dzulijan barns - nivoi zivota

8/11/2019 Dzulijan Barns - Nivoi Zivota

1/70

Dulijan Barns

NIVOI IVOTA

bojana888


2/70

Za Pet


3/70

Sadraj

Greh visine

Na nivou

Gubitak dubine


4/70

GREH VISINE


5/70

Spoji dve stvari koje nikada ranije niko nije spojio. I svet se promeni. Ljudi moda

ne primete odmah, ali nema veze. Svet se svejedno promenio.

Pukovnik Fred ernabi iz !raljevske konji"e, #lan Saveta $eronauti#ko% drutva,

vinuo se sa doverske Gasne kompanije &'. marta ())&. i sleteo na pola puta izme*u +ijepa iNevatela.

Sara ernar se vinula iz "entra Pariza #etiri %odine ranije, i sletela blizu merenvila u

dpartementuSena i -arna.

Feliks urnaon vinuo se s -arsovih polja u Parizu (). oktobra ()/'0 poto %a je

sedamnaest #asova na istok nosio olujni vetar, prinudno je sleteo pokraj pru%e u blizini

1anovera.

Fred ernabi leteo je sam, u "rveno2utom balonu po imenu Pomraenje. !orpa mu

je bila du%a sto pedeset, iroka devedeset i visoka devedeset "entimetara, ernabi je imao sto

osam kilo%rama, nosio je pru%ast kaput, na %lavu je natukao usku kapu, a da bi zatitio vrat

od sun"a, napravio je traku od marami"e. Sa sobom je poneo dva sendvi#a s %ovedinom, bo"u

mineralne vode $polinaris, barometar da izmeri visinu, termometar, kompas i zalihu "i%ara.

Sara ernar je putovala sa svojim ljubavnikom2umetnikom 3orom !lerenom ipro4esionalnim aeronautom u narandastom balonu po imenuDonja Sol,nazvanom po njenoj


6/70

tadanjoj ulozi u !omedi Fransez. 5 est i trideset #asova po podne, sat vremena poto su

poleteli, %lumi"a je i%rala majku, spremaju6i tartines de foie gras. $eronaut je otvorio bo"u

ampanj"a, ispalivi #ep u nebo0 Sara ernar je pila iz srebrno% pehara. Potom su jeli

narande i hitnuli praznu bo"u u jezero u 7ensenskoj umi. 5 naletu nadmo6i, veselo su

ba"ili balast na obi#an svet ispod sebe8 porodi"u en%leskih turista na terasi stuba na r%u

astilje0 svatove koji su uivali u seoskom pikniku.

urnaon je putovao sa osmoro saputnika u aerostatu koji je s9m razmetljivo osmislio8

:Napravi6u balon 2 balon nad balonima 2 vanredno divovskih razmera, dvadeset puta ve6i od

najve6e%.; Nazvao %a jeDiv. Leteo je pet puta izme*u ()/'. i ()/apremina

mu je bila dvostruko ve6a odDivove, a pe6 na slamu, zajedno s dimnjakom, imala je ??@

kilo%rama. en je pristao da na svoj prvi londonski let povede sa sobom jedno% en%lesko%

putnika 2 za pet 4unti. aj #ovek je bio Fred ernabi.


7/70

i balonisti su se rado saobraavali s na"ionalnim stereotipima. +ok zbo% nedostatka

vetra lebdi u mestu nad Lamanom, ernabi :ne haju6i za "urenje %asa;, pali "i%aru da bi

bolje razmiljao. !ada mu dva 4ran"uska ribarska broda daju znak da se spusti da %a pokupe

iz vode, on od%ovara tako to :za pouku ba"i na njih primerak Tajmsa; 2 su%eriu6i, po svoj

prili"i, da jedan prakti#ni en%leski o4i"ir moe savreno dobro i sam da se sna*e, hvala lepo,

Fran"u#i6i. Sara ernar priznaje da je zbo% naravi privla#e baloni jer :me moja sanjala#ka

priroda stalno odnosi u vie predele.; okom to% kratko% leta, dobija kom4or obi#ne stoli"e

sa seditem od pru6a. !ada objavi pri#u o toj pustolovini, Sara ernar mui#avo odlu#uje da

je ispri#a iz ta#ke %ledanja stoli"e.

$eronaut bi se spustio s nebesa, potraio ravno mesto za prizemljenje, povukao ue

ventila, izba"io kuku za hvatanje, i #esto odsko#io dvanaest do petnaest metara u vazduh pre

ne%o to se kuke na vrhu sidra zaka#e. =nda bi lokalno stanovnitvo dotr#alo. !ada se Fred

ernabi prizemljio blizu dvor"a -ontinji, jedan znatieljni seljak turio je %lavu u

poluizduvano platno i zamalo se u%uio. -etani su dra%e volje pomo%li u izduvavanju i

savijanju balona0 a ernabiju su ti siromani 4ran"uski radni"i delovali mno%o ljubaznije i

kulturnije ne%o en%leski. Isplatio ih je zlatnikom od pola suverena, pre"izno navode6i kurs u

vreme kada je napustio +over. Aedan %ostoljubivi 4armer, %. artelmi +elanre, ponudio se da

te no6i u%osti aeronauta. Prvo je, me*utim, usledila ve#era %ospo*e +elanre8 omelette aux

oignons, sotirani %olub s kestenjem, povr6e, nevatelski sir, sajder, bo"a bordoa i ka4a. Posle

to%a sti%ao je seoski lekar, kao i mesar s bo"om ampanj"a. ernabi je zapalio "i%aru pored

vatre i razmiljao o tome kako je :svakako bolje spustiti se balonom u Normandiji ne%o u

seksu.;

Selja"i koji su tr#ali za balonom to se sputao blizu merenvila zaprepastili su se kad

su videli da je u njemu ena. Sara ernar je bila naviknuta da %randiozno izlazi na s"enu8 da

li je ijedan izlazak bio veli#anstveniji od to%B Naravno, prepoznali su je. Selja"i su je, kako i

prili#i, zabavili vlastitom dramom8 pri#om o jezivom ubistvu koje je nedavno po#injeno ba

tu, ta#no tu %de ona sedi Cna stoli"i s koje slua i pri#aD. 5brzo je po#ela da pada kia0

%lumi"a, #uvena po svojoj vitkosti, alila se da je isuvie mrava da bi pokisla 2 prosto 6e se

provu6i izme*u kaplji"a. =nda, nakon ritualne podele napojni"a, balon i nje%ova posada


8/70

otpra6eni su do emerenvilske stani"e da uhvate poslednji voz za Pariz.

>nali su da je opasno. Fred ernabi se ubrzo po poletanju skoro sudario s dimnjakom%asne kompanije.Donja Solje zamalo pala u umu ba pre no to je sletela. !ada se Div

sruio u blizini pru%e, iskusni Godarovi su mudro isko#ili pre udara o zemlju0 urnaon je

slomio no%u, a nje%ova ena je zadobila povrede u predelu vrata i %rudi. Gasni balon mo%ao

je da eksplodira0 vatreni balon, kao to je i o#ekivano, mo%ao se zapaliti. Svako uzletanje i

sletanje bilo je rizi#no. $ ve6e nije zna#ilo i si%urnije8 zna#ilo je 2 kao to je slu#aj Divato

potvrdio 2 vie izloeno milosti i nemilosti vetra. Prvi aeronauti koji su preletali Laman #esto

su nosili si%urnosne nadjakne od plute u slu#aju da se prizemlje na vodi. I nije bilopadobrana. 5 av%ustu (


9/70

Let balonom predstavljao je slobodu 2 me*utim, slobodu podre*enu silama vetra i

vremena. $eronauti #esto nisu mo%li da odrede da li se pomeraju ili stoje u mestu, da li se

podiu ili sputaju. 5 prvo vreme, ba"ili bi aku perja, koje bi poletelo na%ore ako bi se

sputali, nadole ako bi se podizali. 5 ernabijevo doba, ta je tehnolo%ija uznapredovala na

is"epane trake novina. >a merenje horizontalno% napredovanja, ernabi je izumeo vlastiti

mera# brzine, koji se sastojao od malo% papirno% padobrana zaka#eno% za svilen kona"

du%a#ak #etrdeset est metara. Izba"io bi padobran iz korpe i merio koliko je vremena

potrebno da nestane kon"a. Sedam sekundi je zna#ilo brzinu balona od devetnaest kilometara

na #as.

ilo je vie pokuaja, tokom prvo% stole6a letenja, da se pokori ta neposluna vre6a iz

koje visi korpa. Probalo se s kormilom i veslima, pedalama i to#kovima za okretanje

propelera0 sve je to slabo delovalo. ernabi je verovao da se klju# krije u obliku8 treba teiti

aerostatu u obliku "evi ili "i%are, na motorni po%on 2 to se naposletku pokazalo kao ta#no.

$li svi, bilo n%lezi ili Fran"uzi, konzervativ"i ili pro%resiv"i, sloili su se da budu6nost leta

lei u leteli"i teoj od vazduha. I premda se nje%ovo ime uvek vezivalo uz balone, urnaon

je osnovao i +rutvo za podsti"anje vazduno% pokreta pomo6u vazduhoplova teih od

vazduha0 nje%ov prvi sekretar bio je 3il 7ern. Aedan dru%i entuzijasta 2 7iktor I%o 2 rekao je

da je balon kao prekrasni oblak to lebdi 2 dok #ove#anstvu treba pandan onom #udu toprkosi %ravita"iji 2 pti"i. Letenjem su se, u Fran"uskoj, u%lavnom bavili drutveni pro%resiv"i.

urnaon je napisao da su tri %lavna obeleja modernosti :4oto%ra4ija, struja i aeronautika.;

Na po#etku letee pti"e, a o% stvori pti"e. Letee an*eli, a o% stvori an*ele.

-ukar"i i ene imali su du%a#ke no%e i prazna le*a, a o% ih s razlo%om stvori takve.

Petljati se s letenjem zna#ilo je petljati se s o%om. o 6e se pokazati kao du%a borba,

prepuna pou#nih le%endi.

Na primer, slu#aj Simona -a%a. Na"ionalna %alerija u Londonu poseduje jednu

oltarsku sliku eno"a Go"olija0 predela joj je slomljena i razneta tokom vekova. Aedan deo

prikazuje pri#u o svetom Petru, Simonu -a%u i "aru Neronu. Simon je bio ma*ioni#ar koji je

stekao Neronovu naklonost, i hteo je da je zadri tako to bi dokazao da su nje%ove mo6i ve6e

ne%o mo6i apostola Petra i Pavla. a malena slika pri#a pri#u u tri dela. 5 pozadini je drvena

kula, s koje Simon -a% pokazuje svoj poslednji trik8 #ovekov let. Posti%nuti su vertikalni


10/70

uzlet i uzdi%nu6e, i rimski aeronaut je prikazan kako ide ka nebu, pri #emu mu se vidi samo

donji deo zeleno% o%rta#a0 ostalo je odse#eno %ornjom ivi"om slike. Simonovo tajno raketno

%orivo je, me*utim, nezakonito8 oslanja se 2 i 4izi#ki i duhovno 2 na podrku demona. 5

sredini, prikazan je Sveti Petar kako se moli bo%u, trae6i od nje%a da demonima oduzme

mo6. eoloki i aeronautski rezultat te interven"ije potvr*en je u prvom planu8 jedan mrtav

ma*ioni#ar, kome "uri krv iz usta posle silom nametnuto% prinudno% sletanja. Greh visine je

kanjen.

Ikar se zamerio o%u Sun"a8 i to je bila loa ideja.

Prvi uspon u vodoni#nom balonu na#inio je 4izi#ar dr 3. $. S. arl, (. de"embra (


11/70

oprotaj.;

$eronaut je mo%ao da poseti oji prostor 2 bez upotrebe ma%ije 2 i da %a kolonizuje.I #ine6i to, otkrio je mir koji ne prevazilazi svaki um. 7isina je bila moralna, visina je bila

duhovna. 7isina je, smatrali su neki, bila #ak i politi#ka8 7iktor I%o je, vrlo naivno, verovao

da 6e leteli"e tee od vazduha dovesti do demokratije. !ada seDivsruio u blizini 1anovera,

I%o je ponudio da or%anizuje skupljanje nov"a. urnaon je odbio zbo% ponosa, tako da je,

umesto to%a, pesnik sa#inio otvoreno pismo u slavu aeronautike. =pisao je kako je etao

$venijom opservatorije u Parizu sa astronomom Fransoa $ra%oom kada im je balon, koji je

poleteo s -arsovih polja, proao iznad %lave. I%o je svom saputniku rekao8 :amo lebdi jajeto #eka pti"u. $li pti"a je unutra, i iza6i 6e.; $ra%o je uzeo I%oa za ruke i vatreno od%ovorio8

:I to%a dana, Geo 6e se zvati +emos; I%o je podrao tu :dubokoumnu primedbu;

rekavi8 ,,HGeo 6e postati +emos.H eo svet 6e biti demokratija... Jovek 6e postati pti"a 2 i to

kakva pti"a Pti"a koja misli. =rao s duom;

o zvu#i preten"iozno, prenaduvano. $ aeronautika nije dovela do demokratije, osim

ako se ne ra#unaju je4tine avio2kompanije. $li aeronautika je dala oprost za %reh visine,

poznat i kao %reh uzdizanja sebe. !o je sada imao prava da posmatra svet s visine i odlu#uje

o nje%ovom opisuB 7reme je da se blie usredsredimo na Feliksa urnaona.

Eodio se ()&K, a umro ((K. io je visoka, krakata 4i%ura s %rivom "rvene kose,

strastveno% i nemirno% duha. odler %a je nazvao :#udesnim izrazom vitalnosti;0 #inilo se da

su nje%ovi naleti ener%ije i plamenovi kose dovoljni da sasvim sami podi%nu balon u vazduh.

Niko %a nikada nije optuio da je razuman. Pesnik 3erar de Nerval predstavio %a je $l4onsu

!aru, uredniku #asopisa, re#ima8 :7rlo je duhovit i vrlo %lup.; !asniji urednik i blizak

prijatelj arl Filipon, nazvao %a je :mudrim #ovekom bez trunke razuma... 3ivot mu je bio,

sada je i uvek 6e biti 2 haoti#an.; io je ona vrsta boema to ivi s majkom udovi"om dok se

ne oeni0 i onaj mu koji je u isto vreme i neveran i odan svojoj eni.

io je novinar, karikaturista, 4oto%ra4, balonista, preduzetnik i izumitelj, pasionirani


12/70

re%istrator patenata i osniva# kompanija0 neumorni promoter samo%a sebe, a u poznim

%odinama produktivni pisa" nepouzdanih memoara. !ao pro%resiva", mrzeo je Napoleona III

i durio se u ko#iji kada je ar doao da %leda polazakDiva. !ao 4oto%ra4, odbijao je da radi

za visoko drutvo, jer mu je drae bilo da ovekove#i kru%ove u kojima se kretao8 prirodno,

vie puta je 4oto%ra4isao Saru ernar. io je aktivan #lan prvo% 4ran"usko% drutva za zatitu

ivotinja. Poli"aj"e je #astio nekulturnim zvu"ima i protivio se zatvoru C%de je jednom

zavrio zbo% du%aD8 smatrao je da porote ne treba da pitaju :+a li je krivB; ve6 :+a li je

opasanB; Prire*ivao je %randiozne zabave i svako%a primao za sto0 dao je svoj studio na

ulevaru !apusin za prvu impresionisti#ku izlobu ()


13/70

Eomanopisa" je bio taj koji je 4oto%ra4isao te psiholoke portrete, i koji je zaklju#io da su

najsujetniji modeli %lum"i, a odmah posle njih vojni"i. Isti romanopisa" primetio je i jednu

klju#nu razliku izme*u polova8 kada bi se par koji je 4oto%ra4isao zajedno vratio po probne

slike, ena bi prvo po%ledala u portret mua 2 a to bi u#inio i mu. Ljudski rod toliko voli

sebe, zaklju#io je Nadar, da se ve6ina neumitno razo#ara kada najzad u%leda svoju pravu

sliku.

-oralna i psiholoka dubina8 a i 4izi#ka dubina. Nadar je prvi 4oto%ra4isao parisku

kanaliza"iju, u kojoj je na#inio dvadeset tri slike. Spustio se i u !atakombe, tu kosturni"u

nalik kanaliza"iji %de su nasla%ane kosti posle #i6enja %robalja osamdesetih %odina

osamnaesto% veka. u mu je bila potrebna ekspozi"ija od osamnaest minuta. to, naravno,

nije predstavljalo problem za mrtve0 ali Nadar je za oponaanje ivih, o%rnuo i obukao lutke,

i dodelio im ulo%e 2 #uvar, sla%a# kostiju, radnik koji vu#e koli"a puna lobanja i butnih

kostiju.

I to je ostavilo visinu. =no to je Nadar spojio, a to niko pre nje%a nije, bila su dva od

tri obeleja nje%ove modernosti8 4oto%ra4ija i aeronautika.

Najpre je u%ondoli balona trebalo iz%raditi mra#nu komoru, sa dvostrukim, "rnim i

narandastim zavesama0 unutra je lampa jedva treperila. Nova tehnika mokrih plo#a sastojala

se u tome da se staklena plo#a premae kolodijumom, pa da se potom potopi u rastvor srebro2

nitrata. $li bio je to nez%odan pro"es koji je zahtevao spretno rukovanje, tako da je uz Nadara

bio i neko ko je pripremao plo#e. $parat je bio ,,dalmajer;, s posebnom horizontalnom

blendom koju je Nadar patentirao. lizu Pti isetra, na severu Pariza, jedno% dana bez

mno%o vetra, u jesen ()@), dva #oveka su se uzdi%la u vezanom balonu i na#inila prvu4oto%ra4iju snimljenu iz vazduha na svetu. +ole, u lokalnoj %ostioni"i koja im je sluila kao

sedite, uzbu*eno surazvili plo#u.

I nisu dobili nita. Ili ta#nije, nita osim velike #a*avo2"rne brljotine na kojoj nije bilo

ni tra%a od slike. Pokuali su ponovo, i nisu uspeli0 pokuali su i tre6i put, i opet nisu uspeli.

Podozrevaju6i da u emulziji moda ima ne#isto6e, pro"edili su je, vie puta, ali bez rezultata.

Izmenili su sve hemikalije, ali nita se nije promenilo. 7reme je prolazilo, bliila se zima, a

veliki eksperiment nije uspevao. $ onda, kako Nadar belei u svojim memoarima, jedno%


14/70

dana je sedeo ispod jabukovo% drveta Cnjutnovska podudarnost koja moda prevazilazi i

%rani"e lakovernostiD, kada je iznenada shvatio u #emu je problem. :Stalni neuspesi proistekli

su iz #injeni"e da rukava" balona, koji smo uvek ostavljali otvoren za vreme uzletanja,

omo%u6ava da vodonik2sul4idi is"ure na moje srebrne emulzije.; ako da je slede6e% puta,

kad je dosti%nuta dovoljna visina, zatvorio ventil za %as 2 to je samo po sebi opasna

pro"edura, zbo% koje aerostat moe eksplodirati. Pripremljena plo#a je izloena eksponiranju,

i, po povratku u %ostioni"u, Nadar je na%ra*en bledom ali vidljivom slikom triju %ra*evina

ispod vezano% balona8 4arme, %ostioni"e i andarmerije. Na krovu 4arme mo%la su se videti

dva bela %oluba0 jedna kola zastala su na putu, osoba u njima #udila se skalameriji to lebdi u

vazduhu.

a prva slika nije sa#uvana, osim u Nadarovom se6anju i naoj kasnijoj mati0 niti

ijedna od onih koje je na#inio u narednih deset %odina. Aedine slike nje%ovih aerostatskih

eksperimenata poti#u iz ()/). Aedna pokazuje osmodelni, vieobjektivski po%led na uli"e

koje vode do rijum4alne kapije0 dru%a %leda preko $venije ulonjske ume Cdananje

$venije FoD prema Le ernu i -onmartru.

+ana &'. oktobra ()@), Nadar je propisno prijavio patent broj ').@K za :novi sistem

aerostatske 4oto%ra4ije;. $li pro"es se pokazao kao tehni#ki komplikovan i poslovno

neisplativ. Ni nedostatak reak"ije javnosti nije bio podsti"ajan. Sam Nadar je smislio dve

prakti#ne primene svo% :novo% sistema.; Prvo, izmeni6e premeravanje zemlje8 iz balona se iz

jedno% puta moe pre6i milion kvadratnih metara, ili stotinu hektara0 a u jednom danu se

moe napraviti deset takvih pre%leda. +ru%a upotreba bila bi vezana za vojno izvi*anje8 balon

bi se mo%ao ponaati kao :putuju6i "rkveni toranj;. o samo po sebi nije bilo nita novo8

Eevolu"ionarna armija je koristila balon u bi"i kod Flerusa (


15/70

zemlje iz vazduha :nemo%u6e;. Frustriran, i uvek nespokojan, okrenuo se ka dru%im

stvarima, ostavivi oblast aerostatske 4oto%ra4ije bra6i isandije, 3aku +ikomu, te vlastitom

sinu 2 Polu Nadaru.

=krenuo se ka dru%im stvarima. okom pruske opsade Pariza, osnovao je 5druenje

vojnih aerostati#ara da bi omo%u6io komunika"iju sa spoljnim svetom. Nadar je slao

:opsadne balone; 2 jedan se zvao #itor $go%dru%i pak&or! Sand "s r%a Sveto% Petra na

-onmartru, koji su nosili pisma, izvetaje 4ran"uskoj vladi i neustraive aeronaute. Prvi

balon poleteo je &'. septembra ()


16/70

rese na vrhu kupole. Sa balona visi %ondola u kojoj se krije neki manje2vie polukruni obris8

%ornja polovina ljudske %lave. $li ton "rtea je nov i zloslutan. Ne moemo biti dalje od

uobi#ajene simbolike balona8 slobode, duhovno% uzdi%nu6a, napretka #ove#anstva.

Eedonovo ve#ito otvoreno oko izaziva duboku uznemirenost. =ko na nebu0 boja si%urnosna

kamera. $ ta nez%rapna ljudska %lava navodi nas na zaklju#ak da koloniza"ija prostora ne

pro#i6ava kolonizatore0 do%odilo se samo to da smo svoju %renost preneli na novo mesto.

$eronautika i 4oto%ra4ija bile su nau#na dosti%nu6a s prakti#nim %ra*anskim

posledi"ama. $ ipak, u to prvo doba, i jednu i dru%u okruivala je nekakva aura misterije i

ma%ije. =ni izbe#eni prosta"i koji su tr#ali za sidrom to se vu#e za balonom moda suo#ekivali da 6e iz nje%a iza6i oanska Sara, a moda i Simon -a%. $ 4oto%ra4ija je, iz%leda,

zapretila i ne#emu dru%om, a ne samo modelovom amour propre. Nisu se samo umski

divlja"i plaili da 6e im 4oto2aparat ukrasti duu. Nadar se se6ao da je alzak imao teoriju o

jastvu, prema kojoj je esen"iju li#nosti #inio %otovo beskrajni niz spektralnih slojeva,

posla%anih jedan na dru%i. Eomansijer je verovao i da za vreme :da%erovske opera"ije;

#arobni instrument oljuti i zadri po jedan sloj. Nadar nije zapamtio da li je taj sloj navodno

zauvek iz%ubljen ili se moe re%enerisati0 premda je aljivo primetio da, s obzirom na svoju

korpulentnost, alzak manje od ostalih treba da se plai uklanjanja nekoliko spektralnih

slojeva. $li ta teorija 2 ili strepnja 2 nije bila isklju#ivo alzakova. +elili su je i nje%ovi

prijatelji pis"i Gotje i Nerval, tako da su zajedno #inili, kako ih je Nadar zvao, :kabalisti#ki

trio.;

Feliks urnaon je bio enoljubiv #ovek. =enio se rnestinom septembra ()@?.%odine. ilo je to iznenadno ven#anje koje je zateklo nje%ove prijatelje8 nevesta je bila

osamnaesto%odinja pripadni"a protestantske buroazije iz Normandije. Istina, imala je

miraz0 a brak je bio prakti#an na#in da Feliks pobe%ne od ivota s majkom. $li i pored svih

zastranjivanja, iz%leda da je veza bila koliko du%a#ka, toliko i nena. urnaon se posva*ao s

jedinim bratom i s jedinim sinom0 oboji"a su izbrisana 2 ili su se sami izbrisali 2 iz nje%ovo%

ivota. rnestina je uvek bila tu. $ko je u nje%ovom ivotu postojao nekakav obraza", ona

mu %a je pruala. ila je s njim kad seDivsruio blizu 1anovera. Njen nova" mu je pomo%ao

da plati studio0 kasnije je 4irma zavedena pod njenim imenom.


17/70

Godine ())


18/70

Nekada je seljak %ledao u nebo, %de je iveo o%, plae6i se %rmljavine, %rada, i

boje% %neva, nadaju6i se sun"u, du%i i bojem bla%oslovu. Sada je moderni seljak po%ledao

u nebo i umesto to%a video manje strahotan dolazak pukovnika Freda ernabija, s "i%arom u

jednom depu i zlatnikom u dru%om0 Sare ernar i njene autobio%ra4ske stoli"e0 Feliksa

urnaona u nje%ovoj lete6oj ku6i"i od pru6a, koja je imala salu za uinu, toalet i 4oto%ra4sko

odeljenje.

Aedine sa#uvane Nadarove aerostatske 4oto%ra4ije poti#u iz ()/). a#no jedan vek

kasnije, de"embra (/), misijaApolo .uzletela je i zaputila se ka -ese"u. Na adnje ve#e,

svemirska leteli"a prola je iza dru%e strane -ese"a i ula u lunarnu orbitu. +ok se pomaljala,astronauti su bili prvi ljudi koji su videli 4enomen za koji je bio potreban novi izraz8 :izlazak

>emlje;. Pilot lunarno% modula, 7ilijam $nders, koriste6i posebno prila%o*en 1aselbladov

aparat, 4oto%ra4isao je dve tre6ine punu >emlju kako se penje no6nim nebom. Nje%ove slike

je prikazuju u ivim bojama, s paperjastim pokriva#em od oblaka, uskovitlanim sistemom

oluja, ivim plavim morima i kontinentima boje r*e. General2major $nders se kasnije se6ao8

-islim da je Izlazak >emlje zaista svako%a na neki na#in po%odio u solarni

pleksus. ... Gledali smo svoju planetu, mesto %de smo evoluirali. Naa >emlja je bila tako

ivopisna, lepa i skladna u pore*enju s vrlo %rubom, hrapavom, tronom, #ak i dosadnom

povrinom -ese"a. -islim da nas je sve %anulo to to smo preli ')/.KKK kilometara da

vidimo -ese", a zapravo je vredelo videti >emlju.

5 to vreme, $ndersove 4oto%ra4ije bile su nela%odne koliko i lepe0 a takve su i danas.

!ada sebe u%ledamo izdaleka, kada subjektivno najednom postane objektivno8 to nas psihi#ki

okira. $li upravo je Feliks urnaon 2 makar i samo s visine od nekoliko stotina metara,

makar i samo u "rno2belom, makar i u samo nekoliko lokalnih po%leda na Pariz 2 bio taj koji

je prvi put spojio dve stvari koje niko ranije nije spojio.


19/70

NA NIVOU


20/70

Spoji dve stvari koje niko ranije nije spojio0 i to ponekad uspe, ponekad ne. Pilatr de

Eozje, prvi #ovek koji je uzleteo u vatrenom balonu, planirao je i da bude prvi koji 6e

preleteti preko Lamana iz Fran"uske u n%lesku. 5 tu svrhu, konstruisao je novu vrstu

urostata, s vodoni#nim balonom odoz%o, za bolje podizanje, i vatrenim balonom odozdo, za

bolju kontrolu. Spojio je te dve stvari i, (@. juna (


21/70

dru%o% na velikom platnu i 4oto%ra4isali. Sliku bi mikro%ra4ski smanjili, poslali u Pariz po

%olubu pismonoi, i ponovo je pove6ali na #itljivu veli#inu. =bnovljena pisma su se potom

stavljala u koverte i isporu#ivala primao"ima. ilo je to bolje ne%o nita0 zapravo, bio je to

tehni#ki trijum4. $li zamislite ljubavni par, %de jedna osoba moe da pie intimno i du%a#ko,

sa obe strane hartije, i sakrije najnenije re#i u koverat0 a dru%a je o%rani#ena saeto6u i

znanjem da li#na ose6anja mo%u javno da pre%ledaju 4oto%ra4i i potari. -ada 2 nije li to ba

onako kako ljubav ponekad iz%leda, i 4unk"ionieB

Saru ernar je Nadar 2 najpre ota", a potom i sin 2 4oto%ra4isao tokom "elo% ivota.

Prvo snimanje se odi%ralo kada je imala oko dvadeset %odina, u vreme kada je Feliks

urnaon bio zauzet i jednom dru%om burnom, premda kra6om, karijerom8 karijerom Diva.

Sara jo nije oanska 2 nepoznata je, eljna uspeha0 a ipak, portreti pokazuju da je ve6

zvezda. Aednostavno je nametena, umotana u o%rta# od baruna, ili o%romnu maramu.

Eamena su joj %ola, ne nosi nakit, osim malih min*ua s kamejama0 na rasputenoj kosi nema

bukvalno nita. $ ni na sebi8 vie je ne%o na%oveteno da ne nosi mno%o to%a ispod to%

o%rta#a, te marame. Izraz joj je rezervisan, i sto%a zavodljiv. Naravno, vrlo je lepa, moda i

vie dananjem oku ne%o u svoje vreme. Iz%leda kao ovaplo6enje istinoljubivosti, teatralnosti

i misterije 2 i kao sklad tih ideja. Nadar je na#inio i akt24oto%ra4iju za koji neki tvrde da je

njena. Prikazuje enu na%u do pasa, kako jednim okom viri iza rairene lepeze. ta %od da jeistina, portreti o%rnute i umotane Sare svakako su mno%o eroti#niji.

7isoka jedva malo vie od sto pedeset "entimetara, stasom nije od%ovarala za

%lumi"u0 osim to%a, bila je i previe bleda i previe mrava. Iz%leda da je bila impulsivna i

prirodna i u ivotu i u umetnosti0 krila je pozorina pravila, #estim okretanjem le*a publi"i

da izvede %ovor. Spavala je sa svim svojim %lavnim %lum"ima. 7olela je slavu i

samoproklamovanje 2 ili, kako je 1enri +ejms to u%la*eno rekao, bila je :li#nost kojoj tako

izvrsno pristaje upadljivost.; Aedan kriti#ar ju je uporedio najpre s ruskom prin"ezom, zatim s

vizantijskom "ari"om, i najzad s maskatskom be%ovi"om, da bi zaklju#io8 :Iznad sve%a, ona

je Slovenka koliko to neko moe biti. 7e6a je Slovenka ne%o svi Sloveni koje sam ikada

upoznao.; 5 ranim dvadesetim %odinama rodila je vanbra#no% sina, ko%a je vodila svuda sa

sobom, ne haju6i za osude. ila je Aevrejka u prevashodno antisemitskoj Fran"uskoj, a u

katoli#kom -ontrealu su joj kamenovali ko#iju. ila je hrabra i odvana.

Prirodno, imala je neprijatelje. Njen uspeh, njen pol, njeno rasno poreklo i njena


22/70

boemska ekstrava%antnost podse6ali su puritan"e na to zato su %lum"e nekada sahranjivali

na neosve6enoj zemlji. $ tokom de"enija njen stil %lume, nekada tako ori%inalan, neumitno

je zastareo, poto je prirodnost na s"eni ista varka kao i naturalizam u romanu. $ko je ma%ija

uvek delovala na neke 2 len eri je za nju rekla da je :prozirna kao azaleja; i uporedila

njeno s"ensko prisustvo s :dimom zapaljene hartije; 2 dru%i su bili manje bla%onakloni.

ur%enjev, premda je bio 4ranko4il i premda je i sam pisao drame, smatrao ju je :pretvornom,

hladnom, a4ektiranom; i osu*ivao njen :odurni pariski ik.;

Freda ernabija su #esto opisivali kao boema. Nje%ov zvani#ni bio%ra4 napisao je da

je iveo :potpuno izdvojeno, uopte se ne obaziru6i na konven"ionalnosti.; $ poznavao jee%zotiku koju je Sara ernar samo prisvajala. !akav putnik bi mo%ao u Pariz doneti vesti

izdaleka0 dramski pisa" bi iz njih poharao teme i e4ekte0 onda bi dizajner i kostimo%ra4

usavrili iluziju oko nje. ernabi je bio taj putnik8 putovao je duboko u Eusiju, irom -ale

$zije i lisko% istoka, uzvodno uz Nil. Proputovao je kroz okru% Faoda, %de su oba pola ila

na%a i bojila kosu u jarkouto. Pri#e koje su !olale oko nje%a #esto su %ovorile o #erkeskim

devojkama, "i%anskim plesa#i"ama i lepim kir%iskim udovi"ama.

vrdio je da poti#e od dvarda I, kralja poznato% kao +u%ono%i, i ispoljavao je

hrabrost i istinoljubivost, za koje n%lezi uobraavaju da su isklju#ivo njihove vrline. $ opet,

neto u vezi s njim izazivalo je nela%odu. >a nje%ovo% o"a se pri#alo da je :melanholi#an

poput kukuvije to hu#e u nje%ovom parku;, a Fred je, premda je bio ener%i#an i

ekstrovertan, nasledio tu osobinu. io je izuzetno snaan, a opet, #esto bolestan, mu#ili su %a

bolovi u jetri i elu"u0 :%astri#ni katar; %a je jednom oterao u neku banju u inostranstvu. I

mada je bio :vrlo popularan u Londonu i Parizu;, kao i #lan drutva Prin"a od 7elsa, u

,eniu nacionalne biografijepie da je iveo :%otovo sam.;

!onven"ionalni ljudi prihvataju izvesnu nekonven"ionalnost0 ona ih #esto i op#injava0

ernabi je, iz%leda, i premaivao te %rani"e. Aedan od nje%ovih privrenih prijatelja nazivao

%a je :najaljkavijom bitan%om svih vremena; koja je sedela :na konju kao vre6a kukuruza;.

Smatrali su da iz%leda kao strana", sa :orijentalnim "rtama; i me4isto4elovskim osmehom.

,eni nacionalne biografijenje%ov lik naziva :jevrejskim i italijanskim; i belei da se zbo%

svo% :neen%lesko%; iz%leda :opirao pokuajima da se na#ini nje%ov portret.;


23/70

3ivimo na ravnom, na zemlji, pa ipak 2 i ba zato 2 teimo uzdi%nu6u. i6a smo tla, a

ponekad moemo da dospemo do bo%ova. Neki se uzdiu umetno6u, neki reli%ijom0 ve6ina

ljubavlju. $li kad letimo, moemo i da padnemo. Eetka su bla%a prizemljenja. -oe nam se

desiti da odsko#imo od zemlje silom koja lomi no%e, da nas udar odvu#e ka nekoj inostranoj

pruzi. Svaka pri#a o ljubavi je poten"ijalna pri#a o alosti. $ko ne odmah, onda kasnije. $ko

ne za jednu osobu, onda za dru%u. Ponekad za obe.

Pa zato onda stalno teimo ljubaviB >ato to je ljubav ste"ite istine i ma%ije. Istine,

kao u 4oto%ra4iji0 ma%ije, kao u letu balonom.

5prkos povu#enosti Freda ernabija i kapri"ioznom odnosu prema #injeni"ama Sare

ernar, moemo ustanoviti da su se upoznali u Parizu sredinom sedamdesetih %odina

devetnaesto% veka. liskom prijatelju Prin"a od 7elsa nije bilo teko da dobije pristup

oanskoj Sari. Prethodno joj je poslao "ve6e, %ledao ju je u ornijeovoj /a 0ille de ,oland,pripremio re#i hvale i posle to%a otiao kod nje. Padalo mu je na pamet da 6e zate6i co1ue

dekadentnih pariskih dendija u njenoj %arderobi, ali moda je obavljena neka preliminarna

trijaa. =n je verovatno bio najvia osoba tamo, ona najsitnija. !ada %a je pozdravila, nije

mo%ao a da ne pomene kako je s"ena uve6ava. 7e6 se navikla na takve reak"ije.

:I tako mrava;, dodala je, :da mo%u da se provu#em izme*u kapi kie, a da ne se

pokvasim.;

Fred je iz%ledao %otovo kao da joj veruje. -alo se zasmejala, ali u tom smehu nije

bilo ru%anja. =se6ao se oputeno. Istini za volju, ose6ao se oputeno %otovo svu%de. io je

n%lez, za po#etak0 odli#no je %ovorio sedam jezika0 a svaki o4i"ir naviknut da izdaje

nare*enja od panije do Eusko% urkestana bio je sasvim sposoban da bude prihva6en u

drutvu tih neobuzdanih, a opet srda#nih, kavaljera koji su se, kako se njemu #inilo,

me*usobno takmi#ili samo u jezi#kim uzletima.

Pili su ampanja", koji je, bez sumnje, obezbedio neki od tih udvara#a. Fred je uvek


24/70

bio umeren u vinu, tako da je mo%ao da posmatra diskretne odlaske, dok, kako mu se

najednom u#inilo, nije ostala samo jedna starija drubeni"a po imenu madam Gerar, kako on

ne bi ostao nasamo s njom.

:Pa, mon capitaine ";

,,=h, pobo%u, madam. Fred. Ili Frederik. !ad u*em u vau %arderobu, nemam #in. Aa

sam...; =klevao je. :Aa sam, mo%lo bi se re6i, obi#an vojnik.;

=setio je, pre ne%o video, kako ona za%leda nje%ovu odsustvenu uni4ormu8 jaha#ki

aket, konji#ke #akire, #izme do #lanaka, mamuze0 ne4ormalnu platnenu kapu, privremeno

odba#enu na sto sa strane.

:$ kakav rat voditeB; upitala je uz osmeh.

Nije znao ta da od%ovori. Eazmiljao je o ratovima, u kojima su u#estvovali samo

mukar"i. Eazmiljao je o opsadama, i o tome kako mukar"i treba da opsedaju ene dok se

ne predaju. $li ovo%a puta mu nije bilo do juna#enja, a ni s meta4orama se nije ba snalazio.

Naposletku je od%ovorio8

:Ne tako davno, madam, vra6ao sam se iz =dese. Sti%le su mi vesti da mi je ota"

bolestan. Najkra6i put vodio je kroz Pariz. $li %rad je bio u rukama !omune.; >astao je,

pitaju6i se ta bi %lumi"a mo%la misliti o toj nesnosnoj bandi ubi"a. :Imao sam samo putnu

torbu i standardni konji#ki ma#. 5pozorili su me da je sve oruje zabranjeno. $li imam

du%a#ke no%e, pa sam sakrio ma# u no%avi"u.;

>astao je, dovoljno du%o da ona pomisli da je to kraj pri#e.

:ako da sam epao. I ubrzo me je uhapsio jedan o4i"ir !omune, kome je moja kruta

no%a s pravom bila sumnjiva. =ptuio me je da nosim sakriveno oruje. =dmah sam priznao

prestup, ali sam %a obavestio da se vra6am da posetim bolesno% o"a i da traim samo mir.

Prili#no sam se iznenadio kada mi je dozvolio da nastavim svojim putem.;

Sada se pri#a iz%leda stvarno zavrila, ali joj je izmi"ala poenta.

:I, kako vam je bio ota"B;


25/70

,,=h, dosta se oporavio dok nisam sti%ao do Somerbija. 1vala to brinete. Poenta

pri#e 2 pa, da ponovim ono to sam rekao momku koji me je uhapsio, u Parizu traim samo

mir.;

Po%ledala %a je, to% o%romno%, uni4ormisano%, brkato%, 4ranko4ono% n%leza, #iji je

tanak, prodoran %las #udno izbijao iz to% %olemo% tela. $ poto je ivot provodila u

komplika"ijama i varkama, jednostavnost ju je uvek doti"ala.

:Ganuta sam, kapiten Fred. $li 2 kako da se izrazimB Aa nisam jo spremna za miran

ivot.;

Sada se on postideo. +a li ju je uvredila nje%ova primedbaB

:+o6i 6ete opet sutra;, rekla je Sara ernar.

:+o6i 6u opet sutra;, od%ovorio je Fred ernabi, oprataju6i se od nje vlastitim

pozdravom8 vojni#kim :voljno; upu6enim sebi u kombina"iji s boemskim nestrpljivim

obe6anjem da 6e se vratiti.

3ene koje je i%rala bile su strastvene, e%zoti#ne, operski melodramati#ne 2 bukvalno.

=ivela je +iminuDamu s amelijamapre ne%o to ju je 7erdi ponovo osmislio0 i bila je

Sarduova oska, ulo%a koja je danas poznata samo u Pu#inijevoj verziji. Stvarala je operu

bez muzike. Imala je mnageljubavnika i menaeriju ivotinja. Ljubavni"i su se, iz%leda,

me*usobno sla%ali, moda zato to im je brojnost ulivala si%urnost0 a moda i zato to je

umela da ih pretvori u prijatelje. Aednom je rekla da 6e se, ako ona prerano umre, njeni

udvara#i i dalje redovno okupljati u njenoj ku6i. o je verovatno bilo ta#no.

-enaeriju je zapo#ela prili#no skromno, jo kao devoj#i"a, parom koza i jednimkosom. !asnije, divlje ivotinje postale su jo vie divlje. Na turneji po n%leskoj, kupila je

%eparda, sedam kameleona i mean"a vuka i psa u Liverpulu. ili su tu jo majmun +arvin,

lavi6 rnani II, i psi koji su se zvali !asi i 7ermut. 5 Nju =rleansu je kupila ali%atora koji je

na 4ran"usku ishranu mlekom i ampanj"em rea%ovao smr6u. Imala je i kraljevsko% udava

koji je pojeo jastuk sa so4e i morao biti ustreljen 2 ustrelila %a je sama Sara.

Fred ernabi se nije stideo pred takvim stvorenjem.


26/70

Slede6e ve#eri %ledao je njenu predstavu, doao u njenu %arderobu, i video mno%a od

istih onih li"a. Postarao se da posveti dovoljno panje madam Gerar8 poto je ranije bio na

inostranim dvorovima, umeo je da prepozna mo6 iza prestola. 5brzo 2 mno%o bre ne%o to

je i naje6i optimista mo%ao zamisliti 2 ona je prila, uzela ernabija za ruku i poelela

svojoj kliki laku no6. +ok su njih troje odlazili, timovi pariskih dendija trudili su se da ne

iz%ledaju uvre*eno. Pa, moda nisu ni bili.

7ozili su se njenom ko#ijom do njene ku6e u 5li"i Fortini. Sto je bio postavljen,

ampanja" se hladio, a kroz poluotvorena vrata, Fred je opazio u%ao o%romno% kreveta od

pru6a. -adam Gerar je otila na spavanje. $ko je i bilo slu%u, nije ih video0 ako su se po ku6imotali papa%aji ili lavi6i, nije ih #uo. Juo je samo njen %las, koji je imao jasno6u i raspon

muzi#ko% instrumenta kakav je tek trebalo izumeti.

Pripovedao joj je o svojim putovanjima, svojim vojnim okrajima, svojim

pustolovinama u balonu. Pri#ao joj je o svojoj ambi"iji da preleti Severno more.

:>ato ne LamanB; upitala je, skoro kao da je neu#tivo s nje%ove strane to ho6e da

leti bilo kuda osim prema njoj.

:I to mi je ambi"ija. $li vetar je problem, madam.;

:Sara.;

:-adam Sara.; Eavnoduno je nastavio8 :Stvar je u tome to odakle %od u junoj

n%leskoj da uzletite, u%lavnom se nekako prizemljite u seksu.;

:ta je taj seksB;

:Ne morate to da znate. Nije ba e%zoti#an 2 seks.;

Po%ledala %a je pomalo nesi%urno. Ae li to #injeni"a ili alaB

:Auni vetar, ju%ozapadni nosi vas u seks. reba vam dobar zapadni koji neprestano

duva da vas prenese preko Severno% mora. $li da sti%nete do Fran"uske, treba vam severni

vetar, koji je prili#no redak i nepouzdan.;


27/70

:>na#i, ne6ete me posetiti balonomB; upitala je koketno.

:-adam Sara, posetio bih vas svakim prevoznim sredstvom koje postoji ili jo ne

postoji, bilo da ste u Parizu ili u imbuktuu.; Sam je sebe iznenadio tom iznenadnom,

olujnom izjavom, pa je uzeo jo hladno% 4azana kao da mu od to%a zavisi ivot. :$li imam

teoriju;, nastavio je, malo smirenije. :5be*en sam da vetrovi ne duvaju uvek u istom smeru

na razli#itim visinama. ako da, ako bi vas uhvatio... suprotan vetar...;

:7etar iz seksaB;

:a#no tako 2 ako bi vas uhvatio taj vetar, izba"ili biste balast i potraili ve6u visinu,

%de se moe na6i severnjak.;

,,$ ako %a nemaB;

:=nda biste zavrili u vodi.;

:$li vi znate da plivateB;

:+a, ali ne bi mi to mno%o pomo%lo. Neki balonisti nose nadjakne od plute, u slu#aju

da se spuste u more. $li meni se #ini da to nije 4er. Aa verujem da #ovek treba da rizikuje.;

Na tu primedbu mu nije od%ovorila.

Aedino zbo% #e%a sutradan nije ose6ao potpuno ushi6enje bilo je pitanje8 je li bilo

prelakoB 5 Sevilji je proveo mno%o sati u#e6i jezik lepeze od jedne ozbiljne andaluzijske

senjorite8 ta zapravo zna#i ovaj pokret, ono skrivanje, ovaj laki udara". Eazumeo je ipraktikovao kavaljerstvo na vie kontinenata, a ensko koketiranje je smatrao armantnim.

=no na ta ranije nije naiao bila je takva direktnost, priznavanje apetita i nerado %ubljenje

vremena. >nao je, naravno, da nije sve ba skroz otvoreno. Fred ernabi nije bio toliko

naivan da misli da je prihva6en samo zbo% svoje privla#ne li#nosti. ilo mu je jasno da se

madam Sara ne razlikuje od dru%ih %lumi"a, te da se o#ekuju pokloni. $ poto je madam Sara

bila najve6a %lumi"a svo%a doba, i pokloni su morali biti sli#no blistavi.

ernabi je ranije imao potpunu kontrolu nad svojim 4lertovima8 devojku, bojaljivu


28/70

zbo% impresivne uni4orme pred sobom, trebalo je smirivati. Sad je sve bilo obrnuto, to %a je

i zbunjivalo i uzbu*ivalo. Nije bilo ne6kanja oko randevua. =n bi zatraio, ona bi odobrila.

Ponekad bi se nali u pozoritu, ponekad bi on doao direktno u 5li"u Fortini, mesto koje mu

je 2 sad kad je imao vremena da %a pre%leda 2 delovalo kao da je pola vila, a pola umetni#ki

studio. ilo je tu zidova o%rnutih barunom, papa%aja posa*enih na biste, vaza veli#ine

straarskih ku6i"a, biljaka penjali"a i visili"a koliko i u otani#koj bati !ju. $ sred te

raskalanosti i razmetanja nalazile su se i one jednostavne stvari za kojima sr"e udi8 ve#era, i

krevet, i san, i doru#ak. Jovek bi se teko usudio da trai jo neto. -o%ao je da #uje sebe

kako ivi.

Ispri#ala mu je o svom ranom ivotu, o svojim teko6ama, svojim ambi"ijama i svom

uspehu. I o svem suparnitvu i ljubomori koje uspeh izaziva.

:Govore %rozne stvari o meni, kapiten Fred. Govore da pe#em ma#ke i jedem njihovo

krzno. +a ve#eram %uterove repove i paunov mozak sotiran u puteru od majmuna. Govore

da i%ram kroket s ljudskim lobanjama umotanim u perike u stilu Luja MI7.;

:Ne vidim ta bi u tome bilo zabavno;, primetio je ernabi, mrte6i se.

:$li dosta o mom ivotu. Pri#aj mi jo o svojim balonima;, zamolila je.

Eazmislio je. =tvori adutom, pomislio je. Pokai se u najboljem svetlu, daj najbolju

pri#u.

:Prole %odine;, po#eo je, :krenuo sam s !ristalne palate sa %ospodinom Lusijem i

kapetanom !olvilom. 7etar se kretao od juno% do zapadno% i natra%. ili smo iznad oblaka,

i zaklju#ili smo da verovatno prolazimo iznad delte emze. Sun"e je bilo direktno iznad nas,

i, kao to je kapetan ta#no primetio, bilo je stravi#no toplo. ako da sam skinuo kaput i

oka#io %a na jedan od iljaka sidra, i odvratio kapetanu da ima makar neto uteno kad si

iznad oblaka. $ to je da dentlmen moe u javnosti da sedi u koulji.;

>astao je i nasmejao se, o#ekuju6i isto i od nje, kao to su se smejali u Londonu, ali

ona se samo osmehnula i upitno %a po%ledala.

:$li onda, vidi, dok smo sedeli tamo, s tako malo vetra da smo imali ose6aj da se

skoro ne mi#emo, po%ledali smo 2 pa, jedan od nas je po%ledao i skrenuo panju ostalima 2


29/70

dole. >amisli ovu s"enu. Ispod nas se irio prostrani paperjasti oblak, pa nismo mo%li da

vidimo zemlju, ni deltu ispod sebe, a onda, tamo, u%ledali smo #aroban prizor. Sun"e je 2

podi%ao je ruku da pokae nje%ov poloaj 2 na tu ravnu povrinu oblaka ba"alo senku ta#no u

obliku nae% balona. -o%li smo da vidimo rezervoar za %as, uad, %ondolu i, naj#udnije od

sve%a, jasan obris naih triju %lava. ilo je to kao da %ledamo u divovsku 4oto%ra4iju sebe,

svoje ekspedi"ije.;

:1erojskih razmera.;

:5pravo tako.; $li Fred je bio svestan da je smandrljao pri#u. 5spani#io se zbo%

intenziteta njene panje. Splasnuo je.

:=boje smo takvi. Aa na s"eni iz%ledam ve6a ne%o to jesam, kao to si sam rekao. $

samo tvoje bi6e je herojskih razmera.;

Fred je osetio kako mu neto vu#e i podie sr"e. >asluio je kritiku, a dobio pohvalu.

5ivao je u laskanju kao i svi ostali 2 ali, opet, njene su mu re#i delovale jednostavno

direktno. I u tome je bio paradoks njihove situa"ije. =boje su, po standardima

konven"ionalno% ivota, bili e%zoti#na bi6a, a opet, kad su bili zajedno, nije prime6ivao

nikakvu predstavu, nikakavu %lumu, nikakav kostim. Premda je on bio u odsustvenojuni4ormi !raljevske konji"e, a ona tek to je odba"ila bundu i eir na kome je, iz%leda, bila

posa*ena mrtva sova. io je, priznao je, napola zbunjen i verovatno tri #etvrtine zaljubljen.

:$ko ikada budem letela balonom;, rekla je, uz neznatan, sneni osmeh, :misli6u na

tebe, obe6avam ti. $ ja uvek ispunjavam obe6anja.;

:5vekB;

:5vek ako nameravam. Naravno, ima obe6anja koja ne nameravam da ispunim kada

ih dam. $li to teko da su obe6anja, zar neB;

:=nda bi mi moda mo%la ukazati #ast tako to 6e mi obe6ati da 6e jednom uzleteti

sa mnomB;

>astala je. +a nije preteraoB $li u #emu je svrha direktnosti, ako ne moe da kae

ono to misli, ono to ose6aB


30/70

:$li kapiten Fred, zar ne6e biti malo teko napraviti ravnoteu u vazduhoplovuB;

io je to valjan prakti#an detalj8 bio je barem dvostruko tei od nje. -orali bi da stave

ve6inu balasta s njene strane, ali ako bi on onda morao da pre*e korpu da %a ispusti...

>amiljao je tu mini2predstavu kao da je stvarna, i tek se onda zapitao da li ona moda pri#a o

ne#emu dru%om. $li meta4ore su %a #esto zbunjivale.

Ne, nije bio tri #etvrtine zaljubljen.

:Skroz naskroz;, rekao je svom uni4ormisanom odrazu u velikom o%ledalu svoje

hotelske sobe. -at zlato nje%ovo% rama pokleknulo je pred sjajnijim #ipkanim obrubom

Fredovo% konji#ko% aketa. :Skroz naskroz, kapetane Fred.;

Jesto je zamiljao taj trenutak, pokuavao da vidi kakav 6e biti u pore*enju sa onim

ranijim prilikama kada je bio samo napola zaljubljen 2 u par o#iju, osmeh, svetlu"anje haljine.

5 tim trenu"ima uvek je mo%ao da zamisli slede6ih nekoliko dana 2 a ponekad bi tih slede6ih

nekoliko dana ispali ta#no onakvi kako je on predvideo. $li tada, uobrazilja i stvarnost bi

prestale0 san i elja bili su ispunjeni. Sada, iako je elja, u jednom smislu, ispunjena ranije ivrto%lavije ne%o to je mo%ao i sanjati, samo se jo vie rasplamsala. !ratko vreme koje je

proveo s njom rasplamsalo je u njemu elju da provodi s njom vie vremena, sve vreme.

!ratka razdaljina koju su preli od pozorita do 5li"e Fortini rasplamsala je elju za

prelaskom ve6ih razdaljina8 za putem u sve one zemlje #ije je stanovnike prikazala na s"eni 2

a onda i u sve ostale zemlje na svetu. +a ide svuda s njom. Neko mu je spomenuo njenu

slovensku lepotu. ako da je zamiljao kako s njom putuje na istok, upore*uju6i njen lik s

likovima oko njih, dok se ona potpuno ne uklopi u 4izio%nomi#ku okolinu i dok ne nestane

sve osim mora Slovena i kapetana Freda. >amiljao je njen sitni, %ipki lik pored sebe, na

konju ko%a ne bi uzjahala enski, ve6 rairenih no%u, u jo jednoj mukoj ulozi. 7ideo ih je

na istom konju, nju ispred, sebe pozadi, kako ju je ob%rlio dok dri uzde.

7ideo ih je, kao par, kako spajaju stvari, sastavljaju ivot. 5vek ih je zamiljao u

pokretu. Leteli su uvis 2 on je leteo.


31/70

Premda je bio boem, i svetski #ovek, Fred ernabi nije bio pre4injen onako kao oni

to su svake ve#eri dolazili iza s"ene i iznalazili sve u%la*enije na#ine aplaudiranja. $li bio je

inteli%entan, i mno%o je proputovao. ako da je, posle nedelju2dve dana, postao svestan to%a

kako dru%i moda vide nje%ovu situa"iju0 i njihove re#i je sam sebi iz%ovorio na%las.

:3ena je. Fran"uskinja je. Glumi"a je. +a li joj je iskrenost na nivouB;

>nao je ta bi rekli nje%ovi prijatelji i kole%e o4i"iri. !ako bi se prezrivo smekali jo

dok postavlja pitanje. $li %lave su im pune uoptenosti, reputa"ija, %lasina. Njima nita ne

smeta da neko vreme jure #erkeske devojke i lepe kir%iske udovi"e, dobro znaju6i da 6e se

vratiti ku6i i oeniti n%leskinjama iz dobrih porodi"a za koje prakti#ni aspekti sr"a nisu nita

komplikovaniji i za%onetniji od prakti#nih aspekata povrtnjaka. !asno uve#e, uz brendi i%aziranu vodu, mo%li bi se nakratko predati nostal%iji za nekim dru%a#ijim osmehom,

tamnijim tenom, i re#ima proaputanim na nekom jeziku koji tek napola razumeju. $li zatim,

poto bi to u#inili, posluno bi se vratili porodi#nom o%njitu, na"vr"ano ube*eni da su

valjano uredili svoj ivot.

Fred ernabi nije bio takav. $ ni madam Sara. Nije koristila koketeriju s njim. Ili,

zapravo, njeno koketiranje nije bilo obmana, niti taktika, ve6 obe6anje. Njene o#i i njen

osmeh bili su predlo%, ponuda koju je on prihvatio. Jinjeni"a da je madam Gerar kasnije

pomenula neke min*ue koje su se dopale madam Sari, da ih je on kupio za nju, i da je ona

izrazila zahvalnost, ali ne i iznena*enje8 i to je bila direktnost. $ svojim podru%ljivim

kole%ama o4i"irima bi od%ovorio8 ali zar niste i vi kupovali poklone svojim smernim,

rumenim en%leskim vereni"ama, i zar ih nisu prihvatale uz tako ljupko izi%ravanje

iznena*enja koje bi vas sasvim obmanuloB +ok je madam Sara uvek 2 iako je :uvek; zna#ilo

sve%a nekoliko nedelja 2 bila iskrena prema njemu.

Nije imala sumnji#avu porodi"u kojoj je morao da se dodvori. ila je tu madam

Gerar8 u isto vreme i izvidni"a, i pozadinska jedini"a, i tat"major. Prepoznavao je i "enio

lojalnost. =na i kapetan Fred su se razumeli0 a kada bi %a do%a*aji podstakli na dareljivost,

uzimala bi nje%ov nova" sa smirenom dostojanstveno6u. =sim nje, bio je tu jo samo sin

madam Sare, prijateljski nastrojen mom#i6 koji bi se uspeno mo%ao nau#iti nekom sportu ili

i%ri. !ontinental"ima je jo trebalo obrazovanje iz te oblasti. 5 paniji bi s ponosom %a*ali

%linene jarebi"e. 5 optini Pau su %a jednom pozvali u lov s lokalnim lova#kim drutvom.

Gonili su prethodno ulovljenu lisi"u natopljenu anisom kako bi lova#kim psima otupelo%


32/70

njuha bilo lake da je prate0 konj mu je bio tako nizak da su mu se pete vukle po zemlji dok

%a je jahao0 i #itava zabava se zavrila za manje od dvadeset minuta.

+ra%e volje bi napustio n%lesku. amo je imao dobro drutvo, ali duu su mu

privla#ile vru6ina i praina. I mada mu je krv moda bila #isto en%leska jo od dvarda

+u%ono%o%, bio je svestan da se to ne vidi uvek. >nao je ta neki misle u sebi, zato to su mu

pijani to skoro rekli u li"e. !ada je bio mlad nii o4i"ir, u menzi su se alili da iz%leda kao

italijanski bariton. :=tpevaj nam neto, ernabi;, skandirali bi mom"i. I tako, svaki put, sve

dok im nije dosadilo, on bi ustao, i ne bi otpevao ni neto iz operete, ni neto vul%arno, ve6

kakvu jednostavnu, veselu pesmu iz en%leskih %ro4ovija.

$ bio je i jedan nadmeni mladi poru#nik po imenu +ajer, koji je stalno "iljao na to daje Fred moda Aevrejin. Ne tim re#ima, naravno, ve6 samo neodre*enim na%ovetajima.

:Nova"B 1ajde da pitamo ernabija za to.; Ne ba suptilno. Posle nekoliko takvih

primedaba, pozvao je poru#nika +ajera u stranu i popri#ao s njim kao da ne nose uni4ormu. I

tu se to zavrilo. $li ernabi nije zaboravio.

ako da nije mno%o mario za #injeni"u da je madam Sara ro*ena kao Aevrejka.

Eo*ena kao Aevrejka, preobratila se u katoli#anstvo. ernabi je znao da nije bez%rean kad su

u pitanju snana ose6anja vezana za ideju da je jedna rasa bolja od dru%e, ali verovao je da je

nje%ov stav o Aevrejima mno%o blai od stava ve6ine Fran"uza koje je upoznao. ako da je,

na neki na#in, takve predrasude preuzeo na sebe, i +ajer ih oboje moe smatrati lanim

Aevrejima ako ho6e. >bo% #e%a je ose6ao ve6u bliskost s -adam Sarom.

e je tako, kako su nedelje prolazile, sve jasnije zamiljao njihovu budu6nost. =n 6e

se povu6i iz vojne slube. Napusti6e n%lesku, a ona 6e napustiti Pariz. Naravno, nastavi6e

da oduevljava svet, ali njen se %enij ne sme tra6iti svako% dana, svake ve#eri. I%ra6e sezonuovde, sezonu tamo, a u me*uvremenu, njih dvoje 6e putovati tamo %de je ona jo nepoznata.

Njihov zajedni#ki boemski duh uspostavi6e novi obraza". Ljubav 6e je izmeniti, kao to ve6

menja nje%a. !ako, nije ba ta#no znao.

ako da je u nje%ovoj %lavi to sve bilo jasno, i morao je da pokrene tu temu. Ne sada,

naravno, ne izme*u ve#ere i kreveta. ila je to tema za jutro. =sokoljen, obratio se rolovanoj

pa#etini.


33/70

:!apiten Fred;, po#ela je, i pomislio je kako bi za nje%a bilo blaenstvo da slua te

dve re#i, iz%ovorene tim %lasom, tim 4ran"uskim na%laskom, do kraja ivota. :!apiten Fred,

ta misli, u #emu je budu6nost ltaB Ljudsko% lta, ljudskih bi6a, mukara"a i ena, zajedno,

u vazduhuB;

=d%ovorio je na pitanje koje je #uo.

:7azduna plovidba je prosto pitanje lako6e i sile;, od%ovorio je. :Pokuaji 2

uklju#uju6i i moj 2 da se baloni pokrenu i kontroliu nisu uspeli. I verovatno 6e iako biti i

dalje. Nema sumnje da budu6nost lei u leteli"ama teim od vazduha.;

:Shvatam. Nisam se jo vinula u balonu, ali mislim da je to teta.;

Nakaljao se.

:-o%u li te upitati zato, dra%aB;

:Naravno, kapiten Fred. Letenje balonom je sloboda, zar nijeB;

:Aeste.;

:$, ako zamislimo leteli"u teu od vazduha, ona 6e biti opremljena nekakvim

motorom. Ima6e nekakve komande za upravljanje, koje 6e joj nare*ivati da se podi%ne i

spusti. I bi6e manje opasno.;

:ez sumnje.;

:>ar ne razume ta %ovorimB;

ernabi je razmislio. >bo% #e%a je ne razume 2 zato to je ena, zato to je

Fran"uskinja, ili zato to je %lumi"aB

:ojim se da sam jo u obla"ima, madam Sara.;

=pet se osmehnula, i to ne osmehom %lumi"e 2 osim, shvatio je iznenada, ako

%lumi"a, kao jednu od uobi#ajenih vetina, na raspola%anju nema i osmeh koji ne pripada

%lumi"i.


34/70

:Ne kaem da je rat bolji ne%o mir. Ne kaem to. $li opasnost je bolja od

bezbednosti.;

Sada je pomislio da po#inje da je razume, i nije mu se dopalo kako to zvu#i.

:7erujem u opasnost koliko i ti. o me nikada ne6e napustiti. 5vek 6u i6i tamo %de

me zovu opasnosti i pustolovine. 5vek 6u traiti okraje. $ko budem potreban svojoj zemlji,

uvek 6u se odazvati.;

:Eaduje me da to #ujem.;

:$li...;

:$liB;

:-adam Sara, budu6nost lei u leteli"ama teim od vazduha. -a koliko mi

baloumni"i to ne elimo.;

:>ar nismo ve6 o tome pri#ali i sloili seB;

:Aesmo. $li nisam to hteo.;

>astao je. Jekala je. >nao je da ona zna ta 6e re6i. =pet je po#eo.

:=boje smo boemi. =boje smo putni"i, bespokojni. 3ivimo suprotno od uobi#ajenih

tokova. Nije nam lako da primamo nare*enja.;

>astao je, #ekala je.

,,=h, pobo%u, madam Sara. >na ta 6u re6i. Ne mo%u vie da se doba"ujem

meta4orama. Nisam prvi mukara" koji se zaljubio u tebe na prvi po%led, niti 6u, bojim se,

biti poslednji. $li zaljubljen sam u tebe kao ni u ko%a ranije. -i smo srodne due, to znam.;

>a%ledao se u nju. 5zvratila mu je po%ledom koji je on protuma#io kao savreno

spokojstvo. $li da li to zna#i da se slae s njim, ili da je ne doti#e to to je rekaoB Nastavio je.

:=boje smo odrasli. Poznajemo svet. Aa nisam neki salonski vojnik. i nisi neka

nevina devoj#i"a. 5daj se za mene. 5daj se za mene. Polaem ti pred no%e i svoj ma# i svoje


35/70

sr"e. Ne mo%u se izraziti direktnije od to%a;

Jekao je njen od%ovor. Pomislio je da joj o#i blistaju. Spustila je aku na nje%ovu

ruku.

:2on c1erkapiten Fred;, od%ovorila je 2 ali od njeno% tona ose6ao se vie kao

kolara" ne%o kao o4i"ir konji"e. :Nikada nisam mislila da si salonski vojnik. Potujem te

tako to te uzimam za ozbiljno. I mno%o sam polaskana.;

:$li...B;

:$li. +a, to je re# koju nam ivot name6e #e6e ne%o to elimo, #e6e ne%o to

zamiljamo. $li 2 potujem te i na tvoju direktnost od%ovaram svojom. $li 2 ja nisam

stvorena za sre6u.;

:Ne moe to re6i, posle ovih poslednjih nedelja i mese"i...;

,,, ali mo%u to re6i. I kaem. Aa sam stvorena za ushi6enje, za zadovoljstvo, za

trenutak. Stalno tra%am za novim ushi6enjima, novim ose6anjima. akva 6u biti dok se moj

ivot ne istroi. -oje sr"e udi za vie uzbu*enja ne%o to iko 2 ijedna osoba 2 moe da

prui.;

=dvratio je po%led s nje. ilo je to vie ne%o to #ovek moe izdrati.

:-ora to razumeti;, nastavila je. :Nikada se ne6u udati. o ti obe6avam. 5vek 6u

biti, kako si rekao, baloumni"a. Nikada ne6u u6i u tu leteli"u teu od vazduha ni sa kim. ta

mo%uB Ne sme se ljutiti na mene. -ora me smatrati nepotpunom osobom.;

Na jedvite jade, pokuao je jo jednom, poslednji put. :-adam Sara, svi smo mi

nepotpuni. Aa sam podjednako nepotpun kao i ti. >ato i traimo neko%. +a se upotpunimo. Ne

zato to se tako konven"ionalno radi. Ne%o zato to ranije nisam imao hrabrosti. rak je ve6a

opasnost od bande bezbonika s kopljima, ako te zanima moje miljenje. Nemoj se bojati,

madam Sara. Nemoj dozvoliti da ti postup"ima upravljaju strahovi. o je meni %ovorio moj

prvi zapovednik.;

:Nije to strah, kapiten Fred;, rekla je bla%o. :o je samosvest. I nemoj se ljutiti namene.;


36/70

:Nisam ljut. voj stil potpuno unitava ljutnju. $ko iz%ledam ljutito, to je zato to se

ljutim na kosmos koji te je napravio, koji je mene napravio, tako da... tako da se ovako...;

:!apiten Fred. !asno je, i oboje smo umorni. +o*i sutra u moju %arderobu, i moda

6e razumeti.;

C5 za%radi, jedna dru%a ljubavna pri#a. Godine ()'. 2 iste %odine kada odlazi u

posetu Nadaru i nje%ovoj a4azi#noj eni u umi Senar 2 dmon de Gonkur ve#era sa Sarom

ernar pre #itaju6e probe svo% komada /a 0austin. =na je jo na probi kada on sti%ne, i

uvode %a u studio u kome ona prima %oste. Nje%ovo oko estete hladno o"enjuje zbrkani

dekor. >aklju#uje da je u pitanju uasna papazjanija srednjovekovnih kredena"a i intarziranih

vitrina, #ileanskih 4i%urina i primitivnih muzi#kih instrumenata, i :ki#astih umetni#kih

predmeta koje prave obojeni;. Aedini pokazatelj autenti#no% li#no% ukusa jesu krzna nare*ana

u u%lu %de Sara ernar Ckoja se #esto, kao i te ve#eri, obla#i u beloD voli da zabavlja %oste.

-e*u svom tom umetni#kom starudijom, Gonkur prime6uje i jednu neznatnu, ali intenzivnu,

emo"ionalnu dramu. 5 sredini studija nalazi se kavez u kome su minijaturni majmun i

papa%aj sa o%romnim kljunom. -ajmun je zvrk u zamahu, zuji naokolo na trapezu, i stalno

zlostavlja papa%aja, #upa mu perje i :kinji %a kao mu#enika;. I premda bi papa%aj lako

mo%ao kljunom prepoloviti majmuna, ne #ini nita osim to isputa alostive, sr"eparaju6e

krike. Gonkuru je ao siroto% papa%aja, te spomene uasan ivot koji je ovaj prinu*en da

vodi. Na to mu objasne da su jednom razdvojili pti"u i zver, ali da je papa%aj %otovo umro od

tu%e. =poravio se tek kad su %a vratili u kavez s mu#iteljem.D

5napred je poslao "ve6e. Gledao ju je kako oli#ava $drijen Lekuvrer, onu %lumi"u iz

neko% prolo% veka koju je otrovala suparni"a u ljubavi. =tiao je u njenu %arderobu. ila je

#arobna. amo su bili uobi#ajeni likovi. Govorili su na uobi#ajen na#in, mrmljali uobi#ajena

stanovita. =n je sedeo s madam Gerar, diskretno ju je ispitivao, pokuavao je da prona*e

neku novu taktiku, neki skriveni oslona"... a onda su svi malo utihnuli, i on je podi%ao

po%led. 7ideo ju je kako pod ruku dri neko% zakrljalo% malo% Fran"uza s majmunskim

li"em i %lupavim tapom.


37/70

:Laku no6, %ospodo.;

!ao od%ovor, usledio je amor neiznena*enja, potpuno isti kao nje%ove prve ve#eri s

njom. Po%ledala je prema njemu i klimnula, a potom mirno sklonila po%led. -adam Gerar je

ustala i poelela mu laku no6. Posmatrao je madam Saru kako odlazi. +obio je od%ovor.

7oda je bila ledena, a on nije imao #ak ni nadjaknu od plute kao zatitu.

Ne, nije bio ljut. $ ki"oi iz %arderobe su barem bili dovoljno lepo vaspitani da ne

pridaju panju onome to se desilo, niti da impli"iraju da se neto sli#no 2 ne, potpuno isto 2

ranije desilo njima. Ponudili su mu jo ampanj"a i u#tivo %a pitali za le Prince de +alles.

=stali su uljudni i potovali su nje%ovu uljudnost. Na tome im, makar, nije mo%ao zameriti.

$li nikada se ne6e priklju#iti njihovoj druini, nikada ne6e postati #lan nasmeene

svite nekadanjih ljubavnika. akvo ponaanje je smatrao veoma neprijatnim, zapravo,

nemoralnim. =dbio je da, umesto ljubavnika, postane dra%i prijatelj. Nije %a zanimao taj

prelaz. Niti 6e udruiti sredstva s dru%ima isto% statusa da joj se kupi neki nov e%zoti#an

poklon 2 sneni leopard, re"imo. I nije se ljutio. $li, pre ne%o to je nastupio bol, imao je

vremena da se raalosti. +ao joj je sve, ono najbolje od sebe, i to nije bilo dovoljno. Sebe je

smatrao boemom, ali ona se pokazala kao preveliki boem za nje%a. I nije uspeo da razume

njeno objanjenje sebe.

ol 6e potrajati nekoliko %odina. 5blaavao %a je putovanjima i okrajima. Nikada

nije pri#ao o tome. $ko bi %a neko upitao zato je u tako mra#nom raspoloenju, od%ovorio

bi da %a mu#i melanholija kukuvije. Eadoznala" bi razumeo i ne bi %a vie nita pitao.

Ae li bio naivan, ili previe ambi"iozanB =boje, verovatno. 5 ivotu moe biti boem i

pustolov, ali, isto tako, trai nekakav obraza", neki red koji 6e ti pomo6i, #ak i ako se 2 #ak i

dok se 2 buni protiv nje%a. 7ojni propisi ti to daju. $li dru%de8 kako moe znati koji je

obraza" pravi a koji laniB o %a je pitanje pro%onilo. $ evo jo jedno%8 da li je bila iskrenaB

+a li je bila prirodna, ili je hinila prirodnostB Stalno je preispitivao dokaze svo% se6anja.

Eekla je da uvek ispunjava obe6anja 2 osim ako nije ni nameravala da ih ispuni. +a li mu je

davala lana obe6anjaB Nije ni za jedno mo%ao to da tvrdi. +a li mu je rekla da %a voliB Aeste,

naravno, mno%o puta0 ali samo je nje%ova mata 2 %las su4lera u nje%ovom uhu 2 dodala re#


38/70

:zauvek;. Nije je pitao ta misli kada mu je rekla da %a voli. +a li iko ko voli to pitaB im

barunastim i naki6enim re#ima retko kad u tom trenutku treba komentar.

$ sada je shvatio da bi mu, da ju je pitao, od%ovorila8 :7ole6u te onoliko du%o koliko

te budem volela.; +a li iko ko voli moe traiti vieB $ su4lerov %las bi opet proaputao8 :to

zna#i zauvek.; olika je muka tatina. Ae li njihova ljubav, onda, bila samo tvorevina

nje%ove mateB 5 to nije verovao, nije mo%ao da veruje. 7oleo ju je koliko je mo%ao tokom

tri mese"a, a i ona je volela nje%a0 jedino to je njena ljubav imala u%ra*en tajmer. Niti bi ita

pomo%lo da se raspitao o njenim prethodnim ljubavni"ima i o tome koliko su oni trajali. Aer

upravo bi njihov neuspeh, njihova privremenost, delovali kao da obe6avaju nje%ov uspeh8 u

to veruje svako ko voli.

Ne, zaklju#io je Fred ernabi, iskrenost joj je bila na nivou. =n je taj koji je sebe

obmanjivao. $li ako te toliki nivo iskrenosti ne titi od bola, moda je bolje promeniti nivo,

oti6i u oblake.

Nikad vie nije pokuao da stupi u kontakt s madam Sarom. !ada bi dola u London,

naao bi razlo% da ode iz %rada. Posle neko% vremena, mo%ao je mirno% po%leda da #ita onjenom najnovijem trijum4u. 5%lavnom je mo%ao da razmilja o "eloj toj raboti kao

ra"ionalan #ovek, da je se se6a kao ne#e%a to se do%odilo, to nije bilo ni#ija krivi"a, u #emu

nije bilo surovosti0 ve6 prosto nesporazuma. $li nije se uvek mo%ao drati takve smirenosti i

takvih objanjenja. I tada bi sebe video kao naj%luplju ivotinju na svetu. =se6ao se kao onaj

kraljevski udav koji je naao za shodno da krene da jede jastuke od so4e, dok %a nije ustrelila

ruka same madam Sare. 5streljeno, tako se ose6ao.

$li oenio se, u poodmakloj trideset sedmoj %odini. =na je bila lizabet 1okins2

7itsed, k6i neko% irsko% baroneta. -e*utim, ako je traio, ili o#ekivao, nekakav obraza",

opet mu se nije dalo. Posle ven#anja, nevesta je obolela od sui"e, pa je njihov severnoa4ri#ki

medeni mese" premeten u jedan vaj"arski sanatorijum. Aedanaest mese"i kasnije, lizabet

je Fredu sve#ano uru#ila sina, ali je ve6i deo ivota provela vezana za 7isoke $lpe. !apetan

Fred, sada major Fred, a kasnije pukovnik Fred, vratio se putovanjima i okrajima.

$ i svojoj strasti prema balonima. Godine ())&, vinuo se sa doverske Gasne


39/70

kompanije i zaputio ka Fran"uskoj. Lebde6i nad Lamanom, neminovno je pomislio na

madam Saru. Poleteo je onamo kuda je sebi uvek i obe6avao, ali ne, kako je ona koketno

predloila, prema njoj. Premda nikada nikome nije rekao za njihovu vezu, neki su to

podozrevali, i povremeno 2 posle partije karata u Pratovom klubu, a potom i slanine i jaja i

piva za ve#eru 2 bilo bi dosadnih pokuaja da se aludira na to. $li nikada nije pro%utao

mama". Sada, lebde6i u vazduhu, #uo je samo njen %las u uhu.2on c1erkapiten Fred. Ao

mu je zadavao bol, posle svih tih %odina. Plahovito, zapalio je "i%aru. io je to sulud potez,

ali u tom trenutku je, to se nje%a ti"alo, "eo nje%ov ivot mo%ao da eksplodira. -isli su mu

se vratile u uli"u Fortini, na njene o#i, prozirno plave, na njenu kosu nalik na %rm u plamenu0

na njen veliki krevet od pru6a. =nda se prizvao pameti, hitnuo dopola popuenu "i%aru u

more, izba"io malo balasta i potraio ve6u visinu, u nadi da 6e uhvatiti severnjak.

!ada se prizemljio blizu dvor"a -ontinji, Fran"uzi su bili %ostoljubivi kao i uvek.

Nije im #ak smetalo ni nje%ovo zadirkivanje pri#om o nadmo6i britansko% politi#ko% sistema.

Prosto su %a jo malo nahranili i nutkali %a da zapali jo jednu "i%aru u daleko si%urnijim

uslovima pored njihovo% kamina.

Po povratku u n%lesku, seo je i napisao knji%u. Nje%ov let odi%rao se &'. marta. /et

preo /ama3a i druge pustolovine u va(du1uobjavio je Samson Lou, trinaest dana kasnije, @.

aprila.

Prethodno% dana, ?. aprila ())&, Sara ernar se udala za $ristidisa +amalasa, %r#ko%

diplomatu koji je postao %luma", poznato% uobraenka i drsko% enskaroa Ca jo i rasipnika,

ko"kara i mor4omanaD. Poto je on bio %r#ki pravoslava", a ona jevrejska rimokatolikinja, za

brzo ven#anje im je najvie od%ovarao London8 protestantska rkva Sveto% $ndrije u 5li"i

7els. =stalo je nepoznato da li je kupila primerak knji%e Freda ernabija za #itanje na

medenom mese"u. rak je bio katastro4alan.

ri %odine kasnije, poto se bez doputenja pridruio ekspedi"iji lorda 7ulslija za

pomo6 %eneralu Gordonu u !artumu, ernabi je po%inuo u bi"i kod $bu !lea tako to mu je

jedan od mahdisti#kih vojnika kopljem probo vrat.

Gospo*a ernabi se preudala0 a dokazala se i kao plodna spisatelji"a. +eset %odina

posle smrti svo% prvo% mua, objavila je uputstvo, koje se danas ve6 du%o ne moe na6i, po

imenu Saveti (a sne!nu fotografiju.


40/70

GUBITAK DUBINE


41/70

Spoji dvoje ljudi koje niko ranije nije spojio. Ponekad je to kao onaj prvi pokuaj da

se vodoni#ni balon vee za vatreni8 da li 6e radije da se slupa i zapali, ili zapali i slupaB

$li to ponekad uspe i stvori se neto novo, i svet se promeni. $ onda, u nekom trenutku, pre

ili kasnije, iz ovo% ili ono% razlo%a, jednoj osobi oduzmu onu dru%u. $ ono to se oduzme

uvek je ve6e od ranije% zbira. o moda nije matemati#ki mo%u6e, ali jeste emo"ionalno

mo%u6e.

Posle itke kod $bu !lea ostale su :%oleme horde mrtvih $rapa;, koji su, :iz nude,

ostali nesahranjeni;. $li ne i nepre%ledani. Svaki je imao po konu traku oko ruke na kojoj je

bila molitva to ju je sa#inio -ahdi, koji je svojim vojni"ima obe6ao da 6e traka britanske

metke pretvoriti u vodu. Ljubav nam prua sli#an ose6aj vere i nepobedivosti. I ponekad,

moda i #esto, deluje. Izmi#emo me"ima, kao to je Sara ernar tvrdila da izmi#e kaplji"amakie. $li uvek je tu iznenadno probadanje vrata kopljem. Aer je svaka pri#a o ljubavi

poten"ijalna pri#a o alosti.

Na po#etku ivota, svet se %rubo deli na one koji su probali seks i na one koji nisu.

!asnije, na one koji su spoznali ljubav i na one koji nisu. Ao kasnije 2 barem, ako imamo

sre6e Cili ako je, s dru%e strane, nemamoD 2 deli se na one koji su bili u alosti i na one kojinisu. e podele su apsolutne0 to su povratni"i koje prelazimo.

ili smo zajedno trideset %odina. Imao sam trideset dve %odine kada smo se upoznali,

ezdeset dve kada je ona umrla. Sr"e mo% ivota0 ivot mo%a sr"a. I premda je ona mrzela

ideju starenja 2 sa dvadeset i neto, mislila je da ne6e iveti due od #etrdeset 2 ja sam se

svesrdno radovao naem du%om zajedni#kom ivotu8 tome to 6e se sve usporiti i smiriti,


42/70

zajedni#kim uspomenama. -o%ao sam sebe zamisliti kako se brinem o njoj0 mo%ao sam 2

premda nisam 2 sebe zamisliti kako, poput Nadara, sklanjam kosu s njenih a4azi#nih

slepoo#ni"a, kako u#im ulo%u nene ne%ovatelji"e Ca #injeni"a da bi ona moda mrzela takvu

zavisnost uopte nije vanaD. 5mesto to%a, od jedno% leta do jedne jeseni, bilo je nemira,

zebnje, straha, uasa. Prolo je trideset sedam dana izme*u dija%noze i smrti. Nikada nisam

pokuavao da skrenem po%led, ve6 da se uvek s tim suo#im0 i iz to%a je proistekla nekakva

luda#ka lu"idnost. 7e6inu ve#eri, kada bih napustio bolni"u, zatekao bih se kako ozloje*eno

zurim u ljude u autobusima koji se na kraju dana prosto vra6aju ku6i. !ako mo%u samo da

sede tamo, tako besposleni i nesvesni, ravnodunih pro4ila na videlu, kada svet samo to se

nije promenioB

Loe podnosimo smrt, tu banalnu, jedinstvenu stvar0 vie ne umemo da je smestimo u

iri obraza". $ kao to je . -. Forster rekao, :Aedna smrt moe objasniti sebe samu, ali ne

ba"a svetlo ni na jednu dru%u.; ako da, posledi#no, i alost postaje nezamisliva8 ne samo

njena duina i dubina, ve6 i ton i tekstura, njene obmane i lane zore, njeno ponavljanje. $ i

njen prvobitni ok8 iznenada upadne u ledeno Severno more, opremljen samo apsurdnom

nadjaknom od plute koja treba da te odri u ivotu.

I nikada se ne moe pripremiti za tu novu stvarnost u koju su te za%njurili. >nam

jednu osobu koja je mislila, ili se nadala, da moe. Njen mu je du%o umirao od raka0 poto je

bila prakti#na, unapred je potraila lektiru, i sakupila klasi#ne tekstove o oalo6enosti. Nisu

imali nikakvo% e4ekta kada je ku"nuo taj #as. :Jas;8 taj ose6aj da se radi o mese"ima za koji

se, kad se bolje po%leda, ispostavi da je trajao tek nekoliko dana.

Godinama bih se, s vremena na vreme, setio da sam pro#itao kako je jedna spisatelji"a

opisala smrt svo% postarije% mua. 5 svoj toj alosti, priznala je, bio je tu i jedan mali

unutranji %las istine koji joj je aputao8 :Slobodna sam.; o%a sam se setio kad je dolo

moje vreme, strahuju6i od to% su4lerovo% apata koji bi zvu#ao kao izdaja. $li nije se #uo

takav %las, niti takve re#i. Aedna alost ne ba"a svetlo ni na jednu dru%u.


43/70

3alost je, ba kao i smrt, banalna i jedinstvena. Sto%a, banalno pore*enje. !ad

promeni marku automobila, odjednom primeti koliko istih takvih kola ima na putevima.

=paa ih kao nikada do tada. !ada ostane udova", najednom primeti sve udovi"e i udov"e

koji ti se pribliavaju. Eanije su bili vie2manje nevidljivi, a takvi i ostaju ostalim voza#ima,

neobudovelima.

u%ujemo u skladu sa svojom prirodom. I to deluje previe o#i%ledno, ali u tom #asu

nita ne deluje niti se ose6a kao o#i%ledno. Aedan prijatelj je umro, ostavivi iza sebe enu i

dvoje de"e. !ako su rea%ovaliB 3ena je krenula da ure*uje ku6u0 sin je otiao u o#evu radnu

sobu i nije iz nje izaao dok nije pro#itao svaku poruku, svaki dokument, svaki tra% dokaza

koji je ostao0 k6erka je napravila papirne lampione i pustila ih u jezero %de je trebalo prosuti

pepeo njeno% o"a.

Aedan dru%i prijatelj je umro, iznenada, katastro4alno, pored pokretne trake za prtlja%

na nekom stranom aerodromu. Nje%ova ena je otila po koli"a0 kada se vratila, %omila ljudi

je bila okupljena oko ne#e%a. -oda se otvorio i prosuo neki ko4er. $li ne, otvorio se i

prosuo njen mu, i ve6 je bio mrtav. Godinu ili dve kasnije, kada je moja ena umrla, napisala

mi je8 :Stvar je u tome 2 priroda je tako pre"izna, boli te ta#no onoliko koliko vredi, tako da

na neki na#in, mislim, i uiva u bolu. +a nije bitno, ne bi bilo bitno.; o mi je pruilo utehu,

i du%o sam drao njeno pismo na radnom stolu0 premda sam sumnjao da 6u ikada po#eti da

uivam u bolu. $li svakako, tada sam bio tek na po#etku.

7e6 sam znao da 6e valjati samo stare re#i8 smrt, alost, u"veljenost, tu%a, slomljeno

sr"e. Nita moderno uvijeno ili medi"inski. 3alost je ljudsko, a ne medi"insko, stanje, i iako

postoje pilule koje nam pomau da zaboravimo na nju 2 i na sve ostalo 2 ne postoje pilule koje

je mo%u izle#iti. =alo6eni nisu depresivni, samo propisno, prikladno, matemati#ki C:boli

ta#no onoliko koliko vredi;D tuni. Aedan eu4emisti#ni %la%ol ko%a sam se naro#ito %nuao bio

je :oti6i;. :-oje sau#e6e to vam je ena otila; C:otila da piki;B :otila po neto;BD Ne

mora dru%ima naturati re# :umreti;, #ak i ako je sam uvek koristi. Postoji nekakva sredina.

Na jednom prijemu, na koji bismo obi#no doli zajedno, jedan poznanik mi je priao i rekao,

prosto8 :Neko ti nedostaje.; o mi je delovalo ta#no, u oba smisla.


44/70

3alosti ne objanjavaju jedna dru%u, ali mo%u se preklapati. e tako postoji nekakvo

sau#esnitvo me*u oalo6enima. Samo vi znate ono to znate 2 makar to bilo i samo to da

znate razli#ite stvari. Proao si kroz o%ledalo, kao u nekom !oktoovom 4ilmu, i naao se u

svetu #iji su lo%ika i obras"i preure*eni. Aedan mali primer. ri %odine pre ne%o to je moja

ena umrla, jedan moj stari prijatelj, pesnik !risto4er Eid, tako*e je ostao udova". Pisao je o

smrti svoje ene i njenim posledi"ama. 5 jednoj pesmi, opisao je kako se ivi odri#u onih

koji su umrli8

a i ja znam plemensku elju za nametanjem

tabua i pravila0 nepristojno se ponaam,

spominjem za ve#erom svoju umrlu enu.

ren tiine, zajedni#ki strah, mu#ni ok.

!ad sam prvi put pro#itao te stihove, pomislio sam8 mora da ima mno%o #udne

prijatelje. Pomislio sam i8 nisi valjda stvarno mislio da se nepristojno ponaaB !asnije, kada

je doao red na mene, shvatio sam. Eano sam doneo odluku Cili, verovatnije, s obzirom na

haos u mojoj %lavi, odluka se donela samaD da pri#am o svojoj eni kad %od budem imao

elju ili potrebu za tim8 njeno spominjanje bilo bi normalan deo svako% normalno% raz%ovora

2 premda je :normalno; davno nestalo. rzo sam uo#io kako alost klasi4ikuje i preure*uje

one oko oalo6eno%0 kako se prijatelji proveravaju0 kako neki poloe test, a neki padnu.

Stara prijateljstva se mo%u produbiti zajedni#kom tu%om0 ili se iznenada u#initi bezna#ajna.

-ladi prolaze bolje od sredove#nih0 ene bolje od mukara"a. o ne bi trebalo da predstavlja

iznena*enje, ali ipak %a predstavlja. Naposletku, o#ekuje da 6e oni koji su ti najblii po

%odinama i polu i bra#nom statusu najbolje razumeti. !akva naivnost. Se6am se jedno%

raz%ovora :za ve#erom; u restoranu s troji"om oenjenih prijatelja otprilike mojih %odina.

Svaki ju je poznavao mno%o %odina 2 moda osamdeset ili devedeset ukupno 2 i svaki bi

rekao, da %a neko pita, da ju je voleo. Spomenuo sam njeno ime0 niko se nije nadovezao.


45/70

5#inio sam to opet, i opet nita. -oda sam tre6i put namerno pokuao da ih isprovo"iram,

poto me je raestilo neto to nisam doiveo kao u#tivost, ve6 kao kukavi#luk. 5 strahu da

dotaknu njeno ime, odrekli su je se tri puta, a zbo% to%a se moje miljenje o njima promenilo

na%ore.

u je i pitanje %neva. Neki su %nevni na osobu koja je umrla, koja ih je napustila,

izdala ih iz%ubivi ivot. Ima li i#e% ira"ionalnije% od to%aB Eetki su oni koji umru svojom

voljom, #ak ni ve6ina samoubi"a. Neki od oalo6enih %nevni su na o%a, ali ako on ne

postoji, i to je ira"ionalno. Neki su %nevni na univerzum zato to je dozvolio da se to do%odi,

zato to je situa"ija neumitna, neopoziva. Aa nisam ose6ao ba to, ali tokom te jeseni &KK),#itao sam novine i pratio do%a*aje na televiziji s nepodnoljivom ravnoduno6u. :7esti; su

mi iz%ledale samo kao ve6a, uvredljivija verzija onih autobusa punih nezainteresovanih

putnika, %orivo njihovo% prevozno% solipsizma i neznanja. Iz neko% razlo%a, bilo mi je

veoma vano da =bama pobedi na izborima, ali nisam mario %otovo ni za ta vie na svetu.

Eekli su da 6e se "eo 4inansijski sistem moda uruiti i propasti, ali to me nije brinulo. Nova"

nije mo%ao da je spase, sto%a, od kakve je koristi nova", i u #emu je poenta spasavanja

nje%ove %laveB Eekli su da se svetska klima pribliava ta#ki bez povratka, ali, to se mene

ti"alo, mo%la je dosti6i i pre6i tu ta#ku. 7ra6ao bih se kolima iz bolni"e i u jednom delu puta,

taman pre jedno% elezni#ko% mosta, u %lavu bi mi dole te re#i, i ponovio bih ih na%las8 :o

su samo univerzum i nje%ova posla.; o je :sve; to je :to; 2 to o%romno, strahovito :to; 2

bilo. Nije bilo nikakve utehe u tim re#ima0 moda su one bile samo na#in da se oduprem

dru%im, lanim utehama. $li ako su to bili samo univerzum i nje%ova posla, mo%ao je i sam

sebi da ih radi, i da se nosi. ta se mene ti"alo spasavanje sveta ako svet nije hteo, nije mo%ao

da spase njuB

Aedna prijatelji"a #iji je mu %otovo na mestu umro od lo%a kada je imao oko pedeset

pet %odina rekla mi je da nije bila %nevna na nje%a, ve6 na #injeni"u da nije (nao. Nije znao

da 6e umreti, nije imao vremena da se pripremi, da se oprosti od nje i njihove de"e. o je

oblik %neva prema univerzumu. Gneva na ravnodunost 2 ravnodunost ivota koji prosto

traje dok se prosto ne okon#a.


46/70

ako da se %nev umesto to%a moe upraviti prema prijateljima. >bo% njihove

nesposobnosti da kau ili u#ine ono to treba, zbo% nepoeljne nametljivosti ili prividne

froideur. $ poto oalo6eni retko kad znaju ta im treba i ta ho6e, ve6 samo ono to im ne

treba i to ne6e, #esto se do%a*a da se neko uvredi ili da neko%a uvredi. Neki prijatelji se

plae alosti koliko i smrti0 izbe%avaju te kao da se boje zaraze. Neki, a da to i ne znaju, od

tebe o#ekuju da ali i za njih. +ru%i %lume veselu prakti#nost. :I;, pita me %las preko

tele4ona, nedelju dana poto sam sahranio enu, :ta ima kod tebeB 1o6e li i6i nekud na

odmor da pea#iB; 7i#em na tele4on minut ili dva, onda sputam sluali"u. Ne8 pea#enje je

neto to smo radili na zajedni#kim odmorima, kada je moj ivot bio na dru%om nivou.

$li za#udo, kad sad po%ledam, to uvredljivo pitanje nije bilo toliko neshvatljivo.

Povremeno, tokom %odina, zamiljao sam ta bih mo%ao uraditi ako se u mom ivotu do%odi

:neto loe;. Nisam to :neto loe; sebi potpuno de4inisao, ali mo%u6nosti su bile vrlo

o%rani#ene. 5napred sam odlu#io da 6u u#initi neto trivijalno i neto mno%o ozbiljnije. =vo

prvo je zna#ilo da 6u napokon podle6i Eupertu -erdoku i prijaviti se za "elokupan asortiman

sportskih kanala. +ru%o je zna#ilo da 6u pei"e, sam, pre6i s jedno% na dru%i kraj Fran"uske 2

ili, ako to bude neizvodljivo, s jedno% na dru%i kraj jedno% njeno% u%la, ta#nije, du !anala di

-idi, od Sredozemno% mora do $tlantsko% okeana, sa sveskom u ruksaku u kojoj bih

zabeleio svoje pokuaje da se izborim s :ne#im loim.; $li kada je dolo do to%a, nisam

imao elju da obujem #izme. $ :odmor s pea#enjem; teko da bi bio pravi naziv za taj mar

alosti.

Predla%ali si mi dru%a#ije razonode, davali dru%e savete. Neki su rea%ovali kao da jesmrt voljene osobe prosto ekstremni oblik razvoda. Preporu#ivali su mi da nabavim psa.

Sarkasti#no bih od%ovorio da to ba i nije neka zamena za enu. Aedna udovi"a me je

savetovala da se :trudim da ne prime6ujem dru%e parove; 2 ali ve6ina mojih prijatelja jesu

parovi. Neko je predloio da iznajmim stan u Parizu na est mese"i, ili, ako ne to, :ku6i"u na

plai na Gvadelupu;. =na i njen mu vodi6e ra#una o mojoj ku6i dok ja nisam tu. o bi im

od%ovaralo, a :imali bismo i batu za Fredija;. aj predlo% je sti%ao i2mejlom poslednje%

dana ivota moje ene. $ Fredi je bio njihov pas.


47/70

Naravno, i =ni ihi i savetodav"i ose6a6e vlastitu alost, a moda i vlastiti %nev, koji

je moda usmeren ka nama 2 ka meni. -oda bi hteli da kau8 :voja alost je sramota.

Samo #ekamo da pro*e. 5z%red, manje si zanimljiv bez nje.; Co je ta#no8 zaista se ose6am

manje zanimljivo bez nje. !ada, sam, raz%ovaram s njom, vredi me sluati0 kada raz%ovaram

sam sa sobom, ne vredi. :Aao, prestani da mi dosa*uje;, prekorim sebe na%las, dok sebi

neto ponavljam.D +a, ako bi to pomislili, sloio bih se. Aedan ameri#ki prijatelj mi je

otvoreno rekao8 :5vek sam mislio da 6e ona ispratiti tebe.; Potpuno sam razumeo8 moj

opstanak delovao je kao manje verovatna op"ija. $li moda je mislio i da bi mu drai bio

njen opstanak ne%o moj. $ i s tim teko da se ne bih sloio.

$ ne zna ni kako iz%leda dru%ima. o kako se ose6a i kako iz%leda moe i ne

mora biti isto. Pa, kako se ose6aB !ao da si pao s visine od nekoliko desetina metara, sve

vreme svestan, i do#ekao se na no%e u leji rua treskom koji te je nabio u zemlju do kolena, i

od #ije% su ti udara unutranji or%ani prsli i izleteli iz tela. ako se ose6a, i zato bi onda

iz%ledao dru%a#ijeB Nije ni #udo to pojedin"i ho6e da skrenu raz%ovor na neku bezbedniju

temu. $ moda ne izbe%avaju smrt, niti nju0 izbe%avaju tebe.

Ne verujem da 6u je nekad ponovo videti. Nikad je vie ne6u videti, #uti, dodirnuti,

za%rliti, sluati, smejati se s njom0 nikad vie ne6u #ekati njene korake, osmehivati se kad

#ujem otvaranje vrata, uklopiti njeno telo u svoje, svoje u njeno. $ ne verujem ni da 6emo se

ponovo sresti u nekom dematerijalizovanom obliku. 7erujem da je mrtvo mrtvo. Neki misle

da je alost neka vrsta nasilno%, premda opravdano%, samosaaljenja0 neki da je to prosto

vlastiti odraz u oku smrti0 tre6i kau da im je ao ono% koji je preiveo, jer on prolazi kroz

sve to, dok iz%ubljena voljena osoba vie ne pati. akvi pristupi pokuavaju da se izbore sa

alo6u tako to je umanjuju 2 a isto se tako ophode i prema smrti. a#no je da je moja alost

delom usmerena ka meni 2 vidite ta sam ja iz%ubio, vidite kako je moj ivot okrnjen 2 ali vie

je, mno%o vie, od samo% po#etka, vezana uz nju8 vidite ta je ona iz%ubila, sada kad je

iz%ubila ivot. Ponekad mi se #ini da je najvie iz%ubio sam ivot, da je zapravo on taj koji je

u"veljen, jer vie nije izloen onoj njenoj ozarenoj radoznalosti.


48/70

=alo6eni su %nevni kada dru%i zaziru od #injeni"a, od istine, #ak i od obi#no%

spominjanja imena. $ opet, koji deo istine oalo6eni sami %ovore, i koliko #esto spletkare u

izvrdavanjuB Aer istine u koje su upali, ne samo do kolena, ve6 do sr"a, vrata, moz%a,

ponekad se ne mo%u opisati0 ili, #ak i ako se mo%u opisati, ne mo%u se iskazati. Se6am se

prijatelja koji je imao kamenje u u#noj kesi i iao na opera"iju da se ono ukloni. Eekao je da

je to bilo neto najbolnije to je ikada pretrpeo. io je novinar, i navikao je da opisuje stvari0

upitao sam %a da li bi mo%ao da opie taj bol. Po%ledao me je, o#i su mu zasuzile kad se to%a

prisetio, i nije nita rekao0 nije mo%ao da prona*e re#i koje bi bile makar pribline. $ re#i

zakazuju i na niem, prosto raz%ovornom nivou. !ada sam bio u najdubljoj alosti, jedan

poznanik me je pitao, pred dru%ima, :I, kako siB; =dmahnuo sam %lavom da mu stavim do

znanja da to nije mesto za to Cpreko stola, za vreme %lasno% ru#kaD. Nije se dao, ve6, kao da

mi susretljivo objanjava pitanje8 :Ne, ali kako si u sebiB; I%norisao sam %a0 osim to%a,

nisam se ose6ao usebi, ve6 potpuno van sebe. -o%ao sam to prenebre%nuti i re6i, na primer,

:Nekad dobro, nekad loe.; o bi bio pristojan, doli#an i en%leski od%ovor. =sim to se

oalo6eni retko kad ose6aju pristojno ili doli#no, pa #ak i en%leski.

Pita se8 u kolikoj meri u svem tom haosu nedostajanja meni nedostaje ona, ili mi

nedostaje ivot koji smo zajedno vodili, ili mi nedostaje ono u njoj zbo% #e%a sam bio vie

svoj, ili mi nedostaje jednostavno drutvo, ili Cne tako jednostavnaD ljubav, ili sve to, ili

zajedni#ki deli6i sve%a to%aB Pita se8 kakve sre6e ima u obi#noj uspomeni na sre6uB I kako u

svakom slu#aju to moe 4unk"ionisati, s obzirom na to da se sre6a uvek sastojala od ne#e% to

smo deliliB Samotna sre6a 2 to zvu#i kao spoj suprotnosti, neverovatna skalamerija koja se

nikad ne6e podi6i sa zemlje.

Pitanje samoubistva javlja se rano, i sasvim lo%i#no. Skoro svaki dan prolazim

jednom deoni"om trotoara u koju sam %ledao kada mi je ta ideja prvi put pala na pamet. +a6u

sebixmese"i, ilix%odina Cnajvie dveD, a onda, ako ne mo%u da ivim bez nje, ako se moj

ivot svede na obi#no pasivno trajanje, posta6u aktivan. 5brzo sam znao i koji metod bih

odabrao 2 topla kupka, #aa vina kraj slavine, i neverovatno otar japanski no za rezanje


49/70

mesa. Jesto sam pomiljao na to reenje, i jo uvek pomiljam. !au Cmno%o to%a :kau;

kad je re# o alosti i trpljenju alostiD da razmiljanje o samoubistvu smanjuje rizik od

samoubistva. Ne znam da li je to ta#no8 nekima si%urno pomae da razrade plan. ako da je,

po svoj prili"i, razmiljanje o samoubistvu ma# sa dve otri"e.

Prijatelj #iji je partner umro od side nakon to su osam %odina bili zajedno, rekao mi

je dve stvari8 :Samo je pitanje kako pre%urati no6; i :Aedina dobra strana je 2 moe da radi

ta %od ho6e.; Prvo meni nije predstavljalo problem 2 prosto uzme od%ovaraju6u dozu

od%ovaraju6ih pilula0 ne, problem je pre bio u tome kako pre%urati dan. to se ti#e ono%a da

mo%u da radim ta %od ho6u8 za mene, to je obi#no zna#ilo da radim neto s njom. !ad je re#o onome to sam voleo da radim sam, razlo% je delimi#no bio taj to sam uivao da posle njoj

pri#am o tome. =sim to%a, ta sam sad hteo da radimB Nisam eleo da pea#im du !anala di

-idi. 3eleo sam, vrlo snano, upravo suprotno8 da budem kod ku6e, u prostoru koji je ona

stvorila i u kome se i dalje, u mojoj uobrazilji, kretala. to se ti#e razvaljivanja od svih

postoje6ih i mo%u6ih vanijih sportskih do%a*aja, otkrio sam da su mi potrebe krajnje

osobene. okom tih prvih mese"i, eleo sam da %ledam sport za koji se %otovo uopte ne bih

emo"ionalno vezivao. Prijale su mi 2 mada je taj %la%ol prejak da opie nekakvo letar%i#no

pra6enje 2 4udbalske utakmi"e izme*u, na primer, -idlsbroa i Slovana iz ratislave Cidealno,

revan utakmi"a, a da sam propustio prvuD, na nekom nevanom evropskom turniru oko ko%a

su se uzbu*ivali u%lavnom oni iz -idlsbroa i ratislave. 3eleo sam da %ledam sport prema

kome bih obi#no bio ravnoduan. Aer sada sam i mo%ao biti samo ravnoduan0 nije mi ostalo

ose6anja za jo neto.

3alim za njom jednostavno i apsolutno. 5 tome je moja sre6a i moja nesre6a. Na

samom po#etku pale su mi na pamet re#i8 Nedostaje mi u svemu to radim, i u svemu to ne

radim. ila je to jedna od onih re#eni"a koje sam sebi ponavljao kao potvrdu ono%a %de sam i

ta sam. !ao to bih se, voze6i ku6i, pripremio za povratak %lasno %ovore6i8 :Ne vra6am se

ni s njom, ni njoj.; !ao to bih, kada neto ne bi radilo, pokvarilo se ili za%ubilo, sebe umirio

re#ima8 :Na skali %ubitka, to nije nita.; $li solipsizam alosti je takav da nisam skoro ni

pomiljao na stupnjeve i razlike dok mi jedna prijatelji"a nije rekla da mi zavidi na alosti.

>ato, pobo%u, upitao sam. >ato to, :ako M Onjen mu umre, meni 6e biti komplikovanije.;


50/70

Nije dalje objasnila0 niti je trebalo. $ ja sam pomislio8 moda je, na neki na#in, meni i lako.

Prvi put kad sam bio razdvojen od nje due od dan2dva 2 otiao sam na selo da piem 2otkrio sam da mi, povrh Cili moda, podnoD svih predvidivih na#ina, nedostaje i moralno. o

me je iznenadilo, ali moda nije trebalo. Ljubav moda ne vodi onamo kuda mislimo ili se

nadamo, ali, bez obzira na ishod, trebalo bi da bude poziv na ozbiljnost i istinu. $ko nije

takva 2 ako ne donosi nita moralno 2 onda ljubav nije nita dru%o do preteran oblik uitka.

+ok mi se #ini da alost, suprot

dzulijan barns - nivoi zivota

Documents