zrelije preduzeće, to će ovaj racio biti veći. Uobiĉajeno je da elektrodistribucija i javna

telefonija imaju visok ovaj racio. Nasuprot njima, preduzeća koja su u ubrzanom rastu

ne isplaćuju dividende, već ostvarenu dobit reinvestiraju - što dovodi do rasta tržišne

vrednosti akcija.

Danas se ova stopa za akcije kotirane na berzama zemalja Zapadne Evrope kreće

u uglavnom izmeĊu 2 i 3%.91

2.3. Tržišna kapitalizacija

Tržišna kapitalizacija {Market capitalization) je vrednost kompanije koja se

odreĊuje na osnovu vrednosti kotiranih akcija (obiĉnih) firme. UtvrĊuje se množenjem

izdatih akcija sa tekućom tržišnom vrednošću akcija. Tržišna (berzanska) kapitalizacija

se raĉuna tako što se sa tržišnom vrednošću množe sve izdate akcije, a ne samo akcije

koje se nalaze u prometu. Po ovoj ceni se retko mogu odjednom kupiti akcije u

91 Vernimmen, P., Finance d'entreprise, 6e édition par Pascal Quiry & Yann Le Fur, Dalloz, Paris, 2005, str. 503.


193

dovoljnom broju da bi se stekla kontrola nad društvom i da bi mogla da se postavlja

uprava, već za to treba platiti premiju za preuzimanje kontrole.

Institucionalni investitori rado koriste tržišnu kapitalizaciju kao jedan od

investicionih kriterijuma, zahtevajući, na primer, da kompanija ima tržišnu ka-

pitalizaciju od 100 miliona dolara ili više, kao preduslov za ulaganje u njene akcije.

Analitiĉari posmatraju tržišnu kapitalizaciju u odnosu na knjigovodstvenu vrednost da

bi videli kako investitori ocenjuju buduće poslovanje firme.

2.4. Racio tržišne vrednosti prema knjigovodstvenoj vrednosti

(PBR -Price to Book Racio)

Racio tržišne vrednosti prema knjigovodstvenoj vrednosti omogućava lako i

neposredno sagledavanje naĉina na koji investitori vrednuju kapital preduzeća.

Knjigovodstvena vrednost kapitala je uslovljena prethodnim dogaĊajima, dok je

tržišna vrednost preduzeća uslovljena oĉekivanim budućim prinosima. IzmeĊu ove dve

veliĉine postoji ekonomska veza.

Ukoliko je knjigovodstvena vrednost akcija veća od njene-tržišne vrednosti,

postoji mogućnost da su akcije potcenjene. Veoma važno pitanje jeste kako je

vrednovana stalna imovina, da li po nabavnoj ili po fer vrednosti. Većina preduzeća

koristi nabavnu vrednost.

Budući da se ovaj pokazatelj zasniva na knjigovodstvenoj vrednosti sredstva,

treba biti izuzetno obazriv prilikom uporeĊivanja ovog pokazatelja meĊu

kompanijama. Da bi se moglo vršiti uporeĊivanje meĊu preduzećima potrebno je

eliminisati uticaj razliĉitih raĉunovodstvenih politika. Zbog toga pojedini autori kao

alternativu knjigovodstvenoj vrednosti osnovnih sredstava preporuĉuju vrednovanje

sredstava trenutnom vrednošću na tržištu nabavke, tj. preporuĉuju reprodukcionu

vrednost, umesto knjigovodstvene vrednosti.92

Prema: Chisholm, A., An Introduction to Capital Markets, Jone Wiley & Sons, Ltd., Chichester, 2002, str. 152.


Pavlovid, V., Značajprocene vrednosti kapitala za privatizacaciju preduzeda, Doktorska diser-

tacija, Fakultet za poslovne studije, Megatrend univerzizet, Beograd, 2005.

194

VI. GLAVA Procena

vrednosti kapitala

Problematika vrednovanja kapitala nije sastavni deo teorije bilansa. Ipak osnovi

koncepti vrednovanja kapitala su u najkraćim crtama izloženi, budući da bilansi

predstavljaju podlogu za procenjivanje vrednosti kapitala.

Problem vrednovanja preduzeća se javlja u svoj svojoj složenosti usled razliĉitog

poimanja i definisanja vrednosti preduzeća, brojnih aspekata vrednovanja (ekonomski,

pravni, finansijski, imovinski, matematiĉki, statistiĉki) i heterogenosti ambijenta u

kojem se vrednovanje obavlja.93

Nesporno je da vrednovanje preduzeća kao celine nameće pre svega pitanje izbora

koncepta vrednosti preduzeća koji odgovara cilju procene, a zatim i izbor

odgovarajuće metodologije. Procena vrednosti kapitala vrši se u brojnim prilikama. Pri

tome su razlozi koji nameću potrebu za procenom kapitala od izuzetnog znaĉaja za

samu procenu vrednosti kapitala, s obzirom na to da razlozi zbog kojih se vrši procena,

izmeĊu ostalog, opredeljuju adekvatnost odreĊenog koncepta vrednosti, koji se oĉitava

u izboru metoda kojima će se evaluacij a kapitala vršiti.

Ne postoji opštepriznata klasifikacija ciljeva procene. U nastavku će se izložiti

klasifikacija razloga za vrednovanje preduzeća s aspekta potrebe izrade bilansa u

kojem će se iskazati vrednovane pozicije imovine i obaveza, odnosno razloga koji ne

nameću potrebu sastavljanja specijalnih bilansa.94

a) Procena u skladu sa MRS u sluĉaju indicije obezvreĊenja

b) Procenjivanje kapitala u funkciji sastavljanja specijalnih bilansa

• Osnivanje preduzeća (odreĊivanje ažie kada je ulog vrednosni papir ili celo

preduzeće)

Romid, L, Analiza metoda za procenu vrednosti preduzeda kao celine, Doktorska disertacija, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1994, str. 4.

Teorija ¡analiza bilansa

Prema: Pratt, S. P., Reviewing a Business Appraisal Report, National Association of Review

Appraisers & Mortagage Underwriters, Scottsdale, Arizona.

195

• Reosnivanje preduzeća prilikom kojeg dolazi do promené u sastavu ortaka i/ili

njihovog uĉešća-

• Promena pravne forme preduzeća

• Fuzija

• Saniranje preduzeća

• Istupanje iz društva lica

• Likvidacija preduzeća

• Kontrola likvidnosti

• Poravnanje

• Steĉaj preduzeća

• Eksproprijacija

c) Razlozi za procenu koji ne nameću potrebu sastavljanja specijalnih bilansa

• OdreĊivanje cene akcija prilikom emisije

Prodaja ili kupovina preduzeća kao celine

• Kupovina akcija (u cilju preuzimanja kontrole nad preduzećem ili upravljanja

portfeljem)

Deoba imovine u sluĉajevima nasledstva

• Povremeno vrednovanje u cilju utvrĊivanja pravog stanja

Danas je sve prisutnija kritika knjigovodstvene vrednosti, budući da se javlja sve

veći dispariret izmeĊu knjigovodstvene i tržišne vrednosti preduzeća. Naime, tokom

poslednjih sedam decenija, u razvijenim privredama je došlo do dramatiĉnog obrta, te

su umesto materijalnih sredstava, nematerijalna sredstva postala najvažnija sredstva

koja stvaraju vrednost i obezbeĊuju rast. Pre svega, usled ĉinjenice da se mnoga

nematerijalna ulaganja ne mogu bilansno iskazati, ili se iskazuju, saglasno naĉelu

opreznosti, po vrednostima nižim od eventualnih tržišnih vrednosti, javlja se disparitet

izmeĊu tržišne vrednosti, za koju se pretpostavlja da odražava realnu vrednost, i

vrednosti koju raĉunovodstveni sistem prikazuje, i to ne samo kod preduzeća high-tech

industrije. Kritiĉari knjigovodstvene vrednosti smatraju daje potrebno vrednovati i

bilansno iskazivati vrednost marke, ideja, naĉina rada, ulaganja u kadrove, ulaganja u

istraživanje i razvoj, i dr.,95

ĉime bi se knjigovodstvena vrednost približila tržišnoj

vrednosti preduzeća.96

Kritike upućene na raĉun knjigovodstvene vrednosti, u smislu

potrebe njenog preispitivanja i ukljuĉivanja nematerijalne imovine, u prvom redu

ukljuĉivanjem vrednosti robne i korporativne marke i troškova istraživanja i razvoja,

kako bi se knjigovodstvena vrednost približila tržišnoj vrednosti, nisu opravdane.

Knjigovodstvena vrednost ni nema za cilj da prikaže tržišnu vrednost preduzeća.

Uostalom, pokazalo se da je tržišna vrednost preduzeća neretko i precenjena. Pri tome

tržišna cena može biti formirana visoko i kao posledica nerealnih oĉekivanja ili

ĉitavog niza manipulativnih radnji, poput fiktivne trgovine (wash sale) ili

manipulativnih aktivnosti stvorenih pulova (pool - zajedniĉki poduhvat). Prema tome,

95

U literaturi se često razlika između tržišne i knjigovodstvene vrednosti naziva „intelektualni kapital". 96

Videti opširnije u: Pavlovid, V.( Milanovid-Golubovid, V., „Procenjivanje i obelodanjivanje vrednosti marke i goodwill-a u finansijskom Izvešta^u", Računovodstvo br. 9/10, SRRS, Beograd, 2006.

Procena vrednosti kapitala

196

redovni bilans i nema za cilj da prikaže tržišnu vrednost preduzeća, a sasvim je

normalno da tržišna vrednost preduzeća nadmašuje njegovu knjigovodstvenu vrednost.

Bilans usmeren na iskazivanje vrednosti preduzeća nije redovni bilans, već specijalni

bilans. Re-produkcioni bilans ima za cilj da iskaže vrednost preduzeća. Reprodukciona

vrednost može, ali i ne mora iskazivati vrednost goodwill-a, u zavisnosti od cilja

procenjivanja.97

Za razliku od reprodukcione vrednosti koja pojedniĉano vrednuje

imovinu i obaveze preduzeća, prinosna i tržišna vrednost obavezno ukljuĉuju u sebe i

vrednost goodwill-a, budući da metode usmerene na utvrĊivanje prinosne i tržišne

vrednosti ne vrednuju imovinu pojedinaĉno, pa time ni nematerijalnu imovinu, već

utvrĊuju vrednost preduzeća kao celine.

U literaturi je široko rasprostranjeno mišljenje prema kome se razlikuju tri

osnovna metodološka koncepta koji proizlaze iz poimanja same vrednosti: prinosni,

tržišni i troškovni koncept vrednosti.

• Prinosni koncept je najbliži baziĉnoj premisi vrednosti, prema kojoj je vrednost

preduzeća jednaka sadašnjoj vrednosti njegovih budućih rezultata.

• Tržišni koncept dolazi do vrednosti poreĊenjem preduzeća sa sliĉnim preduzećima

ĉija je tržišna vrednost poznata.

• Pristup, koji polazi od troškova zamene sredstava kojima preduzeće raspolaže,

naziva se troškovni pristup.

Iako je u struĉnoj literaturi široko rasprostranjen stav o postojanju tri osnovna

koncepta vrednosti, znaĉajno je napomenuti Pratovo mišljenje prema kome se svaki

pokušaj sistematizovanja pristupa, principa, koncepata ili metoda procene može

prihvatiti ili odbaciti, uz nalaženje valjane argumentacije, te stoga, nijednu

klasifikaciju ne treba smatrati meritornom.98

7. Prinosna vrednost preduzeda

Prinosna vrednost preduzeća je obraĉunata vrednost preduzeća kao celine, na

osnovu ocene njegove zaradivaĉke moći. Upravo ova zasnovanost pri-nosne vrednosti

na zaradivaĉkoj moći preduzeća ĉini ovaj vrednosni koncept kompatibilnim sa ciljem

poslovanja, gde se profit javlja kao osnovni pokretaĉ privreĊivanja u tržišnoj

ekonomiji. Prema tome, ona odgovara konceptu tržišne vrednosti preduzeća kao

celine. S obzirom na to da je novi vlasnik spreman da uloži u kupovinu preduzeća

samo onaj iznos koji mu garantuje da će kroz buduće novĉane tokove postići ciljnu

stopu ukamaćenja njegovog uloga, ovo se smatra i najvažnijim konceptom vrednosti

kada je u pitanju vrednovanje preduzeća kao celine. Zbog toga je opšteprihvaćen stav

da je prinosna vrednost preduzeća baziĉna, primarna i nezaobilazna, tj. prava vrednost

preduzeća.

Prinosna vrednost se može procenjivati polazeći od: budućih dividendi, budućih

rezultata (dobitaka ili novĉanog toka) ili oportunitetnih investicija.

Videti opširnije u: Pavlovid, V., „Preispitivanje reprodukcione vrednosti preduzeda", Raču novodstvo br. 3-4, SRRS, Beograd, 2007.




197

2. Tržišna vrednost preduzeda

U tržišnim ekonomijama akcije kotiranih preduzeća se kupuju i prodaju po

vrednosti utvrĊenoj na osnovu suĉeljavanja ponude i tražnje za tim akcijama na berzi.

Vrednost preduzeća izraĉunata na bazi tekućih berzanskih cena akcija, odnosno

množenjem izdatih akcija sa tekućom tržišnom vrednošću (obiĉnih) akcija, naziva se

tržišna kapitalizacija (Market capitalization) ili tržišna vrednost preduzeća. Prilikom

procenjivanja vrednosti akcija nekotiranih preduzeća, najjednostavniji naĉin je

uporediti preduzeće sa sliĉnim preduze-ćem ĉija je tržišna vrednost poznata. Vrednost

preduzeća se, dakle, utvrĊuje na bazi hipoteze da preduzeće vredi onoliko koliko i

sliĉno kotirano preduzeće, ĉija je cena poznata sa berze. Kao referentna cena uzima se

proseĉan kurs ili poznata cena nedavno obavljene transakcije, kada je u pitanju

preduzeće ĉije se akcije ne kotiraju na berzi. Naravno, gotovo je nemoguće pronaći

dva apsolutno identiĉna preduzeća. Zbog toga su ustanovljeni brojni pokazatelji u vidu

multiplikatora ili procenta, u zavisnosti od vrste preduzeća, odnosno de-latnosti. U

tržišnim ekonomijama najĉešće se koriste indikatori: tržišna cena akcije/neto

dobitakpo akciji (P/E); tržišna cena akcije/prihod po akciji; tržišna cena akcije/neto

gotovina po akciji (P/cash flow); neto dividenda po akciji/tržišna cena akcije

(Dividend Yield), i indikator tržišne i knjigovodstvene vrednosti po akciji (Price/Book

racio).

3. Reprodukciona vrednost preduzeda

U literaturi, pa i praksi, pod reprodukcionom vrednošću se ĉesto podra-zumevaju

razliĉite vrednosti.99

Pretežno preovladava stav prema kome se reprodukciona vrednost

smatra vrednošću ponovne nabavke imovine koju po-seduje preduzeće, umanjenu za

obaveze preduzeća. Reprodukciona vrednost shvaćena na pomenuti naĉin daje

precenjenu vrednost kapitala kada su u pitanju preduzeća koja posluju ispod proseĉne

prinosne stope.

U tržišnim ekonomijama se, meĊutim, široko preporuĉuje utvrĊivanje i re-

produkcione vrednosti kapitala, budući da se reprodukciona vrednost sagledava kao

„minimalna vrednost firme, budući da ne uzima u obzir prinose koji će se ostvarivati u

budućnosti".100

Reprodukciona vrednost shvaćena na naĉin na koji se ona shvata u

razvijenim tržišnim ekonomijama sagledava se kao vrednost koja daje minimalnu

vrednost firme, a ne kao vrednost koja precenjuje kapital kao posledica vrednovanja

pogrešnih investicionih odluka i tehnološke prevaziĊenosti. Reprodukciona vrednost

shvaćena na pomenuti naĉin sadrži niz subjektivnih elemenata, usled okolnosti da se

vrednost imovine koriguje za subjektivno ocenjenu istrošenost imovine, za indeks

neadekvatnosti, i da se ĉitav niz bilansnih pozicija procenjuje po drugim vrednostima,

tj. prinosnim, likvidacionim ili tržišnim, a ne iskljuĉivo vrednostima zamene, na šta

0 konceptu reprodukcione vrednosti opširnije videti u: Pavlovid, V., „Preispitivanje repro-dukcione vrednosti preduzeda", Računovodstvo br. 3-4, SRRS, Beograd, 2007. Tadjeddine, Y., L'évaluation des firmes comme convention, Document de travail Forum 2004-04 Working Paper 2004-04FORUM, Université Paris X Nanterre, crp. 4.

Procena vrednosti kapitala

198

pojedini autori sugerišu kada reprodukcionu vrednost definišu kao vrednost zamene.101

Reprodukciona metoda, dakle, ne podrazumeva iskljuĉivo vrednost ponovne nabavke

za vrednovanje imovine preduzeća, već se deo aktive vrednuje i po prinosnim, tržišnim

i likvidacionim vrednostima. Zbog toga prof. Vernimen, sa punim pravom, istiĉe da

„reprodukciona metoda, koja se sastoji u vrednovanju preduzeća kao celine imovine

umanjenu za obaveze preduzeća, manje predstavlja metodu samu po sebi, a više

svojevrsnu sintezu dve pomenute metode (metode diskontovanja novĉanih tokova i

tržišne metode - prim. autora) na koje se široko poziva da bi vrednovale imovinu".

4. Likvidaciona vrednost preduzeda

Za razliku od prethodnih koncepata vrednosti, polazna pretpostavka koncepta

likvidacione vrednosti jeste prestanak rada preduzeća, odnosno njegova likvidacija.

Likvidaciona vrednost je „po svojoj suštini antiteza vrednosti preduzeća na bazi

uspešnosti".102

Pod likvidacijom se podrazumeva postupak okonĉavanja poslovne

delatnosti preduzeća, u cilju njegovog rasturanja.103

Likvidacija se ĉesto poistovećuje

sa postupkom planske prodaje (unovĉavanja) svih imovinskih delova jednog preduzeća

u cilju isplaćivanja preostalog dela prihoda vlasnicima, po isplati obaveza, u skladu sa

odredbama statuta ili društvenog ugovora. Rasturanje jednog preduzeća ne oznaĉava

nestanak društva, već likvidacija predstavlja jedan proces koji podrazumeva

okonĉavanje tekućih poslova, likvidiranje visećih (lebdećih) poslova, prodaju

(unovĉavanje) realne imovine i hartija od vrednosti, naplatu potraživanja i isplatu

dugova. Preduze-će u likvidaciji, prema tome, i dalje postoji kao pravno lice, ali sa

izmenjenom prvobitnom delatnošću, umesto koje se kao cilj nameće likvidacija

(gašenje).

Likvidaciona vrednost predstavlja najnižu vrednost preduzeća. Izuzetak ĉini sluĉaj

kada preduzeće ispunjava uslove za steĉaj, ali iz nekih drugih razloga nastavlja da

posluje sa gubitkom. U tom sluĉaju vrednost preduzeća jednaka je diskontovanoj

vrednosti odložene likvidacione vrednosti.

Procenjivanje likvidacione vrednosti se uglavnom vrši po nalogu suda, koji i

angažuje procenjivaĉe. Stoga se pri proceni ne uzimaju u obzir iskljuĉivo standardi

procene, već i postupci propisani zakonskom regulativom koja se odnosi na steĉaj,

dobrovoljno i prinudno poravnanje. Najĉešće je cena, koja može da se postigne

prodajom imovine preduzeća, zavisna od vremena u kome prodaja treba da se izvrši.

Ukoliko je vreme za prodaju kraće, cena je niža i obrnuto.

0

Brojne metode za procenu vrednosti kapitala upravo postoje iz razloga što svaka

metoda ima svoja ograniĉenja. Stoga je potrebno odabrati metode procene koje

odgovaraju konkretnom preduzeću ĉiji je kapital predmet procene. Pri tome, od

Na primer, nematerijalna ulaganja se, bududi da nemaju reprodukcionu vrednost, procenjuju po prinosnoj vrednosti. 102

Pratt, P.S., Valuing a business, The Analysis andAppraisalofClosely Held Companies, Second Edition, Dow Jones-Irwin, Homewood, llinois, 1989, str. 25. 103

Rankovid, J., Specijalni bilansi, Proinkom, Beograd, 1996, str. 249.




199

posebnog znaĉaja su: grana u kojoj preduzeće posluje, veliĉina preduzeća, organski

sastav kapitala, prinosna sposobnost preduzeća, ekonom-sko-finansijski položaj

preduzeća, faza životnog ciklusa u kome se preduzeće nalazi104

, faza koncentracije

grane u kojoj posluje preduzeće105

.

104

Videti detaljnije u: Vernimmen, P., ibidem. 105

Videti detaljnije u: Vizjak, A., Znagovalci tržnih niš, Založba GV, Ljubljana, 2007.

Prilog: PROPISANI OBRASCI FINANSIJSKIH

IZVEŠTAJA

Prilog

201

Teorija i anoiizo bilonso 225

npHnoM

nonyifcaea npaam rmufi - npeAywntwt

UJtKtVBAMffTHOCnt

1 2 3 \ 1ft 20 21 22 23 24 25 2«

Bpcra nocna

Hasne:

CeAHiinv:

\ EHJ1AHC CTAHaA

__________ 20

rQAMHe

M3TINHH 6pO>, nn&

Tpyna p*wyna, pMyit \j03ML4MJA \

Aon Hano-RKtt

a

6poJ

H3HOC

Twcyfia roAHHa nperooAHa roAHHa

1 \ 2 3 4 5 e

A K T M B A \

A. CTAHHA KMOBKHA \ (002+003+004+005+009)

001

0 0 I. HEyn/lATiEHM yrMCA^H KAnHTAJI 002 012 II. GOODWILL 003

01 Cm 012 III. HEMATEPWAJHA y/lArAtbA 004

IV. HEKPETHMHE, nOCTPOJEfbA.

OflPEMA H BWOnOUJKA CPfJflCTBA (006+007+006) 005

O20, 022. 023,026,027 (080). 028

<neo), 029

1 . HenpeTHMHO. nocrpojAiu »,0flp«M« 006 02-1, 027 (Aeo), 028

(fleo) 2. MHaeCTMlfHOHe HOKpaTHHW ^ 007

021, 025.027 IpfiO) h 029

(fleoj 3. BHononwa cpeflcraa X

009

V. flyrOPOWH 4>HHAHCWJCKM n/lACMAHH (010+011) \

009

030 AO 032. 038

IfifiO)

1. y^+auiTia y Kamnany 010

033 AO 036,039 ̂ A«o)

MHHVC037

2. OcranH flyropOMHH <J)HHaitcMj«« nnac'Mann 011

E. OBPTHA HMOBHHA (013+014+015+021) 012 10 AO 13.15 1. 3A/1HXE 013

14 II. CTAJ1HA CPEflCTBA HAMEfeEHA rlPOflAJH M \

CPEflCTBA HOCnOBA»bA KOJE CE OByCTABJbA, 014

111. KPATKOPOMHAnOTPAJKMBAHjA, ITAACMAHM M -TOTOBMHA (016+017+018+019+020)

015 20, 21 H 22

OCMM 223 1. DoTpajmaafoa 016 223 2. noTpawMBaiba u chum nnsheH nop«i Ha aoohtsk \017

23 MHHyc 237 3. Kp&TKopoMHM 0HHaHCH|otH nnacuaHH 018 24 4. rOTOaHHCKH 6XBHBan«HTM H rOTOBHHa 014

27 M 28 Ocmm 288 5. nopes Ha ttflfifiny apeAKOCT h arniaHa BpOMOHCKB pkarpaHMMetta

020 S 29« IV, OflfiCDKEHA flOPECKA CPEflCTBA 021 i

B. nOCflOBHA HMOBHHA (001+012) 022 >

26 T. rYBHTAK H3HAfl BHCHHE KATIHTAJIA 023

A. mOHA AKTMBA (022+023) 024 68 T». BAHEMJ1AHCHA AKTMBA 025

1

- y xHjMAaMi AHHapa-

/j03ML4MJA

ílnqe oAronopHO sa cacTSBn>flit>e

(pHHaHCHjcKor

tiseounaja

M.n.

AaHfl _______ ; _____ roAtiHa

Osepa apuieua HEC

Oôpaïaq (iponHcaH ripas huh h kom o cbapwhh « cpopMH oSpasaiia cpHHaHCHJCKMX HMeurraja sa npHapeflHa APyuiTBa, sawpyre. Apyra npaene jwqa h npeayaeTHHKe ("CnywCaHH rnacHHK PC, 6p 114/06 h 6p. 5/2007)

l~pyna panyHa, panyH n o 3 n q n j A / / Aon

Hano-

M6H3.

6poj

HîHOC

TeKyTia rc-AtiHa npSTXOAHS

rOAHHa

1 /

3 4 5 6

nAC H BA / A, KATIKTAJI (102+103+104+1p5>10â-107-108)

101 30 I. OCHOBHH KAriMTAfl / 102 31 II. HEynjlATiEHM yflMCAHU KAHt^l 103 32 111. PE3EPBE / 104 33 IV. PEBAJ10PH3AUHOHE PE3ĆPBE 105 34 V. HEPACnOPETiEHMflOBÍlTAK 106 35 VI. ry&KTAK. / 107

037 h 237 VII. OTKyriA>EHE COrjćTBEHE AKUMJE 106

6. flyrOPOMHA PE3EPJÉîHCArtïA M OBABE3E (110+111+114+12iy'

109 40 1. flyrOPOMHA/PESEPBUCAHaA 110 41

II. flyrOPOMI^I OBABE3E (112+113) 111

414, 416 1. ÍJyrODO^Htl KpeflHTM 112 41 6e3 414 M ^15 2. Ocra/ie AyropWHe oöaBaaa 113

111. KPATMiOPCWHE OBABE3E

(115+116+117+116+119+120)

114

42 ochm427 1. /KpaTKOptWHe CpHHaHCMJCKO oCaoeae 115 427 2/ 06aB63e no ocHcmy cpeAcraBa HaMen.eHnx npofla)n j h

cpeflCTaea nocnoBaita Koje ce cGycTae/ta

116

43 H 44 / 3. Oßaeese m nocnoBan.a 117 45, 48 H 49 OCHM 466 j

1 4. Odane KpancOpcwNe oöaaoae m nacHBHa /

BpeueHCKa pa3rpaHHHen.a

118

47 H 48, OCHM 461 / 5, OSaBewno ocHoay nopesa Ha A<waîy / BpeflHOcrnoCTaJiHxjaBnnxnpmoAa

119 481 í 6. OSaBese no ocHOey nopesa Ha floömaK 120 466 IV. QnnONCEHE nOPECKE OBABE3E 121

B. yKynHA itacmba (101+109) 122 89 T. BAH6W1AHCHA flACMBA 123

33KOHCKH SaCTyflHMK

Prilog

203

Teorija i analiza bilanca 227

MaTHVHH Spoj Wucppa AenaTHoCiM

BVinAHc

ycnEXA

ripHJior 2

\ flonytbäBa npaßno mup - npe^ysenHHK

\

\ 1 2 3

\ 19

20 21 22 23 24 23 29

BpCTa noćna ____________ \—

nonyH>aBa HapoAHa ßamta Cpßwjo

HasHB

CeAMUjr

e

rpyna panyHa,

panyH

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 1 ---------------------------------------------------------------

n 0 3 M 1 4 M J A \ i

Aon Hano-

MöHa

6poj

M3HOC

TeKyha rOAHHa OpetxoflHa

roflHHa

1 2 3 4 5 6

A. nPMXOflM M PACXOflM H3 PEflOBHOI" nOCHOBÄH>A 1. nOCJlOBHH nPHXOAM <202+203+204-205+206)

201

60m61 1. npwxofl h oa npoAaje \ 202

62

2. ripMXOflH oa amianpatoa yytiHaKa h po6e 203

630 3. noeeftatfae epeflHocTH aanwca ymitHaxa \ 204

631

4. Cwafeatta Bpe/woc™ aanuxa yMMHatta \ 205

64 u 65 5. OcTann nocnosHH npwxoflw % 206

II. nOCJTOBHM PACXOflM \ (208 ao 212)

207

50 1. HaöaeHa bpsahoct npoAare poöe \ 208

51 2. TpoujKOBK Marepwja/ia \

209

52 3. TpoujKOB« japafla, Hamafla aapaaa h ocrenM ummhm pacxoAW

210

54 4 . TpouiKoew aiwopTviaauHJe w pe3epairea«.a \

211

53H55 5. Ocian« nocnoeHH pacxoflH \ 212

III. nOCnOBHM AOBHTAK \ (201-207) 213

______________________ ^ _____ IV. nOCJlOBHM ITBHTAK "£07-201)

214 66 V. OMHAHCMJCKH nPHXOAM \ 215 56 ---------------------- —-—-—— " ■ ■ ■ ' —j ------------------------------------- v --------

Vt. »MHAHCHJCKH PACXOAH \ 216

67,68 _____________________________ ̂ _ VII. OCTAJ1M nPHXOflH \

217

57.58 VIII. OCTAJ1H PACXOflH \ 218-

IX. flOSMTAK M3 PEÄOBHOT noCJIOBAtbA

nPE OnOPE3HBAJbA (213-214+215-216+217-218) c

X. rVBHTAK H3 PEflOBHOr nOCJlOBAIfeA nPEOnOPE3MBAH>A (214-213-215+216-217+216)

220

V 69-59 XI. HETO flOBMTAK nOCJJ08AH>A KOJE CE OSYCTABrbA 22\

59-69 Xtl, HETO ITEMTAK nOCflOBAfcA KOJE CE OByCTABTbA 222\

y nepMOAy oa A

O

.roAMHe

- y jam^aMa ««napa

-

5. flOEMTAK riPE 0n0PE3HBAtt>A (219-220+221-222) 223

B. rVBMTAKnPE OnOPE3MBAtbA (220-219+222-221) 224

T. HOPE3 HA flOEMTAK 721 1. FlopecKH pacxofl nepnoaa 225 722 2. OAnoweHH nopecK« pacxofln nepHOfla 226 722 3. OAnoHceHH nopacKH npnxofln nepuoAa 227 723 fl. HcnnaheHa/iHHHa npHMatba nocnooaeuy 228

~b. HETO flOEMTAK (223-224-225-226+227-

228)

229

E. HETO n/BHTAK (224-223+225+226-

227+228)

230

X. HETO flOBHTAK KOJM nPMnAflA MAfcHHCKHM VflArAHHMA 231

3. HETO flOBHTAK KOJU nPMnAflA BflACHHLIHMA MATHHHOr riPABHOr J1HUA 232

H. 3APAflA rtO AKUHJH

1. OcHoena aapa^a no aKUMjH 233

2. yMaifaeHa (pa3BOflHrfHa) aapafla no 3kuhJh 234 y _________________________________

A3"A ________________ roflMKe ^Mue 0flroBOpHO 3a cacTa6ft.aH>e 3anoKCKM jacTynHMK

cpnHancnjcKor MBemraja M.fl.

OBEPA npnjeMa HEC

Oopasait nponiicaH npaBunHHKOM o caflp«HHM u cpopMM ogpaaaita 0nnaHcnjCKKX MMeuiTaja aa npnape^Ha flpyuiraa. 33flpyre, Apyra npaBHa nulta u npefly3eiK«Ke ("CnyxSBnn

rnacKtm PC". 6p 114/06 u 6p. 5/2007)

Prilog

205

i

20 21 22 23' 24 25 26

HaattB CeflHune

M3BEUITAJ 0 TOKOBMMA TOTOBUHE

y nepHOfly Ofl ____________________ ao

Mjhoc

n 0 3 H14M J A Aon TeKyfia roA»Ha npeTxoAHa roAHHa

1 2 3 4

B. TOKOBH TOTOBHHE H3 AKTHBHOCTM OMHAHCMPAtbA

I. flpmiHB rOTOBHHB H3 aKTHBHOCTlrt CpMH3HCHparti3 (1 flO 3)

325

1, l/BehaKie ocHOBHoricarMTana 326 2. flyropoHHM u KpaTKopo^HH KpeflMTH {h&to npwnnBH) 327

3. Ocian« flyrop04He h KpaTKopcJKe ofiasese 328 II. OflJIHBM rOTOBHHe H3 aKTHHHOCTH cprniaHCHpoiba (1 ao 4) 329 1. OTnyn conCTBeHMK awyi\a u yflena 330

nonytoaaa npaBxo nmje — ------

• 1 1 1 MaTtNHH 6poj

UjHCppa flÔfiaTHOCTH ms

r)pnnor 3

! ...1....L.2 3 19

Bpcra nocna

riony>t.aea HapOflHa 6anKa Cp6nje

n o 3 M MMJA Aon Ms HOC TeKyFia roAuHa ripeTxoAHa roAHHa

1 2 3 4

A. TOKOBH rOTOBMHE M3 nOCJIOBHMX AKTMBHOCTH

1, ripHflHBH rOTOBHHa MS OOCnOBHHX aKTMBHOCTH (1 flO 3)

3Ü1

1. npoAaja h tipHMrbôHH aaaHCM 302

2. npnMn>eHe KaMaTe HS nocnoBHwx 3)CTHBHOCTH 303

3. OcranH npHnwan HS peflOBHor nocnoaaita

304

II. OflnHBH rOTOBMHC HS FlOCnOaHHX atCTHBHOCTH (1 AO 5)

305

1. Hcnnare Ao6aan>aHHMa H ABTH asaHCM 306

2. 3apaAe, HamaAe 3apafla M ocran» nwHHH pacxoA« 307

3. rinaheHe Ka Ma TO 308 4.nope3 Ha AoßHTa«

309

5. rinahaiba no ocHoßy ocTantix JÖBHHX npwxOAa 310 ■

111. HeTO npHfiHB roToawne m nocnoem« aicTHBHOCTw (l - II)

311

IV. HeTO oAfiHB roTOBHHe m nocnoBHHX 3KTHBHOCTH (II -1) 312

B. TOKOBM rOTOBMHE H3 AKTMBHOCTH HHBECTHPAfcA

1. npHHHBH rOTOOHHe H3 aKTMBHOCTH HHBeCTWpatba (1 AO 5)

313

1. ripoAaja aKu,nja K yAena (HBTO npwnwBH) 314 2. npoAaja HeMaTepmanHMX ynara>ba, HeicpeTHMHa, nocTpojetea, onpewe

M 6nonowKMx cpeAcraaa

315

3. Odanu cpHHaHCHjcKH nnacwaHH (neio npnnnan>

316

4. npMMn>eH6 KawaTe hj 3KTHBHOCTH nHBecTnpan>a 317

5. npHM/teHB AHBHfleHAô 318

U. OflilHBH rOTOBMHE H3 8KTHBH0CTH HHBecTMpatba (1 AO 3) 319

1. KynoBHHa aKUHJa H yAena (Hero OA^HOH) 320

2. KynoBHHa HeMaTepnjanHtixy»iaraK>a. HeKpeTHtwa. nocTpoje>t>a. onpeue u 6 u on oui

KMx cpeACTasa

321

3. OcTanM cpHHancKJCKH nnacwaHH (HETO OAnnau) 322

III HeTO fiplUIHB fOTODHHS M3 3.KTHBH OCT H HHBBCTHpaffea (1 - II)

323

IV. HeTO OflnUB fOTOUHHe M3 aKTMBHOCTH HHBeCTHpa hba (II - 1)

324

.

roflHH

e


206

2 , flyropOMHi* h KpaTKopo^HH KpeAMTH u odane o5ase3e (hsto 0Annen) 331

3. CDMHaHCHJCKU nH3HHr 332 4. HcnnaneHe AHBMASHAe 333 ili. MeTO hpMJIHB rOTOBHHe H3 aifTMSHOCTH cpHHaHcupatoa (l • II) 334

IV. HeTO oaumb roTDBHHe na aKTHBHocTH (pnHaHCMpaH.a (ll -1) 335 r, CBErAnpunuBM totobhhe (301+313+325) 336

fl. CBErA OflflMBM TOTOBHHE (305+319+329)

337

Ta) HETO nPMJlUBM TOTOBHHE (336-337) 338 E) HETO OflJlHB TOTOBHHE (337-336) 339 JK) TOTOBMHA HA n04ETKY OBPAMVHCKOf nEPMOflA 340 3) n03MTMBHE ICPCHE PA3J1HKE nO OCHOBy nPEPAMyHA TOTOBHHE 341

H) HETATMBHE KyPCHE PA3J1HKE nO OCHOBy nPEpAMVHA TOTOBHHE

312

J) TOTOBMHA HA KPAjy 06PA4yHCKOr nEPMOflA (338-339+340+341-342) 343

JlHue oAroBopHo aa cacTaBn>art.e 3anoHCiw 3acTynHHK

cpHnaKCHJCKor HJBeiinaja

M.n.

Aana roAHHe

OBepa npHJeMa HBC

OGpaaau nponncaH npasMnHHKOM o caAP*WHn u cpopMH o6pasaiia (pnnaHcnjcKnx uaeeiuTaja sa npHBpBA«a APyuiTBa, 3aApyre. flpyra

npaBHa nniia w npeAyjeTHHKe {"Cny:w6eHM macmiK PC", 6p 114/06 M 6p. 5/2007)

Prilog

207

oí di

PeflUM 6poj

% T ta <Jl U O * b w ■1 " OÍ -

»

~ ̂

I

10 s I (t

■<

•

5

D

I n S «i

i •<

i .9,

1 X %

•<

i s

1 .5. 1 s I

I i e s

1 i

«i 'i

(0

:c {

|5

f> 3 íi s

I 2 í S

Ti g 3

gis. a w u

| al í *" ?

e s A I 5 X

B I j: m

si; i S í

f If i5

X

X

X Di Ja U X

o b

'i

(1

2

O 3 S

O

. fc ' -a ■. t-

« o s

* s . :

& ■ ■ !:

íls? - s gS I

- A ■ ■'■ P :

¡b

'

*■ ai

. . .

A"-u . w

.& :M: *. ■ ■

■■:

.W

' P . ; .::

t*'.

-<t> -. '

. - ' - a . ■ ■ ■'

-■ fe-

.

2? ! iK 5

: =:.

«i • £ ■ -u. ■■; *».■: . . .. ̂ ■ ■ .-.ai:

-,:: ■ ow ■ y: . O ' .. . •: n. • -■' .

» » ■ ■: V) i".:

. . . w

O

l u ■ ti ■

*

h

:<#

j»

O

Í

i. Vi ■ /

<T>

i.' vi ■ . . vi.

OÍ

ii

: JV tn OÍ -fe. -

1

1 - ti»

M liv ■

O

:

-ti . OÍ ■ . .0) ■ CD . ( ? »

. .

. -.■ -!3 ........................................

Üilí u to l 5 U (V

o o

........ .

2

;8

.

eo ■ ,0> . .

o "■ y§- ::

a

fi.lf '■■ i» ■-. «1 ; cu ■

■é -j

□>

A . <i> ■ IÍ

U. M ••-.••>••

TJ 5 ra ~}

0 H S O 5

.O ¡5 ■■■§ ■

tn o .

OÍ Ul O V" . > ■'

o : . ■

' :oi

:

^»

■ is\-

p

VI (0 OÍ '

. : .«

tD OÍ ts> ^

¥> í» ¿ g"5

Vi ■u Wr

■ Cl Vi

.-■

.<ji.'

<J\ '■ o> ■ ■ w ■ VI '

«■ ■ - . v>

I1Í*I


208

T3 S

o

o S

3 c

ih 01 ■6

0

2

ft

TJ

D>

=1

TJ

_5

to'

■E

IX C71

O

10 O U

3 b

PCAHH SPOJ

s i

5 »

..... „g,,

■3 3 «

- > ■■■■ .;■ . ■ O .."

— 3 »■ ib " <* ~J

3

Prilog

209

nonytbaBa HapoAna 6am<a Cp6nje

. .„..„..

........ [...

.. T

" "T

"

20 .........

'"22"f"23" 24

26

Bpcra

nocna

HaaHH : CeflHiuTe :

CTATMCTMHKM AHEKC

aa 20 roflnny

i onwTM noflAUH o npABHOM íiMqy, oahocho nPEflysETHHKy

o n u c 03H.

sa

Aon

TexyfiaroAHHa npeTJíOAHa roAMHa

i 2 3 4

1. Bpoj MeceuM nocnoeatba (03Ha«a oa 1 ao 12) 601 2. OüHaxa sa BenkWHHy (03Hana oa 1 ao 3) 602 3. OiHaxa 3a snacHHimao (oaHaica oa 1 ao 5)

603 604 4. Bpoj crpaHHX (npaBHHX urin tfin3hhkwx) rwqa (toja HMajy yneiuhe y xanurany 5. (Ipoceqan Gpoj aanocneuHX na ocHooy CTa*a KpajeM csaKor «eceya

(ueo 6poj)

605

II BPyTO riPOMEHE HEMATEPHJAflHMX yjlArAlfaA H

HEKPETHMHA, nOCTPOJEIfaA, OriPEME H EHOnOUJKHX

CPEflCTABA

III CTpyKTYPA 3AJ1HXA - H3HOCH y xHn>aAaMa flHHapa -

rionyibsaa npssHú rinue - npeflyseTHHK*

l i l i l

í

l i l i l i l i

T MaTiwHM 6poj UlHtfipa flenaTHOCTH nuB

ripnnor 5

Tpyna pa^ywa,

paMyw o n n c 03H. 33

Aon

EpyTO McnpaBKa epeAHocTH HeTO (Kon. 4 - 5)

" " " " Ì 2 3 4 5 6

01 1. HeMarepujanHa ynaraHaa

1.1. Craíbe Ha noieTKyroAHHe 606

1.2, noeehan>a {HaSaone) y TOKy roAHHe 607 xxxxxxxxxxxxxxx

1.3. CMaHieiba y Tony roAMne 608 XXXXXXXXXXX

XXXX

1 4 PeeanopmaqMja 609 xxxxxxxxxxxxxxx

1.5. da^e hs Kpajy roAMHa (606+607-608+609) 610 02 2. HeKpeTHHHO, nocTpojerba, onpeMa m

6hojiouik3 cpeflCTBa

2.1. CTflKje «a no<ieTKy roAHHe 611

2.2. riOBelian.3 (HaBaBKe) y TOKy roAHHe 612 XXXXXXXXXXX

XXXX

2.3. CuauíefceyroKyroAHHe 613 xxxxxxxxxxxxxxi:

2.4. PeaanopiMamija 614 XXXXXXXXXXX

XXXX

2.5. Ct3H>6 Ha KpajyrOAMKe (611+612-613+614) 615

- M3HOCM y xHn>aAaua Aguapa -


210

fpyna p3MyHa. paHyn

o n u c 03H.

Aon TeKyha roAMHa npeTxoAna

roAMHa

1 2 3 4 5 10 1 . 3annxe Maiepnjana 616 1 1 2. HeflOBpuieHa npon3BOflhba 617 1 2 3. fOTOSM npOH3BOflM 618 13 4. Po6a 619 1 4 5. CTan.ua cpeflcrsa HaMehteHa npoAajn 620 1 5 6. flaTM aaaHCM 621

7. CBErA (616+617+618+619+620+621=013+014) 622 tV CTpyfOYPA OCHOBHOr KAHUTAJIA - m3hocm y xvin>aAaMa A^napa -

Tpyna panyHa,

paiyH

o n u c

03H.

Aon TeKyFia

roAHHa

npeTX0Ana

roAMHa

1 2 3 4

5

300 1 . Akumjckm Kanman 623

yTOMe: ctpbhm KanMTan 624 301 2. yAenn flpyujTBa ca orpaHMneHOM oAroBopHoujhy 625

yTOMe: orpaHM mnman 626

302 3. yno3M tjnaHOBa opTSHKor trnu KOManA«THor ApyuiTsa 627

y to Me; CTpaHH KanMTan 628 303 4. /JpjtoBHH KanHTan ' 629 304 5. flpyiiMBeHn KanMTan 630 305 6. 3aflpywHMy/ienM 631 309 7 , OcTan« ochobhh icanMTan 632 30 8. CBErA (623+625+627+629+630+631+632^102) 633

V CTPyKTyPA AKLIMJCKOrKADIITAJlA Spoj a kum ja Kao u,eo Spoj - M3HOCH y xwrbaAaMa A«Hapa -

Tpyna pa»iyHa,

pa^yH

o n u c 03H

3a Aon

TeKyFia

roAMna

npeTxoAHa roAMHa

1 2 3 4 5

1 . 06nsHe anijuje

1.1. Bpoj o6mmhmx aRMMja 634 Aeo300 1. 2 , HoMMHonHa8peAHocTo6H4HitxaKUMJa-yKynHo 635

2. ripnopMTeTHe aKUMje

2 . 1 . Bpoj npMopMTeTHMx aKHwja 636 Aeo 300 2.2. HoMHHanua BpeAHOCT npnopMTeTHMx aKUMJa - yicynHo 637

300 3. CBErA • HOMMHanHa BpeflHocr aKUMj'a

(635+637=623)

636

http://ctan.ua/

Prilog

211

■ M3HOCM y XHrbaflSMa flHHapa •

fpyna pa^yHa.-

pa^yH o n H C

03H.

aa

Aon

Tenyha rOflHHa

flpeTXOA.Ha

T0AMH3

1 2 3 4 5

20 1, noTpa}WE»an=a H3 ocHOBy npoflaje (craH>e Ha Kpajy roAHtte 639 <=• 016) 639 43 2. OSasese H3 nocnoBatta (cratee Ha Kpajy roflMHe 640 -=3 117) 640

A«0 228 3. rioTpawKaatba y TOKy rofl,«He oa flpyuíTaaa aa ocHrypatbe 3a HaKHa/iy ujTere

(AyroüKH npoMeT Cea ncneTHor ciatba) 641

27 4. nopea Ha AOA3Ty apeflHOcr- npeTXOflHM nopej

(rc-AHUifoK hjhoc no nopecxHM npnjaBasna)

642 43 5. OSaaeae hj nocjioeatfoa (notpawHH npoMer 663 noMenior CTafea) 643 450 6. OGasess ja hato aapafl« h HBtmaftB sapaAa

(noTpawHH npOM8T Cea nonaTHor erraba)

644 451 7. OSaeese 3a nopea Ha japaAe w HaKHaAe japaAa hs TepeT aanocneHor

(noTpaxHH npoMeT 6e3 no^eTHor cTan>a)

645 452 8. OSaseseaaAonpHHoce Ha šapate h HaKHaAe sapada hs TepeT aanocneHor

(noTpewHH npoMeT Cea none-mor cTa*a)

646 461,462 u

723

9. OSapese aa AUBHAeHAe. yNewTie y AoBwTKy h nmua npnMan.a nocnoAaBMa (noTpawHti npOfcter 6e3 no^eTHor CTan>a)

647 465 10. OGaeese npaMa $h3hmkhm JiwLtwMa Ja na kusa© no yroaopmwa (noTpa«HM

npoMeT Qea nowTHor cTan>a)

648 47 11, oeaaeaeaanAB

(roAHmtbH hjhoc no nopeeKMM npiijaeaMa)

649

12. KoHTponHH a6np (oa 639 ao649) 650

VI nOTPASKMBAtbA H OBABE3E

- M3Hocn y XHHiaAaMa A«H3pa

-

Tpyna panyHa, panyH o n u c

Oan. ja

Aon

Teicyna

roflMHa

ripeTxoAHa roflHHa

1 2 3 4 5

513 1. TpoiUKOBd ropMBa m eneprHJe 651 520 2. TpoujKOBkt sapada h HaKHaAa sapaAa (6pyro) 652 521 3. TpoiiJKOBH nopeía h AonpwHOca Ha sapaAS u HaKHaAe aapaaa Ha

TepeT nocnoAaBqa 653

322, 523, 524 H625

4. TpoujKOBM HaKHSAa (pHSHHKMM riHLtUMe {Gpyro) no ocHoey

yroBopa

654 526 5. Tpoujkobh HaKHaAa nnaHOOMMa ynpaaHor h HaA3opHoroA6opa (6pyro) 655 529 6. OcranH jimhhk pacxoAH m naKKaAe 656 53 7. Tpouixoan npOMSBOAHMx yenyra 657

533, fíBO 540 H

oso 625 8. TpoiuKOBK saKynHHHa 658

Aeo 533, pfio

540 h fleo 525

9. TpouiKoeu aanynHHHa seMrbHiirra 659 536, 537 10. TpouiKOew HCTpawMBattoa u pa3Boja 660

540 11. TpOLUKOBH 3H0pTtiaaL|MJe 661 552 12. TpoujKOBd npeMHja ocHrypaH>a 662 553 13. Tpoujkobh nnaTHornpoMeTa 663 554 14. TpotuKOBH MnaHapHwa 664 555 15. TpoiuKoaH flopesa 665 556 16. TpouiKosH AonpHHoca 666 562 17. PacxoAH naMaia 667

ACÓ 560, A&O

561 H562 18. PacxoAH KauaTa h Aeo (pHHaHCHjcKMX pacxoAa 666

ASO 560, ABO 561 M

A«0 662

19. PaoíOAH KauaTa no KpeflHTMMa oa SaHaxa h A<po 669

A«0 579 20. PacxoAH ia xyMaHMTflpHe, KyjnypHe. ¿ApaBCTaene, o6pa30BHe, nayMHe

h Bepota HaueHe, aa 3auiTMTy waenoBe cpsahhb h aa

CnOpTCW H3M0He

670

21. Komponm* 36np (oa651ao670) 671

VII flpyrHTPOUJKOBHHPACXOfl

H

- H3HOCM yxnn>aAaMa Awapa

vw flpyr«

npMXOfl«

on wc OaH. sa

Aon Tetcyha roAHHa nperxoftna roAw«a

1 2 . 3 4

1. OCaaese 3a amme (npOMa roAHiutteM o6paMyny aitila) 681

2. Oßpa^ryKaTe LiapHHe MflpyreyB03HeAaw6nH9 682 3. KanHtanHe cytaeHUHJe h flpyra APwaena AOflen»HBBH>a 3a

H3rp3AHiy m HaGaBKy ocHoaHHxcpeflCTaea h H€M3T6pHjanHHX

yna ratta

683

4, flpMaBHaflOAö/tHBaibajanpeMiiie, perpecH noKpune Teicyntix

TpowKoea nocnoaatba

684 5. Odana Apuana AOAerb»eaH>a 685 6. f1pHM/ieneflöHairnje h3 uHocTpaHcrea h flpyra 6ecnoapaTna

cpeflCTBa y HOBiff huh HarypH oa

HHOCTpSHHX npÔBHMX H (¿H3H4KMX nWL4a

686

7. JlviHHa npnMSri>a npeayaeTKHKa hî hoto AoötiTxa

(nonytaBajy caMo npeflyseiHKUH)

687 â. KOHTponHM 3ÖHp (oa 681 AO 686) 688

IX OCTATIM flOflAUM


212

rpyna paMyHa.

pa^yn o n W C 03H.

aa

Aon

Teityha

roflHHa

npÔTX0flH3 roflHHa

1 2 3 4 5

60 1. npwxoflw OA npoAaje po6e 672 640 2. npuxoA« oa npeuMJa, cy6eeHunja, AOfau^a, perpeça, icowrten3anwja u

nospaftsja nopecKMX Aa*ßnHa

673 641

3. npHXOAH no ocHoayyonoe/boMMXAOHauMja 674

abo 650 4. flpwxoAM úa 3axynHHHa sa aeMrbHiuTe 675 651 5. npwxoAH oa 4naHapMHa 676

Aeo 660, Aeo

861. 682

6. flpRxoflM oa Ka Mara 677 fleo 660. Aeo 661

h Aeo 662 7. npHxOAH oa KaMaTa no payyHwua h flenojHTMMa y&awKôMa h ocrariHM

(JJMHaHCMjçKMM opraHHîaijHJaMa

678 Aeo oso, Aeo

661 H Aeo 669 8. Hp Mx oa u fioocHoay AWBHAeHAH h yseiufia y Ao6nTKy

679

9. KOHTponHM 36np (OA 672 flo 679) 680 y _

nana

flHLie oatobopho sa cacrse/batte $HHaHCHjcKor

HSBeuiraja

M.n. 3aKOHCKH aacTynHMK

oepasaii nponHcaH ripaeHnHHKOM o c&ApMum u tpopMM oâpasaqa cpHHaHcujcKHx weeujTaja 3a np«BpeAna ApyuiTBa, aaApyre, flpyra npaowa nu4a h npeflyseTHMKS ("Cnyx&eHH rnacHHK PC", 6p 114A)6 » 6p. 5/2007)

OííneiniHK ______________________________

(iimo u h|tc3Hmc nopetKor oomnmiKa)

1'HpMil - piVJUiC

Cc/iHurre ________________

"(aiipcca)

l.llH(|ip;i/ii:;iiHTHoci'n _ _____

EHJIAHC ycriEXA

MiiipHoaua _______________________ no__________________________________ _ _________________ . [xuihhc

(H31KIC y

/IHHOpHMü)

Pcji.

Kp. o n h c H.3HOC

1 2 .3

1 lll'HXOAH OA nOCJIOBAHiA l

11 PACXOAH 2 llafiiinua upciinto potic. penpoiiyicuiioHorMattpiijaJm u

ptiepniiHM ¿icirttiíi

Í l.'líit)niin;i npe/u-iocT :üuihxíi polit'. peupo/iVKiiHoiior MarepHjiuia H piaCp»HHX jICJlOIKl

4 l'lafiai)ii;i iipcAiiocr npo/un'c poGe, yrpouiCHor peupoiiyKmioHor MíircpHJvi¿m m

yrpyl)ennx pmepuiiHx «leñosa(pcA. Gp. 2 - pea, 6p, 'i)

5 "íapAflC HaKIKWC H OCniítM ¡IMIHU pílCXOMH 6 TpoiiDcoiiH npoiciBO.'iHHX ycnyni. UMOpTHJíiniije h neMarcpujüJiiiH

TpOlllKOlUi

7 PacxcwH (¡iHiirtiiaipiíifcíi « ocra/iH pacxow-i 8 PíicxdAH nocjiouaiua. {pvi (ip. 4 .ao pea. op. 7)

Hl 0>HHAIlCH,JCkH mVJITAT HOCJlOBAIbA

..... <r

~

Nao upuxiu - aoñiiT [pc/t. 6p. 1 - pea. 6p. 8)

Prilog

213

10 V'yóiTiaii - niíio (pea- v>p. <í - pw. <5p. \ )

y __________________ __________ . _________________________ . roAHiie

0;iro»opno íihhc in m H. 0()1í<kihhk

CUCTilliJUlH.t GHÍlilHCa

215 Literatura j

LITERATURA

1. Axmann, J. R.: Flexible Investitions - und Finanzierungspolitik, Wiesbaden, 1966.

2. Berman, K. - Knight, J., Financial Intelligence, Business Literacy Institute, INC

Harvard Business School, Boston, 2006. U prevodu Asee Books, Novi Sad, 2007.

3. Brigham, E. - Nantell, T. - Aubey, R.: Decisions in Financial Managenent: Cases,

Second edition, Illionis, USA, 1976.

4. Brigham, F. E. - Gaspenski, C. L.:. Financial Management - Theory and Practice,

The Dryden Press, 1997.

5. Brigham, F. E. - Houston, J. F.; Fundamentals of Financial Management,

Thomson, USA, 1998.

6. Chisholm, A.: An Introduction to Capital Markets, Jone Wiley & Sons, Ltd.,

Chichester, 2002.

7. Cvetković, N., Pavlović, V.: Uvod u analizu poslovanja, Megatrend univerzitet

primenjenih nauka, Beograd, 2005.

8. Cvetković, N.: Analiza poslovanja preduzeća, Megatrend univerzitet primenjenih

nauka, Beograd, 2004.

9. Dohĉević, S. - Malešević, Đ.: Sistem analize poslovanja, Savremena admi-

nistacija, Beograd, 1989.

10. Downes, J. - Goodman, E. J.: Dictionary of Finance and Investment Terms,

Barron's Educational Series Inc., 1987.

11. Gerstner, P.: „Analiza bilansa", Probrana dela - odabrani prevodi, Privredna

književnost, Beograd, 1933.

12. Horngren, C. - Sundem, G.: Introduction to Managment Accounting, 7-th Edition,

Prentice-Hall Inc., 1987.

13. Horngren. C. - Sundem, G. - Elliott, J.: Introduction to Financial Accounting,

Prentice Hall International, Eight Edition, USA, 2002.

14. Ilić, G. - Radovanović, R. - Škarić-Jovanović, K.: Finansijsko računovodstvo,

Ekonomski fakultet u Beogradu, 1996.


216

i I

15. Ilić, G.: „Metodologija izrade bilansa tokova gotovine za preduzeća'ĉaso-

\ pis Računovodstvena praksa, SRR Srbije, br. 4/99.

16. Ivanĉević, D., Priručnik zaprimenu MRS u našem finansijskom izvestava-nju, Knjiga 1., L&V

Bond Company, Beograd

17. Jakovĉević, K.: Struktura i vrednovanje kapitala, Ekonomski fakultet, Su-

botica, 2000.

(

18. Jovanović, D. - Vitorović, B.: Analiza poslovanja preduzeća sa kontrolom i revizijom,

Savremena administracija, Beograd, 1989.

19. Kisić, D.: Knjigovodstvo troškova, Savremena administracija, Beograd, '

1997.

20. Kisić, D.: Upravljačko računovodstvo, Megatrend univerzitet primenjenih

, nauka, Beograd, 2003.

21. Knežević, G., Izbor računovodstvenih politika u funkciji menadžmenta, Ekonomske teme,

Niš, 2005.

22. Krajĉević, R: Analiza poslovanja poduzeća, Teorija - tehnika-problematika, Informator,

Zagreb, 1971.

23. Krajĉević, R: Analiza poslovanja preduzeća, Izdavaĉko preduzeće „Školska knjiga", Zagreb,

1962.

24. Krasulja, D.,-Ivanišević, M.: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003.

25. Krstić, J., Knežević, G., Računovodstvo finansijskih instrumenata - od istorijskih troškova do

koncepta poštene vrednosti, Raĉunovodstvo, br. 3-4/2004, SRRS, Beograd.

26. Krstić, J.: „Analiza raĉunovodstvenih izveštaja u funkciji procene finansijskih rizika",

Zbornik radova sa XXXII simpozijuma SRR Srbije, Zlatibor, 2001.

27. Krstić, J.: „Raĉunovodstvena politika i finansijsko izveštavanje", I seminar „Primena

MeĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda u našoj poslovnoj praksi SRR Srbije", Zlatibor,

2000.

28. Kulić, M.: Finansijski menadžment, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2003.

29. Lehman, M. R.: Allgemeine Betriebswirtschaftslere, Leipzig, 1928.

30. Leksikon računovodstva i poslovnih finansija, Savez raĉunovodstvenih i finansijskih radnika

SR Srbije, Beograd, 1983.

31. Malešević, D. - Vranković, M., Poslovna analiza, Ekonomski fakultet u Subotici, Subotica,

2007.

217 Literatura j

32. Malešević, Đ.: „Shvatanje - iskazivanje i analiza rentabiliteta", Knjigovodstvo 10-

10/93.

33. Malešević, Đ.: Računovodstvena analiza, poglavlje u materijalu za specijalistiĉki

kurs za samostalne raĉunovoĊe, SRRS, Beograd, 1991.

34. Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS), SRRS, Beograd, 2007.

35. Mellerowicz, K.: Betriebswirtschaftsiehre der Industrie, Freiburg im Br., 1 sv.,

1958.

36. Milojević, D.: „MRS 7 - Bilans tokova gotovine", I seminar „Primena Me-

Ċunarodnih raĉunovodstvenih standarda u našoj poslovnoj praksi SRR Srbije",

Zlatibor, 2000.

37. Muminović, S. - Pavlović, V., „Izraĉunavanje beta koeficijenta za akcije koje se

kotiraju na Beogradskoj berzi", Računovodstvo, br. 7/8, SRRS, Beograd, 2007.

38. Muminović, S.: „Kontroverze CAPM-a i koncepta beta", Jugoslovensko

bankarstvo 5-6/2001.

39. Muminović, S.: „Procena ulaznih parametara CAPM-a", Jugoslovensko

bankarstvo 7-8/2001.

40. Needles, B - Powers, M.: Financial Accounting, Houghton Mifflin Company,

New York, 2001.

41. Pantelić, M.: „Princip realizacije i 'Matching princip - osnova za bilansi-ranje",

SRRS, XXXI simpozijum, Zlatibor, 2000.

42. Pavlović, V.: „Preispitivanje reprodukcionevrednosti preduzeća", Računovodstvo

br. 3-4, SRRS, Beograd, 2007.

43. Pavlović, V.: „Alternativna mogućnost za priznavanje, merenje i procenji-vanje

imovine i obaveza, prihoda i rashoda za preduzetnike i mala preduzeća, sa

osvrtom na raĉunovodstvenu regulativu EU", Poslovna politika, januar 2007.

44. Pavlović, V. - Dragiĉević-Radiĉević, T.: „Kompleksnost projektovanja

ekonomsko-finansijskih pokazatelja u uslovima globalizacije", YUPMA XIII

internacionalni simpozijum iz projektnog menadžmenta, Zlatibor 6-8. maj 2008.

45. Pavlović, V. - Dragiĉević-Radiĉević, T., „Znaĉaj analize finansijskih pokazatelja u

izradi biznis plana", YUPMA XII internacionalni simpozijum iz projektnog

menadžmenta, Zlatibor 6-8. jun 2007.

46. Pavlović, V. - Milanović-Golubović, V.: „Procenjivanje i obelodanjivanje

vrednosti marke i goodwill-a u finansijskom izveštaju", Računovodstvo br. 9/10,

SRRS, Beograd, 2006. .

47. Pavlović, V.: „Mogućnosti sprovoĊenja politike bilansa domicilnih predu-zeća",

Poslovna politika, jul-avgust 2006.

48. Pavlović, V. - Muminović, S.: „Izazovi CAPM modela", Finansije, br.1-6, 2005.

49. Pavlović, V.: „Pouzdanost beta koeficijenta kao indikatora prinosa i mere rizika -

XXXIV", SYM-OP-IS, Nacionalni simpozijum sa meĊunarodnim uĉešćem,

Zlatibor, septembar 2007.

50. Pavlović, V.: „Preispitivanje zahteva naĉela realizacije", Računovodstvo br. 1/2

SRRS, Beograd, 2007.


218

51. Pavlović, V.: „PrilagoĊavanje raĉunovodstvenoj regulativi EU", 4. meĊunarodni

nauĉni skup u organizaciji Megatrend univerziteta, „UnapreĊenje meĊunarodnog

poslovanja preduzeća i privrede", Beograd, 1. decembra 2006.

52. Pavlović, V.: „Znaĉaj i meĊuzavisnost finansijskih i nefinansijskih informacija za

poslovno odluĉivanje", Računovodstvo, br. 11/12, SRRS, Beograd, 2007.

53. Pavlović, V.: Značaj procene vrednosti kapitala za privatizaciju preduzeća,

Doktorska disertacija, Fakultet za poslovne studije, Megatrend univerzi-zet,

Beograd, 2005.

54. Pavlović, V.: Računovodstvo, treće izmenjeno i dopunjeno izdanje, Megatrend

univerzitet, Beograd, 2007.

55. Pavlović, V.: Analiza poslovanja, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007.

56. Pejović, M.: Analiza bilansa privrednih organizacija, Savremena administracija,

Beograd, 1961.

57. Petrović, M.: „Smisao i korist od raĉunovodstvenih standarda", I seminar

„Primena MeĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda u našoj poslovnoj praksi

SRR Srbije", Zlatibor, 2000.

58. Pratt, P. S.: Valuing a business, The Analysis and Appraisal of Closely Held

Companies, Second Edition, Dow Jones-Irwin, Homewood, Ilinois, 1989.

59. Pratt, S. P.: Reviewing a Business Appraisal Report, National Association of

Review Appraisers & Mortagage Underwriters, Scottsdale, Arizona.

60. Pravilnik o kontnom okviru isadrzini računa u kontnom okviru za preduzeća i

zadruge („Službeni list SRJ" br. 46/96, „Službeni list SRJ" br. 6/97, 7/97, 56/98,

45/99,17/2000, 4/2002, „Službeni glasnik RS" br. 53/2004)

61. Radovanović, R.: „Metodi utvrĊivanja periodiĉnog rezultata", Knjigovodstvo,

br.11/87.

62. Radovanović, R.: Analiza poslovanja poduzeća, Savremena administracija,

Beograd, 1993.

63. Radovanović, R.: Bilansi preduzeća i banaka, Savremena administracija,

Beograd, 1999.

64. Ranković, J.: „Izveštaj o tokovima kapitala - sastavljanje i ĉitanje", Ekonomika

preduzeća, br. 11-12, Beograd, 1992.

65. Ranković, J.: Konsolidovani godišnji zaključak, Ekonomski fakultet, Beograd,

1994.

66. Ranković, J.: „Znaĉaj, ciljevi i domet uporedne analize finansijskih izve-štaja",

Zbornik radova sa XXXII simpozijuma SRR Srbije, Zlatibor, 2001.

67. Ranković, J.: Repetitorijum o finansijskom položaju i kreditnoj sposobnosti

preduzeća, Proinkom, Beograd, 1997.

68. Ranković, J.: Specijalni bilansi, Proinkom, Beograd, 1996.

69. Ranković,}.: Teorija bilansa I, sedmo izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd,

2003.

70. Ranković, J.: Upravljanjefinansijama preduzeća, deveto pon. izdanje, Ekonomski

fakultet, Beograd, 1999.

71. Rodić, J. - Vukelić, G. - Andrić, M.: Teorija analiza i politika bilansa, Po-

ljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, 2007.

219 Literatura j

72. Rodić, J.: Teorija i analiza bilansa, Privrednik, Beograd, 1997.

73. Romić, L., Analiza metoda zaprocenu vrednosti preduzeća kao celine, Doktorska

disertacija, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1994.

74. Romić, L.: Teorija bilansa, Ekonomski fakultet, Subotica, 2005.

75. Schall, D. L. - Haley, W. C.: Introduction to Financial Management, McGraw.-

Hill Book Company, New York, 1988.

76. Stevanović, N.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000.

77. Stojiljković, M. - Krstić, J.: Finansijska analiza, Ekonomski fakultet, Niš, 2000.

78. Tadjeddine, Y.: L'évaluation des firmes comme convention, Document de travail

Forum 2004-04 Working Paper 2004-04 FORUM, Université Paris X Nanterre

79. Tuševljak, S. - Rodić. J.: Finansijepreduzeća, Consseco Institut, Beograd, 2003.

Literaturo

220

80. Thomsett, M.; Mastering Fundamental Analysis, Dearborn Financial Publishing,

Inc., Chicago, 1998.

81. Van Home C. James - Wachowicz, M. John: Fundamentals of Financial

Managment, Ninth Edition, Prentice Hall, New Jersey, 1995.

82. Vasiljević, K.: Teorija i analiza bilansa, Savremena administracija, Beograd,

1962.

83. Vernimmen, P.: Finance d'entreprise, 6e édition par Pascal Quiry & Yann Le Fur,

Dalloz, Paris, 2005.

84. Vizjak, A.: Znagovalci tržnih nis, Založba GV, Ljubljana, 2007.

85. Vunjak, N.: Finansijski menadžmenty Ekonomski fakultet, Subotica, 2001.

86. Ward, K.: Strategic Management Accounting, CIMA, Butterworth Heinemann,

London, 1996.

87. Weston, F. - Brigham, E. F.: Essentials of Managerial Finance, The Dryden

Press, 1990.

dr vladan pavlovic knjiga

Documents