Dragan Batanev

OVEK KOJI JE JEO SMRT

(politiki moralitet, za sladokusce)

(dramatizacija istoimene pripovetke Borislava Pekia)

LICA:

an-Luj Popje, inovnik Maksimilijan Robespjer, zvani Nepodmitljivi Gijotin, pronalaza ermen itje, ena Kretjen Prvi Rigu Drugi Rigu Luda Miel

NAROD, a u njemu: Prvi mukarac Drugi mukarac Trei mukarac Prva ena Druga ena Trea ena

1. ...ene piju, mukarci se biju.

(Izrazito prljav bircuz u Francuskoj Luja XVI. Na levoj polovini pozornice sede pogrbljeni Robespjer i Gijotin, leima okrenuti publici. Za susednim stolom sedi ermen itje i ritmino udara glavom o sto. Mui je nepodnoljiva teina postojanja. Na desnoj polovini pozornice, to jest u sobi pored kafane, na podu lei Popje. Njegovo odelo je jedna velika prljava krpa. Prevre se s jedne na drugu stranu u pokuaju da zaspi. U tome mu, pored ermeninog udaranja, smeta i svea koja gori na Robespjerovom i Gijotinovom stolu. Popje naglo ustane, pa se uhvati za stomak.) Popje: Ej, ti, pijanduro, prestani! Imaj milosti, 3 sata je prolo, moram da spavam! (ermen i dalje lupa glavom o sto.) uje ta ti kaem, seljaino?! Izaziva, a? Misli da ne smem da izaem? Dobro. Videe ti svoga Boga. (Popje nervozno eta tamo-amo i razmilja. ermen ne posustaje. Popje se neeg seti i izae iz sobe. Vrati se sa sekiricom.) Sluaj, svinjo, doneo sam sekiricu. Da se dogovorimo lepo, kao ljudi, kad ja uutim, ti e prestati da lupa i izai e napolje ko ovek?! Evo, sad. (Pauza. ermen nastavi da lupa.) to mi to radi? (Popje uleti u kafanu. Videvi samo Robespjera i Gijotina, Popje se ukopa.) Izvinite, nisam znao da vas je toliko. Samo vi lupajte. (Popje se vrati u svoju

sobu. Ne moe da izdri i ponovo se vrati u kafanu.) Molim vas, ako Boga znate! (Robespjeru i Gijotinu) Gospodo, branite se! (Popje se zaleti sekiricom na Robespjera i Gijotina. Gijotin naglo skoi, veto obori Popjea na pod i oduzme mu sekiricu. Popje lei i jei.) Robespjer: ta hoe od nas, ovee? Popje: Samo nemojte vie da lupate, molim vas... poludeu... (Robespjer ustane i povue ermenin sto malo napred, tako da ova pone udarati u prazno. Pauza.) Popje: Prestalo je... Hvala vam. Hvala vam. Gijotin: Ostavi nas na miru. Popje: Kako vi kaete, gospodine. (Pauza.) Poinje da svie. Moram da idem na posao, a jue nisam zavrio onaj prepis. Eh, ivote skote... Doli jue inspektori i odneli mi sve. Moj mili krevet s mojim milim moljcima... Gijotin: ibe. ic. Robespjer: Ne utiraj ga. Popje (kao da nije uo Gijotina): Jedva sam uspeo da iupam jedno pero iz jastuka. Kaem im: ljudi, nemam pero, nemam ime da radim. A oni: idi kupi gusku, pa je oerupaj. Kako u kad nemam ni prebijenu paru. to ne skuplja porez ko mi. I odoe. Robespjer: Trebalo je da im da neku paru. Onda bi te ostavili na miru. Popje: Da imam para, kupio bih neto da jedem. Gijotin (ironino): Da, mnogo je gladnih ovih dana. Popje: Mnogo. Vlasnica ovog... restorana, gospoica ermen itje nema ime da poji pijance. Sve su joj polupali kad im je dala au vode razblaene vinom. (Popje ugleda ermenu koja je spustila glavu na kolena.) Jao, pa ona je mrtva! (ermen podigne glavu, i dalje usnula.) Uh, dobro je. (ermen pri svakoj pauzi otvori malo oi i posmatra razgovor.) Robespjer (Popjeu): Kako mi da vam pomognemo? Popje: Imam ideju. Kao to zidovi imaju ui. Gijotin: Oho-ho. Ovo mora biti da je neto konspirativno. Popje: Mislim da ovaj narod zasluuje... bolje. (Pauza. Gijotin se smejulji.) Kad sam bio mali, igrao sam se rata, ko sva pariska deca. Mahali smo drvenim sekiricama i ja sam uvek gubio. Mnogo sam mrzeo jednog druga. Hteo sam da ga ubijem, onako, u igri. Robespjer: Zato? Popje: On je uvek bio kralj. Robespjer (skoro nasrne na Popjea): A to bi hteo! Da vrati bezbrino detinjstvo? Da ubije i opljaka nekoga? andarma? Dvorjanina? Ili da obesi Luja XVI? Popje: Nisam to hteo... Robespjer (uhvativi Popjea za kragnu): Samo da znate, Maksimilijan Robespjer nije ubica! Ja sam nepodmitljiv! Utuvite to u glavu, gospodine... Popje: Popje, an-Luj Popje. Na usluzi. Robespjer: E, pa, gospodine Popje, morau da se usluim vaim ivotom. Gijotin (razdvoji Robespjera i Gijotina): Stani, Maks. Neemo da ga ubijemo. Barem ne bez prethodnog muenja i ispitivanja. (Popjeu) Dakle, mislio si da prenesemo Luja na nebo? Popje: Ja sam mislio... meni se uinilo... da ete mi pomoi. Gijotin: ta misli, koliko ljudi e stati iza nas?

Robespjer (pokazujui Popjeov iscepani mundir): Gijotin, pa pogledaj na ta mu lii mundir! Siguno ga je ukrao i sad hoe da nas proda nekome... Gijotin (preuje Robespjera): Znai, mnogo ljudi. A kakvu korist bi imali od toga? Popje: N-ne ra-zumem. Gijtoin: Ej, imaj obzira, dugo e to da traje! A masi smrdi iz usta, iz uiju, iz nosa. Ko e to podneti? Popje: Ne znam. (Pauza.) Moda bi mogli da naplaujete gledanje pogubljenja. Robespjer (Popjeu): ta bulazni?! Popje (sigurnije): Moete da naplatite mesto pred vealima. Ljudi dou, plate i gledaju veanje. Gijotin: To nije loa ideja... Popje: Video sam to u zatvoru gde radim. Robespjer: Daj otkaz i zaposli se u ludnici! (Gijotinu) Idemo. Gijotin: Koliko su plaali? Popje: U maloj sali 20 sua. Gijotin: 20 sua! Robespjer: Kako te nije sramota da lae! Ko jo od smrti pravi teatar! Popje: Ma ne laem i ne glumim ja nita, kunem se! (Gijotin odvede Robespjera u stranu. Popje se povrati od straha i pokua da osvesti ermenu, koja se pravi da ne reaguje.) Gijotin: Maks, ovo je naa prilika. Koliko puta si mi govorio da treba izvesti ovce na put i narod prosvetiti... Robespjer: Prosvetie nas mrak Konsjererije, kad nas bude pojeo! Gijotin: Slaem se, moda nam odgrize koji prst, ali ako ga ne posluamo, postaemo isti kao on. A ja ne elim da amim u ovoj kafani jo tri meseca. (Pauza. Robespjer prie Popjeu.) Robespjer: Gospodine Popje... an... Hteo bih da vam se izvinim. Vi svakako ne laete, ja to sada vidim. U stvari, vaa ideja je briljantna. O njoj sam dugo razmiljao, samo nisam bio hrabar kao ti, dozvolie da ti se obratim sa ti, nisam bio hrabar da je izgovorim. Plaio sam se kraljevih provokatora. A sad kad sam se osvedoio da francuski narod ima tako hrabrog sina sa zadovoljstvom u prihvatiti da stanem na elo Revolucije. (Gijotin aplaudira. Popje je zadivljen.) Popje: Nisam znao da se to tako kae... Gijotin (s divljenjem): Pa on je sad izmislio tu re! Popje: ermen e se jako obradovati! (Popje ponovo bezuspeno pokuava da osvesti ermenu. Gijotin i Robespjer stanu po strani.) Gijotin (Robespjeru, apatom): Bravo! Kako si se izvukao reima. Znao sam da ima neto u tebi. (Robespjer je namrten. Nije hteo da obmane Popjea.) Robespjer: an-Luj, mi idemo. Treba razglasiti ovu vest i okupiti narod. Gijotin: Stii e nas. Popje: ekajte! (Robespjer i Gijotin su ve izali. Popje prodrmusa ermenu. Doe do vrata.) ermen: Popje! Popje: Probudili ste se... ermen: Sanjala sam kako se iskradate iz sobe u koju sam vas ja zakljuala, zato to ste

kukali da vas boli stomak! Popje: ermen... ermen: Ja sam za vas gospoica itje! Jedna bedna gospoica kojoj odnose stvari zbog gologuzog pisaria! Popje: Gospoice itje, vratiu stvari i platiu zaostalu kiriju, samo da... ermen: Samo da skinete kralju krunu?! Popje: Prislukivali ste? ermen: U slobodno vreme brinem o vama, poto vi ne stiete. Pogledajte se, ta krpa od kaputa je jaa od vas, koga ete vi da ubijete i opljakate? Popje: Gospoice itje, cenim vau brinost i nenost, ali ja na ulicu idem da uinim neto za nae... potomke. A to se tie kaputa, mogli ste dosad da mi saijete novi, ako vam je stvarno toliko stalo do mene. (Popje krene izlazu. ermen eli da ga zaustavi, a ne zna kako to da uradi.) ermen: Da neete moda i portiklicu da vam napravim?! Ajde, ta ekate, nema za vas mesta u ovako uglednom restoranu! I samo da znate, neu vas ekati kao one budale! (Popje zastane. ermen mu okrene lea i zagrcne se.) Popje: alim sudbinu vaih mueva, vi to dobro znate... ermen: Niko ne ali enu iji mu ide u rat. Svi samo govore: vidi jadnicu, propila se od muke! Popje (saoseajno): ermen, tako je odvajkada bilo: ene piju, mukarci se biju. Vi barem znate zato pijete. (Popje ponovo krene izlazu. ermen se srui, toboe malaksala.) ermen: Peku me oi! Pomozite mi... (Popje pritri ermeni da joj pomogne. Iscepa pare svoje koulje i stavi joj na oi.) Mora biti da sam popila onu rakiju kosturau. Oslepeu... Popje: Nemojte... ermen: Nemojte da me teite! Ovo je Boja kazna, za moju pakost prema vama. Popje: Ne hulite, proi e. Moja majka je imala obiaj da me ljubi na povreeno mesto i bol bi nestao. (Popje poljubi ermenu u oi. Ne primeti da ga je ermen zagrlila.) ermen: Tvoja majka te je mnogo volela. Kao... ja... (ermen ustane sa stolice. Popje je zbunjen.) Popje: ta, prolo vas je slepilo? Da vidim. (Pauza. Popje se primakne ermeninim oima.) Imate jako lepe... usne. (Popje se primakne da je poljubi, a ermen ga obujmi. Popje se odmakne. ermen gleda kako Popje uzmie unazad i izlazi iz bircuza.) Popje: Jako lepe usne, i zube, pardon, osmeh... (Mrak.)

2. ...imena luda nalaze se svuda.

(Popjeova kancelarija. Nervozni Popje se etka tamo-amo i grize svoju pesnicu. Njegov mnogo stariji kolega Kretjen sreuje papire na svom stolu. Popjeov sto je u neredu.) Popje: Moda bi trebalo da im doturim neto... Kretjen: A ta treba rulji koja se doepala oruja? Popje: Mislio sam na njih dvojicu. Moda neko pismo ili hrana...

Kretjen: A gde, kae, da si ih izgubio? Popje: Na pijaci. Kretjen: Fino mesto. Teko se tamo umire od gladi. Popje (frenetino): Moram da idem. Kakva je to re... revo... buna kad ja nisam razvio svoj barjak? Moram da idem, nee me niko ekati. (Popje se ne mie. Pauza.) Kretjen: Kad ve uri, to ne zakuca prvo zavrtnje na svom stolu? Popje: Uh, ti vai nazivi... Kretjen: Popje, persiraj mi kad umrem. Popje: Kretjen, to nisu zavrtnji, to su presude! I mi nismo grobari... Kretjen: Mi smo kraljevi inovnici, znam! Pa kad ti je toliko stalo do dobrog imena, zato ne radi svoj posao kao ja? Popje: Kao vi? Jest, pa da mi sva zarada bude sto vaaka i pianje jedanput u tri dana. Kretjen: Vake su ivotinje, a ja nikad nisam mrzeo ivotinje. Ispod asti mi je da s tobom govorim o mokrenju. (Kretjen poinje da sreuje Popjeove papire.) Popje: ta to radite? Ostavite moje papire! Kretjen: Ne trpim nered i prljavtinu na radnom mestu. Popje: Ne volite ni prljave ljude? (Pauza.) Novo vreme dolazi, Kretjen. Prljavi, obini ljudi e biti vae voe. (Pauza. Kretjen se osmehne.) Kretjen: Potrebno je neto vie od pocepanog mundira da bi pisar postao general. Vie od slova na papiru... Popje: Papir, papir, papir! (Zgrabi hrpu papira sa svog stola.) Pojeo bih ga, samo da ga ne vie ne gledam. (Pauza. Kretjen vadi iz fioke svoga stola predmet nalik slaniku i prua ga Popjeu.) ta e mi so? Kretjen: Radi lake probave. Popje: Kretjen, alio sam se. Kretjen: Ne, ne. Vi, dragi moj, dugo ve ne krijete da mrzite svoj posao. Popje: A koga to vrea, sem vas? Kretjen: Koga vrea? Kralja za koga radite, narod kojem sluite... Popje: Narod! Zar isti onaj narod koji pismenog oveka zove mastiljarom, a obrazovanog pederom? Zar isti onaj narod koji je glavake pohrlio da spali sve knjige dvorskih komediografa, samo zato to su smejali njegovim manama? Kretjen: Mislio sam da je ova revolucija podignuta u ime jadnog i napaenog naroda. Popje: Najvea patnja koju te budale oseaju je prazan stomak. A pravi muenici smo vi i ja, Kretjen. Kretjen: Zato onda ne pojede te presude i spasi neiji ivot? Moda nekom bedniku koji te je kamenovao i psovao na ulici. Hajde, zamisli da je taj papir Telo Boije, a mastilo Krv Njegova... Popje: Vi ne verujete u Boga. Kretjen: Nije Bog prvi rekao da treba uvati ivote drugih ljudi. Mnogo pre njega su to uinili politiari. Dajte mi te presude. (Kretjen istrgne zguvane presude iz Popjeovih ruku i odmakne se malo od njega. Zguva ih u lopticu i posoli. Krene da ih proguta, a Popje ga zaustavi.) Popje: Nemojte to da jedete! Kretjen: Zato? Otkud znate da ovo nije neto najslae to u ikad pojesti? Popje: Znam. (Razdragani Gijotin i ozbiljni, elegantni Robespjer uu u kancelariju. Popje iskoristi

Kretjenovu nepanju i istrgne mu presude iz ruku.) Popje: ta se desilo? Zato ste se tako brzo vratili? Gijotin (poljubivi Popjea dvaput u obraze): Gotov je! Bastilja je pala, uhvaen je kralj, svi slave i pevaju, Popje! uje? Kretjen: Kancelarija je u podrumu, kako moemo da ujemo? Popje: Gospodo, da vas upoznam. Moj kolega, mlai pisar Kretjen. Gospoda Robespjer i Gijotin. Kretjen: A kralj je bio Burbon. Nema ta, imena luda nalaze se svuda. Popje: Kretjen... Robespjer (Kretjenu): Gospodine, objasnite... Kretjen: Ne uzbuujte se. Nisam hteo da vas uvredim. Samo se plaim da ne bude: sjai, kurta, da uzjae murta. Popje: Kretjen, vi ste kreten! Robespjer: an-Luj, hvala vam na podrci, ali gospodin Kretjen ne zna da smo Gijotin i ja danas poloili zakletvu. Postali smo poslanici Narodne skuptine i obavezali smo se na vernost francuskoj naciji. Popje: Stvarno? (Gijotin klima glavom.) Gijotin: Versaj gori, narod to voli! Na veala kralja kad nita ne valja! Do kraja, za Francusku! Kretjen: Izvinjavam se, ali gospodin Robespjer ne zna da je gospodin Popje pomislio kako ste se ovom revolucijom obavezali na vernost samo jednom delu francuske nacije, naime, njemu samom. Gijotin: Pa, naravno! Popje je narodni genije! (Popjeu) To to si nas izgubio na pijaci nije vano, ionako te je Maksimilijan sjajno zamenio u pozadinskom komandovanju. Da si samo video njegovu odlunost, kao... kao... da si ti bio u njemu! (Popje od radosti poljubi Robespjerovu ruku. Gijotin je dirnut, i nastavlja s laskanjem.) Gijotin: ta ja to priam?! Vas dvojica ste isti, taj stameni pogled, to skladno lice, olienje mirnoe! Vae ideje e preobraziti svet, i hrabrost... Maks, je l da lii malo na tebe? (Pauza.) Robespjer: Pa da, malo... (Radosni Popje zagrli Robespjera. Robespjer je malo zateen i ne uzvrati Popjeu zagrljaj, ali ovaj to ne primeti. Popje se odamkne od Robespjera i zaljubljeno ga posmatra.) Gijotin: Maks, Popje toliko lii na tebe da biste mogli da zamenite mesta i nita se ne bi promenilo! ivela Francuska! iveli svi znani i neznani junaci! (Popje zagrli Gijotina. Zaplae od radosti.) Popje: Hvala vam, hvala vam. Mnogo vas volim. Volim vas najvie na svetu. Gijotin (ne uzvraajui zagrljaj Popjeu, uz usiljen osmeh): Volimo i mi tebe. (Popje se odmakne, pa zagrli Robespjera i Gijotina zajedno.)

Kretjen: to mu ne date vlast kad ga toliko volite? Gijotin: ta si reko?! Kretjen: to i Popjea ne proglasite za poslanika kad toliko lii na Robespjera? Gijotin: Pa... postoje neki, dodue sitni... ali zasad nepremostivi razlozi. Uostalom, siguran sam da an... nema takvih ambicija... Popje: to da ne? Ne moram da budem ba poslanik, tu mora mnogo da se govori, a ja mrzim da lepo govorim. Al mogu da budem... mogu da budem...

Kretjen: Predsednik Skuptine, na primer! Popje: ta je to? Kretjen: Kralj je sazivao skuptinu jedanput u sto godina na kojoj bi se sakupili plemii, svetenstvo i trgovci. Seam se da su uvek odreivali jednog koji je lupao ekiem i uzimao po dukat od svakog govornika. Ta uloga bi ti ba odgovarala. Popje: Da, da. Nije loa ideja. an-Luj Popje, roeni Parianin, predsednik Skuptine! ta kae, Maks, pardon, gospodine Robespjer? (Pauza.) Robespjer: Ja nisam obaveten o toj stvari... ali moda bi moglo da se uini neto... (Popje zagrli zateenog Robespjera i poljubi ga nekoliko puta. U obraze. Obuzet euforijom i u usta. Skae i grli Gijotina. Saplete se i padne preko njega. Grli Kretjena. Gijotin ustaje i dugo otresa prainu sa sebe, kao da eli da se oisti od Popjeovog dodira. Odvede Robespjera u stranu. Dok se njih dvojica apatom konsultuju, Popje se igra s Kretjenom. Lupa o sto kao da je predsednik Skuptine. Cepa presude i baca ih u vazduh kao konfete. Pravi sebi krunu. Obigrava oko Robespjera i Gijotina, koji mu se usiljeno osmehuje. Kretjen je mnogo ozbiljniji od Popjea i, mada uestvuje u igri s Popjeom, ispod oka posmatra Robespjera i Gijotina.) Gijotin: ta to radi? Robespjer: Nisam mu nita obeao... Gijotin: Ponaa se kao da je sva vlast tvoja. Popje: Narod se pred Lujem savijati nee kao u prolee ptice i cvee! Gijotin: Bravo, bravo! To je patriotizam! Popje: Mariji Antoaneti dajte kolae, slae e da grca i plae! Gijotin: Samo tako! (Robespjeru, apatom) Jo ne znam kome da se priklonimo, irondincima ili jakobincima, a ti jednom pisariu obeava mesto predsednika Skuptine! Robespjer: Ti si mu obeao to mesto kad si ga onako veliao i poredio sa mnom! Gijotin: Samo sam mu laskao, da ne trai nita vie od nas... Robespjer: Ja ne laskam, ne laem, ne kradem! Uao sam u politiku s asnim namerama, a ne da bih udovoljio tvojim ambicijama. (Pauza.) Gijotin: Dobro, ovako mi vraa to sam ti se naao u nevolji... Robespjer: Nemoj opet da poinje... Gijotin: ta poinjem, ta? Ovde se moj i tvoj put zavrava. Kad ti nikad nee nauiti da ne veruje ljudima. Pogledaj... (Robespjer i Gijotin gledaju kako Popje pridrava svoju krunu i prima od Kretjena uvek isti novi.) Danas bakrenjak, a sutra trezor. Moe ti da voli masu kolko hoe, ali ovek je na najvei neprijatelj. Upamti, to ne pie u knjigama i zakonicima. Robespjer: Misli da nam Popje moe nauditi? Gijotin: uj, mislim. Mi mislimo! Popje (vraa novi Kretjenu): Dosta, moramo se uozbiljiti. Kretjen: Nadam se da vae gospodstvo nee zaboraviti moju malenkost i da e me imati u vidu za svog sekretara... (Popje lupi akom o sto.) Popje: ta vam pada na pamet! Mislite da bih upropastio svoju politiku karijeru zarad jednog... (Pauza.)

Kretjen (utanjenim glasom): Nisam mislio... Popje: Ni ja. (Prasne u smeh. I Kretjen se smeje. Popje nastavi da cepa presude i baca ih u vazduh. Robespjer podigne papirie sa poda i pogleda ih. Prie Popjeu, s Gijotinom iza lea.) Robespjer: Popje, prestani da cepa presude. (Popje i Kretjen se uozbilje.) Ovo je kritian trenutak. Revolucionarno vrenje jo nije zavreno. A lopovi i ubice pod Lujem su lopovi i ubice pod Revolucijom. (Pauza. Robespjer slae papirie na stolu kao slagalicu.) Mesto predsednika Skuptine zahteva oveka ne samo visokih moralnih naela, koje ti, an-Luj, svakako ima, nego i oveka velikih intelektualnih kapaciteta. Kretjen: Ali malopre... Robespjer: Osim toga, politika situacija nije stabilna. Nae glave i glave naih istomiljenika su ve ucenjene. (Popjeu) Zato mislim da je bolje da ostane ovde. Pomoi e meni u borbi protiv neprijatelja, i sebi, tako to e itati knjige i sticati nova znanja. Kretjen: Kakve knjige, kakva znanja? Sve ste spalili! Robespjer: Novo vreme trai nove knjige, nove pisce. Mi ih imamo, ali nemamo itaoce. Nemamo obine ljude koji su spremni da vie veruju knjizi i zakonu, nego sopstvenom varljivom oseanju za pravdu. (Pauza. Popje zamiljeno klima glavom, kao da se pomirio sa poverenim zadatkom.) Gijotin (pie na papiru koncept): Popje, dugujemo ti ogromnu zahvalnost. Maksimilijan e te zameniti na najbolji mogui nain. A sad, poto si ti na brat i saborac, uzimam na sebe slobodu da te unapredim u vieg... vieg starijeg pisara. Kolika je tvoja sadanja plata? (Popje ne odgovara.) Kretjen: 80 sua. Gijotin: To je malo! Od danas e biti dva dukata. Do daljnjeg ti ostavljamo u nadlenost zatvor Konsjereriju i sve pritvorenike u njemu. Potpii. (Pauza. Popje potpie. Gijotin smota papir i povue Robespjera ka izlazu. Robespjer zastane.) Robespjer: Popje, dajem re: vratiu se po tebe. Gijotin: Poslaemo ti knjige sutra. (Robespjer zagrli Popjea. Popje mu ne uzvrati. Robespjer i Gijotin izau. Pauza. Popje odjednom ivne.) Popje: Hajde, brzo, uo si, treba da zapiemo ove presude. Veala moraju da rade. Kretjen: an, prevarili su te... Popje: Ne dozvoljavam da tako govori o ljudima koji nisu prisutni! (Pauza.) Vratie se. (Pauza. Popje udari rukom o sto.) Na posao! (Mrak.)

3. Dole lepota, ivelo zdravlje!

(ermenin bircuz. Robespjer se presvlai iza paravana. Gijotin se klati na luksuznoj stolici. Spolja se uje udaranje u erpu.) Gijotin: Govor si zavrio? Robespjer: Jesam, ali jo nisam dovoljno uvebao. Gijotin: A jesi li ubacio anegdotu o naem susretu? Robespjer: Nisam.

Gijotin: A zato?! Jesam ti objasnio koliko je vano da narod... (uje se zvuk iza paravana nalik udarcu bia. Gijotin se malo uplai.) Uostalom, ti treba da govori i pali masu. Ja u biti samo tvoja verna senka. Tvoj Sano Pansa. Robespjer (promoli glavu iza paravana): Gijotin, u pantalonama su dlake, tue dlake. Gijotin: Da vidim. (Gijotin pritri da pogleda.) Strano. Vidi vaku kako gmie! Robespjer: Gde?! Gijotin: alio sam se. Maks, kad bude izaao pred njih, nemoj govoriti tako prosto: u pantalonama su tue dlake. Robespjer: Nego? Gijotin: Reci bolje: Graani i graanke, izvesnim lanovima nae zajednice drava nije obezbedila elementarne uslove za preivljavanje. Ne sme da im zabode istinu u oi. Mora da ih voli, iako su u svojim gaama zapatili armiju vakica. Robespjer: Zato moram da se pravim pametan? Gijotin: Nije stvar u tome da se pravi pametan. Ti to jesi. Reenice samo treba da ti budu due, a razumljive. Onda e potovati tvoje sastavljanje beseda i cenie to si se toliko pomuio za njih. Izbegavaj pozajmljenice, sve renike smo spalili. Robespjer: Dakle, brao i sestre, uvaemo nae telesne i duhovne vrednosti, ma koliko nekima od nas bile nerazumljive. Gijotin: Bravo! Kaem ja da si ti prirodan talenat. A ja u ti pomoi... Robespjer: Pomozi mi s ovim kaputom. Gijotin: To moe i sam. (Lupanje u erpu se pojaava.) Robespjer: Ko to lupa ceo dan? Gijotin: ermen. Nismo joj platili kiriju i sad se iskaljuje, a u stvari (glasno da ga ermen uje) prislukuje nae razgovore! (Lupanje prestane.) Robespjer (Gijotinu): Ponekad si ba ena. Gijotin: Ja ena?! Maltretira nas tom lupnjavom i guna kako nita ne radimo... Robespjer: Nije daleko od istine. (S leve strane iza jedne zavese se pojavi ermen koja prislukuje Gijotina i Robespjera. Obuena je jednostavno, ali izgleda prelepo.) Gijotin: Naravno da je tano, kad ti ceo dan provede u lickanju ko da si mladoenja! Robespjer (promolivi glavu iza paravana): Ona je tri puta ostala udovica. Mislim da je gajila neke nade u vezi s Popjeom... Gijotin: Kakva ljubavna peripetija! (Pauza. Robespjer prekorno pogleda Gijotina. U Gijotinovom tonu se izgubi cinizam.) Mislim, to je ba dirljivo... Robespjer: Jesi primetio kako su joj lepi zubi? Nijedna ena u njenom polaoaju nema tako lep osmeh. Samo kad bi se vie smejala, bila bi lepa od Marije Antoanete. (Pauza. Oajnikim tonom.) Gijotin, zovi je, brzo! Dugme mi je otpalo. Gijotin: Da, njoj treba novi mu, a tebi treba... (Pauza. Gijotinu je sinula ideja.) Maks, ima li ti enu? Bilo kakvu, da je bar malo voli? (Robespjer odmerenim pokretom pomeri paravan u stranu. Nosi predugaku, ne previe kitnjastu odeu malog buruja u kojoj izgleda groteskno. Njegovo ponaanje, meutim, pokazuje oiglednu superiornost spram Gijotina, koji ne zna ta da kae. Robespjer se ogleda u velikom ovalnom ogledalu.) Robespjer: Rekao sam ti, kad smo se upoznali, da mi ljubav vie ne treba. Ako mukarac

eli da se bavi politikom... Gijotin: U redu, nisam mislio na bordele. Govorim o eni s kojom bi bio u braku, koja bi te volela i s kojom bi imao decu. Moramo da ponudimo masi neto drugo, neto svoje. Brzo e se oni zasititi i Maraa i Dantona i svih tih hedonista. Omrznue ih zato to ih se vie nee plaiti. A onda e ti nastupiti. vrst i moralan, kao njihov otac. Mora da se oeni i dobije decu da bi masa poverovala u tvoju mukost, u tvoju sposobnost da vodi. (Pauza.) Najbolje bi bilo da tvoja supruga bude obina ena, neka koju sreu svaki dan na ulici i... u kafani. (Pauza.) Zamisli da to bude ermen. Ve vidim naslove: Narodni tribun se oenio vlasnicom bircuza, Robespjer otrenjuje naciju, Dole lepota, ivelo zdravlje! (Duga pauza. Robespjer gleda Gijotina, koji sedne na svoju stolicu i skrene pogled. Robespjer posmatra svoj odraz u ogledalu, zatim skine prsluk i razdrlji koulju. Sedne na stolicu pored ogledala. Zamisli se, zarivi prste u kosu. ermen neprimeena izae iz sobe i pone da lupa u erpu. Gijotin i Robespjer ne reaguju i sede, zamiljeni. Lupanje postepeno prestane.) ermen (spolja): Veera! Veera, gospodo! (ermen ue u sobu i zastane, toboe iznenaena stanjem u kojem je zatekla Robespjera i Gijotina.) Opet nita ne radite, mudre glave! Robespjer: Gospoice ermen, ja neu veerati. Gijotin: Gospoice ermen, potrebna nam je vaa pomo. Gospodin Robespjer mora... hoe... ermen: Da se obue? Ali ova odea mu je predugaka. Gijotin: Zato e vae iskustvo krojaice... ermen: Prelje. Gijotin: Da, prelje, biti od koristi. (Pauza. ermen izvadi krojaki metar iz komode pored Robespjera. Meri mu duinu rukava, Robespjer se trgne.) ermen: Ustanite. Moram da vam uzmem meru. (Robespjer ustane. ermen mu meri grudi, struk, odmakne se i posmatra Robespjera. Meri mu rukave.) ermen: Imate kokoije grudi kao Antoan, moj prvi mu. Ali struk vam je uzan, i visoki ste. Skinite to gnezdo s glave. (Robespjer skine belu periku.) Crna kosa, gusta kao Gabrijelova. Gledam koju boju treba da uklopim s vaim licem i kosom. Moram jo jednom da uzmem struk. (ermen klekne i meri struk Robespjeru. Pauza. Robespjer zamuri. Gijotin ga zaueno posmatra. Robespjeru) Vi drhtite. (ermen ustane i uhvati Robespjera za ruke.) Hm, ruke tako iste i bele. Vi reete nokte? Znam samo jo jednog mukarca koji... (Pauza.) Izvinite. (ermen krene da izae. Robespjer je zaustavi, ne pomakavi se.) Robespjer: ermen, koje materijale ete upotrebiti? ermen: Neke grublje. (ermen krene, Robespjer je zaustavi.) Robespjer: ermen, platiemo vam dugove. S kamatom. (Pauza.) ermen: Znam da hoete. (ermen se priblii vratima, Robespjer je ponovo zaustavi.) Robespjer: ermen, vi ste divna osoba. (ermen se okrene i pogleda Robespjera. Dok govori, Robespjer joj se korak po korak pribliava.) Vidim u vaim oima da ste se mnogo namuili, da ste mnogo radili. Vama je potrebno vreteno, ali i vaa ljubav je

potrebna... meni. (Robespjer je pripijen uz ermenu. Izbegavaju pogled onog drugog, ali se poljube. Strasno. Gijotin mae rukama od radosti. ermen pocepa po avu Robespjerovu koulju. Robespjer se trgne i odvoji od nje.) ermen: Gospodine Robespjer, meni je potreban ovek, mukarac, ako ba hoete. (Pauza.) Ne nesposobni otac kojeg grize savest. Robespjer: Ne razumem. ermen (ustrim tonom): Novi tkalj kota 35 talira. Moe li mi dati te pare? Robespjer: Nemam, ali sutra... ermen: Sutra? Sutra meni nita ne znai. Ni Popje mi ne znai prekosutra. Mogu da volim danas. Danas i nikad vie. (Pauza. Robespjer gleda Gijotina koji je pognuo glavu.) Da, to to ti se vue po podu je Popjeovo najbolje odelo. Niste mu ga odneli, iako ste to obeali. Robespjer (mrmljajui): Nismo... ermen: ta si rekao? Ne ujem nita to izlazi iz tvojih usta. Tako su mala i beskrvna. an... an moda nije imao sree, ali je bio dostojanstven. Robespjer: ao mi je, ne mogu da ti pomognem. ermen: Vratite mi ga. Robespjer: Nemogue. ermen: Ne date mi da radim, ne date mi da volim, ta mi je ostalo od ivota... Idem da naem one koji jo nemaju posao. (Gijotin stan ispred nje.) iveo tkalj! iveo tkalj! iveo tkalj! Robespjer: Prestani! (Gijotin pritri ermeni i dlanom joj zapui usta.) Robespjer: Zato vie na mene? Gijotin: Ne... ne znam. Parlament je jue zabranio spominjanje kralja. Ako je neko uje u kafani, mogao bi da nas izda policiji! Aaaaaa!!! (ermen je ugrizla Gijotinov dlan.) ermen (Robespjeru): Pizdo! Kretenu! Stoko! Pederu! (Robespjer se stuti i oamari je. Pauza.) Pusti me da radim! iveo tkalj! iveo tkalj! iveo tkalj! (Mrak.)

4. ... ko se s njima drui, ivot mu je dui.

(Popjeova kancelarija. Kretjen sedi za svojim stolom na kojem je hrpa papira. Zuri u jedan od njih. U kancelariju uleti vidno rapoloeni Popje.) Popje: Ajmo, ajde, poletno, piemo, peatiramo, presuujemo danas ko i jue, Kretjen! Kretjen: Gde si se to napunio energijom? Popje: Bio sam napolju da udahnem ist vazduh. Kretjen: A je l? Pa kad su u Parizu prestali da bacaju govna preko prozora? Popje: Bio sam u dvoritu za zatvorenike. Kretjen: Lepo drutvo. Kad ih vidi, vazduh se ispuni miomirisom. Popje: Ha, ha. Samo da zna, ko se s njima drui, ivot mu je dui. Kretjen: To je lako kad su oni osueni na smrt. Popje: Prekini! (Prilazi svom stolu koji je besprekorno ist. Otvori, pa zatvori fioke. Podigne mastionicu, ali nieg nema ispod nje.) ta danas imamo na meniju?

Kretjen (preturajui po svojoj hrpi papira): Neto mi je zaostalo od jue. Obuar koji je pojeo svoju cipelu; vlasnik bordela koji se sebi obraao sa On, pa su posumnjali da je aristokrata; kockar, koji se obradovao kad je u pokeru dobio 4 kralja; i jedan pisac, zato to je nekad davno zabeleio koliko je svenjaka bilo u Versaju. Vie veruje umetnosti nego istoriji, ree. Popje (s velikim zadovoljstvom): To je to. Smisao naeg ivota, da oistimo Revoluciju od njenih neiskrenih sledbenika. Kretjen, kad sam jutros bio u etnji, video sam mnogo kukavica koji su bauljali i cepali moje nogavice. Bilo je meu njima i onih koji su me gledali sa zahvalnou, jer sam ih suoio sa njihovom nemoi. Iz Konsjererije niko nee pobei! Kretjen: Ni mi. Popje: Zato bi beali? Pogledaj malo bolje, ta to svet ima to nama nedostaje? Pohlepa, mrnja, zavist, prederavanje... Kretjen: ene. (Pauza.) to me podseti, mi nikada nismo razgovarali o enama. Popje: Opet se ponaa kao da si mi otac. Kretjen: Ne, stvarno. Meni, dodue, te krvopije nisu vie potrebne, ali ti si jo mlad. Popje: I glup? Kretjen: Ne, nisam to hteo da kaem. Popje: Ali si mislio! Eto polja koje jo uvek nije kanjivo. ak i kada bi ubijali zbog miljenja, ene ne bi stradale. Pa pogledaj tu u svojim papirima, ako nae jednu enu, ja idem da se besim. (Kretjen pretura po fiokama.) ta trai? Kretjen (stavi na sto malo pare konopca): Evo, naao sam konopac i (podigne papir) presudu jednoj (Kretjen posmatra papir) glupoj eni. Popje: Daj mi tu presudu. (Kretjen sakrije papir iza lea.) Kretjen: Kasnije, poto mi objasni svoj stav prema enama. Popje: Daj mi tu presudu! (Kretjen je nepopustljiv. Popje se smiri.) Kretjen: ta misli, ta bi ena uradila kad bi ula ovde? (Popje, razmislivi, izae iz kancelarije, pa se vrati skakuui i vrtei rukama kao da pridrava haljinu.)

Kretjen (blago se osmehnuvi): A onda? Popje (imitira enu, izgovarajui kotrljajue r): Dobar dan, gospodo. Ja sam enevjev Rikoar-aumten de Frezontje. (Uhvati se kaiprstom i palcem za nos.) Dozvolite da razgrnem zavese, ovde duvaju udni vetrovi. (Popje razgrne zavese. Kretjen se smeje.) Mogu li sad da vidim tu presudu? Kretjen: Ne jo. Popje (ponovo imitra enu, na prstima prie svom stolu): O, gospodin ima tako ist sto. Al nijedan sto nije potpuno ist dok ga ne uredi nobles dama. (Otvara fioke svoga stola, vadi papire iz njih i jednu raerupanu pajalicu. Mlati pajalicom po papirima i die prainu.) Tako, sad smo stvorili red u porodici, a mua smo stavili na pravo mesto. (Kretjen se smeje.) Mogu li sad da vidim taj papir? Kretjen: Dobro, samo da vidim ta e enevjev da uradi s muem. Popje (stane nasred kancelarije): Dragi, imala sam teak dan, radila sam mnogo i decu sam cuvala. Daj mi jedan cmokcic, mali cmokcic. (Popje se pui, Kretjen je zaboravio na

ozbiljnost onoga to stoji na presudi i smeje se onako iskreno, staraki.) Neces da mi das cmokcic? Ti me ne volis? Sta, umoran si? Nije, nego ima drugu! (Popje se oamari i padne na pod. Skoi i gleda na pod kao da je jo uvek na njemu.) Ovo ti je to ne postuje brane obaveze! (Kretjen se smeje.) Dosta je bilo. (Kretjen ne moe da doe do daha i rukom pokazuje Popjeu da nastavi.) Ti mene ne postujes kao ljudsku personu. A ja sam citala Platona i tamo pise da zene treba u idealnoj drzavi, u stvari, ne, ne, citala sam kod Molijera da su precioze ucene, ne, ne. (Ozbiljnijim, i dalje enskim tonom.) Ali, znam ta u. Ii u u Skuptinu. Tamo e mi rei kako da se ponaam da se ti ne bi iivljavao na meni! Kretjen: Pa kad e ene moi u Skuptinu? Popje (ponovo je onaj stari): Nikad! One mogu samo da sede i... i... pletu! Da, da trikaju kad su lude i ne znaju gde im je mesto! (Popje posegne za papirom, ali ga Kretjen jo jednom istrgne.) Kretjen: ta trai ena u Skuptini? Popje (ponovo imitira enu, zagrli Kretjena): Trai lepog i monog politiara, jer misli da e joj pametan mukarac biti bolji. Kretjen: Popje, nisu sve ene zaljubljene u Robespjera. Popje: Nisam to mislio... (Popje se naglo ispravi i isprui ruku. Pogled mu je leden i ini se da mu je dosta zabavljanja Kretjena, pa oekuje da ovaj ispuni svoje obeanje. Kretjen mu da papir. Vidi se da mu nije milo to to ini. Popje zgrabi papir i, sav radostan, prie svom stolu i gurne sve papire sa stola. Stavi presudu na sto pokretom oveka koji se sprema da s velikim apetitom pojede ukusno jelo.) Kretjen: Stvarno misli da su sve ene prevrtljive i povrne? Popje: Osvrni se, stare. Mi smo najvredniji slubenici ove drave! A gde su nam ene? Kretjen: Stvarno misli da bi trebalo da trikaju onako, u horu? Popje: Jo kako! Onda se nas dvojica ne bismo smrzli. (Popje ustane i navue zavesu. U kancelariji je ponovo polumrak.) Kretjen: A koja ti od tih prelja prva padne na pamet? (Dua pauza. Popje je konano ugledao ime na presudi. Zateen je. Bulji u papir. Polako skrene pogled ka Kretjenu.) Popje: Kako... (Pauza.) Kretjen: Vikala je: iveo tkalj! Neko je uo da pozdravlja kralja. teta, bila je to vredna ena. Nije imala ime da isplete arape da se ne smrzne, bez tebe, u onoj kafani. (Duga pauza.) uje, neto strue gore, u tamnici... (Kretjen pokae kaiprstom na tavanicu.) Popje: Gde? Ne ujem nita... Kretjen: Jeste, strue neto, kripi. (Kretjen krene ka vratima.) Popje: Kretjen, nemojte... Kretjen (pokae na papir): Tu se vie nita ne moe uraditi. (Kretjen neodlunim korakom izae iz kancelarije. Pauza. Popje je skamenjen. Polako uzme presudu, ustane i ita je u sebi, doavi na sredinu kancelarije. Podigne pogled ka tavanici. Odozgo zaista dopire struganje koje se postepeno pojaava. Popje dugo posmatra papir, pa ga pocepa nekoliko puta i strpa u usta. Ne proguta ga, nego pone da plae. Dugo to traje, suze uviru u usta. Plae muki, bez jecaja, bez krika. Pokua da

proguta papir, ali mu to ne uspeva. Ispljune papir na pod, u svoje ake. Gleda taj papir i balavi. Kalje. Kao da pokuava sloiti slagalicu. Mrmlja nerazumljive slogove. Ponovo proguta papirie. Podigne glavu ka tavanici. Gleda je s meavinom oaja, mrnje i nemoi. Krajnjim naporom uspe da proguta i to se uje kao samrtni ropac. Meutim, Popje nije umro. Naprotiv. Smeje se kao da je izvojevao veliku pobedu. Spusti glavu. Mrak.)

5. Prvi borbeni redovi

(Masa okupljena ispred improvizovane uline govornice. Mukarci i ene, uglavnom srednjih godina, dosauju se, ale, napadno smeju i tipaju za odreene delove tela. Gijotin svesrdno pokuava da im privue panju.) Gijotin: Narode, ujte i poujte, sada e vam se prvi put posle promena 14. jula 1789. godine... Prvi ovek: Dobro, ne telali vie! Znamo sve o tom slavnom danu i kako ste se vi istakli u prvim borbenim redovima i kako smo mi sedeli u podrumima dok ste se vi borili za naa prava... Prva ena (oamari Prvog mukarca): uti! Da ujemo ta ima da nam kae ovaj gospodin. Gijotin: Zahvaljujem, madam. elim da vam predstavim uglednog advokata iz Provanse... Drugi mukarac: Advokat iz Provanse, to mu doe ko brkata kurva! Druga ena: Ma ta kae? A dole, na onoj stvari, ti ne smetaju dlake...(Gijotinu) A je l bar zgodan? Gijotin: Ko slika. A tek to govori, ko da tee med i mleko... Trei mukarac: Fuj! Nama med i mleko, a vama ampanjac! Gde je tu vladavina naroda? Drugi mukarac: Ljudi, evo je Luda Miel! (Luda Miel, devojka od dvadesetak godina, sva u zakrpama i grubog lica na kojem titra vragolasti osmeh. Ne moe se lako utvrditi da li je to facijalni gr ili znak podmuklosti.) Druga ena: Miel, iz koje si rupe iznikla? Miel: Ne seam se, majice. (Zgrabi je za meunoje.) Moda iz tvoje? (Masa se smeje.) Prvi mukarac: A zato si izala iz nje? Miel: Rekoe mi da e ovde govoriti budui Otac naroda. Pa ko velim, da vidim da me nije on napravio, pa sad brine o tuoj kopiladi! (Masa se smeje. Mnogi se rukuju s Mielom ili ga ukaju u rame. Gijotin pljesne rukama.) Gijotin: Narode, narode (masa se umiri) predstavljam vam Maksimilijana Robespjera! (Robespjer izae pred masu, a Gijotin stane po strani. Odeven je kao jakobinac, bez mnogo ukrasa, ali isto i elegantno. Tajac. Podigne desnu ruku u laktu i napravi gest - sastavi prste kao da e neto posoliti.) Robespjer: Brao i sestre... Miel: Brate, nemoj tako da nas zove! (Masa se nasmeje. Miel skoi i doe do Robespjera, koji je zastao ukoen. Miel prie Robespjerovoj ruci koja stoji u vazduhu.) Kako si mrav! ta to soli? I odakle ti so, kad je u celom Parizu nema ni za lek? A? (Masa se nasmeje. Gijotin hoe da otera Mielu, ali ga Robespjer zaustavi.) Skloni tu

budalu da ne doe do bratoubistva! I odakle ti pravo da me naziva sestrom? Uvredio si me! Uvredio si sve nas! Posro si se po naem dostojanstvu! (obraa se masi) Je l tako? Svi: Tako je! Prvi mukarac: Samo napred, Miel! Sve mu reci! (Masa zagraja. Miel se popne Robespjeru na krkae.) Miel: Brate, kad me tolko voli, to ne skine to cakano odelo? Tu koulju i aket? Hladno mi je, a vidi kako sam loe obuena, gde ti je katoliko milosre? (Masa se smeje. Miel sie s Robespjerovih lea i izvadi jaje.) Evo, dau ti jaje koje sam jutros ukrala na pijaci. (Robespjer pone da se skida. Masa se utia. Robespjer preda svoju odeu Mieli, a ona je navue na sebe. Robespjer ostane samo u gaama i drhti. Miel razgleda odeu.) Miel: Ljudi, vidite, svila! Nema vie zakrpa! (Robespjeru) Dobar si ti, ovek! A ime se ono bavi? Dri besede? Ja te, bogami, nita nisam ula! Ajd sad, brii tamo u tu tvoju vukojebinu, i bratimi se sa seljacima do mile volje! Robespjer: A jaje? Miel (ispustivi jaje): Ups, izvini! Znam da si ba bio gladan. Robespjer: Nije to trebalo da uradi. Ja sam to jaje zasluio. (Pauza. Masi je oigledno neprijatno da gleda nagog Robespjera i nacerenog Miela.) Prvi mukarac: Miel, dosta je bilo... Drugi mukarac: Nemoj da stoji tu go, ima ovde ena, pozlie im. Trea ena (planim glasom): Jadniak, ozepe tako! Druga ena (Mieli): uje ta ti se kae? Vrati oveku odelo! Miel: E, ba neu! Traili ste da ga ismejem, a sad ga alite? Znam ja ta vas mui: ljubomorni ste to nikad neete imati ovakvo odelo! Biete sreni ako sauvate svoje gole ivote! Prvi mukarac: Pretera, Miel... (Trojica mukaraca krenu da uhvati Mielu. Robespjer ih rukama zaustavi, a Miel stane iza njega.) Miel (ironino): Tata, oni hoe da me biju! Robespjer: Dosta! Gijotin, vodi je! (Gijotin epa Mielu i odnese je. Robespjer zae u masu.) Prvi mukarac: Zato nam je nisi dao? Drugi mukarac: Ogrni se ovim kaputom... Trea ena: Naite oveku periku! Prva ena: Ja mogu da mu dam svoju podsuknju. Robespjer: Hvala, hvala, ne treba mi! Ona drska devojka sigurno je stradala zbog nehumanih uslova ivota. Ali ne mari. Upristojie se. Nauie da potuje drugog oveka. Jedno, ipak, znajte: nikoga neu favorizovati! Svi moraju biti jednaki pred zakonom! To je krv i meso demokratije, u koju se toliko zaklnju vae voe! A gde su oni sada? Gde su Danton i Mara? Ispijaju ajeve po salonima i prostiru se na pod s kurtizanama! Sluaju kraljeve muzikante! I ne pada im na pamet da izau na ulicu! (Pauza.) Ja, Maksimilijan Robespjer, gledam svakog od vas i kaem: nita me nee spreiti da odrim svako obeanje koje vam budem dao! Ali neu dozvoliti ni da me vi nagraujete za moj rad. Ne elim da iko posumnja u moju sposobnost da se rtvujem za druge i odbijem sve lovorike koje vlast nudi. (Pauza.) Prvi mukarac: iveo Maksimilijan Robespjer!

Svi: iveo! Prva ena: iveo Nepodmitljivi! Svi: iveo! (Mrak.)

6. Meso od ene

(Kucanje na teka gvozdena vrata, koja se sporo otvore. U tamnicu bojaljivo ue Popje, obavijen tekom tamom. Vrata se s treskom zalupe. Tamnica deluje nesagledivo.) Popje: Eeeej!! Ima li koga? Izaite da vas vidim. Nemojte da vam ja tamo... doem. (Iz mraka ispadnu prvi i drugi Rigu. Strano je i pogledati ih. Velika je razlika u konstituciji: i pored najbolje volje, trgovac je ostao debeo, a deparo usukan. Krue oko Popjea kao zveri koje vrebaju veoma mrav plen. Osmehuju se i izvode ritual koji se sastoji od skakanja, otimanja Popjeove perike, neartikulisanih zvukova, itd. Ceo prizor ledi krv u ilama.) Prvi Rigu: Dobrodoao u nae kraljevstvo, ljubazni gospodine! Drugi Rigu: Zavrtanj! Mislim, presuda! Popje: Nemam ga. Prvi Rigu (smeje se): Nema veze. Popje: Izvinite, izgleda da sam pogreio tamnicu. (Popje bojaljivo krene prema izlazu, ali ga Prvi Rigu vrati.) Ja sam doao da vas zamolim ako bi mogli da budete malo tii... Drugi Rigu: Malo tii? Misli da hodamo na prstima? Prvi Rigu (Popjeu): Reci ti meni, je l to neka poruka od Samsona ili i ti gaji nadu da e pobei odavde? Popje (mucajui): K-ko je S-Samson? Prvi Rigu (Drugom Riguu): Imenjae, ja se u poslednje vreme stvarno brinem za naeg efa. Ranije nam je slao ugledne ljude, zaduene markize, podmiene advokate, a sad? Sve same ludake koji bi na slobodu, ko da tamo ima neto da se vidi! I da bar malo pazi i uputi ih na naa pravila. Jok, ba ga briga, alje kloare... Popje: Ja nisam kloar. (Iz depa izvadi knjigu.) Ja itam knjige. Izvolite se uveriti. Sentimentalno vaspitanje. Prvi Rigu: Vidi, vidi, Sentimentalno vaspitanje. Je l to neki srceparajui romani? Popje: Ne, nije. To je mudra knjiga u kojoj se propoveda oslobaanje oveka od socijalnih, religioznih i drugih stega. U njoj... Prvi Rigu (Drugom Riguu): A kad smo mi bili mlai, sve knjige su bili ljubavni romani u kojima su princeze ohtale, a princevi uhtali na itavih 20 strana. Drugi Rigu: Da, da, kad smo bili mladi. Popje (mucajui): A koliko dugo ste vi ovde? Drugi Rigu: Uuuu, bolje ne pitaj. Prvi Rigu: A to te to interesuje? Da te nije poslao neko spolja da nas pijunira? Popje: ini mi se da... svako ko od Revolucije doe u ovu tamnicu... mora nekako... kako da kaem... da umre. Mislim da bude mrtav. Prvi Rigu: To tebe mui? Vidi, moj imenjak i ja smo zakljuili da su i Smrti potrebne sluge. Nekakvi nadzornici, kao sveti Petar, na primer. Sklopili smo sporazum sa Samsonom da doekamo svakog osuenika i olakamo mu put do veala. Pre svega

zabeleimo ime novajlije... Popje (mucajui): Popje. an-Luj. Prvi Rigu (nastavlja): Onda ispitamo da li pri sebi ima neku dragocenost koja mu na nebesima, ako ih uopte ima, sigurno nee nedostajati. Preostalih dan-dva s dotinim provedemo u razgovoru i prijatnom druenju na obostrano zadovoljstvo. Tako je bilo jo mnogo pre te tvoje Revolucije, tako je sada a bie dok nas kolega sveti Petar ne pozove. Drugi Rigu (znaajno): Uvek me zadive vae govornike sposobnosti, dragi Rigu. Popje (uplaeno): Rigu... Prvi Rigu: Tako je. Rigu i Rigu. Kao neka mala raunovodstvena firma. Popje: Vi ste ludi. Prvi Rigu: Delimino. Glumimo ludake to i nije teko na ovakvom mestu. Ludilo i ova etiri zida to je sva sloboda koja nama treba. Drugi Rigu (Popjeu): Raskomoti se malo. Da nam ne prigovori Samson: Umro vam je pre veala. Popje (moleivo): Ja neu da umrem. Prvi Rigu: Jok, nego e da preuzme nae mesto? Popje: Ja sam samo hteo da vas zamolim da prestanete da struete... Drugi Rigu: Kako si ti uo da mi struemo? Popje: Radim u kancelariji ispod vas. (Pauza.) Prvi Rigu: ta sve nee smisliti, kancelarija ispod tamnice... Popje: Najozbiljnije vam govorim, ja zavodim presude u registar, a onda ih ostavljam delatu da prozove osuenike... Drugi Rigu: Imenjae, ovaj ne lae. Prvi Rigu: A gde mu je dokaz? Kako ja da znam... (Popje poturi ruke Prvom Riguu.) Vidi, boga ti, plavi mu prsti. Stvarno je neka mastiljara. Drugi Rigu (s prostodunom ljubavlju): Na kolega. Prvi Rigu (Popjeu, radosno): I ti ivi u Konsjereriji? (Popje nerado klimne glavom.) I ne izbija iz nje? (Popje nerado klimne glavom.) To je... to je... sjajno!! (Prvi Rigu snano zagrli Popjea, prosto ga zgnjei. Drugi Rigu obujmi obojicu.) Prvi Rigu: Ovo mora da se proslavi. (Ode i iz mraka donese uturicu i meso.) Evo, malo burgundca. Ostalo nam od vinara, pokoj mu dui, pijan je otiao na veala. (Popje neodluno uzme uturicu, otpije gutljaj i ispljune.) Znao sam! (Drugi Riguu) Sino si ostavio otvorenu uturicu i sad se uvukla memla! Drugi Rigu: Vrlo dobro se zna da trgovci piju u snu! I nije memla, nego piaka pacova! (Popje hoe da povrati.) Jesi dobro? (Popje odmahuje rukom kao da je sve u redu. Drugi Rigu uzme pare mesa.) A je l smem da vas ponudim mesom jedne ene? (Popje se presamiti do poda.) Prvi Rigu: Mamlaze, ne kae se mesom jedne ene, nego mesom od jedne ene! Drugi Rigu: Ne vidim nikakvu razliku! Prvi Rigu: Normalno da ne vidi. Krade rei ko da su zlatne narukvice. Popje (borei se za dah): Recite mi... brzo... sve vreme ste strugali tim kostima? Prvi Rigu: Da. Popje: Kostima te ene? Drugi Rigu: Pa sad, kako se uzme. Popje (udara se pesnicama po elu): ime sam se ja na Boga bacao! A gde je ta ena?

Prvi Rigu (zbunjeno): Eno je tamo, lei. Popje: Lei?! (Udara se po glavama.) A to meso je njeno meso? (Prvi i Drugi Rigu zbunjeno klimaju glavom.) Meso ermen itje?! Prvi Rigu: Otkud zna? Popje (zgrabi Prvog Rigua za vrat): ta ste joj radili?! Prvi Rigu: Nita, samo smo priali, jeli s njom, simpatina ena... Popje: Simpatina, je li?! Pa to niste izabrali nekog simpatinog dasu, a?! to s njim niste jeli, ili da tako kaem, to njega niste drali? to ga niste bacili na pod i jebali kad ve imate svu vlast u ovom paklu, nego ste bre-bolje rastrgli jednu nevinu i slabu enu?! Prvi Rigu (suzdrava bes): Mi moda jesmo udni, da ne kaem ludi, ali nismo nasilnici. I ne jebemo mukarce. Mi imamo svoje dostojanstvo... Drugi Rigu (obuzdava Prvog Rigua): Nemoj, pusti ga. Prvi Rigu (Popjeu): Povuci re. Popje: Neu! Prvi Rigu: Jednom, samo jednom smo... Taj pican je traio, izazivao nas je. Dva dana je lizao pod od muke, a trei dan je doao Samson i prozvao osuenike. Samo to je zaboravio njegovo ime... I morali smo da ga prevaspitamo! Poeo da se razbacuje po tamnici: kao njega je Bog sauvao. Zaboravio je da ovde nema Boga! Popje (kroz zube): Ima, ima, Rigu. Samo je dosad bio po strani.

ermen: an! (ermen izgleda kao ene koje, koliko god ih ovek valjao u blatu i mrsio im kosu, uvek ostaju lepe.) Popje: ermen! (Popje i ermen se grevito zagrle.) Mislio sam... Jesi li dobro? (Opipava joj udove.) ermen: ta to radi? Popje: Nita ti ne fali? A one kosti... ermen: Uspela sam da provercujem malo svinjetine. Gijotin mi je dao. Popje: Gad. Sigurno ti je on namestio. ermen: Nije mi on nita nametao. Sama sam odluila da doem ovde. Popje: Gde je... on? (Pauza.) ermen: Doi e uskoro. Puno te pozdravlja. (Rigui sede i piju. Lica su im smrknuta. ermen kovrda kosu Drugog Rigua.) Probudila me je vaa svaa. Prvo sam pomislila da sam umrla i stigla na nebo. Ali kad vidim tebe, teko da sam u raju... Popje: Ali i pakao ima svojih lepota! ermen: Nisam to htela... Popje: Da nisam pojeo tvoju presudu, ovi pacovi (pokazuje Rigue) bi te stvarno glodali! Drugi Rigu: Ej, nemoj da se vreamo na ljudskoj osnovi! Prvi Rigu: Da izaemo mi, pa da vi priate i plaete do mile volje... Popje: Nema potrebe, Rigu! Doao sam da isplatim dug i to u sad da uradim! (Popje pretura po depovima, ali ne moe nita da pronae.) Drugi Rigu (Prvom Riguu): Jednom pametan, uvek gladan. Prvi Rigu (Drugom Riguu): Kad ne ume da obrne novac ko mi. (Popje i dalje pretura po depovima. ermen ode u zamraeni deo tamnice i vrati se s portiklom koju prui Popjeu.) Popje (zbunjeno): ta je to?

ermen: Portikla za tebe. (ermen mu zavee portiklu oko vrata.) Kad jede, da ti ne kane na odelo. Drugi Rigu: Na ta da mu kane? Popje (zbunjeno gleda portiklu): ta pie ovde? Suvie su sitna slova. ermen: Tu sam izvezla posvetu. Da na tvojim usnama uvek bude moje ime. ermen Ovako brie usta. Popje: Mirie na tvoju kou. Drugi Rigu: Jao, bljak! Prvi Rigu: ak ni mi se ne udvaramo ovako. Popje: Ne znam ta da ti kaem. Divna je. Izvini, stvarno nisam verovao da ti je stalo do mene. (Popje prinese ermenine ruke svojim usnama i poljubi ih.) ermen: Bebo moja mala... Popje: Molim? ermen: Nita, nita. Prvi Rigu: Bebo moja mala! Kolega, razoarao si nas! Takve krpe daju maloj deci da ne balave! Popje: Ostavite nas na miru! Drugi Rigu: A daj nama da se malo igramo! ermen (Popjeu): an, pusti ih. Samo te zavitlavaju. (ermen ode u mrani deo tamnice i donese Riguima dva para arapa.) Prvi Rigu: ta je to? ermen: Zar ne vidi da su arape? Prvi Rigu: Ne trebaju nam. Drugi Rigu (epavi arape): Napraviu rukavice od njih! Popje (ermeni): Ubudue nemoj da im poklanja stvari! Vidi kako su prljavi i grubi. ermen: A ti sija koliko si ist! Oni su jo deca koja su eljna igre. (Pauza.) Popje: U ovoj knjizi pie da... da su ene nia bia od mukaraca zato to mogu i pet sati da provedu u igri s decom. (Popje da ermeni knjigu.) ermen: Kako je neko mogao da napie takvu glupost! Popje (mucajui, vidi se da je slagao): Mo... moe. Otkud ja znam! To je napisao ovek koji je proitao mnogo knjiga i druio se sa slikarima i piscima. ermen: I? Popje: ta i? To je najkulturniji i najumniji ovek naeg doba. ermen: Znai, vie voli mukarce? Popje: Ne. uo sam, negde, da je bio kratko sa svojom slukinjom i... Pria se da je dete te slukinje ostavio u sirotitu. Ali to su samo prie. Evo ti, proitaj (popje pronae stranicu) ta kae o enama... Ne tako, obrni na drugu stranu. ermen: Ne znam da itam. Popje: Kako ne zna, malopre si proitala posvetu. ermen (pokae na Prvog Rigua): On mi je napisao, pa sam onda izvezla. Popje: Kako? Mislim, kako si ivela pored mene, kako si vodila kafanu... ermen: Muterije su mi verovale. A tebi nisam smela da priznam. Uvek si bio pun sebe kad bi govorio o svom poslu, o tome kako ti po ceo dan pie, ita... Popje: Nije ba tako! ermen: Moda. Samo znam da si se sto puta hvalio kako su ti kolege zavidele na tom

divnom rukopisu, na tim slovima koja lie na... kako bee... a da, na gotike katedrale. Dugo mi je trebalo da zapamtim taj izraz. Popje: Kako ne zna ta je gotika katedrala, pa to je Notrdam, to su one crkve s iljcima i ukrasima... ermen: Ne znam, ne znam. Ako mene pita, Notrdam je crkva u koju brzo uem da bih zapalila sveu za tvoje zdravlje, a onda jo bre izaem iz nje. (Pauza.) Popje (neodluno): ermen, kad itam misli ovih znamenitih i prosveenih ljudi, shvatam koliko sam vremena izgubio. Znam da me nee razumeti, ali stvarno ne mogu da zamislim sebe sa enom koja ne ume da ita, ma koliko bila lepa i dobra. ermen: ta bi ti falilo da bude obian ovek koji jede pasulj i voli svoju nepismenu enu? Popje: Nema sree bez prosveenosti, bez kulture Robespjer je rekao... ermen: Robespjer! Taj delat me je zamalo ubio! A tvoj pisac je ostavio decu da skapaju u sirotitu. Sve sami kulturni ljudi koji vole obinog oveka. Popje: Eto, ti prezire sve to ja radim, svaki pokuaj da se izdignem iz ovog blata. Kako onda da verujem u to to govori? (ermen prie Popjeu i poljubi ga u usta. Uzme mu knjigu i baci je u suprotan ugao. Drugi Rigu uzme knjigu, otvori je, gleda i vrti stranice, a onda je pomirie. Poto se njegovm prefinjenom ulu ne dopadne miris knjige, on je baci u stranu i vrati se na svoje mesto, pored Prvog Rigua. Popje, koji se u ljubljenju zaboravio, istrgne se iz ermeninog naruja i izae iz tamnice. ermen je skrhana. Prvi Rigu joj prie i pokua da je utei, stavivi joj ruku na rame.) Prvi Rigu: Ne plai. Vratie se. (Vrata tamnice se otvore. Popje bojaljivo ue i gleda po podu. Ugleda knjigu, podigne je i otrese prainu. Smogne hrabrosti da pogleda ermenu.) Popje: Postoji neto vanije od... (Popje izae. Mrak.) 7. ...kao da je on cilj samome sebi...

(Popjeova kancelarija. Popje mokri u kiblu. Kretjen sedi za stolom, prepisuje neto i uzdie.) Kretjen: Popje! (Popje se okrene.) Pazi na rupu! (Popje nastavi da mokri.) Nisam vie pametan. Imamo jednog poslastiara koji je pravio rojal kuglice od kokosa i vodonou koji si ispiao u sledovanje namenjeno kurtizanama u Pale de Roajalu. Popje: A da pojedem obe presude? Kretjen: Misli da e moi? Popje: Pa kad se mora. Kretjen: Ko kae da moramo da spasavamo te baksuze? to sami nisu pazili? Popje: Dobro, ta sad hoe? Kretjen: Zaboravio si da e nas provaliti ako pojede vie od jedne presude. Popje: U pravu si. Daj mi onda poslastiarevu. Slaa je za varenje. Kretjen: Ali vodonoa je tako dobro napakostio onim kurvama. Sigurno je neki siromaak, bez igde ikog. Popje: U pravu si. Uvek jedemo presude jadnicima.

Kretjen: S druge strane, malo je perverzno da ti, koji jedva pia, pojede presudu nekom ko nema problema s pianjem. Gde je tu Boja pravda? Popje: Stvarno je perverzno. Ba je teko biti Bog. Jao! (Popje se uhvati za stomak. Kretjen mu pritri.) Neto hoe da mi izae iz stomaka! Kretjen: Da vidim. (Kretjen mu opipa stomak.) Boe, iv se raspada... Popje: Nije to nita. Vidi ovo... (Popje podigne pantalone da bi Kretjen video njegovo meunoje. Kretjen se bre-bolje skloni.) Kretjen: Samo mrtvi Francuzi fale. (Popje se ee.) Kad bi nabavili vodu da se opere... Popje: I neto hranljivije od celuloze. Neku torticu... (Kretjen i Popje se pogledaju. Ponu da se smeju. Usiljeno. Kretjenov smeh prelazi u pla. ) Popje: Zato plae, Kretjen? Kretjen: Danas ti je roendan, a nemamo ni piljivo parence torte. Popje: Potpuno sam zaboravio. Boli me glava. Ajde da izaemo napolje i proslavimo! Kretjen: Zaboravio si ta su ti Gijotin i Robespjer rekli. Moramo da radimo, nema odmora za veala. (Pauza.) Moemo da proslavimo ovde, onako radno. Spremio sam ti poklon. (Kretjen da jednu kutiju Popjeu. Popje je otvori s osmehom na licu i izvadi papir.) Popje (razoarano): Dosta vie! (Obazrivo, Kretjenu.) Izvini, Kretjen, hvala. Bar si se setio da mi napie estitku. (Kretjen uz jecaj zagrli Popjea. Popje mu uzvrati zagrljaj.) Da proitam? Kretjen: Svakako. Popje: Graanin ozef Kretjen odlukom Narodnog revolucionarnog suda osuuje se na... Pa ovo je tvoj rukopis, Kretjen? Nemoj vie da se ali ovako... Kretjen: Nije ala. Nisu mi sudili, zna da sam uvek s tobom. Samo jednog dana stie presuda zato to sam star i konzervativan. Popje: Gde su im dokazi? Kretjen: Nema ih, niti im trebaju. Valjda su gore procenili da treba neko mlai za ovaj posao. Popje: Ali gde je penzija? Gde je optunica? Nikad nisam uo za ovog sudiju! Kretjen: Ne alim se, Popje. Bolje da umrem ja, nego poslastiar ili vodonoa... Popje: Ma ta pria?! Kladim se da taj sudija ne zna ni ko si ti. Video na nekom spisku da si star, pa ko veli, da te otpie s dravne plate. Ali najslae se smeje, onaj koji najvie jede! (Popje zguva presudu. Kretjen ga sprei da je pojede.) Kretjen: Poslae mlade ljude u smrt, a sauvae mene, matoru drtinu. Nemoj, pokvarie stomak. Popje: Kretjen, znam ja ta radim. Nisam vie mali. (Stavi presudu u usta.) Samo nek probaju da te ubiju, pojeu im svaku... (U kancelariju ue Gijotin s Mielom, oboje dobro raspoloeni. Popje zatvori usta.) Gijotin: Kretjen, Popje, gde ste se zabili? Sto godina vas nisam video! (S Kretjenom se srdano rukuje i lupi ga po obrazu, a Popje mu se samo osmehne.) Ecce homo! Ecce... (Miel prui ruku Popjeu da je poljubi.) Miel, ti si drolja! Miel: Ne, ja sam anarhista! Gijotin: ta je sad to? Miel: Ne znam, ali ako mi dosadi postau demokrata... ili aristokrata!

Gijotin: Ta ti je dobra? Nego, momci, imate li vi neto za popiti, a da nije neija krv? Popje: Izvinite, nismo vas oekivali... Gijotin: Ima neka... govna... u ustima. Popje (izvadivi papir iz usta): itao sam neke knjige, pa sam se zaneo malo. Gijotin: Tako? A vlaga vue odozdo... Popje: Vue, vue. Ne moe da se die... Gijotin: Ma da je sam Stiks pod naim nogama, posao ne sme da stane! Kretjen (sebi u bradu): Kako da ga nastavimo kad ste veate 50 ljudi na dan? Gijotin (Kretjenu): Je l vas mnogo boli glava pa ne pazite ta priam? Kretjen: Ne, naprotiv. Upijam svaku vau re i oekujem da kao Vrhovni Egzekutor pronaete reenje za viak posla. Gijotin: Miel, pa mene starci zavitlavaju! Jo malo pa e mi traiti poviicu ili ispomo. Ali tu predstavu nee gledati! Shvatite, ovo su prelomna vremena! (Kretjenu) Mnoge stvari se sada prelamaju i lome! (Popjeu) Popje, ima li neko reenje za svog onemoalog kolegu? Popje (mucajui): U-u stvari, Kretjen mi pomae. Zapisuje moje presude dok ja... itam. Gijotin: Ko ti je dao dozvolu? Popje: Vi ste mi naredili. Rekli ste da moram da proitam mnogo knjiga pre nego to postanem narodni poslanik. Gijotin (kao da se kroz maglu prisea): A, to, da. (Prie Popjeovom stolu i pregleda knjige.) Dobro. ta kae Ruso za takve kao to si ti? Popje (stane mirno): Kae da smo plemeniti divljaci. Gijotine: Jeste, jeste. A zna li Kantov kategoriki imperativ? Popje: Postoji nekoliko definicija. Meni se dopala ova: ovek uvek treba da postupa s drugim ovekom kao da je on cilj samome sebi, a ne samo kao da je sredstvo za neto drugo. Gijotin: Bravo, bravo. Kako se Miel Montenj odnosio prema svojoj bolesti? Popje: U Ogledima je pisao kako kamen u njegovoj beici ima mnogo pozitivnih strana. Dok je mokrio oseao se kao da mu neko noem see penis, ali je zato uivao kad bi se konano olakao. Gijotin (pokae knjigom na Popjeovo meunoje): Ti, izgleda, jo uvek tei tom blaenstvu. (Popje pogleda svoje meunoje i brzo okrene lea Mieli, pa se stuti do kible i ponovo pone da mokri. Gijotin apne Mieli.) Jadniak, preterao je s itanjem. (Popje se olaka, pa se okrene Mieli i Gijotinu. Mrlju na pantalonama bre-bolje zakloni jednom knjigom. Miel se suzdrava da ne prasne u smeh.) Popje, sa zadovoljstvom izjavljujem da si se kvalifikovao za novi ivot. (Popje se obraduje.) Pa ipak, to je samo jedno iskuenje koje si uspeno prebrodio. Mora da dokae oseanje za zdrav razum koju si ranije pokazivao. Kretjen (sebi u bradu): Sve ih treba pobiti, po kratkom postupku... Gijotin (Popjeu): Evo ti Miel. Opasna devojka. Ni sam ne znam da li je luda ili e nas sve preiveti. Zabavi se malo s njom. (Miel prie Popjeu, koji je uplaen posmatra. Njih dvoje sednu na pod na desnoj polovini pozornice, a Gijotin prie Kretjenu.) Miel: Zdravo. Ja sam Miel. Moe da spusti tu knjigu. Popje (spusti knjigu): Ja sam an. Miel: Dopalo mi se kako si odgovarao na pitanja onog idiota.

Popje: Mislio sam da ste vi... zajedno. Miel: Neee... Pokupio me je s ulice, jer sam pravila sranja. (Popje se strese.) to si ti fin, trese se kad neko opsuje. Gijotin (Kretjenu): Posla preko glave, a? Kretjen: Postaje neizdrivo. Gijotin: Masa trai da jede, trai da se osnuju narodne kuhinje i da se otpuste svi kraljevi inovnici. A revolucionarna pravda je slepa. Kretjen: Zato im ne kaete pravo stanje? Gijotin: Sluaju samo ono to im se svia. Kretjen: ovee, pocrkaemo zbog njihove sumanutosti. Gijotin: Ili to, ili da mi svojim iskustvom pomognete da im doemo glave. Popje: Dugo nisam imao enu pored sebe, ne znam kako da se ponaam. Miel: Nemoj da se plai. Malo je ljudi koji znaju toliko stvari kao ti. Popje: Misli? Miel: Sigurna sam. Imamo gomilu voa koji nemaju hrabrosti ni da ubiju. Jesi ti nekad nekog ubio? Popje: Pa ne ba svojom rukom, ali ovde zavodim presude osuenih na smrt. Miel: Ozbiljno? ekaj, ti si, u stvari, najmasovniji od svih masovnih ubica u celom Parizu! Popje (ovaj kompliment mu godi): Izgleda. Kretjen: Ne znam ta da radimo. Ranije su umesto veanja praktikovali odsecanje glave. Gijotin: Da, ali jedan delat ne moe da ubije 100 ljudi na dan. Kretjen: Pa zaposlite jo dvojicu... Gijotin: Matori, je l ti uje ta ja priam? Nema para u budetu za nove radnike u zatvoru. Miel: Kakav je oseaj drati ceo ivot u aci? Popje: Moan. Mnogo moan. Miel: A jesi upoznao nekog od njih? Popje: Misli nekog od prirafljenih? Miel: Imate i svoje nazive za njih, sjajno! Popje (stavlja joj kaiprst na usne): Tiho. Bio sam u tamnici nekoliko puta. Svakakve tipove sam sreo, i kloare i bogatae. udno je koliko ljudi popuste kad znaju ta ih eka. Postanu nekako drueljubivi, ne biraju s kim e i u emu spavati. (Miel krene da ga poljubi, ali je Popje zaustavi i pokae rukom na Gijotina i Kretjena.) Popje: ue nas. Miel: Svea je suvie slaba. Nee nas videti. Gijotin: Ima jo jedna vana stvar. Posmatrao sam reakcije ljudi koji dolaze na pogubljenja. Primetio sam da ih nervira ta sporost s izricanjem presude, izjavljivanjem poslednje elje, pa navlaenje ome. Pljuju i protestuju. Neki ak balave ko psi! Kad bi samo naao nain da ubrzam proces uz to manju pripremu delata... Kretjen: E sad, a da kaemo Bogu da sie s neba i zavri ceo posao? (Pauza.) Gijotin: To je to! Nebo... Ako napravimo veliku otricu i priveemo je za konopac koji bi se brzo sjurio i otfikario glavu. Maina za odrubljivanje glave! Miel (Popjeu): Ti mora da ode odavde. Napolju te ljudi ekaju i oseam da im je potreban neko ko zna zato ih vodi i ubija.

Popje: Miel, nikada mi nijedna ena nije znaila toliko kao ti. Ali, Aleksanadar Makedonski je imao Aristotela, Luj XIV je imao Molijera, papa je imao Galileja... Miel: ta hoe da kae? Popje: Ja nisam idealni predvodnik, nisam ak ni bogomdani genije kao Robespjer... Miel: Robespjer? Je l to onaj tunjavi advokat koji poziva da se proredimo kako bi ostali samo najbolji? Popje: Da. Miel: E pa, ja sam tog tvog bogomdanog genija svukla do gole koe. I nije neki jeba, mogu ti rei. goljav i uplaen. Kao ti sad. Mada, sad shvatam zato toliko voli te velike i asne junake. Kao trudi se da spasi ivot jednog osuenika, a prija ti da ostale ubija, jer su nekulturni, prljavi, i zauzimaju mnogo prostora...

Popje: Miel, ti ga nisi upoznala. On je pravedan i nepodmitljiv... Miel: Jebite se obojica! (Pauza. Miel okrene lea Popjeu. Popje je besan to se uopte poverio njoj. Mahinalno cepa stranice knjige.) Gijotin: Zvae se... giljotina u slavu svog pronalazaa! Kretjen: ekajte, ja sam vam pomogao da doete do te maine, a vi... Gijotin: Kretjen, ovo je veliki dan, ne budite toliko sitniavi! Kao da e istorija pamtiti giljotinu. Kroz 100 godina nee biti odsecanja glave. Kretjen: Svejedno... Gijotin (preteim tonom): Kretjen, vi niste stvaralac, ne moe maina da se nazove po vama. Pogledajte se! (Primakne se Kretjenu.) Bolje bi vam bilo da motrite na Popjea. Kretjen: Zato? Gijotin: Videli ste da je poeo da guta papir. Mogli biste da strdate zbog njegove gluposti... Kretjen (uplaeno): Vi znate? Gijotin: ta? Kretjen: Nita, nita. Popje: Miel, svakog dana spasim jednog osuenika. Miel: Da, da, krati im muke pre veala i gleda kako se koprcaju. Popje: Ja sam bolji od Robespjera. (Pauza.) Jeo sam presude... Miel: Stvarno misli da sam toliko glupa? Gde ti je dokaz? Popje: Malopre ti nije bio potreban nikakav dokaz da bi me poljubila. (Popje izvadi fioku iz svog stola i spusti je pred Miel.) Ovo su ispljuvci. Zato mi je beika popustila. Od celuloze i mastila. (Miel je zapanjena. Slae papirie kao slagalicu. Skoi i poljubi Popjea.) Miel: Izvini. Popje: Hoe da ti pokaem... Miel: Da, da, molim te. Popje: Ranije sam itao presude i birao iju u da pojedem. Vie sam vakao. A sad nemam vremena... (Popje zguva jednu presudu i pojede je. Miel je oduevljena.) Hoe da proba? Miel (posle kratkog oklevanja): Hou. (Popje izabere jednu presudu, zguva je i da je Miel. Miel ode malo u stranu. Izgleda kao da joj je muka.) Popje: Je l ti dobro?

Miel: Jeste. Malo se tee guta, ali... sad sam spasila nekog, je l da? (Popje klimne glavom i zguva jo jednu presudu.) I papir ima neki lep, slatkast ukus. Popje: Prave ga od hrastovine. Hoe jo? Miel (pohlepno): Daj. (Miel zgrabi presudu proguta je. Onda i drugu.) Kakav ukus ima olovo? (Popje joj pokae iscepane stranice knjige na podu. Miel klekne na pod i gura papir u usta, a Popje klekne pored nje i gleda je. Kad se Miel ba unese, Popje pone da joj gura papire dok je ne ugui.) Kretjen: Sve slabije i slabije vidim, gospodine. ta rade Popje i ta devojka na podu? Gijotin: Igraju se. On joj neto ita. Uostalom, ta nas briga, neemo da voajeriemo. Znai, dogovorili smo se? (Kretjen ponizno klimne glavom.) Idemo, Miel. Miel... (Prie Mielinom telu.) Popje, ta joj je? Popje: Mrtva je. Gijotin: Kako mrtva? Popje: Ne znam. Iz ista mira je poela da guta stranice knjige. Pre toga se razbesnela kad sam poeo da priam koje sve knjige sam proitao. Izgleda da je mrzela sve koji su pismeni. Gijotin (Popjeu): Idiote, to je nisi zaustavio? Popje: Pokuao sam, ali nije mogla da se obuzda. Gijotin (sklanja kosu s Mielinog lica): Boe, bila je ba simpatina cura. Nekako previe slobodna. (Popjeu) A ti ipak nee izai. Ne jo. Da se ukoi kad bi te neko napao na ulici. Bolje ti je ovde. (gledajui Miel) teta. A bila je tako ivahna. (Pauza. Kretjenu) Matori, iznesi njeno telo napolje. Moemo da isprobamo kako funkcionie giljotina. (Gijotin izae iz kancelarije.) Kretjen (vukui Miel po podu): Kud god zgazim le do lea. (Oekuje Popjeov odgovor, ali ovaj ne reaguje. Kretjen izae iz kancelarije vukui Mielin le. Pauza. Popje zguva presudu i strpa je u usta. Lice mu se zgri u pokuaju da proguta presudu. Stuti se na kiblu i povrati je. Mrak.)

8. Svetkovina Velikog Razuma

(Robespjer u svojoj sobi uvebava pokrete za Svetkovinu Velikog Razuma. Gijotin pokuca, pa ue u sobu.) Robespjer: Nikad neu nauiti pokrete! Smejae mi se, Gijotin! Gijotin: Gluposti, narod te oboava. Ne primeuje da urlaju kad odobravaju tvoje predloge u Skuptini. Smiri se. Znam da ti nije lako da se izlae svaijem pogledu, ali moramo platiti neku cenu. Koliko puta sam te spasao od atentata... Robespjer: Zato si to radio? Pogledaj, ti si najbolje obuen ovek u Parizu, jede za trojicu, ene te jo interesuju. A ja sam se zatvorio, ne kupam se po nekoliko dana, i laem, laem, molim Boga da to niko ne primeti... Gijotin: Ne saaljevaj se! Hajde, ostalo je jo deset minuta. Ljudi te ekaju ispred druge strane kue, na ulici. Smrzavaju se samo da bi videli Tvoje Boanstvo... Robespjer: Svetkovina Velikog Razuma e biti procesija klovnova. Gijotin: Moe biti. Ali uspeli smo da sruimo i poslednji bastion nazadnosti, smrdljivu katoliku crkvu. Narod je prvi put uo za razum, zna li ti ta to znai? Klovn je zamenio Boga. Ne moramo vie da se plaimo ogranienja. (Robespjer se presvlai u vie nego

skromno narodno odelo, a Gijotin gleda plakate koje je doneo.) Maks, danas sam podigao cenu karata za giljotiniranja. Da si samo video kako su mi kroz zube jebali majku. A onda sam im objasnio da e suenja biti besplatna. Uporedio sam suenja s besplatnim obrazovanjem i odamh su me pozdravili... Robespjer (zanesen oblaenjem i uglaivanjem): Kakav je ovo materijal, sve me grebe... Gijotin: Ta pogubljenja su postala prave proslave. ak i osuenici odlaze nasmejani. Mnogi od njih nisu u ivotu uradili nita po emu bi ih neko pamtio. Moji saradnici su primetili da se mukarci i ene upoznaju pred giljotinom... Robespjer: Koji kreten je pokidao dugme?! Gijotin: Posle devet meseci pojave se s detetom. Narod voli taj ritual koji ga svaki dan podsea koliko je ivot lep. Zato smo pokrenuli akciju tampanja plakata i napisa u novinama: Povedite svoje dete na giljotinu! (Pauza. Gijotin ozareno posmatra Robespjera koji se mui da navue raspalu seljaku cipelu s ravnim onom. Kad je konano navue, zadovoljno uzdahne.) Robespjer: Hoe da kae: Povedite svoje dete da vidi giljotinu!, jer onako ispada da bi detetu trebalo otfikariti glavu, glavicu... (Pauza. Gijotin se uozbilji.) Gijotin (ironino): Da, ne bi mi smetalo da vidim i neko dete na giljotini. Ne znam zato mora da se ruga mom jeziku, odelu koje sam ti doneo, svemu to radim. Zato se jednostavno ne posere na sve to?! Robespjer: Molim te da ne bude vulgaran, zna da to ne podnosim... Gijotin: Ba me briga! Dokle e da me zajebava, dokle u ja da rintam i zaraujem za nas dvojicu! Ej, bre, da mene nema, ti ni to ugavo odelo ne bi mogao da iskopa! Robespjer: Zato onda ne ode kad si toliko sposoban? Ionako si zaradio dovoljno novca da kupi neku nemaku kneevinu. Gijotin: To bi ti hteo, da odem? Da ispadne bolji lik u ovoj drami koju igramo tri godine? E, pa nee moi. Morae da se i ti jednom napije, da se priseti kako si iveo... Robespjer: Moja biografija je besprekorna i ne mora ti da je doteruje! A tu ivotinjsku raskalanost upranjavaj sa sebi slinima. Gijotin: Odjednom ti smetaju i moji saradnici? Dokle to ide, gospodine Robespjer? Sutra ete ukinuti Teror? (Pauza. Robespjerovo utanje zvui potvrdno.) Znai, tako. Dozvolite mi da vas podsetim na par injenica: ja sam vas podigao iz praine i ja u vas tamo i vratiti, ako mi se prohte. to je u svakom sluaju bolje nego da vas rastrgne ona opasno proreena i ostrvljena masa napolju koja ivi na golom hlebu i giljotini, koju toliko prezirete. A to smeno odelo niste obukli da biste u njemu izigravali nevinace, ve da biste se i konano izjednaili s ruljom. Zato izvolite napred i ponaajte se kao to smo se dogovorili. Pardon, kao to smo ugovorili! (Pauza. Robespjer krene da se obrati narodu, a Gijotin ga sledi. Oko Robespjera se okupi malobrojni narod koji ga prodire oima. Robespjer proisti grlo i zbaci periku.) Robespjer: Graani i graanke, u ovom tekom asu kad je jo samo malo ostalo da skrimo unutranjeg neprijatelja i domaeg izdajnika, molim vas za malo strpljenja. Odluio sam da sa sebe zbacim sve maske negdanjeg, nazovite ga, ako hoete, hrianskog morala koji me je odvajao od vas. Od danas ja u nositi isto odelo kao i vi i jeu istu hranu kao i vi. Ako to budu bili dronjci i splaine, oni e me samo vie podseati emu treba da teim. (Pauza. Buran aplauz odobravanja.) Takoe bih eleo da vas upoznam s mojim bliskim prijateljem koji je zbog moje neopravdane sujete dugo

amio u senci. To je jedan vredan ovek, praktian do sri, tano onakav kakav je seljak u Provansi iz koje potiem. Jednom reju, domain. Dokazao se u borbi sa irondincima i jo uvek je budan. Pazi na sve nas kao pas uvar. (Gijotin se nakalje.) Hou rei kao uzoran domain i najvei francuski patriota kojeg sam upoznao. Graani i graanke, pozdravite Gijotina! (Buran aplauz traje dok Robespjer podigne Gijotinovu ruku i otpozdravi narod. Mrak.) 9. Tamnika sloboda

(Tamnica. Vidno oronula ermen sedi na podu i plete. Pored nje sede Prvi i Drugi Rigu. Igraju se kostima. Obojica istovremeno uzdahnu i pogledaju se.) Drugi Rigu: Opet je zaguljivo... (Prvi Rigu ga oine pogledom.) Rigu, zato ne moemo da odemo tamo?! (Pokae mu suprotni, zamraeni deo tamnice.) Prvi Rigu: Tie, budalo jedna. Zna koliko se namnoila stoka koju Popje oslobaa dranjem! Ni Samson ne ulazi kad proziva. Plai se da ne naljuti Popjea, pa da ga ovaj stavi na spisak. Drugi Rigu: E, meni je dosta tog Popjea. Ajde da mu lupamo o pod. Prvi Rigu: Proli put je rekao da e nam polomiti sve zdrave koske ako to jo jednom uradimo. (Pauza.) Drugi Rigu: Malo ih je ostalo. (Pauza. Drugi Rigu ukrade Prvom Riguu rukavice.) Prvi Rigu: Vrati mi rukavice! Drugi Rigu (stane iza ermene): ta e ti? Nije ovde hladno! Mamice, brani me! ermen: ta je bilo? to se svaate? Prvi Rigu: Ukrao mi je rukavice koje si mi poklonila! Drugi Rigu: Samo hou da se igram! Prvi Rigu: Igraj se sa svojom imovinom! ermen (Prvom Riguu): Pusti ga! Vidi koliki si! (Prvi Rigu i Drugi Rigu se otimaju oko rukavica. Rukavice se pocepaju, a Prvi Rigu sluajno udari ermenu i ona padne na pod. Pauza. Prvi Rigu pomirljivo preda ermeni rukavice. ermen pone da plae. Pauza. ermen uzme koske i pone da lupa nadljudskom snagom. Jedna kost se polomi, ali ona ne obraa panju. Popje se pojavi na vratima tamnice. Na njemu su patrljci. S ele mu visi nekoliko pramenova, a oi su mu se uvukle u duplje.) ermen: Pooopjeee! uje li me?!! Doi, govno jedno!! Neu ti nita, ne boj se! Pomozi makar ovim bednicima i pusti ih napolje! Poooopjeee!!! Popje (dubokim, ispoenim glasom): Molim? (ermen se uplai kad ga ugleda i skrene pogled s njega. Pogleda Rigue.) Traili ste me? Prvi Rigu: Nismo mi lupali. Popje: Stvarno? ta sam rekao kad sam vas poslednji put video? Drugi Rigu: Da e nam polomiti sve zdrave koske. Popje: I opet me uznemiravate? ermen: Kako moe da bude toliko hladan, kao da pria sa zidovima? Popje: Ako smem da primetim, i ti gleda u jedan od zidova, a ne u mene. ermen: Postao si besednik. Uiva da pravi obrte i poreenja dok govori. Strano.

Popje: To je zato to u tebi vidim advokata koji trai prava za svoje tienike. ermen: Dobro. Traim da ih smesta pusti iz ove rupe. Popje: Zato? ermen: Zato to ovde ima previe ljudi. (Popje se sarkastino osmehne.) ta je smeno? Popje: Ako je samo to u pitanju, ne brinite. Neu vas vie zatrpavati ivim ljudima. ermen: Prestaje da jede presude? (Popje se ponovo osmehne.) Opet sam rekla neto smeno? Popje: Ne, samo me zabavlja kako zna ta sam uradio. Ima u tebi neto... neto. Shvatio sam da je to prederavanje bilo glupo. Otkud mi pravo da budem sudija? ermen: Ne znam. Samo te molim da ne pree na stranu ubica. Popje: Ja sam apsolutno oaran. Tolika pronicljivost ui u tebi. Ipak, neu vas ubiti samo da bih spasao svoju guzicu. Ja sam iznad toga. Kako se kae... transcendirao sam. ermen: Sad si poeo i da filozofira? Popje: Boe sauvaj! Samo sam se zapitao zato spaavam ba ove ljude u mraku, a ne neke druge. Zato toliko dugo odravam u ivotu Rigue? I zato lepo ne pobegnem odavde, a tebi prepustim svoj posao? (Popje izvadi dva papira i preda ih ermeni.) Evo, zamisli da su ovo presude Rigua. Pojedi ih i oni e biti slobodni. ermen: Obeava? Popje: Obeavam. Prvi Rigu (Popjeu): Nemojte to da radite! Drugi Rigu (ermeni): Mamice, nemojte, molim vas! Otrovaete se... (ermen zguva papire i stavi ih u usta. Prvi i Drugi Rigu skoe na nju i izvade joj papire.) ermen (kroz suze): Zato me ne pustite da vas oslobodim? Prvi Rigu: Jest, pa da mi dunici srue spomenik. A kod kue bi me naterali da umrem jo par puta, da okajem to sam im celog veka popovao i nareivao. Drgi Rigu: Mamice, razumi me. Ako se vratim kolegama, uzee mi i poslednju paru. Mnogo su pokvareni... (Pauza.) Popje: Ne odrie se ovek sitnica koje ivot znae. Drugi Rigu: Gospodine Popje, nemojte da nas terate odavde. Prvi Rigu: Spremili smo poklon za vas. (Pauza.) Popje: Da vidim. (Prvi i Drugi Rigu iz mraka donesu svakakve predmete: odeu, perike, ogrlice, prstenje, itd. Prostru ih na jednu ponjavu.) ta je ovo? Prvi Rigu: Line stvari osuenika koji su zbog vaeg dranja, pardon, jedenja ostali ivi. Na alost, veina je umrla u glavi. Uopte se ne pomeraju. Valjda su videli kako izgleda ta giljotina i znaju ta ih eka. (Pauza. Popje razgleda te stvari. Za njega su to predstavnici ljudi ije je ivote spasao, a koje nikada nije upoznao.) Popje: Koliko blago nose budui mrtvaci. A moja kancelarija prazna. (Popje ustane i gleda kako Rigui brzo pakuju stvari i vezuju ponjavu. Popje se za to vreme igra malom krunom, koju najzad stavi na glavu. Krene s ponjavom ka izlazu, pa se predomisli i prie ermeni.) Malopre, dok si lupala, uinio mi se da me jo voli. (Pauza.) Mislim, ne fiziki, to je jasno. Ali unutranja lepota, ona ne prolazi? Vidi, tu u mom stomaku, kako su lepa ta imena. Kao gotike katedrale.

(Popje izae iz tamnice. U mraku sija svea koju on primeti. Iz zaveljaja uzme dva zlatnika i baci ih u pravcu svee. Pojuri za njima i uhvati Kretjena.) Popje: Jesi li zapisao svaku moju re? Kretjen: Pusti me. Kako te nije sramota, mi radimo zajedno. Popje: Mi ivimo zajedno. Daj mi tu svesku. (Popje uzme svesku i razgleda je.) Zato? Kretjen: Robespjer je izveo revoluciju, Gijotin je napravio giljotinu, ermen se zaljubila u tebe, a ti, ti si spasavao druge ljude. Moje ime niko nee pamtiti. Ni istorija, ni umetnost. (Pauza.) Popje, pusti me da napiem povest o tebi. Sve sam smislio: melodrama, politika intriga, metafizika, oslanjanje na druge pisce i filozofe. Imam i naslov: ovek koji je jeo smrt. (Pauza. Popje pocepa svesku.) Popje: Vreme je da okrenemo novi list. Kretjen: Moe da cepa koliko hoe. Sve mi je u glavi. (Popje krene napred.) Kad si prvi put pojeo neiju presudu? Kad je to bilo? Jesi to uradio namerno ili onako da vidi kakav je ukus? (Pauza.) Prvi put si bio gladan, je l da? Grize te to je nisi pojeo zarad viih ideala. (Popje odlazi u mrak.) Priznaj! Samo to mi treba. (Mrak.)

10. ...poslednja elja pre nego to me ubije. (Robespjerov stan. Robespjer lei zgren. U stan ue veseli Gijotin koji s vrata otvara flau ampanjca.) Gijotin: Maks, iveli! Giljotina je jo jednom oborila svoj rekord! (Otvara prozore.) Pogledaj nigde nikog nema. Moemo mirne due da uetamo u grad i osvojimo ga, po kratkom postupku! (Kucanje na vratima.) Neko kuca, Maks! Ustani... (U stan ue Prvi mukarac.) Prvi mukarac: Dobar dan, gospodine Gijotin. (Primeti Robespjera. Govori tiho.) A, on je tu. Ja sam... znate... uo sam da je dovoljno da ga ovek vidi pa da sunce zagreje. Evo, ja... Gijotin: Ajde, ajde. Nije sad vreme. (Prvi mukarac izae.) to su aavi... (Ponovo kucanje na vratima. Ue Prva ena.) Prva ena: Dobar dan, ja svratila (Primetivi Robespjera, naglo se ispravi i progovori glasnije.) da vas obavestim da u ime grupe graana podnesete zahtev Narodnoj skuptini: traimo da se svi kipovi, antini i neantini, a mukoga spola, preobrate u kipove po uzoru na velianstveni lik Nepodmitljivog. Gijotin: U redu, graanko. Primili smo vau inicijativu. (Prva ena izae.) Maks... (Robespjer mu prui papir. Gijotin uzme i pone da ga ita. Robespjer ustane. Pokuava da sakrije uzbuenje.) Robespjer: Pretee pismo iz Konventa. Krue glasine da hou da proglasim diktaturu, pa su nali za shodno da me upozore. Bacie me u tamnicu i nee mi rei kad e me pogubiti! Zamisli... Gijotin: Maks, ovo je tvoj rukopis. (Pauza.) ta si to radio danas? Maks: Oprosti to pravim budalu od tebe, mislio sam da ga nee prepoznati. ta ima novo u gradu? Gijotin: Maks... Robespjer: Gijotin, ja sam u zatvoru. Gijotin: Pa? Zna i sam da e te ubiti ako izae odavde.

Robespjer: Ne plaim se ja smrti. Hou da odem odavde, daleko od ovih podrepaa koji bi da se drue sa mnom. Vidi ta piu u novinama: Maksimilijan je ime izvedeno od starolatinske rei za vladaoca... Kao da postoji novolatinski jezik! Gijotin: Gde e? Robespjer: U Konsjereriju. (Pauza.) Gijotin: Nee moi, Maks. Sve, samo ne tamo... Robespjer: Tamo sam najsigurniji. To je moja poslednja elja pre nego to me ubije. (Gijotin pogleda Robespjera. Mrak.)

11. Umetnost je oboavanje krvi

(Popjeova kancelarija. Raskono odeveni Popje ukraava mnogo opremljeniju kancelariju. Kretjen mu pridrava ukrase.) Kretjen: Popje, Robespjer i Gijotin se vrzmaju po zatvoru. Mislim da e Robespjer dugo ostati. Popje (ne prestajui s radom): Jesu to rekli kad si im podnosio izvetaj? Kretjen: Gde je nestalo tvoje potovanje starijih ljudi? Nismo svi prodane due! (Kretjen ostavi ukrase i izae napolje. Popje nastavi da radi kao da se nita nije desilo. U kancelariju uu Gijotin, za njim Robespjer u pohabanom narodnom odelu.) Popje (videvi Gijotina): Uite, oekivao sam vas. (Popje zastane videvi oronulog Robespjera.) Dobrotvorno odeljenje je u drugom bloku, gospodine. (Nastavi da radi.) Robespjer: Popje, dobro izgleda. (Robespjer podigne knjiurinu na Popjeovom stolu.) Vratio sam se na mesto najveeg zloina. Popje, imam ideju. Kao to zidovi imaju ui. Popje (prui stoljnjak Robespjeru, a ovaj ga prihvati): Sluam. ta vas mui? Robespjer: an, mnogo si se promenio od naeg poslednjeg vienja. Znam da si ljut na mene, ali doao sam da te molim za pomo. (Pauza.) udno, kad sam postao vladar Francske, kad mi se ceo narod zaklinjao na vernost, ja sam se setio tebe i ovog zatvora koji lii na lavirint. Prevario sam te, Popje, a sad te molim da mi pokae izlaz iz lavirinta u koji sam zalutao. (Pauza.) Popje: Tamo. (Popje pokae na zamraeni izlaz iz kancelarije i nastavi da rasporeuje ukrase, okrenuvi lea Robespjeru. Pauza. Robespjer tekim korakom izae iz kancelarije. Gijotin aplaudira.) Gijotin: Nikad nisam video oveka koji je uspeo da nadgovori Maksimilijana Robespjera. Praktino si ga pojeo. (Pauza. Popje prestane da rea ukrase.) Jesam li ja to spomenuo neko jedenje? dranje? Popje: ta hoe? Gijotin: Ne, pitanje je ta ti hoe. Onaj pacov Kretjen mi je rekao da si jeo presude. Svaka ast, nisam to oekivao od tebe. Ne ljutim se, mnogo si propatio. Kriv sam, ali kriv je i Robespjer. Tvoj dvojnik, sea se? (Pauza.) Predlaem da ubijemo Robespjera, pa da ga ti zameni. Popje: Moe to i sam da uradi. Gijotin: Sve mora biti po zakonu. Legalizam, pre svega. Mora mu se suditi, i presuditi, a ti e mi pomoi tako to nee pojesti njegovu presudu.

Popje: Simbolino. Ja u biti njegov egzekutor. Ja, koji nisam nikoga ubio. (Pauza.) Pristajem. Gijotin (stegnuvi Popjeovu ruku): Bravo! im sam uao, znao sam da si ti onaj pravi! (Gijotin izae nakratko u hodnik ispred kancelarije i donese flau crnog vina.) Da nazdravimo! Za vladavinu naroda! (Gijotin sipa tri ae zaredom i Popje ih iskapi.) Popje: Za mene! (Popje se malo zaleluja, ali ga Gijotin pridri.) Nita, dobro sam, samo mi se vrti u glavi zbog ove lepote! Nikad, Gijotin, u mom ivotu nije bilo ovoliko svetlosti! Pogledaj kako se uti ova ogrlica! Gijotin (sipa vino na ogrlicu): Nema lepe kombinacije od crvene i ute! Popje (smeje se): Krv, krv, dajte mi krv! Gijotin (nastavlja da prosipa): Evo, jo... Popje: Gijotin, umetnost to je oboavanje krvi. Gijotin: Tano, dragi moj Popje. A vrhunac umetnosti nisu ni Magbet, ni Ilijada. Popje: Nego? Gijotin: Remek-delo oboavanja krvi je giljotina. rtvenik iz kojeg trcaju krvoskoci. Otrica sekire koja se sjaji na suncu i konopac koji gori. Glava koja se odvaja od tela i nastavlja svoj ivot. Tela naslagana jedna preko drugog, i glave koje su konano postale lopte... Popje: Gijotin, imam ideju! Hajde da ceo ovaj bedni zatvor rtvujemo toj tvojoj giljotini! Gijotin: Stvarno to eli? Popje: Da, naravno! Sutra im ustanemo, im se rodi novi dan, da rtvujemo sve Giljotini, pa da se na njoj kruniemo! Gijotin: I ermenu? Popje: I ermenu! (Gijotin, van sebe od radosti koja ga je obuzela, poljubi Popjea u usta. Poljubac traje jako dugo. Popje uspe da se otrgne i izgleda kao da se namah otreznio.) Popje: Muka mi je. Moram da legnem. (Popje odbaulja iz kancelarije, a Gijotin ga prati pogledom. Mrak.)

12. Giljotina ili vreteno (Pred tamnicom. Kretjen se nervozno eta i gleda u mrani hodnik. Doe Robespjer.) Robespjer: Dobro jutro. Proitao sam vau poruku... Kretjen: ujete krike? Gijotin je poeo da ubija zatvorenike u drugim tamnicama. Pitao sam ga ta to radi, a on se samo smekao. Rekao mi je da je se dogovorio s Popjeom. Robespjer: Gde je Popje? Kretjen: Spava kao zaklan. Mislim da je pijan. Ili mu je Gijotin neto jue sipao... Robespjer: Moramo da ga probudimo. Kretjen: Ne vredi. Dva straara su ispred njegove sobe. Robespjer: Ne znam ta da radimo. Kretjen: U ovoj tamnici je... Popje je ovde esto dolazio. Robespjer: Poseivao je nekoga? Kretjen: Nisam siguran... nisam siguran da je iva. (Prolomi se straan krik.) Robespjer: Beite. Izvui u je nekako. Kretjen: Ali... vi ne znate tajne prolaze.

Robespjer: Znam! Beite! (Kretjen ode. Robespjer ue u tamnicu.) ermen: an... (Robespjer se osvre.) an! (ermen zagrli Robespjera.) Robespjer: ermen! Ti si iva... ermen: Jesam, jesam! Doao si po mene! Znala sam... (kroz suze) Boe, kakva ti je odea... Moramo da pourimo, poeli su da iste. (uje se jo straniji i blii krik.) Robespjer: Neemo stii. ermen: an, ko to radi? Robespjer: Gijotin. ermen: A ko ga je poslao? (Pauza.) Robespjer: Robespjer. ermen: Znala sam! an, ne smemo mu dati nau decu. Robespjer: Ne smemo. Gde su? ermen: Eno ih. Vidi kako su zaspali. Nae bebe. (Robespjer prie zagrljenim Riguima. Stoji ukoen. Onda im prie jo blie i dodiruje ih. Zatim ustane i vrati se ermeni koja sneno gleda Rigue.) ermen: Oni su sav moj ivot. Robespjer (kroz suze): I moj. ermen: an, ja znam da je ovo teak trenutak i da ne bi trebalo, ali... (ermen ponovo zagrli Popjea.) Jesi li zavrio s Revolucijom? Robespjer: Jesam. ermen: I sad si samo moj? Robespjer: Samo tvoj. ermen: Kao nekad... Robespjer: Kao nikad! (ermen i Robespjer se skidaju kao mahniti. Padaju na pod, valjaju se po njemu, ljube se svuda. ermen je na Robespjeru, vode ljubav, dugo i napeto.) Robespjer: ermen, priaj mi kako izgleda giljotina. ermen: Video si je... Robespjer: Nisam! ermen: Da, kako si mogao da je vidi kad nikad nisi bio napolju. Giljotina... giljotina je velika i mona kao vreteno. Ima veliki toak na koji se namota konopac. I nikada ne staje, dokle god ima ijednog oveka da njome upravlja, dokle god ima jednog oveka da od nje strada... (Robespjer zbaci sa sebe ermenu.) Robespjer: Ne mogu, ne mogu vie... ermen: Proi e, kao u bajci: uboli smo se na vreteno i utonuli u estovekovni san, ali probudiemo se jednog dana u jednoj drugoj zemlji... (Gijotin upadne u tamnicu s dva straara. Pomahnitao je.) Gijotin: Maks, ta to radi? Nije prirodno sa enom, ta e svet da pomisli! A ti, ermen, konano si prevarila Popjea? Ajde sad, da se kazni! Vodite je! (ermen poljubi Robespjera. Straari je odvoje i odvedu. Ona se smeje.Robespjer se oblai.) Gijotin: teta. Nije bila loa ena, samo ta ljubav... Uinilo mi se na trenutak da je u tebi

videla Popjea. Robespjer: I jeste. Gijotin: Stvarno? Svaka ast, ja ti estitam! Kako politiar moe nekome da ukrade ivot! Priznaj, debelo si se okoristio za to vae dvojnitvo. Ukrao si mu ideju, pare, enu... Robespjer: Gijotin, ne gubimo vreme. Zna li ko su ova dvojica? (Robespjer pokae na Rigue.) Gijotin: Nemam pojma. Mora biti da im je Popje pojeo presude. Robespjer: ekaj, preiveli su zato to je on jeo njihove presude? Gijotin: Maks, treba te ubiti samo zbog neobavetenosti! Pola zatvora je spasao dranjem tih presuda. A sve je poelo sa ermenom... Robespjer: Trebalo je da ga ubijemo na vreme. Gijotin: Naprotiv, dragi moj. Popje je sad drugi ovek, to si i sam video. Fin, kulturan deko. Posluan, to je najvanije. I zabavan. Ukratko, sve ono to ti nisi bio u protekle 4 godine. Robespjer: Moj savreni dvojnik. Koji e konano umeti da ceni tvoju ljubav. Gijotin: Ba tako. Sad biraj: hoe li na giljotinu ili... Robespjer: Na veala. Gijotin: Postavio sam ti retoriko pitanje. Robespjer: Znam. Ali veala sam ve jednom izbegao. Gijotin (obraa se zamiljenoj publici): Dobro, iroka narodna maso, gospodin Nepodmitljivi je zavrio svoju predstavu, mar kui... Robespjer: Sea li se kad i gde smo se sreli? Gijotin: Ba nema obzira. Rei u Samsonu da te secka deo po deo... Robespjer: Ne sea se? Gijotin: Naravno da se seam! 14. maja 1789. nedaleko od zatvora... Robespjer: Kog zatvora? Ovog zatvora, Konsjererije u kojoj je prethodne veeri, 13. maja 1789. mali pisar i jo manji ovek Popje pomeao jedan papir s bajatom koricom hleba da ne bi umro od gladi i tako omoguio istorijski susret revolucionara i umetnika. (Pauza.) Samo to to Istorija nee zapamtiti. (Pauza. Gijotin se povlai ka vratima. Izlazi iz tamnice i ide unazad. Natrapa na Popjea ije su oi zakrvavljene. Popje u najlepem moguem ruhu dri sekiru. Prestravljeni Gijotin uzmie pred Popjeom i gleda as Robespjera, as Popjea. Obojica se gube u tami hodnika. Zvuk sekire koja odseca glavu. Popje se vraa u tamnicu gde ga eka Robespjer.) Robespjer: Odveo ju je na giljotinu. Mislim da je ve... (Popje mahne rukom Robespjeru da uti. Potpuno je skrhan.) Popje: ta je poslednje rekla? Robespjer: Proi e, kao u bajci: uboli smo se na vreteno i utonuli u estovekovni san, ali probudiemo se jednog dana u jednoj drugoj zemlji... (Pauza.) Popje: Nema pojma... koliko ti zavidim. Hou... da... da te ubijem... zbog nje. Robespjer: Neu se lako predati. Popje: Imam... sekiru. Veu nego na poetku. I bolje izgledam od tebe. (Robespjer pone da krui oko Popjea kao zver koja vreba veoma mrav plen. Osmehuje se i izvodi ritual koji se sastoji od skakanja, otimanja Popjeove perike, neartikulisanih zvukova, itd. Ceo prizor ledi krv u Popjeovim ilama.)

Popje: Kako zna... Robespjer: Isti ritual su izvodili svakom ko bi uao u njihovu tamnicu. Jezivo, zar ne?! Samo sam ja preiveo. I to Bojom voljom. Ili grekom, svejedno. Samo to ljudi, pardon Rigui, ne vole ni jedno, ni drugo. A morali su nekako da me kazne. Da se uvere da nisam nevin, ako shvata ta... Popje: Shvatam. Budi te svinje! Robespjer: Ne mogu. Ve su mrtvi. (Pauza. Popje prie Riguima, razdvoji ih nogom i uveri se da su stvarno mrtvi.) ermen ih je sigurno uguila. Mislila je da su to vae bebe. Toliko je elela decu... (Popje baci sekiru na pod i prie Robespjeru.) Popje: Gladan sam. Moramo da izaemo odavde. Robespjer: Ubie nas istog trena. Ima li ovde neto da pojede? Presude? Popje: Svi koje sam spaavao su mrtvi. Gijotin je spalio preostale presude. Robespjer: A papir? Prazan papir? Popje: To je dobra ideja. Idem da donesem... (Popje ode. Robespjer razgleda tamnicu, a onda se skine do gole koe. Popje se vrati s hrpom zguvanih papira. Zastane iznenaen kad vidi golog Robespjera.) Robespjer: Zna zato su me osudili na smrt? Branio sam neke seljake u Provansi. Poklonili su mi najobinije jaje, a onda su rekli da sam primio mito. Ja, Nepodmitljivi. (Popje pone da trpa papir u usta. Robespjer ga poljubi i proguta jedan papiri. Ponovo ga poljubi. Robespjer pone da siluje Popjea. Mrak.)

13. Ostala je Istorija

(Giljotina. Robespjer nosi Popjeov le. Oko njega je okupljen razulareni narod. Sa strane stoji Kretjen, steui Registar.) Prvi mukarac: Bravo! Bravo! Prva ena: Gde si bio dosad! Drugi mukarac: Hoemo diktatora! iveo! Druga ena: Hoemo gazdu u svojoj kui! Trei mukarac: Bravo! iveo govornik! Trea ena: iveo! (Skandiranje se utia, poto se Robespjer popne na postolje. Robespjer opipava i razgleda giljotinu.) Robespjer: Brao i sestre, graani i graanke, doao sam danas da vam ispriam priu o jednom hrabrom oveku, koji je giljotinu shvatao samo kao vreteno na kojem e biti ispredeni vai snovi... Prvi mukarac: Dosadno! Hoemo predstavu! Robespjer: I ti snovi su postali stvarnost. Zato giljotina vie nee biti potrebna. Na alost, an-Luj Popje nije doekao da vidi njeno unitenje. Ali, zato ja imam obavezu da vam kaem: Revoluciju nisu podigli