II semestar (S,K,H)

Prof. dr Slobodan MIRKOVI

Ekonomika graenja I deo1.1.OSNOVI EKONOMIKE GRADJENJA(Pojam ,sadraj, podela, geneza)1.2.GRADJEVINARSTVO KAO PRIVREDNA GRANA(Gradjevinarstvo kao makrosistem, Podela, geneza i karakteristike gradjevinarstva; etape razvoja gradjevinske proizvodnje);1.3.GRADJEVINSKA PROIZVODNJA (tipovi gradjevinske proizvodnje, faktori gradjevinske proizvodnje, etape razvoja gradjevinske proizvodnje; struktura gradjevinske proizvodnje i gradjevinskih objekata; proizvodni procesi gradjevinske proizvodnje i njihova podela po strukturi i ostalim faktorima );1.4.RACIONALIZACIJA GRADJEVINSKE PROIZVODNJE (Sutina i znaaj racionalizacije ; Kriterijumi racionalizacije; Racionalizacija proizvodnih procesa; racionalizacija ljudskog rada; racionalizacija sistema upravljanja -menadmenta gradjevinske proizvodnje; Merila racionalizacije-produktivnost; ekonominost i rentabilnost gradjevinske proizvodnje);1.5.GUBICI U GRADJEVINSKOJ PROIZVODNJI( Gubici radnog vremena; Gubici rada gradjevinske mehanizacije; Gubici materijalno-energetskih resursa itd);1.6.PREDMER RADOVA (Projektantski i realno izvedni-gradjevinska knjiga);1.7. I KOLOKVIJUM

Ekonomika graenja II deo2.1. PREDMER I PREDRAUN RADOVA2.2. NORME I NORMIRANJE GRADJEVINSKIH RADOVA(Norme vremena;Norme uinka; Norme utroka materijalno-energetskih resursa)2.3. ANALIZA CENE-KALKULACIJA( Metoda kalkulativnog faktora;Metoda redukovanog kalkulativnog faktora); 2.4.BRUTO I NETO ZARADE RADNIKA2.5 REIJSKI I DRUGI OPTI TROKOVI POSLOVANJA( Definicija trokova ;Klasifikacija trokova; Nosioci trokova; Stalni i promenljivi trokovi; Mere za smanjenje trokova);2.6. PRIVREDNA DRUTVA I ORGANIZACIONO- STRUKTURNI MODELI ORGANIZACIJE PRIVREDNIH DRUTAVA (Vrste privrednih drutava-preduzetnika, ortaka, komanditna, drutva sa odredjenom odgovornou, akcionarska privredna drutva; kompanije; holding kompanije, koncerni; Funkcionalni, hijerarhijski-linijski; kombinovani; matrini, sloeni-sistem paukove mree; mreasti itd); 2.7 ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI ( Prostorni planovi;Urbanistiki planovi; Gradjenje objekta- Investitor, Izvodja objekta( nain dobijanja poslova); Nadzorni organ; Projektantske organizacije; Ministarstvo za zatitu zivotne sredine i prostorno planiranje ; Uprava za urbanizam i komunalnu delatnost; Katastar, Privredna i inenjerska komora-Drutvo inenjera i tehniara; Uprava za imovinu i inspekcijske poslove; Ministarstvo za infrastrukturi saobraaj);2.8 PRIHOD I RASPODELA PRIHODA PRIVREDNIH DRUTAVA( Elementi prihoda i odgovarajua izdvajanja po osnovi dravnih i ostalih obaveza)2.9.LIKVIDNOST PRIVREDNIH DRUTAVA2.10 TERENSKA NASTAVA(Obilazak gradilita objekta visokogradnje ili niskogradnje u Niu i okolini)2.11.DRUGI KOLOKVIJUM

LiteraturaGrozdanovi D: Ekonomika preduzea(rezultati, principi, raspodela), Ni, Univerzitet u Niu, Ni 1999;Miloevi V, Figar N: Ekonomika preduzea, Ni,Prosveta, 1988Mirkovi S: Organizacija i ekonomika gradjenja, Ni, Gradjevinski fakultet, 1995Nikoli S: Organizacija preduzea, Ni, Univerzitet u Niu, 2003Radenkovi D, Joci D:Privredno pravo )kompanijsko pravo sa osnovama prava), Ni, SKC, 2006Markovi D:Socijalnaja ekologija i kaestvo izni, Moskva, MEIDU, 1993

I deo

1.1.OSNOVI EKONOMIKE GRADJENJA (Pojam ,sadraj, podela, geneza)Ekonomija spada u grupu drutvenih nauka i njen naziv je nastao od grkih rei i (kua, zgrada) i (zakon) kao nauka o praenju poslovanja u kui i tadanjoj privrediDananji naziv dao: Valres-vajcarska - nauka za ODREDJIVANJE CENE u uslovima postojee konkurencije; ZA PROUAVANJE EKONOMSKIH ZAKONA U SVIM PROIZVODNJAMA; RASPODELI, RAZMENI I POZTRONJI MATERIJALNIH DOBARA; ROBE, SREDSTAVA - RANIJE OPREDMEENOG RADA I NOVCA; PRODUKCIJSKIH ODNOSA TOKOM PROIZVODNJE I RASPODELESAVREMENI NAZIV EKONOMIKA - UVEO engleski naunik Maral 1890. godine,pod kojom se podrazumeva sama ekonomija ili politika ekonomija; primenjena ekonomija ili celokupni privredni sistem sa svim svojim granama; a istrauje opte ekonomske zakonitosti koje se javljaju tokom ulaganja: ljudskog rada (radne snage); predmeta rada; sredstava za rad i ostalih ulaganja tokom proizvodnje, transporta i plasmana proizvoda na tritu.

1.1.OSNOVI EKONOMIKE GRADJENJA (Pojam ,sadraj, podela, geneza)a) Zadaci ekonomike: - odredjivanje obima i nivoa privredne aktivnosti i zaposlenosti; sagledavanje trendova privredne dinamike, razvoja i fluktacije;odredjivanje vrednosti trita, cena i trokova proizvodnje; prouavanje naina raspodele bruto nacionalnog dohodka; prouavanje monetarnih i medjunarodnih pitanja ekonomski odnosa itd.b) Podele ekonomike: a) prema prilazu analizi ekonomskih pojava (teorijska ekonomika-ekonomska teorija; primenjena -deskriptivna ekonomika; b)prema opsegu prostora koji obuhvata (politika ekonomiju, ekonomska geografija - razmetaj privrednih kapaciteta saglasno prirodnim bogastvima.)

1.2 GRANE EKONOMIKEa)Knjigovodstvo (bazna nauka koja belei: - promene u novanim, materijalnim i ostalim ulaganjima, tokom odvijanja proizvodnje, transporta i plasmana proizvoda; kretanju imovine, rashoda i prihoda pri ovome koristi sistemu dvojnog ili jednostavnog knjigovodstva u sferi finansija i materijalnih tokova - materijalno knjigovodstvo. b)Organizacija privrednih drutava-preduzea (izuava mogue naine organizovanja privrednih drutava, principe i metode integracija , povezivanja privrednih drutava i organizacione pojave procesa organizovanja reprodukcije u privrednim drutvima-preduzeima)c)Statistika (prouava kvantitativne metoda istraivanja, koje se primenjuju tokom beleenja zbivanja u privrednim drutvima statistikim nainima).d)Politika ekonomija( teorijska nauka koja se bavi- reprodukcijom u ljudskom drutvu; dravnim ili drutvenim tokovima proizvodnje, razmene, raspodele i potronje razliite vrste robe i usluga; prognoziranjem troenja vrednosti i trendova kretanja cena i investicija u svim oblastima privredne i vanprivredne sfere)

1.2 GRANE EKONOMIKEe)Privredno pravo ( praktina nauka bavi se institucionalnim definisanjem privrednih drutava; pravnim tumaenjem ekonomike privrednih drutava i ostalm zakonitostima koje vae u privrednim drutvima itd.f)Ekonomika privrednih drutava(preduzea) kao praktina nauka prouava( zakonitosti i principe reprodukcije u privrednim subjektima-drutvima u cilju kvalitetnog i dugovenog opstanka na tritu; posmatra privredna drutva kao ivi organizam, koji se radja, raste, postie svoj maksimum, stari i nestaje umire; prati i analizira unutranje i spoljanje poslovanje privrednog drutva sa aspekta ostvarenih rezultata i ulaganja u stvaranje tih rezultata;daje upustva za ostvarivanje boljih rezultata i pozitivne razlike izmedju ostvarenog prihoda i rashoda; istrauje reprodukciju i faktore reprodukcije privrednih subjekata)g)Ekonomska politika ( bavi se- odredjivanjem pravaca razvoja privrede drave ili drutva u cilju obezbedjenja skladnog razvitka u privrednoj i vanprivrednom sektoru;prati i analizira trgovinsku, kreditnu, monetarnu, carinsku i fiskalnu politika).

1.2 GRANE EKONOMIKEh)Mikroekonomija izuava ekonomske pojave i fenomene na nivou osnovnih proizvodnih jedinica i ogranaka privrednih drutava; analizira privredne pojave i ekonomiku privrednih drutava, kao osnovnih elija privredne delatnosti)i)Mezoekonomija prouava vea privredna drutva organizovana udruivanjem vie privrednih drutava u vidu kompanija, holding kompanija)j)Makroekonomija bavi se: ekonomikom privrede drave ili drutva kao celine sa globalnog makrosistemskog aspekta konkretno bruto nacionalnim dohodkom, investicijama; monetarn0m stabilnou, privrednim razvojem ; analizom globalnih ekonomskih pojava kao to je cirkulacija ukupnog produkta.

1.3. NEKI OSNOVNI POJMOVI EKONOMIKEa)Reprodukcija predstavlja :sveopte obnavljanje odredjenih proizvoda i usluga u cilju zadovoljenja potreba lanova drutva i obezbedjenja njihove egzistencije dobijenih proizvodnjom, razmenom, raspodelom i potronjom imajui u vidu drutvenu podelu rada i interakcijske odnose u procesu reprodukcije; predstavlja ekonomski proces i reproduciju ekonomskog dobra, ako je rezultat ekonomskog rada; predstavlja reprodukciju slobodnog dobra ako se pri ovome vri korienje prirodnih dobara u prirodnom obliku(vazduh, suneva energija, voda) bez ekonomskog ulaganja; ostvaruje se primenom najnovijih dostignua savremenog nauno-tehnikog progresa i moe biti-normalna)zadovoljava u minimalnom nivou), progresivna( u stalno rastuem nivou) i degresivna) u stalno opadajuem nivou) . b)Ljudski rad se definie kao celishodna delatnost ili proces transformacije i prilagodjavanja prirodnih elemenata ili drugih predmeta rada u gotove proizvode koji zadovoljavaju odredjene ljudske potrebe. Sa tog aspekta ljudski rad se posmatra kao proizvodni, a poto se isti moe iskazati i vrednosno, smatra se i ekonomskom delatnou; poseduje vidljivi i nevidljivi deo, odnosno odgovarajue psiholoke i motorne- fizioloke elemente, pa ini i psiholoko-fizioloka kategorija; predstavlja se koliinom potroene bioenergije u procesu rada i zavisi od vie faktora; predstavlja se i kao roba , poto radnici (fiziki i operatori) mogu da se posmatraju kao elementi ulaganja i reprodukcije; obnavljanje radne snage ostvaruje se odmorom i ishranom i ekonomskim merama, direktno isplatom zarada i indirektno kvalitetnim sistemima raspodele devidendi, akcija, preferencijala, ali i poboljanjem standarda i uslova potronje)

1.3. NEKI OSNOVNI POJMOVI EKONOMIKEc)Predmet rada se javlja kao drugi osnovni elemenat ekonomike i ine ga materijalno-eneregetski resursi mogu da se jave u vidu osnovnih, pomonih i energetskih materijala;u ekonomskim sistemima figurie kao vrednosna(finansijska) vrednosti.d)Sredstva rada pod kojim se podrazumevaju tehniko-tehnoloka sredstva koja se nalaze izmedju radnika i predmeta rada. Tehniko-tehnoloka sredstva ine proizvodna, pomona i transportna sredstava, kao i organizaciona i posebna oprema.e)Gotovi proizvodi, kao rezultati proizvodnje se posmatraju: kao rezultati rada, i kao rezultat ulaganja. Priznanje proizvoda na tritu ostvareno je njegovom cenom u uslovima robno-novanog trita. Cenom proizvoda obuhvaeni su elementi vezani za: ranije opredmeeni rad uloen u predmete i sredstva rada; ivi ili tekui rad; odgovarajue zakonske i statutarne rezerve; reije ogranaka ili privrednih drutava; kamate, osiguranja i poreze; kvalitet proizvoda i stanje ponude i tranje na tritu.

1.4. TROKOVI PROIZVODNJETrokovi proizvodnje predstavljaju :odredjena ulaganja u materijalu, u sredstva rada i radnoj snazi, koje su iskazane kao vrednosti na tritu; elementi novano izraenih ulaganja ; vrednosti utroene u reprodukciji; finansijski ili cenovni izraz utroenih elemenata radnog procesa; novane vrednosti utroenog ivog i ranije opredmeenog rada za dobijanje gotovog proizvoda;vrednosti dobara kojima se u kalkulaciji izraava njihova potronja uslovljena proizvodnjom; mogu se posmatrati i kao izdaci ili finansijske obaveze u vidu plaanja treim licima ili dravi( izdaci ne mora da budu sastavni deo trokova, ve mogu da budu povezani sa njima- porezi na dodatnu vrednost, doprinosima, fondovima);trokovi mogu da se posmatraju i kao r a s h o d i kao niz izdataka, nepovratnog davanja novca, odnosno predmeta koji nisu neposredno uslovljeni ostvarenjem korisnog poslovnog uinka;smanjenjenje trokova ostvaruje se vea efikasnost privrednog drutva i time poveanja dobiti)

Podela trokovaPostoje razliite podele trokova od kojih su najzanaajnije prema: a)Prema prirodi nastanka (trokove rada-radne snage; trokove sredstava rada-amortizacija, investiciono odravanje, kamate; trokove materijala-osnovnog, pomonog,energetskog; trokove usluga drugih-transportni, zakupnine,osiguranje; trokove obaveza prema dravi-porezi, doprinosi itd.)b)Prema vanosti ( glavne trokove materijala i sporedne trokove -trokove transporta i ostalih usluga);c)Prema uestalosti pojave ( jednokratne-trokove gradjenja objekata i viekratne trokove njihovog odravanja);.d)Prema ulaganju vrednosti (: stvarni, standardni i planski trokovi).e)Sa aspekta stanovita u proizvodnji( ukupne trokove i pojedinane trokove iskazane po jedinici proizvoda).f)Prema poreklu njihove pojave(trokove predmeta rada; trokove sredstava rada; trokove rada-radne snage itd).g)Prema funkciji u privrednom drutvu-preduzeu(trokovi nabavke; trokovi proizvodnje; trokovi prodaje; trokovi upravljanja; trokovi administracije) itd.h)Prema zavisnosti od obimu proizvodnje ( fiksne i varijabilne trokove).i)Sa stanovita namene( trokove osnovne delatnosti (proizvodnje); trokove pomone delatnosti(proizvodnje); trokove investicionog odravanja) itd.j)Prema vremenu troenja( kratkoroni-neposredni i dugoroni trokovi-posredni trokovi).k)Prema nainu troenja(prinudne; trokove poslovnog rizika i trokove po osnovi unutenja dobara).l)Zavisno od ekonomske uloge( trokove rada-radne snage; trokove sredstava za rad; trokove predmeta rada; trokove tudjih usluga itd. U okviru detaljnog prouavanja trokova koji se javljaju u gradjevinarstvu, razmatrae se upravo ova metodoloka podela).

1.5 EKONOMSKI SITEMISa sistemnog aspekta ekonomski sistemi su razmatraju kao sloeni dinamiki sistemi sastavljeni od elemenata - ekonomkih jedinica i odgovarajuih interakcijskih veza i odnosa koji postoje izmedju elemenata, a koji su organizovani sa ciljem da ostvaruju odredjenu reprodukciju ili usluge kojima se podmiruju odredjene potreba ljudi. Ovakvi sistemi, unete vrednosti odgovarajuim procesima transformacije pretvaraju u nove vrednosti. Na ovaj nain u toku funkcionisanja ekonomskih sistema javljaju se i odredjene promene u ekonomskim elementima, koje pokazuju kvalitet funkcionisanja. Sutina organizovanja ovakvih sistema ogleda se u ostvarivanju pozitivnog odnosa izmedju ostvarenih rezultata i veliina ulaganja. Na osnovu reenog ekonomski sistemi se mogu posmatrati kao kompleks interakcijskih odnosa i faktora koji utiu na takve odnose a posebno odnose izmedju ostvarenih rezultata i veliine ulaganja-investiranja.

Podela ekonomskih sistemaDanas je prisutna podela ekonomskih sistema prema veliini ili obuhvatu i ueu rada i sredstava. Prema veliini ili obuhvatu svi ekonomski sistemi se dele na : globalne ili makro; granske ili mezo i elementarne ili mikroekonomske sisteme. Globalni ili makro ekonomski sistemi predstavljaju modelsku predstavu ekonomije cele privrede jedne zemlje ili ireg regiona.Granski, sa mezo ekonomski sistemi predstavljaju modelsku predstavu ekonomije pojedinih grana. Najpoznatiji od njih su: ekonomski sistemi industrije i rudarstva; ekonomski sistemi poljoprivrede i ribarstva; ekonomski sistemi umarstva; ekonomski sustemi gradjevinarstva; ekonimski sistemi vodoprivrede; ekonomski sistemi saobraaja i veza; ekonomski sistemi trgovine; ekonomski sistemi ugostiteljstva i turizma; ekonomski sistemi zanatstva i linih usluga; ekonomski sistemi komunalnih delatnosti i uredjenja prostora; ekonomski sistemi finansijskih, tehnikih i poslovnih usluga. Elementarni ekonomski sistemi sa mikro aspekta predstavljaju modelsku predstavu ekonomije funkcionisanja-privredjivanja privrednih drutava-preduzea i njihovih ogranaka. Svi elementarni ekonomski sistemi se mogu posmatrati, zavisno od aktivnosti privrednih drutava u stvaranju drutvene reprodukcije na: ekonomske sisteme proizvodnih i ekonomske sisteme prometnih ili uslunih privrednih drutava.

Podela ekonomskih sistemaEkonomski sistemi proizvodnih privrednih drutava, predstavljaju modelsku predstavu ekonomskog ponaanja privrednih drutava iji su kapaciteti usmereni na proizvodnju sredstava za proizvodnju i sredstva za potronju. Ekonomski sistemi prometnih ili uslunih privrednih drutava pokazuju modelsku predstavu ekonomije privrednih drutava kojas se bave prometom robe-trgovinskih privrednih sistema , prometom novca-bankarskih i drugih uslunih privrednih drutava i ustanova. Ekonomski sistemi gradjevinskih privrednih drutava , predstavljaju se u vidu modelskih predstava ekonomskog ponaanja proizvodnih privrednih drutava, poto su njihovi kapaciteti usmereni na izgradnju gradjevinskih objekta, kao delova sredstava za proizvodnju(fabrike hale, hidroelektrane, pristanita, aerodromi itd) i sredstava za potronju(stanovi i ostali gradjevinski konzum). Nasuprot tome ekonomski sistemi vodoprivrednih drutva, iji su kapaciteti usmereni na gazdovanje i atitu voda, ubraju se u uslune ekonomske sisteme.

Prema ueu rada i sredstava svi ekonomski sistemi se dele na ekonomske sisteme privrednih drutva primarne delatnosti; ekonomske sisteme privrednih drutava sekundarne delatnosti i ekonomske sisteme pivrednih drutava tercijalne delatnosti. Ekonomski sistemi primerne delatnosti predstavljaju modelsku predstavu ekonomije privrednih drutava primarne delatnosti koja imaju delatnost u sferi poljoprivrede; umarstva, rudarstva. Ekonomski sistemi privrednih drutava sekundarne delatnosti predstavljaju modelsku predstavu privrednih drutava iz sfere industrije sa fiziko-mehanikim, hemijskom,temikim, elektrinim i elektronskim procesima. Na kraju ekonomski sistemi privrednih drutava tercijalne delatnosti pokazuju modelsku poredstavu privrednih drutava koja se bave uslunim delatnostima pre svega bankarstvom, prometom roba itd. U ekonomskoj praksi su prisutni jednostavni nazivi za privredu privredni sistem; za granu granski sistem i za privredno drutvo-elementarni sistem.

1.6 CILJEVI EKONOMSKIH SISTEMAPolazei od injenice da su osnovni ciljevi svakog proizvodnog i ekonomskog sistema(privrede ili privrednog drutva) vezani za: pouzdani i dugoroni razvoj; dugorono prisustvo i opstanak na domaem i inostranom tritu; permanentno usavravanje proizvodnje i plasmana; kvantitativno i kvalitativno investiciono ulaganje; pouzdano snabdevanje radnom snagom i materijalno-eneregetskim resursima; stalni rast prihoda i smanjenje rashoda; pozitivno kretanje osnovnih pokazatelja poslovanja (produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti) itd. Na osnovu ovoga moe sa zakljuiti da je prisutna velika brojnost ekonomskih i poslovnih ciljeva, koji se mogu sistematizovati prema znaaju; hitnosti realizacije i prema vremenu realizacije. Prema znaaju svi ciljevi se dele na osnovne i pomone u saglasnosti sa stablom ciljeva. Pri ovome se osnovni ciljevi odnose na maksimiziranje prihoda ili profita, maksimiziranje vrednosti akcija i ostalih ekonomskih merila u zavisnosti od uslova trita; stvaranje uravnoteenog profita kao interesa organizatora ekonomskog sistema i okoline i trita; perspektivni rast ekonomskog sistema itd. Kao pomoni ciljevi se smatraju poveanje devidendi(prinosa akcijskog kapitala) i kvaliteta robe.Prema hitnosti realizacije svi ciljevi se dele imajui u vidu stablo ciljeva na prioritetne ili primarne i neprioritetne ili sekundarne.Sa stanovita realizacije svi ciljevi se dele na bliske, srednjerone i dugorone.

1.7 NASTANAK I RAZVOJ EKONOMIKENastanak ekonomike se vezuje za prvu drutvenu podelu rada, od kada su ljudi poeli da prouavaju pojavljene privredne probleme u pojedinim granama. Geneza ekomomike se moe pratiti po epohama ili periodima, saglasno usavravanju nauno-tehnikog progresa i sredstava rada koja su se koristila tokom izvrenja proizvodnje.

Imajui u vidu razvoj nauno-tehnikog progresa i sredstava rada mogu se uoiti tri karakteristina perioda u njihovom razvoju, a time i razvoju ekonomike kao praktine nauke i to: period ranog razvoja ekonomike od praistorije do prve industrijske revolucije; u starom i prvoj polovini srednjeg veka(do prve industrijske revolucije 1714); period razvoja ekonomike od prve industrijske revolucije do pojave automatizacije i robotizacije (50-te godine prolog veka) i period savremenog razvoja ekonomike od pojave automatizacije i robotizacije do danas.

1.7.1 Period ranog razvoja ekonomike od praistorije do pojave prve industriske revolucije O razvoju ekonomike u prvom periodu, koji obuhvata stari i prvu polovinu srednjeg veka do pojave prve industrijske revolucije, saznaje se na osnovu pisanih dokumenata umnih ljudi toga perioda, u kojima su opisani odredjeni problemi u privredi, prevashodno u trgovini i zanatskoj proizvodnji. Ovoga puta navode se radovi Talesa iz Mileta oko 600.god. pre nove ere(o prognoziranju u proizvodnji); radovi Platona oko 400.god. pre nove ere (Atinska demokratija i proizvodnja), Aristotela oko 350.god. pre nove ere (o proizvodnji i prodaji soli i ulozi banaka), Ksenofona oko 300.god .nove ere(o radionikoj organizaciji proizvodnje cipela), radovi Aristarha oko 250.god. pre nove ere (o stanju tadanje ekonomije) itd. Posle zastoja u razvoju ekonomike, poetkom XVII veka dolazi do njenog budjenja posebno intezivno posle izlaska poznatog dela Savarija (Savreni trgovac 1675.god.) u kome je detaljno opisana metodologija praenja prihoda i rashoda vezanih za trokove radne snage i nain praenja zarada radnika itd). O tadanjem razvoju ekonomike do pojave prve industrijske revolucije (do 1773.god u tkakoj i ndustriji) saznaje se na osnovu radova Perija, Kotrumania,Paulija iz XVII i XVIII veka, koji su detaljno opisali postojee naine vodjenja knjigovodstva i komercijale u trgovini, poto je ona u to vreme bila dominatna privredna grana.

1.7.2 Period razvoja ekonomike u periodu izmedju prve i druge industrijske revolucijeO razvoju ekonomike u drugoj epohi, koji obuhvata period izmedju prve i druge industrijske revolucije- do pojave automatizacije, saznaje se na osnovu radova poznatih ekonomista Ludovikija, Kursela, Vajermana, Niklina(metodologije vodjenja poslova komercijale, evidencije, obrauna, sraunavanja trokova, cena; era(metodologija vodjenja knjigovodstva i ekonomika preduzea);talenbaha( zavisnosti trokova od stepena upoljenosti kapaciteta); Seneja(ekonomika industrijskih, trgovinskih, poljoprivrednih i zanatskih preduzea toga perioda); Gosena( zakon raspodele); ida(vrednost kapitala) itd. Visokim rezultatima ekonomike toga vremena doprineli su izuzetni ezultati u razvoju matematike, teorije sistema, kibernetike, operacionih istraivanja, teorije informacije, teorije upravljanja, statistike, knjigovodtva i kompjuterske tehnologije. Pored toga snani impuls razvoju ekonomike u prvoj polovini XX veku dali su radovi Niklia(o pogonu kao osnovnom ekonomskom subjektu);radovi Urliha i Fluriga(o preduzeu kao multi funkcionalnom i kvaziotvorenom sistemu); radovi Volrosa (o teoriji novca);Knuta(o kamati, ceni dobara, vrednosti kapitala i rente);Kaldara(teorija privrednog rasta);itd. Pedesetih godina XX javljaju specijalizovane grane ekonomike vezane za pojedine privredne oblasti(grane) u posebne nauke, kao to je bio sluaj i sa pojavom ekonomikom gradjevinarstva (1952.god) itd.

1.7.3 Period razvoja ekonomike u periodu izmeu tree industrijske revolucije do danasDrugu polovinu XX veka i poetak XXI veka karakterie pojava vie teorija vezanih za privredna drutva(preduzea)poev od: neoklasinih teorija, koje privredno drutvo posmatraju kao sloeni sistem sa poznatim vlasnikom, sa definisanim ciljem vezanim za asortiman proizvoda i maksimizaciju prihoda, sa prisutnom konkurencijom i predvidjenim trokovima poslovanja itd; teorije preferencijalnih ciljeva, koje predvidjaju privredna drutva sa vie ciljeva zavisno od delovanja internih i eksternih faktora;teorije margionalizma; kvantitativne teorije novca;teorija kenzijske mikro i makroekonomske ekonomije;menadjerske teorije ili biheviheuristike , koje predvidjaju privredna drutva sa vlasnicima kapitala i sa menadjerima kao upravljaima ili rukovodiocima; sistemske teorije ili teorije homeostaze , koje predvidjaju privredna drutva sa ciljevima odranja i rasta samih sistema i promene okoline ; sistemske teorije ekonomskog i tehnolokog ponaanja privrednih drutava, koje predvidjaju sistemsko odluivanje i organizovanje privrednih drutava; sistemske teorije samoupravnog organizovanja i rada privrednih drutava;savremene menadjerske teorije organizacije privredniih druptava po sistemu ortaka, preduzetnika, akcionara, komanditora i komplementatora itd.

1.8 POJAM EKONOMIKE GRADJEVINARSTVAOpte je poznata injenica da se proces diferenciranja nauka ostvaruje u graninim podrujima klasinih nauka, kristalizirajui na taj nain specijalizovane discipline u sferi tehnikih, pravnih , medicinskih, prirodno-matematikih, organizacionih, ekonomskih, sociolokih nauka. Ovakva diferenciranja uslovljava savremena praksa i potreba za daljim struktuiranjem privrednih delatnosti. Sa razgraniavanjem privrednih delatnosti na privredne grane, javilo se i radjanje novih ekonomskih disciplina vezanih za svaku od njih. Tako danas postoje ekonomika industrije, ekonomika poljoprivrede; ekonomika saobraaja; ekonomika robnog prometa; ekonomika zanatstva; ekonomika gradjevinarstva i drugih privrednih grana. Razvoj gradjevinarstva pratio je i razvoj ekonomike gradjevinarstva. U naoj zemlji ekonomika gradjevinarstva doivljava 70-tih godina prolog veka, puni procvat jer se tada gradjevinarstvo javilo kao vana privredna grana, sa investicijama koje su iznosile oko 50% svih privrednih investicija(danas je njihov iznos oko 20%).

1.8 POJAM EKONOMIKE GRADJEVINARSTVAEkonomika gradjevinarstva prouava savremene ekonomske principe poslovanja gradjevinskih privrednih drutava i neka iskustva savremene gradjevinske prakse sa mikro, mezo i makro ekonomskih aspekata gradjenja. Sa mikroekonomskog aspekta ekonomika gradjevinarstva prouava opte ekonomske zakone na polju privredjivanja (zakone vrednosti, zakone ponude, tranje, prihodovanja i raspodele devidendi ili akcija); oblike razvoja (zakonitosti i delovanje privrednih drutava); oblike strukturnosti odnosa (zavisno od uslova rada, razvoja, potencijalnosti, akumulativnosti i drugih ekonomskih aspekata); oblike organizacije privrednih drutava (proizvodne, finansijske, komercijalne i ostalih funkcija) itd.