Univerzitet u Novom SaduFilozofki fakultet Odsek za romanistiku

Analiza pripovetke Dunda Gi de MopasanaSeminarski rad iz francuske knjievnosti 19.veka

Profesor: dr.Pavle Sekeru Student: Katarina SiroiMaj 2012.godine u Novom Sadu

Uvod

Dunda (Boule de Suif) je prvo ali i najuspenije delo Mopasana, gde je dao svu svoju meru, i meru koju e on i kasnije dostizati ali nikad prestizati. Redak je pisac koji je pred veliku publiku izaao sa delom tako zrelim i monim, i koji je od prvog koraka u knjievnosti zauzeo jedno od prvih mesta u njoj.[footnoteRef:2] [2: Jovan Skerli; Psici i knjige iz stranih knjievnosti. Prosveta Beograd 1964]

Delo je napisano za par meseci, a prvi put je objavljeno u zbirci Medanske veeri (Les soires de Mdan) [footnoteRef:3]1880. godine. [3: Medanske veeri (Les soires de Mdan) je zbirka est novela koju 5.aprila 1880.godine objavio or arpentje, pariski izdava. Autori novela su Emil Zola, Gi de Mopasan, or arl Ismans, Anri Seard, Leon Enik i Pol Aleksis]

O piscu

Anri-Rene-Alber-Gi de Mopasan (Guy de Maupassant ) roen je 5.avgusta 1850.godine u mestu ato de Miromenil (Chteau de Miromesnil). Mopasanovi su bili stara lorenska porodica koja se sredinom 18.veku doselila u Normandiju. Njegov otac se oenio Lorom de Poateven, devojkom iz imune graanske porodice, koja se u svojoj mladosti, zajedno sa bratom esto igrala sa sinom ruanskog hirurga, Gistavom Floberom[footnoteRef:4], koji e kasnije znatno uticati na ivot Lorinog sina. [4: Gistav Flober (Gustave Flaubert) francuski knjievnik koji je stvarao u doba realizma, roen 1821, umro 1880.godine]

Sve do svoje trinaeste godine Gi je sa svojom majkom iveo u Etreatu , gde je neometano rastao uivajui u blagodetima primorskog sela: znao je esto sa ribarima ii u ribolov ili razgovarati sa lokalnim seljacima na njihovom dijalektu. Bio je toliko privren majci da je, nakon to je upisan na bogosloviju u Ivetou, vrlo brzo uspeo u nastojanju da bude izbaen iz kole i da se vrati majci. Iz te faze njegovog ivota potie i njegova izraena odbojnost prema religiji. Zatim ga alju u ruansku gimnaziju gde i poinje njegovo interesovanje za poeziju, a zatim i za glumu. Ubrzo nakon to je zavrio koled, godine 1870. izbija Francusko-Pruski rat. Prijavio se kao dobrovoljac asno borei se na frontu. Nakon zavretka rata 1871. naputa Normandiju i dolazi u Pariz gde sledeih deset godina radi kao pomorski slubenik. U tih deset dosadnih godina jedina razonoda mu je bila veslanje po Seni nedeljom i praznicima. U to vreme Gistav Flober mu postaje tutor i svojevrstan literarni vodi u njegovim knjievnim i novinarskim poecima. U Floberovoj kui susree ruskog romanopisca Ivana Turgenjeva[footnoteRef:5] i Emila Zolu[footnoteRef:6], kao i mnoge druge predstavnike realizma i naturalizma. U to vreme pie pesme i kratke drame. Godine 1878. prelazi u Ministarstvo javnog informisanja gde postaje spoljni urednik nekoliko vodeih novina tog vremena kao to su Le Figaro, Jil Blas, Le Gaulois i LEco de Paris. U slobodno vreme posveuje se pisanju romana i pripovedaka. Godine 1880. objavljuje svoje prvo remek-delo Boule de suif (preveo na srpski Stefan K.Pavlovi pod imenom Dunda, u srpskom knjievnom glasniku) koje odmah postie velik uspeh. Flober je to delo opisao kao remek-delo za sva vremena. [5: Ivan Sergejevi Turgenjv, ruski knjievnik i autor drama, roen 1818., umro 1883.godine] [6: Emil Zola, frnacuski romanopisac i osniva i predstavnik naturalistikog pravca, roen 1840., umro 1902.godine]

Mopasanov najplodniji period bio je od 1880. do 1891. Postavi slavan svojom prvom pripovetkom, marljivo je pisao i stvarao dva a ponekad i etiri dela godinje. Srean spoj knjievnog talenta i smisla za biznis doneo mu je pravo bogatstvo. Godine 1881. objavljuje prvu knjigu pripovedaka pod naslovom Kua Telijeovih (La Maison Tellier); u samo dve godine ta knjiga je dostigla dvanaest izdanja; godine 1883. zavrava svoj prvi roman Jedan ivot (Une Vie), koji se za manje od godinu dana prodaje u 25.000 primeraka. U svojim romanima detaljnije razrauje zaplete iz svojih pripovedaka. Njegov drugi roman, Bel-Ami, koji je izdat 1885. dostigao je trideset sedam izdanja za samo etiri meseca.Njegov tadanji izdava dobro je plaao svako njegovo novo remek-delo, a Mopasanovo pero je bez i najmanjeg napora stvaralo stilski doterana, originalna i dubokoumna dela. U tom periodu napisao je roman Pjer i an koji mnogi smatraju njegovim najboljim romanom.Krstario je na svojoj jahti "Bel-Ami", nazvanoj po njegovom prvom romanu. Ovako buran ivot nije ga spreavao da se sprijatelji sa najslavnijim knjievnicima tog vremena: Aleksandar Dima, Sin[footnoteRef:7] mu je bio kao drugi otac. Upoznao je i Ipolita Tena[footnoteRef:8] I biva oduevljen ovim filozofom i istoriarem. [7: Aleksandar Dima Sin (Alexandre Duma fils) francuski knjievnik i dramski pisac, roen 1824., umro 1895.godine, sin uvenog Aleksandra Dime] [8: Ipolit Ten (Hyppolitte Apolphe Taine) francuski knjievni kriticar i istorar, roen 1828., umro 1893.godine]

U kasnijim godinama kod njega se razvila gotovo bolesna elja za samoom i samoouvanjem uz stalan strah od smrti, te manija proganjanja zajedno sa simptomima sifilisa zaraenog u mladosti. Godine 1891. potpuno gubi razum, a umire dve godine kasnije jula 1893. mesec dana pre 43. roendana.Gi de Mopasan pokopan je na groblju Mopranasu u Parizu.[footnoteRef:9] [9: http://sh.wikipedia.org/wiki/Guy_de_Maupassant]

Analiza pripovetke Dunda (Boule de Suif)

Kratak rezime prieRadnja prie smetena je u zimu 1870.godine, u vreme francusko-pruskog rata[footnoteRef:10]. Nakon poraza Francuske vojske, Prusi okupiraju grad Ruan, ulaze u kue francuskih porodica, gde se i hrane, gde i ive, a pobeeni su sada morali da pokazuju ljubazno lice prema pobediocima (Le devoir commenait pour les vaincus de se montrer gracieux envers les vainqueurs.). Kako bi izbegla ovu neprijatnu situaciju, grupa od desetoro ljudi (iz razliitih drutvenih slojeva) odluuje da napusti Ruan i ode u Djep. Tako naruuju putnika kola sa etiri konja, i kreu na put. Put je ituzetno naporan, hladno je, sneg usporava kretanje kola, svi su promrzli i gladni. Meu putnicima se nalazi i jedna ena, uvena po svojoj preteranoj gojaznosti koja joj je i donela nadimak Dunda (Boule de Suif). Ona je bila jedina koja se setila da ponese zalihe hrane pred polazak i rado deli svoju hranu sa ostalim putnicima, spasivi ih gladi. Oni, iako su imali predrasude o ovoj devojci, iako je nisu voleli i nazivali je prostitutkom i javnom sablazni, nisu se ustruavali da prime hranu. [10: Francusko-pruski rat 19.jul 1870. -10.maja1871.]

Te veeri stiu u grad Tot, koji su okupirali Prusi. Imali su za cilj da tu prespavaju, pa sutradan da nastave svoj put ka Djepu. Meutim pruski oficir ih je uslovio. Nisu smeli da napuste grad ukoliko Dunda ne provede no sa njim. U poetku, mlada devojka noena patriotizmom, odluno odbija ovaj predlog, ali kako vreme odmie shvata da nema izbora, shvata da mora da se rtvuje kako bi oslobodila sebe i svoje saputnike. Meutim, umesto rei hvale, ona od njih dobija prezir, preke poglede i osude, od tih istih ljudi koje je na putu do Tota nahranila i koje je oslobodila zatoenitva.

Analiza likovaMopasan je imao za cilj da kroz priu predstavi svakodnevne likove, predstavnike razliitih drutvenih slojeva, eleo je da prikae francusko drutvo s kraja 19. veka. Portrete likova koji se javljaju u prii moemo posmatrati kao grupne i individualne.

Individualni portretiDunda (Boule de suif)Vaa devojka je ljupka. Ovim reima je Flober okarakterisao Dundu nakon prvog itanja prie. Jelisaveta Ruse, zvana Dunda, tokom itave prie se spominje pod tim nadimkom, koji je dobila zahvaljujui svom gojaznom izgledu i oblinama: Mala, obla odasvud, naduvenih prstiju, tako pritenjenih u zglobovima da su liili na brojanice od kratkih kobasica, sjajne i zategnute koe, s ogromnim prsima koja su se nadimala pod haljinom, bila je ipak traen zalogaj sa sveinom koju je bilo milina pogledati. Lice joj je bilo rumena jabuka, pupoljak boura koji se sprema da procveta, a odozgo su gledala dva divna crna oka, osenana dugim, gustim trepavicama koje su na njih padale; nanie, draesna usko skrojena ustaca, vlana za poljubac, sa sjajnim siunim zubiima. Imala je uz to, kako se prialo, i druge neocenjive osobine.[footnoteRef:11] (Petite, ronde de partout, grasse lard, avec des doigts bouffis, trangls aux phalanges, pareils des chapelets de courtes saucisses, avec une peau luisante et tendue, une gorge norme qui saillait sous sa robe, elle restait cependant apptissante et courue, tant sa fracheur faisait plaisir voir. Sa figure tait une pomme rouge, un bouton de pivoine prt fleurir; et l-dedans s'ouvraient, en haut, deux yeux noirs magnifiques, ombrags de grands cils pais qui mettaient une ombre dedans; en bas, une bouche charmante, troite, humide pour le baiser, meuble de quenottes luisantes et microscopiques. Elle tait de plus, disait-on, pleine de qualits inapprciables.)[footnoteRef:12] [11: Gi de Mopasan; Novele. Beograd, Novo pokolenje 1952, str.15] [12: http://www.pitbook.com/textes/pdf/boule_de_suif.pdf]

Moemo primetiti da je pisac, opisujui njen fiziki izgled, koristio dosta izraza koji se koriste za hranu, predstavljajuji je kao devojku koja budi apetit, tj elei da ukae na njenu profesiju. Ona je jedina linost u prii koja se spominje ne imenom, ve nadimkom, ostali likovi su predstavljeni svojim pravim imenima, to ih od samog poetka stavlja na hijerajhijsku lestvicu vie u odnosu na Dundu. Dunda ima vie uloga, ona je najpre prostitutka iliti javna sablazan, kako su je ostale ene nazivale, zatim je devojka patriota koja je spremna da sebe rtvuje kako bi spasila ostale graane, a na kraju preuzima ulogu devojke koja je omraena od strane svih, devojka dostojna prezira i gaenja.Mopasan istie njene vrline i predstavlja je kao naivno bie, velikoduno, uvek spremno da pomogne drugima pa ak i da sa njima podeli stvar koja je u njenim oima od izuzetne vanosti- hranu. Ona je i primer patriotizma, koji se ogleda, izmeu ostalog, u momentima njenog rtvovanja za ostale. Naime, ona odbija da spava sa pruskim oficirom, jer je on jedan od onih koji su pokorili njen narod, okupirali njenu zemlju. Odluno izgovara ne, jer provesti no sa neprijateljem za nju je ispod asti. Ona osea gaenje prema okupatoru i to je bio jedan od razloga zato je odluila da napusti Ruan: S poetka sam mislila da u moi ostati. Imala sam punu kuu namirnica i vie sam volela da primim na hranu nekog vojnika nego da se potucam od nemila do nedraga. Ali kad sam videla te Pruse bilo mi je da puknem! Krv mi uzavrela od besa i plakala sam od stida ceo dan. E, da sam muko, lako bih ja sa njima! Gledala sam s prozora te debele svinje u lemovima s onim njihovim iljkom i ceo bih im nametaj pobacala na glavu da me sluavka nije drala za ruke. Zatim mi dooe na stan i onda sam prvome za guu skoila(...) I s onim bih ja svrila da me nisu za kosu povukli. Posle sam morala da se krijem. A kad mi se ukazala prva prilika, otila sam, kao to vidite.[footnoteRef:13] (J'ai cru d'abord que je pourrais rester, disait-elle. J'avais ma maison pleine de provisions, et j'aimais mieux nourrir quelques soldats que m'expatrier je ne sais o. Mais quand je les ai vus, ces Prussiens, ce fut plus fort que moi! Ils m'ont tourn le sang de colre; et j'ai pleur de honte toute la journe. Oh! Si j'tais un homme, allez! Je les regardais de ma fentre, ces gros porcs avec leur casque pointe, et ma bonne me tenait les mains pour m'empcher de leur jeter mon mobilier sur le dos. Puis il en est venu pour loger chez moi; alors j'ai saut la gorge du premier. Ils ne sont pas plus difficiles trangler que d'autres! Et je l'aurais termin, celui-l, si l'on ne m'avait pas tire par les cheveux. Il a fallu me cacher aprs a. Enfin, quand j'ai trouv une occasion, je suis partie, et me voici.)[footnoteRef:14] [13: Gi de Mopasan; Novele. Beograd, Novo pokolenje 1952., str.20] [14: http://www.pitbook.com/textes/pdf/boule_de_suif.pdf]

Meutim, iako se bavila neasnim poslom, ona je devojka religioznih ubeenja, koja izuzetno potuje crkvu. Njena pobonost se ogleda u nainu na koji se obraa dvema asnim sestrama. Nudi ih hranom ponizno i umilno, sa puno potovanja. Jedina je koja istie vanost molitve za dobrobit i spokoj due. Istina je da e poiniti greh predavi se halapljivim rukama pruskog oficira, meutim greh moe biti oproten jer je uinjen za dobrobit ostalih, a ne usled spostvene elje.Dunda je takoe politiki opredeljena, ona je bonapartista i to ponosno istie, ne haje da na ostale, naroito na republikance, gleda kao na izdajnike: ...A Kornideu, dok je govorila, titrao je u znak odobravanja blagonakloni apostolski osmeh(...) a kad na njega doe red, on poe da govori uenim tonom, sveano kao u proglasima koje svakodnevno lepljahu po zidovima, i zavri jednim reitim stavom kojim je majstorski proeljao onu mrcinu Badangea[footnoteRef:15]. No Dunda se naljuti, jer je bila bonapartista. Postade crvenija od trenje, a rei su joj zapinjale u grlu. Videla bih ja vas na njegovom mestu. to bi to bilo krasno je l de? A vi ste izdali toga oveka, i niko drugi. to bi nam ostalo no da beimo iz Francuske kad bi u njoj vladali takvi mangupi.[footnoteRef:16] (Cornudet, en l'coutant, gardait un sourire approbateur et bienveillant d'aptre ()Il parla son tour d'un ton doctrinaire, avec l'emphase apprise dans les proclamations qu'on collait chaque jour aux murs, et il finit par un morceau d'loquence o il trillait magistralement cettecrapule de Badinguet. Mais Boule de suif aussitt se fcha, car elle tait bonapartiste. Elle devenait plus rouge qu'une guigne, et, bgayant d'indignation:J'aurais bien voulu vous voir sa place, vous autres. Ca aurait t du propre, ah oui! C'est vous qui l'avez trahi, cet homme! On n'aurait plus qu' quitter la France si l'on tait gouvern par des polissons comme vous!)[footnoteRef:17] [15: Pogrdni naziv za Napoleona III] [16: Gi de Mopasan; Novele. Beograd, Novo pokolenje 1952.,str.20] [17: http://www.pitbook.com/textes/pdf/boule_de_suif.pdf]

KornideKornide je linost prikazana uglavnom kroz svoje politike ideje. Predstavljen je kao linost prijatnog fizikog izgleda sa dugom riom bradom, ali esto neprijatnog ponaanja, burnog i glasnog, bez dlake na jeziku naroito ukoliko se radi o politici. Nosi nadimak Demok, on je revolucionaristika dua, patriota kao i Dunda, i kroz njega pisac predstavlja republikance, i iako bi se moglo rei da je negativan lik, pisac ini sve da Kornide pridobije simpatije iitaoca. On prezire buroaziju, ali u isto vreme ima elju za uspehom i novcem. Nejgova dela su prikazana iskljuivo kroz rei, deluje pasivno i nesoposobno da reaguje. Njegova odvanost i hrabrost se dovode u pitanje, naroito u trenutku kada je Dunda uplakana, okruena prezirom na kraju prie, a on tiho zvidue Marseljezu umesto da stane na stranu ove sirote devojke i da se sa njom suprotstavi buroaziji koju toliko mrzi.

Kolektivni portretiSvaki par pripada odreenom drutvenom staleu, i Mopasan ih uvodi u priu tano definisanim redosledom, elei da prikae hijerarhijsku lestvicu tadanjeg fransuckog drutva.

Gospodin i gospoa LoazoLoazoovi su ljudi iz naroda, vinarski trgovci, koji su se igrom sluaja obogatili i tako uli u svet buroazije. Oni su jednostavni ljudi, ponekad i prosti, neretko suvie slobodnog humora. Gospodin Loazo vazi za prepredenu lopuu, lukavog oveka i veseljaka. U drutvu ne zna da se ponaa, ne ume da prikrije svoj nedostatak obrazovanosti. On je jedini koji e se usuditi da otvoreno kae da je gladan, dok su svi ostali utali smatrajui da je sramota otvoreno priznati takvu stvar. Prvi prihvata hranu koju im Dunda nudi tokom puta, a isto tako je i prvi koji e sirotu devojku ubediti da se preda pruskom oficiru. Njegova supruga, gospoa Loazo je stub kue, snana, otresita i grlata, uvek brza u donoenju odluka. Jedna od njenih istaknutijih osobina je i izuzetna halapljivost. Oni su predstavnici podmuklih ljudi, ljudi bez skrupula koji su spremni na sve kako bi dostigli svoj cilj.

Gospodin i godpoa Kare-LamadonNa hijerarhijskoj lestvici stepenik vie nalaze se Kare-Lamadonovi, predstavnici normandijske buroazije, krupne linosti, ne samo u trgovini, ve i u politikom ivotu. Njihova mo koja se zasniva jedino na njhovom novcu koji ini od njih osobe dostojne panje i potovanja, ali taj isti novac ih ini licemernima, a to je njihova karakteristika koju pisac istie. Gospodin Kare-Lamadon je politiki zapravo neopredeljen, iako je predstavljen kao pristalica opozicije. Za sve vreme carstva, ostao je ef blagonaklone opozicije, samo radi toga da naplati skuplje svoje pristupanje stranci protiv koje se borio, po njegovim sopstvenim reima, s puno dunih obzira.[footnoteRef:18] (de la Lgion d'honneur et membre du Conseil gnral. Il tait rest, tout le temps de l'Empire, chef de l'opposition bienveillante, uniquement pour se faire payer plus cher son ralliement la cause qu'il combattait avec des armes courtoises, selon sa propre expression.)[footnoteRef:19]. Gospoa Kare-Lamadon, lepa i dosta mlaa od svog mua, potcenjuje i omalovaava Dundu, iako ona sama ne izgleda kao da ima vie vrlina. Mopasan ju je predstavio kao preljubnicu koja slui kao uteha oficirima iz dobrih porodica poslatim u ruanski garnizon, iako istie njen krhki izgled i njenu nenost. [18: Gi de Mopasan; Novele. Beograd, Novo pokolenje 1952., str.13.] [19: http://www.pitbook.com/textes/pdf/boule_de_suif.pdf]

Kare-Lamadonovi su predstavnici socijalnog stalea u opasnosti ija su ubeenja nesigurna i krhka. Oni su predstavljeni kao posrednici izmeu obinog naroda i plemstva predstavljenog Brevilovima.

Grof i grofica Brevil

Brevilovi su predstavnici plemstva, a noroito normandske aristokratije. Meutim, ni njih Mopasan nije potedeo svog kritikog i satirikog pogleda. Oni izgledaju kao da poseduju vrline koje su karakteristino za plemstvo: ast i junatvo. Grof de Brevil potie iz ugledne porodice i on istie svoju uroenu slinost sa Anrijem IV[footnoteRef:20], uvenim po svojoj hrabrosti i odlunosti. Meutim, iako bi jedna od znaajnijih osobina ovog grofa treblo da bude ast, kako svoja tako i tua, u trenucima kada ubeuje Dundu da spava sa pruskim oficirom, ova vrlina se gubi. Prema njemu, Dunda treba da izvri ono to je od nje traeno samo zato to zapovest dolazi od osobe koja je njoj nadreena. [20: Anri IV je bio kralj Navare (1752-1610) i kralj Francuske (1589-1610). Bio je prvi kralj iy burbonske dinastije. Najznaajniji akt njegove vladavine je Nantski edikt iz 1598.godine, kojim je zagarantovana sloboda veroispovesti za protestante.]

Grofica de Brevil, iako s poetka nije pripadala plemstvu, brzo se stopila sa njim, zahvaljujui svojim finim manirima.Brevilovi predstavljaju par koji intelektualno dominira nad ostalima, sa lakoom uspeva da upravlja drugima, i namee im svoje stavove. Iako se na drutvenoj lestvici nalai na mnogo viem stepeniku u odnosu na Dundu, grofica de Brevil je na moralnoj lestvici daleko ispod Dunde, jer je ona osoba koja je moda najvie uticala na Dundinu odluku da provede no sa pruskim oficirem.

asne sestre

asne sestre su uvedene u priu kako bi pisac izneo svoj negativan stav prema crvki, kako bi je kritikovao i osuivao. Prikazane su kao fiziki veoma razliite: jedna je stara, nagrena u licu boginjama, a druga je mlada vrlo sladunjavo strvorenje, lepe i boleljve glave na suiavim grudima. Predstavljene su kao automati, osobe koje sve rade mehaniki, pokorno, ne postavljaujui nikakva pitanja, ne suprotstavljaui se nikome i niemu pa tako po naredbi pruskog oficira da izau iz koija, one prve to ine. Starija asna sestre igra izuzeto vanu ulogu u donoenju Dundine odluke jer njene rei na kraju ubeuju devojku da se rtjuje zarad dobrobit ostalih.

Pruski oficir i gostioniari

Ovi likovi ne pripadaju grupi putnika, meutim ne treba ih izostaviti, jer igraju vanu ulogu u pripoveci.Pruski oficir je bio visok mladi, neobino vitak i plav, utegnut u uniformi, dugih brkova, i sudei po gospoi Kare-Lamadan nije uopte lo. Stog je, autoritativan, superioran u odnosu na ostale i putnici mu se pokoravaju i izvravaju njegove naredbe. Meutim on je jedini koji se Dundi obraa sa gospoice, punim imenom i prezimenom. Gostioniari Folanvijevi predstavljaju deo populacije koja je prestravljena ratom i okupacijom. Gospoa Folanvi privlai vie simpatija nego njen mu. Ona je ljupka i jednostavna, a njen mu slui kao posrednik imeu Dunde i pruskog oficira.

Tema rata

Ve sa poetka prie, pisac daje realistinu sliku rata, tanije ulazak Prusa u grad Ruan. Tema rata otvara priu. Najpre se prikazuje poraz i potitenost francuske vojske, zatim dolazak Prusa i najzad beg nekolicine graana u gradove koje Prusi jo uvek nisu okupirali. Brzina naracije je upravo ta koja doarava uzrono posledini odnos invazije Prusa i ubrzanog bega stanovnika Ruana. Sama propast francuske vojske je prikazana kao propast celog naroda, kao degardacija cele populacije. Ljudi su prikazani kao bia bez razuma i bez due, a za vojnike koristi izraze poput graani groblja ili druina smrti. Njih je rat pretvorio u ivotinje koje su sad spremne da ubiju ne samo iz straha, ve i iz zadovoljstva.Ulazak okupatora u grad je predstavljen poput priodne katastrofe, poput zemljotresa to pokazuje Mopasanovu elju da neprijatelja predstavi bez trunke ljudskog u sebi, bez onog prirodnog i svojstvenog svakom oveku.[footnoteRef:21] [21: http://www.studyrama.com/IMG/pdf/oeuvre_maupassant_boule-de-suif.pdf]

Tako se i Dunduina rtva ne moe posmatrati izvan ovih granica. Njena rtva je zapravo rtva celog naroda, osramoenog i poraenog, koji je, suoivi se sa okupatorom, nitra drugo do predmet ucene.

Tema religije

Iako dve asne sestre igraju vanu ulogu u razvijanju cele prie i religioznog u njoj, Dunda je ta koja e posebno istai religiju i njen znaaj u prvi plan. Od poetka saznajemo da je Dunda vernik, osoba u ijem ivotu religija zauzima vano mesto. Ona je primer iskrene pobonosti, to ostali koriste kako bi je ubedili da provede no sa pruskim oficirom. Za nju su rei jedne asne sestre svete, spremna je da im se pokori, to su ostali putnici i shvatili i tako nagovorili sirotu devojku da se rtvuje za njihovo dobro. Ovde nije re samo o religijskom momentu, ve i o moralnom. Koliko daleko su ljudi spremni da idu zarad ostvarivanja nekog cilja? asna sestra joj govori da e joj greh biti opsroten jer e on biti poinjen za dobrobit ostalih a ne iz linog hira. Religijski momenat se ogleda i u velikodunosti i dobroudnosti Dunde, koja, voena ovim hrianskim osobinama, pristaje da rtvuje sebe i svoje telo da bi na kraju bila omraena i odbaena od strane tih istih ljudi koji koji su je dan ranije pritiskali i nagovarali da uini neto protiv svoje volje.

ZakljuakMopasan kao realista, ali kao I naturalista nije nimalo liio na konvencionalnog knjievnika. Bio je van svake kole I knjievnog kruga, neprijatelj formula I doktrina. On je bio iskren posmatralac stvarnosti, nikakve doktrine nisu ga mogle spreiti da vidi I kae istinu, I malo je pisaca koji su tako prirodni I neizvetaeni. Tako je I u svom remek delu Dundi dao realistinu sliku francuskog drutva, od najsiromasnijih do najbogatijih, od moralnih do nemoralnih, ili onih sa lanim moralom. Iako je ovo delo nastalo pre dva veka, iako se svet u meuvremenu promenio, izgleda da ljudi ipak nisu, da I dalje ima onih koji su spremni da idu preko svih I preko svega zarad ostvarivanja nekog svog cilja, onih koji e se, poput ruanskih putnika smekati osobama koje preziru, prihvatiti njihovu pomo ukoliko im je ona potrebna na putu do cilja, a kada ponosno podignu pehar pobede na kraju, prezrivo e pogledati te iste ljude I nastaviti dalje bez njih, zaboravivi da su ti ljudi bili kraj njih onda kad je njima pomo bila neophodna.

Bibliografija http://www.pitbook.com/textes/pdf/boule_de_suif.pdf 8.5.2012 Gi de Mopasan; Novele. Beograd, Novo pokolenje 1952. http://www.studyrama.com/IMG/pdf/oeuvre_maupassant_boule-de-suif.pdf Gi de Mopasan; Novele. Beograd, Novo pokolenje 1952. Edouard Maynial; La vie et loeuvre de Guz de Maupassant. Mercvre de france, Paris MCMVII Jovan Skerli; Psici i knjige iz stranih knjievnosti. Prosveta Beograd 1964. Alber Tibode; Istorija francuske knjievnosti od 1789.do naih dana. Igdavako preduzee Veselim Maslea, Sarajevo 1961. http://fr.wikipedia.org/wiki/Guy_de_Maupassant

13