EKONOMSKIH TRENDOVA I POLITIKA U SRBIJI

Broj 50 • jul–septembar 2017

Beograd, decembar 2017

6

IZDAVAČFondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN)

Kamenička 6, BeogradTel/Fax: 011 3021 069

E-mail: office@fren.org.rshttp://www.fren.org.rs

BILTEN IZLAZI KVARTALNO

REDAKCIJSKI SAVETMihail Arandarenko (odgovorno lice Izdavača)

Jurij BajecPavle Petrović

Branko UroševićBoško Živković

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKMilojko Arsić

IZVRŠNI UREDNIKSaša Ranđelović

AUTORIMilojko Arsić, Aleksandra Anić, Tržište rada

Danko Brčerević, Privredna aktivnost Mirjana Gligorić, Platni bilans i spoljna trgovina

Slobodan Minić, Cene i devizni kursSaša Ranđelović, Fiskalni tokovi i politika

Svetozar Tanasković, Monetarni tokovi i politika

GRAFIČKO OBLIKOVANJEStefan Ignjatović

SLOG I PRELOMMaja Tomić

OBLIKOVANJE KORICANikola Drinčić

Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika (QM) osmislila je Kori Udovički, koja je bila glavna urednica prvih šest brojeva QM-a. Od sedmog do dvadesettrećeg broja, glavni urednik QM-a bio je prof Pavle Petrović. Glavna urednica dvadesetčetvrtog broja QM-a bila je Diana Dragutinović. Od broja dvadeset pet-dvadeset šest, glavni urednik QM-a je Milojko Arsić.

7

Sadržaj

Uvodnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

TRENDOVI

1. Pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

2. Privredna aktivnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11

3. Tržište rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

4. Platni bilans i spoljna trgovina . . . . . . . . . . . . . . . 23

5. Cene i devizni kurs . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

6. Fiskalni tokovi i politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

7. Monetarni tokovi i politika . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

POD LUPOM

Lupa 1. Uticaj pridruživanja Evropskoj

uniji na poresku politiku Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

vod

Analitičke i notacijske konvencije

VrednostiPodatke dajemo u valuti u kojoj se bitni ekonomski pro-cesi najbolje odražavaju, bez obzira na to u kojoj valuti je podatak objavljen ili koja valuta je zvanično u upotrebi u transakcijama koje se opisuju. Na primer: bilans plaćanja Srbije dajemo u evrima, jer se najveći deo tokova u spolj-noekonomskim transakcijama Srbije vrednuje u evrima i jer je taj izraz najbliži realnom merenju tokova. Druga-čiji primer: analizu kreditne aktivnosti banaka dajemo u evrima jer ih bankarski sektor u najvećoj meri indeksira u evrima, ali je kreditna aktivnost banaka u monetar-nom pregledu Srbije data u dinarima, jer je cilj analize monetarnog pregleda objašnjavanje generacije dinarskih agregata.Definicije agregata i indeksaUkoliko se domaća upotreba definicija razlikuje od međunarodne konvencije, nastojimo da, gde god je to moguće, koristimo međunarodne definicije radi među-narodne uporedivosti.12-mesečni indeksi kretanja – Poređenje u odnosu na isti period prethodne godine obaveštava o procesu tako što apsorbuje efekat svih sezonskih varijacija koje se do-gode u prethodnoj godini, naročito same sezone koja se posmatra, a podiže meru promene na godišnji nivo. (Skloniji smo upotrebi ovog indeksa − stope rasta – nego što je to kod nas praksa).Nova privreda – Privredni subjekti nastali pod privat-nom inicijativom.Tokovi –Tokovi se izvode kao promena stanja između dva perioda (u monetarnim računima izvorni podaci su stanja).Tradicionalna privreda – Privredni subjekti koji su – sada, ili nekad – , bili društvena ili državna preduzeća.Notacija12-m – indeks ili rast u odnosu na 12 meseci ranije ili u odnosu na isti period prethodne godine. Pravilan pra-vopisni oblik dvanaestomesečni, zamenjujemo sa 12-m zbog ekonomičnosti pisanja.H – primarni novacKumulativ – upotrebljavamo u dva konteksta: (1) kre-tanje neke veličine u više perioda u okviru jedne godine, pri čemu se u svakom narednom periodu dodaje i tok iz prethodnog perioda i (2) kod cena i deviznog kursa kumulativ predstavlja odnos posmatranog perioda i de-cembra prethodne godine.IMC – indeks maloprodajnih cenaIIP – indeks cena proizvođača industrijskih proizvoda

ITŽ – indeks troškova životaM1 – gotov novac u opticaju i depoziti po viđenju.M2 dinarski – gotov novac u opticaju, depoziti po vi-đenju i oročeni dinarski depoziti (u skladu s definicijom MMF-a; isto što i M2 u prihvaćenoj ekonomskoj meto-dologiji u Srbiji).M2 – gotov novac u opticaju, depoziti po viđenju, oro-čeni dinarski depoziti i devizni depoziti (u skladu s de-finicijom MMF-a; isto što i M3 u prihvaćenoj ekonom-skoj metodologiji u Srbiji).NDA – neto domaća aktivaNSA – neto strana aktiva (aktiva koja je obaveza nere-zidentnog lica)SkraćeniceBDP – bruto domaći proizvodBDV – bruto dodata vrednostECB – Evropska centralna bankaEPS – Elektroprivreda SrbijeEU – Evropska UnijaJIE – jugoistočna EvropaFED – Američka centralna banka (Federal Reserve Sy-stem)FZR – Fond za razvoj Republike SrbijeMAT – Makroekonomske analize i trendovi, časopis Ekonomskog Instituta u BeograduMMF – Međunarodni monetarni fondMSP – mala i srednja preduzećaNBS – Narodna banka SrbijeNZS – Nacionalna služba za zapošljavanjeOECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvojPDV – porez na dodatu vrednostQM – Kvartalni monitor

Q1, Q2, Q3, Q4 – kvartali: 1. 2. 3. i 4.RZS – Republički zavod za statistiku SrbijeSDI – strane direktne investicijeSDŠ – stara devizna štednjaSMTK – Standardna međunarodna trgovinska klasi-fikacijaZZP – Zajam za preporod Srbije

Privreda Srbije je u 2017. godini ostvarila značajan napredak ka uspostavljanju makroekonomske stabilno-sti, ali je rast privrede skroman, dok su znatnije refor-me izostale. Jačanje makroekonomske stabilnosti se manifestuje kroz fiskalni suficit koji je ostvaren prvi put nakon duže od jedne decenije, stabilizaciju inflacije na niskom nivou, niske kamatne stope, smanjenje procenta loših kredita, itd. Ipak makroekonomska stabilnost još uvek je krhka jer su spoljni i javni dugovi i dalje visoki, a jačanje dinara utiče na ponovni rast spoljnog deficita. Rast privrede Srbije u 2007 godine će biti ispod 2%, što je duplo sporije od prosečnog rasta zemalja Centralne i Istočne Evrope. Približno polovina zaostajanja za regi-onalnim prosekom može se objasniti lošim vremenskim prilikama, dok je polovina posledica fundamentalnih slabosti privrednog sistema i propusta u sprovođenju fiskalne politike, kao što je nesposobnost Vlade da rea-lizuje planirane investicije i pokrene nove. Rast privrede Srbije u ovoj godini potvrđuje da je makroekonomska stabilnost neophodna, ali da nije dovoljna za snažan i dugoročno održiv rast privrede. Generalno, rast od 2% u 2017. godini je razočaravajući s obzirom na to da su međunarodne okolnosti bile izrazito povoljne – tražnja u evropskim privredama snažno raste, ponuda jeftinog kapitala je obilna, dok su cene na svetskim tržištima po-voljne za Srbiju. Napredak u reformama u Srbiji bio je relativno skroman, čemu je doprinelo održavanje predsedničkih izbora, a potom i rekonstrukcija Vlade. Određeni napredak je ostvaren u reformi poreske uprave i inspekcijskih službi, što se manifestuje u suzbijanju sive ekonomije i sma-njenju troškova primene pripisa, kao i u oblasti privati-zacije (Galenika) i restrukturiranja državnih preduzeća (Železnica). Međutim, u oblasti nezavisnosti pravosuđa, efikasnosti državne uprave, politike konkurencije i suz-bijanju korupcije nije bilo primetnijeg napretka. Rezultati privrede Srbije u 2018. godini zavisiće kako od međunarodnih privrednih kretanja, tako i od unutraš-njih politika i privrednog ambijenta. Kretanja u svetskoj privredi daju okvir za rezultate koje je moguće ostvariti i malim privreda, ali od ekonomske politike i privrednog ambijenta zavisi da li će rezultati u nekoj zemlji bili pri dnu ili pri vrhu tog okvira. U 2017. godini opšte među-

narodne okolnosti su omogućile rast privreda zemalja centralne i istočne Evrope od oko 4%, ali od unutrašnjih politika je zavisilo da li je rast iznosio 3% ili 6%. Na osnovu predviđanja relevantnih institucija u nared-noj godini se očekuje nastavak povoljnih međunarodnih okolnosti za rast privrede Srbije. Najvažnije ekonomski partneri Srbije - članice EU, zemlje Regiona, Rusija i Turska, ostvariće visok rast BDP i domaće tražnje, čime se stvaraju povoljne okolnosti za rast srpskog izvoza. ECB najavljuje da će tokom naredne godine smanji-ti obim primarne emisije, ali se ne očekuje povećanje kamatnih stopa, što stvara povoljne uslove za nastavak visokog priliva stranih direktnih investicija, kredita i dr. u Srbiju. Prema većini prognoza u narednoj godine se očekuje umeren rast cena energenta što znači da se ni sa te strane ne očekuje znatnije pogoršanje uslova za pri-vredu Srbije.Najavljena fiskalna i monetarna politika za narednu godinu podržavaju makroekonomsku stabilnost, što će povoljno uticati na rast privrede Srbije. Fiskalni deficit je planiran na 0,7% BDP zbog čega se očekuje dodat-no smanjenje javnog duga u odnosu na BDP. Umereno povećanje ekspanzivnosti fiskalne politike u odnosu na ovu godinu će imati određeni uticaj na ubrzanje rasta privrede, naročito u segmentu rasta javnih investicija. Ipak, nije izvesno da li će se planirao povećanje javnih investicija realizovati sa obzirom na to da već nekoliko godina uzastopno javne investicije značajno podbacuju u odnosu na plan. Nastavak prakse uzimanja velikog dela dividendi javnih preduzeća nepovoljno će uticati na rast privrede jer se sredstva koja su namenjena za investicije, kroz fiskalnu politiku, preusmeravaju skoro u celini u tekuću potrošnju. Sa stanovišta rasta privrede dobro je što se povećava neoporezivi deo zarade, mada je rela-tivno visoko povećanje plata u sektoru države, onemo-gućilo znatnije poresko rasterećenje privrede. U oblasti monetarno-kreditne politike očekuje se zadržavanje ka-matnih stopa na niskom nivou, što bi trebalo da poveća spremnost privrede za uzimanjem kredita. Osim toga na rast kreditne aktivnosti povoljno će uticati napredak u rešavanju problema loših kredita tokom 2017. godine. Od ključne važnosti je da se najavljene politike realizu-ju i nakon isteka aranžmana sa MMF, što znači da je

Uvodnik

neophodno da se odustane od ideja za stimulisanje privrede kroz znatno ekspanzivniju fiskalnu politiku. Eventualna realizacija takve fiskalne politike bi imala vrlo skroman uticaj na ubrzanje rasta privrede, pri čemu bi taj uticaj bio privremen, jer bi ubrzo došlo do pogor-šanja makroekonomske stabilnosti, što bi povratno ne-gativno uticalo na privredni rast. Nakon što je ostvaren napredak u fiskalnoj konsolida-ciji, stabilizaciji inflacije na niskom nivou, smanjenju kamatnih stopa i procenta loših kredita i dr., ključna ograničenja za rast privrede su u privrednom ambijentu. Tokom prethodnih godina privredni ambijent je pobolj-šan u nekim oblastima kao što je izdavanje građevinskih dozvola, rad inspekcijskih službi, regulativa tržišta rada, pojednostavljenje nekih administrativnih procedura. Međutim, opšti uslovi poslovanja koji se odnose na efi-kasnu zaštitu svojine i ugovora, finansijsku disciplinu, ravnopravnost učesnika na tržištu, suzbijanje korupcije, komplikovane administrativne procedure, kvalitet re-gulative i dr. još uvek su vrlo nepovoljni. Za ostvarenje napretka u ovim oblastima ključna je politička odluka da se napravi zaokret od partijske države i države koja je u funkciji privilegovanih interesnih grupa ka državi koja služi opštim društvenim interesima. Navedeni zaokret je presudan da bi se iskoristili potencijali društva za pri-vredni napredak, odnosno da se uspostave pravila prema kojima bi ekonomski položaj pojedinca i preduzeća za-visio od njihovog doprinosa društvu, a ne od bliskosti sa Vladom, vladajućom strankom i neformalnim centrima moći. Takva pravila igre bi podstakla pojedince da više štede, investiraju, uvode inovacije, preuzimaju rizike i druge aktivnosti kojim se generiše privredni rast i zapo-šljavaju ljudi umesto da tragaju za vezama za državnim i partijskim funkcionerima, neformalnim centrima moći, plaćaju mito i dr. Suspenzija uticaja partijskih i drugih neformalnih struktura na privredu, uz suzbijanje sive ekonomije je preduslov za stvaranje ravnopravne tržiš-ne utakmice i razvoj preduzetništva. Stoga bi usvajanja novih zakona, njihova dosledna primena i suspenzija van institucionalnih, klanovskih (partijskih, bezbed-nosno-kriminalnih i dr.), kanala odlučivanja trebalo da budu u fokusu Vlade u narednim godinama. Prostor za van institucionalne kanale odlučivanja bi bio smanjen privatizacijom ili stečajem preostalih bivših društvenih preduzeća i restrukturiranjem javnih preduzeća, jer bi se na taj način bitno smanjilo nelegalno odlivanje jav-nih sredstva u privatne džepove, što je jedan od uslova da navedena preduzeća postanu motori, a ne kočničari rasta privrede Srbije. Na osnovu očekivanih međunarodnih okolnosti, najav-ljenih ekonomskih politika, kao i trendova unutar 2017. godini očekujemo da bi privreda Srbije u 2018. godi-ne mogla da ostvari rast od oko 4%. Da bi se ostva-

rio ovaj rast potrebno se da se ubrza trend rasta sa oko 2,7-2,8% u ovoj godini na 3,2% u narednoj godini, što će se verovatno i dogoditi zbog snažnijeg rasta doma-će tražnje. Dodatni uslov za rast od oko 4% u narednoj godini je da poljoprivredna sezona bude prosečna što bi impliciralo rast poljoprivredne proizvodnje za oko 10%. Prema tome, iako rast privrede od 4% izgleda prilično impresivno on će biti posledica skromnog trenda rasta od 3,2% i jednokratnog oporavka poljoprivrede. Da bi se trend rasta privrede ubrzao na 4-5% neposre-dan uslov je da se investicije povećaju sa sadašnjeg niova od oko 18% na oko 25% BDP. Povećanje investicija je uslov da se poveća količina privatnog i javnog kapita-la po radniku, koji predstavlja osnovnu determinantu nivoa razvijenosti zemlje. U tom kontekstu prilično je apsurdna ocena premijerke da Srbija treba da napusti model rasta zasnovan na investicijama i da pređe na rast zasnovan na inovacijama. Srbija ni do sada nije ima-la rast zasnovan na investicijama jer su one bile među najmanjim u centralnoj i istočnoj Evropi i nalaze se na nivou koji je tek malo veći od iznosa potrebnog da se zameni amortizovani kapital. Štaviše, inovacije i inve-sticije nisu isključive jer inovacije dominanto nastaju kao rezultat investicija u istraživanja i razvoj, uključujući i investicije u ljudski kapital. Prema tome za rast privrede Srbije je neophodno da se povećaju ukupne investicije, uključujući i deo koji je usmeren na istraživanje i razvoj. Održiv rast privrede podrazumeva da osnovi pokreta-či rasta budu investicije i izvoz, dok privatna i državna potrošnje treba da prate privredni rast. To znači da bi investicije u narednim godinama trebalo da rastu po stopi od oko 10% godišnje, sve dok ne dostignu nivo od oko 25% BDP. Takođe, za održiv rast na neophodno je da se u dužem periodu nastavi visok rast izvoza od preko 10% godišnje. Na drugoj strani privatna i državna potrošnja bi trebalo takodje realno da rastu ali bi njihov rast trebao da bude nešto sporiji od rasta BDP, sve dok se njihov nivo na uskladi sa nivoom BDP. Eventualni, brži rast tekuće potrošnje od BDP imao bi za posledicu ponovno povećanje spoljnotrgovinskog deficita u nared-nim godinama. U ovom broj Kvartalnog monitora osim redovnih ana-liza i projekcija nalazi se Lupa Saše Ranđelovića u kojoj se analiziraju neophodne promene poreske politike Sr-bije u okviru procesa pridruživanja EU.

Uvodnik

Tren

dovi

7Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

Tren

dovi

7

TRENDOVI

1. Pregled

Kraj godine je dobro vreme da se sumiraju makroekonomski rezultati ostvareni u prethodnih dvanaest meseci i iznesu očekivanja za narednu godinu. U godini koja je na izmaku Srbija je nastavila da utvrđuje makroekonomsku stabilnost, pre svega, potpunim uravnoteženjem budžeta i osetnim smanjenjem javnog duga. Uz to, inflacija je bila niska i stabilna, na sredini ciljnog kori-dora NBS koji iznosi 3±1,5%, a jedini važan indikator makroekonomske stabilnosti koji se oset-no pogoršao je tekući deficit, koji će u 2017. porasti na oko 4,5% BDP-a sa 3,1% BDP-a iz 2016. godine. U sprovođenju reformi, međutim, nije se daleko odmaklo. Od velikih javnih preduzeća reformišu se praktično samo Železnice, a od važnijih državnih preduzeća, u 2017. uspešno je pri-vatizovana jedino Galenika. Više od petnaest godina od početka tranzicije ka tržišnoj ekonomiji, u Srbiji posluje (uglavnom neuspešno) preko 150 bivših društvenih, sada državnih preduzeća sa oko 50.000 zaposlenih. U stabilnom, ali nereformisanom ambijentu, privreda je u 2017. ostvarila rast od 1,8% čime je nastavila da zaostaje za uporedivim zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE). U narednoj, 2018, ne vidimo veće izazove za makroekonomsku stabilnost, a privredni rast mogao bi privremeno da ubrza na oko 4% proguran nekim jednokratnim činiocima (oporavak poljoprivrede od suše i drugo). Budžet za narednu godinu najavljuje određena poboljšanja u eko-nomskim politikama, ali ipak ne donosi suštinski reformski zaokret. Privredni rast u 2017. bio je nizak i trenutno ga procenjujemo na približno 1,8% (v. odeljak 2. „Privredna aktivnost“). Na loše rezultate privrede u 2017. delom su uticali i neki jednokratni činioci – suša i veliki pad proizvodnje EPS-a u prvom delu godine (do kog je došlo usled lošeg upravljanja ovim preduzećem). Međutim i da nije bilo ovih činilaca privredni rast Srbije bio bi nešto ispod 3%, po čemu je Srbija i dalje jedna od zemalja sa najnižim privrednim rastom u čitavoj CIE, u kojoj prosečan rast BDP-a u 2017. iznosi 4,5%. Poslednji kvartal za koji su do-stupni podaci o privrednoj aktivnost, Q3, pokazuje određeno ubrzanje privrednog rasta. Stopa međugodišnjeg rasta BDP-a povećana je u Q3 na 2,1% u odnosu na 1,4% koliko je iznosila u Q2, a desezonirani rast u odnosu na prethodni kvartal iznosio je visokih 1,6%. Nešto detaljnija analiza ipak relativizuje ovu ocenu, budući da je dobar deo ubrzanja privredne aktivnosti došao usled oporavka proizvodnje EPS-a i preokreta u građevinarstvu (rast od preko 6% nakon pada od 3% u prvoj polovini godine), koji je najverovatnije posledica metodologije merenja, a ne stvarne promene trenda ovog sektora. U 2018. očekujemo rast BDP-a od oko 4%. Jednokratni činioci koji su u 2017. uticali na privremeno umanjenje rasta BDP-a u 2018. najverovatnije će da promene smer. Naime, oporavak poljoprivrede od suše koji očekujemo u 2018, uz uspostavljanje uobičajenog nivoa proizvodnje električne energije, dovešće do jednokratnog povećanja BDP-a za nešto preko 1 p.p. To bi, uz nastavak uspostavlje-nog „nosećeg“ trenda privredne aktivnosti iz 2017. od oko 3%, dovelo do ukupnog rasta BDP-a od oko 4%. Međutim, ne bi trebalo zaboraviti da rast od 4%, ukoliko se ostvari u 2018, još ne bi bio potpuno održiv (počiva delom na jednokratnom oporavku poljoprivrede), a u odnosu na druge uporedive zemlje ne bi bio ni toliko impresivan. Ključ za dugoročno visok i održiv privredni rast od preko 4% u Srbiji trebalo bi tražiti u sistematskom povećanju učešća investicija u BDP-u sa sa-dašnjih ispod 18% na oko 25%. Uspostavljanje ovog trenda Vlada bi trebalo da podrži strukturnim reformama javnog sektora i javnih preduzeća, povećanjem efikasnosti u izvršenju javnih investicija i unapređenjem privrednog ambijenta (vladavina prava, smanjenje korupcije, povećanje efikasnosti državne administracije i drugo). NBS bi sa svoje strane morala da spreči dalje jačanje dinara koje se negativno odražava na međunarodnu cenovnu konkurentnost privrede.Inflacija je u 2017. bila niska i iznosila je oko 3% (v. odeljak 5. „Cene i devizni kurs“). Rast cena u 2017. obeležila su dva različita perioda. U prvom delu godine inflacija je bila nešto veća – cene su već od januara do aprila porasle za preko 3%. Međutim, od maja do oktobra (poslednji dostu-

Tren

dovi

8

Tren

dovi

8 1. Pregled

pan podatak) ovaj trend se menja i rast cena u tih šest meseci bio je potpuno zaustavljen, štaviše ostvarena je blaga deflacija od 0,2%. U 2018. Vlada i NBS očekuju prosečan rast cena od 2,7%, koji je malo ispod sredine ciljnog koridora NBS. Mi smatramo da je ovakva prognoza opravdana. Naime, kao što smo pokazali, u 2018. se ulazi praktično sa potpunom stagnacijom cena, ali zato bi trebalo očekivati znatan doprinos fiskalne politike porastu domaće tražnje i posledično infla-tornih pritisaka, budući da je planiran relativno snažan porast penzija i plata u javnom sektoru. Iako postoje i brojni drugi činioci koji mogu da dovedu do toga da inflacija u 2018. odstupi od sadašnjih prognoza, NBS ima na raspolaganju dovoljno mera kojima može da utiče da rast cena bude blizak prognozama. Bilo bi zato veoma dobro da NBS te mere hrabrije koristi, naročito ako se početkom godine vidi da je inflacija niža od plana, jer je prognozirani rast cena blizu sredine ciljnog koridora poželjan, ne samo za privredni rast, već i za kredibilitet Narodne banke. Kretanja u platnom bilansu u 2017. uglavnom su bila nepovoljna, jer je tekući deficit osetno povećan, sa 3,1% BDP-a koliko je iznosio u 2016. godini na oko 4,5% BDP-a u 2017. godini (v. odeljak 4. „Platni bilans i spoljna trgovina“). Iza ovog povećanja stoji nešto brži rast uvoza od izvoza, što je u osnovi loš trend. Ipak, trebalo bi imati u vidu da je tekući deficit od 4,5% BDP-a u 2017. i dalje „podnošljiv“, jer je u potpunosti pokriven ekonomski najkvalitetnijim prilivom ka-pitala iz inostranstva, stranim direktnim investicijama (SDI) koje će u 2017. biti tek nešto ispod 6% BDP-a. Takođe, ne bi trebalo zaboraviti ni to da je tekući deficit od 4,5% BDP-a i pored po-većanja u odnosu na 2016. drugi najniži tekući deficit koji je ostvaren u prethodnih petnaest go-dine, a da su uobičajeni tekući deficiti do pre nekoliko godina iznosili preko 10% BDP-a. Strane direktne investicije u 2017. procenjujemo na oko 2,1 mlrd evra, što predstavlja njihovo povećanje za oko 10% u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, trebalo bi imati određenu rezervu i oprez u tumačenju trendova SDI budući da je do njihovog rasta prvenstveno došlo usled povećanih ulaganja stranih investitora u sektor trgovine, a ne u proizvodnju razmenjivih proizvoda. U narednoj godini Vlada u svojim projekcijama očekuje smanjenje tekućeg deficita na oko 4% BDP-a, što smatramo malo verovatnim. Naime, u narednoj godini očekujemo: 1) osetnije po-većanje domaće tražnje, koje će da utiče na rast uvoza; 2) smanjenje izvoza poljoprivrednih pro-izvoda, jer je poljoprivredna sezona 2017. bila veoma loša; 3) moguć je rast cena energenata, jer je u drugoj polovini 2017. ponovo uspostavljen njihov uzlazni trend; 4) kurs dinara je osetno apresirao u drugoj polovini godine, što ima nepovoljan uticaj na spoljnotrgovinsku razmenu i na kraju, 5) u 2017. nisu značajnije porasle investicije, a bez toga teško je održavati visok rast izvoza. Zbog svega navedenog ne očekujemo da se tekući deficit platnog bilansa smanji u 2018, već da će da bude približno na nivou iz 2017, ili možda nešto veći.U 2017. dinar je realno ojačao u odnosu na evro za preko 5%, a u odnosu na dolar za oko 15% (v. odeljak 5. „Cene i devizni kurs“). Ovakvo jačanje dinara često ima pozitivnu konotaciju u javnosti, jer povećava kupovnu snagu stanovništva i pomaže dužnicima u otplati kredita (budući da je ubedljivo najveći deo zaduženja u Srbiji – što uključuje stanovništvo, privredu i državu – indeksiran u devizama). Dobra ilustracija ove tvrdnje je kretanje javnog duga u 2017, koji je zbog jačanja dinara u odnosu na dolar i evro smanjen u odnosu na BDP za oko 4 p.p. (ostatak smanjen-ja javnog duga posledica je ostvarenog suficita u budžetu). Međutim, ekonomske posledice pre-teranog jačanja dinara ipak su uglavnom negativne, a ne pozitivne. Jačanje dinara slabi cenovnu konkurentnost domaće privrede – što negativno utiče na izvoz i povećava atraktivnost uvoznih proizvoda. Dakle, krajnji ishod preteranog jačanja dinara je usporavanje privredne aktivnosti i smanjivanje zaposlenosti, pa bi NBS morala u 2018. da vodi takvu monetarnu politiku koja ne bi dozvolila novu epizodu relativno snažnog jačanja dinara, poput one iz 2017. godine.Na tržištu rada u 2017. beleže se umerena poboljšanja (v. odeljak 3. „Tržište rada“). Zaposle-nost raste tempom od 2,5-3%, a realni rast zarada iznosi malo ispod 1%. Ovakva kretanja na prvi pogled ukazuju da je realni rast mase zarada u 2017. bio primetno brži od rasta privrede (koji procenjujemo na 1,8%). Međutim, ovi trendovi ipak nisu bili toliko neusaglašeni. Važni razlozi za nizak privredni rast su suša i loše upravljanje EPS-om, a oni nemaju mnogo uticaja na kretanje zaposlenosti. Zbog toga je za ocenu održivosti sadašnjeg rasta zaposlenosti i zarada bolje porediti rast mase zarada sa rastom „trendnog” BDP-a (BDP očišćen od uticaja suše i loših

Tren

dovi

9Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

rezultata elektroenergetskog sektora) – koji iznosi skoro 3% i relativno je blizak realnom rastu mase zarada. U narednoj godini očekujemo slične trendove kretanja zaposlenosti kao u 2017, tj. da će zaposlenost da nastavi da raste sa stopama od 2-3%. Rast plata mogao bi da ubrza, jer je Vlada odlučila da poveća plate u opštoj državi (oko 500.000 zaposlenih) za oko 9% u proseku, a takođe, donesena je odluka i da se minimalna zarada poveća za 10%, što se odnosi i na javni i na privatni sektor. Od ovih administrativnih mera, naročito je problematično povećanje plata zaposlenih u opštoj državi, koje je veće od očekivanog rasta nominalnog BDP-a, ali i rasta zarada u privatnom sektoru (koje je u 2017. iznosilo oko 4,5%). Veći rast plata od rasta BDP-a koji pla-nira država može negativno da utiče na povećanje makroekonomskih neravnoteža, a ubrzani rast plata u javnom sektoru neopravdano ga favorizuje u odnosu na privatni sektor u kom je sigurnost posla manja. Monetarnu politiku u 2017. obeležio je nastavak postepene relaksaciju opreznim smanjivanjem referentne kamatne stope, koja je, posle poslednje korekcije NBS u oktobru, spuštena na 3,5% (v. odeljak 7. „Monetarni tokovi i politika“). Premda je relaksacija monetarne politike mogla da bude i brža i odlučnija, posebno zato što se u poslednjih šest meseci beleži deflacija, uz preterano jačanje dinara – ove promene su u dobrom smeru. Bankarski sektor je tokom 2017. ušao u završ-nu fazu konsolidacije uz postepeno oživljavanje kreditne aktivnosti. Učešće nenaplativih kredita u 2017. smanjeno je sa oko 20% na oko 12%, a došlo je i do vlasničkih promena u nekoliko većih banaka (Alfa, Pireus, Telenor banka). Sve ove promene najavljuju snažniji rast kreditne aktivno-sti u 2018, a tom trendu pogodovaće i izuzetno niske kamatne stope u Evropi koje se očekuju i u narednoj godini.Fiskalna kretanja u 2017. bila su povoljna (v. odeljak 6. „Fiskalni tokovi i politika“). Budžet je posle više od deset godina ponovo u suficitu – procenjujemo od oko 30 mlrd dinara (preko 0,5% BDP-a). Ovaj rezultat predstavlja nastavak snažnog unapređenje javnih finansija sprovođenjem fiskalne konsolidacije od 2015. godine. Podsećamo na to da je fiskalni deficit pre samo tri godine, u 2014, bio ogromnih 6,6% BDP-a. Javni dug je u 2017. snažno umanjen – sa oko 73% BDP-a, koliko je iznosio na kraju 2016, na ispod 65% BDP-a koliko očekujemo da će iznositi na kraju 2017. godine. Za ovako snažno smanjenje javnog duga u 2017. zaslužno je, pre svega jačanje di-nara u odnosu na dolar i evro, budući da je država uglavnom zadužena upravo u ove dve valute. Međutim, nesporan doprinos smanjenju javnog duga od oko 2,5 p.p. dao je i prelazak budžeta u suficit. Ovaj, budžetski, kanal zapravo je ubedljivo najvažniji u dužem roku za trajno smanjenje previsokog javnog duga Srbije, jer su promene kursa nepredvidive i volatilne. Zbog toga je za spuštanje javnog duga u bezbedniju zonu (koja je za zemlje poput Srbije ispod 50% BDP-a) u narednih pet do sedam godina potrebno da budžet bude približno izbalansiran (deficit od oko 0,5% BDP-a). Za razliku od užih budžetskih aspekata fiskalne politike, sprovođenje reformi u 2017. uglavnom je podbacilo. Nisu sprovedene neophodne reforme javnih preduzeća (izuzev Železnica), a izosta-nak reformi i loše upravljanje EPS-om doveli su do velikog pada proizvodnje ovog preduzeća u prvoj polovini godine i tako umanjili ukupan rast BDP-a čitave zemlje. Premda su tržišni uslovi (povoljne cene) omogućili da RTB Bor i Petrohemija u 2017. posluju pozitivno, za njihovo dugo-ročno održivo poslovanje potrebne su investicije koje mogu doći samo sa uspešnom privatizaci-jom – koja se najavljuje godinama ali se ne sprovodi. Odloženo je rešavanje statusa velikog broja državnih preduzeća koje nastavljaju da pravi ogromne gubitke (npr. Azotara) i, po svemu sudeći, nemaju nikakvu tržišnu perspektivu. Uz to, javne investicije se ne sprovode dovoljno efikasno, a izostale su reforme javne uprave, zdravstva i prosvete. Na kraju, iako je Srbija napredovala na listama konkurentnosti u 2017, taj napredak je najvećim delom posledica snažnog poboljšanja samo manjeg broja indikatora (makroekonomska stabilnost, građevinske dozvole), dok nije do-voljno urađeno na unapređenju drugih važnih činilaca privrednog ambijenta (vladavina prava, smanjenje korupcije, povećanje efikasnosti javne uprave i drugo).Budžet za 2018. najavljuje određene dobre mere fiskalne politike. Prvo, planira se odgovarajući deficit opšte države od oko 0,7% BDP-a koji će uticati na smanjenje učešća javnog duga u BDP-u u 2018. za oko 2 p.p. Drugo važno poboljšanje je planirano povećanje javnih investicija sa oko 3%

Tren

dovi

10

BDP-a iz 2017. godine na oko 3,6% BDP-a. Nadamo sa de će država u narednoj godini biti i efi-kasnija u njihovom sprovođenju kako bi se ovaj plan ostvario. Treće, deo fiskalnog prostora isko-rišćen je za (manje) poresko rasterećenje privrede što je takođe dobar signal. Loša strana budžeta je međutim to što se planira preveliko i nesistematično povećanje zarada zaposlenih u opštoj državi, uz nastavak sprovođenja zabrane zapošljavanja. Zabrana zapošljavanja je 2014. bila za-mišljena kao privremena jednogodišnja mera, a njeno produžavanje i u naredne tri godine može ozbiljno da ugrozi kvalitet javnih usluga. Takođe, budžet nagoveštava da Vlada gubi interes za sprovođenje nekih važnih reformi javnog sektora. Kao ilustraciju ove tvrdnje može poslužiti po-datak da se za otpremnine zaposlenima u preduzećima u privatizaciji planira najmanji iznos od 2015. godine koji je dovoljan za isplatu socijalnog programa za svega 3.000 radnika (iako u ovim preduzećima radi njih oko 50.000).

1. Pregled

Srbija: izabrani makroekonomski pokazatelji, 2006–20172006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

Privredna aktivnostBDP (u mlrd. dinara) 2.055,2 2.355,1 2.744,9 2.880,1 3.067,2 3407,6 3584,2 3876,4 3908,5 4043,5 4261,9 … … … … … … … … … … …BDP 4,9 5,9 5,4 -3,1 0,6 1,4 -1 2,6 -1,8 0,8 2,8 -1,7 1,2 2,3 1,1 4,0 2,0 2,8 2,5 1,1 1,4 2,1

Nepoljoprivredna BDV 5,1 6,9 4,4 -3,3 0,2 1,5 1,1 1,6 -2,5 1,9 2,7 -1,9 2,7 3,7 2,2 4,3 1,9 2,3 2,2 1,6 2,4 3,9Industrijska proizvodnja 4,2 4,1 1,4 -12,6 2,5 2,2 -2,9 5,5 -6,5 8,2 4,7 -2,0 11,1 13,2 10,2 10,5 2,4 3,7 2,8 0,7 3,1 6,3

Prerađivačka industrija 4,5 4,7 1,1 -16,1 3,9 -0,4 -1,8 4,8 -1,4 5,3 5,3 4,2 7,3 6,4 3,2 6,5 5,9 4,4 5,3 7,3 5,1 7,7Prosečna mesečna neto plata (u din.)2)

21.745 27.785 29.174 31.758 34.159 37.976 41.377 43.932 44.530 44.437 46.087 41.718 44.717 44.719 46.592 43.588 46.450 46041 48168 45437 48670 47844Registrovana zaposlenost (CROSO) 2,028 1,998 1,997 1,901 1,805 1.866 1.865 1.864 1.845 1.990 1989 1.983 1.985 1.998 1.989 1.978 2.008 2.023 2.030 2024 2061 2072

Fiskalni podaciJavni prihodi 42,4 42,1 41,5 38,6 -1,5 -4,6 0,6 -3,0 3,2 3,1 7,5 6,9 3,5 4,5 -1,4 7,4 7,8 9,2 5,6 5,3 5,5 1,3Javni rashodi 42,7 42,8 43,7 42,7 -1,7 3,3 3,6 -5,7 5,2 -3,2 1,9 -5,4 -3,8 -1,3 -2,6 5,7 4,9 2,3 -3,7 -1,3 -1,7 -3,6

Konsolidovani bilans (def. GFS)3)-33,5 -58,2 -68,9 -121,8 -136,4 -158,2 -217,4 -178,7 -258,1 -149,1 -57,1 -21,2 -14,2 -15,8 -98,0 -16,0 -2,1 13,8 -52,8 11,8 32,4 37,8

Platni bilans

Uvoz robe4)-10.093 -12.926 -15.329 -10.608 -11.575 -13.614 -14.011 -14.674 -14.752 -15.350 -16.209 -3.648 -3.869 -3.777 -4.057 -3.701 -4.230 -3.939 -4.339 -4.201 -4.578 -4.376

Izvoz robe4)5.111 5.813 6.840 5.543 6.856 8.118 8.376 10.515 10.641 11.357 12.732 2.601 2.997 2.882 2.877 2.956 3.294 3.131 3.351 3.277 3.693 3.551

Bilans tekućeg računa5)-3.137 -5.474 -7.126 -2.032 -2.037 -3.656 -3.671 -2.098 -1.985 -1.577 -1.370 -511 -279 -343 -445 -378 -309 -293 -390 -673 -267 -282

u % BDP 5)-12,9 -18,6 -21,1 -6,6 -6,8 -10,9 -11,6 -6,1 -5,9 -4,7 -4,0 -6,7 -3,2 -3,9 -5,2 -4,8 -3,6 -3,3 -4,5 -8,1 -2,9 -2,9

Bilans finansijskog računa5)

((+) znači priliv kapitala, tj. rast obaveza)7.635 5.349 6.598 2.280 1.553 3.340 3.351 1.630 1.705 1.205 790 427 139 243 396 184 197 127 282 469 237 165

Strane direktne investicije5)

((+) znači priliv kapitala, tj. rast obaveza)4.348 2.528 2.486 2.068 1.133 3.320 753 1.298 1.236 1.804 1.861 339 441 510 514 480 404 492 485 538 560 542

NBS bruto devizne rezerve ((+) znači povećanje)

4.240 742 -1.687 2.363 -929 1.801 -1.137 697 -1.797 166 -302 111 -32 300 -213 -836 -317 332 519 -455 222 1.061

Monetarni podaciNBS neto sopstvene rezerve6)

302.783 400.195 475.110 578.791 489.847 606.834 656.347 757.689 788.293 931.320 923.966 854.636 858.972 902.526 931.320 884.093 846.969 899.959 923.966 894.102 881.125 936.542NBS neto sopstvene rezerve6), u mil.evra 3.833 5.051 5.362 6.030 4.609 5.895 5.781 6.605 6.486 7.649 7.486 7.094 7.125 7.509 7.649 7.180 6.864 7.303 7.486 7.217 7.221 7.851Krediti nedržavnom sektoru 609.171 842.512 1.126.111 1.306.224 1.660.870 1.784.237 1.958.084 1.870.916 1.927.668 1.982.974 2.031.825 1.919.958 1.918.917 1929573 1.982.974 1.961.626 2.009.537 2.044.160 2.031.825 2.042.971 2.050.579 2.057.675Devizna štednja stanovništva 260.661 381.687 413.766 565.294 730.846 775.600 909912 933.839 998.277 1.014.260 1.070.944 1.004.948 1.010.179 995123 1.014.260 1.027.439 1.048.123 1.053.841 1.070.944 1.087.084 1.067.142 1.069.094M2 (12-m realni rast, u %) 30,6 27,8 2,9 9,8 1,3 2,7 -2,2 2,3 6,7 5,5 8 6,4 5,8 2,6 5,5 7,2 7,3 9,4 8 6,4 4,8 2,3Krediti nedržavnom sektoru 10,3 24,9 25,2 5,2 13,9 0,5 -2,1 -8,3 1,2 1,4 0,9 3,7 2 0,7 1,4 1,6 4,2 5,2 0,9 2,7(12-m realni rast, u %)Krediti nedržavnom sektoru, u % BDP 28,6 35,0 42,0 45,8 54,0 52,4 54,7 48,3 49,5 48,4 47,2 47,4 47,0 46,9 47,8 46,8 47,6 48,0 47,2 40,4 47,7 46,6

Cene i kursIndeks potrošačkih cena7) 6,5 11,3 8,6 6,6 10,2 7,0 12,2 2,2 1,8 1,6 1,5 1,8 1,9 1,4 1,6 0,6 0,3 0,6 1,5 3,5 3,6 3,2Realni kurs dinar/evro (prosek 2005=100)8)

100,0 91,2 85,4 91,3 95,8 87,7 92,9 87,4 89,2 90,6 91,6 91,3 90,5 90,0 90,7 91,0 91,9 91,6 91,8 90,6 89,9 87,7Nominalni kurs dinar/evro8)

84,19 79,97 81,46 93,90 102,90 101,88 113,03 113,09 117,25 120,8 123,26 121,6 120,4 120,2 120,8 122,85 123,01 123,3 123,26 123,88 122,91 119,8

0,5

2015 2016 2017

2,4

Izvor: FREN.1) Ukoliko drugačije nije naznačeno.2) Podaci od 2008. godine predstavljaju korigovane podatke na osnovu proširenog obuhvata uzorka za računanje prosečne zarade. Time su nominalne vrednosti zarada za 2008. godinu upor-edive sa nominalnim vrednostima za 2009. i 2010, ali nisu uporedive sa prethodnim godinama. * U 2015. godini promenjena je metodologija registrovane zaposlenosti, podatak u Q4 2015. je godisnji prosek za 2015.Pod pojmom zaposleni podrazumevaju se lica koja imaju formalno pravni ugovor o zaposlenju, odnosno zasnovani radni odnos sa poslodavcem na određeno ili neodređeno vreme i lica koja rade van radnog odnosa na osnovu ugovora o delu ili na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova; lica koja obavljaju samostalne delatnosti ili su osnivači privrednih društava ili preduzetničkih radnji; kao i lica koja obavljaju poljoprivredne delatnosti a nalaze se u evidenciji Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.3) Pratimo ukupni fiskalni rezultat (overall fiscal balance po GFS 2001) - Konsolidovani suficit/deficit korigovan za “budžetske kredite” (lending minus repayment prema starom GFS). 4) Republički zavod za statistiku je promenio metodologiju spoljnotrgovinske razmene. U Srbiji je od 01.01.2010. godine, po preporukama odeljenja za statistiku UN, počeo da se primenjuje opšti sistem trgovine, koji predstavlja širi koncept od prethodnog, radi bolje prilagođenosti kriterijumima datim u Platnom bilansu i Sistemu nacionalnih računa. Detaljnjije objašnjenje je dato u QM 20, odeljak 4, Platni bilans i spoljna trgovina. Prema novoj metodologiji NBS iz Q2 2014 (u skladu sa BPM6) izuzimaju se sve transakcije vezane za izvoz i uvoz robe na doradu. Usluge dorade će se po novoj metodologiju beležiti u okviru računa usluga. Detaljnjije objašnjenje je dato u QM37, odeljak 4, Platni bilans i spoljna trgovina. Podaci su preračunati i dati po novoj metodologiji (IMF BPM6) počevši od 2007. godine. 5) Narodna banka Srbije je u Q1 2008 i u Q2 2014. promenila metodologiju po kojoj izradjuje platni bilans. Promena metodologije 2008. dovela je do manjeg deficita tekućeg računa, i do manjeg salda kapitalnog računa. Detaljnjije objašnjenje je dato u QM12, odeljak 6, Platni bilans i spoljna trgovina. Promena metodologije 2014 (u skladu sa šeštim izdanjem IMF’s Balance of Payments and International Investment Position Manual - BPM6) dovela je do većeg deficita tekućeg računa, i do većeg finansijskog računa usled višeg iznosa SDI. Detaljnjije objašnjenje je dato u QM37, odeljak 4, Platni bilans i spoljna trgovina. Podaci su preračunati i dati po novoj metodologiji (IMF BPM6) počevši od 2012. godine. 6) NBS neto sopstvene rezerve predstavljaju razliku između neto deviznih rezervi NBS i zbira deviznih depozita poslovnih banaka i deviznih depozita države. Detaljnija objašnjenja data su u odeljku Monetarni tokovi i politika.7) Podaci za 2004, 2005. i 2006. godinu bazirani su na Indeksu maloprodajnih cena. RZS je prešao na obračun inflacije Indeksom potrošačkih cena od 2007. godine.8) Računica zasnovana na 12-m prosecima za godišnje podatke, i na tromesečnim prosecima za kvartalne podatke.

Tren

dovi

11Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

2. Privredna aktivnost

Privredna aktivnost u Q3 ostvarila je solidan međugodišnji rast od 2,1% koji je najveći od početka godine. I pored toga što je rast BDP-a u Q3 osetno ubrzao u odnosu na prethod-ne kvartale i što su njegovi pokretači održiviji (prednjačile su investicije), to neće značajno promeniti našu nepovoljnu ocenu privrednih kretanja u 2017. godini. Naime, rast BDP-a u 2017. će iznositi približno 1,8% što je praktično najniži rast privredne aktivnosti u čitavoj Centralnoj i Istočnoj Evropi (izuzev Makedonije). Međutim, iako je ubrzanje privrednog rasta u Q3 došlo prekasno da bi značajnije promenilo rezultate BDP-a u 2017, ono je važno za narednu godinu. U 2018. dodatno bi trebalo očekivati i oporavak poljoprivrede nakon suše i uspostavljanje uobičajenog nivoa proizvodnje električne energije nakon dubokog pada u prvoj polovini 2017. godine. Ovi jednokratni činioci, uz sadašnje trendove, trebalo bi da dovedu do toga da rast BDP-a u 2018. bude oko 4%, što bi bio najveći privredni rast Srbije od izbijanja krize u drugoj polovini 2008. godine. Međutim, ne bi trebalo zaboraviti da rast od 4%, ukoliko se ostvari u 2018, još ne bi bio potpuno održiv (počiva delom na jednokratnom oporavku poljoprivrede), a u odnosu na druge uporedive zemlje ne bi bio ni toliko impresi-van – zemlje CIE u 2017. u proseku rastu 4,5%. Ključ za dugoročno visok i održiv privredni rast od preko 4% u Srbiji trebalo bi tražiti u sistematskom povećanju učešća investicija u BDP-u sa sadašnjih ispod 18% na oko 25%. Relativno visok međugodišnji rast investicija u Q3 od preko 6%, dobar je nagoveštaj takvih poboljšanja, ali bi ovaj trend Vlada treba-lo da podrži strukturnim reformama javnog sektora i javnih preduzeća, povećanjem efika-snosti u izvršenju javnih investicija i unapređenjem privrednog ambijenta (vladavina prava, smanjenje korupcije, povećanje efikasnosti državne administracije i drugo). NBS bi sa svoje strane morala da spreči dalje jačanje dinara koje se negativno odražava na međunarodnu cenovnu konkurentnost privrede.

Bruto domaći proizvod

Po poslednjim podacima RZS-a, međugodišnji rast BDP-a u Q3 iznosio je 2,1% što je solidan rezultat. Naime, međugodišnji rast osetno je ubrzao, za skoro 1 p.p, u odnosu na prvu polovinu godine kada je iznosio 1,2%. Trebalo bi takođe imati u vidu i to da je ovaj rezultat u Q3 ostvaren uprkos nešto većem negativnom uticaju sušne poljoprivredne sezone nego u prethodnim kvar-talima – učešće poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti najveće je upravo u Q3 (preko 10%), a u ovom kvartalu ostvaren je i najveći međugodišnji pad poljoprivredne proizvodnje u 2017. od oko 11%. Dakle, uzimajući u obzir i to da je poljoprivreda u Q3 delovala nešto nepovoljnije na privredna kretanja nego u prethodnim kvartalima, a da je i pored toga ostvaren znatno veći privredni rast, ocena privrednih kretanja u Q3 nešto je povoljnija. Na kraju, važno je istaći i još jedan pozitivan trend u ostvarenom privrednom rastu u Q3, a to je njegova poboljšana struktura. U ukupnom rastu od 2,1% ponovo prednjače investicije koje su imale rast od preko 6% (nakon neubedljivog rasta od oko 2,5% u prvoj polovini godine). Nakon što su objavljeni rezultati privredne aktivnosti u prva tri kvartala 2017, sa nešto većom pouzdanošću možemo da procenimo rast BDP-a u čitavoj godini. U prva tri kvartala 2017. BDP je porastao u odnosu na isti period prethodne godine za 1,6%. Budući da u Q4 očekujemo među-godišnju stopu rasta sličnu onoj iz Q3, od nešto preko 2% – to bi rezultiralo ukupnom stopom rasta BDP-a u 2017. od približno 1,8%. Ovim se potvrđuje naša prognoza iz prethodnog QM-a da će rast BDP-a u 2017. iznositi između 1,5-2% (mada su se u međuvremenu u javnosti često pojavljivale optimističnije prognoze da će rast BDP-a biti preko 2%).Kao što smo već pomenuli, na loše rezultate privrede u Q3, kao i u čitavoj 2017. značajno utiče suša koja je (po poslednjim procenama RZS) oborila ukupnu poljoprivrednu proizvodnju za malo manje od 10%. Takođe, ne bi trebalo zaboraviti ni to da je loše upravljanje EPS-om dovelo do velikog pada proizvodnje uglja (Kolubara) krajem 2016. i u Q1 2017, a zatim i proizvodnje elek-trične energije (termoelektrane) u prvoj polovini 2017. godine. Budući da su ovi činioci po svojoj

U Q3 ostvaren je rast BDP-a od 2,1% koji

ocenjujemo kao solidan

U 2017. očekujemo ukupan rast BDP-a

od oko 1,8%

Aktuelni trend rasta je između 2,5 i 3%

Tren

dovi

12

Tren

dovi

12 2. Privredna aktivnost

prirodi jednokratni i nepredvidivi – za ocenu osnovnog trenda privredne aktivnosti, sa kojim se zapravo ulazi u 2018, ove činioce trebalo bi isključiti. Isključenjem poljoprivrede i EPS-a dobija-mo da je međugodišnji rast trenda BDP-a u 2017. oko 2,8%. To bi, dakle, znatno poboljšalo oce-nu privrednih kretanja u 2017, odnosno, videlo bi se da u 2017. uopšte ne dolazi do usporavanja trenda privrednog rasta u odnosu na 2016. godinu.1 U Grafikonu T2-1 prikazana je serija desezoniranog rasta BDP-a koji nešto pouzdanije po-kazuju kratkoročne trendove privredne aktivnosti od međugodišnjih indeksa (osenčeni periodi predstavljaju recesiju, ocenjenu na osnovu Bry-Boschan procedure). Za razliku od međugodišnjih indeksa BDP-a, koji će tokom čitave 2017. biti umanjeni zbog pada poljoprivredne proizvodnje, kod desezoniranih indeksa efekat jednokratnih činilaca uglavnom se iscrpeo još u Q1,2 tako da desezonirani rast BDP-a od Q2 može da bude dodatna indikacija „nosećih” privrednih trendova (bez privremenih činilaca). Desezonirani rast BDP-a u Q3 u odnosu na Q2 iznosio je čak 1,6%, što bi anualizovano ukazivalo na snažan tempo rasta privredne aktivnosti od preko 6% godišn-je. Premda je na nešto veći rast ovog indikatora u Q3 uticao oporavak proizvodnje električne energije u odnosu na Q2 (što će se iscrpeti već u narednom kvartalu), nesporno je da vrednost desezoniranog BDP-a u Q3 potvrđuje već iznetu ocenu o osetnom ubrzanju privrednog rasta na koju su nam ukazivali i međugodišnji indeksi.

U Grafikonu T2-1 trendovi privredne aktiv-nosti i desezonirani BDP mogu se porediti i sa svojim istorijskim rezultatima. U Grafko-nu se vidi da, nakon izbijanja krize u drugoj polovini 2008, Srbija veoma dugo (sedam godina) nije mogla da izađe iz stagnacije, jer su epizode skromnog privrednog oporavka bile prekidane recesijama. Od Q2 2015. za-počela je poslednja epizoda privrednog rasta koji je ne samo nešto brži nego u prethod-nim slučajevima (posle 2009. godine), već i znatno dugotrajniji, a desezonirani BDP u Q3 ove godine je dostigao nivo koji je skoro 5% iznad pretkriznog (Grafikon T2-1). Ta-kođe, nema nikakvih naznaka da će se ovaj trend, započet pre skoro tri godine, uskoro

prekinuti i da će doći do nove recesije. Ovo naročito ističemo pošto je od 2015. do 2017. spro-vođena snažna fiskalna konsolidacija kojom je deficit opšte države smanjen za preko 6 p.p. BDP-a, čime je ujedno obezbeđena makroekonomska stabilnost i otpočelo je smanjenje učešća javnog duga u BDP-u. Podsećamo, međutim, na to da je prilikom započinjanja fiskalne konsolidacije (krajem 2014. godine) u javnosti često moglo da se čuje da će ona negativno uticati na privredni rast. Grafikon T2-1 pokazuje ne samo da fiskalna konsolidacija nije oborila privredni rast, već da je omogućila trajni izlazak Srbije iz stagnacije, odnosno naizmeničnih ciklusa blažih privrednih oporavaka i recesija. U nastavku teksta više detalja ćemo posvetiti strukturnim problemima koji sprečavaju da privredni rast u Srbiji bude još veći. Rezultate privredne aktivnosti u Srbiji u 2017. i prethodnim godinama posmatrali smo i u međunarodnom kontekstu. U tom cilju u Tabeli T2-2 prikazali smo rast BDP-a Srbije, zemalja okruženja Srbije i drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE). U Tabeli smo dodatno pri-kazali i stopu rasta BDP-a Srbije koju smo nazvali „noseći” privredni rast – iz kog smo isključili promene u rastu BDP-a izazvane poljoprivrednim sezonama i promenama proizvodnje elek-

1 Zapravo, kada se uzme u obzir da je poljoprivredna sezona u 2016. bila natprosečno dobra, odnosno da je „noseći” rast BDP-a u 2016. bio nešto niži od ostvarenih 2,8%, dolazimo do zaključka da trajni trendovi privredne aktivnosti u 2017. čak blago i ubrzavaju (Tabela T2-2).2 Metodologija RZS je takva da se međugodišnji uticaj loše poljoprivredne sezone približno ravnomerno raspodeljuje na sva četiri kvartala tokom godine. To se sa druge strane odražava na veći jednokratan desezonirani pad BDP-a samo u prvom kvartalu, dok je uticaj poljoprivrede na desezonirani kvartalni rast u narednim kvartalima relativno mali. Slično tome, efekat pada proizvodnje u EPS-u u desezoniranim indeksima iscrpljen je u Q4 2016. i Q1 2017. godine.

Grafikon T2-1. Srbija: desezonirani rast BDP-a, 2002-2017. godina (2008=100)

65,0

70,0

75,0

80,0

85,0

90,0

95,0

100,0

105,0

Recesija

Izvor: procena QM-a na osnovu podataka RZS

Desezonirani rast BDP-a u Q3 ukazuje

na primetno ubrzanje privrednih

trendova

Desezonirani BDP u Q3 veći je za oko

5% u odnosu na svoj pretkrizni nivo

Rast BDP-a u Srbiji znatno je ispod

regionalnog proseka

Tren

dovi

13Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

Tren

dovi

13

trične energije i iskopavanja uglja koje su bile pod velikim uticajem poplava iz 2014, i problema u poslovanju EPS-a u prvoj polovini 2017. godine. Praktično jedina zemlja koja u 2017. ima nižu stopu rasta od Srbije je Makedonija, ali je razlog za ovakav rezultat makedonske privrede politička nestabilnost koja je obeležila prvu polovinu godine u ovoj zemlji. Ono što je uočljivo takođe je to da Srbija ne samo u 2017, već i u prethodnim godinama zaostaje za privrednim rastom u regionu, čak i kad uzmemo u obzire činioce koji su privremeno usporavali privredni rast Srbije (v. Tabelu T2-2, red: Srbija – noseći privredni rast). Kumulativni rast Srbije u periodu 2014-2017. iznosio je nešto oko 5%, dok je rast uporedivih zemalja okruženja i CIE iznosio u istom periodu oko 15%.3 Ovaj podatak ukazuje da postoje sistematski, strukturni, problemi zbog kojih privredni rast dugoročno zaostaje za uporedivim zemljama.

Tabela T2-2. Srbija i zemlje okruženja: Rast BDP-a, 2014-2017. godina2014 2015 2016 2017 1)

Srbija -1,8 0,8 2,8 1,8

Srbija − noseći privredni rast2) -0,8 1,2 2,3 2,8Zemlje okruženja (ponderisani prosek) 2,7 3,6 3,6 4,3

Albanija 1,8 2,2 3,4 4,0Bosna i Hercegovina 0,3 3,8 3,1 2,3Bugarska 1,4 3,6 3,9 3,9Hrvatska -0,5 2,2 3,0 3,2Mađarska 4,2 3,4 2,2 3,7Makedonija 3,6 3,9 2,9 0,0Crna Gora 1,8 3,4 2,9 3,9Rumunija 3,1 4,0 4,6 5,7

Centralna i Istočna Evropa (ponderisani prosek) 2,9 3,8 3,1 4,2

1) Prognoze za 2017. EU Komisija (European Economic Forecast – Autumn 2017) izuzev za Srbiju, BiH i Makedoniju za koje su date prognoze QM-a na osnovu podataka njihovih statističkih zavoda 2) Isključen efekat suše, poplava i lošeg upravljanja EPS-omIzvor: Eurostat, zavodi za statistiku pojedinačnih zemalja i EU Komisija

Dakle, čak i da je Srbija imala rast u 2017. od oko 2,8% (da nije bilo suše i problema u poslovanju EPS-a) to bi opet bio jedan od najlošijih rezultata u odnosu na zemlje Centralne i Istočne Evro-pe koje u proseku rastu oko 4,5% – a podsećamo i na to da zaostajanje Srbije za regionom traje duži niz godina. Zbog toga zaključujemo da nisu samo privremeni činioci bili razlog za relati-vno nizak rast BDP-a u 2017, već da je takav rezultat samo nastavak dugoročnijih nepovoljnih privrednih trendova. Strukturni razlog zbog kog Srbija zaostaje u privrednom rastu vidimo u niskom nivou investicija koje su u Srbiji na nivou od 17,7% BDP-a (podatak za 2016. godinu), a u drugim uporedivim zemljama u proseku su oko 22% BDP-a. Srbija bi za dostizanje trajno održi-vih stopa rasta na nivou zemalja CIE morala da poveća investicije približno na prosek regiona. Za nešto veće stope rasta od proseka regiona učešće investicija u Srbiji moralo bi da se poveća još više, na nivo od oko 25% BDP-a (koliko je npr. imala Rumunije pre snažnog ubrzanja rasta u 2015. godini). O razlozima za niske investicije pisali smo detaljno u više navrata u prethodnim izdanjima QM-a, pa ih ovde nećemo ponovo opisivati. Ono što je važno napomenuti je da su ti razlozi uglavnom strukturnog karaktera (vladavina prava, neefikasnost državne administracije, visok nivo korupcije, loše stanje infrastrukture i drugo) i mogu se otkloniti samo srednjoročnim reformama ovih oblasti koje se u Srbiji uporno izbegavaju.Strukturu ostvarenog rasta BDP-a u Q3 po potrošnji prikazali smo u Tabeli T2-3. U Tabeli se vidi da je u Q3 došlo do značajnog poboljšanja strukture ostvarenog privrednog rasta. Naime, u prethodnim kvartalima privatna potrošnja (a u Q2 i državna potrošnja), rasle su brže od rasta ukupnog BDP-a, dok su investicije, čije je strukturno povećanje najpotrebnije, imale relativno neubedljiv rast od oko 2,5%. U Q3 to se menja na način da investicije ubrzavaju svoj međugo-dišnji rast na preko 6% (Tabela T2-3), dok privatna i državna potrošnja, iako zadržavaju slične stope rasta kao u prethodnim kvartalima, sada ponovo rastu našto sporije od rasta BDP-a – što

3 Napominjemo i to da su prognoze rasta BDP-a zemalja Centralne i Istočne Evrope za 2017. preuzete iz oktobarskog izveštaja EU Komisije, a da se u međuvremenu ispostavilo da je rast BDP-a većine zemalja CIE u Q3 bio još veći od očekivanja. Zbog toga je vrlo verovatno da će rast BDP-a zemalja CIE biti još veći od onog prikazanog u Tabeli T2-2 i da će verovatno premašiti 4,5%.

Strukturni problem zbog kog privreda

Srbije ostvaruje niske stope rasta je manjak

investicija

Tren

dovi

14

Tren

dovi

14 2. Privredna aktivnost

znači da se njihovo učešće u BDP-u smanjuje. Neto izvoz i u Q3 i dalje negativno doprinosi rastu BDP-a, ali ohrabruje relativno visok rast izvoza od preko 11% koji je bio neznatno veći od rasta uvoza.4 Ovakva struktura rasta BDP-a, koji počiva na rastu investicija jeste održiva, zbog čega ubrzanje rasta BDP-a u Q3 ocenjujemo pozitivno i, nadamo se, da je nešto trajnije prirode.

Tabela T2-3. Srbija: bruto domaći proizvod po rashodnom principu, 2009-2017Međugodišnji indeksi

2016 2017 Učešće

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 2016

BDP 96,9 100,6 101,4 99,0 102,6 98,2 100,8 102,8 104,0 102,0 102,8 102,5 101,1 101,4 102,1 100,0

Privatna potrošnja 99,4 99,4 100,9 98,2 99,4 98,7 100,5 100,8 101,0 101,2 100,7 101,1 102,0 101,6 101,7 72,4

Državna potrošnja 100,6 100,8 101,1 102,4 98,9 99,4 98,5 102,3 102,3 103,7 100,9 102,3 100,4 101,5 101,0 16,0

Investicije 77,5 93,5 104,6 113,2 88,0 96,4 105,6 104,9 106,9 104,6 106,5 102,7 102,4 102,6 106,2 17,7

Izvoz 93,1 115,0 105,0 100,8 121,3 105,7 110,2 111,9 112,5 110,8 110,9 114,0 109,0 111,2 111,4 50,0

Uvoz 80,4 104,4 107,9 101,4 105,0 105,6 109,3 106,8 106,5 113,4 108,0 108,1 111,2 109,0 110,7 57,5

2016201520142009 2010 2011 2012 2013

Izvor: RZS

U Tabeli T2-4 prikazali smo rast BDP-a po proizvodnom principu. U Q3 jasno se uočava veliki pad poljoprivrede od oko 11% koji je posledica uticaja suše na ratarstvo. Sa druge strane, u Q3 ubrzava rast građevinarstva i industrijske proizvodnje, koji je konzistentan sa visokim rastom izvoza i investicija. Što se tiče industrije, tu zapravo i nema većih promena strukturnih trendova u odnosu na prethodne kvartale, a novost je jedino to što se proizvodnja električne energije, posle veoma loših rezultata u prvoj polovini godine, ponovo vratila u zonu blagog pozitivnog među-godišnjeg rasta. Zahvaljujući ovoj promeni postao je vidljiviji trend rasta prerađivačke industrije koji je tokom čitave 2017. bio iznad 5% (v. Tabelu T2-5). Najvažnija promena u proizvodnom BDP-u je ipak rast građevinarstva od preko 6%, nakon međugodišnjeg pada u prvoj polovini go-dine. Iako uovom broju QM-a iznosimo određene sumnje da je dinamika građevinske aktivnosti u 2017. bila u potpunosti onakva kakvom je prikazuju zvanični podaci RZS-a, porast građevi-narstva je dobra naznaka poželjnog ubrzanja investicione aktivnosti. Uz ove, povoljnije, rezultate nego u prethodnim kvartalima, u Q3 se nastavlja i blago ubrzava trend rasta usluga (trgovina, saobraćaj i turizam), koje su u ovom kvartalu imale međugodišnji rast od 5%. Ostali proizvodni sektori BDP-a nastavljaju sa sličnim stopama rasta kao u prethodnim kvartalima koje se kreću u relativno uskom rasponu od 1-2% (Tabela T2-4).

Tabela T2-4. Srbija: bruto domaći proizvod po delatnostima, 2009−20171)

2016 2017 Učešće

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 2015

Ukupno 96,9 100,6 101,4 99,0 102,6 98,2 100,8 102,8 104,0 102,0 102,8 102,5 101,1 101,4 102,1 100,0Porezi minus subvencije 98,6 99,5 101,1 97,8 98,9 99,2 100,9 101,0 101,0 101,7 100,2 101,2 102,3 101,9 102,2 15,7Bruto dodata vrednost 96,6 100,8 101,5 99,2 103,3 98,0 100,7 103,2 104,6 102,1 103,3 102,8 100,8 101,3 102,1 84,3

Bruto dodata vrednost bez poljoprivrede

96,7 100,2 101,5 101,1 101,6 97,5 101,7 102,7 104,1 102,0 102,3 102,1 101,6 102,4 103,9 90,12)

Poljoprivreda 95,2 106,4 100,9 82,7 120,9 102,0 92,3 108,1 107,5 104,4 111,6 107,8 92,2 89,8 88,9 9,92)

Industrija 96,8 100,8 103,2 105,6 106,0 92,4 103,2 102,6 106,6 99,2 102,0 102,9 101,2 103,0 106,1 24,32)

Građevinarstvo 87,1 97,6 105,9 90,2 96,1 98,5 102,7 103,2 109,5 104,6 105,4 96,5 96,3 98,0 106,1 5,22)

Trgovina, saobraćaj i turizam 92,9 100,0 99,5 99,3 102,3 101,1 102,2 103,7 105,0 103,0 103,2 103,8 103,0 104,1 105,0 18,52)

Informisanje i komunikacije 97,0 103,2 102,6 102,8 99,9 96,1 101,7 105,8 106,6 106,7 105,5 104,2 99,9 101,4 101,6 5,22)

Finansijske delatnosti i osiguranje 102,6 101,9 98,4 92,0 90,5 97,2 102,3 104,0 103,6 104,0 104,6 104,1 104,8 101,6 101,8 3,22)

Ostalo 99,7 99,8 100,9 101,8 100,2 99,9 99,8 101,5 101,7 101,8 101,0 101,5 100,6 101,1 101,2 33,82)

20162015201420132009 2011 20122010

Izvor: RZS1) U cenama iz prethodne godine2) Učešće u BDV

Kao što smo pokazali na nizak rast BDP-a od oko 1,8% (koji očekujemo u 2017. godini), uticali su delom i neki jednokratni činioci (suša i pad proizvodnje EPS-a u prvoj polovini godine). Zbog toga je stvarni trend privrede sa kojim se ulazi u 2018. ipak nešto veći i iznosi skoro 3%. Uz to, u 2018. očekujemo da uticaj jednokratnih činilaca promeni smer u odnosu na 2017. godinu. Naime, oporavak poljoprivrede od suše koji očekujemo u 2018, uz uspostavljanje uobičajenog nivoa proizvodnje električne energije, dovešće do jednokratnog povećanja BDP-a za nešto preko 1 p.p. To bi, uz nastavak uspostavljenog „nosećeg“ trenda privredne aktivnosti iz 2017. od oko 3%, dovelo do ukupnog rasta BDP-a od preko 4%. Ovakvo povećanje privrednog rasta u 2018, ukoliko se desi, jeste dobro, ali nikako ga ne bi trebalo nekritički pozitivno tumačiti. Dovoljno je

4 Zbog većeg učešća uvoza od izvoza u BDP-u potrebno je da izvoz raste bar 15% brže od uvoza da bi neto izvoz pozitivno doprinosio rastu BDP-a, a u Q3 izvoz je rastao 6,5% brže od uvoza.

Uz veliki pad poljoprivrede koji je

obeležio čitavu 2017, u Q3 se beleži nešto veći

rast građevinarstva

Očekujemo da rast BDP-a u 2018.

bude oko 4%

Tren

dovi

15Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

Tren

dovi

15

samo istaći to da se i u 2018. očekuje približno nepromenjen osnovni trend privrednog rasta od oko 3%, a da je prosečan rast zemalja CIE u 2017. oko 4,5%, što nagoveštava da će privredni rast Srbije i u 2018. strukturno zaostajati u odnosu na uporedive zemlje.

Industrijska proizvodnja

Industrijska proizvodnja u Q3 imala je relativno visok rast od 6,3% (Tabela T2-5), što predstavlja solidno ubrzanje u odnosu na 3,1% iz Q2. Iza ovog, povoljnijeg, rezultata kriju se uglavnom bolji trendovi elektroenergetskog sektora u odnosu na prethodni kvartal, uz nastavak veoma dobrog međugodišnjeg rasta prerađivačke industrije koji je u Q3 dostigao 7,7% (Tabela T2-5).

Tabela T2-5. Srbija: indeksi industrijske proizvodnje, 2009–2017Međugodišnji indeksi Učešće

2016 2017

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

Ukupno 87,4 102,5 102,2 97,1 105,5 93,5 108,2 104,7 110,5 102,4 103,7 102,8 100,7 103,1 106,3 100,0

Rudarstvo 96,2 105,8 110,4 97,8 105,3 83,3 110,5 104,0 114,3 99,2 103,4 100,5 93,7 107,3 105,3 6,5

Prerađivačka industrija 83,9 103,9 99,6 98,2 104,8 98,6 105,3 105,3 106,5 105,9 104,4 105,3 107,3 105,1 107,7 80,0

Snabdevanje el, energijom, gasom i klimatizacija

100,8 95,6 109,7 92,9 108,1 79,9 118,8 102,7 120,9 90,2 102,1 95,9 85,5 94,1 100,7 13,5

20162009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Izvor: RZS

Proizvodnja električne energije u Q3 prešla je u zonu blagog međugodišnjeg rasta nakon pada od preko 10% u prvoj polovini godine (u Q1 od skoro 15%), koji je bio posledica problema u iskopa-vanju uglja. Iako je došlo do oporavka međugodišnjeg indeksa proizvodnje električne energije u Q3, još uvek nije potpuno poznato da li ovi indeksi ukazuju da je EPS uspeo da otkloni probleme u svom poslovanju koji su doveli do snažnog pada njegove proizvodnje u prvoj polovini godine. Naime, u letnjim mesecima EPS sezonski proizvodi oko 50% manje električne energije nego tokom grejne sezone, tako da dostizanje približno istog nivoa proizvodnje kao u Q3 2016. godini (što se desilo u Q3 2017. godine) i nije bio preterano veliki izazov. Pravo je pitanje da li je EPS uspeo da tokom leta i jeseni dopuni rezerve na deponijama uglja kako bi se na vreme pripremio za povećanu tražnju koja se očekuje s novom grejnom sezonom, a konačan odgovor na ovo pitanje ćemo dobiti tek u poslednjim mesecima 2017. godine. Otežavajuća okolnost za EPS bila je to što je ovo leto bilo veoma sušno, pa su vodostaji reka bili niski – zbog čega su tokom letnjih meseci termoelektrane trošile više uglja nego što je uobičajeno, a njihovi remonti su nešto kasnili. Ipak, loša hidrološka situacija nije trajala preterano dugo, pa smatramo da je EPS-u ipak bilo ostalo dovoljno vremena da napravi dovoljne depozite uglja i tako se pripremi za novu grejnu sezonu.Ocenu kretanja industrijske proizvodnje u Q3 koju smo dali na osnovu kretanja međugodišnjih indeksa potvrđuju i desezonirani indeksi koje smo prikazali u Grafikonu T2-6. U Grafikonu

se vidi da ukupna industrijska proizvodnja (tamnija linija na Grafikonu) povećava svoj desezonirani rast tokom Q3 nešto više od prerađivačke industrije (zbog oporavka pro-izvodnje električne energije). Prerađivačka industrija (svetlija linija na Grafikonu), sa svoje strane, nastavlja desezonirani rast u Q3, ali nešto skromnije i uz određene osci-lacije, pa ćemo u narednim mesecima videti da li su to prve naznake usporavanja njenog trenda rasta ili samo privremeni, mesečni, zastoji. Takođe, u Grafikonu se vidi da je ukupna industrijska proizvodnja u Q3 pri-bližno dostigla svoj najveći, pretkrizni, nivo proizvodnje iz prve polovine 2008. godine. Ipak, iako je ukupan obim proizvodnje jed-

Još je neizvesno kako će EPS poslovati u

narednoj grejnoj sezoni

Rast industrijske proizvodnje osetno

ubrzava u Q3 zbog oporavka

elektroenergetskog sektora

Grafikon T2-6. Srbija: desezonirani indeksi industrijske proizvodnje, 2008–2017

70

74

78

82

86

90

94

98

102

106

110

dese

zoni

rani

inde

ksi Ø

2008

=10

0

3 per. Mov. Avg. (Industrija ukupno) 3 per. Mov. Avg. (Prerađivačka industrija)

Izvor: RZS

Tren

dovi

16

Tren

dovi

16 2. Privredna aktivnost

nak, za razliku od 2008. godine, struktura ove proizvodnje u 2017. je mnogo povoljnija, jer je daleko više okrenuta ka izvozu. Ubrzanje međugodišnjeg rasta prerađivačke industrije u Q3 (sa 5,1% iz Q2 na 7,7% u Q3) po-sledica je divergentnih trendova pojedinačnih oblasti prerađivačke industrije. Sa jedne strane, najveći broj oblasti prerađivačke industrije u Q3 imao je nešto nepovoljnije trendove nego u Q2, dok je manji broj oblasti imao izuzetno snažan rast koji je povukao čitavu prerađivačku indu-striju naviše. Prehrambena industrija, koja ima najveće učešće u prerađivačkoj industriji u Q3 je prešla u zonu međugodišnjeg pada od oko 4% nakon što je u prvoj polovini godine ostvarila rast od oko 3%. Mogući razlog za ovo smanjenje (koje je naročito bilo izraženo u septembru kada je međugodišnji pad prehrambene industrije iznosio oko 8%) jeste sušna poljoprivredna sezona i loš prinos kasnih letnjih (i jesenjih) kultura. Druga važna oblast koja je imala pad u Q3 je proizvod-nja motornih vozila i taj pad je iznosio oko 7%. Mi smo u prethodnom izdanju QM-a očekivali da će rezultati ove oblasti biti povoljniji u Q3 budući da je štrajk zaposlenih u kompaniji FAS završen u julu. Međutim, uprkos završetku štrajka rezultati ove oblasti nisu se značajno popra-vili (u septembru je zabeležen međugodišnji pad od 12%). To ukazuje da ipak postoji strukturni razlog za smanjenje proizvodnje ove kompanije – smanjenje tražnje na tržištu za njenim proizvo-dima – a ne samo privremeni uticaj obustave proizvodnje zbog štrajka. Na drugoj strani, ubedl-jivo najveći doprinos povećanju međugodišnjeg rasta prerađivačke industrije dala je proizvodnja derivata nafte, koja je u Q3 povećana za oko trećinu u odnosu na isti period prethodne godine. Ovo ubrzanje je međutim bilo privremeno, jer je posledica poređenja sa niskom bazom iz 2016. godine. Naime, u septembru 2016. privremeno je bila obustavljena proizvodnja u NIS-u zbog remonta postrojenja za preradu nafte, pa je u tom mesecu proizvodnja naftnih derivata pala za preko 80% od njenog uobičajenog nivoa. Zbog toga je u septembru 2017. proizvodnja ove oblasti bila povećana čak šest puta u odnosu na septembar 2016, što je značajno podiglo međugodišnji rast čitave prerađivačke industrije. Posmatrano po nameni industrijskih proizvoda (Tabela T2-7), jedina grupa koja je zabeležila međugodišnji pad u Q3 jeste proizvodnja potrošnih dobara, a ostale grupe imale su relativno visok rast – od oko 9% (proizvodnja energije) do oko 15% (investiciona dobra). Promene koje smo uočili analizirajući industrijsku proizvodnju po oblastima odražavaju se i na kretanje proizvodnje industrijskih proizvoda po nameni. Najveću promenu u odnosu na prethodne kvartale imala je proizvodnja energije. U Q3 je završen pad proizvodnje EPS-a iz prve polovine godine, što je, uz visok rast proizvodnje derivata nafte uticalo na rast proizvodnje energije od oko 9% (nakon pada od oko 8% u prvoj polovini godine). Na ubrzanje investicione aktivnosti nije toliko uticala proizvodnja motornih vozila (kao što smo očekivali u prethodnom izdanju QM-a), ali je pro-izvodnja ostalih mašina i opreme u ovom kvartalu ostvarila međugodišnji rast od preko 50% koji je podigao stopu rasta čitave grupacije.5 Na drugoj strani, proizvodnja potrošnih dobara prešla je u zonu međugodišnjeg pada zbog prehrambene industrije koja je ubedljivo najvažnija oblast koja spada u ovu namensku grupu.

Tabela T2-7. Srbija: proizvodnja industrijskih proizvoda po nameni, 2009–2017Međugodišnji indeksi

2016 2017

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

Ukupno 87,4 102,5 102,1 97,1 105,5 93,5 108,2 104,7 110,5 102,4 103,7 102,8 100,7 103,1 106,3

Energija 98,8 97,7 106,2 93,6 113,2 82,6 116,9 101,9 118,3 94,3 96,5 97,1 88,0 95,2 108,7

Investiciona dobra 79,3 93,6 103,2 103,8 127,6 95,9 103,0 101,6 97,7 100,3 104,7 102,6 113,0 107,0 114,6

Intermedijalna dobra 78,4 109,2 102,2 91,2 99,0 96,8 105,3 109,5 111,2 110,6 108,0 106,5 110,3 109,5 110,3

Potrošna dobra 86,8 102,1 95,4 103,2 100,7 100,7 104,0 105,6 107,4 103,9 107,0 105,6 105,8 105,3 98,7

20152014201220092009 2010 2011 2013 2016

Izvor: RZS

5 Ovako visok rast ove oblasti prerađivačke industrije dešavao se povremeno i u prethodnim godinama. Međutim, ova grupacije je toliko heterogena da je teško utvrditi konkretan uzrok ovolikog povećanja.

U Q3 pad proizvodnje

motornih vozila i prehrambene

industrije, ali snažan rast

naftne industrije

Relativno visok rast većine namenskih grupa industrijske

proizvodnje, uz pad proizvodnje

potrošnih dobara

Tren

dovi

17Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

Tren

dovi

17

Građevinarstvo

Nakon (sumnjivog) međugodišnjeg pada građevinarstva koji je zvanična statistika prikazivala u prvoj polovini godine, u Q3 trendovi se preokreću i građevinarstvo ostvaruje relativno visok rast od preko 6% (Tabela T2-4). Međutim, problem sa praćenjem ovog sektora privrede je u tome što u njemu posluje veliki broj malih privatnih kompanija koje se brzo osnivaju i gase, što zvanična statistika otežano prati, a dobar deo aktivnost obavlja se i u sivoj zoni, van vidokruga statistike. Zbog toga je zvanična statistika prilikom objavljivanja podataka o građevinarstvu pristrasna ka velikim i državnim kompanijama, koje obavljaju veće i lakše vidljive radove (obično javne inve-sticije). Tako se često dešava da zvanična procena kretanja građevinske aktivnosti u velikoj meri odražava dinamiku izvršenja javnih investicija, a ne stvarne tržišne trendove, što mislimo da je upravo bio slučaj u 2017. godini. Naime, u 2017. izvršenje javnih investicija je imalo pad u prvoj polovini godine, pa onda solidno ubrzanje u Q3 – a baš tako se kretala i ukupna građevinska aktivnost po podacima RZS.6

Mi ocenjujemo da je stvarni trend građevinske aktivnosti tokom 2017. najverovatnije ipak bio njen blag i relativno stabilan rast koji procenjujemo na oko 2%, a ne pad u prvoj polovini godi-ne i snažno ubrzanje u Q3. Na takav trend ukazuje nam više posrednih indikatora koji opisuju građevinarstvo. Na prvom mestu, Indeks proizvodnje cementa (Tabela T2-8) pokazuje da je u prva tri kvartala 2017. proizvedeno oko 2% više cementa nego u istom periodu prethodne godine. Ovaj indeks je dobar posredni indikator kretanja građevinske aktivnosti, jer se cement koristi

kao građevinski materijal u gotovo svim građevinskim radovima, koriste ga i ve-lika i mala preduzeća uključujući i sivu zonu. Ovaj indikator, međutim, nije potpuno pouzdan u kratkom roku (npr. u Q3 indeks proizvodnje cementa poka-zuje manji međugodišnji pad), jer neka-da cementare proizvode za zalihe, a ne za prodaju, a povremeno se proizvodnja smanjuje i zbog remonta proizvodnih postrojenja. Ipak, na kumulativnom ni-vou tri kvartala 2017. smatramo da pro-izvodnja cementa dovoljno dobro uka-zuje da građevinarstvo ostvaruje blagi međugodišnji rast. Na isti zaključak o blagom i stabilnom rastu građevinar-stva u 2017. ukazuju posredno i poda-ci o stabilnom rastu broja zaposlenih u ovoj oblasti u prvih osam meseci 2017. u odnosu na isti period prethodne godine (izvor CROSO) od oko 1%, kao i poda-ci o realnom rastu prosečnih zarada u ovoj delatnosti od oko 0,5%.

6 Mi smo zapravo u prethodnom izdanju QM-a upravo najavili ovakav scenario u zvaničnom prikazivanju kretanja građevinske aktivnosti: “…Sredinom godine dolazi do ubrzanja u realizaciji javnih investicija koje će, po svemu sudeći, uticati na povećanje građevinske aktivnosti do kraja godine. Budući da statistika lakše evidentira kretanja u ovom delu građevinskog sektora, ovo ubrzanje će se najverovatnije odraziti i na zvanične procene kretanja građevinske aktivnosti, za koje očekujemo da će, nakon pada iz prve polovine godine, preći u pozitivnu zonu.”

Tabela T2-8. Srbija: proizvodnja cementa, 2001−2017

I kvartal II kvartal III kvartal IV kvartal ukupno

2001 89,5 103,5 126,9 148,1 114,2

2002 83,6 107,9 115,6 81,6 99,1

2003 51,1 94,4 92,7 94,4 86,6

2004 118,8 107,4 98,5 120,1 108,0

2005 66,1 105,0 105,8 107,4 101,6

2006 136,0 102,7 112,2 120,2 112,7

2007 193,8 108,9 93,1 85,0 104,4

2008 100,1 103,7 108,1 110,1 105,9

2009 34,1 81,4 86,0 75,3 74,4

2010 160,7 96,9 96,0 97,4 101,1

2011 97,7 101,3 96,2 97,7 98,3

2012 107,9 88,3 58,2 84,9 79,6

2013 83,5 78,7 127,6 93,5 94,9

2014 136,2 90,3 96,2 104,7 101,5

2015 77,9 112,4 104,5 108,7 103,1

2016 120,2 109,8 109,9 100,4 108,9

2017 110,4 104,1 96,4 - -

Međugodišnji indeksi

Izvor: QM na osnovu podataka RZS

Zvanična statistika pokazuje solidan rast

građevinarstva u Q3 od preko 6%

Najverovatnije građevinarstvo u

2017. ostvaruje blag i relativno stabilan

rast od oko 2%

Tren

dovi

18 3. Tržište rada

Tren

dovi

18

3. Tržište rada

Osnovni podaci tržišta rada pokazuju poboljšanja u Q3 2017. u odnosu na isti period prethodne godine, prema Anketi o radnoj snazi (ARS). Stopa aktivnosti iznosi 55,3%, stopa zaposlenosti iznosi 48,2%, stopa nezaposlenosti iznosi 12,9%. U odnosu na Q3 2016, stopa zaposlenosti i aktivnosti su se povećale, stopa nezaposlenosti se smanjila. Broj nezaposlenih se smanjio za 4,9% međugodišnje, dok se broj zaposlenih povećao za 2,4% međugodišnje. Pad broja nezaposlenih je značajno veći od realnog rasta bruto dodate vrednosti (BDV) koja u Q3 2017. iznosi 2,1%, i to bi se delimično moglo objasniti emigracijom radne snage iz Sr-bije. Međutim, iako ukupna zaposlenost prema ARS raste malo više od realne BDV, rast formalne zaposlenosti je značajno veći i iznosi 5,5%. Neformalna zaposlenost je smanjena za 7,2% međugodišnje. Stopa neformalne zaposlenosti iznosi 21,8%. Rast registrovane za-poslenosti prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) iznosi 2,4%. Iako nije direktno uporediv podatak sa formalnom zaposlenosti, odstupanje međugodišnjeg rasta formalne zaposlenosti (ARS) i registrovane zaposlenosti (CROSO) je značajno. Posmatrano prema delatnostima, zaposlenost raste u industriji i uslugama, dok opada u poljoprivredi i građevinarstvu u Q3 2017. u odnosu na isti period prethodne godi-ne. Nominalne neto zarade su porasle za 3,9% međugodišnje, dok je realni rast 0,9%. Trend realnih zarada je blago rastući u odnosu na prosek 2009, ali i dalje stagnira u odnosu na prosek 2008. To znači da su realne neto zarade veće u odnosu na krizni period, ali i dalje je njihov novo ispod pretkriznog. Usled jačanja dinara, rast zarada u evrima je znatno veći u odnosu na rast zarada u dinarima. Rast zarada u evrima iznosi 7% međugodišnje. Takođe, međugodišnji rast troškova rada u evrima iznosi 7%. Značajniji rast desezoniranih realnih neto zarada su ostvarile delatnosti poljoprivreda i administrativne i pomoćne uslužne de-latnosti u Q3 2017. u odnosu na isti period prethodne godine. Državna uprava beleži manji pad zarada u istom periodu. Produktivnost rada je neznatno smanjena u Q3 2017. u odnosu na isti period prethodne godine (-0,4%), jer zaposlenost raste za 2,4% (i prema ARS i prema CROSO), a realni rast BDV-a iznosi 2,1%. Međutim, slika je drugačija kada se posmatra kretanje u odnosu na prosek 2014. Produktivnost se smanjila za 2,5%, dok su se realne zara-de povećale za 1,7%, što dovodi do rasta jediničnih troškova rada za 4,2%. Kada se isključi poljoprivreda jedinični troškovi rada su se povećali za 4,5% međugodišnje.

Zaposlenost i nezaposlenost

Svi osnovni indikatori tržišta rada (aktiv-nost, zaposlenost i nezaposlenost) pokazuju poboljšanja u odnosu na isti kvartal prethod-ne godine. U Q3 2017. stopa aktivnosti iz-nosi 55,3%, što je međugodišnji rast od 1,1 pp, stopa zaposlenosti iznosi 48,2% i veća je za 1,4 pp u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Stopa nezaposlenosti iznosi 12,9% i manja je za 0,9 pp u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Grafikon G3-1 prikazuje kretanje stope nezaposlenosti i stope zapo-slenosti u periodu od 2008. do Q3 2017.Broj nezaposlenih lica iznosi 428 hiljada u Q3 2017. U odnosu na isti kvartal prethodne godine, smanjenje iznosi 22 hiljade, odnosno

4,9%. Ukupna zaposlenost iznosi 2.882 hiljade u Q3 2017. Zaposlenost se povećala za 68 hiljada, odnosno 2,4%, što je neznatno veće u odnosu na međugodišnju realnu stopu rasta BDV-a (2,1%). Podaci o kretanju zaposlenosti u trećem kvartalu ove godine su u skladu kretanjem aktivnosti,

Stopa nezaposlenosti iznosi 12,9%,

stopa zaposlenosti iznosi 48,2% ...

Međugodišnje smanjenje broja

nezaposlenih iznosi 4,9%, a broj zaposlenih

je povećan za 2,4%

Grafikon G3-1. Kretanje stope nezaposlenosti i stope zaposlenosti, 15+, 2008-Q3 2017.

13

48

0

10

20

30

40

50

60

Apr-

08O

ct-0

8Ap

r-09

Oct

-09

Apr-

10O

ct-1

0Ap

r-11

Nov

-11

Apr-

12O

ct-1

2Ap

r-13

Oct

-13

Q1

2014

Q2

2014

Q3

2014

Q4

2014

Q1

2015

Q2

2015

Q3

2015

Q4

2015

Q1

2016

Q2

2016

Q3

2016

Q4

2016

Q1

2017

Q2

2017

Q3

2017

Stara metodologija Nova metodologija

Stopa nezaposlenosti

Stopa zaposlenosti

Napomena: Zbog promene metodologije, podaci za period pre i nakon 2014. godine nisu u potpunosti uporedivi. Izvor: RZS, ARS

Tren

dovi

19Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

Tren

dovi

19

za razliku od prethodnog perioda kada je rast zaposlenosti značajno prevazilazio rast privredne aktivnosti.1

Formalna zaposlenost iznosi 2.253,5 hilja-de, dok neformalna zaposlenost iznosi 628,4 hiljade u Q3 2017. Broj formalno zaposlenih se povećao za 117 hiljada, dok se broj nefor-malno zaposlenih smanjio za 49 hiljada. To implicira relativnu promenu broja formalno i neformalno zaposlenih za 5,5% i -7,2%, respektivno u Q3 2017. u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Stopa neformalne zaposlenosti iznosi 21,8%, i smanjena je za 2,3 pp u odnosu na Q3 2016. Grafikon G3-2 prikazuje kretanje ukupne, formalne i nefor-malne zaposlenosti prema podacima ARS.

Tabela 3-1 prikazuje međugodišnje promene zaposlenosti (ARS i CROSO) i BDV ukupno i pre-ma sektorima (poljoprivreda, industrija, građevinarstvo i usluge). Formalna zaposlenost (ARS) beleži znatno veći rast u odnosu na registrovanu zaposlenost CROSO, 5,5% u odnosu na 2,4%, respektivno, što je neočekivano jer se radi o merenju istog fenomena primenom različitih meto-da. Manji rast ukupne zaposlenosti u odnosu na formalnu zaposlenost prema ARS je zbog većeg pada neformalne zaposlenosti (-7,2%). Poljoprivreda i građevinarstvo beleže pad zaposlenosti, dok sektor industrije i usluga beleže rast zaposlenosti. Međugodišnji rast u sektoru industrije je 7,7%. Osim značajnog pada BDV u poljoprivredi (-11,1%), industrija, građevinarstvo i usluge beleže međugodišnji rast BDV.

Tabela 3-1. Kretanje broja zaposlenih i realne BDV prema sektorima delatnosti, Q1 2016-Q3 2017, međugodišnja promena, %

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

Zaposlenost ukupno CROSO -0,3 1,2 1,3 2,1 2,3 2,5 2,4Formalna zaposlenost ARS 1,9 2,7 3,8 5,2 4,9 5,1 5,5Zaposlenost ukupno ARS 2,7 6,7 7,2 5,8 3,2 4,3 2,4BDV ukupno 4,6 2,1 3,3 2,8 0,8 1,3 2,1Zaposlenost poljoprivreda -3,7 6,0 6,1 -3,4 -8,0 -1,6 -2,9BDV poljoprivreda 7,5 4,4 11,6 7,8 -7,8 -10,2 -11,1Zaposlenost industrija 4,2 7,8 7,9 7,6 9,3 8,4 7,7BDV industrija 6,6 -0,8 2,0 2,9 1,2 3,0 6,1Zaposlenost građevinarstvo -2,9 4,0 -2,1 -1,8 -12,6 8,2 -0,6BDV građevinarstvo 9,5 4,6 5,4 -3,5 -3,7 -2,0 6,1Zaposlenost usluge 4,7 6,8 8,2 9,1 5,7 4,6 2,7BDV usluge 3,2 2,7 2,2 2,6 1,5 2,1 2,4

2016 2017

Napomena: Izvor za zaposlenost je ARS, osim za ukupnu zaposlenost koja je navedena i prema ARS i prema CROSO.Izvor: RZS, ARS, CROSO i SNR.

Zarade

Nominalne neto zarade su iznosile 47.844 RSD u Q3 2017, odnosno 399 EUR. U odnosu na isti kvartal prethodne godine povećanje iznosi 3,9%, dok je u odnosu na prethodni kvartal za-beleženo smanjenje od 1,7%. Realni rast u odnosu na Q3 2016. iznosi 0,9%. Grafikon G3. 4 prikazuje mesečno kretanje baznog indeksa realnih neto zarada. Iako mesečni podaci pokazuju velike sezonske oscilacije, trend je stabilan u posmatranom periodu, bez značajnih oscilacija, i u odnosu na period pre krize realne neto zarade idalje pokazuju pad. U odnosu na prosek 2009,

1 O neslaganju podataka tržišta rada sa ostalim makroekonomskim i fiskalnim podacima pisali smo u većini brojeva QM tokom poslednjih nekoliko godina.

Grafikon G3-2. Kretanje ukupne, formalne i neformalne zaposlenosti, 2009-Q3 2017.

0

500,000

1,000,000

1,500,000

2,000,000

2,500,000

3,000,000

Ukupna Formalna Neformalna

Napomena: Zbog promene metodologije, podaci za period pre i nakon 2014. godine nisu u potpunosti uporedivi. Izvor: RZS, ARS

Zarade su nominalno veće za 3,9%, realno su

veće za 0,9% u Q3 2017. u odnosu na isti period

prethodne godine

Formalna zaposlenost raste, neformalna

zaposlenost opada

Formalna zaposlenost raste, neformalna

zaposlenost opada

Tren

dovi

20 3. Tržište rada

Tren

dovi

20

prosečne realne neto zarade su blago porasle za 1,4% u prva tri kvartala 2017. godine. Prethod-no poređenje pokazuje da su realne zarade stagnirale tokom prethodnih godina, što se u osnovi može objasniti stagnacijom BDP-a u istom periodu. U odnosu na pretkriznu 2008. godinu re-alne zarade u prva tri kvartala ove godine stagniraju2, iz čega se može zaključiti da je prethodna decenija izgubljena sa stanovišta rasta privrede i standarda građana.

Neto zarade su iznosile 399 EUR, dok su troškovi poslodavca iznosili 649 EUR u Q3 2017. Neto zarade i troškovi rada su veći za 7% međugodišnje, što je najvećim delom posledica dodatnog jačanja dinara tokom trećeg kvartala. Prosečan kurs u septembru mesecu dostigao je najnižu vrednost od početka godine, 119,3 RSD/EUR.3 Ukoliko se rast realne vrednosti dinara nastavi, to će uticati na dodatni rast zarada i troškova rada izraženim u evrima, kao i na pogoršanje kon-kurentske pozicije privrede Srbije. Kretanje zarada i troškova poslodavca u evrima je prikazano na Grafikonu G3-4.

2 Prema zvaničnim statističkim podacima zarade u prva tri kvartala ove godine su za 9,1% manje nego u 2008. godini. Međutim, ovaj pad je skoro u celini posledica promene statističke metodologije na početku 2009. godine, koja je imala za posledicu smanjenje zarada za oko 10%. Stoga ocenjujemo da su realne zarade sada približno jednake zaradama u 2008. godini.3 NBS

Grafikon G3-3. Indeks realnih prosečnih neto zarada (2008=100), M01 2008-M09 2017

70

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

2008

m01

2008

m03

2008

m05

2008

m07

2008

m09

2008

m11

2009

m01

2009

m03

2009

m05

2009

m07

2009

m09

2009

m11

2010

m01

2010

m03

2010

m05

2010

m07

2010

m09

2010

m11

2011

m01

2011

m03

2011

m05

2011

m07

2011

m09

2011

m11

2012

m01

2012

m03

2012

m05

2012

m07

2012

m09

2012

m11

2013

m01

2013

m03

2013

m05

2013

m07

2013

m09

2013

m11

2014

m01

2014

m03

2014

m05

2014

m07

2014

m09

2014

m11

2015

m01

2015

m03

2015

m05

2015

m07

2015

m09

2015

m11

2016

m01

2016

m03

2016

m05

2016

m07

2016

m09

2016

m11

2017

m01

2017

m03

2017

m05

2017

m07

2017

m09

Realne zarade Realne zarade (trend-ciklus)

Izvor: Proračuna autora na podacima RZS-a

Grafikon G3-4. Kretnje prosečnih neto zarada i troškova rada u EUR, 2008-Q3 2017.

399

649

0

100

200

300

400

500

600

700

800

2008

Q1

2008

Q2

2008

Q3

2008

Q4

2009

Q1

2009

Q2

2009

Q3

2009

Q4

2010

Q1

2010

Q2

2010

Q3

2010

Q4

2011

Q1

2011

Q2

2011

Q3

2011

Q4

2012

Q1

2012

Q2

2012

Q3

2012

Q4

2013

Q1

2013

Q2

2013

Q3

2013

Q4

2014

Q1

2014

Q2

2014

Q3

2014

Q4

2015

Q1

2015

Q2

2015

Q3

2015

Q4

2016

Q1

2016

Q2

2016

Q3

2016

Q4

2017

Q1

2017

Q2

2017

Q3

Neto zarade (EUR) Troskovi rada (EUR)

Izvor: Proračuna autora na podacima NBS-a

Neto zarade i troškovi rada u evrima su veći za

7% međugodišnje

Veći rast neto zarada u evrima u odnosu na rast u dinarima

posledica jačanja dinara u Q3 2017.

U odnosu na 2008, realne neto zarade

idalje stagniraju

U odnosu na 2009, realne neto

zarade imaju trend blagog rasta

Tren

dovi

21Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

Tren

dovi

21

U Q3 2017. najveći međugodišnji rast dese-zoniranih realnih neto zarada je ostvaren u delatnosti administrativne i pomoćne usluž-ne delatnosti. Rast je iznosio 5,2%. U prva tri kvartala 2017. rast zarada u poljoprivredi je bio značajan, 6%, 3,8% i 4,1% u Q1, Q2 i Q3, respektivno. Državna uprava i obrazo-vanje beleže manji pad zarada, dok zdravstvo je ostvarilo rast zarada za 1,4%. Međugo-dišnje kretanje desezoniranih realnih neto zarada je prikazano za odabrane delatnosti u prva tri kvartala 2017. (Grafikon G3-5).

Produktivnost

Kao što je navedeno u delu Zaposlenost i nezaposlenost, registrovana zaposlenost prema CRO-SO i ukupna zaposlenost prema ARS beleže jednak međugodišnji rast od 2,4% u Q3 2017. Rast zaposlenosti je neznatno veći od realnog rasta BDV-a, stoga produktivnost je blago opala u Q3 2017. u odnosu na isti period prethodne godine (-0,4% kada koristimo podatke o registrova-noj zaposlenosti). Kada isključimo poljoprivredu, registrovana zaposlenost je porasla za 2,5%, a BDV u nepoljoprivrednim delatnostima je porasla za 3,9%, što implicira međugodišnji rast produktivnosti od 1,4%. Međutim, u odnosu na bazni period (2014=100), idalje postoji pad pro-duktivnosti i rast jediničnih troškova rada. Produktivnost (CROSO) je smanjena za 2,5% u Q3 2017. u odnosu na prosek 2014. i ukupno i u nepoljoprivrednim delatnostima, dok su jedinični troškovi rada povećani za 4,2% i 4,5%, ukupno i bez poljoprivrede, respektivno. Grafikon G3. 6 prikazuje kretanje produktivnosti rada i jediničnih troškova rada u odnosu na baznu 2014, gde je za izračunavanje produktivnosti korišćena CROSO zaposlenost.

Grafikon G3-6. Produktivnosti rada i jedinični troškovi rada, indeksi (2014=100), 2014-Q3 2017.

98

102104

80

85

90

95

100

105

110

115

120

Q12014

Q22014

Q32014

Q42014

2015 Q12015

Q22015

Q32015

Q42015

2016 Q12016

Q22016

Q32016

Q42016

Q12017

Q22017

Q32017

Ukupno

Produktivnost CROSO Realne zarade Jedinični troškovi rada

97

102105

80

85

90

95

100

105

110

115

120

Q12014

Q22014

Q32014

Q42014

2015 Q12015

Q22015

Q32015

Q42015

2016 Q12016

Q22016

Q32016

Q42016

Q12017

Q22017

Q32017

Bez poljoprivrede

Produktivnosti CROSO Realne zarade Jedinični troškovi rada

Izvor: Proračun autora na podacima RZS-a.Napomena: Korišćeni su CROSO podaci o broju zaposlenih. Registrovana zaposlenost u 2017. ne obuhvata podatak za septembar, jer nije raspoloživ.

Značajniji rast desezoniranih realnih

neto zarada su ostvarile delatnosti

poljoprivreda i administrativne i pomoćne uslužne

delatnosti u Q3 2017. u odnosu na isti period

prethodne godine.

U Q3 2017. u odnosu na isti period prethodne

godine produktivnost rada je blago smanjena,

jer je stopa rasta zaposlenosti neznatno

veća od stope rasta BDV-a

U odnosu na baznu 2014, produktivnost

opada, realne zarade rastu, jedinični troškovi

rada rastu.

Grafikon G3-5. Međugodišnje kretanje dese-zoniranih realnih neto zarada prema delatnos-tima, Q1-Q3 2017.

-4%

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

A C G J N O P Q

Q1 Q2 Q3

Izvor: Proračuna autora na podacima RZS-a.Legenda: A - Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo; C - Prerađivačka industrija; G - Trgovina na veliko i trgovina na malo; popravka motornih vozila i motocikala; J - Informisanje i komunikacije; N - Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti; O - Državna uprava i odbrana; obavezno socijalno osiguranje; P – Obrazovanje; Q - Zdravstvena i socijalna zaštita.

Tren

dovi

22 3. Tržište rada

Tren

dovi

22

Prilog 1. Osnovni indikatori tržišta rada prema ARS i CROSO, 2014-Q2 2017.

Q1 Q2 Q3 Q4 prosek Q1 Q2 Q3 Q4 prosek Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

Stopa aktivnosti (%) 51,0 52,6 52,5 51,6 51,6 50,8 51,5 52,0 51,9 53,3 52,6 54,1 54,3 52,3 51,8 54,5 55,3Stopa zaposlenosti (%) 40,2 41,8 43,1 42,9 42,5 41,2 42,6 43,4 42,7 45,2 42,6 45,9 46,8 45,5 44,2 48,1 48,2Stopa nezaposlenosti (%) 21,3 20,7 17,9 17,0 17,7 19,0 17,3 16,6 17,7 15,3 19,0 15,2 13,8 13,0 14,6 11,8 12,9Stopa neformalne zaposlenosti (%) 19,7 20,4 22,8 21,8 20,4 19,7 19,7 21,5 20,4 22,5 20,3 22,7 24,1 20,9 19,0 22,1 21,8

Broj zaposlenih u 000, (ARS) 2.454 2.548 2.627 2.609 2.574 2.504 2.588 2.624 2.581 2.719 2.571 2.762 2.814 2.731 2.652 2.881 2881,9Indeks zaposlenosti (2014=100), (ARS) 95,9 99,6 102,6 101,9 100,6 97,8 101,1 102,5 100,8 106,3 100,4 107,9 109,9 106,7 103,6 112,6 112,6Broj formalno zaposlenih u 000, (ARS) 1.969 2.030 2.028 2.041 2.050 2.011 2.078 2.059 2.054 2.137 2.049 2.135 2.137 2.161 2.148 2.243 2253,5

Indeks formalno zaposlenih (2014=100), (ARS) 97,6 100,6 100,5 101,2 101,7 99,7 103,0 102,1 101,8 105,9 101,6 105,9 105,9 107,1 106,5 111 112Broj zaposlenih u 000, (CROSO) 1.836 1.845 1.850 1.851 1.989 1.983 1.985 1.998 1.989 2.008 1.978 2.008 2.023 2.030 2.024 2.061 2072,5Indeks zaposlenosti (2014=100), (CROSO) 99,5 100,0 100,3 100,3 107,8 107,5 107,5 108,2 107,7 108,8 107,2 108,8 109,6 110,0 109,7 111,7 112,3

2014 2015 2016 2017

Napomena: Registrovana zaposlenost u 2017. ne obuhvata podatak za septembar, jer nije raspoloživ.Izvor: RZS.

Prilog 2 Realne neto zarade i produktivnost rada, 2014-Q3 2017.

Q1 Q2 Q3 Q4 prosek Q1 Q2 Q3 Q4 prosek Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

Prosecne realne neto zarade, indeks (2014=100) 94,3 101,0 100,8 103,8 98,5 93,3 99,0 98,8 103,0 101,0 96,1 102,2 100,7 104,9 97,2 103,1 101,7Prosecne neto zarade ukupno (€) 361 389 383 386 368 343 371 372 386 374 355 378 373 391 367 399 398Prosecne neto zarade industrija (€) 359 382 378 378 374 351 376 379 389 385 369 391 382 399 376 417 411Troškovi poslodavca ukupno (€) 588 633 623 626 597 557 601 603 626 608 576 613 607 635 596 648 544Troškovi poslodavca industrija (€) 582 622 617 615 607 570 611 617 632 627 599 635 623 649 611 677 559

Produktivnost (bez poljoprivrede) (2014=100) 96,9 99,7 99,3 104,2 94,5 88,2 95,3 95,6 98,7 95,6 91,6 95,5 96,0 98,7 90,9 95,5 97,5Produktivnost ukupno (2014=100) 95,2 99,0 101,0 104,8 93,5 85,9 93,4 95,9 98,7 95,3 89,8 94,1 97,6 99,2 89,0 93,1 97,5

2014 2015 2016 2017

Napomena: Industrija obuhvata delatnosti B, C i D, ponderisani prosek zarada. Kurs dinara prema evru, prosek perioda (NBS). Produktivnost rada je računata na osnovu podataka o registrovanoj zaposlenosti. Registrovana zaposlenost u 2017. ne obuhvata podatak za septembar, jer nije raspoloživ.Izvor: RZS i NBS.

Tren

dovi

23Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

Tren

dovi

23

4. Platni bilans i spoljna trgovina

U Q3 2017. godine deficit tekućeg računa iznosi 282 miliona evra, tj. 2,9% BDP-a, što je na nivou ostvarenom u Q2, a znatno ispod nivoa iz Q1. Zapravo početak 2017. godine obeležio je visok tekući deficit kao posledica nekih jednokratnih faktora - prvenstveno visoke vred-nosti uvoza energenata usled visokog međugodišnjeg porasta svetske cene energije i višeg uvoza energije zbog problema u EPS. Kada se izuzme Q1, u naredna dva kvartala 2017. ne postoje značajnija odstupanja u nivou tekućeg deficita u odnosu na isti period godinu dana ranije. Stoga, ukoliko ne dođe do nekih nepredviđenih događaja u narednom kvartalu i te-kući deficit ostane na nivou Q2 i Q3, procena da će on u 2017 iznositi oko 4,5% BDP-a. Time će tekući deficit u 2017. biti iznad onog iz 2016 (3,1% BDP-a) zbog visoke vrednosti deficita u Q1. U Q3 ostvaren je međugodišnji rast robnog izvoza od 12,4% i rast uvoza od 12,9%, dok je prema desezoniranim vrednostima izvoz za 1,8% iznad, a uvoz za 0,3% ispod vrednosti iz Q2 2017. Oktobarski podaci ukazuju na dalje ubrzanje izvoza, ali i na znatnije ubrzanje uvo-za. Tokom Q3 ostvaren je znatan priliv kapitala, kao i u okviru njega i dalje visok priliv SDI. Procena je da će SDI u 2017. biti oko 6% BDP-a, odnosno da će potpuno pokriti i premašiti očekivani nivo tekućeg deficita. Rast tekućeg i spoljnotrgovinskog deficita u proteklom delu godine nakon isključenja prvog kvartala je skroman, ali bi eventualni znatniji rast domaće tražnje ili jačanje dinara, naročito u kombinaciji sa pogoršanjem odnosa razmene u narednoj godini, mogao znatnije da poveća spoljnoekonomske deficite. Stoga je neophodno da se u narednim godinama nastavi poboljšanje investicionog ambijenta, kao i da se vodi održiva ekonomska politika (konkurentan kurs, rast potrošnje koji prati kretanje BDP). To je važno jer nepredviđeni eksterni događaju (skok cena energenata, rast kamatnih stopa i dr.) mogu u kratkom roku da pogoršaju spoljnoekonomske rezultate Srbije, kako na polju spoljnotrgo-vinske razmene, tako i na polju priliva stranog kapitala. Tokom Q3 2017. godine tekući deficit iznosi 282 miliona evra (2,9% BDP-a) i blago je iznad nivoa iz Q3 2016. godine (239 miliona evra, tj. 2,7% BDP-a, v. Tabelu T4-1 i Grafikon T4-2). Međugodišnji porast tekućeg deficita od 0,2 pp BDP-a (sa 2,7% BDP-a u Q3 2016 na 2,9% BD-P-a u Q3 2017) posledica je, sa jedne strane, višeg spoljnotrgovinskog deficita (za 1,2 pp BDP-a međugodišnje) i određenog smanjenje priliva na računu sekundarnog dohotka (0,2 pp BDP-a), uz smanjenje deficita na računu primarnog dohotka (za 1,1 pp BDP-a), sa druge strane. Ostvareni tekući deficit u prva tri kvartala 2017. godine ukazuju da će njegov iznos na nivou godine biti oko 4,5% BDP-a. Procenjen iznos tekućeg deficita na nivou godine je posledica izu-zetno visoke njegove vrednosti u Q1 (8,1% BDP-a), koja je praćena znatno nižim vrednostima u narednim kvartalima (2,9% BDP-a u Q2 i Q3). Iako je ovakav rezultat znatno ispod pretkriznih nivoa tekućeg deficita, ispod nekih skorije zabeleženih vrednosti (2012: 11,6%, 2013. i 2014. oko 6% BDP-a), kao i na nivou onog iz 2015. godine (4,7% BDP-a), on je bitnije iznad prošlogodišn-jeg nivoa (3,1% BDP-a, Tabela T4-1 i Grafikon T4-2). Istovremeno, u 2017. godini očekuje se da će neto priliv kapitala po osnovu SDI iznositi oko 6% BDP-a. Time, u 2017, procenjeni neto priliv SDI će biti iznad očekivanog nivoa tekućeg deficita.Nivo tekućeg deficita u Q1 2017. bio nestandardno visok – pre svega usled rasta cena energenata, a delom usled povećane potrebe za uvozom energije usled problema u radu EPS1. Stoga ćemo nivo robnog, spoljnotrgovinskog i tekućeg deficita u Q2 i Q3 tekuće godine porediti sa istim kvartalima prethodne godine. U 2017 i u Q2 i u Q3 je ostvaren isti nivo tekućeg deficita u BD-P-u – 2,9%. To je malo ispod nivoa ostvarenog u Q2 2016 (3,2% BDP-a), a malo više od onog iz Q3 2016 (2,7% BDP-a). Deficit robne razmene je u Q2 i Q3 2017. bio 9,6% i 8,5%, dok je u istim kvartalima 2016 iznosio redom 9,7% i 8,0%. Bilans robe i usluga je na nešto višem nivou ove nego prethodne godine: 7,8% u Q1 i 6,2% BDP-a u Q2 2017. naspram 7,5% BDP-a u Q1 i 5,0% BDP-a u Q2 2016. Time, kada se izuzme Q1 u ostalim kvartalima ne postoje značajnija odstupanja u nivou ovih deficita u odnosu na godinu dana ranije. Stoga, ukoliko u Q4 ne dođe do

1 Videti QM48.

U Q3 tekući deficit na relativno niskom

nivou – 2,9% BDP-a

Visoka vrednost tekućeg deficita u

Q1, praćena niskim vrednostima u Q2 i

Q3 ukazuju da će njegov iznos na

nivou godine biti oko 4,5% BDP-a…

…što će potpuno biti pokriveno prilivom SDI,

za koje se procenjuje iznos od 6% BDP-a u

2017

Tren

dovi

24

Tren

dovi

24 4. Platni bilans i spoljna trgovina

nekih nepredviđenih događaja koji bi značajnije uticali na nivo tekućeg deficita, procena da će on u 2017 biti iznad onog iz 2016 posledica je veoma visoke vrednosti zabeležene u Q1. To ukazuje da narušavanje odnosa razmene (npr. zabeleženi rast cena energenata u Q1) može u znatnoj meri da naruši spoljnotrgovinsku razmenu i da dovede do brzog povećanja deficita tekućeg računa platnog bilansa u kratkom periodu. Zato je važno voditi konzistentnu politiku (npr. politiku deviznog kursa) u cilju održavanje deficita na niskom nivou, tj. u cilju njegovog uravnoteženja, jer nepredviđeni eksterni događaju mogu brzo da pogoršaju neke „dobre“ rezultate u spoljnotrgo-vinskoj aktivnosti. Takođe, iako je bitniji priliv SDI u Srbiju već duži period bio solidan (dovoljan za pokrivanje tekućeg deficita), treba imati u vidu da je on, uz pad premije rizika zemlje, takođe posledica i trenutne ekspanzivne monetarne politike Evropske centralne banke. Stoga, u sred-njem roku ECB promenom politike može da dovede do usmeravanja većeg dela kapitala u te zemlje, i time utiče na manji priliv kapitala u Srbiju, što dodatno ide u prilog težnji ka nastavku poboljšanje investicionog ambijenta domaće privrede, kao i ka daljem smanjenju deficita i ostva-rivanja suficita tekućeg računa platnog bilansa. Generalno visoki rast privrede ne dovodi nužno do povećane spoljnog deficita – to se događa samo ako je rast dominantno generisan domaćom potrošnjom, ali to nije slučaj kada je rast dominantno generisan investicijama i izvozom.

Tabela T4-1. Srbija: platni bilans2016 2017

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

u milionima evraTEKUĆI RAČUN -1.985 -1.577 -1.075 -305 -284 -239 -247 -673 -267 -282

Roba -4.111 -3.993 -3.119 -662 -849 -718 -890 -924 -884 -825Izvoz robe 10.641 11.357 12.814 2.976 3.310 3.160 3.369 3.277 3.693 3.551Uvoz robe 14.752 15.350 15.933 3.638 4.159 3.878 4.258 4.201 4.578 4.376

Usluge 465 725 907 186 196 268 258 220 167 223Prihodi 3.810 4.273 4.571 993 1.068 1.258 1.252 1.106 1.241 1.410Rashodi 3.344 3.548 3.664 807 872 990 994 886 1.074 1.187

Primarni dohodak -1.343 -1.658 -2.022 -499 -524 -581 -418 -682 -496 -521Prihodi 642 682 630 142 185 140 164 104 159 126Rashodi 1.985 2.340 2.653 641 709 721 583 786 655 648

Sekundarni dohodak 3.003 3.349 3.159 670 894 792 803 713 946 841Prihodi 3.400 3.795 3.635 771 1.009 921 933 848 1.086 986Rashodi 397 446 476 102 115 130 129 135 139 145

Lični transferi, neto 1) 2.442 2.671 2.510 521 735 624 630 564 765 628od čega: Doznake radnika 1.863 2.077 1.874 379 577 458 460 414 595 475

KAPITALNI RAČUN- neto 7 -18 -10 5 -4 -1 -9 1 -3 24

FINANSIJSKI RAČUN -1.705 -1.205 -535 -99 -180 -95 -162 -469 -237 -165Direktne investicije- neto -1.236 -1.804 -1.899 -470 -454 -533 -443 -538 -560 -542Portfolio investicije -369 289 917 363 332 -10 232 219 -29 -92Finansijski derivati -6 2 9 0 1 5 3 -5 -2 -9Ostale investicije 1.703 141 740 845 257 110 -473 309 131 -583

Ostali vlasnički kapital 0 0 -1 0 -1 -1 0 0 -1 0Gotov novac i depoziti 830 -218 220 318 20 -19 -99 -79 -23 -550Krediti 757 230 303 317 260 -1 -272 316 51 -322

Centralna banka 574 153 23 12 7 4 0 4 0 4Depozitne institucije osim centralne banke 795 434 279 100 199 80 -99 271 -289 13Država -728 -464 -308 30 11 5 -355 34 292 -306Ostali sektori 115 107 309 176 42 -91 182 6 48 -33

Programi osiguranja i penzija i standardizovani garancijski programi

0 0 8 3 7 -6 4 0 0 0

Trgovinski krediti i avansi 116 129 209 207 -29 137 -105 72 104 289Ostala potraživanja i dugovanja 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0Alokacija SPV 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Devizne rezerve -1.797 166 -302 -836 -317 332 519 -455 222 1.061

GREŠKE I PROPUSTI- neto 273 390 549 201 109 145 94 203 33 92

PRO MEMORIA

Bilans tekućih transakcija -5,9 -4,7 -3,1 -3,8 -3,2 -2,7 -2,8 -8,1 -2,9 -2,9Bilans robne razmene -12,3 -11,9 -9,0 -8,2 -9,7 -8,0 -10,0 -11,1 -9,6 -8,5Izvoz robe 31,8 33,8 37,0 36,9 37,7 35,4 38,0 39,4 40,1 36,8Uvoz robe 44,1 45,7 46,0 45,1 47,4 43,5 48,0 50,5 49,6 45,3Bilans robe i usluga -10,9 -9,7 -6,4 -5,9 -7,5 -5,0 -7,1 -8,5 -7,8 -6,2Lični transferi - neto 7,3 8,0 7,2 6,5 8,4 7,0 7,1 6,8 8,3 6,5

BDP u evrima 2) 33.420 33.564 34.619 8.061 8.768 8.921 8.869 8.324 9.222 9.658

2014 2015 2016

u % BDP-a

Napomena: Platni bilans Republike Srbije je usklađen sa međunarodnim smernicama sadržanim u Priručniku za izradu platnog bilansa br. 6 MMF-a (BPM6).Izvor: NBS1) Lični transferi predstavljaju tekuće transfere između rezidentnih i nerezidentnih domaćinstava.2) Kvartalne vrednosti. Konverzija godišnjeg BDP u evro je urađena po prosečnom godišnjem kursu (prosek zvaničnih dnevnih srednjih kurseva NBS).

Tren

dovi

25Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

Tren

dovi

25

U Q3 robni deficit iznosi 825 miliona evra i čini 8,5% kvartalne vrednosti BDP-a. Takvo učešće u BDP-u je za 0,5 pp iznad učešća zabeleženog godinu dana ranije. Tokom Q3 izvezeno je robe u vrednosti od 3.551 milio-na evra, što predstavlja 36,8% vrednosti BD-P-a. Uvoz iznosi 4.376 miliona evra2, što je, izraženo relativno (kao deo BDP-a): 45,3% (Tabela T4-1). Neto priliv po osnovu sekundarnog dohot-ka u Q3 2017 iznosi 841 miliona evra (8,7% BDP-a). Od tog iznosa 628 miliona čini priliv po osnovu ličnih transfera (od kojih najveći deo čine doznake radnika)3. Ovakav priliv ličnih transfera čini 6,5% BDP-a, i za

0,5 pp BDP-a je ispod priliva iz istog kvartala prethodne godine. Tokom ova tri meseca na raču-nu usluga ostvaren je suficit od 223 miliona evra, dok na računu primarnog dohotka neto odliv iznosi 521 miliona evra. Tekući deficit je viši za oko petinu (za 43 miliona evra) od ostvarenog deficita u Q3 2016. Robni izvoz je za 12,4%, a uvoz za 12,9% iznad vrednosti zabeležene u Q3 2016. godine. To je dovelo do određenog porasta robnog i spoljnotrgovinskog deficita, kao i izvesnog smanjenja pokrive-nosti uvoza izvozom. Desezonirane vrednosti pokazuju da je izvoz 1,8% iznad vrednosti iz Q2 2017, dok je uvoz istovremeno smanjen za 0,3% (Grafikon T4-3). Dinamika rasta izvoza i uvoza je od polovine 2015 pod znatnim uticajem odnosa razmene. U drugoj polovini 2015 i u 2016. godini zabeležene su visoke vrednosti indeksa odnosa razmene (poboljšanje), da bi nakon toga njegov nivo počeo da se smanjuje, te on dostiže minimum (pogoršanje) u Q1 2017 (93,4, v. Grafi-kon T4-3). Nakon Q1 ovaj indeks ponovo beleži rast i u Q2 iznosi 99,6, dok u Q3 dostiže 102,7. Velikim delom ostvareno kretanje u indeksu odnosa razmene u prethodnom periodu posledica je kretanje cena energenata na svetskom tržištu, što se na Grafikonu T4-3 vidi u kretanju jedinične vrednosti uvoza, mada i jedinična vrednost izvoza ima trend rasta od kraja 2016. godine.

Grafikon T4-3. Srbija: desezonirani izvoz i uvoz, kvartalno, 2007-2017

Grafikon T4-4. Međugodišnji indeksi odnosa razmene, 2014-2017

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

4.500

5.000

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

mili

oni e

vra

Desezonirani izvoz Desezonirani uvoz

70

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

Q12014

Q22014

Q32014

Q42014

Q12015

Q22015

Q32015

Q42015

Q12016

Q22016

Q32016

Q42016

Q12017

Q22017

Q32017

Indeks odnosa razmene Jedinična vrednost izvoza

Jedinična vrednost uvoza

Izvor: NBS, RZS, QM Izvor: RZS, QM

Kako je robni deficit povećan u odnosu na deficit ostvaren u istom periodu prethodne godine, a, uz nešto niži suficit na računu usluga – spoljnotrgovinski deficit je viši za trećinu od prošlo-godišnjeg (za 152 miliona evra). Istovremeno, priliv po osnovu sekundarnog dohotka je ispod

2 Podaci NBS za uvoz i izvoz robe, kao i robni bilans, razlikuju se od podataka RZS-a (koje koristimo u narednim delovima teksta: Izvoz i Uvoz) jer ne uključuju robu na doradi (v. Okvir 1 o izmeni metodologije obračuna Platnog bilansa u QM37). Stoga postoji određena razlika u nivoima izvoza i uvoza, kao i stopama rasta, u zavisnosti da li je izvor podataka NBS ili RZS.3 Lični transferi predstavljaju tekuće transfere između rezidentnih i nerezidentnih domaćinstava. U okviru ličnih transfera se nalazi i stavka doznake radnika, koja obuhvata transfere emigranata koji rade u inostranstvu, a koji imaju status rezidenta zemlje u kojoj rade, a šalju sredstva rezidentima druge zemlje, v. IMF BPM6.

Grafikon T4-2. Srbija: tekući i spoljnotrgovinski deficit, 2007-2017

-18,58

-21,14

-6,62 -6,85

-10,92-11,62

-6,12 -5,94-4,70

-3,10

-8,09

-2,89-2,92

-24,98-25,76

-16,49-15,89-15,95-17,48

-11,22-10,91-9,74

-6,39-8,46 -7,78

-6,23

-30,00

-25,00

-20,00

-15,00

-10,00

-5,00

,002007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Q12017

Q22017

Q3

u %

Tekući deficit/BDP Spoljnotrgovinski deficit/BDP

Izvor: NBS, QM

U Q3 robni deficit iznosi 825 miliona

evra, tj. 8,5% BDP-a

Priliv po osnovu sekundarnog

dohotka ispod prošlogodišnjeg…

Tren

dovi

26

Tren

dovi

26 4. Platni bilans i spoljna trgovina

prošlogodišnjeg (pre svega po osnovu doznaka), dok je zabeleženo smanjenje neto odliva na računu primarnog dohotka.U Q3 2017. ostvaren je znatan priliv kapitala od 1.250 miliona evra4 (Tabela T4-1). U prethodnim kvartalima 2017. priliv kapitala je najvećim delom bio usled SDI. U Q3, pored i dalje visokog ni-voa priliva SDI, došlo je do znatnijeg priliva Ostalih investicija. Time, priliv kapitala tokom Q3 bio je više nego dovoljan za pokriće tekućeg deficita, čime je zabeležen bitniji porast deviznih rezervi. Stoga, tokom Q3 zabeleženi priliv kapitala je posledica visokog priliva SDI od 542 miliona evra, kao i priliva kapitala na računu ostalih investicija od 583 miliona evra (usled povećanja na računu Gotov novac i depoziti, kao i zaduživanja po osnovu finansijskih kredita, dok je zabeleženo neto razduživanje po osnovu trgovinskih kredita). Nakon znatnijeg neto odliva po osnovu portfolio investicija tokom Q1 2017. (219 miliona evra), usledili su manji neto prilivi po ovom osnovu u Q2 i Q3 (29 i 91 miliona evra, respektivno). Neto priliv na računu ostalih investicija iznosi 583 miliona evra, od čega je zabeležen je odliv na računu Trgovinski krediti i avansi u neto iznosu od 289 miliona evra, neto priliv na računu finansijskih kredita (322 milion evra), kao i znatno neto povećanje na računu Gotov novac i de-poziti (550 miliona evra). Dodatno zaduživanje od 322 miliona evra, neto, po osnovu finansijskih kredita primarno je posledica zaduživanja javnog sektora (306 miliona evra, neto) uz blagi rast zaduživanja preduzeća (33 miliona evra, neto). Banke su se razdužile za samo 13 miliona evra, neto, a NBS za neto 4 miliona evra. Usled zabeleženog priliva kapitala tokom Q3 i relativno niske vrednosti tekućeg deficita, ku-mulativan rast deviznih rezervi tokom ova tri meseca veoma je visok i iznosi 1,06 milijardi evra (Tabela T4-1). Znatno povećanje deviznih rezervi ostvareno je svakog meseca tokom Q3 – 367 miliona evra u julu, 356 miliona evra u avgustu i 338 miliona evra u septembru. U oktobru de-vizne rezerve su dodatno uvećane za 125 miliona evra5.

Izvoz

U Q3 izvoz iznosi 3.778 miliona evra (Tabela T4-5), i ostvaruje i dalje veoma brz međugodišnji rast od 12,7%. Ipak, od početka 2017. vidljivo je određeno usporavanje rasta izvoza. Desezonira-ne vrednosti sa druge strane ukazuju da je izvoz u Q3 za 1,8% iznad vrednosti iz Q2 2017. Prema podacima za oktobar, izvoz ubrzava rast, tj. za 14,0% je iznad prošlogodišnjeg. Velikim delom brz rast izvoza je rezultat rasta eksterne tražnje. U prvih deset meseci 2017. godi-ne 2/3 ukupnog izvoza je izvezeno u zemlje Evropske unije. Vrednost izvoza u zemlje EU je za 13,8% iznad vrednosti u istom periodu 2016. godine. I u narednom periodu očekuje se povoljan uticaj eksterne tražnje na ukupan izvoz, usled očekivanog bržeg privrednog rasta od prethodno procenjenog u zemljama evrozone.Izvoz bez drumskih vozila takođe usporava rast– 14,6% u Q3 nakon 16,9% u Q2 (Tabela T4-5). Izvezena vrednost Energije tokom Q3 je za 24,0% iznad vrednosti iz Q3 prethodne godine. Znatan rast vrednosti izvoza energetskih proizvoda se nastavlja i u oktobru – rast od 73,7% međugodišnje. Ipak, ove stope nemaju veći značaj za vrednost ukupnog izvoza, jer izvoz energije čini samo 2,4% ukupnog izvoza.Tokom Q3 zabeleženo je usporavanje tzv. Ostalog izvoza. Kapitalni proizvodi beleže međugo-dišnji rast od 7,8%, što predstavlja izvesno ubrzanje rasta. Istovremeno Kapitalni proizvodi bez drumskih vozila usporavaju rast u poređenju sa prethodnim kvartalom – 20,0% i 17,55 u Q2 i Q3 2017, respektivno. Međugodišnja stopa rasta Intermedijarnih proizvoda je neznatno viša od one ostvarene u prethodnom kvartalu i iznosi 24,7%. Zabeležene visoke međugodišnje stope rasta Intermedijarnih proizvoda su posebno važne sa aspekta rasta ukupnog izvoza, jer čine više od trećine istog (Tabela T4-5). Trajni i Netrajni proizvodi za široku potrošnju beleže rast od 6,5% i 6,2% međugodišnje.

4 1.343 miliona evra sa računom Greške i propusti.5 https://www.nbs.rs/internet/cirilica/scripts/showContent.html?id=12118&konverzija=no

…smanjenje neto odliva na računu

primarnog dohotka

U Q3 2017. znatan priliv kapitala od

1.250 miliona evra

Visok rast deviznih rezervi u Q3 za 1,06

milijardi evra

U Q3 izvoz beleži značajan

međugodišnji rast…

…blago usporava u Q3 i ponovo

ubrzava u oktobru

Tren

dovi

27Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

Tren

dovi

27

U oktobru sve izvozne grupe po nameni beleže porast, osim neklasifikovanog izvoza (tzv. grupa Ostalo) – koji je za 40,5% ispod prošlogodišnje vrednosti zabeležene u oktobru i Trajni proizvodi za široku potrošnju – koji su na prošlogodišnjem nivou. Intermedijarni i Kapitalni proizvodi beleže znatan porast od 23,0%, odnosno 28,3% međugodišnje. Netrajni proizvodi za široku potrošnju su za 4,4% iznad vrednosti iz oktobra 2016.

Tabela T4-5. Srbija: izvoz, međugodišnje stope rasta, 2014–20172017 2016 2017

Q1 Q2 Q3 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

u % u milionima evra u %

Ukupno 100,0 11.159 12.041 13.432 3.504 3.933 3.778 10,2 15,7 13,4 13,2 12,7

Ukupno bez drum. vozila 89,8 9.621 10.630 12.057 3.143 3.562 3.536 11,2 18,7 16,7 16,9 14,6

Energija 2,4 414 342 329 67 81 107 -15,0 15,9 -15,2 -6,8 24,0

Intermedijarni proizvodi 34,8 3.687 4.084 4.669 1.297 1.496 1.496 12,3 19,5 23,3 24,4 24,7

Kapitalni proizvodi 25,0 2.877 3.064 3.352 872 961 821 11,5 7,3 4,3 4,3 7,8

Kapitalni proizvodi bez drum. vozila 14,7 1.340 1.653 1.977 511 589 579 18,6 19,1 16,5 20,0 17,5

Trajni proizvodi za široku potrošnju 5,5 586 664 739 186 214 204 6,6 11,6 19,1 14,3 6,5

Netrajni proizvodi za široku potrošnju 23,8 2.614 2.847 3.198 774 835 888 9,6 12,1 7,4 4,6 6,2

Ostalo 8,5 981 1.040 1.145 307 347 262 12,7 41,5 24,4 23,7 -5,8

Učešće uukupnom izvozu u

2014 2015 2016

Izvor: RZS

Od početka 2017. godine zabeležena je realna aprecijacija dinara u odnosu na evro. To će se svaka-ko odraziti na kretanje izvoza, tako što će usporiti njegov rast. Eksterni faktori koji će značajno uticati na dalje kretanje domaćeg izvoza je dinamika rasta privredne aktivnosti zemalja evrozone krajem 2017. i u 2018. godini, kao i nivo svetskih cena primarnih proizvoda. Dobro je što je porast izvoza sada disperzovan6, što je velikim delom rezultat ulaganja prethodnih godina. Ipak, politika deviznog kursa bi trebalo da se vodi tako da pogoduje daljem rastu izvoza i usporavanju rasta uvoza, kako se ne bi dalje uvećavala, već smanjivala, spoljnotrgovinska neravnoteža.

Uvoz

Uvoz u Q3 2017. iznosi 4.730 miliona evra, i za 13,3% je iznad vrednosti iz Q3 2016. (Tabela T4-6). Time uvoz ubrzava rast, nakon određenog usporavanja u prethodnom kvartalu (rast od 15,4% u Q1 i 10,2% u Q2 2017.). Desezonirani podaci ukazuju da je uvoz niži za 0,3% u odnosu na prethodni kvartal. Oktobarski podaci ukazuju na izraženo ubrzavanje rasta uvoza, jer je zabe-leženi nivo u ovom mesecu za čak 20,2% iznad vrednosti iz oktobra 2016. godine. Međugodišnji rast vrednosti uvoza u Q3 2017. zabeležen je kod Energije (32,2%), Intermedijarnih proizvoda (16,2%) i Trajnih i Netrajnih proizvoda za široku potrošnju (10,7% i 7,3%), kao i kod Ostalog uvoza (34,7%). Sa druge strane tokom Q3 niži nivo uvoza u odnosu na isti period prethodne godine ostvaren je samo kod Kapitalnih proizvoda (6,9%, Tabela T4-6). Uvoz energije je zabeležio znatan rast u Q1 (usled rasta cena i hladnog vremena), zatim usporava u Q2 i ponovo ubrzava u Q3.

Tabela T4-6. Srbija: uvoz, međugodišnje stope rasta, 2014–2017

2017 2016 2017

Q1 Q2 Q3 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

u % u milionima evra u %

Ukupno 100,0 15.490 16.387 17.382 4.587 5.004 4.730 3,7 7,2 15,4 10,2 13,3Energija 8,9 2.180 1.873 1.552 526 462 485 -19,0 -3,6 55,2 19,2 32,2Intermedijarni proizvodi 34,4 5.156 5.529 5.982 1.513 1.734 1.737 5,5 3,0 16,8 15,9 16,2Kapitalni proizvodi 24,4 3.757 4.021 4.241 821 1.086 909 2,6 -4,9 -9,3 -3,8 -6,9Trajni proizvodi za široku potrošnju 2,3 328 416 394 93 104 100 -3,9 -8,4 14,9 4,2 10,7Netrajni proizvodi za široku potrošnju 15,3 2.360 2.512 2.660 648 686 709 4,0 -1,1 17,7 6,5 7,3Ostalo 14,7 1.709 2.037 2.553 987 932 790 23,8 61,4 22,7 19,1 34,7

Uvoz bez energije 91,1 13.311 14.514 15.830 4.061 4.542 4.245 6,6 8,5 11,7 9,4 11,5

Učešće uukupnom

uvozu u 2014 2015 2016

Izvor: RZS

6 Više od polovine oblasti u prerađivačkoj industriji beleže rast izvoza u Q3, v. Izveštaj o inflaciji, str. 35.

U Q3 zabeleženo je ubrzanje rasta uvoza…

Tren

dovi

28

Tren

dovi

28 4. Platni bilans i spoljna trgovina

Ubrzanja rasta uvoza ovih proizvoda tokom Q3 zabeleženo je i pored usporavanje rasta svetske cene nafte od marta (usled visoke prošlogodišnje baze), i delom se može objasniti nastavkom rasta u prerađivačkoj industriji7. U oktobru, uvoz energije je porastao za 45,3% međugodišnje. Sve uvozne grupe beleže viši nivo u poređenju sa oktobrom 2016. Nastavljen je rast uvoza interemedijarnih dobara, Trajnih i ne-trajnih dobara za široku potrošnju, kao i Ostalog uvoza – međugodišnji rast od 18,8%, 2,1%, 10,3% i 46,6%, respektivno. Vrednost uvoza Kapitalnih proizvoda u oktobru je za 7,8% iznad prošlogodišnje vrednosti. U narednom periodu na kretanje uvoza će uticati cena nafte na svetskom tržištu, koja će vero-vatno beležiti usporavanje rasta početkom 2018. usled visoke baze. U pravcu povećanja uvoza će delovati očekivani porast domaće tražnje, što će u narednoj godini biti velikim delom rezultat najavljenog rasta plata i penzija. Trend realne apresijacije dinara prisutan od početka 2017, a po-sebno izražen tokom Q3, će takođe delovati u pravcu povećanja uvoza u narednim kvartalima.

Spoljni dug

Spoljni dug Srbije iznosi 25.425 miliona evra na kraju juna 2017. godine, tj. čini 72,0% BDP-a (Tabela T4-7). U odnosu na nivo na kraju marta 2017, spoljni dug je niži za 701 miliona evra (za 2,9 pp BDP-a). Deo smanjenja spoljnog duga izraženog u evrima posledica je valutnih promena – pre svega aprecijacije evra prema dolaru. Tokom Q2 2017. spoljni dug je smanjen za 701 miliona evra, što je posledica smanjenja spoljnog duga javnog sektora - za 922 miliona evra, dok se privatni sektor dodatno zadužio za 222 mi-liona evra (Tabela T4-7). Zabeleženi rast duga privatnog sektora tokom Q2 posledica je porasta dugoročnog duga za 56 miliona evra, dok je nivo kratkoročnog duga viši za 166 miliona evra u poređenju sa stanjem na kraju Q1.

Tabela T4-7. Srbija: dinamika kretanja spoljnog duga, 2013–20172016 2017

Mar. Jun Sep. Dec. Mar. Jun

stanja, u milionima evra, kraj perioda

Ukupan spoljni dug 25.644 25.679 26.234 25.690 25.633 25.613 26.493 26.125 25.425

(U % BDP-a) 4) 74,8 76,8 78,2 75,5 75,1 74,5 76,5 74,9 72,0

Javni spoljni dug1) 13.120 14.145 15.295 14.934 15.032 14.923 15.680 15.508 14.586

(U % BDP-a) 4) 38,3 42,3 45,6 43,9 44,0 43,4 45,3 44,5 41,3Dugoročni 13.120 14.140 15.295 14.934 15.032 14.923 15.680 15.508 14.586

od čega MMF 697 152 15 7 0 0 0 0 0specijalna prava vučenja 434 463 493 483 488 484 494 495 472

Kratkoročni 0 5 0 0 0 0 0 0 0

Privatni spoljni dug2) 12.525 11.534 10.939 10.756 10.601 10.690 10.813 10.617 10.839

(U % BDP-a) 4) 36,5 34,5 32,6 31,6 31,0 31,1 31,2 30,4 30,7Dugoročni 12.328 11.441 10.636 10.443 10.325 10.237 10.134 10.088 10.144

od čega banke 3.219 2.503 2.057 1.912 1.730 1.514 1.403 1.342 1.387od čega privreda 9.108 8.935 8.576 8.527 8.591 8.717 8.725 8.738 8.749od čega ostali 1 3 4 4 4 6 6 7 7

Kratkoročni 196 94 303 312 277 453 679 530 695od čega banke 171 57 186 237 222 406 592 384 604od čega privreda 25 37 116 75 55 47 87 145 92

Neto spoljni dug 3), (u% BDP-a)4) 42,2 47,2 47,2 47,6 47,9 46,7 47,1 47,0 44,6

2013 2014 2015

Napomena: Spolјni dug Republike Srbije obračunava se po principu „dospelog duga“, koji obuhvata iznos duga po glavnici i iznos obračunate kamate koja nije plaćena u momentu ugovorenog dospeća.Izvor: NBS, QM1) Spolјni dug javnog sektora Republike Srbije obuhvata dug države (u koji je uklјučen dug Kosova i Metohije po kreditima koji su zaklјučeni pre dolaska misije KFOR-a, neregulisan dug prema Libiji i klirinški dug prema bivšoj Čehoslovačkoj), Narodne banke Srbije, lokalne samouprave, fondova i agencija koje je osnovala država i dug za koji je izdata državna garancija.2) Spoljni dug privatnog sektora Republike Srbije obuhvata dug banaka, preduzeća i ostalih sektora, za koji nije izdata državna garancija. Spoljnim dugom privatnog sektora nisu obuhvaćeni krediti zaključeni pre 20. decembra 2000. po kojima se ne vrše plaćanja (968,3 miliona evra, od čega se 418,5 miliona evra odnosi na domaće banke, a 549,8 miliona evra na domaća preduzeća).3) Ukupni spoljni dug umanjen za devizne rezerve NBS.4) Koristi se zbir vrednosti BDP-a posmatranog kvartala i prethodne tri kvartalne vrednosti BDP-a.

7 U septembru međugodišnji porast svetske cene naftnih derivata iznosi 5,7% (Izveštaj o inflaciji, str. 10). Takođe v. deo „Privredna aktivnost“ u ovom broju QM-a.

…a nastavlja se i veoma je

izraženo u oktobru

Na kraju juna 2017. spoljni dug 25.425

miliona evra, tj. 72% BDP-a

Smanjenje spoljnog duga tokom Q2 2017.

Tren

dovi

29Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

Tren

dovi

29

Banke su se dodatno zadužile za 265 miliona evra neto (45 miliona evra po osnovu dugoročnog i 219 miliona evra po osnovu kratkoročnog duga), dok se privreda istovremeno razdužila za 43 miliona evra neto (od čega je 11 miliona evra rast dugoročnog duga, a 54 smanjenje po osnovu kratkoročnog duga, v. Tabelu T4-7). U odnosu na jun 2016. u junu 2017. ukupan spoljni dug je niži za 208 miliona evra. U ovom periodu javni sektor je smanjio svoje zaduživanje po osnovu spoljnog duga za 446 miliona evra, dok se privatni sektor istovremeno zadužio za 238 miliona evra. Jedan deo ovih promena duguje se pomenutim kursnim razlikama. U ovom jednogodišnjem periodu po osnovu dugoročnog duga, privatni sektor se razdužio 181 miliona evra - banke su se razdužile za 343 miliona evra, a privreda zadužila za 159 miliona evra. Kratkoročni dug je viši za 419 miliona evra u poređenju sa stanjem godinu dana ranije – za 381 miliona evra u slučaju banaka i 37 miliona evra kod privrede (Tabela T4-7).

U odnosu na nivo od pre godinu dana, spoljni dug je niži za

208 miliona evra

Tren

dovi

30

Tren

dovi

30 5. Cene i devizni kurs

5. Cene i devizni kurs

Inflacija je u Q3 oscilovala u uskom intervalu oko sredine ciljnog koridora Narodne banke Srbije i na kraju kvartala iznosila je 3,2%. Premda je u oktobru zabeležen blagi rast nivoa cena (od 0,3%), međugodišnja inflacija zapravo je smanjena usled efekta baze na 2,7%. Na kvartalnom nivou, u Q3 je zabeležena blaga deflacija od 0,2% prvenstveno zahvaljujući se-zonskom padu cena voća i povrća, dok je preovlađujuće niskim inflatornim pritiscima pre-sudno doprinela izražena aprecijacija dinara. Da su inflatorni pritisci još uvek slabi svedoči postepeno smanjenje noseće inflacije (merene indeksom potrošačkih cena bez cena hrane, energenata, alkohola i duvana), koja se u oktobru spustila ispod ciljnog koridora NBS i izno-sila je 1,4%. Kao odgovor na nisku i stabilnu inflaciju u poslednjih šest meseci, a posebno na snažne aprecijacijske pritiske na dinar, NBS je u dva navrata smanjivala referentnu kamatnu stopu za po 25 baznih poena – sa 4% na 3,5%, što ocenjujemo kao adekvatan odgovor mone-tarne politike. Očekujemo da će u narednoj godini važan doprinos porastu domaće tražnje i posledično inflatornih pritisaka dati fiskalna politika, budući da je planiran relativno snažan porast plata u javnom sektoru i penzija. U Q3 je nastavljen trend nominalnog jačanja dinara u odnosu na evro, tako da je domaća valuta aprecirala za dodatnih 1,2% - uprkos tome što je NBS u posmatranom periodu na kupila 605 mln evra međubankarskom deviznom tržištu. U prvih deset meseci 2017. dinar je ukupno nominalno ojačao u odnosu na evro za 3,4%, pri čemu je nominalna aprecijacija u odnosu na dolar bila još izraženija (12,5%). U drugoj po-lovini novembra beležimo sezonski rast deprecijacijskih pritisaka na dinar, što je primoralo NBS da prodaje evre na MBT kako bi sprečila prekomerno dnevno slabljenje domaće valute. Budući da je tokom 2017. inflacija u Srbiji bila viša nego u zemljama evrozone, dinar je u Q3 realno ojačao u odnosu na evro za 1,9%, a od početka godine za čak 5,3%. Ovako snažna realna aprecijacija dinara, koja nije u skladu s kretanjem makroekonomskih fundamenata, ozbiljno narušava međunarodnu konkurentnost privrede Srbije.

Cene

Na kraju trećeg kvartala 2017. međugodišnja inflacija iznosila je 3,2% i blago je umanjena u od-nosu na Q2 (Tabela T5-1). Prosečna inflacija u prvih devet meseci 2017. takođe iznosila je 3,2% i postepeno se smanjuje i približava sredini ciljnog koridora NBS (3±1,5%). Na kvartalnom nivou, u Q3 je zabeležena blaga deflacija od 0,2% prevashodno zahvaljujući sezonskom padu cena voća i povrća i preovlađujuće slabim inflatornim pritiscima. Tome je naročito doprinela relativno snažna aprecijacija dinara u odnosu na evro i američki dolar, što je uslovilo pad cena uvoznih proizvoda i praktično kompenzovalo efekat rasta svetskih cena nafte (koji je evidentan u poslednjih neko-liko meseci) na domaće cene naftnih derivata u dinarima. Na mesečnom nivou, nakon deflacije u julu od -0,4%, u avgustu i septembru zabeležen je neznatni rast nivoa cena (od 0,2% i 0,1%, respektivno). Relativno niske mesečne stope inflacije tokom Q3 omogućile su da međugodišnja inflacija osciluje u uskom intervalu oko sredine ciljnog koridora NBS. Izlaskom prošlogodišnjeg avgustovskog skoka cena mesa iz obračuna međugodišnja inflacija najpre je smanjena na 2,5%, ali je u septembru efekat baze doprineo njenom povećanju na 3,2%. Slična kretanja zabeležena su i u oktobru – uprkos skromnom povećanju nivoa cena od 0,3%, međugodišnja inflacija je zbog efek-ta baze zapravo smanjena na 2,7%. Do kraja godine ne očekujemo značajno povećanje inflatornih pritisaka, ali bi zbog deflacije u poslednja dva meseca 2016. godine međugodišnja inflacija ipak mogla donekle da se ubrza. Uzimajući u obzir postojeće trendove i efekat baze, procenjujemo da će i decembarska i prosečna godišnja inflacija u 2017. iznositi približno 3%. Noseća inflacija (merena indeksom potrošačkih cena bez hrane, alkoholnih pića, duvana i energenata) postepeno se smanjivala u Q3 i u septembru je iznosila 1,5%, što predstavlja donju granicu ciljnog koridora NBS (Grafikon T5-2). Nastavak relativno niskih inflatornih pritisaka uzrokovao je dalje smanjenje noseće inflacije, koja je u oktobru ponovo dospela ispod ciljnog koridora NBS i iznosila je 1,4%. Glavni faktori koji su uticali na to da noseća inflacija bude veo-

Blaga deflacija u Q3 pod uticajem sezonskih faktora, niski inflatorni

pritisci u oktobru i do kraja godine

Noseća inflacija je usporavala tokom Q3 do nivoa od 1,5%, a u

oktobru se spustila ispod ciljnog koridora NBS

Tren

dovi

31Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

Tren

dovi

31

ma stabilna u prethodnih neko-liko godina (kreće se u uskom intervalu od 1,4% do 2,2% još od avgusta 2014. godine) jesu stabilan i gotovo fiksiran kurs dinara i relativno slaba do-maća tražnja. Dinar je tokom Q3 zapravo snažno aprecirao što je doprinelo padu uvoznih cena i tako dodatno umanjilo inflatorne pritiske. Premda do kraja godine očekujemo ume-renu deprecijaciju dinara pod uticajem sezonskih faktora, to se neće odraziti na kretanje no-seće inflacije u 2017. Međutim, domaća tražnja postepeno jača već u 2017. godini, a planirano povećanje plata u javnom sekto-ru (za 5-10%) i penzija (za 5%) ukazuje na to da će fiskalna po-litika dati snažan stimulans do-maćoj tražnji u sledećoj godini. To bi mogao da bude i osnovni razlog postepenog ubrzanja no-seće inflacije u 2018. Naime, pređašnja iskustva sa snažnim povećanjem tekućih rashoda države u Srbiji (pre svega plata u javnom sektoru i penzija) upuć-uju na zaključak da je fiskal-ni multiplikator veoma nizak, zbog čega je verovatnije da će se ovakav rast državne potrošnje pre odraziti na povećanje uvoza i inflacije nego što će doprineti ubrzanju privrednog rasta.

Narodna banka Srbije je u dva navrata – u septembru i oktobru – smanjivala referentnu kamatnu stopu za po 25 baznih poena, sa 4% na 3,5% (Grafikon T5-3). Na odluku o dodatnoj relaksaciji monetarne politike uticali su još uvek niski inflatorni pritisci (o čemu svedoči niska i opadajuća noseća inflacija u poslednjih nekoliko meseci), solidne makroekonomske perspektive, ali i snaž-ni aprecijacijski pritisci na dinar tokom Q3. Uprkos tome što je NBS u posmatranom periodu kupila na međubankarskom deviznom tržištu 620 mln evra, dinar je od juna do kraja oktobra nominalno ojačao u odnosu na evro za dodatnih 1,3%. Tako i posle septembarskog smanjenja re-ferentne kamatne stope na 3,75% nije smanjeno interesovanje poslovnih banaka za plasman viška likvidnosti u REPO zapise. Takođe, iako je postepena relaksacija monetarne politike doprinela smanjivanju kamatnih stopa na dinarske hartije od vrednosti države, stopa prinosa koju inve-stitori ostvaruju na domaćem finansijskom tržištu i dalje je osetno iznad nivoa o u uporedivim zemljama u regionu (posmatrajući obveznice iste ročnosti u lokalnim valutama). Uz postignutu makroekonomsku stabilnost i smanjen rizik zemlje, to je važan razlog povećane tražnje stranih investitora za državnim obveznicama i, posledično, izraženih aprecijacijskih pritisaka na dinar.

Tabela T5-1. Srbija: indeks potrošačkih cena, 2011-2017

Bazni indeks (prosek 2006

=100)

međugodišnjirast

kumulativ (od početka

godine)mesečni rast

3m pokretne sredine,

anualizovano2011

dec 154,3 7,0 7,0 -0,7 2,52012

dec 173,1 12,2 12,2 -0,4 9,92013

dec 176,9 2,2 2,2 0,2 -0,92014

dec 180,0 1,8 1,8 -0,4 -2,42015

dec 182,8 1,6 1,6 -0,2 -1,92016

mar 183,5 0,6 0,4 -0,1 1,5apr 184,2 0,4 0,8 0,4 0,9maj 184,3 0,8 0,8 0,1 1,3

jun 184,4 0,3 0,9 0,1 2,0jul 184,3 1,2 0,8 -0,1 0,2avg 185,9 1,2 1,7 0,9 3,5

sep 184,8 0,6 1,1 -0,6 0,9okt 186,1 1,5 1,8 0,7 4,0nov 185,9 1,5 1,7 -0,1 0,0

dec 185,6 1,5 1,5 -0,2 1,82017

jan 188,3 2,4 1,5 1,5 4,8feb 189,6 3,2 2,2 0,7 8,2

mar 190,0 3,5 2,4 0,2 9,8apr 191,5 4,0 3,2 0,8 7,0maj 190,6 3,4 2,7 -0,5 2,1

jun 191,0 3,6 2,9 0,2 2,1 jul 190,2 3,2 2,5 -0,4 -2,7 avg 190,6 2,5 2,7 0,2 -0,2

sep 190,7 3,2 2,7 0,1 -0,6okt 191,2 2,7 3,0 0,3 2,1

Indeks potrošačkih cena

* Pokretne sredine mesečnog porasta cena za tri meseca, dignuto na godišnji nivo. (Na primer, vrednost za mart je dobijena tako što je prosek mesečnog porasta cena u januaru, februaru i martu podignut na godišnji nivo).Izvor: RZS.

Tren

dovi

32

Tren

dovi

32 5. Cene i devizni kurs

Grafikon T5-2. Srbija: međugodišnja stopa inflacije i noseće inflacije i ciljani koridor NBS, 2011-2017

Grafikon T5-3. Srbija: referentna kamatna stopa NBS i međugodišnja stopa inflacije, u %, 2011-2017

0

2

4

6

8

10

12

14

16

0

2

4

6

8

10

12

14

16

2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

inflacija bez hrane, alkohola, duvana i

energije

inflacija

koridor ciljane inflacije

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

referentna stopa

inflacija

Izvor: NBS i proračun QM-a Izvor: NBS

U trećem kvartalu 2017. godine zabeležen je blagi pad nivoa cena od 0,2% (Tabela T5-4), prven-stveno zahvaljujući deflaciji u julu (-0,4%), dok je u avgustu i septembru ostvarena niska inflacija (0,2% i 0,1%, respektivno). Osnovni razlog za deflaciju u Q3 bio je pad cena hrane (od 0,9%, doprinos -0,3 p.p.) usled sezonskog smanjenja cena svežeg voća (od 5,7%, doprinos -0,1 p.p.) i povrća (od 5,6%, doprinos -0,3 p.p). Pored toga, došlo je i do sezonski uobičajenog pada cena odeće i obuće (u proseku za 1,9%, doprinos -0,1 p.p.) i naftnih derivata (za 1,8%, doprinos -0,1 p.p) – uprkos postepenom povećanju cena nafte u poslednjih nekoliko meseci. Naime, izraženo jačanje evra i dinara u odnosu na američki dolar omogućilo je da se rast svetskih cena nafte ne prelije na domaće cene naftnih derivata (u dinarima) tokom trećeg kvartala. Najveći inflatorni efekat u Q3 imalo je povećanje cena duvanskih proizvoda (za 4,3%, doprinos 0,2 p.p.) usled za-konskog usklađivanja akciza u julu (fiksni deo akcize povećan je sa 64 na 65,5 dinara), što je deo proizvođača iskoristio za povećanje maloprodajnih cena. Takođe, priprema za predstojeću grejnu sezonu dovela je do porasta tražnje za čvrstim gorivima (pre svega za drvima za ogrev), što je uslo-vilo povećanje cena ove grupe proizvoda za 4,8% (doprinos 0,1 p.p.), a povećane su i cene svežeg mesa (za 2%, doprinos 0,1 p.p). Cene ostalih grupa proizvoda tokom trećeg kvartala 2017. nisu se bitnije menjale, a uticaji tih malih promena na ukupnu inflaciju uglavnom se međusobno potiru.

Za umereni oktobarski rast cena najzasluž-nije je povećanje cene struje od 2% (doprinos 0,1 p.p.) i sezonsko povećanje cena odeće i obuće od 2,5% (doprinos 0,1 p.p) (Tabela T5-4). S obzirom na to da je iscrpljen sezonski efekat smanjenja cena povrća tokom letnjih meseci, u oktobru je registrovano poskupl-jenje ove grupe proizvoda za 4,4% (doprinos 0,2 p.p). Međutim, istovremeno je došlo do pada cena voća (od 5,2%, doprinos -0,1 p.p.) i mesa (od 1,6%, doprinos -0,1 p.p.), tako da se cene hrane u masi nisu bitno promenile. Bu-dući da je ovogodišnji rast cena u oktobru bio osetno manji nego u istom mesecu 2016. go-dine (0,7%), došlo je do umerenog smanjenja međugodišnje inflacije – sa 3,2% u septembru na 2,7%. Međugodišnja inflacija već nekoliko meseci osciluje oko sredine ciljnog koridora NBS (3%), a slične trendove očekujemo i do

kraja godine. Polazeći od činjenice da je u novembru i decembru 2016. zabeležena blaga deflacija, procenjujemo da će i prosečna i decembarska (međugodišnja) inflacija u 2017. iznositi približno 3%.

Tabela T5-4. Srbija: izabrane komponente IPC i doprinos rastu inflacije

učešće u IPC (u%)

porast cena u Q3

2017.

doprinos ukupnom porastu

(procentni poeni)

porast cena u

oktobru2017.

doprinos ukupnom porastu

(procentni poeni)

porast cena u 2017.

doprinos ukupnom porastu

(procentni poeni)

100,0 -0,2 -0,2 0,3 0,3 3,0 3,032,0 -0,9 -0,3 -0,1 0,0 5,1 1,628,4 -0,9 -0,3 -0,1 0,0 5,2 1,5

7,3 2,7 0,2 0,0 0,0 6,5 0,54,6 4,3 0,2 0,0 0,0 8,9 0,44,5 -1,9 -0,1 2,5 0,1 -2,2 -0,1

13,7 0,8 0,1 0,8 0,1 1,8 0,25,0 0,0 0,0 2,0 0,1 2,8 0,34,6 0,0 0,0 0,4 0,0 0,9 0,05,0 -0,1 0,0 0,6 0,0 1,5 0,1

12,8 -1,3 -0,2 0,2 0,0 1,1 0,15,9 -1,8 -0,1 0,2 0,0 3,0 0,25,0 0,6 0,0 -0,9 0,0 4,9 0,2

15,1 0,0 0,0 0,3

Izvor: RZS i proračun QM-a

Blaga deflacija u Q3 usled snažnog uticaja

sezonskih faktora

U oktobru nastavak niskih inflatornih

pritisaka i umereno povećanje nivoa

cena od 0,3%

Tren

dovi

33Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

Tren

dovi

33

Ukupna inflacija (3m anualizovani prosek) je tokom čitavog Q3 bila u negativnoj zoni – od -2,7% u julu do -0,6% u septembru (Gra-fikon T5-5). Na ovakvo kretanje ukupne inflacije presudno su uticale majska deflacija (-0,5%) i pad cena u julu od 0,4%. Izlaskom ovih mesečnih stopa iz obračuna tromeseč-nog anualizovanog proseka, ukupna inflacija je u oktobru porasla na 2,1%. Slične trendo-ve beležimo i kod 3m anualizovanog pro-seka inflacije bez hrane, alkohola duvana i energenata. Noseća inflacija smanjena je sa 2,7% u julu na -0,7% u septembru, da bi u oktobru neznatno porasla do 0,1%. Prem-da 3m anualizovani prosek ukupne inflacije ispoljava veliku volatilnost (što ukazuje na to

da je inflacija u Srbiji pod snažnim uticajem jednokratnih i sezonskih činilaca), kretanje ovih pokazatelja u Q3 takođe nedvosmisleno potvrđuje prisustvo niskih inflatornih pritisaka u po-smatranom periodu.

Devizni kurs

Dinar je tokom Q3 nominalno ojačao prema evru za 1,2% u odnosu na kraj juna, odnosno za 2,6% posmatrano na nivou proseka kvarta-la (Grafikon T5-6). U oktobru su zabeležene minimalne oscilacije deviznog kursa, tako da je dinar praktično zadržao vrednost prema evru koju je dostigao krajem septembra (119,3 dinara za evro). U prvih deset meseci 2017. godine domaća valuta ukupno je nominalno ojačala u odnosu na evro za 3,4%. Budući da je istovremeno zabeleženo i jačanje evra u odnosu na američki dolar i švajcarski franak, aprecijacija dinara u odnosu na ove valute u Q3 i tokom čitave 2017. bila je još izraženija. U odnosu na dolar, dinar je tokom Q3 ojačao

za 4,1% (na nivou proseka kvartala za 8,8%), pri čemu je ukupna aprecijacija dinara prema ame-ričkoj valuti u dosadašnjem delu 2017. iznosila 12,5%. Slično, dinar je u Q3 ojačao u odnosu na švajcarski franak za 5,5% (na nivou proseka kvartala za 6,6%), a od početka godine čak za 10,4%. U prvoj polovini novembra nastavljeno je blago jačanje dinara u odnosu na evro i kurs je dosti-gao vrednost od 118,5 dinara za evro – što predstavlja najjaču vrednost dinara još od septembra 2014. Međutim, kraj godine uglavnom karakteriše sezonski rast tražnje za devizama bankarskog sektora i privrede, što stvara deprecijacijske pritiske na dinar. U 2017. karakteristično je i to što je u prethodnom delu godine država akumulirala veliki suficit i tako povlačila dinare s tržišta, ali se taj trend polako preokreće od sredine novembra. U decembru po pravilu dolazi do osetnog rasta javne potrošnje i trošenja ranije tezurisanih dinara, što će dodatno pojačati deprecijacijske pritiske na dinar. Uzimajući sve faktore u obzir, ne iznenađuje to što u drugoj polovini novembra beležimo postepeno slabljenje dinara u odnosu na evro i približavanje kursa granici od 120 dina-ra za evro. Pritom, NBS je bila primorana da interveniše na međubankarskom deviznom tržištu prodajom 105 mln evra (prvi put posle Q1) kako bi ublažila prekomerno dnevno slabljenje kursa. Do kraja godine ne očekujemo veće poremećaje na deviznom tržištu (izuzev opisanih sezonskih efekata), tako da procenjujemo da će se devizni kurs kretati oko 120 dinara za evro.

Grafikon T5-5. Srbija: IPC i noseća inflacija, anualizovane serije, u %, 2011-2017

-5.0

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

IPC ukupno IPC bez hrane, alkoholnih pića, duvana i energije

Izvor: RZS i proračun QM-a

Grafikon T5-6. Srbija: dnevni kurs dinar/evro, 2011-2017

95

100

105

110

115

120

125

RSD/EUR 10d pokretni prosek

Izvor: NBS

I ukupna i noseća inflacija su

negativne tokom Q3

Aprecijacija dinara nastavila se i tokom Q3, dok se u oktobru devizni

kurs stabilizovao na nivou od nešto preko 119

dinara za evro

Međutim, od druge polovine novembra

jačaju deprecijacijski pritisci na dinar,

što je uobičajeno pred kraj godine

Tren

dovi

34

Tren

dovi

34 5. Cene i devizni kurs

Trend jačanja dinara prema evru u periodu od juna do septembra bio je znatno izraženiji u od-nosu na prosek valuta zemalja u regionu, uprkos velikim intervencijama Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu (Grafikon T5-7). Naime, kako bi sprečila prekomernu kratkoročnu aprecijaciju dinara, Narodna banka Srbije je na MDT od juna do septembra kupila ukupno 950 mln evra (605 mln evra u Q3 i 345 mln evra u junu). Ovako snažni aprecijacijski pritisci na dinar potiču od spoljnih, ali i domaćih činilaca. Najpre, rastu ponude evra i jačanju dinara doprineli su ekspanzivna monetarna politika ECB čiji se efekti prelivaju i na Srbiju, a zabeležen je i povećan priliv deviza po osnovu stranih direktnih investicija (SDI). Za ovaj period godine karakterističan je i sezonski veliki priliv doznaka i posledično posledično povećan otkup

stranih valuta od fizičkih lica. Pored toga, jačanju dinara u prva tri kvartala doprine-la je i fiskalna politika, i to na dva načina. Akumuliranjem velikog suficita od preko 80 mlrd dinara država je doprinela povlačenju dinara s novčanog tržišta, dok je pojačanim zaduživanjem na domaćem tržištu doprine-la povećanju priliva deviza iz inostranstva. Procenjujemo da je jedan od razloga za ve-liku potražnju stranih investitora za dinar-skim državnim obveznicama Srbije (pored smanjenja premije za rizik zemlje) to što one i dalje donose relativno visok prinos u po-ređenju s posmatranim zemljama regiona (u lokalnim valutama).

Dinar je tokom Q3 realno aprecirao prema evru za 1,9%, dok je u oktobru realan kurs dinara praktično stagnirao (aprecijacija od svega 0,2%). S obzirom da je trend realne aprecijacije dina-ra u odnosu na evro bio prisutan i u prvoj polovini godine, dinar je u prvih deset meseci 2017. realno ojačao prema zajedničkoj evropskoj valuti za 5,3%. Premda je u posmatranom periodu dinar nominalno ojačao u manjoj meri (3,4%), snažnija realna aprecijacija posledica je osetno veće inflacije u Srbiji u odnosu na zemlje evrozone. Istorijski posmatrano, realni kurs dinara nije bio na oktobarskom nivou još od januara 2014 (Grafikon T5-8). Ovakvo kretanje kursa

dinara u 2017. imalo je neke pozitivne fiskal-ne efekte (najveći deo ostvarenog smanjenja javnog duga potiče upravo od povoljnog uti-caja deviznog kursa) i dodatno je umanjilo inflatorne pritiske preko uticaja na uvozne cene. Međutim, trend realne aprecijacije di-nara prema evru u ovoj godini nije u skladu s kretanjem makroekonomskih fundamenata, imajući u vidu pogoršanje deficita tekućeg računa i relativni pad produktivnosti domaće privrede u odnosu na produktivnost u zeml-jama EU – najvažnijim trgovinskim partne-rima Srbije. Snažno jačanje dinara u 2017. ozbiljno je narušilo cenovnu konkurentnost domaće privrede, što se može negativno od-raziti na performanse realnog (prvenstveno izvoznog) sektora ekonomije.

Grafikon T5-7. Nominalna promena deviznog kursa (u %) u odabranim zemljama

-1.5

-1.0

-0.5

0.0

0.5

1.0

1.5

Jun-17 Jul-17 Aug-17 Sep-17 Oct-17

Češka Hrvatska Mađarska Poljska Rumunija Srbija PROSEK

Izvor: Eurostat, NBS i proračun QM-aNapomena: porast označava deprecijaciju.

Grafikon T5-8. Srbija: nominalni i realni kurs dinar/evro, prosek meseca, 2011-2017

80

85

90

95

100

105

110

115

120

125

80

85

90

95

100

105

realni kurs (2006=100; leva skala) nominalni kurs (desna skala)

Izvor: NBS, RZS, Eurostat i proračun QM-aNapomena: porast predstavlja deprecijaciju

Snažna realna aprecijacija u Q3 i

dosadašnjem delu 2017. godine nije u skladu s kretanjem makroekonomskih

fundamenata

Aprecijacija dinara u periodu od juna

do septembra znatno je izraženija

u poređenju s kretanjem deviznih

kurseva zemalja u regionu

Tren

dovi

35Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

Tren

dovi

35

Grafikon T6-1. Srbija: Konsolidovani fiskalni bilans i primarni bilans (% BDP)

1,1

-1,5 -1,9-2,5

-4,2-2,7

-4,8

-6,8-5,5

-6,6

-3,7

-1,3

2,52,1

-0,1-1,2

-2,0-3,6 -3,5 -3,5

-4,9

-3,0-3,7

-0,5

1,8

5,6

-8,00

-6,00

-4,00

-2,00

,00

2,00

4,00

6,00

8,00

Fiskalni bilans Primarni bilans

Izvor: Obračun QM-a

6. Fiskalni tokovi i politika

U je Q3 je ostvaren fiskalni suficit od 37,8 mlrd. dinara (3,3% BDP)-a, kao rezultat daljeg rasta javnih prihoda i umerenog pada javnih rashoda. Rast javnih prihoda u Q3 posledica je nastavka rasta poreskih prihoda, koji je bio široko rasprostranjen na sve poreske oblike (najveći rast je zabeležen kod poreza na dobit i PDV-a), dok su neporeski prihodi osetno opali. Javni rashodi su u Q3 zabeležili umereni pad, pre svega usled snažnog pada kapital-nih rashoda, kao i umerenog pada rashoda na kamate, plate i penzije. Kapitalni rashodi u prvih devet meseci tekuće godine su bili za 13,2% manji nego u prethodnoj godini i iznosili su svega 2,3% BDP-a, što se ocenjuje negativno. Na nivou prva tri kvartala 2017. godine fi-skalni suficit iznosio je 82 mlrd. dinara (2,5% BDP-a). Fiskalni rezultat u prvih devet meseci tekuće godine je znatno bolji u odnosu na prethodnu godinu, kao i u odnosu na plan, usled osetnog rasta naplate poreskih i neporeskih prihoda, slabe realizacije kapitalnih rashoda i ušteda na rashodima kamata, pre svega usled aprecijacije kursa. Procenjuje se da bi u 2017. godini fiskalni suficit mogao da iznosi oko 0,5-0,7% BDP-a (20-30 mlrd. dinara), dok bi pri-marni suficit mogao da iznosi oko 3,5-3,7% BDP-a. Ostvarivanje visokog fiskalnog suficita, uz izrazito niske kapitalne rashode, u periodu kada privreda raste po stopi koja je osetno niža od očekivane, ocenjuje se kao neadekvatno, tako da bi u narednom periodu trebalo kroz osetno povećanje kapitalnih i drugih produktivnih rashoda (na obrazovanje, nauku, inova-cije) smanjiti restriktivnost fiskalne politike. Prema nezvaničnim informacijama, u 2018. se planira fiskalni deficit od oko 0,7% BDP-a, uz povećanje kapitalnih rashoda na oko 3,6% BDP-a, što se ocenjuje kao ispravno, uz napomenu da je potrebno unaprediti proces pla-niranja i realizacije kapitalnih rashoda, kako bi se postavljeni planovi i realizovali. Uticaj povećanja kapitalnih rashoda na privredni rast zavisiće o njihove strukture, tj. od toga da li se dodatni izdaci odnose na infrastrukturu i nabavku dobara u zemlji ili na nabavku kapi-talnih dobara iz inostranstva. Zaključenje novog aranžmana sa MMF-om, koji bi trebalo da bude fokusiran pre svega na restrukturiranje javnih i državnih preduzeća, bi bilo poželjno, budući da bi povećalo izglede za uspešan završetak tih reformi. Javni dug je na kraju septem-bra 2017. iznosio 65,2% BDP-a, što je za oko 7% BDP-a manje nego na kraju 2016. godine, pre svega usled realne aprecijacije dinara prema dolaru i evru, kao i usled povoljnih tekućih fiskalnih trendova.

Fiskalne tendencije i makroekonomske implikacije

U Q3 nastavljen je realan međugodišnji rast javnih prihoda, koji je ipak nešto sporiji nego u prethodnim kvartalima, i predstavlja neto efekat široko rasprostranjenog rasta poreskih prihoda i pada neporeskih prihoda. U Q3 je nastavljeno i realno smanjenje javnih rashoda, čemu je najviše doprineo snažan pad kapitalnih rashoda i osetan pad rashoda na kamate. U Q3 je ostvaren kon-solidovani fiskalni suficit od 37,8 mlrd. dinara (3,3% kvartalnog BDP-a), a kada se isključe ra-

shodi kamata, primarni suficit je iznosio oko 69 mlrd. dinara (oko 6% kvartalnog BDP-a). U prva tri kvartala 2017. godine konsolido-vani fiskalni suficit je iznosio 82 mlrd. di-nara (2,5% devetomesečnog BDP-a), dok je primarni suficit iznosio 186 mlrd. dinara (5,6% BDP-a). Ostvarivanje visokog fiskal-nog suficita u periodu kada privreda raste po stopi koja je osetno niža od očekivane, ocen-juje se kao neadekvatno, tako da bi u nared-nom periodu trebalo kroz osetno povećanje kapitalnih rashoda smanjiti restriktivnost fiskalne politike.

U Q3 ostvaren je fiskalni suficit od 37,8 mlrd.

dinara (3,3% BDP-a)…

…dok u periodu Q1-Q3 fiskalni suficit

iznosi 82 mlrd. dinara (2,5% BDP-a)

Tren

dovi

36

Tren

dovi

36 6. Fiskalni tokovi i politika

U Q3 2017. godine nastavljen je znatan realan međugodišnji rast poreskih prihoda (za 5,1%), a (desezonirani) poreski prihodi su zabeležili i realan rast (za 1%) u odnosu na prethodni kvartal. Na nivou prva tri kvartala poreski prihodi su ostvarili realan međugodišnji rast od 5,7%.Rast poreskih prihoda u Q3 je bio široko rasprostranjen, budući da je realno povećanje zabeleže-no kod svih vrsta poreskih prihoda, pri čemu je taj rast bio najizraženiji kod prihoda od poreza na dobit preduzeća (15,8%) i PDV-a (9,4%). Prihodi od PDV-a su i u oktobru nastavili snažan realan međugodišnji rast (za 9,2%). Rast prihoda od poreza na dobit preduzeća posledica je rasta profitabilnosti privrede Srbije u 2016. godini (o čemu je reči bilo u QM 48), budući da se porez na dobit u 2017. plaća akontativno, svakog meseca, na bazi rezultata ostvarenog u prethodnoj kalendarskoj godini. Rast prihoda od PDV-a, predstavlja posledicu delovanja većeg broja faktora, kao što su rast uvoza (PDV na uvoz je realno porastao za preko 8%), a moguće i posledica rasta registrovanog prometa dobara i usluga u zemlji (PDV na promet u zemlji je realno porastao za

preko 13%). Rast prihoda od PDV-a može predstavljati i posledicu nastavka napora na suzbijanju sive ekonomije i efikasnije napla-te poreza, ali i usporavanja povraćaja PDV-a obveznicima koji su to pravo ostvarili. Ko-eficijent C-efikasnosti, koji opisuje relativ-ni stepen naplate PDV-a, je tokom 2015. i 2016. snažno rastao, da bi u prva dva kvar-tala 2017. uglavnom stagnirao, dok je u Q3 umereno porastao, gotovo dostigavši nivo iz 2012. godine (Grafikon T 6-2.). Rast koefi-cijenta C-efikasnosti može predstavljati po-sledicu efikasnije naplate, ali i sporije refun-dacije PDV-a.

Nakon usporavanja u prethodnom kvartalu, prihodi od akciza su u Q3 zabeležili blagi realan međugodišnji rast, pri čemu je rast prihoda od akciza na naftne derivate bio snažniji od rasta prihoda od akciza na duvanske proizvode. Prihodi od poreza na dohodak i doprinosa su takođe u Q3 nastavili umeren realan međugodišnji rast (za 4% i 3% respektivno), što se uglavnom ob-jašnjava blagim rastom zarada i formalne zaposlenosti.

Neporeski prihodi su u Q3 bili realno manji za 16,5% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je na nivou prva tri kvartala 2017. nivo neporeskih prihoda realno manji za 5,4%, u odnosu na isti prva tri kvartala 2016. godine. Ipak, međugodišnje smanjenje neporeskih prihoda u pe-riodu Q1-Q3 je i dalje sporije od plana, koji je predviđao da neporeski prihodi u 2017. budu za četvrtinu manji nego u 2016. godini.1

Javni rashodi su u Q3 2017. godine umereno realno opali (za 3,6%) u odnosu na isti period prethodne godine, što je posledica snažnog pada kapitalnih rashoda, blagog pada rasho-da na plate i penzije, kao i osetnog pada ra-shoda na kamate. Pad rashoda za plate pred-stavlja posledicu smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru (za 1,9%), usled zamrza-vanja zapošljavanja, kao i niske indeksacije zarada, dok je smanjenje rashoda na penzije posledica primene oštrijih pravila za penzio-nisanje (koja su uticala na smanjenje broja penzionera u 2017. za oko 0,7% u odnosu na prošlu godinu) i niske indeksacije. Rashodi kamata su u Q3 2017. bili realno manji (za

1 Javni rashodi* su korigovani za jednokratne izdatke na subvencije i penzije u decembru 2014. i 2015. godine

Grafikon T6-2: Anualizovani koeficijent C-efikasnosti u Srbiji

20

25

30

35

40

45

50

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 Q1-Q32017

Javni prihodi Javni rashodi

Izvor: Obračun QM-a na osnovu podataka MF

Grafikon T6-3. Srbija: Konsolidovani javni prihodi i javni rashodi (% BDP)1

70%

75%

80%

85%

90%

95%

100%

Q4

2010

Q1

2011

Q2

2011

Q3

2011

Q4

2011

Q1

2012

Q2

2012

Q3

2012

Q4

2012

Q1

2013

Q2

2013

Q3

2013

Q4

2013

Q1

2014

Q2

2014

Q3

2014

Q4

2014

Q1

2015

Q2

2015

Q3

2015

Q4

2015

Q1

2016

Q2

2016

Q3

2016

Q4

2016

Q1

2017

Q2

2017

Q3

2017

Izvor: Obračun QM-a na osnovu podataka MF

U Q3 je nastavljen snažan rast

poreskih prihoda…

…koji je široko rasprostranjen

Neporeski prihodi su u Q3 osetno opali, ali su na nivou Q1-Q3 i dalje

veći od plana

Javni rashodi su u Q3 umereno opali, čemu

je znatno doprineo pad kapitalnih rashoda

Tren

dovi

37Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

Tren

dovi

37

4%) nego u Q3 2016, dok je na nivou prva tri kvartala iznos rashoda na kamate realno manji za 8%, tj. za oko 5 mlrd. dinara, u odnosu na isti period prethodne godine. Pad rashoda na kamate predstavlja većim delom posledicu aprecijacije kursa dinara prema evru i dolaru, te finansiranja otplate starijih skupih kredita novim zaduživanjem pod povoljnijim uslovima, usled stabilizacije javnih finansija i opšte povoljnih uslova zaduživanja na svetskom i domaćem finansijskom tržištu.

Kapitalni rashodi su u Q3 2017. ponovo zabeležili znatan međugodišnji pad (za 23,1%), dok su na nivou prva tri kvartala, kapitalni rashodi realno manji za 13,2% u odnosu na isti period prethodne godine, iako je planirano da oni u 2017. godini budu veći za oko 6% u odnosu na prethodnu godinu, što se verovatno neće ostvariti. Posledično, u prva tri kvartala kapitalni ra-shodi su iznosili svega 2,3% devetomesečnog BDP-a. Sporija realizacija i nizak nivo kapitalnih rashoda se ocenjuju negativno, budući da privreda u 2017. godini raste sporije od plana, a da su ukupni fiskalni rezultati pozitivni, te da postoji fi-skalni prostor i potreba ne samo za realizaciju kapitalnih rashoda u skladu sa planom, već i za njihovo osetno povećanje.Polazeći od unutargodišnje dinamike javnih prihoda i javnih rashoda u prethodnim godinama, procenjuje se da je fiskalni rezultat ostvaren u prvih devet meseci 2017. godine bolji u odnosu na plan za oko 90 mlrd. dinara, od čega se više oko 2/3 (tj. oko 60 mlrd. dinara) duguje većoj naplati poreza, oko trećina (oko 25 mlrd. dinara) većoj naplati neporeskih prihoda, dok se javni rashodi uglavnom realizuju u skladu sa planom. Pozitivno odstupanje poreskih prihoda u odnosu na plan, posledica je rasta profitabilnosti privrede u 2016. godini (usled poboljšanja odnosa raz-mene i smanjenja troškova kapitala), osetnog rasta uvoza, a moguće i nešto bolje naplate poreza i odlaganja povraćaja PDV-a. Javni rashodi su, ukupno posmatrano, realizovani u skladu sa očeki-vanom unutargodišnjom dinamikom, iako su neke kategorije rashoda (javne investicije i kamate) znatno manje od plana. Ukoliko se trendovi u pogledu dinamike javnih prihoda i javnih rashoda ostvareni u periodu januar-septembar 2017. nastave i u ostatku godine, te ne bude ponovnog preuzimanja negaran-tovanih obaveza javnih i državnih preduzeća od strane države, konsolidovani sektor države bi u 2017. godini mogao da ostvari suficit od oko 0,5-0,7% BDP-a (oko 20-30 mlrd. dinara). Iako je takav rezultat pozitivan, iz perspektive dinamike javnog duga, ocenjuje se da bi u uslovima sporog privrednog rasta, trebalo voditi manje restriktivnu fiskalnu politiku, što podrazumeva povećanje produktivnih izdataka – javnih investicija u infrastrukturu, te ulaganja u obrazovanje, naučno-istraživačke aktivnosti i podsticanje inovacija. Prema najavama, u 2018. godini je planirano povećanje plata u javnom sektoru za 5-10%, te po-većanje penzija za 5%. Ukoliko bi nominalni BDP u narednoj godini porastao za 5-6%, najavlje-no povećanje, najavljena indeksacija penzija bi obezbedila dalje smanjenje učešća rashoda na pen-zije u BDP-u, što se ocenjuje kao opravdano, dok bi udeo rashoda na plate ostao nepromenjen, iako je potrebno dalje smanjenje tog učešća. Prema malom broju dostupnih informacija, fiskalni okvir za 2018. godinu predviđa konsolidovani fiskalni deficit od oko 0,7% BDP-a, uz osetno povećanje kapitalnih rashoda, na oko 3,6% BDP-a. Takav fiskalni okvir, ukoliko bude pretočen u Zakon o budžetu i finansijske planove za 2018. godinu, bi se mogao oceniti kao adekvatan, i u pogledu fiskalnog bilansa i u pogledu promene strukture javnih rashoda, kako iz perspektive održivosti javnih finansija, tako i iz perspektive uticaja na dinamiku privrednog rasta. Ipak, pre-ma dostupnim informacijama, deo povećanja kapitalnih rashoda posledica je nabavke vojne opre-me iz inostranstva, kao i početka realizacije nekih infrastrukturnih projekata po međudržavnom sporazumu sa Kinom. Stoga će uticaj povećanja kapitalnih rashoda na privredni rast zavisiti od toga da li se taj prirast većim delom odnosi na dodatnu nabavku kapitalnih dobara iz inostranstva ili na realizaciju infrastrukturnih projekata uz angažovanje domaćih faktora proizvodnje. Osim toga, pomenuti efekat će zavisiti i od efikasnosti realizacije kapitalnih rashoda, budući da je u 2017. godini ta realizacija bila osetno slabija u odnosu na plan. Da bi se do sada ostvareni rezultati na polju fiskalne konsolidacije očuvali, a rizici ponovnog rasta fiskalnog deficita i javnog duga smanjili, bilo bi poželjno da početkom 2018. godine bude

Kapitalni rashodi nastavljaju pad i iznose

svega 2,3% BDP-a…

…što se ocenjuje kao negativno, budući

da fiskalni prostor postoji, a da je rast

privrede spor

Fiskalni rezultat u prva tri kvartala 2017.

je za oko 90 mlrd. dinara bolji u

odnosu na plan…

U 2017. bi mogla da bude ostvaren fiskalni

suficit od oko 0,5% BDP-a

Opšti fiskalni okvir za 2018. se ocenjuje

kao adekvatan

Tren

dovi

38

Tren

dovi

38 6. Fiskalni tokovi i politika

zaključen novi aranžman sa MMF-om, koji bi se pre svega fokusirao na restrukturiranje javnih i državnih preduzeća i neke od ključnih strukturinih reformi neophodnih za ubrzanje privrednog rasta u budućnosti.

Analiza kretanja javnog duga

Na kraju jula 2017. godine javni dug Srbije iznosio je 24,1 mlrd. evra (65,2% BDP), a uključujući i negarantovani dug lokalnih zajednica oko 66,2% BDP-a, što je za oko 200 miliona evra više nego na kraju prethodnog kvartala, a za oko 700 miliona evra manje u odnosu na kraj 2016. godine. Rast duga u Q3 posledica je uglavnom dodatnog zaduživanja na domaćem tržištu, vero-vatno u cilju obezbeđenja sredstava neophodnih za otplatu duga po evroobveznicama, u iznosu od 770 miliona evra, koji je dospeo u novembru 2017. godine.U relativnom iznosu, dug je na kraju septembra 2017. bio za oko 7% BDP-a manji u odnosu na kraj 2016, zbog toga što nije bilo potrebe za neto zaduživanjem u ovom periodu usled ostvarenog fiskalnog suficita, usled aprecijacije kursa, kao i zbog blagog rasta BDP-a. Posmatrano po struk-turi duga, uočava se da je u prva tri kvartala tekuće godine došlo do smanjenja i direktnog duga (za oko 400 miliona evra) i indirektnog duga (za oko 300 miliona evra). Osim toga, u navedenom periodu je došlo i do promene strukture direktnog duga, tako da je unutrašnji dug osetno po-većan (za oko 350 miliona evra), dok je spoljni dug smanjen (za oko 750 miliona evra). Iako se u prva tri kvartala 2017. godine država zaduživala većim delom na domaćem tržištu, to nije dovelo do osetnije promene valutne strukture duga. U odnosu na kraj 2016. učešće dinarskog duga je povećano za manje od 1 procentnog poena (na 22%), dok je udeo dolarskog duga blago opao.

Tabela T6-4. Srbija: Javni dug¹ 2000-2017.

2000 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 Q1 2017 Q2 2017 Q3 2017

I. Ukupne direktne obaveze 14,2 9,6 8,6 8,0 7,9 8,5 10,5 12,4 15,1 17,3 20,2 22,4 22,7 22,5 22,0 22,3

Unutrašnji dug 4,1 4,3 3,8 3,4 3,2 4,1 4,6 5,1 6,5 7,0 8,2 9,1 8,8 8,7 9,0 9,1

Spoljni dug 10,1 5,4 4,7 4,6 4,7 4,4 5,9 7,2 8,6 10,2 12,0 13,4 13,9 13,8 13,0 13,1

II. Indirektne obaveze - 0,7 0,8 0,8 0,9 1,4 1,7 2,1 2,6 2,81 2,5 2,4 2,1 2,0 1,9 1,8

III. Javni dug (I+II+III) 14,2 10,3 9,4 8,9 8,8 9,8 12,2 14,5 17,7 20,1 22,8 24,8 24,8 24,5 23,9 24,1

Javni dug/BDP (MF) 201,2% 50,2% 35,9% 29,9% 28,3% 32,8% 41,8% 45,4% 56,2% 59,6% 70,4% 75,5% 72,9% 69,2% 65,7% 64,6%

Javni dug/BDP (QM)³ 169,3% 52,1% 36,1% 29,9% 28,3% 32,8% 41,9% 44,4% 56,1% 59,4% 70,4% 74,6% 72,2% 70,7% 66,3% 65,2%

Kretanje javnog duga Republike Srbije u milijardama evra

1) Prema Zakonu o javnom dugu, javni dug obuhvata dug Republike koji nastaje po osnovu ugovora koji zaključi Republika, po osnovu hartija od vrednosti, po osnovu ugovora, odnosno sporazuma kojim su reprogramirane obaveze koje je Republika preuzela po ranije zaključenim ugovorima, kao i emitovanim hartijama od vrednosti po posebnim zakonima, dug Republike koji nastaje po osnovu date garancije Republike ili po osnovu neposrednog preuzimanja obaveze u svojstvu dužnika za isplatu duga po osnovu date garancije, odnosno po osnovu kontragarancije koju daje Republika, dug lokalne vlasti za koje je Republika dala garanciju.2) Procena Ministarstva finansija Republike Srbije3) Procena QM (Kao osnov za poređenje koristi se suma nominalnog BDP u tekućem i u prethodna tri kvartala). Iznos ne uključuje negarantovani dug lokalnih samoupravaIzvor: Obračun QM-a na osnovu podataka MF

Osetno smanjenje javnog duga u Q3, kao i u celom periodu od početka godine do kraja trećeg kvartala posledica je snažne apreci-jacije dinara prema dolaru i znatne aprecijacije dinara prema evru. Od početka godine do kraja Q3 dinar je prema evru aprecirao za oko 3,3%, dok je prema američkom dolaru apre-cijacija bila znatno snažnije i iznosila je oko 13,4%. Usled aprecijacije di-nara prema evru i dolaru, javni dug je u Q3 smanjen za oko 400 miliona evra, dok od početka godine ukupno smanjenje javnog duga usled apreci-jacije kursa iznosi oko 1,3 mlrd. evra (oko 4% BDP-a).2

2 Uključujući i negarantovani dug lokalnih zajednica

Grafikon T6-5. Kretanje javnog duga Srbije (% BDP)

52,1

36,129,9 28,3

32,8

41,9 44,4

56,1 59,4

70,475,8

73,466,2

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 Q32017

Izvor: Obračun QM-a2

Zaključenje novog aranžmana

za MMF-om bi povećalo izglede za sprovođenje važnih strukturnih reformi

Javni dug Srbije na kraju septembra

2017. iznosio je 24,1 mlrd. evra (65,2% BDP-a)...

...a sa dugom lokalnih zajednica

– 66,2% BDP-a

Pad duga u 2017. je većim delom posledica aprecijacije kursa, koja

je nastavljena i u Q3

Tren

dovi

39Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

Tren

dovi

39

Aprecijacija kursa dinara prema dolaru i evru, kao i uspešno sprovođenje fiskalne konsolidacije javnog sektora u užem smislu (bez javnih preduzeća) u prethodnim godinama, uticali su da u 2017. godini dođe do osetnijeg smanjenja javnog duga. Međutim, javni dug Srbije je i dalje osetno veći od proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope (oko 52% BDP-a), a krajem 2017. će verovatno biti na nivou ili nešto iznad proseka zemalja Zapadnog Balkana (oko 63-64% BDP-a). Shodno tome, te uzimajući u obzir kreditni rejting Srbije i visinu izdataka na kamate, fiskalna politika u narednim godinama bi trebalo da bude vođena na način koji bio implicirao dalje poste-peno smanjenje nivoa javnog duga. S tim u vezi, posebna pažnja u narednom periodu bi trebalo da bude posvećena reformi i/ili privatizaciji javnih i državnih preduzeća, s obzirom da su u tom pogledu prethodnih godina ostvareni veoma mali pomaci (privatizovana su samo dva velika

preduzeća – Železara Smederevo i Galeni-ka, a restrukturiranje je ozbiljno sprovedeno samo u Železnicama Srbije). U suprotnom, postoji rizik da se eventualni gubici javnih i državnih preduzeća u narednim godinama ponovo prevale na budžet konsolidovanog sektora države, što bi moglo nepovoljno da utiče na održivost javnih finansija, kao i na mogućnosti finansiranja razvojnih funkcija države (infrastruktura, nauka, obrazovanje i sl.). Za dalje postepeno smanjenje javnog duga i obezbeđenje dugoročne održivosti javnih finansija neophodno je da fiskalni de-ficit u dužem vremenskom periodu (desetak godina) bude stabilizovan na niskom nivou, od 0,5-1% BDP-a.

Prilozi

Prilog 1. Srbija: konsolidovani bilans sektora države, 2010-2017.

I UKUPNI PRIHODI 1.278,4 1.362,6 1.472,1 1.538,1 1.620,8 1.694,8 414,7 460,8 476,9 490,3 1.842,7 449,9 503,7 497,5 1.451,11. Tekući prihodi 1.215,7 1.297,9 1.393,8 1.461,3 1.540,8 1687,6 413,3 458,8 472,5 488,7 1833,3 448,0 502,3 496,5 1446,8

Poreski prihodi 1.056,5 1.131,0 1.225,9 1.296,4 1.369,9 1463,6 353,2 405,0 405,3 422,2 1585,8 386,4 444,9 438,7 1270,0Porez na dohodak 139,1 150,8 35,3 156,1 146,5 146,8 34,5 37,7 40,5 42,4 155,1 37,5 40,7 43,4 121,6Porez na dobit 32,6 37,8 54,8 60,7 72,7 62,7 13,3 31,1 18,1 17,8 80,4 18,9 49,0 21,6 89,5PDV 319,4 342,4 367,5 380,6 409,6 416,1 103,8 114,9 112,7 122,0 453,5 109,6 119,5 127,0 356,1Akcize 152,4 170,9 181,1 204,8 212,5 235,8 57,4 65,5 75,2 67,5 265,6 64,9 65,2 78,3 208,4Carine 44,3 38,8 35,8 32,5 31,2 33,3 8,6 8,7 9,2 9,9 36,4 9,3 9,7 9,9 28,9Doprinosi 323,0 346,6 378,9 418,3 440,3 505,7 120,5 130,8 132,6 143,6 527,5 129,6 142,4 140,7 412,7Ostali poreski prihodi 46,0 43,5 42,6 43,5 57,3 63,3 15,1 16,3 16,9 19,0 67,3 16,6 18,4 17,8 52,9

Neporeski prihodi 159,2 36,9 37,9 34,9 170,9 224,0 60,1 53,8 67,1 66,5 247,5 61,6 57,4 57,7 176,8

II UKUPNI RASHODI -1.419,5 -1.526,1 -1.717,3 -1.750,2 -1.878,9 -1.844,0 -430,7 -462,9 -463,1 -543,0 -1.899,7 438,2 471,3 459,7 1.369,21. Tekući rashodi -1.224,8 -1.324,8 -1.479,9 -1.549,8 -1.628,0 -1696,6 -403,9 -419,5 -416,4 -478,2 -1.717,9 415,7 424,9 420,2 1260,7

Rashodi za zaposlene -308,1 -342,5 -374,7 -392,7 -388,6 -419,2 -99,8 -104,6 -103,7 -109,5 -417,7 102,5 108,2 106,4 317,1Kupovina roba i usluga -202,5 -23,3 -235,7 -236,9 -256,8 -257,6 -57,5 -67,2 -68,4 -90,6 -283,6 60,5 72,7 72,2 205,3Otplata kamata -34,2 -44,8 -68,2 -94,5 -115,2 -129,9 -45,9 -32,0 -31,6 -22,0 -131,6 47,4 25,4 31,3 104,1Subvencije -77,9 -80,5 -111,5 -101,2 -117,0 -134,7 -18,0 -24,1 -20,4 -50,2 -112,7 18,9 26,6 22,0 67,5Socijalni transferi -579,2 -609,0 -652,5 -687,6 -696,8 -710,0 -171,9 -176,3 -178,3 -190,3 -716,8 174,5 178,4 173,2 526,1

od čega: penzije 5) -394,0 -422,8 -473,7 -498,0 -508,1 -490,2 -122,1 -123,8 -123,2 -125,2 -494,2 123,1 124,6 123,9 371,6Ostali tekuci rashodi -22,9 -31,7 -37,4 -36,9 -53,7 -45,3 -10,7 -15,3 -13,9 -15,7 -55,6 11,9 13,6 15,2 40,7

2. Kapitalni rashodi6) -105,1 -111,1 -126,3 -84,0 -96,7 -114,5 -17,4 -31,2 -37,5 -53,1 -139,3 12,0 35,5 29,7 77,23. Aktivirane garancije -2,7 -3,3 -3,7 -7,9 -29,7 -30,1 -8,7 -11,2 -8,2 -11,0 -39,1 8,3 5,8 6,6 20,7

4. Budžetske pozajmice -30,0 -25,0 -38,2 -35,6 -55,4 -2,7 -0,6 -1,0 -1,0 -0,7 -3,3 2,2 5,1 3,2 10,5

III KONSOLIDOVANI BILANS -141,0 -163,5 -245,2 -212,1 -258,1 -149,1 -16,0 -2,1 13,8 -52,8 -57,1 11,8 32,4 37,8 82,0

2011 2012 2013Q3 Q1-Q4

2016

Q12010 2014 2015

Q1-Q3

2017

Q1Q4Q2 Q2 Q3

Izvor: Obračun QM-a na osnovu podataka MF

Javni dug Srbije je znatno veći od proseka CIE, a približan proseku

Zapadnog Balkana

Grafikon T 6-6. Procena nivoa javnog duga na kraju 2017. (% BDP-a)

00

10

20

30

40

50

60

70

80

90

Izvor: International Monetary Fund, World Economic Outlook Database, Octo-ber 2017 i obračun autora

Tren

dovi

40

Tren

dovi

40 6. Fiskalni tokovi i politika

Prilog 2. Srbija: međugodišnje realno kretanje konsolidovanog bilansa sektora države, 2010-2017.

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1-Q4 Q1 Q2 Q3 Q1-Q3

I UKUPNI PRIHODI -1,5 -4,6 0,6 -2,2 3,2 3,1 7,4 7,8 9,2 5,6 7,5 5,3 5,5 1,3 4,01. Tekući prihodi -1,5 -4,4 0,1 -2,6 3,3 3,3 7,3 7,9 8,6 5,8 7,4 5,2 5,6 2,1 4,2

Poreski prihodi -2,5 -4,1 1,0 -1,7 3,5 0,3 7,1 9,2 7,5 4,8 7,2 6,1 6,0 5,1 5,7Porez na dohodak -3,9 -2,9 2,1 -12,2 -8,1 -1,2 4,5 5,2 6,8 1,6 4,5 5,6 4,1 4,0 4,5Porez na dobit -3,6 3,9 35,1 2,9 17,4 -15,0 1,2 19,3 55,8 43,4 26,9 37,6 51,9 15,8 38,6PDV -0,7 -4,0 0,0 -3,8 5,4 0,2 6,4 14,1 3,2 7,7 7,8 2,4 0,3 9,4 4,1Akcize 4,2 0,6 -1,2 5,1 1,6 9,4 22,2 13,8 16,6 -2,9 11,4 9,6 -4,0 1,2 1,9Carine -14,9 -21,5 -14,0 -15,6 -6,5 5,9 7,4 9,6 10,2 5,4 8,1 5,2 6,6 4,2 5,3Doprinosi -6,5 -3,9 1,9 2,6 3,1 -2,1 2,7 3,2 3,7 2,9 3,2 4,4 5,1 3,0 4,1Ostali poreski prihodi 14,5 -15,2 -8,8 -5,2 29,2 8,9 10,9 0,7 -2,8 12,7 5,1 7,0 9,5 2,1 6,2

Neporeski prihodi 5,8 -6,1 -6,2 -8,7 1,5 27,9 8,5 -1,1 15,9 12,8 9,3 -0,5 3,1 -16,5 -5,4

II UKUPNI RASHODI -1,7 3,3 4,3 -0,3 5,2 -3,2 5,7 4,9 2,3 -3,7 1,9 -1,3 -1,7 -3,6 -2,21. Tekući rashodi -2,2 3,1 4,1 -2,7 2,9 -1,4 3,7 2,7 0,4 -5,1 0,2 -0,1 -2,2 -2,0 -1,5

Rashodi za zaposlene -5,9 0,4 2,0 -2,6 -3,1 -9,7 -0,4 -0,4 -0,4 -4,5 -1,4 -0,4 -0,2 -0,4 -0,3Kupovina roba i usluga -0,3 4,3 1,5 -6,6 6,2 -1,1 11,3 13,5 4,2 7,7 8,9 2,1 4,5 2,5 3,0Otplata kamata -0,3 17,4 41,9 28,8 19,3 11,2 11,6 -2,6 -3,4 -10,4 0,2 0,2 -23,5 -4,0 -8,0Subvencije 40,6 7,4 29,1 -15,6 13,2 13,6 -5,3 0,5 -20,0 -26,2 -17,3 1,8 6,9 4,6 4,7Socijalni transferi 13,9 5,8 -0,1 -2,1 -0,7 0,5 1,6 0,8 1,0 -3,7 -0,1 -1,5 -2,4 -5,7 -3,2

od čega: penzije 5) -3,9 3,9 4,4 -2,3 -0,1 -4,8 -0,5 0,2 -0,2 -0,8 -0,3 -2,2 -2,9 -2,3 -2,5Ostali tekuci rashodi -6,1 23,9 9,9 -8,4 42,6 -16,7 30,0 21,8 39,9 4,0 21,4 7,8 -14,1 5,8 -1,5

2. Kapitalni rashodi6) -11,8 5,3 6,0 -38,2 12,7 16,8 64,1 30,7 25,3 3,6 20,3 -33,2 9,7 -23,1 -13,23. Aktivirane garancije -2,7 -3,3 -3,7 248,7 267,8 0,1 25,3 36,0 8,2 43,4 28,5 -7,9 -50,2 -21,7 -28,8

4. Budžetske pozajmice -30,0 -25,0 -38,2 44,2 52,2 -95,1 27,7 19,9 43,7 -3,3 20,8 243,9 372,8 223,1 287,7

2017201620142010 2011 2012 2013 2015

Izvor: Obračun QM-a na osnovu podataka MF

Tren

dovi

41Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

Grafikon T7-1. Odstupanje projektovane inflacije za 3 i 6 meseci unapred od stvarne, 2013-2017

-4

-3

-2

-1

0

1

2

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013 2014 2015 2016 2017

u p.

p.

razlika 3m razlika 6m

Izvor: NBS

Niska i stabilna inflacija sa

fluktuacijama oko sredine koridora…

…omogućila je dodatno relaksiranje

monetarne politike u Q3

7. Monetarni tokovi i politika

Stabilizacija međugodišnje stope inflacije oko sredine ciljanog koridora u kombinaciji sa nastavkom aprecijacijskih pritisaka iz prethodnog kvartala, otvorili su prostor NBS ka re-laksiranju monetarne politike u Q3. Intervencija je ipak usledila u septembru kada je refe-rentna kamatna stopa korigovana na 3,75% a zatim i dodatno u oktobru na 3,5%. Smanjenje referentne kamatne stope bi kroz povećanje dinarske likvidnosti trebalo da neutrališe i jedan deo pritisaka na MDT nastalih usled restriktivne fiskalne politike od početka godine. Da bi se sprečila dalje jačanja kursa dinara, NBS je u Q3 intervenisala kupovinom deviza u iznosu od 605 miliona evra čime su aprecijacijski pritisci zaustavljeni uz indicije da će se smer in-tervencija do kraja godine promeniti usled delovanja sezonskih efekata, kao što su trošenje državnih depozita i povećani odliv sredstava u inostranstvo po osnovu vraćanja kredita. Ku-povina deviza na MDT pozitivno je delovala na visinu neto sopstvenih rezervi NBS kao i na nivo primarnog novca, pošto je neutralisan negativan efekat smanjenja dinarske likvidnosti po osnovu ulaganja poslovnih banaka u REPO zapise i rasta dinarskih depozita države. No-včana masa M2 zabeležila je rast u Q3 koji kada se posmatraju međugodišnje stope usporava kako nominalno tako i realno u poređenju sa vrednostima iz prve polovine godine. Neto kreditni plasmani privredi i stanovništvu iz domaćih i inostranih izvora su pozitivni u Q3 ali na nižem nivou u odnosu na prethodni kvarta. Na niske vrednosti kreditne aktivnosti značajno je uticalo otpisivanje i prodaja loših kredita u Q3 čime su oni obrisani iz bilansa poslovnih banaka. Usled toga ali i blagog rasta kreditne aktivnosti, učešće loših kredita je u odnosu na stanje iz juna smanjeno za 1,65 p.p. da bi se smanjenje nastavilo u oktobru i novembru koje je kumulativno u ova dva meseca iznosilo 1,56 p.p. Kamatne stope su tokom Q3 minimalno smanjene osim u slučaju indeksiranih i dinarskih kredita za investicije koje su zabeležile značajnije smanjenje. U oktobru je taj trend zaustavljen i ove stope su povećanje na nivo iz prethodne godine dok je bitnije smanjenje zabeleženo samo kod kamatne stope na indeksirane kredite za obrtna sredstva.

Centralna banka: bilans i monetarna politika

Inflatorni pritisci tokom Q3 u odnosu na prethodni kvartal su se postepeno smanjivali, usled čega se međugodišnja stopa inflacije sa 3,2% u septembru približila ciljanom nivou za ovu godinu (3±1,5%) da bi se u oktobru dodatno spustila za 0,4 procentna poena (p.p.). U julu je zabeležena deflacija u odnosu na prethodni mesec, nakon čega je mesečna inflacija zaključno sa oktobrom bila na nivou 0,1-0,2%. Ovakve okolnosti uticali su da NBS smanji referentnu kamatnu stopu u prvoj polovini septembra na 3,75% što nije smanjilo interesovanje poslovnih banaka za plasiranje viška likvidnosti u REPO zapise (Tabela T7-2). Smanjenje referentne kamatne stope u septem-bru a zatim i početkom oktobra na 3,5% predstavlja pokušaj NBS da u situaciji niske i stabil-ne inflacije koja fluktuira oko sredine koridora, postepenim relaksiranjem monetarne politike

delimično obuzda snažne aprecijacijske pri-tiske koji su se u Q3 nastavili na međuban-karskom deviznom tržištu. U kombinaciji sa osetnim smanjenjem učešća loših kredita u Q3, smanjenje referentne kamatne stope bi moglo pozitivno da deluje na rast kredita aktivnosti banaka u narednoj godini. Pored jačanja kursa koje u dugom roku ne pogodu-je izvoznom delu privrede i dodatno poveća-va spoljnotrgovinsku neravnotežu Srbije, čini se da postoje prepreke van monetarnog okruženja koje ograničavaju brži oporavak kreditna aktivnosti u sektoru preduzeća.

Tren

dovi

42 7. Monetarni tokovi i politika

Tabela T7-2. NBS intervencije i devizne rezerve 2015-2017

Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep

Repo stok (u milionima evra) 2,85 168,72 508,19 253,24 246,50 239,12 528,92 279,23 480,53 572,42 634,74

Repo stopa NBS 7,50 6,00 5,00 4,50 4,25 4,25 4,00 4,00 4,00 4,00 3,75repo stopa korigovana za inflaciju -1,13 3,08 5,00 6,66 2,60 1,78 3,17 1,94 -5,11 1,94 4,17repo stopa korigovana za promene kursa 11,33 5,70 6,29 -0,76 -0,34 3,35 4,57 3,37 4,48 15,71 7,77

Intervencije NBS na međubankarskom dev. tržištu (u milionima evra, kumulativno)

170,00 290,00 730,00 520,00 -555,00 -820,00 -345,00 -160,00 -345,00 160,00 765,00

Neto sopstvene rezerve2) 607,7 638,6 1022,9 1163,0 -469,43 -785,86 -346,46 -163,03 -269,73 -265,22 364,16Neto Domaća aktiva (NDA) -515,6 -460,4 -956,2 -783,4 45,62 395,60 -99,67 94,92 -171,42 -248,75 -704,00

Dinarski depoziti države3) -151,9 -13,7 -308,7 -217,4 41,52 275,36 35,00 195,73 -41,59 -358,48 -755,64

Repo operacije i trajna prodaja hartija NBS4) 68,0 -97,4 -413,3 -166,4 5,09 19,53 -279,20 -25,66 -207,38 -285,41 -346,27

Ostala (domaća) aktiva, neto5) -431,8 -349,3 -234,1 -399,5 -0,99 100,71 144,53 -75,15 77,56 395,14 397,91Primarni novac 92,1 178,3 66,7 379,6 -423,81 -390,27 -446,13 -68,11 -441,15 -513,96 -339,84

od čega: gotovina u opticaju -133,7 -95,5 -39,9 76,8 -68,06 -20,21 40,74 157,26 -104,02 -114,39 -103,93od čega: slobodne rezerve 210,3 229,5 104,1 408,0 -284,91 -319,01 -465,39 -241,74 -351,17 -422,08 -269,15

Narodna banka Srbije, neto 676,36 561,44 762,45 667,97 -865,84 -1.061,63 -784,51 -137,62 -464,59 -618,87 452,21Bruto rezerve 638,67 440,86 613,29 508,46 -880,04 -1.080,32 -807,49 -153,76 -469,25 -632,21 431,51Obaveze 37,69 120,58 149,16 159,52 14,21 18,69 22,97 16,14 4,66 13,34 20,70

MMF 39,37 106,55 129,87 141,97 8,10 15,09 16,00 14,12 -0,04 5,81 7,68Ostale obaveze -1,67 14,04 19,29 17,54 6,10 3,59 6,98 2,02 4,69 7,53 13,02

STRUKTURA NETO REZERVI NBS1. Narodna banka Srbije, neto 676,36 561,44 762,45 667,97 -865,84 -1.061,63 -784,51 -137,62 -464,59 -618,87 452,21

1.1 Depoziti poslovnih banaka -20,68 -29,93 65,59 100,98 331,11 302,75 339,40 90,80 144,67 156,34 123,171.2 Depoziti države -47,99 107,13 194,81 393,89 65,30 -26,98 98,65 -116,22 50,18 197,32 -211,221.3 NBS sopstvene rezerve 607,70 638,64 1.022,85 1.162,84 -469,43 -785,86 -346,46 -163,03 -269,73 -265,22 364,16 (1.3 = 1 - 1.1 - 1.2)

2015 2016 2017

u milionima evra, kumulativi od početka godine

u milionima evra, kumulativi od početka godine

Izvor: NBS.1) “Početnim M2“ označava se stanje primarnog novca na početku odnosne godine, tj. kraju prethodne.2) Definicija neto sopstvenih rezervi NBS data je u odeljku 8 „Monetarni tokovi i politika“, Okvir 4, QM br. 5.3) U „država“ uključeni su svi nivoi vlasti: republički nivo i nivo lokalne samouprave.4) Ova kategorija uključuje Blagajničke zapise NBS (BZ), i repo operacije.5) Ostala domaća aktiva neto uključuje: domaće kredite (neto potraživanja od banaka, isključujući BZ i repo transakcije; neto potraživanja od privrede) zajedno s ostalom aktivom (kapital i rezerve; i stavke u bilansu: ostala aktiva i ostala pasiva) i korigovana je za promenu kursa.

Aprecijacijski pritisci na kurs dinara koji su se pojavili u prethodnom kvartalu, nastavili su se i kroz Q3 što je bio razlog dodatnih intervencija NBS na međubankarskom deviznom tržištu (MDT). Da bi sprečila trend jačanja dinara, NBS je u Q3 kupovala devize na MDT u iznosu od 605 miliona evra (Grafikon T7-3). Uprkos tome, srednji kurs dinara na kraju septembra se spu-stio na vrednost sa kraja 2014. godine što je u kombinaciji sa višom inflacijom u Srbiji u odnosu na EU uticalo da dinar realno aprecira od početka godine za 5,3% što je u suprotnosti sa kretan-jem produktivnosti u Srbiji u odnosu na EU. Jačanje kursa koje je zabeleženo u prethodna dva kvartala posledica je kombinovanih efekata restriktivne fiskalne politike (konsolidovani suficit budžeta 2,6% od početka godine) čime je smanjivana ponuda dinara sa jedne strane i velike po-nude kapitala iz inostranstva usled ekspanzivne monetarne politike ECB kojim je kroz direktne i portfolio investicije i kredite povećavana ponuda deviza. Do kraja godine usled delovanja sezon-skih efekata (države će smanjivati depozite nastale u periodu suficita, dok će srpska preduzeća i

Grafikon T7-3. NBS intervencije na međubankarskom deviznom tržištu 2010-2017

0

20

40

60

80

100

120

140

-900

-700

-500

-300

-100

100

300

500

700

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

u m

ilion

ima

evra

Kupovina Prodaja Neto Nominalni kurs (desna skala)

Izvor: NBS

NBS u Q3 nastavila sa kupovinom

deviza na MDT…

…ali se do kraja godine može očekivati

promena smera delovanja

Tren

dovi

43Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

banke plaćati dospele strane kredite) može se očekivati promena pritisaka na MDT ka slabljenju dinara, što je donekle već i potvrđeno u novembru kada je NBS promenila smer intervencija ka prodaji deviza. Tokom Q3 kupovina deviza na MDT gotovo u potpunosti objašnjava rast neto sopstvenih rezervi koje su povećane za 630 miliona evra (u Q2 neto sopstvene rezerve po-većane za 5 miliona evra, Tabela T7-2). Paralelno sa povećanjem neto sopstvenih rezervi NBS zabeleženo je i smanjenje neto domaće aktive (NDA) u odnosu na nivo iz prethodnog kvartala. Smanjenje NDA u Q3 iznosi 456 miliona evra i generisano je najviše usled povećanja na raču-nu dinarskog depozita države od 397 miliona evra. Pad NDA dodatno je doprinelo i povećano interesovanje poslovnih banaka za REPO zapise NBS čije stanje je u Q3 povećano za 61 milion evra. Kako je povećanje neto sopstvenih rezervi u Q3 veće od smanjenja NDA, nivo primarnog novca u odnosu na prethodni kvartal je povećan za 174 miliona evra.

Monetarni sistem: struktura i tokovi novčane mase

Usporavanje stope nominalnog rasta M21 koje je zabeleženo u prethodnom kvartalu nastavljeno je u Q3 u kojem je stopa smanjena na 5,6% međugodišnje (u Q2 novčana masa povećana je za 7,4% međugodišnje, Tabela T7-5). Posmatrano u odnosu na prethodni kvartal, novčana masa je zabeležila rast od 1,4%, usled paralelnog povećanja neto strane i neto domaće aktive. Povećanje neto strane aktive (NSA) u odnosu na prethodni kvartal objašnjava 1,1 p.p. od ukupnog po-većanja novčane mase dok je rast NDA doprineo ukupnom povećanju sa 0,4 p.p. Nakon korek-cije međugodišnjeg rasta M2 za inflaciju koja je u Q3 bila na sličnom nivou kao u prethodnom kvartalu, ponovo se beleži usporavanje rasta na 2,3% međugodišnje. Nešto manje usporavanje ostvareno je kod kredita nedržavnom sektoru kod kojih stopa realnog rasta u Q3 iznosi 2,4% međugodišnje. Ovaj rast se duguje u potpunosti realnom rastu kredita stanovništvu koji iznosi 9% međugodišnje, dok je kod kredita privredi ponovo zabeležena negativna realna stopa rasta od -2,1% međugodišnje.

Grafikon T7-4. Kretanje novčane mase kao procenat BDP-a, 2006-2017

5

10

15

20

25

30

35

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

u %

Ralni M2/BDP Dinarski M2/BDP

Izvor: Proračun QM-a

Unutar strukture međugodišnje nominalne stope rasta M2 najveći doprinos zabeležio je najuži monetarni agregat M1, koji je doprineo ukupnoj stopi sa 2,2 p.p. čime je i kod ovog elementa zabeleženo usporavanje rasta u odnosu na prethodni kvartal. Ostatak rasta M2 koji je iznosio 5,6% međugodišnje ostvaren je gotovo istim povećanjem deviznih depozita i štednih i oročenih depozita koji su doprinosili sa po 1,7 p.p. Doprinos štednih i oročenih depozita je ujedno jedan od najvećih zabeleženih u proteklih pet godina.

1 Pod monetarnim agregatom M2 u sekciji Monetarni tokovi i politika obuhvatamo uži agregat M1, štedne i oročene depozite kao i devizne depozite u poslovnim bankama. Usled toga, agregat M2 koji mi posmatramo odgovara monetarnom agregatu M3 u izveštajima NBS

U Q3 nominalna i realna stopa

međugodišnjeg rasta M2 usporavaju…

…pri čemu je to najmanje izraženo kod

realnog rasta kredita stanovništvu

Tren

dovi

44 7. Monetarni tokovi i politika

Tabela T7-5. Rast novca i agregata koji mu doprinose, 2015–2017

Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep

M21) 8,5 7,8 4,1 7,2 7,9 7,8 10,2 9,9 10,3 7,4 5,6

Krediti nedržavnom sektoru 2) (promena stanja u dinarima) 5,8 4,2 2,2 2,8 2,2 4,7 5,9 2,6 4,1 2,0 0,7

Krediti nedržavnom sektoru3) (korigovani tokovi za promenu kursa) 2,8 1,2 1,7 2,5 0,6 3,1 3,9 1,5 3,5 3,5 2,9Domaćinstva 5,5 4,9 3,8 4,3 3,8 5,8 8,4 9,4 11,0 11,8 10,8Privreda 1,2 -1,0 0,3 1,3 -1,4 1,4 1,0 -3,3 -1,3 -2,1 -2,4

M21) 6,4 5,8 2,6 5,5 7,2 7,3 9,4 8,0 6,4 3,8 2,3

Krediti nedržavnom sektoru3) (korigovani tokovi za promenu kursa) 1,6 0,3 1,1 1,8 0,2 2,3 2,8 0,9 2,4 2,7 2,4Domaćinstva 3,9 3,4 2,9 3,4 2,9 4,6 6,6 7,5 8,6 9,7 9,0Privreda 0,3 -1,5 0,0 0,8 -1,5 0,9 0,4 -3,2 -1,7 -2,0 -2,1

Novčana masa: M21) 1.835,4 1.876,1 1.893,8 1.999,6 1.979,6 2.023,2 2.087,0 2.196,8 2.182,7 2173,3 2204,5

Novčana masa: dinarski M21) 567,8 595,3 632,4 702,6 645,5 685,0 727,1 808,0 772,7 785,2 808,3Devizni depoziti (privreda i domaćinstva) 1.267,7 1.280,8 1.261,4 1.297,0 1.334,1 1.338,2 1.359,9 1.388,7 1.410,0 1388,1 1396,2

M21) -1,6 2,2 0,9 5,6 -1,0 2,2 3,2 5,3 -0,6 -0,4 1,4Neto strana aktiva (NSA), dinarski prirast -2,5 1,5 2,0 3,7 -2,9 2,0 2,1 3,9 -1,6 0,6 1,1Neto domaća aktiva (NDA) 0,9 0,7 -1,0 1,9 1,9 0,2 1,1 1,4 1,0 -1,0 0,4

12-m realni, u %

12-m, u %

2015 2016 2017

kvartalni rast M2 i učešća

u milijardama dinara na kraju perioda

Izvor: NBS1) Novčana masa: komponente – v. Analitičke i notacijske konvencije QM-a.2) Krediti nedržavnom sektoru – krediti privredi (uključujući lokalnu samoupravu) i domaćinstvima.3) Tokovi su korigovani za promenu kursa. Korekcije su sprovedene pod pretpostavkom da je 70% kredita nedržavnom sektoru (i domaćinstvima i privredi) indeksirano prema evru.4) Tokovi su korigovani za promenu kursa i inflaciju. Korekcije su sprovedene pod pretpostavkom da je 70% kredita nedržavnom sektoru ( i domaćinstvima i privredi) indeksirano prema evru.

Bankarski sektor: plasmani i izvori finansiranja

Nakon rekordnog rasta u prethodnom kvartalu, u Q3 rast neto plasmana banaka usporava usled manjeg povećanja po osnovu neto novih kredita nedržavnom sektoru i plasmana u REPO zapise NBS. Neto plasmani banaka koji predstavljaju razliku između vrednosti novih plasmana i prispelih otplata po osnovu ranije plasiranih sredstava u Q3 su povećani za 306 milion evra (Tabela T7-7) što je pola od rasta plasmana zabeleženih u prethodnom kvartalu. Najveći deo rasta neto plasmana ostvaren je po osnovu povećanja neto novih kredita privredi i stanovništvu od 266 miliona evra (u Q2 rast neto novih kredita iznosio je 413 miliona evra). Rast neto novih kredita stanovništvu u

Q3 je usporen i iznosi 173 miliona evra, dok je sa druge strane rast neto novih kredita predu-zećima sa 93 miliona evra blago povećan u od-nosu na prethodni kvartal (u Q3 neto plasma-ni privredi iznosili 84 miliona evra). Realni neto plasmani privredi i stanovništvu u Q3 su veći ako se uzme u obzir da su banke u ovom periodu izvršile otpis i prodaju loših kredita u vrednosti od oko 380 miliona evra, koji su time izbrisani iz bilansa banaka. Preostali deo rasta ukupnih neto plasmana poslovnih bana-ka u Q3 duguje se ulaganjima u REPO zapise u iznosu od 52 miliona evra, dok je smanjenje neto kreditiranja države od 11 miliona evra blago neutralisalo prethodne pozitivne efekte.

U prethodna tri kvartala domaća preduzeća su se razdužila prema inostranim bankama u iznosu od 233 miliona evra. Ovaj trend je u Q3 prekinut kada se beleži povećanje neto preko graničnih kredita od 33 miliona evra (Tabela T7-7). Ova promena može biti sezonskog karaktera pošto je slična situacija zabeležena i prošle godine kada je nakon konstantnog nekoliko kvartala razduživanja zabeležen rast neto preko graničnih plasmana. Rast neto plasmana privredi i stanovništvu iz domaćih i inostranih izvora u Q3 iznosi 299 miliona evra, što je smanjenje u poređenju sa prethodnim kvartalom (Grafikon T7-6). Jedan deo ovog smanjenja posledica je i otpisa i prodaje značajne sume loših kredita tokom Q3 što tehnički posmatrano ima iste efekte kao i razduživanje i time umanjuje ukupan iznos neto plasmana. Krediti za obrtna sredstva su u Q3 predstavljali gotovo polovinu ukupno novoodobrenih kredita privredi dok su investicioni krediti sa 21,1% ukupno odobrenih bili na sličnom nivou iz prethodnog kvartala.

Grafikon T7-6. Prirast novih kredita privrede i stanovništva, 2009-2017

-800

-600

-400

-200

0

200

400

600

800

1000

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

u m

ilion

im e

vra

Preduzeća Stanovništvo Zaduživanje preduzeća u inostranstvu Ukupno krediti stanovnistvu i privredi1)

Izvor: Proračun QM-a V. fusnotu 1 u Tabeli T7-5

Neto plasmani poslovnih banaka

privredi i stanovništvu u Q3 pozitivni…

… ali manji nego u prethodnom periodu i

generalno na niskom nivou

Kod privrede se ponovo beleži rast

prekograničnih kredita…

… ali je iznos suviše mali da bi se mogle očekivati pozitivne

promene u ovom segmentu

Tren

dovi

45Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

Tabela T7-7. Poslovanje banaka – izvori i struktura plasmana, korigovani1) tokovi, 2015-2017

Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep

Izvori sredstava (-, povlačenje) 241 33 -368 -513 377 168 -363 -1.130 354 -252 -1.138

Domaći depoziti 47 -118 -324 -918 223 -235 -708 -1.425 107 -104 -426

Depoziti stanovništva -11 -104 -114 -282 -16 -235 -362 -625 -69 -164 -258

dinarski depoziti 96 19 -57 -196 3 -75 -154 -290 27 -7 25

devizni depoziti -107 -123 -57 -86 -19 -161 -208 -334 -96 -157 -283

Depoziti privrede 58 -14 -211 -635 239 0 -346 -800 175 60 -167

dinarski depoziti 168 112 -75 -455 385 222 5 -352 207 142 -30

devizni depoziti -110 -126 -136 -181 -146 -222 -351 -448 -31 -82 -137

Obaveze prema inostr. (zaduživanje i rač. nerezid.) 36 150 58 225 181 397 427 335 218 49 -317

Kapital i rezerve 158 1 -101 179 -27 6 -82 -40 29 -198 -395

Devizne rezerve (-, povlačenje) -150 -115 -262 -497 214 337 284 244 -35 -153 -286

Plasmani1) -20 149 928 1.252 128 426 1.129 997 255 856 1.162

Ukupno privreda i stanovništvo 24 -21 165 407 -316 32 329 186 61 474 740

Privreda -86 -207 -67 158 -374 -228 -118 -372 -119 -36 58

Stanovništvo 111 186 231 248 57 260 447 559 180 510 682

Plasmani u hartije NBS2) -66 100 439 192 -7 -14 276 27 202 289 341

Neto kreditiranje države3) 22 69 324 653 452 408 525 784 -8 93 82

PRO MEMORIA

Obavezne rezerve i depoziti 444 605 288 311 -598 -864 -859 -565 -161 -94 -83

Ostala potraživanja od NBS (neto)4) -182 -309 -209 -100 -107 160 6 201 -324 -401 -220

od čega: slobodne rezerve posl. banaka -204 -317 -225 -134 -102 160 3 187 -326 -415 -223

Ostale stavke5) -352 -379 -404 -343 0 -204 -175 253 -79 18 545

Efektivna obavezna rezerva (u %)6) 22 23 20 20 17 16 15 16 16 15 15

2015 2016 2017

u milonima evra, kumulativi od početka godine

Izvor: NBS1) Izračunavanje prirasta vrši se uz pretpostavku da je 70% od ukupnih plasmana indeksirano prema evru. Prirasti za originalno dinarske vrednosti depozita izračunati su po prosečnom kursu za period. Za devizne depozite – kao razlika stanja preračunatih po kursu na krajevima perioda. Kapital i rezerve preračunati su po kursu evra na krajevima perioda i ne sadrže efekat promene kursa od preračunavanja ostatka bilansa. 2) U hartije od vrednosti NBS uključene su državne hartije i blagajnički zapisi NBS koji se prodaju po repo stopi i po stopi koja se određuje na tržištu kada su u pitanju trajne aukcijske prodaje s rokom dospeća većim od 14 dana.3) Neto kreditiranje države: krediti odobreni državi umanjeni za depozite države u poslovnim bankama; negativni predznak označava veći porast depozita nego kredita. Država obuhvata sve nivoe vlasti: republički nivo i nivo lokalne samouprave. 4) Ostala potraživanja od NBS (neto): razlika između potraživanja banaka od NBS po osnovu gotovine i slobodnih rezervi i obaveza prema NBS.5) Stavke u bilansu banaka: ostala aktiva, depoziti pravnih lica u likvidaciji, međubanarski odnosi (neto) i ostala pasiva isključujući kapital i rezerve.6) Efektivna obavezna rezerva predstavlja učešće obavezne rezerve i depozita u zbiru ukupnih depozita (stanovništva i privrede) i zaduženja banaka u inostranstvu. U osnovicu za obračun obavezne rezerve nije uključen subordinirani dug, usled nedostupnosti

Značajno povećanje izvora za nove plasmane koje je zabeleženo u prethodnom kvartalu nasta-vljeno je uz ubrzanje rasta u Q3 za 886 miliona evra (u Q2 povećanje iznosilo 606 miliona evra, Tabela T7-7). Kreditni potencijal u Q3 najviše je povećan po osnovu neto zaduživanja banaka prema inostranstvu za 366 miliona evra, što predstavlja najveći kvartalni porast prekograničnog zaduživanja banaka u prethodnih nekoliko godina2. Nešto manji doprinos rastu izvora za nove plasmane duguje se povećanju neto domaćih depozita od 322 miliona evra, u kojem najveći deo predstavlja povećanje stanja na računima depozita privrede. U Q3 privreda je povećala iznos neto depozita za 227 miliona evra, dok su neto depoziti stanovništva uvećani za 95 miliona evra. Uprkos znatno većoj isplativosti dinarske štednje, u Q3 je rast depozita stanovništva isključivo ostvaren zahvaljujući rastu deviznih depozita dok su dinarski depoziti zabeležili smanjenje od 32 miliona evra. Izvori za nove plasmane su u Q3 uvećani dodatno i usled povećanja kapitala i rezervi domaćih banaka koje je iznosilo 200 miliona evra, što predstavlja nastavak rasta iz prethodnog kvartala na sličnom nivou.

Tabela T7-8. Učešće loših kredita prema tipu dužnika, 2009-20172009 2010 2011 2012 2013 2014

Q4 Q4 Q4 Q4 Q4 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Nov

Pravna lica 12,14 14,02 17,07 19,06 27,76 25,5 25,85 28,63 25,52 24,4 26,89 26,26 23,56 19,48 19,92 19,24 16,86 15,14Preduzetnici 11,21 15,8 17,07 15,92 20,82 43,29 45,19 34,91 32,03 29,92 33,03 30,12 28,44 27,42 26,49 25,02 23,90 17,78Fizička lica 6,69 6,71 7,24 8,32 8,59 9,97 10,16 11,6 10,68 10,53 10,95 10,63 10,36 9,66 9,21 8,35 7,56 6,65Iznos ostatka duga po kreditima u docnji (u milijardama evra)

1,58 1,94 2,63 3,19 4,09 3,70 3,72 3,96 3,61 3,52 3,76 3,75 3,45 2,83 2,83 2,77 2,63 2,31

2015 2016 2017

stanje na kraju perioda

Izvor: Proračun QM-a

Nakon relativno malih promena u toku prethodnih kvartala kada je reč o učešću loših kredita, u Q3 se beleži značajno smanjenje. Učešće kredita kod kojih postoji docnja u plaćanju preko 90

2 Razlike između iznosa koji prikazuje neto prekogranično zaduživanje banaka - obaveze prema inostranstvu (Tabela T7-7) i vrednostima o zaduživanju banaka prema inostranstvu u sekciji Platni bilans i spoljna trgovina (Tabela T4-1) jeste u činjenici što se sekciji Monetarni tokovi i politika registruju i neto promene salda  na računima nerezidenata kod banaka. Podatak potiče iz konsolidovanog bilansa bankarskog  sektora i nemoguće ga je dezagregirati na pod komponente obaveza prema inostranstvu usled čega nije uporediv sa podatkom iz sekcije Platni bilans i spoljna trgovina.

Nastavljen rast kreditnog potencijala

banaka u Q3…

…usled većeg zaduživanja u

inostranstvu, rastu domaćih depozita ali i

kapitala i rezervi

Tren

dovi

46 7. Monetarni tokovi i politika

dana je na kraju Q3 iznosilo 13,57% u odnosu na ukupno plasirane (Grafikon T7-10). Time je zabeleženo smanjenje od 1,67 p.p. na nivou kvartala što je dvostruko veći pad u odnosu na prethodna dva kvartala zajedno. Najveći doprinos ostvaren je po osnovu smanjenja u segmentu loših kredita plasiranih pravnim licima od 2,38 p.p. koji ujedno predstavljaju i najveći deo loših kredita (loši krediti plasirani pravinim licima čine 75% ukupne mase loših kredita). Nešto manji pad od 1,12 p.p. beleži se i kod loših kredita preduzetnicima nakon čega je učešće loših kredita u ovom segmentu 23,9 % od ukupno plasiranih (Tabela T7-8). I kod loših kredita plasiranih fi-zičkim licima ostvareno je smanjenje od 0,79 p.p. koje je imalo relativno veći značaj u odnosu na segment preduzetnika pošto loši krediti plasirani fizičkim licima predstavljaju 20% ukupne mase loših kredita. Kao dodatnu potvrdu signala da su banke u drugoj polovini godine povećale svoje aktivnosti na otpisu i prodaji loših kredita licima van bankarskog sistema, svedoče i podaci iz ok-tobra i novembra prema kojima je za ova dva meseca ukupno učešće u odnosu na kraj septembra smanjeno za dodatnih 1,57 p.p. Pad učešća loših kredita manjim delom se duguje rastu kreditne aktivnosti u Q3 čime je povećan ukupni nivoa plasiranih kredita a time i imenilac količnika pre-ko kojeg se učešće računa. Veći efekat na pad učešća je imalo smanjenje mase loših kredita koje je primetno kroz pad apsolutnog iznosa loših kredita u evrima u Q3 i oktobru (Grafikon T7-9). Ukoliko se posmatraju istorijski podaci, učešće loših kredita je trenutno na nivou sa početka 2011. godine koje je i dalje iznad vrednosti koje su se beležile pre izbijanja svetske finansijske krize ali ohrabruje činjenica da je postoje pozitivne promene u vidu nešto dinamičnijeg smanjenja u drugoj polovini godine.

Grafikon T7-9. Iznos ostatka duga po kred-itima u docnji, 2012-2017

Grafikon T7-10. Učešće loših kredita u uku-pno plasiranim, 2008-2017

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

4

4.5

5

Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3

2012 2013 2014 2015 2016 2017

u m

ilija

rdam

a ev

ra

Pravna lica Preduzetnici Fizička lica

0

5

10

15

20

25

30

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

u %

Ukupno

Izvor: Proračun QM-a Izvor: Proračun QM-a

Kamatne stope: stanje i trendovi

Blago smanjenje i stabilizacija međugodišnje stope inflacije ali i nastavak jačanja kursa dinara imali su blago pozitivno dejstvo na visinu kamatnih stopa na dinarske i indeksirane kredite u Q2. U odnosu na kraj juna nivo kamatnih stopa na indeksirane kredite je zabeležio smanjenje u sve tri posmatrane kategorije, pri čemu je jedino kamatna stopa za indeksirane investicione kredite nešto osetnije smanjena za 0,12 p.p. na 3,12% godišnje na kraju Q3 (Grafikon T7-11a). Trend smanjenja se u oktobru promenio usled čega je kod kamatne stope na indeksiranje kredite za investicije zabeleženo povećanje na 3,71% godišnje. Prosečne ponderisane stope za indeksirane stambene i kredite za obrtna sredstva su zabeležili minimalno smanjenje u nivou od 0,05 p.p. i 0,02 p.p. respektivno. Za razliku od investicionih kredita, kod indeksiranih stambenih i kredita za obrtna sredstva je smanjenje kamatne stope nastavljeno i u oktobru na 2,92% i 2,67% godišnje respektivno. Kamatne stope za indeksirane kredite se prethodnih godinu dana kreću oko nivoa od 3% što kada se uzme u obzir situacija na međunarodnom tržištu kapitala (negativna EURI-BOR kamatna stopa i povećanja referentne stope FED-a od početka godine) sugeriše da se dalje smanjenje kamatnih stopa malo verovatno. Kod kamatnih stopa na dinarske kredite zaključno sa septembrom je zabeleženo značajno smanjenje ponderisanih stopa kod kredita za investicije ali i nastavak rasta ponderisanih kamatnih stopa kod kredita za obrtna sredstva. Nakon smanjenja od 0,62 p.p. kod realne stope za investicione kredite, njen nivo u Q3 iznosio je 2,47% godišnje i

Smanjenje učešća loših kredita

značajno ubrzano u Q3 …

… uz dodatno smanjenje koje se beleži u oktobru i

novembru

Trend osetnijeg smanjenja kamatnih

stopa zaustavljen u Q3…

…uz mogućnost budućeg povećanja o

čemu svedoče podaci iz oktobra

Tren

dovi

47Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

predstavlja istorijski najnižu vrednost kamate za ovaj ali i ostale tipove dinarskih kredita (Gra-fikon T7-11b). Ipak, prema podacima iz oktobra, realna kamatna stopa za dinarske investicione kredite već je skočila na 3,74% godišnje, kao posledica njenog nominalnog rasta ali i daljeg sman-jenja inflacije u odnosu na septembar. Sa druge strane, ponderisana realna kamatna stopa kod kredita za obrtna sredstva blago je povećana na 2,34% godišnje u Q3, da bi se zatim u oktobru zabeležilo dodatno povećanje na 2,58% godišnje. U kombinaciji sa promenama koje su zabeleže-ne kod indeksiranih kamatnih stopa tokom Q3 i u novembru došlo je gotovo do izjednačavanja između realnih kamatnih stopa na dinarske kredite i kamatnih stopa na indeksirane kredite.

Grafikon T7-11. Kamatne stope na dinarske i indeksirane kredite, 2010–2017

0

2

4

6

8

10

12

14

16

Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Okt

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

u %

Dinarski krediti za obrtna sredstva* Dinarski krediti za investicije*

0

2

4

6

8

10

12

Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Okt

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

u %

Indeksirani krediti za obrtna sredstva Indeksirani krediti za investicje Stambeni indeksirani

Izvor: Proračun QM-a* realne kamatne stope

Pod

lupo

m 1

Uticaj pridruživanja Evropskoj uniji na poresku politiku Srbije48

POD LUPOMUticaj pridruživanja Evropskoj uniji na poresku politiku SrbijeSaša Ranđelović1

Uvodna razmatranja

Za razliku od carinske politike, koja je na nivou EU jedinstvena, i u nadležnosti EU, a ne zemalja članica, kao i za razliku od monetarne politike koja je (na nivou Evropske monetarne unije) jedinstvena, u domenu poreske politike države članice su zadržale primarni suverenitet, tako da se porezi i dalje mogu uvoditi isključivo zakonima koje usva-jaju države članice. Međutim, u cilju obezbeđenja funkcionisanja Jedinstvenog tržišta EU i afirmacije četiri osnovne slobode (slobodan protok ljudi, robe, usluga i kapitala), obezbeđenja pune ravnopravnosti građana i preduzeća iz svih zemalja članica, te sprečavanja štetne poreske konkurencije, u prethodnim decenijama su učinjeni koraci u cilju harmonizacije poreskih politika zemalja članica. Shodno tome, Ugovorom o funkcionisanju EU je dat opšti mandat Evropskoj komisiji da sprovodi aktivnosti u pravcu realizacije navedenih ciljeva, što se sprovodi usvajanjem odgovarajućih direktiva na nivou EU. Shodno tome, kod poreskih pitanja koja su uređena direktivama EU, zemlje članice su u obavezi da svoje nacionalne poreske propise usklade sa odgovarajućim direktivama. U slučaju kada nacionalna politika odstupa od EU direktiva, Evropska komisija zadržava pravo da pokrene postupak protiv zemlje članice, koji, ako se ne reši na relaciji Evropska komisija – zemlja članica, može biti predmet odlučivanja i Evropskog suda pravde. U harmonizaciji poreza na nivou EU, prethodnih decenija je učinjen znatan iskorak u pogledu poreza na potrošnju (indirektnih poreza), usvajanjem odgovarajućih direktiva kojima se regulišu bitni elementi PDV-a i akciza, dok je kod poreza na faktore proizvodnje (direktnih poreza), stepen harmonizacije znatno manji i svodi se na primenu pravila u cilju sprečavanja diskriminacije i otklanjanja dvostrukog oporezivanja kod poreza na dobit preduzeća. U domenu poreza na dohodak građana i poreza na imovinu zemlje članice zadržavaju gotovo potpuni suverenitet, uz ograničenje da svojim pravilima oporezivanja ne smeju da dovedu u neravnopravan položaj građane i pravna lica iz drugih zemalja članica. Osim toga, harmonizacija oporezivanja u EU obuhvata i administrativno-tehnička pitanja, u pogledu razmene informacija, koordinacije aktivnosti i sl.Pristupanje EU podrazumeva usklađivanje zakonodavstva, tj. pravila funkcionisanja ekonomskih, pravnih i društve-nih institucija, sa pravilima koja važe u EU. Ta pravila su funkcionalno podeljena u 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih se jedno – poglavlje 16, odnosi na pitanja oporezivanja. Prema okvirnom planu pristupnih pregovora, očekuje se da Srbija u 2018. godini otvori pregovaračko poglavlje 16, te da do zatvaranja ovog poglavlja, svoje propise u domenu oporezivanja u potpunosti uskladi sa pravilima definisanim propisima EU. Shodno tome, u ovom osvrtu se identi-fikuju i analiziraju promene koje će Srbija biti u obavezi da sprovede u poreskoj politici u narednom periodu, u cilju njenog potpunog usaglašavanja sa pravilima EU.

2. Harmonizacija poreza na potrošnju

2.1 Porez na dodatu vrednost

Stvaranje Zajedničkog tržišta Evropske ekonomske zajednice (EEZ), 60-ih godina XX veka, a zatim Jedinstvenog tržišta početkom 90-ih godina XX veka zahtevalo je usklađivanje sistema oporezivanja u EU na način koji će omo-gućiti nesmetanu primenu četiri osnovne slobode. Ideja o jedinstvenom fiskalnom prostoru u EEZ je napuštena na samom početku iz političkih razloga, i zamenjena je primenom principa fiskalne neutralnosti, što je podrazumevalo eliminisanje uticaja poreskog sistema na trgovinu između država članica, kao i uspostavljanje ravnopravnog tretmana preduzeća iz svih država članica. Primena ovog principa započeta je ukidanjem carina na trgovinu između zemalja članica EEZ, koje je završeno 1969. godine, i započinjanjem usklađivanja poreza na potrošnju. To je podrazumevalo prelazak sa bruto jednofaznog poreza na promet u maloprodaji, na neto svefazni porez na promet (porez na dodatu

1 Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

Pod

lupo

m 1

49Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

vrednost). Krajem 60-ih i početkom 70-ih godina XX veka usvojene su Prva i Druga PDV direktiva EEZ (67/227 i 67/228), kojima je započet proces harmonizacije opšteg poreza na potrošnju, kroz propisivanje obaveze uvođenja poreza na dodatu vrednost i regulisanje pojedinih pitanja (oporezivanje prometa u maloprodaji, olakšica i sl.), ali su neke bitne distorzije za trgovinu ostale, budući da je u pojedinim slučajevima dolazilo do dvostrukog oporezivanja, a u nekim slučajevima uopšte nije bilo oporezivanja. Nakon toga, 1977. godine, usvojena je Šesta PDV direktiva EZ (77/388), kojom je detaljno uređeno pitanje definisanja oporezivih transakcija, mesta oporezivanja, poreskih stopa, olakšica i dr, u cilju otklanjanja poreskih barijera za funkcionisanje četiri osnovne slobode. O značaju harmonizacije poreza na potrošnju za funkcionisanje Jedinstvenog tržišta govori i to što je ovo pitanje regulisano i Osnivačkim ugovorom Evropske unije, gde se (u čl. 93), Evropskom savetu daje mandat za sprovođenje aktivnosti na usklađiva-nju propisa u domenu oporezivanja potrošnje (PDV, akciza i drugih poreza na potrošnju), kroz usvajanje direktiva neophodnih za uspostavljanje i funkcionisanje Jedinstvenog tržišta. Poreske direktive su od svog usvajanja više puta dopunjavane i menjane, a 2006. godine usvojena je Direktiva o zajedničkom PDV sistemu u Evropskoj uniji (2006/112), koja je zamenila prethodne direktive, pri čemu su prethodno definisani principi i karakteristike uglavnom zadržani.Cilj harmonizacije PDV-a u EU, koji je u opštem smislu definisan kao zahtev za otklanjanje barijera za nesmetano funkcionisanje Jedinstvenog tržišta, u bitnoj meri je oblikovao osnovne karakteristike harmonizovanog PDV sistem u EU. U tom smislu, evropski model PDV-a ima nekoliko osnovnih karakteristika: široko definisanje predmeta oporezivanja, primena potrošnog tipa PDV-a, primena jedinstvenog pravila oporezivanja međunarodne trgovine, te primena usaglašenih pravila u pogledu poreskih stopa. Široko definisanje predmeta oporezivanja podrazumeva da se oporezivim smatra promet svih dobara (i usluga), za koje nije eksplicitno navedeno da su oslobođene. Prema PDV direktivama EU promet određenih vrsta usluga i dobara je oslobođen plaćanja PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza, uključujući i: usluge iz oblasti kulture, zdravstvene i obrazovne usluge, usluge finansijskog posredovanja (usluge iz oblasti bankarstva i osiguranja), promet polovnih nepokretnosti i sl. U prethodnim godinama je ponovo otvoreno pi-tanje oporezivanja finansijskih transakcija, ali za sada u tom domenu nije postignuta saglasnost između zemalja članica. Primena potrošnog tipa PDV podrazumeva da se na promet osnovnih sredstava PDV plaća, ali da kupac koji je PDV obveznik i koji ta sredstva koristi za obavljanje poslovne delatnosti, uglavnom ima pravo da PDV sadržan u nabavnoj ceni osnovnog sredstva prizna kao prethodno plaćeni porez. Primena jedinstvena pravila za oporezivanje međunarodne trgovine ima za cilj otklanjanje rizika dvostrukog oporezivanja transakcija između zemalja članica, kao i rizika njihovog neoporezivanja. Tranzicionim pravilom, definisanim direktivama EU, afirmisan je princip odredišta, što podrazumeva da se promet dobara oporezuje u zemlji u kojoj će se to dobro finalno i koristiti. To de facto implicira oslobođenje izvoza od PDV-a, te plaćanje PDV-a prilikom uvoza dobara. Kod prometa usluga, primenjuje se ili princip odredišta ili princip porekla, u zavisnosti od vrsta usluga. Primena usaglašenih okvirnih pravila u pogledu poreskih stopa podrazumeva PDV direktive EU propisuju mogućnost primene opšte poreske stope i do dve snižene stope PDV. U cilju destimulisa-nja štetne poreske konkurencije, direktivama EU su definisani donji limiti u pogledu stopa PDV-a, tako da opšta stopa PDV ne može biti niža od 15%, a posebne stope ne mogu biti niže od 5%. Na osnovu Grafikon 1. se zaključuje da je i pored harmonizacije, varijacija u visini stopa PDV u EU i dalje relativno velika, iako je koeficijent varijacije PDV stopa manji nego kod stopa ostalih poreza, kod kojih harmonizacija nije vršena.

Primena kreditnog metoda obračuna po-reske obaveze znači da se poreska obaveza računa kao razlika između sume izlaznog PDV-a, uključenog u prodajne cene obve-znika, i ulaznog PDV, sadržanoj u nabav-noj ceni inputa. Direktivama EU je pro-pisano po kojem osnovu se ulazni PDV može priznati kao odbitak, a kod kojih nabavki to pravo ne postoji. Primena prin-cipa odredišta kod oporezivanja međuna-rodne trgovine, kao i mogućnost korišće-nja brojnih oslobođenja (npr. kod izvoza), te prava na povraćaj poreza, otvara pro-stor za kreiranje artificijelnih konstrukcija u cilju utaje poreza (tzv. poreski karuseli). Kako bi se prostor za zloupotrebe smanjio, na nivou EU uspostavljen je Sistem raz-

Grafikon 1. Stope PDV-a u Evropi

0

5

10

15

20

25

30

HU

N

DN

K

HRV

SWE

ROM FIN IRL

GRC PO

L

PRT

ITA

SVN

CEE

EU-2

8

BEL

CZE

ESP

LVA

LTU

NLD BG

R

EST

FRA

AUT

SVK

GBR SR

B

DEU CY

P

MLT

LUX

Opšta stopa PDV Snižena stopa PDV (1) Snižena stopa PDV (2)

Izvor: Arsić i Ranđelović (2017)

Pod

lupo

m 1

Uticaj pridruživanja Evropskoj uniji na poresku politiku Srbije50

mene PDV informacija (eng. VAT Exchange Information System – VIES), koji se koristi za elektronsku razmenu PDV podataka između država članica. Osim toga, u primeni je i MOSS (eng. Mini One Stop Shop) informacioni sistem za razmenu podataka između zemalja članica u vezi sa uslugama pruženim elektronskim putem. Srbija je 2005. godine uvela PDV, zasnovan na evropskom modelu PDV-a, koji je zamenio porez na promet u malo-prodaji. Shodno tome, osnovna struktura PDV sistema Srbije je zasnovana na principima definisanim direktivama EU, te stoga, u procesu pridruživanja EU neće biti neophodne radikalnije promene u načinu funkcionisanja PDV sistema Srbije, ali će biti neophodno izvršiti više parametarskih promena. Naime, određeni broj elemenata PDV si-stema Srbije nije u celosti usklađen sa pravilima EU, te će stoga u narednom periodu, u procesu pridruživanja EU biti neophodno da ta odstupanja budu otklonjena. Tako će biti neophodno da se pravila oporezivanja transakcija između zemalja članica, kao i pravila u vezi sa načinom definisanja poreskog obveznika, mesta nastanka poreske obaveze i sl. u potpunosti usklade sa EU direktivama. Iako su i opšta i snižena PDV stopa u Srbiji (20% i 10%) u skladu sa direk-tivama EU, na listi dobara čiji promet može biti oporezovan po sniženoj stopi u Srbiji nalaze se i neka dobra, za koja direktivama EU nije predviđena mogućnost oporezivanja po nižoj stopi, te će u procesu pridruživanja biti potrebno da se ta dobra uklone sa spiska dobara oporezovanih po sniženoj stopi, što će de facto implicirati povećanje stope PDV na promet tih dobara sa 10% na 20%. Reč je o dobrima kao što su prirodni gas, toplotna energija namenjena grejanju, te prvi promet nekretnina. Osim toga, u delu vezanom za poreska oslobođenja, biće neophodno ukinuti oslobođenja od oporezivanja uvoza opreme za invalide, opreme i hrane za bebe, kao i kupovine prvog stana, te prometa u rečnom saobraćaju, kao i oslobođenja za verske zajednice. Osim toga, biće neophodno ukinuti i oslobođenje od PDV-a za isporuku dobara i usluga kupcima u Slobodnim zonama, i to za dobra i usluge koja se u Slobodnoj zoni koriste za finalnu potrošnju, a ne kao intermedijarno dobro. U narednom periodu će biti potrebno i dodatno usklađivanje pra-vila vezanih za refundaciju PDV-a kupcima koji nisu rezidenti u Srbiji, budući da taj režim u praksi nije u primeni. Zakonom o PDV u Srbiji je predviđeno da pravna lica i preduzetnici čiji godišnji promet ne prelazi 8 miliona dinara (oko 66 hiljada evra) ne mogu biti u PDV sistemu, dok je direktivama EU ovaj limit znatno niži (do 5 hiljada evra), što znači da će u narednom periodu biti neophodno snižavati limit za PDV registraciju, tako da u trenutku pristu-panja EU, ovaj limit bude usklađen sa pravilima EU. Ova, kao i neke od prethodno pomenutih očekivanih promena uticaće na povećanje nadležnosti i obima posla Poreske uprave, te je uporedo sa usaglašavanjem propisa neophodno raditi na organizacionom, kadrovskom i finansijskom unapređenju kapaciteta Poreske uprave. Osim toga, za potpuno usklađivanje sa sistemom EU, biće neophodna potpuna integracija Srbije u elektronski sistem razmene PDV podata-ka između država članica (VIES i MOSS).

2.2 Akcize

Prihodi od akciza u Srbiji iznose 5-6% BDP-a, tj. oko 15% poreskih prihoda, što Srbiju svrstava u grupu evropskih država u kojima je relativni bilansni značaj akciza vrlo velik (veći relativni bilansni značaj imaju samo Mađarska i Italija). U poslednjih 15 godina prihodi od akciza relativni iznos prihoda od akciza je gotovo dupliran, a u strukturi prihoda dominiraju akcize na naftne derivate (preko 50%) i akcize na duvanske proizvode (preko trećine prihoda), dok sve ostale akcize čine oko jedne desetine prihoda. Veliki bilansni značaj akciza u Srbiji posledica je širokog obu-hvata, široko rasprostranjene upotrebe nekih akciznih proizvoda (npr. duvanskih proizvoda) koja potrošnju akciznih proizvoda u odnosu na BDP čini visokom, kao i visine poreskih stopa. S obzirom na veliki bilansni značaj akciza, prilagođavanje poreske politike koje se u ovom domenu očekuje u procesu usklađivanja poreske politike sa pravilima EU, može imati i znatne fiskalne efekte.Iako su selektivni porezi na potrošnju do sredine 80-ih godina XX veka u Evropi imali veći bilansni značaj od opšteg poreza na potrošnju, harmonizacija selektivnih poreza, tj. akciza u EU intenzivirana je tek početkom 90-ih godina XX veka, gotovo dvadeset godina nakon početka harmonizacije opšteg poreza na potrošnju. Harmonizacija sistema akciza u EU sprovodi se takođe sa ciljem stvaranja uslova za nesmetano funkcionisanje Jedinstvenog tržišta. Opšti mandat za harmonizaciju akciza dat je Ugovorom o funkcionisanju EU (član 113, 191. i 192), na osnovu čega je ovo pitanje bliže uređeno kroz tri grupe direktiva:2 i) horizontalne direktive – kojima se uređuje opšti okvir za proizvodnju, držanje, promet i kontrolu akciznih proizvoda u EU, kao i vreme nastanka poreske obaveze (trenutak napuštanja ak-ciznog skladišta), ii) strukturne direktive – kojima je definisan predmet oporezivanja akcizama, tj. skup dobara na koje su države članice u obavezi da uvedu akcize (alkoholni proizvodi, duvanski proizvodi i energenti), iii) direktive o har-monizaciji stopa akciza – kojima se propisuju minimalne stope akciza, kojih države članice moraju da se pridržavaju, pri propisivanju stopa akciza na svojoj teritoriji. Tako je direktivama EU propisano da zemlje članice akcizama mo-

2 Arsić i Ranđelović (2017)

Pod

lupo

m 1

51Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

raju da oporezuju alkoholne proizvode (sva alkoholna pića), duvanske proizvode (cigarete, cigare, cigarilose i rezani du-van) i energente (benzin, ke-rozin, gasna ulja, tečni naftni gas, prirodni gas, ugalj, koks i električnu energiju). Osim toga, države članice imaju pra-vo da uvedu akcize i na promet drugih dobara, shodno svojim ciljevima i prioritetima. Kao i kod PDV, direktivama EU su definisane minimalne stope akciza, a zemlje članice zadr-žavaju pravo da uvedu akcize i po većoj stopi od minimalne.Harmonizacija akciza na nivou EU uticala je na smanjenje va-rijacije stopa akciza između dr-žava članica, ali je ta varijacija i dalje znatna, što se može videti i na primeru dve bilansno naj-značajnije grupe akciznih proi-zvoda – cigareta i benzina.

Grafikon 2. Efektivne stopa akciza na cigarete (EUR/1000 cigareta)

Grafikon 3. Stopa akciza na bezolovni benzin (EUR po litri)

0

50

100

150

200

250

300

350

400

IRL FRA NDL MLT SWE EU ITA GRE PRT EST POL SVK HUN CZE HRV SRB0.00

0.10

0.20

0.30

0.40

0.50

0.60

0.70

0.80

0.90

NLD IT

A

FIN

GBR

PRT

GRC

DEU FR

A

BEL

DN

K

IRL

SVK

MLT

SVN

EU-2

8

HRV

SWE

AUT

CYP

CZE

EST

LUX

ROM

CEE

LVA

LTU

SRB

ESP

POL

HUN BG

R

Izvor: Evropska komisija i obračun autora Izvor: Evropska komisija; Arsić i Ranđelović (2017)

Sistem akciza u Srbiji je uspostavljen 2001. godine usvajanjem Zakona o akcizama, kojim je uređeno pitanje osnovnih elemenata – predmeta oporezivanja, obveznika, stopa, i poreskih olakšica. Ipak, od tada je sistem akciza prošao kroz brojne parametarske reforme. Sada se akcizama u Srbiji oporezuju četiri grupe dobara - alkoholna pića, duvanski proizvodi, energenti i kafa, što ukazuje da je predmet oporezivanja akcizama u Srbiji u velikoj meri usklađen sa ho-rizontalnim i strukturnim direktivama EU. Odstupanje u odnosu na EU direktive u pogledu postoji još u domenu akciza na energente, budući da u Srbiji ne postoji akciza na prirodni gas, ugalj i koks, iako je prema EU direktivama uvođenje ovih akciza obavezno. S druge strane, u određenim segmentima obuhvat akcizama u Srbiji je i nešto širi u odnosu na obavezan obuhvat definisan EU direktivama, što se pre svega odnosi na akcize na kafu, tečnost za elek-tronske cigarete i biogoriva.Stope akciza u Srbiji su znatnim delom po visini i strukturi usklađene sa EU direktivama, ali će u određenim se-gmentima, gde to nije slučaj, u procesu pridruživanja EU biti potrebno da se izvrše određene korekcije u pogledu načina iskazivanja stope akciza (na alkoholna pića i električnu energiju), kao i u pogledu njihove visine (na cigarete).

Tabela 1. Osnovica i minimalne stope akciza u EUOsnovica Stopa

Pivo EUR/hl/⁰alkohola 1,87

Vino EUR/hl 0

Ostala niskoalkoholna pića EUR/hl 4

Pića sa visokim procentom

(>22%) alkoholaEUR/lit/⁰alkohola

2,2(40⁰); 2,48(45⁰);

2,5(45,4⁰); 5,28(96⁰)

% prosečne ponderisane cene 60%EUR/1000 kom 90

Cigare i cigarilosi EUR/kom 12% prosečne ponderisane cene 20%-46%EUR/kg 22-54

Olovni benzin EUR/1000 lit 412

Bezolovni benzin EUR/1000 lit 359

Dizel EUR/1000 lit 330

Kerozin EUR/1000 lit 330

Lož ulje EUR/1000 kg 15

TNG EUR/kg 125

Prirodni gas EUR/giga džul 0,15-2,6

Ugalj i koks EUR/giga džul 0,15-0,3

Električna energija EUR/MWh 0,5-1

Energenti

Alkoholna pića

Duvanski proizvodi

Cigarete

Duvan

Izvor: European Commission (2016); Arsić i Ranđelović (2017)

Pod

lupo

m 1

Uticaj pridruživanja Evropskoj uniji na poresku politiku Srbije52

Tabela 2. Efektivne stope akciza u Srbiji i efektivne minimalne stope akciza u EU

Osnovica Srbija EU minJugoistočna

Evropa

Pivo EUR/lit 0,19 0,09 0,19Vino EUR/lit 0 0 0,28Ostala niskoalkoholna pića EUR/lit 0,17 0,45 0,92Pića sa visokim procentom (>22%) alkohola EUR/lit 0,99-2,51 2,2-5,28

Cigarete EUR/1000 kom 48,5 90 72,1Cigare i cigarilosi EUR/1000 kom 180 12Duvan EUR/kg 31,7 22-54Tečnost za elektronske cigarete EUR/ml 0,03 - 0,14

Olovni benzin EUR/1000 lit 447,15 412Bezolovni benzin EUR/1000 lit 406 359 404,47Dizel EUR/1000 lit 446 330 392Kerozin EUR/1000 lit 413,17 330Lož ulje EUR/1000 kg 446 15Biogoriva EUR/1000 lit 422,52 -TNG EUR/1000kg 173,25 125 119,4Prirodni gas EUR/ giga džul - 0,15-2,6 Ugalj i koks EUR/ giga džul - 0,15-0,3 Električna energija EUR/giga džul 4 0-1 0,5Nepržena kafa EUR/kg 0,69 - 0,4Pržena kafa EUR/kg 0,86 -Ljuspice i opne od kafe EUR/kg 0,94 -Ekstrakti, esencije i koncentrati kafe EUR/kg 1,29 -

Kafa

Alkoholna pića

Duvanski proizvodi

Energenti

Izvor: European Commission (2016); Arsić i Ranđelović (2017)

Iako je akcizni sistem Srbije uporediv sa evropskim, u procesu pridruživanja će biti potrebne brojne promene, u cilju potpunog usklađivanja. U pogledu akciza na energente, do trenutka pridruživanja EU, Srbija će biti u obavezi da uvede akcize na preostale energente definisane EU direktivama (na prirodni gas, ugalj i koks), kao i da ad valorem akcizu na električnu energiju zameni specifičnom akcizom. U pogledu akciza na duvanske proizvode, biće neophod-no izvršiti osetno povećanje akciza na cigarete, koje su u Srbiji, u apsolutnom iznosu (EUR/1000 cigareta) gotovo upola niže od minimalne zbirne akcize definisane EU pravilima (Grafikon 2.). Tako je direktivama EU propisano da zbirna (specifična i ad valorem) akciza mora iznositi najmanje 90 evra na 1.000 cigareta, dok u Srbiji iznosi oko 48,5 evra na 1.000 cigareta. U segmentu akciza na alkoholna pića, biće neophodno promeniti način iskazivanja akciza, tako da visina akciza zavisi od procenta sadržaja alkohola u piću, a ne od vrste pića, budući da postojeći sistem akciza oštrije opterećuje uvozna od domaćih alkoholnih pića. Takođe, biće potrebno u sistem akciza uvesti i alkoholna pića proizvedena u domaćoj radinosti, pri čemu direktive EU propisuju mogućnost primene nižih stopa akciza na alko-holna pića proizvedena od strane malih proizvođača. Iako EU direktive ne propisuju obavezu naplate akcize na kafu, ukoliko akcize na kafu nastave da se naplaćuju u Srbiji, biće neophodno izvršiti određenu parametarsku promenu, kako bi se sprečila diskriminacija uvoznog u odnosu na domaći promet.3

U pogledu oslobođenja, Srbija će biti u obavezi da prilagodi količine alkoholnih pića koja se može uneti u zemlju bez akcize (prema pravilima EU to je 1 litra žestokog pića ili 2 litra pića sa nižim procentom alkohola), dok će vrednosni limit za unos ostalih akciznih dobara (osim alkoholnih pića i cigareta) morati da podigne sa 100 evra na do 430 evra. Osim toga, ovi limiti bi se primenjivali samo na putnike koji dolaze iz trećih zemalja, koje nisu članice EU. U cilju unapređenja kontrole tokova akciznih proizvoda, Srbija će takođe biti u obavezi da se uključi u Evropski sistem za kontrolu tokova akciznih proizvoda (EU Excise Movement and Control System).

3 U grupu zemalja Jugoistočne Evrope uključene su države sa kojima se Srbija graniči (Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, BJR Makedonija, Mađarska, Hrvatska i Rumunija), budući da su te države relevantne za analizu podsticaja za prekograničnu poresku arbitražu.

Pod

lupo

m 1

53Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

3. Harmonizacija poreza na faktore proizvodnje

Stepen harmonizacije poreza na faktore proizvodnje (tzv. direktnih poreza) na nivou EU je znatno manji u odnosu na stepen harmonizacije poreza na potrošnju, budući da se procenjuje da porezi na faktore proizvodnje ne utiču direktno na funkcionisanje Jedinstvenog tržišta i realizaciju četiri osnovne slobode. Stoga je harmonizacija poreza na faktore proizvodnje usmerena pre svega na otklanjanje diskriminacije u poreskom tretmanu obveznika iz različitih zemalja članica i sprečavanje štetne poreske konkurencije. Shodno tome, harmonizacija direktnih poreza se odnosi uglavnom na porez na dobit preduzeća, dok kod poreza na dohodak građana i poreza na imovinu, zemlje članice imaju potpunu slobodu u vođenju poreske politike, uz ograničenje da to ne sme da dovede do neravnopravnog tretmana obveznika iz različitih zemalja članica. Pokušaji harmonizacije poreza na dobit u EU traju već duže od pola veka. Tako je još u Nojmarkovom izveštaju, objavljenom 1962. godine, preporučeno usaglašavanje pravila za računanje poreske osnovice, dok su kasniji predlozi, iz 70-ih godina, preporučivali utvrđivanje koridora za kretanje stopa poreza na dobit u rasponu od 45% do 55%, uz uvođenje sistema delimične imputacije u cilju otklanjanja dvostrukog oporezivanja. Takođe je predlagano ujednača-vanje stope poreza po odbitku na dividendu koju zavisna kompanija isplaćuje matičnoj kompaniji izvan EU, po stopi od 25%. Ipak, te inicijative su se, zbog nespremnosti država na ograničenje poreskog suvereniteta u ovom domenu, završavale neuspešno. Početkom 90-ih godina, Evropska komisija je pokrenula novu inicijativu za harmonizaciju poreza na dobit, koja je imala tri osnovna elementa: otklanjanje prepreka za tokove investicija između država čla-nica, propisivanje minimalne stope poreza na dobit od 30%, i uvođenje jedinstvenih pravila za utvrđivanje poreske osnovice. Ova inicijativa je imala delimičan uspeh, jer je rezultirala u usvajanju tri direktive kojima se na jedinstven način uređuje pitanje poreskog tretmana prekograničnih tokova kapitala unutar EU - Direktive o matičnoj i zavisnoj kompaniji, Direktive o oporezivanju kamata i autorskih naknada i Direktive o oporezivanju poslovnih reorganizacija, kao i jedne konvencije (Konvencije o arbitraži). Početkom 2000-ih formirana je i radna grupa zadužena za izradu predloga o utvrđivanju zajedničke, konsolidovane osnovice poreza na dobit u EU, što podrazumeva da se poreska osnovica utvrđuje na nivou cele EU, po jedinstvenim pravilima, a da se onda po određenom ključu raspodeljuje na zemlje članice, koje oporezuju svoj deo poreske osnovice. Ipak, u ovom pogledu saglasnost do sada nije postignuta, a znatnijih iskoraka nije bilo ni u harmonizaciji poreskih stopa, tako da je varijacija stopa poreza na dobit u Evropi znatno veća od varijacije stopa poreza na potrošnju.

Direktiva o oporezivanju poslovnih re-organizacija (eng. Mergers Directive, 90/4347EEC) ima za cilj otklanjanje poreskih prepreka za prekogranične sta-tusne promene i reorganizacije (spajanje, razdvajanje, prenos imovine i razmenu akcija i udela), koje uključuju preduzeća iz različitih država članica.4 Ova direkti-va predviđa mogućnost odlaganja obaveze po osnovu poreza na kapitalnu dobit, koja bi mogla da nastane u trenutku prenosa imovine ili akcija/udela u okviru statusne promene, pod uslovom da sticalac te imo-vine nastavlja sa poslovnim operacijama i imovinu nastavlja da iskazuje po njenoj poreskoj vrednosti. Direktiva o matičnoj i zavisnoj kompaniji (eng. Parent-Subsidiary Directive, 90/434/EEC, 2003/123/EC),

ima za cilj sprečavanje neravnopravnog poreskog tretmana saradnje između preduzeća iz različitih zemalja članica, u odnosu na saradnju između preduzeća iz iste zemlje članice, te eliminisanje dvostrukog oporezivanja unutar EU. Konkretno, ova direktiva podrazumeva: i) ukidanje poreza po odbitku na dividendu koju zavisno preduzeće iz jed-ne države članice plaća matičnom preduzeću u drugoj državi članici, pod uslovom da matična kompanija poseduje najmanje 10% akcija ili udela u zavisnoj kompaniji, ii) eliminisanje dvostrukog oporezivanja dividende koju matična kompanija iz jedne države članice ostvaruje od zavisne kompanije iz druge države članice, tako što se primljena di-4 Arsić i Ranđelović (2017)

Grafikon 4. Stope poreza na dobit u Evropi

0

10

20

30

40

50

60

70

FRA

MLT BE

L

ITA

DEU ES

P

PRT

LUX

GRC

EA-1

5

NLD

AUT

DN

K

EU-2

8

SVK

SWE

HU

N

EST

HRV FI

N

GBR CZ

E

POL

CEE

SVN

ROM

LVA

LTU

SRB

IRL

CYP

BGR

Zakonska poreska stopa Efektivna prosečna poreska stopa Ukupna poreska stopa na raspodeljeni profit

Izvor: Arsić i Ranđelović (2017)

Pod

lupo

m 1

Uticaj pridruživanja Evropskoj uniji na poresku politiku Srbije54

videnda isplaćena od preduzeća iz druge države članice u državi rezidentstva primaoca dividende izuzima iz poreske osnovice ili tako što se porez plaćen na dobit iz koje je dividenda raspodeljena, priznaje kao poreski kredit u odnosu na poresku obavezu matične kompanije (sistem imputacije).5 Direktiva o oporezivanju kamata i autorskih naknada (eng. Interest-Royalty Directive, 2003/49/EC) propisuje obavezu ukidanje poreza po odbitku (u zemlji isplatioca), na kama-tu i autorsku naknadu koju preduzeće iz jedne države članice plaća povezanom preduzeću u drugoj državi članici, u cilju podsticanja efikasnije alokacija kapitala unutar Jedinstvenog tržišta.Pored direktiva kojima se ulazi u meritum pitanja u vezi sa oporezivanjem dobiti, na nivou EU postoji i veći broj pro-pisa, kojima se regulišu proceduralna pitanja u cilju otklanjanja dvostrukog oporezivanja i sprečavanje štetne poreske konkurencije, kao što su Konvencija o arbitraži i Uputstvo za oporezivanje dobiti preduzeća. Konvencijom o arbitraži (eng. Convention on Arbitrage) se definišu postupci i procedure za rešavanje sporova po pitanju transfernih cena, a države potpisnice se obavezuju da poštuju arbitražnu odluku u konkretnim slučajevima, što doprinosi unapređenju pravne sigurnosti i predvidljivosti poslovnog okruženja u okviru Jedinstvenog tržišta.6 Uputstvom za oporezivanje preduzeća (eng. Code of Conduct of Business Taxation) se iskazuje namera za uklanjanje elemenata poreskog sistema koji imaju karakter štetne poreske konkurencije, kao i namera za suzdržavanje od uvođenja takvih mera u budućnosti, kao što je: odstupanje od opšteg nivoa poreskog opterećenja u određenim slučajevima, dodeljivanje poreskih povlastica samo nerezidentima, kao i poslovnim aktivnostima koje nisu direktno povezane sa domaćom ekonomijom, dodelji-vanje poreskih povlastica čak i u slučajevima kada nema stvarne ekonomske aktivnosti, dozvoljavanje odstupanja od OECD pravila za utvrđivanje profita u multinacionalnim kompanijama, te nedostatak transparentnosti.7 Takođe, u domenu transfernih cena, prihvaćena je primena OECD uputstva za primenu transfernih cenaPolitika evropskih država u domenu suzbijanja mogućnosti za utaju poreza korišćenjem transfernih cena zasnovana je na primeni pravila i principa definisanih OECD uputstva za primenu transfernih cena. a 2006. godine na nivou EU, usvojeno je i Uputstvo za pripremu dokumentacije u pogledu transfernih cena, kojim je preciziran sadržaj dokumentacije kojom se dokazuje iznos iskazanih transakcija sa povezanim licima.Sistem poreza na dobit preduzeća u Srbiji regulisan je Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, usvojenim 2001. godine, koji je nakon toga više puta delimično menjan i dopunjavan. Osnovni elementi poreza na dobit preduzeća u Srbiji definisani su na način koji je konceptualno uporediv sa sistemima oporezivanja dobiti u drugim evropskim dr-žavama. Ipak, u pogledu potpunog usaglašava sa pravnim tekovinama EU u domenu direktnih poreza, u narednom periodu će biti neophodno da se izvrše dodatne promene, pre svega u pogledu otklanjanja dvostrukog oporezivanja prihoda između Srbije i drugih država članica EU. Tako će, shodno Direktivi o matičnoj i zavisnoj kompaniji, biti potrebno da se otkloni dvostruko oporezivanje dividende primljene iz neke od država članica EU (primenom metode poreskog kredita ili izuzimanjem od oporezivanja u Srbiji), kao i dividende isplaćene preduzeću iz neke države čla-nice (primenom metoda izuzimanja te dividende od oporezivanja u Srbiji). Shodno Direktivi o oporezivanju kamata i autorskih naknada, biće neophodno propisati izuzimanje od oporezivanja kamata i autorskih naknada koje pravno lice iz Srbije isplaćuje pravnom licu, primaocu iz države članice EU. Osim toga, biće potrebno da se revidiraju i neke poreske olakšice, kao što je oslobođenje od oporezivanja dohotka građana od kamata po osnovu hartija od vrednosti čiji je emitent Republika Srbija, tako da se ova olakšica odnosi podjednako i na hartije od vrednosti čiji su emitenti druge države članice, u cilju obezbeđenja ravnopravnog poreskog tretmana. Takođe, biće potrebno da se izvrše i od-govarajuće promene propisa u cilju usklađivanja sa odredbama Direktive o oporezivanju poslovnih reorganizacija u vezi sa odlaganjem poreske obaveze u slučaju statusnih promena i uspostavljanjem pravila za promenu sedišta evrop-skih kompanija. Do dana pristupanja EU, Srbija će biti u obavezi da pristupi i Konvenciji o arbitraži po pitanjima transfernih cena, da zakonski reguliše proceduru za primenu odluka arbitražne komisije, i da na odgovarajući način razradi pravila u vezi sa obračunom cena „van dohvata ruke“. Osim toga, u procesu pridruživanja i nakon pristupanja EU, Evropska komisija će pratiti da li je ponašanje Srbije u pogledu politike oporezivanja dobiti u skladu sa princi-pom suzdržavanja od štetne poreske konkurencije, definisanim Uputstvom za oporezivanje dobiti preduzeća.

5 Arsić i Ranđelović (2017)6 Arsić i Ranđelović (2017)7 Vidi: Arsić i Ranđelović (2017)

Pod

lupo

m 1

55Kvartalni monitor br. 50 • jul–septembar 2017

4. Administrativno-tehnička saradnja i integracija u evropske sisteme razmene poreskih podataka

Pored usklađivanja pravila oporezivanja sa propisima EU, u procesu pridruživanja biće neophodno izvršiti i inte-graciju Srbije u evropske sisteme razmene poreskih podataka, naročito u pogledu PDV i akciza, kao što su Sistem za razmenu PDV podataka, Sistem za kontrolu protoka akciznih proizvoda, Sistem razmene podataka o akcizama, Centralni servis za upravljanje akciznim informacionim sistemom i dr. Osim toga, Srbija će biti u obavezi da primeni i odredbe Direktive o administrativnoj saradnji, kao i odredbe drugih direktiva, koje uređuju pitanje razmene poda-taka između nacionalnih poreskih uprava, te da pristupi Konvenciji OECD i Saveta Evrope o međusobnoj admini-strativnoj pomoći u poreskim pitanjima. Uključivanju u evropske informacione sisteme razmene poreskih podataka i sisteme međusobne pomoći u poreskim pitanjima, će nužno prethoditi snažno jačanje administrativno-tehničkih kapaciteta Poreske uprave i drugih organa, pre svega u pogledu izgradnje obuhvatnih i pouzdanih informacionih sistema, kompatibilnih sa informacionim sistemima zemalja članica EU, što će delimično biti moguće finansirati i iz pred-pristupnih fondova EU. Integracija u evropske sisteme razmene informacija i saradnje, olakšaće kontrolu prekograničnih transakcija i smanjiće mogućnost za utaju poreza kod takvih transakcija.Odsustvo efikasne saradnje u pogledu razmene poreskih podataka i štetna poreska konkurencija mogu predstavljati osnov da EU određenu jurisdikciju svrsta u grupu nekoperativnih poreskih jurisdikcija („poreske rajeve“), kojih je prema poslednjoj odluci Evropske komisije - 17. Zbog toga što Srbija nije potpisala Konvenciju OECD i Saveta Evrope o međusobnoj administrativnoj saradnji u poreskim pitanjima, koju je do sada potpisalo 115 zemalja, smatra se da nivo transparentnosti poreskih podataka nije na zadovoljavajućem nivou, što je jedan od kriterijuma na osno-vu kojih se određena zemlja svrstava na listu „poreskih rajeva“. Potpisivanje ove Konvencije, u toku pregovaranja o poglavlju 16. unaprediće efikasnost međunarodne saradnje u razmeni poreskih podataka i smanjiće rizik stavljanja zemlje na listu „poreskih rajeva“.

5. Zaključna razmatranja

Iako Srbiji tek predstoji otvaranje pregovaračkog poglavlja 16. - Oporezivanje, ocenjuje se da je postojeći poreski sistem u Srbiji već u znatnoj meri usklađen sa pravilima EU, budući da je opšta struktura osnovnih poreskih oblika, kod kojih postoje harmonizovana pravila na nivou EU (PDV, akcize i u znatno manjoj meri – porez na dobit) u Srbiji uporediva sa odgovarajućim pravilima u EU. Ipak, u procesu pridruživanja, do zatvaranja pregovaračkog poglavlja, a potom i pristupanja EU, biće potrebno izvršiti veći broj parametarskih promena u poreskom sistemu Srbije. U dome-nu PDV-a, ključne promene će se odnositi na skraćenje liste dobara na čiji promet se primenjuje snižena poreska sto-pa (prirodni gas, toplotna energija za grejanje, prvi promet nekretnine), te na ukidanje nekih poreskih olakšica (PDV na opremu i hranu za bebe, PDV na kupovinu prvog stana, olakšica za verske zajednice i sl.), kao i na smanjenje limita za PDV registraciju. U pogledu akciza, biće potrebno proširiti obuhvat akciza na energente, uvođenjem akciza na prirodni gas, ugalj i koks, promeniti način iskazivanja akciza na električnu energiju (prelazak na ad valorem stopu), kao i akciza na alkoholna pića, u sistem akciza uvesti i alkoholna pića iz domaće radinosti (kod većih proizvođača), te znatno povećati stopu akciza na cigarete. U pogledu poreza na faktore proizvodnje, biće potrebno sprovesti veći broj tehničkih usklađivanja radi eliminacije dvostrukog oporezivanja unutar EU i u cilju otklanjanja neravnopravnog tretmana obveznika iz različitih zemalja članica. Osim materijalnih, u narednom periodu će biti potrebno sprovesti i brojna administrativno-tehnička usklađivanja, pre svega u cilju izgradnje kapaciteta za punu integraciju Srbije u evropske sisteme za razmenu poreskih podataka.Pregovori o poglavlju 16. će se u znatnoj meri svoditi na dogovaranje dinamike usklađivanja pojedinih segmenata poreskog sistema sa pravilima EU. Po pravilu, sve izmene poreskih propisa, koje se odnose na usklađivanje poreskog sistema Srbije sa pravilima EU je potrebno usvojiti, tj. ugraditi u domaće zakonodavstvo, do zatvaranja pregovarač-kog poglavlja 16, pri čemu postoji mogućnost da se dogovori mogućnost da se neke od tih promena primenjuju od dana pristupanja Srbije EU. Osim toga, iskustvo zemalja koje su EU pristupile 2004. i 2007. godine pokazuju da postoji mogućnost da se u pojedinim pitanjima, koja se smatraju bitnim za konkretnu zemlju, u pregovorima sa EU dogovori i tranzicioni period nakon pristupanja EU, u toku kojeg će se primenjivati staro pravilo, tj. vršiti prilagođa-vanje. Tako je npr. Mađarska uspela da dogovori sa Evropskom komisijom da se prebacivanje prirodnog gasa u korpu dobara oporezovanih po standardnoj stopi izvrši godinu dana nakon njenog prijema u EU. Takođe, u pregovorima je moguće dogovoriti i manja odstupanja od opšteg pravila, u pitanjima kod kojih je evropskim direktivama ta mo-gućnost ostavljena (npr. Bugarska je dogovorila sa Evropskom komisijom da stopa akciza na rakiju proizvedenu o domaćoj radinosti bude za 50% niža od standardne stope).

Pod

lupo

m 1

Uticaj pridruživanja Evropskoj uniji na poresku politiku Srbije56

S obzirom na prirodu odstupanja postojećih pravila oporezivanja u Srbiji od direktiva, veći deo usaglašavanja podra-zumeva širenje poreske osnovice, ukidanje nekih olakšica, povećanje pojedinih stopa i sl., što bi moglo biti prihodno pozitivno, tj. što bi moglo da implicira rast poreskih prihoda. U tom kontekstu, budući da je ukupno poresko opte-rećenje u Srbiji (mereno učešćem poreskih prihoda u BDP-u) u evropskim i regionalnim razmerama već umereno, dodatni fiskalni prostor koji će nastati usled usaglašavanja sa pravilima EU bi mogao da predstavlja i priliku za sniženje nekih drugih poreza, u slučajevima gde to nije ograničeno EU pravilima (npr. kod poreza na rad). Ipak, tu mogućnost bi bilo opravdano razmatrati tek kada budu jasno definisane promene poreskog sistema u cilju harmoni-zacije sa EU direktivama, i nakon što se procene fiskalni efekti tih promena.

Literatura

• Arsić M. & S. Ranđelović (2017). Ekonomija oporezivanja – teorija i politika, CID Ekonomski fakultet, Beograd.• Bénassy-Quéré, A., Trannoy, A., & Wolff, G. (2014). Tax harmonization in Europe: Moving forward. Notes du

conseil d’analyse économique, (4), 1-12.• European Commission (2016). Screening Report Serbia: Chapter 16 – Taxation, MD 173/16• European Commission (2017). Taxation Trends in the EU