druga knjiga seoba

7/29/2019 Druga knjiga Seoba

http://slidepdf.com/reader/full/druga-knjiga-seoba 1/7

Druga knjiga Seoba

Bilo jednom jedno kraljevstvo u srcu Evrope koje se zvalo Hungarija. Sve do kraja 18.veka u tom kraljevstvu su bili česti ratovi. Turci su doprli do Beča i oterani su natragdo Beograda.

Rascijani su sačinjavali mađarsku konjicu. Kada su ratovi prošli, taj narod se naseliopo popaljenim turskim karaulama i oko Temišvara. Oni nad sobom nisu poznavalinikakvog zakona, sem austrijskog cara, ali su se u proleće 1752. bunili i protiv cara.Hteli su da se iz Austrije odsele u Rusiju.U Temišvar dolazi oberskrigskomesar Garsuli, čovek kojeg je dvor izabrao da u Temišvaru zavede red među Rascijanima. Carstvo je rešilo da od Rascijana, koji su dotada bili samo carski vojnici, načini seljake. Garsuli odlazi kod Engelshofena, koji jedo tada bio zadužen za Temišvar.Garsuli je bio Grk sa Krfa, ali je bio katolik. Prvo je želeo da vidi zatvore i oficire kojisu bili u njima (braća Isakovič, kapetan Piščevič). Četiri Isakoviča su bila optužena dasu se upisali u spisak ruskog đenerala Ševiča i da su zatražili otpust iz vojske kakobi se odselili u Rusiju. To su bili major Jurat Isakovič, Petar Isakovič, TrifunIsakovič i Pavel Isakovič Vlkovič. Njega je trebalo pomilovati, ako je moguće.

Pavel govori Garsuliju da neće odustajati od svoje namere, zbog čega se našao uokovima.Na paradi se ljudima čita dopis da će biti otpušteni iz vojske i da treba da postanuzemljoradnici. Zabranjeno je da svoje mrtve nose u otvorenim sanducima. Svetinauzvikuje da neće biti paori. Dolazi do pobune, a Garsuli beži. Engelshofen mu govorida je Temišvar, koji je on stvorio, Garsuli tog dana unazadio za sto godina.Petar je među braćom bio najbogatiji po svojoj ženi Varvari, senatorskoj kćerki. Ona je imala dvadeset i dve godine. Đurđeva žena je bila Ana Bogdanovič. Bila je nižaod Varvare, ali punija, savitljiva kao tigrica. Bila je istih godina kao jetrva, ali već petgodina u braku. Imala je crnu kosu, tamne oči, bila je obrva sraslih nad očima, oštranosa i crvenih punih usana. Imala je dvoje dece.Garsuli je bio obavešten da je Pavle ohol, odličan konjanik, udovac. Primetio je da

pred njim nije uzeo stav „mirno”. Pavle je imao onu bezumnu hrabrost koja se srećekod takvih plavokosih, tihih, žalostivih ljudi. Žena mu je umrla na porođaju, kao injeno dete, koje je trebalo da rodi u sedmom mesecu trudnoće. O njoj nikada nijegovorio, bila je iščezla iz njegovih misli. Taj brak nije bio iz ljubavi i ona mu se kaodoživljaj činila beznačajna.Po svom dolasku u Slavonski husarski puk, dobio je naređenje od svog poočima VukaIsakoviča da se oženi pa se oženio. Njegova žena Katinka Petričevič je bilaVarvarina rođaka. Bila je siroče bez oca i majke, a bližila se tridesetoj. Bila je nagluva.Mesecima nije mislio na nju, a sada se u zatvoru setio njenog lika zato što je Garsulirekao da su obojica udovci.Đurđe i Petar su sa ženama došli da isprate Pavla. Petrova žena ljubi Pavla, ali neonako kako sestre ljube. Bilo je u tome nečeg plahovitog, strasnog i ludog. Petar jebio ozlojeđen na ženu, ali isuviše ponosit da bi to pokazao. Pavle im govori da će

pobeći kod prve skele i da ne treba da sumnjaju u to da će otići do Beča, bez obzirana to šta budu čuli o njemu.Garsuli je otputovao iz Temišvara. Bio je uveren da je svoj posao obavio dobro. PavlaIsakoviča je otpravio u Osek da ga predaju grofu Gajsruku, a njegovu braću jepoterao u njihova nova mesta. Engelshofen je tvrdio da su Serbi čudan narod i da ihGarsuli ne zna. Lakomi su na počasti, za tuđina bi dušu dali, ali ako primete da ihlažu, to pamte stolećima. Sa Turcima se nose oko nekog Kosova već tristo šestdesetgodina. Srbi nikad ne zaboravljaju, to je jako neposlušna i divlja vrsta naroda.



U Temišvaru se raščulo da je Pavle pobegao. Jurat i Petar Isakovič su se spremali daidu iz Temišvara. Trifun je bio najstariji i najsiromašniji, a imao je šestoro dece.Njegova žena nije odobravala selidbu u Rusiju i pretila je da će se vratiti ocu. Danima Trifun sa njom nije razgovarao zbog toga. Pristao je na to da ona sa decom ode kodoca. Trifun je, kao i Pavle, bio strastan kockar. Njegova gospoža Kumrija je u svemu imala

suprotno mišljenje od njega. Kada mu se rodilo poslednje dete, on je primetio da gagleda pogledom u kojem ima mržnje. Po njegovom mišljenju je bilo prirodno da onarađa decu i nije se osećao krivim. Oboje su znali da se njihov brak prekida, iako se nemože sasvim prekinuti. Decu je osećao kao delove svoga tela.Kao i Đurđe, dobio je majorsku titulu, ali je ostao na kapetanskoj plati. Oženio se predeset godina kćerkom kapamadžije (zanatlija koji izrađuje pokrivače) Grozdina i bio je od Kumrije stariji dvadeset godina. Ona je sada imala nešto preko trideset. Kumrija je isprva plakala zato što nema dece, a posle zato što ih ima šestoro, a slutila je da ćeih imati još toliko. Nije volela svoje jetrve. Varvaru nije volela zato što ona nije imaladecu i zato što je na svakoj igranci bila u društvu. Njena sopstvena deca su viševolela Varvaru nego svoju majku. Anu nije volela jer je u svemu slušala Varvaru. Bila je dobra jahačica. Nije volela ni Petra, koji je to primećivao. Pavla je mnogo volela, alise njihovo rođačko prijateljstvo naglo prekinulo, a niko nije znao zašto. Posle prvog

deteta nije više želela decu, ali ih je ipak rađala. Trifun je ispraća. Poljubili su se pred sluškinjama reda radi. On je bio tužan, ali nije nisanjao da su to poslednji poljupci koje su on i žena izmenjali u životu. Tercini, koji je vodio Isakoviča, je proglašen krivim za dogovor sa Isakovičem da muomogući bekstvo za novac. Dobio je smrtnu kaznu, ali su sudije dozvolile odlaganjekazne.Pavle Isakovič je imao bolešljivog rođaka Isaka Isakoviča. Taj bolesni oficir jenadživeo Pavla i umro je u Novom Sadu sedamdesetih godina 18. veka. U njegovojzaostavštini je pronađeno pismo budimskog trgovca Georgija Rakosavleviča u kojem je javljao da je Pavle kod njega. Tamo je stigao maja 1752. O svom bekstvu kasnijenije hteo govoriti. Posle bekstva je postao još ćutljiviji, a kada je o tome pričao, pričase činila neverovatna. Putovali su brodom. Tercini je imao lažnog keca u rukavu imislio je da je glupi Slavonac slep kod očiju. Pavle se pravio nevešt i točio mu je vino.Na spavanju ga nisu vezali i Pavle je pobegao. Stigao je u Budim kod Raskosavleviča,koji je pomagao ljudima pri selidbi u Rusiju. On je Pavla primio u svoju kuću. Kada ječuo da je Isakovič vojni dezerter, uplašio se. Posle par dana Pavle je prešao kodGeorgija Trandafila. On je imao dvoje dece i ženu Femku.Isakovič je hteo da jaše iz Budima u Beč, ali je Trandafil inzistirao da putuje saBožičem. Pavle je o njemu kasnije pričao kao o nekom starcu. Bio mu je odvratan odsamog početka. Derao se na svoju ženu, a učtiv je bio samo prema kćerki. Govorio jeskaredno. Lice tog starca je bilo lepo kada je bilo mirno. Ono što je bilo ružno su bilausta pod brcima. Imao je dva-tri zuba koji su smrdeli. Kod gospože Božič bila jeupadljiva setna nepomičnost njenog lica. Imala je gustu, crnu kosu. On je primetiosličnost između stasa gospože Božič i njegove pokojne žene. Između ovog para nijebilo ljubavi, već samo prezira sa ženine strane i mržnje sa muževljeve. Pavlu je

priselo putovanje sa njima od prvog dana. Kada su stali da se odmore i ručaju,gospožica Božič je pokušala da zavede i poljubi Pavla, ali je on bežao od nje. Ona mu je bacila šešir u vatru. Stižu u grad Gran, a posle toga u Rab gde je Pavle imao san ovenčanju sa svojom mrtvom ženom. Usnuo je mrtvu ženu kako leži kraj njegapolugola, providna i šapuće mu. Sanjao je svatove, a probudio se u ludom smehu.Na putu su često svraćali u različite gradove. Pavlu se sve više činilo besmisleno što je krenuo u Beč. Smatrao je da je u Rusiju trebalo ići krišom, preko ravni i planina.Na jednom od prenoćišta gospoža Evdokija mu priča koliko je nesrećna u braku. Tevečeri ga je zvala da dođe u njezinu sobu. On nije nameravao da ode, ali mu se tažena dugo priviđala te noći. Nije želeo ženu koja liči na ženu koja je umrla, osim toga,



na putu za Rusiju nije bilo mesta za ženu. Sledećeg dana ugiba konj njihovogdomaćina. Gospoža Božič mu govori kako ga je prethodne noći uzalud čekala.Isakovič je bežao od nje kao da je poludela. Te večeri ona polugola ulazi u njegovusobu.Poslana su tri žbira da pronađu Pavla. Pavle se oprašta od saputnika. Evdokiji jepredlagao da ode kod svog oca gde će on kasnije doći po nju. Bio je spreman da

njenom mužu kaže šta se između njih desilo. Ona mu govori da o tome treba ćutatikao u grobu, a ona će kasnije Božiču reći da se vraća ocu. Pavle je smatrao da je onasad pred Bogom njegova žena i da će za devet meseci roditi njegovo dete. Ona Pavlugovori da bi mužu rekla da je krenula u toalet da ju je uhvatio na putu u njegovusobu. To je Pavla duboko povredilo.Isakovič dalje ide poštanskim kolima. Stiže u Beč i uputi se kod svog rođaka Kopšekod kojeg je imao novaca. Kopša je poznavao Pavlovog poočima Vuka Isakoviča, koji je sada živeo u Sremu, ostareo i invalid. Kada je Kopša čuo da je Pavle pobegao izzarobljeništva, isterao ga je iz kuće, govoreći da sa njim ne želi imati veze. Isakovičaodvode u kuću gospože Huml.Isakovič je u Beču uvideo da u Evropi postoje dva sveta. Jedno lice se pokazuje danju,a drugo noću. Gospoža Huml je bila uvela lepotica, koja ga je začuđeno i zadovoljnoposmatrala. Ona se Pavlu učinila vrlo čudnom. Bila je to ženica od pedesetak godina.

Bila je riđokosa, nasmejana, nafrakana, sa plavim očima. Rekli su joj da je Isakovičbolesnik koji je došao u Beč da se leči, ali se krije, jer je bez papira. Gospoža Huml jesvake večeri organizovala zabave koje su trajale po čitavu noć. Prostorija u kojoj jePavle živeo podsećala ga je na zatvor. U toj sobi je počeo da budan sanja, da imavizije i halucinacije. U tim snovima se vraćao u svoju Serviju. Sanjao je kako ga jebaba Goša odbila od majčine sise, ali je sanjao i Garsulija. Desetog dana svogboravka u toj sobi, odlučio je da sam ode ruskom poslanstvu, ali su mu to veče javilida su Rusi našli Pavla na svom spisku i naredili da ga pronađu. Te večeri je čuoglasnu vrisku, lomljenje nameštaja i tuču. Kroz poluotvorena vrata je video svojubivšu ljubavnicu. Nešto ga je gonilo k njoj, ali se trudio da odoli nagonu koji ga jevukao ka toj ženi. Ona uplakana ulazi u sobu iz koje ju je nešto ranije isterao neki riđčovek.Isakovič odlazi u rusko poslanstvo. Tamo razgovara sa Vlkovom koji mu govori da ćedobiti pasoš. On govori Pavlu da svi Srbi pričaju kako je situacija u Austriji neizdrživa,ali kad stignu u Rusiju, nisu zadovoljni. Onda traže više činove. Sa njima je teško, jersvaki želi biti bolji od drugoga, pa se njemu čini da je opšti srpski porok – zavist. Pavlemu govori da Isakoviči ne idu u Rusiju zbog činova, već da ratuju na strani ruskihtrupa. Volkov mu govori da se slobodno prošeta Bečom jer ga niko ne sme ni taći.Isakovič se spremao da bude primljen kod novog ruskog ambasadora u Beču, grofaKajzerlinga. Taj čovek je imao lice ljudi sa severa, lik sanjara i mornara, koje je bilozamišljeno i milostivo. Držao se oholo i Pavlu se učinio kao neki ruski Garsuli. Grof ga je pitao da li je nekad bio u Crnoj Gori, da li bi se tamo mogao snaći i dokučiti štamisle i osećaju Crnogorci, da li bi mogao zadobiti njihovo poverenje. Govori mu da ćeimati poverljivu misiju. Vladika crnogorski Vasilije je na putu za Rusiju, a priča kakoće tamo preseliti celu Crnu Goru. Pavle treba da upozna taj svet i da dozna koja je

namera vladike Vasilija, šta on obećava tom svetu. Treba da dozna da li je vladika uBeču bio kod venecijaskog ambasadora Kornera. Pop u ambasadi tvrdi da nije, a nekisinjor Agagijanijan kaže da jeste. Pavle treba da dozna istinu.U kući Božiča, Pavla više nisu očekivali. Evdokija nije mogla da zaboravi noćprovedenu sa Isakovičem.Pavle je trebalo da vidi da li su oni ljudi zaista rođaci vladike Vasilija i da li međunjima ima leproznih. U bečkom lazaretu (bolnica, naročito vojna bolnica, karantin) jebilo zatvoreno trideset i sedam Crnogoraca sa dvadeset žena sa decom. Svi su sepitali ko su oni. Isakovič se upoznaje sa popom Mikailom. Taj pop je očarao Pavla.Priznavao je da nije nikakav pop i psovao je mitropolita koji ga mrzi jer se priklonio



crnogorskom vladiki Vasiliju, koji govori kako bi trebalo da se svi odsele u Rusiju. Uzpomoć ovog popa Pavle dobija dozvolu da poseti Crnogorce. Opis jadnog stanja togzatvora-karantina. Ljudi su kao skeleti, tamni i žuti u licu. Isakovič je zanemeo odužasa. Oni mu govore da i dalje veruju u Vasilija. Pavle im govori da ih Rusija nijezaboravila i da će svi dobiti pasoše. On odlazi iz lazareta, slušajući njihov smeh igroteskno kolo koje igraju.

Isakovič ponovo odlazi kod grofa Kajzerlinga koji ga pita da li treba verovati davladika zaista hoće da iseli celu zemlju. Isakovič kaže da su mu u lazaretu rekli kakoCrnogorci kreću na poziv koji im je ruski car dao pre četrdeset godina. Kaže daCrnogorce ratovi uznemiravaju i da oni pevaju o ruskim pobedama. On smatra daVasilije ne želi da odseli Crnu Goru u Rusiju, već da ide kako bi Ruse doveo u CrnuGoru. Radiće na tome da na celoj teritoriji Turske izazove pobunu. Grof govori Pavluda mora ići u novu misliju, u južne pogranične teritorije odakle je došao. Treba da viditursku granicu i iseljenike koji se spremaju u Rusiju.Isakoviča šalju u misiju u Srem. Volkov je hteo da ga Isakovič pre odlaska upozna sagospožom Božič, ali se to nije ostvarilo. Pavle dobija pismo od svoje familije iz Temišvara. Petar i Đurđe su bili u kućnom pritvoru, Kumrija je napustila Trifuna ivratila se ocu. Pavle odluči da se pre odlaska javi gospoži Božič, ali ona dolazi kodnjega. On podvikne na nju da se gubi dok je nije izbacio. Kaže joj da je poludela. Ona

plače, a on joj govori da će osramotiti svoju i njegovu porodicu. Ona mu govori da jeBožič u zatvoru. Pavle je počeo da slabi u njenom zagrljaju. Božiča su denucirali da jebrbljao o carici, a on je sa svoje strane denucirao sve one koji su se selili u Rusiju itakvima je psovao majku.Pavle planira da ode kod gospože Božič i da joj kaže da sa njom ne želi imati nikakveveze, ali njena kćer Tekla dolazi kod njega. Govori mu da ne dolazi u njihovu kuću jerse Božič vratio iz zatvora. Ona sluti da se između njega i njene majke nešto dešava,ali Pavle to poriče. Posle rasprave i natezanja, on joj priznaje da je u vezi sa njezinommajkom. Ona plače. Oseća da joj je majka otela Pavla.Pavle na brzinu odlazi iz Beča. Pre odlaska je rođacima napisao pismo. Još jednom jeposetio lazaret. Tamo pita za ženu koja ga je očarala prilikom njegove prve posete.Doznaje da joj je kćerka ozdravila. Imala je nateklinu na vratu od koje bi sigurnoumrla, ali su joj rasekli grkljan pa je sada bila dobro. Ta žena mu govori da ju je mužosramotio i ostavio, a ona ide kod brata u Rusiju. Pavle joj govori da će i on u Rusiju ida bi nju poneo, da može, kao kap vode na dlanu. To je bila žena sa zelenim očima itrepavicama boje pepela.Na putu se zaklinjao da Evdokiju više nikada neće videti. Zavetovao se da će ostatiudovac i da neće zaboraviti svoju pokojnu ženu. Trandafila je ostavila njegova ženaFemka i on se sam starao o deci.Petar i Đurđe su se spremali za odlazak u Rusiju. Pavle stiže kod braće. Varvara galjubi kao da mu je žena. Pavle je primetio da ga Petar prima hladno. Ana je bila lepšanego ikad. Njeno dvoje dece je bilo kod dede u Novom Sadu. Ona i Đurđe su biliprimer potpune ljudske sreće. Đurđe govori da sa Petrovim brakom nije sve u redu.Ponekad bi slušali kroz zid supružnike kako se svađaju. Varvara bi ujutro bila sauplakanim očima, ali nisu znali šta se dešava. Đurđe je ispričao da je Trifun u kuću

uzeo neku Mahalčanku, Ličanku, čijeg su muža ubile potere u Begeju. Kumrija je Trifunu javila da se neće vratiti i da mu decu ne da. Petar naziva Varvaru jalovom.Dešava se scena između Petra i Pavla posle čega supružnici odlaze. Đurđe kaže da seizmeđu njih neko zlo počelo dešavati odmah posle Pavlovog odlaska iz Temišvara.Varvara govori Ani da je odlučila da napusti muža, koji je optužuje zato što nemadece i da prema Pavlu gaji nedopuštena osećanja.Pavle odlazi kod Engelshofena. On je vikao na Pavla da će ih, ako dozna da ljudenagovaraju da se sele u Rusiju, na trgu povešati. Isakovič mu govori da ga Srbipoštuju jer ih je uvek branio i da on nije hteo da ode bez da mu se pokloni. Prvavelika prevara koju su doživeli u austrijskoj vojsci je bila što su ih varali da će se



vratiti u Srbiju. Oni su od njih tražili ono što Turci nikada nisu tražili: da budu tuđipaori na tuđoj zemlji. Engelshofen mu govori da će to od njih i u Rusiji tražiti. Pavlekaže da to nije istina, oni će tamo biti vojnici u bici. Kaže da ih u Turskoj niko nijelagao, Turci su retko gazili reč, a u Austriji su ih najviše lagali upravo oni koji su bili navisokim položajima. Trifun se osećao deset godina mlađim. Pavle je trebalo da mu kaže kako je porodica

odlučila da njegovu Mahalčanku uda za nekog pre nego što krenu. Komanda ju jetražila kao ženu ubičinu, a mitropolija se za Trifuna raspitivala kao za bezbožnika, koji je sa drugom ženom u kući, pored prve žene. Trifun tvrdi da im je Đinđa Zekovičarod i da je treba braniti. Pavle odlazi da vidi tu ženu. Govori joj da odlazi i da nesramoti Trifuna. Ona govori da ju je Trifun prevario, da joj nije rekao da joj je mužubijen, da ona nema kuda da ide, a on joj preti da je neće ostaviti na miru. Govorikako je deca gađaju grudvama zemlje. Pavle govori braći kako ona nema dece, a onveruje da je to zato što je prokleta. Sa Trifunom je odmah zanela, a Ananijeva baba joj je rekla da će roditi za sedam meseci. Trifunu to nije rekla.Pavle odlazi i moli da se Trifunu kaže da će on u Beču poraditi na tome da mu sepasoš što pre da, ali da ga Pavle više ne želi videti ni živoga ni mrtvoga.Pavle odlazi u Rumu kod Kumrijinog oca Grozdina. Grozdin je zbog Trifuna omrznuoPavla. Kumrija je sa Pavlom razgovarala sa drskošću izneverenih supruga. Pavle je

nagovara da se vrati Trifunu, ali ona to odbija. On odlazi duž granice i vidi da je svemirno. Oprašta se sa Kumrijom, koja plače i govori mu kako se više nikada nećevideti.Pavle na ženin grob nije otišao iz religioznih razloga ili po običaju, nego u divljenjukoje ga je obuzelo prema ženi koju je sad mrtvu više voleo.Pavle se vraća u Beč. Odlazi kod Kazerlinga, koji je zadovoljan njegovim izveštajem.Hteo je da vidi gospožu Evdokiju pre nego što ode u Rusiju. Kako se dan njegovogodlaska bližio, tako mu se to sve više činilo ludo. On joj šalje pismo sa molbom zavizitu. Umesto nje mu odgovara Božič sa pozivom da dođe. Kopša mu govori da sečuva Božiča, on je na duši imao dva čoveka. Kćerku je zatvorio u manastir jer je čuoda za nekim oficirima jurca.Evdokija moli Pavla da mužu o njima ništa ne govori. Božič pita Pavla da li je istina da je njegova kćer dolazila k njemu. On odgovara da jeste, ali poriče da se između njihbilo šta dogodilo.Evdokija je imala homoseksualno iskustvo sa gospožom Montermovo. Pavla pregazei skoro ubiju kola, on na brzinu odlazi iz Beča.Isakovič stiže u Tokaj gde upozaje Višnjevskog. Tamo su mu dani prolazili uočekivanju da mu stignu bratenci.Po Višnjevskovom mišljenju srpski nacion treba da Rusima izgleda kao neki vitez kojiće pomoći da se Turčin istera iz Evrope. Treba praviti karijeru, hvatati mesta, govoritiruski i zaboraviti Srbiju. Srbin je malo, Rus je veliko. Srbi za sebe traže zasebnutreitoriju, Novu Srbiju, neposlušni su. U ratu se drže dobro, ali čim rat prođe, oni uvojsci stvaraju zabunu.Đurđe stiže u Tokaj sa trudnom ženom i bez dece. Tašta nije dala da decu vode sasobom. Đurđe priča kako se Kumrija spanđala sa nekim Vulinom, koji je četrnaest

godina mlađi od nje. Dolazi Petar sa Varvarom. Petar se promenio, bio je vedar iveseo. Varvara je bila bleda, mirna i nevesela. Bila je trudna. Ona priča kako je Trifunna Petra nasrnuo nožem, kako je Đinđa jedne večeri otišla i više se nije vratila.Udavila se u Begeju. Trifun se odmetnuo od porodice, nije sa njima hteo da ide, već jeotišao sam, a sa sobom vodi dvesto ljudi. Đurđe kaže kako Trifun misli da je Pavlekriv za Đinđinu smrt, jer ju je on poslednji video živu, a ona je otišla u smrt zbognjegovih reči. Iz Tokaja prvi kreću Đurđe i Ana. Višnjevski se prvo udvarao Ani, azatim Varvari. Njegova žena mu je u tome pomagala. Varavaru odvode na ručak kodVišnjevskog. Tamo je zavodi njegova žena, a onda je ostavlja samu u sobi sa mužem.On je hteo da je siluje, ali ju je spasio lom u kući. Žena Višnjevskog, Julijana, i njena



sestra Dunda su se potukle. Dunda je upala u sobu i vikala na Višnjevskog jer je on inju imao. Varavara je uspela da pobegne. Varvara govori Pavlu da je grozotepreživela u kući Višnjevskog i da je njegova žena svodnica, ali ga zaklinje njegovommrtvom ženom da o tome ništa ne govori Petru. Varvara i Petar odlaze. Pavle se tevečeri motao oko kuće Višnjevskog, čulo se pucanje, a Višnjevski je sledećeg danaotputovao.

Trifun je u svom zbegu imao mnogo dece, žena, bolesnika, sirotinje i prosjaka. U Tokaju se braća sreću. Trifun puca na Pavla, ali ga promaši.Vuk Isakovič je patio od bolesti koja se tada zvala zaguš. Udao je kćerke i čekao jesmrt sa gađenjem od ljudi.Isakoviči su stigli u Kijev. Pavle je sa Isakovičima živeo kao da je tuđ, kao da mu tonije familija. Danju ga nije bilo u kući nego se skitao. Kada su ga pitali kuda se skita,odgovarao je da traži jednu ženu sa zelenim očima i trepavicama boje pepela. Ana jemislila da su Pavla urekle neke žene i da bi ga trebalo odvesti u manastir da mu seočita molitva. Pavle se smejao, govoreći da je to tačno, da su ga urekle mati i kći. Jedne večeri je rekao da mu se čini da su svi ljudi, koje je na putu u Rusiju sreo,šašavi, osim njega. Rusija je za njega neka velika zima, a u snu mu se pretvara uogromnu reku sa kojom noću razgovara. Ogroman Rus mu govori da se u Temišvarviše ne može vratiti, kaže da su njihovi domovi tamo opusteli. Taj div, koji ima oblik

velikog medveda, kaže mu da su oni sad tuđi u svom zavičaju, ali ga teši da je on sadsvim ljudima ovde brat. Ana je posle pričala da joj se pričinilo da su ti snovi, kojePavle priča, utvare čoveka koji je poremećenog uma. Pavle je pričao da Rusija unjegovom snu ima lice, ne samo ogromnog Rusa, nego i Meseca, ledeno.Đurđe i Ana su se najviše svideli Rusima. Đurđu je priznat samo čin kapetana, a ne imajorstvo. Petru je dat čin lajtnanta (poručnika), Pavlu je priznato kapetanstvo. Samo je Trifun bio zapisan kao major. Đurđe i Pavle su odbili da potpišu akt, ali ih je Petarnagovorio.Ana je načula da je u Kijev došao, ili će doći, Višnjevski sa ženom Julijanom isvastikom Dundom. Ona se seti kako je u Tokaju zatekla Dundu kako sedi Đurđu ukrilu. Mužu je to stalno prebacivala. Ana je rodila kćerku. Varvara dobija pismo od ocada će je izbrisati iz testamenta ako ne dođe. Ne može da živi bez nje, umreće ako mune dođe. Đurđe dobija pismo da su mu deca dobro, da ne pitaju za roditelje i da jeAnina majka trudna. Pavlu javljaju da je Kopša umro. Joan Božič je ženu udario utrbuh, izbacio je na ulicu, a ona se vratila ocu, a sa sobom je povela i svoju kćer.Otkad je dobio pismo Pavle je sve manje sanjao svoju ženu, a sve više gospožuEvdokiju. Bio je svestan toga da one predstavljaju anđela i đavola u njegovom životu.Pavle oseća svoju udovičku samoću. Isakovič se u snu ponovo zaljubio u svojupokojnu ženu.Isakoviči odlaze generalu Kostjurinu na audijenciju. Pavlu se učini da ulaziEngelshofenu. Tamo je i Trifun. Trifun se podmladio, na licu mu nije bilo ni traga nekemržnje prema Pavlu. Kostjurin naređuje Pavlu da se oženi. Pavle na kobili preskačedve prepone koje niko nije mogao preskočiti. Kladio se sa Ševičem da mu, predženom, poljubi čizme ako to uradi.Varvara je bila u sedmom mesecu trudnoće i Petra je volela kao što se sestra okreće

bratu. Petar je bolestan jer ga je kobila zbacila i udarila kopitom u glavu. Petar govoriPavlu da Varvara po njegovoj smrti ne ide njemu u kuću, nego Đurđu ili Trifunu. Pavlene treba da joj ide u posete. Petar ne želi da ide u otadžbinu po smrti, nego želi dabude tamo gde su mu žena i dete.Pavle govori Đurđu i Ani kako razmišlja da se vrati u Tokaj, a gotov je i da napustirusku vojsku. Kaže da će ići po svetu da traži onu majku i kćerku, a možda i onu ženusa trepavicama boje pepela.Petar je uskoro ozdravio. Ana i Đurđe odlaze iz Kijeva. Varvara rađa sina. Imala jetežak porođaj, slutila je da tom detetu nema dugog života. Na porođaju joj jepomagala Julijana, žena Višnjevskog. Julijana govori Pavlu da se čuva Višnjevskog jer



on ima nameru da ga zatvori u karaulu, ako mu se ne pokloni. Pavle joj govori da jenjezin muž kurvar, a ona kurva podvodačica. On preti Višnjevskom. Krenuo je da jeizgura na ulicu, ali se seti Đinđe Trifunove i naglo menja raspoloženje prema njoj.Višnjevski je preko žene ponovo uspostavio prijateljstvo sa Isakovičima. Varvarin otacumire u Novom Sadu. Varvarino i Petrovo dete je bilo bolesno. Imalo je glavu punuvode i napade trzanja. Njih dvoje odlaze u Mirgorod kod Đurđa i Ane.

Vuk Isakovič je poslao pismo da želi da čuje, pre nego što umre, da se Pavle oženio.Pavle je sanjao da mu je došla žena koja ga je nežno milovala. Rekla mu je da ga voli,a da ga voli i Varvara, koja plače zato što je izgubila sina, kojem je dala ime Pavle.Predveče dolazi vest da je Petrovo dete umrlo. Pavle je bio kao gromom pogođen jermu se san ispunio.Kumru je Vulin ostavio, a sa njim je bila trudna. Trifun upozorava Pavla da Višnjevskiplanira da ga ubije ili zatvori. Petar želi da otpusti svoju ženu. Kaže da ga tastovakletva svuda prati i da ne želi da bude odgovoran za njenu nesreću.Pavle je podneo molbu da bude primljen kod carice. Piše Vuku Isakoviču i obećaje muda će ispuniti svaku njegovu želju, oženiće se opet čim nađe dobru priliku. Bio je uvezi sa svojom sluškinjom.Pavle čuje da je Evdokija postala debela, da po ceo dan leži na jastuku kao krme. KodPavla dolazi gospoža Julijana Višnjevski. Ona želi da izmiri Pavla sa Višnjevskim. On je

otpravlja.Pavle je razočaran, svestan je sirotinje i bede svog naroda. Jedino što mu je još bilobitno je to da vidi caricu. Želi da ide u Petrograd. Carica dolazi u Kijev. Na audijenciji je imala duboko plavu haljinu. Pavle primeti da je lepa i mlada žena, koja ima blago imilostivo lice. Ona mu govori da zna za jade koji su zadesili njegov nacion i da ćeodsada ona biti njihov branilac. Kaže da će austrijska carica morati da dozvoli da seceo njegov nacion odseli u Rusiju. Kaže da će on uskoro dobiti generalski čin. Govorimu da će ga povesti u Petrograd, ali da se mora oženiti. Pavle se zbunio, on jedrugačije zamišljao tu audijenciju. Posle je pričao kako je video caricu pa ga odvode uzatvor. Slutio je da se radi o nekoj njegovoj krivici koja je bila u vezi sa tim što je išaona audijenciju kod carice. Doveli su oficire koji su tada bili sa njim. On primeti kakosvi misle da laže da je video caricu. Govore mu da ga je neko nasamario i da je bio naobičnoj maskaradi. Pavle je čuo da je to bilo maslo Višnjevskog.Pavle se seli u Bahmut. Ponovo je tražio dozvolu za audijenciju. Ženu sa zelenimočima i trepavicama boje pepela nikada nije našao. Ona je došla u Kijev dan poslePavlovog odlaska. Sa caricom se nikada nije sreo.Đurđeva i Trifunova deca su dovedena u Rusiju. Kumrija je našla novog švalera. Trifun se venčao mladom Ruskinjom. Isakoviči su učestvovali u sedmogodišnjem ratu,koji su izazvali Englezi, koji su zavideli Francuzima na bogatstvu. Englezi su govorilida je rat počeo u Americi, gde su Francuzi hteli da otmu kolonije Englezima. Marija Terezija je u ratu pomagala Francuzima, a ruska carica Mariju Tereziju, protivprajskog kralja, koji nije bio ljubitelj žena. Ratovi su prolazili, Srbi su besmislenoginuli. Pavle je do smrti ostao udovac. Na popisu stanovništva 1900. u Rusiji nije bilonijednog Srbina.

Trifun + Kumrija – šestoro decePetar + VarvaraĐurđe + Ana – dvoje decePavle

druga knjiga seoba

Documents