40 EKSKLUZIVNO

Č etrdeset pet godina od osnivanja časopisa za vazduhoplovstvo, astro-nautiku i istraživanje budućnosti Galaksija i 15 godina nakon njenog gašenja mladi će ponovo dobiti priliku da se kroz

zanimljive teme upoznaju sa naukom, srp-skim naučnicima i najnovijim trendovima. Portal Nova Galaksija počeo je sa radom, i već je okupio impozantan broj stručnjaka. Na promociji su govorili predsednik SANU, aka-demik Vladimir Kostić, profesor dr Branko Kovačević, predsednik Akademije inženjer-skih nauka Srbije (ANIS), Ilija Cerović, v. d. direktora Televizije Srbije i glavni i odgovor-ni urednik Naučno-obrazovnog programa. Novu Galaksiju pokrenuo je jedan od ured-nika čuvene stare Galaksije Stanko Stojiljko-vić, koji je za Original, osim o Galaksijama, govorio i o stanju u srpskoj nauci i o problemu na koji upozorava već više od dve decenije – odlasku mladih u svet sa kartom u jednom pravcu.

„Srpska nauka nalazi se u dvojakom, dvojnom, čak dvostrukom položaju. Udu-bite li se, a pogotovo ako godinama pratite zbivanja, nećete se oteti utisku da podseća na dve ličnosti u jednoj. Na antičkog boga Janusa čija su dva lica gledala na suprotne strane“, rekao je Stojiljković za Original.

Koji su bili vaši motivi da ponovo pokrenete Galaksiju?Galaksija je moja prva velika novinar-

ska ljubav. Sanjao sam je sve ove godine. Zbog nje sam mnogo rizikovao i u prošlosti kada sam napustio najveću novinsku kuću, Politiku, da bih uređivao jedan naučni ča-sopis. Ali Galaksija je imala ogroman uti-caj na nauku i uživala poštovanje naučne zajednice. Prvi cilj mi je da Nova Galaksija dostigne nedostižnu slavu stare Galaksije, a potom da napravim još bolju od prve.

Glavni naš zadatak jeste, naravno, pro-mocija pre svega naučnika iz Srbije, ma gde sada živeli. U planu je i štampano izdanje, ali za to moramo da nađemo nekoga ko bi uložio u ovaj poduhvat. Za dosadašnju po-dršku u tzv. veb-administriranju veoma sam zahvalan mr Draganu Stojanoviću, čiji mi Računarski fakultet nesebično pomaže.

Ko sve piše za Novu Galaksiju?Počeli smo s četrdesetak vrhunskih au-

tora, od kojih su šestorica akademici, tri-desetak redovni profesori, a ostali doktori nauka i stručnjaci, i to sa svih meridijana.

Retko koji časopis je bio voljen u staroj Jugi kao Galaksija. Čitali su je akademici i naučnici. Mladi i stari. Popularizovala je nauku, obrađivala teme koje su se često graničile sa naučnom fantastikom. Gotovo tri decenije bila je prozor u svet. Supernova naučne zajednice u Jugoslaviji, koja je prestala da osvetljava srpsku nauku 2001. godine. Novu Galaksiju pokrenuo je jedan od urednika čuvene stare Galaksije Stanko Stojiljković, koji je za Original, osim o Galaksijama, govorio i o stanju u srpskoj nauci i o problemu na koji upozorava već više od dve decenije – odlasku mladih u svet sa kartom u jednom pravcu

STANKO STOJILJKOVIĆTri najteže bolesti srpske nauke su plagiranje, lažni doktorati i odliv mozgova VREME JE ZA TERAPIJU

RAZGOVARALA JOVANA RADOVANOVIĆ

FOTOGRAFIJE IGOR PAVIĆEVIĆ I ARHIVA GALAKSIJE

41INTERVJU

Imam jak predosećaj koji se iz dana u dan potvrđuje da će nam se pridružiti najmanje još stotinu. Zamislite tu dugačku kolonu umnih pojedinaca! Galaksija se sigurnim korakom vraća na stazu stare slave, zbog čega sam neizmerno srećan.

Kudikamo je važnije šta su ovi vrhunski znalci napisali. Verujte mi na reč: uživao sam čitajući svaki esej, što mi se nikada kao uredniku nije desilo. Svaki za mene kao naučnog novinara s najdužim stažom u ze-mlji bio je iskreno iznenađenje. Uostalom, ukucajte na internet pretraživaču galaksijanova.rs i sami se uverite!

Ovo nije prvi put da se „susrećete“ sa Galaksijom. U staroj Galaksiji bili ste prvo novinar, a potom ste je uređivali. Kakav je bio prvi susret sa redakcijom u kojoj se stvarao jedini naučni časopis u bivšoj Ju-goslaviji?Moj susret sa Galaksijom bio je veoma

neobičan. Č asopis je stajao iza jedne divne smotre pod nazivom „Nauka mladima“, koja je okupljala srednjoškolce nastojeći da ih zainteresuje za nauku. Kao novinar Poli-tike ekspres napisao sam reportažu o četvo-ro pobednika koju je taj dnevni list objavio. Ubrzo nakon toga, glavni urednik Gavrilo Vučković pozvao me je u Galaksiju koju, da budem iskren, nisam ni čitao. Malo smo ća-skali, usput me je pohvalio i ponudio mi sa-

radnju. Moje vatreno krštenje u naučnom novinarstvu dogodilo se inače sredinom 1978. godine kada se na celoj stranici po-minjanog dnevnika pojavio članak „Sunce će poteći žicama“, nastao na temelju razgo-vora sa izvrsnim fizičarom iz Vinče prof. dr Brankom Lalovićem, koji je prvi na našim prostorima počeo da govori o novim izvori-ma energije i sunčevoj energiji. U ondašnje vreme maltene nezamislivo.

Nasledili ste Gavrila Vučkovića 1987. na mestu glavnog urednika.Rukovodstvo BIGZ-a, izdavača Galaksi-

je, šest meseci je strpljivo čekalo da prihva-tim njihovu ponudu. U to vreme bio sam glavni urednik mesečnika Svet kompju-tera, jedan od trojice osnivača, jedini koji nije najmanje znao o računarima od svih ostalih, ali s pozamašnim poznavanjem zbivanja u nauci.

Galaksiju sam uveliko zavoleo, kao što prva ljubav voli, i poziv da postanem njen glavni urednik doživeo sam kao vrhunac svoje novinarske karijere. Zvanje koje su mnogi izjednačavali s položajem direktora instituta. Nije me zanimalo kolika će biti moja plata, jedina dva uslova glasila su: da se honorari povećaju za 300 odsto, a lični dohodak zaposlenima za 200, ukoliko Ga-laksija pod mojim rukovodstvom počne da zarađuje. Predložili su mi da promenim celu redakciju, da dovedem nove ljude, ali

ja sam to odbio. Pošto sam počeo kao sport-ski novinar, rekao sam da je bolje da zame-ne trenera ako nešto ne ide nego ceo tim. Rukovali smo se i ja sam se upustio u bitku da spasem Galaksiju koja je godinama pra-vila gubitke.

Za manje od dve godine časopis je počeo da zarađuje od prodaje i oglasa, ali rukovod-stvo izdavača nije održalo obećanje i ja sam 1989. godine dao ostavku.

Galaksija je bila veoma poznata po naslovnim stranama zbog kojih je časopis, deceniju nakon zatvaranja, završio i na poznatom svetskom portalu koji se bavi naučnim tema-ma. Ko je osmišljavao naslovnice koje su često prelazile iz nauke u

TAMO GDE DRŽAVA NIJE

SPREMNA DA VIŠE ULAŽE

U NAUKU I OBRAZOVANJE

I DA IM SE PREDANO

POSVETI, NAUKE NEMA

42 EKSKLUZIVNO

su u ono vreme bili zainteresovaniji za nauku nego danas?Decenije druženja s naučnicima nauči-

le su me da ne dajem odokativne procene. Kao dugogodišnji novinar, međutim, oba-vezan sam da odgovorim na pitanje.

Pre svega, Galaksija je bila jedna i jedi-na, mislim da su je mladi smatrali prozo-rom u novi svet, putokazom u svetlu buduć-nost. S te tačke gledišta, mislim da su se više zanimali za nauku. Tada se ona popularizo-vala i u osnovnim i u srednjim školama, svi su se utrkivali da je približe mladima; pre svega jer je Savez komunista propovedao da je nauka izuzetno važna za izgradnju so-cijalizma. Bila je, svakako, više uvažavana.

Danas postoji veliki broj izvora infor-macija, veoma je tanak sloj junoša želj-nih znanja i obrazovanja. Č ini mi se da je manje zaljubljenika u nauku, jer uveliko pretežu oni koji uzore nalaze u lakoj zabavi i petparačkim napisima.

Ko je kriv za to?Društvo, država u celini. Tamo gde dr-

žava nije spremna da više ulaže u nauku i obrazovanje i da im se predano posveti, nauke nema. Srbija, nažalost, nedovoljno izdvaja iz budžeta, u čemu dobrano zaosta-je za svetom, a privatnim kompanijama ni na kraj pameti to nije. Zašto? Zato što na ov-dašnjem tržištu opstaju bez tog, u njihovom viđenju, suvišnog troška.

Kako biste ocenili trenutno stanje u nauci?Najveća bolest savremene Srbije jeste

neznanje koje je, zajedno sa beznađem, strahoviti opijum za narod – da se poigram marksističkom metaforom o religiji – po-gubniji od svake droge. Nova Galaksija i ja pokušavamo da se izborimo s time. Kada mlade ljude ubijete u pojam, život im za-činite glupostima, neko mora da ponudi nadu. I to je naš cilj.

Koji su glavni problemi u srpskoj nauci?U srpskoj nauci postoje dve pojave koje

se susreću na vrlo neobičan način. S jedne strane imate privid – primer za to je čuvena Šangajska lista – da naša nauka ide veoma ozbiljno uzlaznom linijom. S druge strane, kada malo bolje zagrebete, ispod te pozlate vidite da je pretežni deo srpske nauke u oz-biljnom zaostatku jer se ne meri sa svetom, i otuda sve te opasne pojave – plagiranje, lažni doktorati i pojačani odliv mozgova. Tri maltene neizlečive bolesti koje će je, ne

budu li korišćeni jaki lekovi, umrtviti, čak usmrtiti.

Odliv mozgova je uvek aktuelna tema, koliko on utiče na srpsku naučnu zajednicu?Odliv mozgova je u Srbiju očito pošast

kojom se niko temeljno ne bavi. Ne prime-ćujem da se iko, pogotovo u vlasti, previše uzbuđuje zbog toga. Upravo su se navršile tri decenije od mojeg intervjua sa akade-mikom Ivom Šlausom, u kojem se prvi put javno – naravno posle odobrenja komuni-sta – progovorilo o odlivu mozgova, rak-rani današnje srpske nauke.

Srbija danas ima isti broj istraživača u rasejanju i u matici – oko 12.000. Ako biste uporedili njihove naučne biografije, odgovorno tvrdim da su napolju naši bolji naučnici.

Šta je razlog tome? Bolji uslovi za rad?I bolji uslovi. Ali su tamo naučnici prevas-

hodno izloženi konkurenciji, legendarnom pritisku „objavi ili nestani‘‘. Ko ne publikuje svoje nalaze u časopisima, za mnoge ov-dašnje istraživače ozloglašene SCI liste, taj ne postoji na svetskoj naučnoj mapi. Kao u fudbalu: ili igraš ili ne igraš u Ligi šampiona.

Jedna od ovdašnjih najvećih pogrešaka jeste što se znanje i novac naučnika pore-klom iz Srbije, od kojih su mnogi na dobrim pozicijama u inostranim kompanijama, in-stitutima i na fakultetima, ne koristi. Dese-tine vrhunskih su mi poverili da ne žele da sarađuju sa našom državom, jer su izgubili poverenje u nju.

U prethodnom broju Originala bavili smo se „lošom“ naukom i fabrikovanjem rezultata istraživa-nja. Koliko je to rasprostranjeno u Srbiji?I jedno i drugo ozbiljno šteti našoj nauci.

Neustrašivi starogrčki junak Ahil imao je samo jedno ranjivo mesto – petu. A srpski naučnici? Najmanje deset, a možete sami još koje pribrojati:

1. Nepotizam ili nećaštvo – zapošljavanje svoje dece, rođaka i prijatelja na fakulteti-ma.

2. Unapređenje poslušnika – u naučna zvanja se prilično često ne biraju najbolji na redovnim i doktorskim studijama.

3. Potpisivanje prijatelja, kolega i sarad-nika ispod naučnih članaka: po načelu – ja tebi, ti meni.

4. Prepisivanje (plagiranje) je u zama-

naučnu fantastiku?U moje vreme to su bila dvojica vrsnih

primenjenih umetnika, Dobrilo Doca Ni-kolić i Dušan Duća Mijatović. Gotovo da se nisam mešao u njihova ostvarenja, osim što smo podrobno i smotreno razmotrili novi prelom ili dizajn i, svakako, novo zaglavlje.

Malo ljudi zna da je Galaksija iznikla iz naučnofantastičnog časopisa Kosmoplov koji su pokrenuli Gavrilo Vučković i Tana-sije Gavranović. Naučna fantastika je za-ludela tadašnju Jugoslaviju. Isti dvojac je kasnije uspešno predvodio Galaksiju.

Ja sam iz dnevnih novina došao sa iz-brušenim smislom za naslove, jer su se u tome utrkivale Večernje novosti i Politika ekspres. Na odlične naslove iz Večernjih novosti često nam je na studijama žurna-listike ukazivao prof. dr Sergije Lukač, bez sumnje najbolji i najobrazovaniji naš po-sleratni novinar. Mi smo uvežbavali da ih, kako se to kaže, hvatamo u letu. Morali smo da pišemo kratko, uzbudljivo i zanimljivo, za pisaću mašinu smo sedali, barem mi sportski novinari, s napisanim naslovom koji je izražavao suštinu poruke čitaocu.

Već smo pomenuli da je Galaksija bila jedini i neprevaziđeni časo-pis koji je pratio naučna zbivanja. Kakav je bio njen uticaj u tadašnjoj Jugoslaviji?Veliki, čak presudan u pojedinim doga-

đajima. Dovoljno je reći koja su imena pi-sala za Galaksiju. U naučnom savetu su se-deli akademici i profesori. Mnogo ih je bilo da bih ih se u ovom času setio, ali pomenuću akademika Tatomira Anđelića, univerzitet-ske profesore Ivana Draganića, Branka La-lovića, Vladimira Ajdačića, Dragana Usko-kovića, koji je prvi u Jugoslaviji progovorio o nanotehnologijama. Galaksiju je čitao predsednik Srpske akademije nauka Pavle Savić i rado se odazivao da za nju govori, tako sam i ja s njim razgovarao povodom pet decenija otkrića fisije. Pisao je najveći stručnjak za naučnu fantastiku prof. dr Zoran Živković, urednik PC presa Dejan Ristanović, brojni hrvatski i slovenački au-tori. Tušta i tma znamenitih imena.

Č itali su je uglednici iz nauke, kulture i umetnosti, čak i političari. Za moga zema-na dva-tri puta je navratio nenadmašni srpski slikar Ljuba Popović, pa smo jednom zapodenuli temu nauka i umetnost. Za sve koji su nešto značili ili u nauci počinjali bilo je poželjno da se pojave u Galaksiji.

Mladi su bili redovni čitaoci, da li

43INTERVJU

MALO LJUDI ZNA DA JE GALAKSIJA

IZNIKLA IZ NAUČNOFANTASTIČNOG

ČASOPISA KOSMOPLOV KOJI SU

POKRENULI GAVRILO VUČKOVIĆ I TANASIJE

GAVRANOVIĆ. NAUČNA FANTASTIKA JE

ZALUDELA TADAŠNJU JUGOSLAVIJU

44 EKSKLUZIVNO

hu: pojedinci se ne libe da čak prepišu cela poglavlja članka ili knjige, a da ne navedu izvor.

5. Objavljivanje u ovdašnjim časopisima ili gostovanje na naučnostručnim skupovi-ma po obrascu – pozoveš me, pozovem te.

6. Štampanje knjiga i udžbenika bez te-meljnog udubljivanja u sadržaj.

7. Odobravanje teza za doktorate s tema-ma koje su nepotrebne ili su jedva potrebne društvenoj zajednici.

8. Predstavljanje u javnim glasilima na-učnika s gotovo nikakvim ili malenim na-učnim učinkom. Veoma rašireno u društve-nim i humanističkim naukama.

9. Nesrazmera između prirodnjaka i društvenjaka u učešću u budžetskom kola-ču. Prirodnjaci i tehnolozi čine neznatan deo naučne zajednice Srbije, iako su oni lokomotiva i u istraživanjima, i u obrazova-nju, i u privređivanju.

10. Neobuzdano nicanje privatnih fakul-teta i univerziteta, a Srbija nema dovoljno priznatih naučnika ni za postojeće državne visokoškolske ustanove.

Vama pripisuju veliku ulogu u proboju Univerziteta u Beogradu na Šangajsku listu. Zašto je ona toliko važna?Molim da to prihvatite kao mišljenje ne-

kadašnjeg rektora Univerziteta u Beogradu i sadašnjeg predsednika AINS-a, prof. dr Branka Kovačevića, koji je to više puta jav-no izrekao, pa i nedavno na predstavljanju Nove Galaksije u RTS-u, kao drugi govor-nik, posle akademika Vladimira Kostića, predsednika SANU. Na njegov predlog uvršćen sam u Šangajsku komisiju, kao je-dini novinar. Ostali su akademici i redovni profesori.

Zasluga se očituje u tome što sam, prvi u nas, u članku koji je na Božić 2005. osvanuo u Politici, obznanio da najveće srpsko sve-učilište nije među 500 odabranih u svetu! Narodski rečeno, prvi sam kukuriknuo, a nisam završio u loncu. Nakon toga sam objavio tridesetak članaka, intervjua i kolu-mni u kojima sam prilično oštro i jetko upo-zoravao da se ova visokoškolska ustanova neizostavno mora pojaviti u pomenutom razvrstavanju po vrednosti. I to se, na moje veliko uzbuđenje, dogodilo u ponoć 15. av-gusta 2012. godine po našem vremenu.

Već sutradan sam ispio čašu prepunu žuči kada je na stranicama lista u kojem sam proveo maltene četiri decenije i uteme-ljio naučnu rubriku, nezasluženo osvanuo tuđi tekst. U knjizi Srbija do Šangaja i na-

zad napisao sam da ju je sustigla „duga šan-gajska senka‘‘. To je, samo da znate, najveći uspeh srpske nauke još od osnivanja Velike škole. Srbija se već petu godinu zaredom baškari u svojevrsnoj ligi šampiona znanja, koju podjednako uvažavaju i na Istoku i na Zapadu. Šangajska lista postoji od 2003. i svake godine ocenjuje oko 22.000 univer-ziteta iz celog sveta. Zar vam samo to nije dovoljan pokazatelj njene važnosti?

Ima li nade za srpsku nauku? Na koji način možemo da je unapred-imo?Bez nauke i visokog obrazovanja Srbiji

doslovce nema spasenja. Možemo trubiti u svakojake trube, prvo i poslednje slovo az-buke srpske budućnosti jeste – N(auka). Ko to ne vidi, slep je kod očiju. Ali svedoci smo gromoglasnog ćutanja povodom najvećeg uspeha naše nauke i visokog obrazovanja, uvršćenja Univerziteta u Beogradu na najcenjeniju Šangajsku listu. Koliko je članaka tim povodom objavljeno, koliko je sati televizijskog i radijskog programa tome posvećeno? Eto zadatka za mlade novinare!

A prošle godine, kada se naša najstarija obrazovna ustanova ispela za dvestotinak mesta više u poređenju s 2012, gotovo se niko nije oglasio!

Nauka se unapređuje većim ulaganjem novca i strožim odabirom budućih naučnika. Po svetskim, a ne po srpskim merilima. Krilatica mora da glasi: „Svetsko a srpsko!“ A ko kod nas hoće nauku? Hoće-mo – viču uglas i političari i naučnici. Prvi misle na zaluđivanje birača, drugi na oču-vanje svojih položaja. Za utehu prvima, akademik Zoran Kovačević piše: „Dok je nauka sfera znanja, politika je sfera uvere-nja.“ I jedni i drugi, u suštini, onemogućuju napredak nauke koja, ako je prava, očas po-kaže da je neko društvo samo obuklo „novo odelo“. Car je, dakle, go golcijat!

Ko su srpski naučnici na koje treba obratiti pažnju?Izrekao sam se da najbolji odlaze, i bojim

se, s kartom u jednom smeru, kako sam to davno krstio. Ali zadivljujuće je da sva-koga časa pristižu novi poletarci koji, čim stasaju, napuste Srbiju. Pretražite pažljivo sajtove elitnih inostranih univerziteta, in-stituta i kompanija. Samo iz Matematičke gimnazije, jedne od najboljih srednjih škola u svetu, a po osvojenim medaljama svakako najuspešnije, imate oko 500 doktora nauka izvan matice! Najblistavije sija ime Teodo-ra fon Burga koji je jedini do sada osvojio četiri zlatne kolajne na matematičkim olimpijadama.

Kada biste morali da izdvojite jed-nog naučnika, našeg ili inostranog, ko bi to bio?Pretpostaviću da odgovor, svakako, zna-

te. To je čovek izvan vremena, kako je na-pisala na koricama svoje knjige Margaret Č ejni. Verovatno poslednji izdanak rene-sansnog duha, Leonardu da Vinčiju u mno-go čemu sličan. Raskošni mislilac, blistavi naučnik, nenadmašni izumitelj i smeli pre-duzetnik.

Sudbina ga je štedro obdarila i surovo kaznila. Najmanje deset puta drugima je uručeno nobelovsko odličje za suštinske uvide u najveće tajne prirode koje je on prvi rastumačio. Pre svih Nikola Tesla je opisao: elektron, radio-vezu, rendgenske zrake, radar, elektronski mikroskop, akcelerator čestica i linearni akcelerator, kosmičke zrake, indukovanu radioaktivnost, laser i integrisano kolo.

Retko koji istraživač imao je toliko ne-zaobilaznih otkrića i zadivljujućih uvida, ali su slatke plodove ubirali drugi. Najveću nepravdu iskusio je kada su nobelovskim počastima okitili Guljelma Markonija za izumevanje radija (prva radio-veza u sve-tu), iako ga je „lički Prometej“ deceniju ra-nije osmislio i iskušao. U to vreme Italijan je išao u srednju školu. Nepravda je isprav-ljena, ali nije u celosti: Vrhovni sud SAD presudio je 1943. da je Srbin „otac radija“, Nobelov komitet ostao je nem!

Biće dete oluje ili svetlosti, prepirale su se te olujne noći 10. jula 1856. kada je došao u naš svet porodilja i primalja. Majka s kojom je do njene smrti nevidljivom pupčanom vrpcom ostao povezan, ispravno je predo-setila. Rodila je budućeg „oca elektriciteta“ koji je kao dečak sanjario da osvetli ceo svet. Učinio je to svojom naizmeničnom strujom poistovetivši – i u ovozemaljskom i u ono-stranom smislu – noć i dan. Dva prapočela stvaranja sveta. Nije li se time zamerio bo-govima? ®

NAJVEĆA BOLEST SAVREMENE

SRBIJE JESTE NEZNANJE KOJE JE,

ZAJEDNO SA BEZNAĐEM, STRAHOVITI

OPIJUM ZA NAROD – DA SE POIGRAM

MARKSISTIČKOM METAFOROM O

RELIGIJI – POGUBNIJI OD SVAKE DROGE