Egzemplarna nastava:Prednosti: uspešno se obrađuju šire nastavne celine sa dosta sličnih sadržaja, povećava se aktivnost učenika, doprinosi osamostaljivanju učenika, navikava učenike na korišćenje savremene nastavne tehnologije, razvija moć opažanja i uopštavanja.Nedostaci: rad po tuđem modelu, traženje originalnih modela za rešavanje svih životnih situacija je nerealno, teško je odabrati tipčne sadržaje i modele i reći da su baš oni pravi.Timska nastava:Protagonisti timske nastave se zalažu za: kvalitetniju komunikaciju subjekata u nastavi, fleksibilniji pristup u grupisanju učenika u nastavi, fleksibilniji pristup vremenskom trajanju nastavnog rada, bolje uslove rada u nastavi, interdisciplinarni i celovit pristup proučavanju nstavnig gradiva, individualizaciju nastavnog rada i sve vrednosti koje iz nje proizilaze.Prednosti: kombinovanje najuspešnijih specijalnosti nastavnika, demonstracija višegodišnjeg iskustva, fleksibilnost pri izboru sadržaja i korišćenju vremena rada, diferencijacija i individualizaciaj rada u nastavi, korišćenje raznovrsnih izvora znanja i veća aktivnost učenika.Nedostaci: nedovoljno definisan nastavni sistem, previše se zasniva na neargumentovanoj kritici RPČ sistema, sve njene vrednosti su oslonjene na postojećesisteme nastave i sociološke oblike nastavnog rada. Organizacija timske nastave je složena.Problemska nastava: Problem je subjektivni doživljaj nečega, neke teškoće, prepreke, smetnje i svega onoga u čemu učenik ranije nije bio. Problemska situacija je specifično psihičko stanje nastalo u knfliktu subjekta (učenika) i objekta (nečega izvan njega). To je stanje iznenađenja, mentalne zbunjenosti, mogućeg negativnio uticaja nevažnih i nepoznatih svojstava na rešavanje problema. Tvorci geštalt teorije navode četiri faze u rešavanju problema, a to su:1) preparacija (upoznavanje elemenata problema)2) inkubacja (privdan mir u kom je misao ipak aktivna)3) iluminacija (iznenadno rešenje)4) verifikacija (proveravanje).Problem ima: vaspitni, obrazovni i emocionalni značaj.Obrazovni značaj problema: povećanje kvantuma znanja, trajnost stečenih znanja, primenljivost stečenih znanja pospešivanje učenja pomoću transfera, znatno smanjenje grešaka u mišljenju, bolje shvatanje suštine zakonitosti veća sposobnost za rad i učenje, razvoj kritičkog mišljenja, razvoj sposobnosti za pronalaženje različitih odgovora, mogućnost istraživačkog pristupa.Emocionalni značaj problema: zainteresovanost i motivacija koja prati učenje, bolja angažovanost i upornost u traganju za racionalizaciom u iznalaženju puteva za rešavanje

problema, bolji napor da se uklanjanjem teškoća u rešavanju problemske situacije dođe do postavljanja hipoteze.Vaspitni značaj problema: usmerenost ka cilju, stanje zadovoljstva zbog nađenog rešenja, kolektivni duh, želja za saradnjom s drugima, osećanje divljenja prema nauci.