ekonomija, sokic, fpn, usmeni deo

8/12/2019 ekonomija, sokic, fpn, usmeni deo

1/42

41. EKONOMSKA POLITIKA I MMF I PROBLEMI ZADUIVANJA I KREDITIRANJANaa ekonoska politika koristi kao intrument izrvavanja ekonomskih reformi i ekonomskog rasta,inostrano kretitiranje (inokreditna strategija). sa stanovita makroekonomije ova vrsta kreditiranja(ulaganja kapitala) predstavlja potencijal tj. proirenje mogunosti, pre svega proizvodnje u cilju bregekonomskog razvoja. edjutim, javlja se dilema po pitanju obima, vrste, karaktera (na!in davanja iuzimanja) ali i porekla kredita.

Nakon vraanja nae zemlje u !lanstvo "#a ( a posle promene vlasti) " i $vetska banka zaobnovu i razvoj postaju klju!ni igra!i u sprovodjenju elemenata reformi koji razli!itm formamadelovanja uti!u na vladajuu ekonomsku politiku. %ezultat toga je &stend#baj' aranman i otvaranje

postupka reprogramiranja naih dugova u ariskom i ondonskom klubu. *vo je uslovljeno od strane"#a sprovodjenjem dogovorenog ekonomskog programa + realizacijom obeanih kredita.$trategija &urgentne srpske ok terapija' ne daje o!ekivane rezultate ( ovu strategiju sprovodi ").$adraji i pravi rezultati nisu postupni. poredjenju sa ostalim postsocijalisti!kim dravama efekti sukrajnje negativni.$trateg "#a, -efri $aks optuuje $- i druge industrijski mone zemlje da koriste "#uspoljnopoliti!ke ciljeve. " ima / kolonijalisti!ki poghled na svet 0.

Nobelovac prof. 1. $tiglic isti!e / " je konmbinovao novac sa uslovima koji bi reili uzorke krize.

2i uslovi i novac su trebali da ubede kreditore da nastave kreditiranje svojih dunika. 3ako su uslovibili odgovornost "#a, programi su propali. 0 ovom trenutku naa privreda nije u mogunosti da smanji stopu inozaduenosti pa se otvara pitanjeduni!ke krize i servisiranja spoljnjeg duga to je u direktnoj vezi sa ekonomskim programom iubrzanim razvojem. 0najvei potencijal lei u premetanju srpskih resursa kao temelja trineekonomije i drugih mera od kojih zavise reforme u glavnim oblastima 0 #$vetska banka (podvukao$$). nutranji faktori koji daju loe rezultate su 4 slaba politika strukturnih reformi, spor proces

privatizacije, reformi preduzea, treovinske liberalizacije...ktuelni problemi

# zaduivanje u inostranstvu pod nepovoljnim kamatnim uslovima se nastavlja pa nam pretiopasnost od duni!kog ropstva

# posle 5666 god., naa zemlja je pogorala poloaj prema stranim poveriocima nasuprot tvrdnjiabusa da nije

# opasnost od sloma reformi kao posledica poveanja stope zaduenosti u uslovimanezadovoljavajueg rasta i razvoja privrede

# problem siromatva$oki je upozoravao na !injenicu da je posle raspada $"%1, $%1 prihvatila 78,95: duga "ederacije

pod pritiskom "#a. *n pita, ko je doneo ovakvu odluku i zato toliko procenat; *vo je dodatnanepovoljnost za nae finasijske i ekonomske tokove jer je spoljni dug nasledjeni i novi u krajnjemzbiru jedinstvena obaveza.ritika ekonomske politke od strane privrednika i eksperata4

# visok kurs dinara poskupljuje izvoz (direktna polsedica)# Narodna banka $rbije se pretvorila u neekonomsku dravnu instituciju koja namee elementeekonoske politike

?


2/42

# kurs ne prati rast cena pa se zagovara devalvacija (smanjenje vrednosti dinara).# naa industrija je potpuno nekonkurentna tako da monetarna politika nerealnog deviznog kursa

ne moe reiti taj problem. 1edini lek je privatizacija i velike investicije.# onetarna politika je nerealna i subjektivisti!ka. *vaj subjektivizam se ogleda u tome to sve

odluke donosi isklju!ivo guverner.# olitika kursa dinara ostvarena je nezavisno od stanja proizvodnje. oveanje kupovne moi

valute omoguena je kreditima iz inostranstva, donacijama, otpisu duga pa na dugi rok nijeodriva. -a bi bile odriva moramo podii obim proizvodnje.

44. SPOLJNOTRGOVINSKA POLITIKA VELIKA ANSA ZA SVEVLASTSPOLJNOTRGOVINSKI DEFICIT

$poljnotrgovinska politika kao deo ekonomske politike izraz je naih ekonomskih odnosa sainostranstvom. *na direktno uti!e na ekonomnske reforme.

Nau spoljnotrgovinsku politiku karakterie spoljnotrgovinski deficit. 2o je direktna poledica loeekonomske politike. Nai ekonomski i politi!ki stratezi zaboravljaju da se svaki izvoz mora platitiuvozom ili kreditom (donacijom).

i nemamo kontinuiranu politiku ostvarivanja spoljnotrgovinske (uvozno#izvozne) strategije todirektno ko!i progres nae privrede.$poljnotrgovinski bilans jeste odnos svih primanja i potraivanja nae zemlje prema drugim zemljamau periodu od ?. godine. *dbijanje da se sagleda neto pozicija nae zemlje u medjunarodnim odnosimaonemoguava sagledavanje finasijskog poloaja nae zemlje u okviru svetske privrede i tokovakapitala. @konomski odnosi sa inostranstvom su klju!ni za ekonomski i drutveni razvoj.ogrena spoljnotrgovinska ekonomska politika datira iz autarhijskog viedecenijskog razvoja.vodjenjem sankcija menjaju se dosadanji odnosi i razvijaju druga!ije forme spoljnotrgovinske

politike (siva ekonomija). 3 pored sankcija mnoge zemlje sveta su pristale da izvoze robu u nauzemlju. 2o je na zapadu bilo preutkivano. kidanjem sankcija javlja se potreba za uspostavljanjemnovog spoljnotrgovinskog sistema, ukidanja administrativnih prepreka i ograni!enja. 2ada se

uspostavlja saradnja sa medjunarodnim organizacijama. *ne su uslovile liberalizciju spoljne trgovine inametnule nacionalnu strategiju i ekonomsku politiku razmene sa inostranstvom kroz prihvatanjetrgovinskih sporazuma $2* (svetska trgovinska organizacia) i @.*staje otvoreno pitanje ravnopravnosti zemalja u!esnica u spoljnotrgovinskoj razmeni.iberalizacija spoljnotrgovinskog reima donela je nekontrolisanu konkurenciju za mnotvo roba iusluga ali i kobnu orjentaciju na uveanje spoljnotrgovinskog deficita. z prisutne oblike privatizacije,ove !injenice pogubno uti!u na nau proizvodnju i izvoz.3majmo u vidu sa $AB ima ugovore o bescarinskoj medjusobnoj razmeni sa %usijom i Celorusijom islobodnu trgovinu sa Drvatskom, CiD, akedonijom i adjarskom. olitika @ i " doivele sudebakl u konkretnim empirijskim rezultatima primene.

4. NULA NA EKSPERTSKOJ I POLITI!KOJ PODLOZI

>ada govorimo o uspenosti rada =lade, preovladjuju dva miljenja4 1edno miljenje =lade, tj. njenihpristalica koji veli!aju uspeh i rezultate njenog rada. Dvalospevi i samoreklamerstvo =lade nisu usaglasnosti sa !injenicama. $a druge strane eksperti ocenjuju rad =lade na osnovu rezultataspoljnoekonomske, socijalne, razvojne politike, rasta industrijske proizvodnje i po drugim relevantnimmerilima. -r Coko ijatovi isti!e da je =lada puno radila a malo uradila. *pta ekonomskastabilnost je ugroena odsustvom politike stabilnosti i ravnotee o spoljnotrgovinskom deficitu.

Nova vlast je usred medjukoalicionih sukoba nesposobna da uspostavi ekonomsku politiku koja biimala realne ciljeve i koristila stru!no#nau!ne instrumente i mere u promeni fundamentalno negativnih

tendencija. mesto toga ona opravdava neostvarenje predizbornih obeanja nepostojeimargumentima.Njena ekonomska politika doprinosi odlaganju i reformi i poveanju socijalnih tenzija inezaposlenosti. korist toga izneemo sledee pokazatelje4

5


3/42

# ne postoji celovita dugoro!na politika (ekonomska) ve samo skup elja koje su nerealne ineodgovaraju potrebama,

# jo postoji siva ekonomija. Aveta mito i korupcija (duvanska mafija, eerna afera, vercirokih razmera),

# tvrdjivanje veli!ine C- je nerealno visoko. %ast bruto drutvenog proizvoda je pokazateljuspenosti ekonomske politike pa nije !udno to se manipulie sa rezultatom. =last regresivne

tokove prikazuje kao progresivne. neophodna je vea stopa rasta C-#a, na nivou ?6:godinje da bi samo ubrzali razvoj,# ad proizvodnje je glavni realni u!inak vlasti. 3ndustrija je klju!na razvojna delatnost jednog

drutva. >ao osnova njegovog razvoja nema alternativu,# nutranja dugovanja privrednih i poslovnih subjekata oslikavaju dubinu ekonomske krize.

*na nisu medjusobno regulisana i poveavaju se. Nelikvidnost raste E primer4 ukoliko firma u$rbiji osniva drugu firmu u inostranstvu4 ta strana firma uvozi opremu od proizvodja!a oninee uveati fakturu. li ako je firma vlasnika iz $rbije koja je osnovana u @ kupac opreme,ona posle kupovine dostavlja uveanju fakturu firmi u $rbiji. Na taj na!in vie milijardi dolaraodlazi neregularno iz $rbije. Nelikvidnost raste kao posledica naduvanih faktura. *vo

prouzrokuje i nestaicu obrtnih sredstava i dodatnu nelikvidnost privrednih subjekata.

# >onfuzija u platnom prometu (prelazak platnog prometa u banke),# -eficit u spoljnotrgovinskom bilansu. Na izvoz pokriva manje od F6: vrednosti uvoza.nikada u istoriji $rbije nije zabeleen vei deficit. >* C3 $@ $N3%* $*1N*2%B*=3N$>3 -@"3A32;#


4/42

?. -rava je zadrala mnotvo funkcija iz doba socijalizma. *na finansira prosvetu,kulturu,zdravstvo, nauku ali i druge paradravne institucije I privredne komore... -ominiradravna distribucija umesto trine racionalizacije.

5. -olo je do ekonomsko#socijalnog raslojavanja. $ocijalno ugroeni slojevi gradjana su uveini. enzioneri ne mogu da preive sa malim penzijama, maldi nemaju perspektivu.akva je uloga sindikata u dananjim radno#pravnim, ekonomsko#socijalnim i politi!kim zbivanjima;>oliko su sindikati svojim delovanjem ili nedelovanjem pomogli negativnom delovanju politike (iekonomske politike) na ekonomske tokove;oliti!ke partije svoj uticaj na sindikate vre infiltriranjem svojih !lanova u vrhove sindikata vreinfiltriranjem svojih !lanova u vrhove sindikata. Na taj na!in one potiskuju sindikat sa scene i slabesindikalnu ulogu i mo u pregovorima. $vakodnevna proena politi!kih stavova o vladajuimstrukturama oslikava se u sindikatu, dok medjusindikalna saradnja ne postoji. *ni se ne mogusuprotstaviti politici masovnog otputanja, nezaposlenosti, nesigurnosti i padu standarda. >rizasindikata se ogleda i u tome da su oni postali faktori odravanja krize i promoteri ekonomske politikesocijalnih tenzija.>olektivno pregovaranje (socijalni dijalog), kao institucija razvijenih ekonomija i oblik sindikalne

borbe pretvoreno je u farsu i teak oblik manipulacije. -rava je nametnula uslovi i na!in utvrdjivanjareprezentativnosti pojedinih sindikata ostavljajui !lanstvo bez pravih predstavnika. tako seinstitucionalizacija kolektivnog pregovaranja (tripartitnog dijaloga I drava I sindikat I poslodavci)seli u podru!ije dravne regulative eliminacijom sindikalne konkurencije u korist jednoga ili dva svoja(dravna) sindikata. $indikati u zemljama tranzicije gube bitku sa dravom jer se nisu nametnuli kaoravnopravni subjketi u reavanju problema vika zaposlenih, nezaposlenosti, pada plata i standarda.*ni su na periferiji dogadjanja u procesima svojinske transformacije. $indikat kao zatitinik pravaradnika u privatizaciji ne postoji. *ni su neorganizovani i nesposobni da u!estvuju u reformama idrutvenim problemima. *ni podravaju ideje politi!kog vrha. to se lepo vidi iz primera da su/reprezentativni sindikati0 u naoj zemlji bili pasivni ili !ak pomogli otputanje radnika iz hala,

preduzea na ulicu.2rebalo bi preispitati oblike saradnje i komunikacije izmedju sindikata i partija. 2reba ostvaritislobodu sindikalnog delovanja i organizovanja. $indikat ne moe biti politi!ki partner, partijama ali je

F


5/42

nezamenjiv partner u pregovorima kada trerba ostvariti to povoljnije uslove socijalnog poloajazaposlenih, vrednovanja rada, obezbedjivanja zatite radne i radno#pravne pozicije !lanstva. tom

pravcu treba traiti njegovu ulogu i cilj.

4%.EKONOMSKA POLITIKA LANOG SOCIJALNOG DIJALOGA I REALNI$NEZADOVOLJSTAVA

$ocijalni dijalog je bitna institucija komunikacije klju!nih subjekata promena u zemljamapostsocijalisti!ke tradicije# sindikata, poslodavaca i drave.edjutim, drava je uspela da neutralizuje uticaj sindikata eliminiui mogunost organizovanihgeneralnih trajkova, nereda veih razmera kao izraz opravdanih nezadovoljstava. Na taj na!in =ladamoe da sprovodi ekonomsku politiku samovolje i subjektivizma.$indikalni lideri ne uivaju poverenje radnika. rema procenama, svakog dana u trajku je izmedju 9#?6.666 radnika. $rbiji forma socijalnog dijaloga je odredjena formiranjem ekonomsko#socijalnog saveta (566?.g.) njemu su u!ee uzela dva, a kasnije tri sindikata ali ni jedan od njih nije dokazao svojureprezentativnost. 2akodje, formirano je ?+ ekonomsko#socijalnih saveta na lokalnom nivou i J

komisija pri savetu nadlenih za razli!ite oblasti. >rajem 5665. godine savetu je pristupila nijaposlodavaca koju stru!njaci ocenjuju kao organizaciju paradravnog tipa. *na je svoje interese iznelau konceptu /ubrzane privatizacije0 ali i traei povlaenja u odnosu na dugovanja i ekstraprofit.ostavl!ja se otovoreno pitanje legitimiteta socijalnih partnera. ko pogledamo rezultate koji su

postignuti namee se zaklju!ak da je na sceni lani socijalni dijalog. rezultati su sledei4privatizacija je donela radno#pravni haos zajedno sa otputanjem radnika po svim osnovama. *dgovorsindikata ostaje sporan. -ovodi se u pitanje njihova reprezentativnost. $ve vie analiti!ara pojavneoblike socijalnog dijaloga ocenjuju kao prevaru vlasti. @videntna je neravnopravnost socijallnih

partnera i medjusobno nepoverenje. =lada je dominantan pregovara! jer je istovremeno i velikiposlodavac (pokriva treinu od ukupno zaposlenih, dok su sindikat i poslodavci znatno slabiji i ne !inenita da poboljaju poloaj. takvim uslovima o!ekujemo bujanje nezadovoljstva radnika koje e biti

brutalno i imati fatalne posledice.od nas umesto ekonomske logike trita vlada subjektivizam koji potencijale nae zemlje privodisamorazaranju. ogika politi!ke dominacije postaje sila ograni!avanja mogunosti.

4&. TRANZICIONI PROCESI U POSTSOCIJALISTI!KIM ZEMLJAMA

# noge postsocijalisti!ke (sve) zemlje prole su ili prolaze kroz tranzicione procese. rezultatisu razli!iti, pozitivni, vrlo negativni, !esto nerealno prikazivani. ri tome se kao najvanijedoivljavaju ocene $vetske banke i ". Na osnovu njihovog stava prema nekoj zemlji iodredjuje se i ponaanje /ek.#finasijskog0 okruenja prema toj zemlji. vrlo zna!ajne za

pozitivne reformske promene su strane direktne investicije. oliti!ke ologarhije su pokuale daprevode konstituisanje novog poretka. oe se rei da postoji podela na zastupnike radikalnihreformi i na one koji formalno zagovaraju reforme, a zalau se za status Kuo.

# #2ranzicija u postsocijalisti!kim zemljama podrazumeva4 sveobuhvatne ek. drutvene isocijalne i druge izmene, uz konstituisanje novog trino#pravnog poretka i savremenihdemokratskih institucija istinsku pluralisti!ku demokratiju, socijalnu i pravnu dravu. *pet se

javljaju velike razlike u tranzicionim procesima i sadrajima reformi.


6/42

postoje tvrdnje da je neka akcija moda dobra, ali politi!ki neizvodljiva. postoji i !etvrtavarijanta koja mata o povratku na staro. oni ne uvaavaju geopoliti!ke promene sveta, ni

promenu medjunarodnog poretka.# romene u isto!noevropskim zemlajam (osim lbanije) po!inju u jesen ?L+L. godine.

%adikalne reforme su predhodnih godina bile guene iz politi!kih i ideolokih razloga. $vezemlje postsocijalizma susreu se sa nunou daljih, radikalnih reformi, ali je !injenica da su

na tom putu birali razli!ite metode reformi, reforme su se odvijale razli!itim tempom i imale surazli!iti sadraj.# -ostignuti nivo tranzicije meri se pomou + indikatora4

?. privatizacija velikih i5. privatizacija malih preduzea7. prestruktuiranje privredeF. liberaloizacija cena9. spoljno#trgovinska liberalizacija i devizni sistem8. antimonopolska politikaJ. reforma bankarskog sistema i liberalizacija kamatnih stopa+. trite hartija od vrednosti i nebankarske finasijske institucije

=rednovanje postignutog nivoa tranzicije meri se od ?#F (izuzetno sa FM).ko je sinteti!kiindikator ispod 5 te privrede nisu u tranziciji. Najvee imaju adjarske (7,9) i oljska i$lova!ka (7,59)....

# ri posmatranju ekonomskih pokazatelja i ostvarenih rezultata u nekimzemljama u tranziciji uo!ava se da su nova zakonodavna regulativa i modeli ek. politikestvorili socijalne i politi!ke krize (pad drutvenog proizvoda, pad industrijske proizvodnje,

budetski deficit, rast inflacije, nezaopslenosti, rast spoljneg duga, osiromaenje gradjana ...).# speno irenje procesa tranzicije i odravanje makroekonomske

stabilnosti nuno je povezana sa spoljnim finasiranjem (tu je i to !vrasaradnja sa @).

# 3nflacija i hiperinflacija nuno prate tranzicioni proces u postsocijalisti!kim zemljama.

# $ve zemlje nastale raspadom $"%1 teile su da iskoriste svoje resurse i inostranu naklonost ipomo da bi ostvarile preduslove

# neophodne za uklju!ivanje u @, $2*, savremene svetske trine i druge tokove.%azmatrajui rezultate i predjeni put /treba poi od $*=@N31@ Iekonomski najrazvijenijezemlje u bivoj . $lovena!ki lideri trudili su se da narod grupiu oko ideje odvajanja(govorili su da je srpsko rukovodstvo zatrovano velikodravnim ambicijama). %eferendum jeodran decembra ?LL6. godine (++: za odvajanje). $lovenija je gradila sopstveni modeltranzicije4 u po!etku minimalna a kasnije vrlo prisutne naredbe i sugestije "#a, specifi!nauloga stranih investicija ( druga vlaast bila vrlo uzdrana prema ulaganju inopartnera).%evolucionarni zaokret ?LLL. godine, donet je oristila je projekte koje je finasirala @vropska banka za obnovu i razvoj I doprinosimakroekonoskoj stabilnosti i kvalitetu reformi. $lovenci su veliki kupci naeg trita,

prirodnog kapitala, stratekih preduzea. veto su se pozicionirali u $rbiji i tee da preko nasprodru u %usiju.

# prkos pozitivnim tranzicionim promenama, prisutne su mnoge tekoe, krize, zastoji,tendencije vraanja na staro (subjektivisti!ka eu. politika, privatizacija kao poprite siveekonomije)....

$ve zemlje u tranziciju ulaze s razli!itom istorijom, razli!itim ljudskim i fizi!kim potencijalima

(pou!nost kontrasta %usija, >ina).

8


7/42

'. RUSIJA U TOKOVIMA TRANZICIJE# %aspad $$$%#a po!inje dolaskom Borba!ova (??.mart ?L+9.godine) na !elo A>>$, njegova

/erestrojka0 sjedinila je sile koje su radile na razaranju sovjetskog bloka, $ovjetski savez vrlobrzo se raspada /1eljcinov odlazak bio je vrlo brz kao i utinov dolazak na mesto ? !oveka%uske federacije.

# ostsocijalisti!ka tranzicija pokrenula je pad Cerlinskog zida i raspad $$$%#a i formiranje

azahstan, 2adbekistan,2urkmenistan, zbekistan, krajina,%usija...# 2ranzicija u %usiji sprovodjena je sa 5 impulsa4 ?." (/savetnici sa zapada I $-0) i 5.

politika %usije predvodjena 1elcinom. 2ranzicija je sprovodjena po programimamedjunarodnih finasijskih institucija i ruska privreda nala se u stanju kolapsa.

# %uski ekonomista#akademik $ergej Blajzev, bavio se grekama Bajdarovog kabineta, gde kaonajvanije svrstava4 privatizacija (!ak nije greka nego krivi!no delo Ipodmetanje Hubajsovogzakona o privatizaciji) i liberalizacija cena. %uska privreda privatizovana je za L,9 milijardidolara (%azlika privatizacija u %usiji i oskvi).

# %usija je primala najveu pomo sa


8/42

minimalno u!ee drave) I sniavanjem dabina i veim odvajanjima za amortizacioniproces.

# "aktori oporavka su vidljivi4 skoro duplo vei izvoz od uvoza, krajem 5667.g. vraena je 7Lmilijardi duga (duni!ke obaveze smanjena su zahvaljujuipolitici budetskog deficita imobilizacijom fin. rezervi za podmirivanje duga stranih kreditora. postoji tenja privremeneotplate duga "#u u 5668.g.

# rastu C- investicije i potronja stanovnitva treba da doprinese pola#pola, a doprinos odizvoza je zanemarljiv. %eformski tj. ekonomski progres %usije je evidentan.# %usija bi trebala da ima zna!ajna mesta u /novom svetskom poretku0. ini je prihvaena ideja da tranzicija ima svojeinternacionalne tokove, regionalne specifi!nosti i posebne ograni!enosti koje se ti!u drava ina!ina organizacije vlasti. kina ostvaruje tranziciju (u skladu sa kopenhagenskim dokumentom)ali !uva svoj sitem vlasti i oblik /komunisti!kog, a savremenog / poretka.

# osebni dogadjaji su4 !lanstvo u $2* i ?8 >ongres vladajue kineske komunisti!ke partije.# Najvaniji uspesi tranzicionih procesa4 dinamika ek. reformi, zahvat trine privrede sa

socijalnim, finasijskim i dr. promenama, otvaranje trita, priliv $-3.# *d lL+L.g. C- se gotovo udvostru!io, visoke stope rasta produktivnosti, velike devizne

rezerve, udvostru!en dohodak po glavi stanovnika, niska inflacija, $-3# *vu tranziciju odlikuje kontinuirana izgradnja trine privrede, promena svojinske strukture,

liberalizacija odnosa prema svetu, tei se izgradnji gradjanskog drutva.# *sim ekonomskih vidljive su tenje za reformom kineskog politi!kog sistema (decenijama

shvatane uloge vladajue partije).# ??. septembra 566?.g. nakon ?9 godina >ina postaje !lanica $2*, smena generacija na ?8

>ongresu 5665.g.# 1edni smatraju da se >ina nalazi u najboljem periodu svoje istorija, drugi ukazuju na privredne

probleme koji se mogu zaotriti u budunosti4?.romene nastale !lanstvom >ine u $2* i izlaskom na svetsko trite;*vde su bile zna!ajne medjunarodne aktivnosti >ine vezane za stvaranje uslova, kao i pravacreformi nakon uklju!enja u $2*. ?LLL.g. ameri!ki 2rezor insistirao je na brzoj liberalizacijikineskih finasijskih transakcija.2a liberalizacija izazivala je krize u drugim isto!no azijskim zemljama

pa se >ina opravdano brinula. ina ogromno potencijalno trite. govorom o pristupanju od >ine se trai da otvori dobro !uvanatrita bankarstva, osiguranja, telekomunikacije i poljoprivrede stranoij konkurenciji EO negde rastnezaposlenosti, nege bolje plaeni poslovi.

# 3ntenziviraju se odnosi sa @vropom, sukob >ina#1apan oko poveanja# uvoza kineskih poljoprivrednih proizvoda, odnos >ina I $- (>ina mnogo vie izvozi u $-

nego to uvozi od njih). *vaj suficit je osnova prisustva zemlje u svetskim tokovima kapitala.5. -rugi segment ubrzanih reformi vezuje se za /tranziciju0 >omunisiti!ke partije na poslednjem

>ongresu.

+


9/42

#-jiang Aemin opredelio se za !etvrti ealon EO to zna!i spoj sa novom elitom (76 I 86 god.) a da uredove partije /budu primljeni i kapitalisti.0 2u F generaciju !ine moderni politi!ari koji se isti!u usprovodjenju reformi poslednje dve decenije.artija treba da zastupa interese4 a) naprednih proizvodnih snaga, b) naprednih kulturnih stavalaca, c)interese irokih masa. 2ime bi > >ine evoluirala od /avangarde ploreterijata0 i postala /partija celognaroda0.

Novi prvi !ovek >ine je Du -jintao I predsednik %epublike, generalni sekretar > >ine i predsednik=ojne komisije A>.Na sceni je uskladjivanje unutranjeg razvoja >ine i savremenog razvoja u svet.

. EKONOMSKI EFEKTI UBRZANE TRANZICIJE KINE>ina se pre !etvrt veka opredelila za privredni izvoz i ekonomsku i investicionu saradnju, a ne zakoncepciju izvoza revolucije. veliki je protivnik toga da se neko mea u njene unutranje poslove.3stovremeno se protivi globalizaciji koja je u isklju!ivom interesu zapadnih velesila, ali i poja!avaekonomske i politi!ke veze u svetskim razmerama, naro!ito sa $-#om (mada saradjuje i sanerazvijenima).a) >valitet reformi i ekonomski rast kao prioritet omoguava ubrzanje modernizacije i obezbedjuje

bolji ivot, omoguava odrivi razvoj i socijalnu osnovu za dalje promene. pokazatelji ubrzanog rsta irazvoja4?. prema veli!ini NA3*NN*B -*D*2> (ra!una se na bazi roba i usluga koji se mogu

kupiti za nacionalnu valutu) I ?866 dolara po stanovniku, prema izvetaju "#a nalazi se na7 mestu iza $- i 1apana. >inezi tvrde da je ovo nerealno i da je dohodak po stanovniku 7J6dolara to je prili!no skromno.

5. prkos tome to postaje svetska velke sila (ekonomska) njeni stanovnici su relativnosiromani. 2o je posledica raspodele nacionalnog dohotka koja se vri po drugim merilimanego na evr. zapadu ili u $-. mnogo se ulae u kupovinu najmodernije tehnologije, zamaljase otvara i zna!ajnu ulogu imaju stvarne investicije.

7. -ravna svojina je izgubila primat, najvei deo drutvenog bruto proizvoda proizvodi

%3=2N, >*@>23=N 3 @G*=32 svojina. (5665 I ?8 miliona privatnihkompanija). "inasijska vrednost imovine u privatnim rukama 5665. g. dostigla je 9?6 milijardidolara na po!etku reforme ?LJ+.g. ta suma je bila manja od 8 milijardi. rivatna sredstva seokreu ka granama u kojima se o!ekuje najbri i najvei profit. -ravni sektor !ine velika isrednja preduzea, ali su ona nerentabilna, posluju sa gubitcima koje drava pokriva iz

budeta.. 1ug zemlje i isto!na obala prednja!e u privatizaciji nad konzervativnim zapadom iseverozapadom. >inezi su imali neku vrstu svog modela privatizacije koji se sastojao u3


10/42

8. >ina *=@R= -@=3


11/42


12/42

F.ostoje dva nezavisna ek. sistema koji podrazumevaju dve valute, dve carinska i finasijska sistemau $AB, dva zatvorena trita i drutva. $rbiji je neophodan adekvatno reformisan ekonomski i politi!ki sistem. *n obuhvata i izradu iusvajanje stava $rbije i drugih sistemskih zakona.

#.SIVA EKONOMIJA I TRANZICIJA$iva ekonomija je proizvod realnog stanja ekonomije, ali i prepreka putevima uspenije tranzicije.repreka borbi protiv sive ek. i njekih pojava je njihovo konstituisanje u poseban, neformalni sektor, usvim zemljama sveta. drutvima veih ek. i politi!kih kriza ona je postojala vlaajua pojava.

Nema empirijskih pokazatelja o njenim uzrocima, intenzitetu i efektima mera kojima nae drutvosuprotstavlja svoj ek.*na je opti fenomen savremenog doba, uzima maha u periodima ek. kriza, poremeaja privrednog i

politi!kog ivota, reformskih zahvata i specifi!nog medjunarodnog okruenja. *na je objektivnielemenat u ek. tokovima savremene ek. reprodukcije. *na se mora sistemski istraivati, neki oblici semoraju drutveno neutralisati, nekima se moraju unititi faktori pojavljivanja, a neki se moraju

drutveno tolerisati.rotagonisti sive ekonomije prate ekonomske pokazatelje, osnove promena i strategije reformi(pravce razvoja) i prilagodjavanju svoje ponaanje koje je negacija /tajni otpor0, /protivzakonite0,/izgradnje0 /nemoralno0, /kriminogeno0. *ni su snalaljivi, preivljavaju, sele se iz sektora u sektori ostvaruju ogromne prihode.>od nas je siva ek. paralelna ekonomija, praena aktivnostima crne ekonomije, mita i korupcije Ivelika bogatstva fizi!kih i pravnih lica. *na samo produbljuje krize i predstavlja udarac reformskimnaporima.mesto reformi, demokratskih procesa, poslovnosti, etike i morala, afirmiu se mito,korupcija, verc, falsifikati.

Na ovom podru!ju deluju pojedinci, zaposleni, nezaposleni, privatnici, dravne i drutvene firme,pripadnici vladajuih klanova, !lanovi iz oblasti kriminala, ......

Nema jasne definicije, to je sloen i protivre!an fenomen. Hesto def. neobuhvataju pojavne oblikeprocesa globalizacije, medjunarodnog privrednog kriminala, medj. mita i korupcije.ored termina /siva ekonomija0 koriste se i termini4 siva zona, neformalna ekonomija, neregularno,netrinao /poslovanje0, suverene ekonomija, neregularna, netrina, iregularna, ilegalna ekonomija,ekonomija u senci, crna ek. neoporezovana ek. paralelna... edjunarodne organizacije odredjuju jekao neobuhvaenu ek.$iva ek. u najirem smislu podrazumeva sve protivzakonite privredne aktivnosti, usmerene ka sticanjukoristi u svoje ime ili za svoj ra!un, na tetu drugih pojedinaca, privrednih subjekata ili drave.%azlikovanje siva I crna ekonomija4

?. siva ekonomija I aktivnosti koje stvaraju novododatu vrednost ali nisu registrovane uzvani!nom obra!unu drutvenog proizvoda zato to nisu uredno prijavljene, ili na njih nije

placen porez.5. crna ekonomija I obuhvata kriminalne aktivnosti (korupcija, prevara, reket) koje ne stvaraju

novododatu vrednost, ve predstavljaju ilegalnu redistribuciju dohotka.-efinicija sive ekonomije4 /Neka poslovna transakcija kojim se vre ili zaobilaze postojei zakonski

propisi.0 vrhu sive i crne ek. su trgovina drogom, oruijem, naplata dugova upotrebom sile, mita verc...-a bi se sprovodile prave mere za suzbijanje ove pojave treba definisati sve (ili najvanije) njeneelementa.

%. RASPROSTRANJENOST SIVE EKONOMIJE

razli!itim oblicima prisutna je u svim zemljama sveta. Nemogue je izmeriti u!ee sive ek. u C-zbog njene metamorfoze, ali i korienja zakonitosti datih okolnosti.

?5


13/42

zemljama tranzicije siva ek. ima domau i uvoznu varijantu. %azne robe i usluge imaju svoju /laku iteku0cenu u svrhu zadovoljenja politi!kih interesa. tranziciji se javljaju i neke orginalne forme4sive ek. privatizacije, stranih ulaganja, stranih kredita, pranja novca....

Nevidljiva mrea prekriva regularne tokove kapitala, ekonomski ivot u celini. reko nje se vrepromene politi!ke slike sveta, menjaju se organi vlasti uz pomo finasijskih, personalnih, psiholokihtokova, skoro je nemogue razdvojiti kreatore sive ek. od legalnih ek. tokova.

$vakog sata se u svetu nelegalno zaradi ?66 miliona dolara (?666 milijardi na godinjem nivou). 2vrdise da je cifra vea.$ive ekonomija obuhvata dr. ekonomske i politi!ke odnose unutar jedne zemlje, ali i izmedju drava.$a globalizacijom dolazi i do globalizacije sive ekonomije. Girenjem sive ek. u svetskim razmerama

porastao je i interes svih oblika medjunarodne# integracije za obra!un sa njom. N,*@A-,@,$2*donose razne rezolucije i dokumenta i sprovode razne medjunarodne akcije (2ransparencS3nternational I specijalizovana za borbu protiv korupcije.)5+ miliona gradjana u @ ostvaruje prihod radei na crno, ?8: ukupnog dr. proizvoda nije stvorena

je ilegalnim radom.

&.SIVA EKONOMIJA U RAZVIJENIM ZEMLJAMA

razvijenim zemljama sveta vode se rasprave o pojedinim oblicima sive ekonomije (korupcija, mito,pranje novca), a istovremeno se sprovode brojne akcije u stvaranjuinstitucije za borbu protiv siveekonomije.>erol >arson je identifikovao oblike sive ek. u $-4 rad na crno, verc, ilegalna kocka, rad bez radnedozvole, ilegalna trgovina drogom, cigaretama, alkoholom, trampa dobara i usluga, samostalne

popravke, prikazivanje veih trokova od stvarnih, korienje opreme preduzea za li!ne potrebe,ilegalna prostitucija, zelenaenje, uzgajanje hrane za samog sebe, kradja, neprijavljena rentiranja...Blobalne pretnje bezbednosti $-4 terorizam, trgovina drogom, enama, izbeglicama, finasiranje

prevare, falsifikovanje.$iva ek. se u razvijenim zemljama ina dve i po decenije ostvaruje razne oblike tranzicije, ona je izabrala sopstveni put i na njemu je vrlouspena (reformske uspehe vidi u delu o >ini). 3 pored uspeha siva ek. je u >ini vrlo prisutna. kineske

?7


14/42


15/42

ovakvog bogaenja, granice socijalne izdrljivosti su probijane pa su gradjani morali da se bore zaopstanak, necelovita zakonodavna vlast, kriminal, korupcija.$avremeni oblici sive ek. su4

?. rivatizacija, oriste se metode administrativnih represija, koje vlast

primenjuje donoenjem i sprovodjenjem zakonskih akata, uredbi.?.


16/42

karaktera okruenja. proteklih ?6#tak godina oko 566 $rba postalo je ?.666 666 puta bogatije negoto je bilo.55.juna u $l. glasniku %.$rbije objavljen je komlanija0 (?L juli566?.g.)1avila su se mnoge polemike u vezi ovog


17/42

zs tranzicioni proces klju!no je stvaranje optih pol. i drutvenih uslova za promene. dosadanjemtranzicionom (?9.g.) iskustvu kontinuirano dolazi do4 odstupanja i nepodudarnosti ek. poretka i dru.uredjenja, neprimenjivanja i nepotovanja zakonskih normi, njihove !este promene i konfuzije okotuma!enja njihovog sadraja, nepromenjivosti i otrine soc. i dut. konflikata.2reba napomenuti da nije jednostavno normativno izraziti (tj.pravnim normama regulisati) drutvenustvarnost, objektivnost, realnost kao i raznovrsnost uslovljenosti optimalnog postizanja

fundamentalnih dutvenih ciljeva. * mehani!ki shvaenom poklapanju normativnog i stvarnog nemagovora. svim zemljama /postsoc.0 normativna delatnost ili ne prati ili ide ispred stvarnih drutvenihi ek. mogunosti. oplava je normi u kojima dominira parcijalna programska dimenzija.svaka stihija u /tranzicijonoj evoluciji0, zakonodavna sistemska neodredjenost, nepotpunost inecelovitost svodi mogunost promena na minimum i dovodi do dubokih posledica.ostoji tendencija upadljivog odstupanja drutveno#politi!ke prakse od pozitivnih zakona, realnihodnosa od njihovog normativnog izraza, stvarnosti kakava jeste od ideologizovane stvarnosti, unete uzakone i ustave. praksa /postsoc.0 i tranzicioni procesi imala je specifi!an razvojni put zajedno sa normamaomedjen nizom determinati. privi tranzicioni procesi zapo!eti su paketom sistemskih zakona iz ?L+L.g.i L6 god. proteklom periodu redjali su se sistemski zakoni i promene ustava. $ve to vodilo je

za!aranom krugu. priodu jugoslovenske tranzicije osetili smo kontinuitet prolosti a ne iskrebudunosti. Nasuprot svemu, javnosti je predo!eno da je obezbedjeno /puno potovanje zakonitosti0energi!nim delovanjem odgovarajuih slubii o organa, pojedinaca i partija. naem tranzicionom procesu caruje necelovitost i neprecinost reenja, njihova neodgovarajua

prilagodjenost potrebama izmene odnosa i deklerativan sadraj.>ako izgraditi pol., idejnu, akcionu, nau!nu, stvarala!ku i dr. celinu iroke drutvene akcije, a da onane zna!i obnavljanje birokratske samovolje.TTUostoji veliki raskorak izmedju4 normativnog i stvarnog, pol. strategije i mogunosti ostvarenja,ambicija zakonodavne i izvrne vlasti i stvarnih efekata njihovih mera, o!ekivanja i stratekih ciljeva.$istem je nedovren, nepotpun, mnoga podru!ija su ostala i dalje neregulisana, u sis. su prisutne

praznine, !este su nejasne odredbe. otreban je nov stav $rbije, postoji uma nepotrebnih propisa.

*stavljano je mnogo prostora za arbitrarnost, voluntarizam, samovolju, improvizacije, zloupotrebe. 566F. god. usvojeno je ?6 zakona u skladu sa kcionim planom za izgradnju kapaciteta neophodnihza primenu tekovina @.Gta e biti sa omplikovana je i zamagljena naa politi!ka scenaTTTTitanje statusa >osova i etohijaTTT*d svih gore navedenihpitanja, zavisi sudbina tranzicionih procesa kod nas.

"4. PRIVATIZACIJA U REFORMISANIM POKUAJIMA PREMAREP.ZAKONOD. SRBIJE U '''./. POKUAJ PROMENA.

osebno zna!ajni uzroci neuspeha nae privatizacije vezani su za probleme u procesu zakonodavneregulative. izvetaju -irekcije za procenu vrednosti kapitala od ?6.??.5666.g. samo F5+ preduzea zapo!elo je

privatizaciju, a u samo ?+ preduzea zavrena je privatizacija (bez promene statusa vlasnika,menadmenta, poslovne i finasijske politike). oktobru 5666.g. sa!injen je novi


18/42

b) procena vrednosti kapitala vrila bi se primenom prinosnog kapitala, i neto imovinei m. likvidacione vrednosti.

7.procena vrednosti kapitala je obaveza koja predtavlja najbitniji !inF.ovaj


19/42


20/42

# =lada %. srbije propisuje metodologiju procene vrednosti kapitala subjekta privatizacije (uredjenoredbom od 56. jula 566?.g.)#3zmene i dopune


21/42

Novi vlasnik kupuje preduzee, dodaje sve kapital, finasira socijalni program, a za ostvarenje togagarantuje ugovor koji pravi sa dravom. Ni od korova nema nairoko obeanih stratekih partnera izinostranstva, odvija se ubrzana privatizacija na dosovski na!in sa opredejenjem /sada je dobar idomai ako nema inostranog kapitala0. -onose se vladine uredbe kojima se naputa tenderska, azapo!inje aukcijska privatizacija, !ime se uvode klasi!ne forme rasprodaje naih preduzea, imovine i

prirodnog bogatstva. od nas kalfa postaje ekspert. %adnik postaje rezidualna stavka. izigravaju se optedrutveni ciljevi

privatizacije. $adanji direktori postaju vlasnici ili suvlasnici, a javnost se na to polako navikava.ukcijska prodaje postaje specifi!na vrsta nagodbe. $ve je vie prodaja u kojima u!estvuje samo jedan

potencijalni kupac koji kupuje preduzee (/kras0 # oarevac itd.).Na snazi je potera za tzv. stratekim inostranim investitorima, ali nikome nije poznato pod kojimuslovima i u koje grane privrede bi investirali. koliko ih slu!ajno i nadju, koja im je sigurnostulaganja.T; Na snazi je i jurnjava za previe plaenim finansijskim i pravnim savetnicima iz

inostranstva. 2rokovi prodaje u postupku privatizacije izmiruju se iz sredstgava ostvarenih od prodajekapitala. >akva je ek. struktura i profitabilnost ve prodatih preduzea;T I @gzaktnih podataka nema.>akva je sudbina nae privatizacije ;T I Nejasna je i dalja i blia sudbina privatizacije. na delu je novaideologizacija procesa privatizacije kojom se pokuava stvoriti slika da u njoj nema improvizacija,greaka, rasprodaje, politi!ke, li!ne kumovske, mita, korupcije i dr. univerzalnosti.

"%.SAVREMENI NEUSPE$ PRIVATIZACIJE I NOVA ULOGA INVESTICIONI$FONDOVABotovo potpun neuspeh privatizacije u funkciji razvoja i svekolikog ekonomsko#socijalnog

poboljanja, zajedno sa nenadoknadivim promaajima ek. politike, odsustvom reformi, stvorili suplodno tlo za tzv. institucionalne investitore.

*d 9. oktobra 5666.g. jeste bilo pozitivnih pomaka ali i neu!injenja i greaka u zahtevima. 2o senaro!ito ispoljilo 5667.g. u4 usporenom rastu, visokoj stopi nezaposlenih, niskoj stopi investicija,niskoj konkurentnosti, visokom spoljno#trgovinskom deficitu, sporom rastu novog privatnog sektora,niskom nivou stranih investicija, neefikasnom realnom sektoru, visokim subvencijama,nerazvijenomfinansijskom tritu, nereformisanom javnom sektoru, nerazvijenim institucijama idravne administracije (ovo je ocena 3nstituta B ?JP 3zvetaj u tranziciji u $AB, Cgd. mart 566F.g.).#$vetska banka4 program za ek. rast i zapoljavanje za $rbiju (8.decembar 566F.g.) utvrdjuje4/oliti!ka nestabilnost je glavni faktor koji je ometao pokuaje reformi. $AB su prakti!no na dnugrupe ekonomija u tranziciji, stoga postoji hitna potreba da se napreduje sa reformama0.#@vropska banka za obnovu i razvoj (3zvetaj, 5. novembar 566F.godine)4 $AB je na 57. mestu od 5Jzemalja u tranziciji. ovom izvetaju se jo kae4 /da smo u jednom malom broju reformskih oblastiispred problemati!nih republika bieg $$$#%#a. 1edina smo zemlja iz regiona 1ugoisto!ne @vrope,koja u 566F.g. jo nije krenula u drugu fazu tranzicije. tako da nije dobila od @vropske komisijestudiju o izvodljivosti za po!etak pregovora o pridruivanju @.$vetski ekonomski forum (okt.566F.g.)4 o njihovoj oceni o globalnoj konkurentnosti rangirane su?6F zemlje, $AB je na +L mestu. odnosu na 5667. godinu beleimo pad za !ak ?5 mesta.@vropska banka (?5.??.566F. godine)4 /rema indeksu transparentnosti medjunarodnog sagledavanjakorupcije, koji se bavi sagledavanjem korupcije u javnom sektoru, $AB bija je na LJ. mestu od ?F8zemalja u 566F. godini. $AB deli mesto sa C1% akedonijom. $amo je lbanija nie rangirana (odzemalja 1ugoisto!ne @vrope)0.=last je nepromiljena, nepouzdana, nesposobna, neozbiljna i nema strategiju. nai politi!ari istupaju

samostalno.Nalazimo se u novim kriznim momentima za zajedni!ku $AB (odvajanje AB, neizvestan status =ojvodina i >i).

5?


22/42

#Na sceni je novi nenau!ni i utopisti!ki eksperiment i nova nenadoknadiva avantura pol.oligarhija,bespovratno se udaljavamo od temeljno osmiljenih, reformski celovitih procesa i sistema promena,promena karaktera ekonomskog poretka, konstituisanja savremenih ek. i politi!kih institucija, sapreciznim nacionalnim strategijama.#$ve smo dalje od savremenih svetskih tendencija. $rbija je neposredno nakon 566.g. nenadoknadivo

propustila ansu da udvostru!i rast drutvenog proizvoda, povea strana ulaganja, ubrza privredni rast

i drutveni razvoj. uda ide srpske

privatizacija,;TT-ug je i trnovit put privatizacije u $rbiji.# $rbiji je verovatno oko J9: od prihoda od privatizacije odlazilo u budet %. $rbije, za

popunjavanje buetskog deficita. " i @vropska banka trae smanjenje javnih izdataka.#$rbija nije koristila pozitivna iskustva doasdanje privatizacije zemalja postsocijalisti!kog uredjenja,nema orginalan optimalan ili bilo kakav dr. model. Cuja4 stihija, nedomainsko poslovanje, rasprodaje,unitavanje preduzea za rad lake prodaje, nema stranih investicija. Aveta4 vulgarno rasipnitvo,

praksa van zakonske regulative, mito, korupcija, sive ek.#=rednost akcija odredjuje se po /kapitalu0 iz sudskog, regista gde revalorizacije i dr,knjigovodstvenih promena nemaT

"&.INVESTICIONI FONDOVI U PRIVATIZACIJI U SRBIJI

$avremena faza privatizacije u $rbiji se sve vie susree sa investicionim fondovima. Njihovaprevashodna uloga vezana je za trite hartijama od vrednosti i kcijski fond ( u !ijem su posedubrojne akcije preduzea).3nvesticioni fond ili investicione kompanije su institucionalni investitori kojiintenzivan razvojostvaruju od druge polovine +6#tih 56.veka. prete!e investic. fondova nastale su u ?L. veku. Criselu?+55.g., holandski kralj =ilijem 3 oformio je prvi inv. fond.3nves. fondovi su finasijske institucije koje prikupljaju i plasiraju kapital. 2j to su firme !iji je predmetdelatnosti investiranje, reinvestiranje, posedovanje, dranje ili trgovina hartijama od vrednosti. 3maju

poseban oblik pasive (skoro u celini je satavljena od akcija investitora). ostoje razli!iti tipovi invest.fondova sa karakteristi!nim plasmanom sredstava4 ?. u akcije kvalitenih kompanija,5. medjunarodnekompanije, 7. kompanije u odredjenoj zemlji, F. kompanije odredjene privredne grane, 9. u dravneobveznice, 8. obveznice korporacija visokog kvaliteta, J. u hipotekarne zalonice, +. u venture kapital,L. u rizi!ne investicije, ?6. u balansirane invest. fondove. *snovna podela invest. fondova4 ?. top#doYn I drava bira ili stvara invest. fondove koji e u!estvovati u masovnoj privatizaciji, to zna!i dagradjani dobijaju akcije u jednom ili vie f. Najvie ovakvih f. ima u oljskoj i %umuniji. 5. Cottom#up#3nvest. fondova plasiraju novac u ime i za ra!un ulaga!a pod finasijski najboljim uslovima na tritunovca. enament je sastavljen od profesionalaca koji ostvaruju ciljeve akcionara na osnovu utvrdjenestrategije i portfolio strukture.# zemljama postsocijalisti!ke tranzicije ovi f. su ili dravni (gradjani dobijaju akcije prilikom

privatizacije u jednom ili vie firmi.) ili su to bottom#up f. (!ije delovanje uredjuje drava

zakonomskim okvirima).#sled problema u veini ekonomija u tranziciji unvesticioni fondovi nisu ispunili o!ekivanu ulogu(pre svega u pogledu restruktuiranja preduzea i poboljanja efikasnosti korporativnog upravljanja).

55


23/42

#renoenje funkcije upravljanja sa velikog broja sitnih akcionara na invest. fondove dovodi doklju!nog pitanja uspeha vau!erske privatizacije4 poto ivest. fondovi preuzimaju upravlja!ke funkcije

preduzea. -ominantno pitanje je kontrola investicionih fondovaT tom pogledu vana je formainvest. fondova, jer samo ukoliko su osnovani kao akcionarska drutva obezbedjuju svojimakcionarima pravo glasa (ne samo formalno).# $rbiji jo uvek ne postoje ivest. fondovi koji predstavljaju najvee u!esnike na finansijskom

tritu. 3mvest. fondovi ulau u diverzifikovani portfolio. Na taj na!in poveavaju broj transakcija sahartijama od vrednosti, uti!ui na razvoj finasijskog trita i ohrabrujui male akcionare da !uvajusvoje portfolije. *snovni razlozi odsustva ivef. fondova u $rbiji lee u nepostojanju odgovarajuezakonske regulative, nedovoljnoj ponudi kvalitetnih hartija od vrednosti i slaboj informacionoj osnovi.otrebno je pristupiti usvajanju


24/42

3ves. fondovi, sa svoje strane, moraju utvrditi politiku i strategiju ponaanja, imajui u vidu sledeezakonske mogunosti4 ?. obezbedjivanje poslovnimsubjektima u $rbiji dugoro!nih sredstava putem

participacije u vlasnitvu, 5. otkup akcija iz kcionog fonda, 7. otkup akcija malih akcionara, F. otkupduni!kih akcija od vrednosti, 9. otkup varanata za kupovinu akcija ili obveznica, 8. otkup depozitnih

potvrda i dr. hartija od vrednosti. vremenu pred nama izvesno je o!ekivati saradnju uives. fondova sa privatnim penzionim fondovima

i preuzimanje tranzicionih trita osiguravajuih kompanija.=eoma je zna!ajno da invest. fondovi i fondovi za razvoj veoma hitno postanu zna!ajan subjekt ufinasijskom sistemu i privatizacionim aktivnostima u $rbiji.

# $tudija izvodljivosti nosi sobom obavezu ispunjavanja ek. i politi!kih kriterijuma ieventualnom napretku u pomenutim oblastima. -irektive Cele knjige (kao uslova zaintegraciju u @)4 /-irektiva o drutvima za kolektivno investiranje i prenosive hartije odvrednosti utvrdjuje na!ela za osnivanje neograni!enih investicionih fondova, pravila za prodajui kupovinu njihovih delova, obaveze u upraljanju, investiranje, depozitare i prospekte,imenovanje organa nadlenih za dozvole za rad i nadzor. neka od osnovnih na!ela ovedirektive treba da budu primenjena u prvoj fazi (preduslov je postojanje prenosivih hartija odvrednosti i regulisano trite) da bi mali investitori imali alternativu tednji u bankama.

3na!e, broj malih akcionara se ni priblino ne zna. oni u nizu preduzea i privatizacija postaju faktorbudunosti tih preduzea ali i svojih porodica. 2o je ekonomski na najviem nivou kapital funkcije ikapital razvoja.red nama je nezaustavljiv proces reformskih preobraaja, korenito izmenjena mobilizacija sopstvnihsnaga i resursa, ostvarivanja i obezbedjivanja sistema istinske pluralisti!ke demokratije i socijalne

pravne drave u kojoj se potuje dostojanstvo !oveka i ostvaruju ljudska i gradjnska prava i slobode uskladu sa na!elima demokratskog poretka u okviru kojeg se postiu drutveni, ekonomski i kulturninapredak i socijalna sigurnost.*vim procesima se trite i trine institucije nameu kao osnova privatnog#sistemskog modela.

#1. JAVNO PREDUZE,E POMOVNO ODREDJENJE. PRIVATNI SISTEMSKI POLOAJ.

PROBLEMI (POSLOVANJA I GUNBITCI)Crojne su razlike u pojmovnom odredjenu javnih preduzea I njihovih karakteristika, svojimskimosnovama, organizaciji, upravljanju, drutveno#ekonomski i statusni, usatvno#pravni i dr.osobenostima, od koncepcije do karaktera i predpostavki za funkcionisanje i opravdanost postojanja.#1avna preduzea se razlikuju od ostalih preduzea. *bi!no se najgore isti!e da us javna preduzea udravno (javnom) vlasnitvu, da je njihov cilj obezbedjenje proizvoda ili usluga od vitalnog(/esecijalnog0) zna!aja za odredjenu drutvenu zajednicu, da se nalaze u monopolskom poloaju ilinekom dr. privilegovanom poloaju na tritu, da su predmet javnog regulisanja kako bi se obezbedilonjihovo funkcionisanje u javnom interesu.1avno preduzee se moe definisati kao organizacija koja funkcionie pod kontrolom nacionalne,republi!ke ili lokalne vlade, !iji se proizvodi i usluge mogu slobodno prodavati i kupovati po ceni kojane izvestan na!in odgovara u!injenim trokovima.3z ovih definicija vidi se sva sloenost univerzalne, uoptene ali obuhvatne definicije javnih preduzea.slovi za osniovanje ovih preduzea4 a.) organizovanje u formi zakonske regulative koja uredjujesvojinske mogunosti, b.) zadovoljavanje kriterijuma da se bave delatnou iz oblasti /javnoginteresa0, c.) u delatnostima kojima se bave moraju da obezbede jedinstvo poslovanja, stabilnosti,uskladjenost razvoja, o!uvanje i razvoj dobara od opteg interesa nad kojima se upravlja ili se koriste uokviru tekueg poslovanja, kvalitet robe i usluga, kontinuiranost rada, racionalnost, ekonomi!nost, e.)ispunjavanje organizacionih kriterijuma i principa, f.) zadovoljavanje zakonom predvidjenih obaveza,g.) o!uvanje proipsane funkcije osniva!a i investitora.#*snivanje i funkcionisanje ovih preduzea zavisi od ocene vladajue politi!ke i ekonomske strukture

i snaga drutva. zato se mogu formirati i ukinuti u nizu oblasti.#1avna preduzea imaju nezamenjivo mesto u oblasti javnih slubi (proizvodnja, transport, prerada idistribucija el. energije, prirodnog gasa, iskoriavanje infrastrukturnih mrea u oblasti vodenih

5F


25/42

slivova, vodenih cevi, distribucije raznovrsne monopolske robe i usluga, iroka oblasttelekomunikacija, saobraaj, umarstvo, vodprivreda, hidrometerologija, geodezija, bankarstvo iosiguranje, tedionice, obrazovanje, zdravstvo, socijalno i penziono osiguranje).#ogunost osnivanja javnih preduzea je, u skoro svim zemljama, neograni!ena.#1avna preduzea kod nas je priivredno#sistemski poloaj omoguio nedodirljivu u svemonu ulogu.#


26/42

#4. TRANZICIJA I REFORMA TRITA RADA U SRBIJI

Najzna!ajnije polje neuspeha dosadanjih pokuaja reformi u $rbiji je polje trita rada. zemljama/postsocijalisti!ke0 tranzicije spoj zate!enog stanja /socijalisti!ke ekonomije0 i pokuaji izgradnjetrine privrede rezultirali su takvim restrukturisanjem privrede da je dolo do brojnijeg otputanjaradnika. Nove projekcije trine privrede treba da prate reforme u svim sferama tj. celinu reformi jer

takve tranzicione reforme trita rada treba da stvaraju uslove za maksimiziranje proizvodnih efekataljudskog kapitala, a ne da subjektivisti!ki i privremeno reavaju krize na .... nezaposlenosti. -a biuspeno reili ovo pitanje, kriti!ari ek. politike i ek. sistema treba realno da sagledaju stanjenezaposlenosti i trita rada tj. stanje u kome se nalazi trina privreda uopte i da u skladu sa njima

projektuje institucionalne reforme. te reforme treba da izvre radikalne promene dominacije politikenad ekonomijom. 3ako je nova =laada u $rbiji najavila temeljne sveobuhvatne reforme njihov sadrajnedostaje. @konomsku stvarnost u $rbiji karakterie suprotstavljenost stavova i shvatanja, razli!ite ek.i pol. koncepcije i kolebanje kod sprovodjenja. ovla!enje zakona koje je predloila stara, adonoenje i usvajanje zakona koje je predloila nova vlada I polsedice su subjektivisti!ke ekonomske

politike, zakasnele mere ek. politike, zloupotrebe raznoraznih organizacija i institucija. $rpskojpraksi tranzicije kao rezultat neuspeha politike, ekonomije i postojeeg sprovodjenja privatizacije (to

jeftinija rasprodaja) javlja se sve vei broj nezaposlenih. >riza na planu zapoljavanja u ovakvimuslovima se sve vie produbljuje i iri. postoje razli!ite definicije nezaposlenosti4 oni koji nemajuposao ili ga trae, /oni koji trae zaposlenje i registrovani su kod nadlenih organa za zapoljavanje...0pod pojmom /zaposlen0 podrazumeva se svako lice !ije nedeljno radno angaovanje iznosi [ punogradnog vremena (?6 od F6 !asova). nekim zemljama to je svako lice koje dnevno radi jedan ili viesati. -okazi zaposlenosti su potpisan ugovor o radu ili ugovor o delu.edjunarodna organizacvija rada razlikuje F kategorije zaposlenih43 # zaposleni u razli!itim kategorijama , rade za privatne ili dravne poslodavce i za svoj rad dobijajunadoknadu33 # samozaposleni ( za svoj ra!un)333 # pomoni radnici u domainstvu (sa ili bez nov!ane nadoknade)

3= # !lanovi proizvodnih zadruga ili drugih oblika ..... angaovanjaNa!in prevazilaenja krize u oblasti nezaposlenosti3 isticanje zna!aja, /refeormske nunosti0 i institucionalizacija mera ek. politike.33 potrebno je definisati kategorije zaposlenosti i nezaposlenosti i navesti njihove uzroke i vrstenastajanja.

#. PROCESI TRANZICIJE* EKONOMSKA LOGIKA I REFORMA TRITA RADA.PROBLEMI SRBIJE2ranzicija je fenomen savremenog sveta I avremenih svetskih tokova ekonomije, trita i kapitala.

promene na ovim poljima vode do promene civilizacijske slike sveta. skladu sa tim i promene kojese ti!u trita rada su revolucionarne. *ne moraju odgovarati ekonomskim promenama uopte.savremene promene nisu samo globalne ve i lokalnog (/....... lokalne0) i one su fenomen koji se

pojavljuje i prou!ava u zemljama /postsocijalizma0.*vakve zemlje koje izlaze iz ere socijalizma sadase na rasku izmedju novog puta reformi, tendencija stare i pokuaja da se odgovri regionalnolokalnim zahtevima. $toga tranzicija u ovim zemljama ima mnogo pozitivnih i negativnih rezultata.ocene ovih rezultata se razlikuju u zavisnosti o kojoj zemlji je re!, ko su autori reformi i nosioci, kojise pokazatelji,a koje metode analize koriste. itanja koja je $vetska banka aktuelizirala u poslednjevreme upravo su pitanja koja se ti!u razli!itih rezultata tranzicije. *no to se o!ekuje je da zamenacentralizovanog decentralizovanim trinim sistemom, ..... vlasnitva privatnim, liberalizacijatrgovine, dovela je do rasta proizvodnje, razvoja uopte i poboljanja socijalno# ekonomskog poloajastanovnitva. 3pak, ono to imamo pred nama je stanje koje ne odgovara ovim procenama I veliki broj

otputenih, nezaposlenih, neuspela privatizacija i odsustvo najavljanih reformi. *vakvom stanjudorinelo je iracionalno ponaanje vlasti # politizovanje i subjektizovanje ekonomije (npr. prodaju sedelovi preduzea i stanova da bi se /otkupio0 radni sta zaposlenih, stvorili uslovi za penziju i

58


27/42

rasteretilo trite rada). kao jedan od glavnih i nereenih problema prizilih iz neuspeha reformi jenezaposlenost i odsustvo odgovarajuih projekcija trita rada.

a. uklju!eno i JF pitanje..

#". MEDJUNARODNO USMERAVANJE REFPRME TRITA RADA U SRBIJI

=aan faktor koji e uticati na pridruivanje @ jeste stabilno i uspenim reformama zahvaeno triterada. potrebno je otvoriti trite rada za nae radnike u @. ak, stanje u @, nakon primanja ?6zemalja koje imaju viak radne snage je takvo da ne postoji slobodno kretanje radnika ka njenim!lanicama. otrebno je sprovesti sloene i fundamentalne reforme koje uklju!uju osnivanje institutasvetske ekonomije, svetskog trita i ostalih svetskih tokova kao i savremene institute trinih odnosa idemokratskih procesa sa sutinskim kategorijama, sadrajima i normama ek. ponaanja i pravila. 3pak,nae ek. reforme koje su bile preduslov za dalje i bolje funkcionisanje trita rada doivele su krah. 2ose svodi na pitanja privatizacije, makroekonomske indikatore, harmonizaciju odnosa izmedju $rbije iAB, aktere trita rada, politiku aktivnih i pasivnih mera itd. >riza se produbljuje u sferi ek. i soc.

pitanja sa poveanjima stopa nezaposlenosti, sa sve vie preduzea u likvidaciji, sa padom industrijske

i privredne proizvodnje.... ovako stanje se moe prevazii uz reformsku celovitost i uskladjenost kao iuticaj investicija, privredni rast, privatizacvciju, restruktuiranje preduzea i adekvatnu politiku istrategiju problema nezaposlenosti. medjutim, poveanje efikasnosti privatizacije povezano je saotputanjem velikog broja zaposlenih to iziskuje razvitak posebnih socijalnih programa I problemikoji nastaju u uklju!ivanju investitora je obaveza oko zbrinjavanja vikova zaposlenih.

##. SPECIFI!NOST MENADMENTA KAO NAUKE* TEORIJE* ZNANJA*UME,A I PRAKSE. TA JE MENAD0MENT

enadment je nau!na disciplina istauje i objanjava na!in upravljanja odredjenim poslom,

poduhvatom ili sistemom I automatizacija upravljanja ljudskim, prirodnim, tehnoloki, ekonomskim,finasijskim resursima koji uti!u na razvoj drutva uopte. enaderi treba da pronadju najbolje inajoptimalnije reenje problema u proizvodnji i poslovanju, upravljanju i rukovodjenju u skladu saciljevima i funkcijama preduzea, korporacije, ustanova, fudbalskog kluba i razli!itih oblikaobrazovanja, pa sve do dravnih, regionalnih i slobodnih svedskih organizacija. ojedinci, menaderi iskup njih e takve ciljeve optimizovati sa racionalne, efikasne, kontrolne i sa nekih drugih aspekataiako sa aspekta preduzetni!kog menadera tehni!ki optimum ne mora uvek da bude ekonomski Itehni!ki optimalna reenja ne donose uvek najvei ekonomski efekat, a tehni!ki i ek. optimalnoreenje nije uvek i dru. optimalno. 3zbor strategije, upravljanja i rukovodjenja dokaz su rasta znanja,nauke, iskustva i hrabrosti u razli!itim sredinama u kojima se menadment nalazi. -a bi menaderuspeno obavio posao potrebno je da 4 ?. se znaju mogunosti izbora i optimalni kriterijumi za svakiizbor, 5. da su upoznati sa posledicama svog izbora, 7. da imaju razvijen sistem vrednosti oodredjenim saznanjima. *kruenje je jedan od najbitnijih faktora koji ut!u na menaderske funkcije.2aj uticaj izaziva dvostruko dejstvo # oteavajue ili ograni!avajue i podsticajno, tj. dovodi dodubokih poremeaja sistema ili ubrzava i pospeuje njegov razvoj.G2 1@ @N-X@N2; enadment je zna!ajan kao i druge prekti!ne delatnosti. *n je definisanna razli!ite na!ine, ali ni jedna od tih definicija nije precizna i sveobuhvatna da bi bila opteprihvaenakao osnova za sve druge definicije, spominje se definicija Denri "aj!ela I to je proces predvidjanja,organizovanja, komandovanja, koordinacije i kontrole koji je najzna!ajniji za svako preduzee jerobuhvata uslove za upravljanjem. 3pak, brojni radovi na polju menadmenta razli!ito su se definisali urazli!ite svrhe.

?.menament za upravljanje preduzeem5.menadment za upravljanje organizacijom7.menadment za upravljanje poslovanjem

5J


28/42

F.menadment za upravljanje poslovnim procesima9.menadment za upravljanje upravlja!kom strukturom preduzea8.menadment za rukovodstvo preduzeaJ.menadment za strateko upravljanje+.menadment za odlu!ivanjemL.menadment za planiranje

?o.menadment za upravljanje poslovnom politikomenadment ima razli!ite komponente koje se zasnivaju na ............................., znanju i sposobnostimenadera, kvalitetu, kreativnosti, hrabrosti, drutvenoj i poslovnoj odgovornosti kao i sposobnosti iumeu da se za obavljanje osnovnih funkcija angauju sposobni kadrovi. 2e komponente su I ?.definisanje i ostvarivanje ciljeva preduzea, ustanove, drutva, 5. organizovanje ljudskog faktora, 7.upravljanje u skladu sa zakonom, F. optimizacija uspenosti kod poslova vezanih za ciljne funkcije, 9.organizovanost resursa, 8. uvaavanje ponaanja i kriterijuma dravnog menadmenta, J. uvaavanje

ponaanja i kriterijuma dravnog menadmenta, J. aktivan odnos prema menaderskom finasijskominostranom menadmentu."inasijski menadment je jedna od osnovnih funkcija pravljenja preduzea, kompanijama kao i org.donatorskog i profitantskog tipa. *tvoreni tok kapitala afirmisao je i medjunarodni menadment, a u

savremenim uslovima izraen je i zna!aj slobodnog svetskog i regionalnog menadmenta, poduticajem globalizacije i multinacionalizacije, dravnih ek. politika. Najbitnije komponentemenadmenta su priroda, svrha i sadraj planiranja

#%. MENADMENT U TRANZIIJ MENADERI PROMENA I PROMENE MENADERA

*no to tranzicija i privatizacija u postsocijalisti!kim zemljama zahtevaju je stanje u kome e doi dorazdvajanja vlasnitva od kontrole, funkcije upravljanja od funkcije preduzetnika, prelazak oddravnog preduzetnitva ka preduzetni!koj ekonomiji i menadmentu I razvoj ekonomije, privrede,drutva nemogue je zamisliti bez tranzicije menadmenta i kvalitetnih menadera. *ni su neophodni

za efikasnost imostvarivanje uslova za opstajanje proizvodnje, trita i ekonomije . -o uspeha dolazekroz efikasne preduzetni!ke poduhvate, visok stepen profesional!izma na kraju organizovanja ikoordinacije i kada su u pitanju zadaci za brojne subjekte, kroz dominaciju u produktivnosti u skladusa kriterijumima trita. -anas, stanje u kome smo namee nezamnejivu ulogu menadera kaonosioca postoje!ih razvojnih aktivnosti. *snovni principi za savremeno rukovodjenje su4 !vrstina( odvano rukovodjenje) znanje ( poznavanje radne odgovrnosti) zahtev za rezultatima , kreativnost(inovacije), lojalnost, vanost I glavni nosioci promena kod nas u postsocijalisti!kim zemljama utranziciji su menaderi promena I oni koji hrabro, sa potrebnim znanjem i pozavanjem stvarnostinaih preduzea, ustanove i institucije, dravu, pa subjekte ka progresu. speh nije zagarantovanmedjutim, iako smo opredeljeni za tranziciju i privatizaciju , na ........ .......... u menadmentu senametnuo lani,..... menadment koji u preduzeima, institucijama, drut. delatnostima vie obavlja/politi!ke zadatke0 nego potrebne funkcije za rezultate. Na vrhu primedbe su oni koji imaju .............

pa opredeljenost I zanemareni su kvalitet, znanje, rezultat i uspeh, u prvi plan se stavlja odanost ......klanovima i liderima.rocesi tranzicije u naoj zemlji su suo!eni sa brojnim ograni!enjima, nedostatcima, osporavanjima #kolebanja oko pravaca tranzicije, neistrajnost vlasti u sprovodjenju zakona o privatizaciji itranzicionim procesima, neuskladjenost reformi u ek. i pol. oblasti, dominantan uticaj drave,eksplozija sive ekonomije, osiromaenje gradjana, nezaposlenost, kvazi menaderi itd.

#&. PRAVCI I TEKO,E TRANZICIJE JAVNI$ FINASIJA. TA SU JAVNE FINASIJE

eriod tranzicije u zemljama 1ugoisto!ne @vrope traje vie od jedne decenije, a obuhvata nizdemokratskih, privrednih promena dok se poseban akcenat stavlja na radikalne reforme vezane zajavne finasije, javne prihode i rashode, javne interese, njihovu strukturu i .............


29/42

/postsocijalizma0 se nalaze na prelazu zadravanja starih odnosa i presudne uloge drave itranzicionih promena. /$vakog dana0 se u ovim zemljama stvaraju novi ustavi, zakoni, pol. i ek.odnosi to ukazuje na promene ali ne i na njihove rezultate u sferi javnih finasija. 3storijski tok razvoja

javnih finasija vezan je za dravni uticaj i dravni internacionalizam u ekonomskim tokovima. tajdravni uticaj vezan je za podravanje razvoja prema ekonomiji golobalnog informacijskog drutva iuklju!ivanje u medjunarodne, multinacionalne i nacionalne tokove kapitala. ejnz drava

je arbitar, neutralni faktor, i nezaobilazni akter u svakodnevnom ek. i privrednom ivotu i kao takvaosigurava potrebni ek.rast, punu zaposlenost, raspodelu dohotka u interesu gadjanskog drutva, ona

podrava investicije, proizvodnju, brine o socijalnim programima i odnosima sa inostranstvom.ovakav uticaj drave odgovara stepenu razvitka na svetskom nivou za razliku od npr. klasi!ne ind.

sistema n i /trgovinskog natecanja0.ostoje razli!ite definicije javnih finsija4 -evid Najman I javne finasije su delatnost drave ialternativni na!ini investiranja dravnih izdataka. assreju I to su problemi koji se ti!u prihoda irashoda drave I ne odnose se na novac, likvidnost i trite kapitala ve na probleme kalkulacijesredstava, raspodele.... zaposlenosti, novca, cena i rasta .... 1avne finasije se bave prikupljanjemsredstava za javnu potronju. (fiskalna politika, putem direktnih ili indirektnih poreza ili drugih izvora)

pro...... i sprovodjenjem usmeravajuom politikom uz nau!nu i stru!nu opravdanost i javni interes.javne finasije obuhvataju i..... i praksu javnog troenja I izdaci razli!itih segmenata dravnog aparata(tuilatvo, narodna odbrana, sudstvo, javna uprava itd.) koji se finasiraju iz budeta u obliku javne

potronje. @k. javne potronje naglaava irok spektar dejstva javnih rashoda na privredna i drutvenakretanja, razvoj, investicije, preraspodelu nac. dohotka, transfere............... pa I pa, javnog duga i

emisiju.@konomska uloga i ek. funcije drave u savremenim svetskim ekonomskim tokovima predstavljajunajrealniju sliku ek. razvoja, makroekonomske ravnotee, odnosa izmedju privatnog sektora, javnog imeovitog istovremeno razreava se sr sukoba izmedju prevazidjene i predstojee epohe u kojojimamo nove oblike ek. razvoja, karaktera vlasti, socijalnog ambijenta i drutva. opte izgradnja ....drutva afirmie niz novih ek. oblika javne potronje. 1uri Cajec isti!e F glavne ek. uloge drave# ?.alokativna uloga, 5. uloga preraspodele, 7 regulativna uloga, F. stabilizaciona uloga.

%'.NUNOST TRANZICIJE JAVNI$ FINASIJA I MATERIJALNE OSNOVE DRAVENaa zemlja se susrela sa nizom problema i kriza koji su rezultirali odsustvom ekonomskog opravkazemlje kao temelja reformi i progresa, a uzrok toga je snaan uticaj drave na ekonomske tokove.=last u skladu sa eljom za ja!anjem i opstankom, utvrdjuje tranzicione tokove, predlae i usvajainstitucionalne reforme. nune su promene koje obuhvataju radiklane i otre rezove posebno u sferi

javnih finaija koje su imale veliki udeo u produbljivanju krize. politika i praksa javnih finasija naezemlje dokaz je dugogodinjeg odstupanja od utvrdjenih okvira javne potronje, njihovog proirivanjavaninstitucionalnog rasporedjivanja sredstava tako da se gomilaju gubici odredjenih /giganata0 ivitalnih javnih preduzea, klju!nih fondova i deficita vezanih za loe ................. budeta. Nestru!noutvrdjena fiskalnapolitika tj. politika javnih finasija, prihoda i rashoda vodi ka nerealnom alisutinskom uticaju drave na razvoj zasnovan na trinim osnovama. *vakkav na!in i stepenetatizacije i podravljenja ek. tokova doveli su do toga da povla!enje drave nuno izaziva povratak na

po!etak. redjenje javnih finansja uslovljeno je karakterom sistema, stepenom razvoja, poloajem

dravnih organa, javnih slubi kao i poloajem ostalih korisnika javnih prihoda. ono to je takodjebitan faktor jeste na!in ubiranja sredstava za svaku delatnost posebno.

5L


30/42

3ako razvijene zemlje @vrope za javnu potronju izdvajaju FF: drutvenog proizvoda, a zemlje sanajdinami!nijom privredom rastom i restiktivnom finasijskom politikom izmedju ?+: i 5+: (Hile,$ingapur, 1. >oreja.).

%1. POREZI REFORMA ILI FISKALNA PRESIJA

edju prvim koracima ka promenama, nova vlast u $rbiji je izvrila &poresku reformu'. 2aj paketzakona izazvao je burne rasprave u javnosti i u skuptini, a na kraju 5665. godine usledile su nove

promene poreskog sistema.# ostojale su dve faze poreske reforme4 prva je reformska, a duga popravna. *no to je nazaobilaznastvarnost je da su te reforme najavljivane sa velikim o!ekivanjima a na sceni je fisklna presija. >ao

jedan od glavnih problema tranzicije je nepostojanje jedinstvenog fiskalnog sistema i politike u naojzemlji. $avezni ek. organi reguliu osnove sistema, a republi!ki uredjuju sistem jevnih prihoda irashoda (5 trita I razli!iti poreski osnovi). oreski zakoni iz / poreske reforme 0 u $rbiji iz 566?.g.sadrali su rekonstrukciju monetarnog sistema, uklju!ivanje u svetske i evropske integracije, fiskalnureformu. edju njima su 4

3 I Z25 2678292 I predvidja akcizni oblik oporezivanja derivata nafte, alkohola, duvanskihpreradjevina, bezalkoholnih pia, kafe i luksuznih proizvoda. li akcize su uvedene i na ............., soza ishranu, osveavajua pia na bazi voa. $topa akcize tj. akcize po jedinici mere su zakonskiutvrdjene vrlo malo proizvoda poput mleka i hleba ostalo je oslobodjeno plaanja. *vim porezina na

potronju ostvaren je jedan cilj 4 punjenje budeta.33 # Z25 :;?>2 /;2>@252I oporezuju se sve vrste prihoda, godinji dohodakgradjana, zarade, prihode od umarstva, poljoprivrede, autorskih prava, ind. svojine, od samostalnedelatnosti, igara na sreu. ne plaa se porez na penzije i invalidnine. *vaj zakonski akt utvrdjuje ta seoporezuje, poresku osnovicu i stopu kao i na!in utvrdjivanja i naplatu poreza.333 I Z25 :;


31/42

3 # komparativna iskustva I za analizu su potrebna iskustva, ona su zna!ajna ali preslikana normativnareenja npr. $lovenije, akedonije i Drvatske ne odgovaraju naem ek. sistemu i pol. pravnomsistemu. $vaki od ovih sistema u odredjenoj zemlji zahteva odgovrajue reforme.33 I operacionalizacija I pozitivna iskustva razvijenih ili zemalja u fazi tranzicije primenjenih na5Lzemalja # saglasno njenim specifi!nostima333 I ?. neuskladjena politika -= sa poitikom javnih prihoda,

5. primena -= negativno uti!e na rast trokova za ivot 7. primena -=#a negativno uti!e na ravnoteu trita jer se oporezuju svikoji su na tritu ili su tek u njega zakora!ili.

%3. PRAKTI!NO ISPOLJAVANJE FISKALNE PRESIJE EKONOMSKE I DRUTVENEPOSLEDICE FISKALNE PRESIJE

oslednjih godina naa zemlja se nala u stanju poreske diktature to je izraeno kroz postojeufiskalnu politiku i / reforme 0. >oliko je efikasna presija prela dozvoljenu granicu ostaje pitanje kojezbog neprilagodjenosti metoda, nije lako reiti. "iskalna presija je preterano zahvatanje sredstava za

budet u korist regulisanja socioekonomskog ambijenta, rasta i razvoja zemlje. -rava pokazuje na!in

odravanja zajednice kroz / planiranje budeta 0, nekontrolisanu fiskalnu presiju kao i strategiju kojauklju!uje tranziciju i odravanje starog, kriznog, neefikasnog sistema. -a ovaj sistem odranja iuredjenja zajednice postoji i traje najbolje pokazuje primer $%1, L6#tih kada postoji kombinacija

budetskog deficita i inflacije. ?LL6.g. rashodi javne potronje su bili FL: drutvenog proizvoda, aprihodi F8: taj deficit od 7: drutvenog proizvoda lako se neefikasno prevaziao. ?LL?.g. rashodijavne potronje bili su 87: drutvenog proizvoda a prihodi F8: deficit je pokriven emisijom novca unarednim godinama sve vei deficit je nastojao da se pokriva emisijom novca u uslovima inflacije ihiperinflacije. 1edino reenje je bila primarna emisija. $vi postojei podatci pokazuju negativan uticaj

preterane fiskalne presije na ekonomiju, ek. stabilnost i razvoj zemlje. Nezaobilzna je kritika zadravu, njene instrumente i politiku koji su suprotni realnim mogunostima, a koji su i doveli do

postojeeg stanja. Nova / poreska reforma 0 nove vlasti samo je nastavak i produbljivanje politike

fiskalne presije I nisu ostvarene potrebne reforme na poljima poreskih zakona tj. sistemima javnihfinasija ve su nastavljenje poreska diktatura i fiskalna presija. *vakvo stanje poreske politike vodi kanajirim drutvenim konfliktima, konfrontacijama, soc. neredima i totalitarnoj politi!koj dominaciji.%eforme koje bi bile sutinske i radikalne se ipak negiraju a odnose se na 56J.666 srednjih i velikih

preduzea, gradjani i drugi optereeni su visokom stopom oporezivanja i realizacijom poreskihzakona. $toga i javna potronja iri svoje funkcije na trite i ekonomiju tako to poveava u!ee udrutvenom proizvodu I pojedinim preduzeima da bi se izbegao ste!aj ili poveala likvidnost daju se

budetska sredstva u obliku kredita. 3pak, to je jo uvek uslovljeno prilivom sredstava iz privatizacijeza pokrie budetskog deficita.

%4. ZASNIVANJE SISTEMA TREZORA I JAVNI$ NABAVKI.DALJI PRAVCI PORESKE TRANZICIJE

2%@


32/42

1avne nabavke I dravna kupovina treba da se ostavruje na principima ekonomije i tednje da bi seizbegavao mit i korupcija u ovim oblastima. *no to se o!ekuje je promena !itave strukture javnih

prihoda i rashoda, pravedno poresko zahvatanje, realan budet, radikalne reforme javnih finsija koje suzasnovane na tranziciji i iskustvima i praksi savremenih svetskih tokova. 3pak, ovo to je naastvarnost jeste / najmanje javno 0 troenje budetskih sredstava i odsustvo strategije za razvoj na duirok, kao i vladavina objektivisti!kih interesa i politike. 2akvi interesi su predstavili odravanje kao

nau neminovnost i realnost dok javne finasije / vape 0 za reformom i planom i realizacijom jednogpravog sistema koji e biti kompatibilan sa promenama u starim sverama. *beanja vlasti da e takvereforme biti sprovedene nisu se ostvarila.

+9. TRANZICIJA U OBLASTI DR. DELATNOSTI I TRINO DRUTVENI KARAKTER- RAZMENE RADA NUNOST IZMENE SADANJEG OBLIKA FINANSIRANJA

-rutvene delatnost u bivoj u imala je iroku ekspanziju jer je preovladavala ideologija@B323ad je dolo do sloma socijalizma, u krizu su zapale i dr. delatnosti(istraivanja su pokazala da postoji uzro!no posledi!na veza izmedju pada socijalizma i pada dr.delatnosti I misli se zdravstveno osiguranje, kolstvo, penziono, nauka, kultura itd.).roblemi koji su nastali u ovoj oblasti, zanemareni su u po!etnim koracima tranzicije. ao proizvod dogovora o visini sredstava za obavljanje

pojedinih delatnosti.Aenu kotanja odredjuje pre svega utroena vrednost sredstava za proizvodnju, cena rada i mogunost

proirene reprodukcije. Aena u drutvenim delanostima jednim delom je ugradjena u aktivnosti

75


33/42

izgradnje kola, bolnica, univerziteta. li ne moe biti jedini izvor investicija u drutvenimdelatnostima.=rednosna ocena usluge koja potvrdjuje validnost cene, ostvaruje se na tritu kao rezultat ponude itranje.jubisav arkovi ekonomski sadraj cene vidi kao meru / razmene rada 0. 2o je razmena u kojojgradjani I potroa!i ulaze u prometni odnos sa radnicima kao stvaraocima ( u oblasti drutvenih

delatnosti).$.$. 4 @gzistencija ekonomske cene u drutvenim delatnostima predstavlja valorizovan finasijskiekvivalent kreativnih, stvarala!kih, emotivnih i intelektualnih rezultata istraivanja u kraciji, usluzi,

proizvodu koji se najire drutveno valorizuje na tritu. li, drutveno se valorizuje kao koli!inaradnog vremena za izradu slike, skulpture, filma, odnosno veli!ine njene vrednosti.%adnici u drutvenim delatnostima su uklju!eni u odnos proizvodnje i raspodele pri !emu je cena!injenica u funkciji razmene. %azmena rada postaje vladajui ekonomski odnos.

Na tritu e biti valorizovani rezultati koji ulaze u razmenski odnos kroz zadovoljenje !ovekovihpotreba.2ransformacija ka ekonomskom sadraju cene svodi se na dva oblika 4

?. ekonomska cena obuhvata cenu kotanja

5. cena je mera kvaliteta i produktivnosti radaronalaenje oblika i ekonomskog sadraja cene ne moe uvek biti isti.otrebno je reformama prevazii sadanje stanje krize. @konomsko socijalni preobraaj je ovdeneminovan. $utina razreenja krize lei u temeljnim reformama na osnovama savremenog trinoguredjenja, razmene rada i reprodukcije drutvenih delatnosti. @konomski sadraji cene se tu moramanifestovati.

%#. EKONOMIJA* DEMOKRATIJA* LOKALNA DEMOKRATIJA

3storijski gledano , u desetogodinjoj modernoj dravnosti $rbije prevagu su odnosile uglavnom

centralisti!ke ideje osim u vreme zlatnog doba lokalne samouprave nakon donoenja radikalskogstava ?+++. >onstituisanje lokalnih organa vlasti je na!in suprotstavljanja centralizaciji privrednog iekonomskog ivota ali i vladanja. pogledu razvoja lokalne demokratije, lokalni nivo vlasti je glavna

prepreka za politi!ku i ekonomsku samovolju i subjektivizam. ko nema demokratije u oblicima kojisu najblii pojedincu ne moe se biti ni na nivou zajednice kao celine.$adanje stanje lokalne vlasti je neodrivo zbog li!nih veza lok. vlasti sa pokrajinskim i republi!kimcentrima moi. podsetimo da ta!ka L. programa -*$#a u kojoj se obeava decentralizacija vlasti,nikada nije sprovedena. @mpirijski pokazujemo da vlasti u $rbiji odgovara stanje lokalnog haosa iekonomskog propadanja jer u tim uslovima mogu da vladaju &odozgo' i ostvare svoju dominaciju.@konomsaka demokratija je preduslov politi!ke demokratije. okalne zajednice moraju imatisamostalne prihode tj. samostalne poslove i samostalnost u raspolaganju i korienju prihoda.utonomija lokalne samouprave je srazmerna njenim sopstvenim prihodima i slobodnomraspolaganju tih prihoda. $avet @vrope je usvojio @vropsku povelju o lokalnoj samoupravi (?L+9.g.) .rimena njenih osnovnih pravila garantuje politi!ku, administrativnu, finasijsku nezavisnost lok.vlasti kao predpostavku lokalne demokratije. $ obzirom da naoj zemlji predstoji izrada stava,reforma lok. samouprave je neminovna. njoj zna!ajnu ulogu ima poreska politika jer ona predstavljanajzna!ajniji oblik prihoda lok. samouprave. $vi pokuaji poreske reforme od 5666. godine bili suusmereni ka centralizaciji. uslovima centralizacije ne moe se o!ekivati razvoj demokratije.

Neoprostivo je stanje u kome se ljudi oporezuju lokalno a o rashodima se odlu!uje u centralnoj vladi.3z


34/42

periferija @vrope i sveta. red nama je hitna i neostvarena reforma sistema finasiranja lokalnesamouprave. protivnom I propast ivaT

%%. NAE (NE) JEDINSTVO LOKALNE DEMOKRATIJE I MAKROEKONOMIJE

oluge vlasti u $rbiji su u rukama pojedinaca !ija je mo gotovo neograni!ena. oni svojomsubjektivisti!kom politikom i merama ekonomske politike razaraju celinu makroekonomske politike u

jedinstvu sa lokalnom demokratijom. =last je nespremna da spusti politiku na nii nivo I lokalni, jerbi time ugrozila sopstvenu mo i dominaciju. roz ceotekst se provla!i neto kao4 (citat) *!ekujemo da e ovi lok. izbori omoguiti izraenije prisustvolokalnog nivoa dem. procesa koji e doprineti iranju procesa demokratizacije i time novi karaktervlasti koja se vri na svim nivoima u ime i u korist gradjana. (pokuao sam da izvu!em par re!enicakoje su imale smisla ili nisu TTT -odjavola).

%&. .................................................. SISTEMA NA TRINOJ EKONOMIJI* PROBLEMIPOSLOVANJA I FINANSIJSKI POLOAJ BANAKA* TRANZICIONANEMINOVNOST ZNA!AJ $ITNI$ PROMENA

"inansijski i bankarski sistemi su u sredinjem i najzna!ajnijem delu tranzicije / postsocijalisti!kihzemalja 0 u kontekstu dr. i privrednih promena. edjutim, iskustvo je pokazalo da je upravo

bankarski sektor najmanje zahvaen tranzicijom I zbog toga to !esto postoje nesporazumi inerazumevanje sadraja reforme bankarstva, uloge banaka i kako treba njihova privatizacija da seizvede. @ksperti za finasijske reforme imaju jedinstven stav da se svet finasija ne moe reformisati/ sam za sebe 0 # potrebna je reforma celokupnog ek. sistema. 2ranzicija je nereena ukoliko seuzimaju u obzir svetski odnosi globalizacije bankarske politike I uloga stranih banaka, ali uzuklju!ivanje sopstvenih bankarskih mogunosti, itd. I svaki korak tranzicije, po!iva na promenama i

principima koje su usko povezane sa tendencijama trine ekonomije savremenog sveta ( modernog

bankarskog poslovanja).oloaj banaka u tranzicionom procesu, zasniva se na novom bankarskom sistemu sa svim njegovimfunkcijama i instrumentima I (mobilizacija novca, krediti, kamate, ek. finansijska nezavisnost, tritekapitala, tednja itd.), a takodje tu spadaju i novi kriterijumi domae i medjunarodne licence za rad i

poslovanje.Canke i bankarske institucije su polazni faktor nae tranzicije i jedna od stratekih osnova izgradnjesavremene ekonomije. iskustvu zemalja / postsocijalizma 0 banke su ostale izvan reformi, a kao posledica toga dolo je do

potpunog kraha stratekog trougla4 CN>@#>32#%@-


35/42

sistem nema uspene proizvodnje, investicije i likvidnosti itd. naem slu!aju problem je odsustvodublje veze sa stvarnou i realnim ekonomskim tokovima.rema podatcima u periodu ?LL? I ?LL+.g. dolo je do znatnog smanjenja broja banaka ( sa ?F5 na ?7)uz dolazak stanih banaka, a nakon petooktobarskih promena dolo je do situacija da ima vie radnikanego to je potrebno naim bankama. o!eo je postupak ste!ajja (566?.g.).

&'. REFORMSKI VOLUNTARIZAM KAO SMILJEN OBLIK UNITAVANJAPOSTOJE,I$ BANAKA

-osadanja praksa je pokazala reforma bankarskog sistema nosi velike iskustvene i tranzicioneprobleme.


36/42

-rava e ovim inostranim poveriocima vratiti dug koje su trebale da vrate banke koje su otile podste!aj i taklodje na sebe preuzima obavezu da krajnim korisnicima preuzme njihova potraivanja.2ime banke koje idu pod ste!aj postaju dravne banke jer prisvajaju iznos otpisanog duga, potom

prodaje takve banke, a radnici dobijaju otpremninu.*va transformacija uradjena je suprotno zakonima i na silu. 3zgovor za ovo podravljenje banke je dae banka otplatiti preostali dug inostranim poveriocima, da e se potom banke sanirati i srediti, a da e

onda drava upravljati tim bankama i ma]imizirati njihovu vrednost.&. REFORMA BANKARSKOG SISTEMA I BANAKA USTAVNA I SISTEMSKA

OSNOVA* DISKRECIONO PRAVO* TENDERI ILI NETO !ETVRTO

ostoji nekoliko koncepcija koje pitanje bankarskog sistema opredeljuju u reformskim promenama ukojim se nalazimo4

?.$2=N 3 $3$2@$> *$N*= I za celinu ekonomskog sistema presudno je vano da seponaanja pojedinih u!esnika u tom procesu odrede stavom.

5.-3$>%@A3*N* %=* I od 5665.g. ne postoji mogunost otvaranja novih banaka. -anas se na

srpsko bankarsko trite moe ui isklju!ivo kupovinom neke domae banke. -iskreciono pravo zaodobravanje kupovine ima NC$ , a cilj je smanjenje potencijalnog sistemskog rizika koji postoji zbog

previsokog broja banaka, a domaim bankama se ostavilo dovoljno vremena da se pripreme zakonkurenciju koja sledi. *vo postoji samo kod nas.

7.1=N3 2@N-@%3 I 2enderi su reenje & modernista i liberalnih stratega'. $vetska banka je $rbijiodredila da mora da sprovede ubrzanu transparentnu privatizaciju odredjenih banaka koje su uvlasnitvu drave. Njih treba da preuzmu strateki investitori, a putem javnih tendera.

F.N@G2* H@2=%2* (-inki)#raznovrsne strategije I a sve imaju za cilj - N3G2@ -*R@CN>%$2=* TTT I to je sve deo osmiljene strategije da se uniti srpska privreda. -okaz za to je

bahato ponaanje sa deviznim rezervama (-inki i njegovi naslednici se tako ponaaju), deviznerezerve se dre kod banaka sumljivog porekla. $ve je to posledica toga to su finansijski tokovi zemljeu rukama jedne stranke. $ve je to strategija koja dolazi spolja od medjunarodnih finasijskih centaramoi. *no to im oni kau ekonomski deo vlade slepo sporovodi.


37/42

-rava, posebno u zemljama trancicije, stvara subjektivne uslove za produbljivanje disproporcija umateijalnoj strukturi proizvodnje dr. 2o sa sobom nosi potencijalnu inflaciju. %eguliui koli!inunovca koji je u opticaju i osnove kreditno#monetarne politike -%X= *@-@11@%@B%N*$2 cena. ceni se sintetizuju svi progresivni i krizni momenti dr. organizacije.

i imamo problem I zato to drava sprovodi regulativne mere ali sprovodi ih subjektivno i stihijski,a sve sa ciljem da se poveanjem cena ree individualni problemi koji nisu ekonomske prirode.


38/42

poslednje vreme aktuelan je termin N (bive $"%1 bez $lovenije i lbanije).*ve zemlje vie decenija zaostaju u saranji sa svetom i u odnosu na savremene regionalne integracije.koliko se ovako nastavi moe doi do velikih nestabilnosti na ovom podru!iju. 2 @ se vie angauje za obnovu i razvoj Calkana, tu se posebno isti!e @vropska

investiciona banka @3C. *d ?LLL.g. odrava se niz skupova na temu obnove / posleratnog Calkana 0. okviru tih skupova izu!avaju se i knoflikti na Calkanu, potom izu!ava se priroda ovih zemalja kao imogunosti i potrebe ekonomske i druge intenzivnije saradnje ovih zemalja.*cenjuje se da danas postoje idealni uslovi za balkansku integraciju I ona odgovara procenamaglobalizacije svetske ekonomije i tranzicije drugih postsocijalisti!kih zemalja, ali i spoljno#ekonmomskoj politici velikih ekonomskih sila. li na ovim naim prostorima prepreke za ekonomskinapredak je / opti deficit resursa 0 # fizi!kog i humanog kapitala, domae tednje i investicija.

52:9


39/42

potom negativno meanje medjunarodne zajednice, regionalnih lobija i velikodravnih tenji.


40/42

$2* I $vetska trgovinska organizacija I naslednik medjunarodnog sporazuma o carinama i trgovini.$rbija !eka u!lanjenje u $2*. *na regulie oko L6: razmene u svetu. -a bi $rbija ula u $2* mora

preurediti zakone, prilagorditi ih @< (posebno carinske zakone).

&&. NOVE EKONOMSKE VEZA SA SVETOM. NEROBNI PROMET. PROIZVODNO+FINASIJSKO POVEZIVANJE

Nerobni promet sa inostranstvom podrazumeva4?. $B@ I saobraaj, turizam, investicioni radovi u inostranstvu idr.5. -*@ %-N3> 3< 3N*$2%N$2=, >2@, 2%N$"@%34 iseljeni!ke doznake,

medjunarodni pokloni i dr. bivoj $"%1 postojao je razvijen ne robni promet sa inostranstvom. $"3A32 koji je tada postojao,stvarao se uglavnom, jer su nai radnici u inostranstvu slali novac u , a takodje veliki novac dolazio

je od turizma. *vaj suficit smanjivao je negativni platni bilans sa inostranstvom.*d ?LL5.godine u $%1 po!inje da ide silaznom putanjom kad su u pitanju ekonomski odnosi sinostranstvom (pre svega zbog sankcija koje je N uvela $%1), a pre toga dolo je do secesijerepublika iz $"%1 I to je raskinulo mnoge proizvodne i privredne veze sa inostranstvom. 2ih godinanerobni promet sa inostranstvom ostvario je zanemarujue mali suficit. *d ?LLF. godine dolo je do

potpunog prekida kreditno#finasijskih odnosa sa inostranstvom. onovo uklju!ivanje nae zemlje umedjunarodne ekonomske odnose uslovljeno je nizom aktivnosti u kojima dominira oseanje prisustvai rezultata ekonomsko#dem.reformi. *!ekivalo se da e nerobni promet oporaviti nau zemlju. >ad jenaa zemlja ula u proces tranzicije dolo je do ratifikacije proizvodno#finasijskog povezivanja uskladu sa eknomsko integracionim procesima u poslovnim tendencijama medjunarodnog okruenja./ ostsocijalisti!ka 0 zemlja koja je prola kroz proces tranzicije imale su isto iskustvo I tranzicija jetekla / besprekorno i zakonito 0 kad je u pitanju privatizacioni kapital, donacije i krediti. roblem jesa proizvodno # finasijskim povezivanjem jer se kao smetnja javilo uklju!ivanje u svetske i evropskeintegracije i institucije.

>ao jedan od vidova saranje sa svetom i finasijskog povezivanja su >*NA@$31@ i C.*.2. (vrstakoncesija), koncesija se daje nekoj stranoj dravi da radi na nakom kapitalnom projektu (autoput,rudnik) jer drava nema sredstava, potom drava ustupi rad na tom projektu i narednih nekolikogodina profit uzima strana drava (ili firma). sutini obe strane imaju korist.C.*.2. je vrsta koncesije, samo se ne odnosi na kapitalne investicije ve za fabrike npr.

1''. POLITI!KE I EKONOMSKE PREDPOSTAVKE ADEKVATNOG PRISUSTVASTVARNI$ INVESTICIJA

>ad je medjunarodna zajednica ukinula sankcije $%1 otvorene su mogunosti za strane investicije, alisu kreatori ekonomske politike, i oni koji su trebali da stvaraju zakonske preduslove za strana

ulaganja nisu mnogo marili za inostrane investicije. 3z iskustva postsocijalisti!kih zemalja vidi se dapriliv stranih investicija osnovna poluga razvoja. >onvencije (ugovori) .Naa tranzicija loe te!e ( a samim tim i $-3 slabo dolaze) jer nismo omo!uili osnovne preduslovekoji e omoguiti i ostvariti razvoj finasijskog trita i trite kapitala. 2aj razvoj treba da budeukonponovan sa medjunarodnim ekonomskim kriterijumima I jer tek e tad primena $-3 teinesmetano.od osnovnim preduslovima podrazumevaju se zakonodavno pravne mere, potom ekonomskofinasijske mere, ali i niz drugih mera koje su vezane za ciljeve ekonomske politike.%3 BN1 je osnovni razlog zato kapital kasni, jer mi smo jo uvek drava sa najveimrizikom za ulaganje (pored $.>oreje i 3raka) Neki stru!njaci kau osnovni uslov za bri priliv kapitala&politi!ka volja sveta', ali svakako najvanije je to to u naoj zemlji postoji velika ekonomskanestabilnost.

F6


41/42

Naa zemlja treba da izvri radikalne izmene poslovnog ambijenta, da smani ekonomske i politi!kerizike, da normativno regulie pravne i ekonomske sigurnosti i izvesnosti, kao i da izvri niz promenau uslovima privredjivanja iz sfere celine mera ekonomske politike. 2reba promeniti ulogu drave u

privla!enju $-3B@N@%N* 4 da se promeni ambijent priliva direktnog ulaganja stranog kapitala.$ve to je drava u!inila da bi pridobila $-3 je usvajanje


42/42

nasledjenih dugova. Neophodno je uspostaviti nove odnose sa "#om i $vetskom bankom (iostalom medj. finasijskim institucijama). -ospale obaveze $%1 ne plaaju se i kumuliraju od ?L+5.g.one pogoravaju poziciju $%1 u pregovorima sa svetskim fin. institucijama.*nda je dola nova vlast posle 9. oktobra ... reema politici razvoja do 5669.g., predvidja se da bi sestabilizovala i normalizovala pozicija $%1 u medjunarodnim finasijskim organizacijama, potrebno jesrediti situaciju sa " i $C.

regovarae se o dobijanju novih zajmova za stabilizaciju valute i deviznog trita i rekonstrukcijupreduzea... (generalno da bi poboljala situaciju u zemlji). li upravljanje spoljnim dugom nijedobro, jer i dalje postoji tendencija, nepovoljnog i haoti!nog zaduivanja. 2o e zemlju dovesti doegzistencijalne ugroenosti i duni!kom ropstvu.TTTTT

ekonomija, sokic, fpn, usmeni deo

Documents