eksterni sektor 07 -...

EKSTERNI SEKTOR 07

89

Eksterni sektor

U periodu januar-septembar 2017. godine zabilježeno je smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa. Prema preliminarnim podacima, deficit tekućeg računa iznosio je 385,8 miliona eura ili 9,2% manje u poređenju sa istim periodom 2016. godine. Smanjenje deficita tekućeg računa rezultat je po-većanja suficita na računu usluga (zahvaljujući prihodima od turizma i transporta), kao i pozitivnih kretanja na računima primarnog i sekundarnog dohotka usljed rasta doznaka iz inostranstva. U po-smatranom periodu eksterni sektor karakteriše i povećanje neto priliva na finansijskom računu u od-nosu na 2016. godinu. Finansiranje deficita tekućeg računa u 2017. godini se uglavnom obezbjeđuje iz neto stranih direktnih investicija, koje su za 10,6% veće u odnosu na isti period 2016. godine.

Prema preliminarnim podacima, deficit na računu roba u periodu januar-septembar 2017. godine iznosio je 1,4 milijarde eura37 ili 6,9% više nego u prethodnoj godini. Ukupan uvoz roba iznosio je 1,6 milijardi i bio je za 8,1% veći nego u istom periodu 2016. godine, kao posljedica povećanja uvoza nafte i naftnih derivata, električne energije i proizvoda od nemetalnih minerala. Ukupan izvoz roba iznosio je 275,6 miliona eura, što predstavlja povećanje od 14,9%. Najveći uticaj na rast izvoza imalo je pove-ćanje izvoza mineralnih ruda i otpadaka, ostalih transportnih sredstava i opreme i obojenih metala.

U posmatranom periodu u međunarodnoj razmjeni usluga ostvaren je suficit u iznosu od 807,9 mi-liona eura, što je za 8,8% više nego 2016. godine. Takvo kretanje rezultat je povećanja prihoda od putovanja-turizma i transporta. Ukupni prihodi od usluga iznosili su 1,2 milijarde eura (povećanje od 8,4%), dok su istovremeno ostvareni rashodi od 377,2 miliona eura. Povećanje rashoda od 7,7% u odnosu na prethodnu godinu posljedica je većeg odliva po osnovu transporta i ostalih poslovnih uslu-ga. U posmatranom periodu obim razmjene usluga iznosio je 1,6 milijardi eura i za 8,2% je veći nego 2016. godine.

Na računu primarnog dohotka ostvaren je suficit u iznosu od 67,9 miliona eura, što je značajno više nego u istom periodu 2016. godine kada je iznosio 20,6 miliona eura. Takva kretanja rezultat su pove-ćanja prihoda po osnovu primarnih dohodaka za 7,6%, uz istovremeno smanjenje rashoda za 19,6%. Na računu sekundarnih dohodaka zabilježen je suficit u iznosu od 95,2 miliona eura, što je za 16,7% više nego u periodu 2016. godine, i rezultat je povećanja priliva doznaka iz inostranstva, kao i većeg povlačenje (korišćenja) sredstava iz EU fondova.

Na finansijskom računu u periodu januar-septembar 2017. godine zabilježen je rast neto priliva kapi-tala. Prema preliminarnim podacima, neto priliv stranih direktnih investicija iznosio je 311,7 miliona eura, što je u odnosu na isti period prethodne godine više za 10,6%. Zabilježeno je povećanje ulaganja u nekretnine i u formi interkompanijskog duga, dok je istovremeno ostvareno značajno manje po-vlačenje stranih direktnih investicija u poređenju sa 2016. godinom. Na računu portfolio investicija ostvaren je neto priliv od 13,6 miliona eura. U istom periodu na računu ostalih investicija ostvaren je neto odliv od 24,6 miliona eura, za razliku od prethodne godine kada je ostvaren neto priliv od 20,2 miliona eura. Kretanja na ovom računu karakteriše povećanje obaveza države i ostalih sektora (pri-vrede) po osnovu uzetih kredita, dok je kod banaka evidentirano smanjenje obaveza po ovom osnovu. Domaće banke su u periodu januar-septembar 2017. godine povećale svoje depozite u inostranstvu.

37 Podaci Monstata sa prilagođavanjima koje CBCG vrši u skladu sa metodologijom MMF-a (Balance of Payments Manual, Sixth edition, IMF, 2009). Podaci o uvozu i izvozu roba prikazani su po fob-u.

90

Centralna banka Crne Gore Makroekonomski izvještaj CBCG III kvartal 2017

Tabela 7.1

Platni bilans Crne Gore, u 000 eura38

R.br. Naziv stavke jan. - sept. 2016. jan. - sept. 2017. Promjena u %

1 TEKUĆI RAČUN -424.778 -385.824 -9,2

1.A SALDO ROBA I USLUGA -526.937 -548.843 4,2

1.A.a Robe -1.269.649 -1.356.762 6,9

1.A.a.1 Izvoz, f.o.b. 239.770 275.605 14,9

1.A.a.2 Uvoz, f.o.b. 1.509.418 1.632.367 8,1

1.A.b Usluge 742.712 807.919 8,8

1.A.b.1 Prihodi 1.092.981 1.185.095 8,4

1.A.b.2 Rashodi 350.269 377.176 7,7

1.B Primarni dohodak 20.623 67.860 229,1

1.B.1 Prihodi 188.610 202.923 7,6

1.B.2 Rashodi 167.988 135.063 -19,6

1.C Sekundarni dohodak 81.536 95.160 16,7

1.C.1 Prihodi 132.447 149.051 12,5

1.C.2 Rashodi 50.911 53.891 5,9

2 KAPITALNI RAČUN 818 0

2.A Prihodi 825 0

2.B Rashodi 7 0

SALDO TEKUĆEG I KAPITALNOG RAČUNA -423.960 -385.824 -9,0

3 FINANSIJSKI RAČUN, neto -194.720 -312.853 60,7

3.A Neto povećanje finansijske aktive 42.882 107.267 150,1

3.B Neto povećanje obaveza 237.602 420.120 76,8

3.1 Direktne investicije, neto (=aktiva-obaveze) -281.891 -311.688 10,6

3.1.1 Neto povećanje finansijske aktive -174.421 13.690

3.1.2 Neto povećanje obaveza 107.470 325.379 202,8

3.2 Portfolio investicije, neto (=aktiva-obaveze) 2.715 -13.624

3.2.1 Neto povećanje finansijske aktive 43.328 875 -98,0

3.2.2 Neto povećanje obaveza 40.612 14.499 -64,3

3.3 Finansijski derivati, neto (=aktiva-obaveze) 0 0

3.3.1 Neto povećanje finansijske aktive 0 0

3.3.2 Neto povećanje obaveza 0 0

3.4 Ostale investicije, neto (=aktiva-obaveze) -20.181 24.632

3.4.1 Neto povećanje finansijske aktive 69.339 104.874 51,2

3.4.2 Neto povećanje obaveza 89.520 80.242 -10,4

3.5 Rezerve CBCG 104.636 -12.172

4 NETO GREŠKE I OMAŠKE (3-2-1) 229.241 72.971

Izvor: CBCG

38 Podaci platnog bilansa Crne Gore objavljeni u skladu sa novom metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje-BPM6).

91

Eksterni sektor

7.1. Tekući i kapitalni račun platnog bilansa

Prema preliminarnim podacima, na tekućem ra-čunu platnog bilansa u periodu januar-septem-bar 2017. godine zabilježeno je smanjenje defici-ta. Ostvarena su pozitivna kretanja na računima usluga, primarnih i sekundarnih dohodaka. Os-tvareni suficit na podračunima usluga, primar-nih dohodaka i sekundarnih dohodaka doprinio je ublažavanju spoljnotrgovinskog deficita.

7.1.1 Robna razmjena39

U periodu januar-septembar 2017. godine, prema preliminarnim podacima Monstata, ukupna rob-na razmjena Crne Gore sa inostranstvom iznosila je 2 milijarde eura, što ukazuje na rast od 9,4% u poređenju sa istim periodom 2016. godine. Do povećanja robne razmjene došlo je kao rezultat istovremenog rasta izvoza i uvoza roba, što je re-zultiralo većim spoljnotrgovinskim deficitom.

Ukupan izvoz roba, prema preliminarnim poda-cima Monstata, iznosio je 272,7 miliona eura, što predstavlja rast od 17,8%, dok je uvoz iznosio 1,7 milijardi eura ili 8,2% više nego u istom periodu 2016. godine. U strukturi izvoza roba dominiraju obojeni metali, mineralne rude i otpaci, pluta i drvo, kao i električna energija, dok kod uvoza do-miniraju nafta i naftni derivati, drumska vozila i električne mašine, aparati i uređaji. Povećanju izvoza najviše su doprinijele dvije podkategorije u strukturi izvoza: mineralne rude i otpaci me-tala, kao i ostala transportna sredstva i oprema.

U strukturi izvoza prema SMTK40 najviše je izve-zeno proizvoda svrstanih prema materijalu koji čine 28,2% ukupnog izvoza, zatim sirovih mate-rija osim goriva (27,7%) i mineralnih goriva i ma-ziva (12,9%). U okviru kategorije proizvodi svr-stani prema materijalu najzastupljeniji su oboje-ni metali (aluminijum) u iznosu od 52,9 miliona

39 Metodološke napomene: Podaci o spoljnoj trgovini u platnom bilansu Crne Gore prikazani su po specijalnom siste-mu trgovine. CBCG vrši prilagođavanje podataka dobijenih od Monstata za potrebe platnog bilansa u skladu sa metodologijom MMF-a (Balance of Payments Manual, Sixth edition, IMF, 2009). Podaci o uvozu i izvozu roba prikazani su po fob-u.

40 Standardna međunarodna trgovinska klasifikacija

Struktura tekućeg računa, u 000 eura

Pokrivenost uvoza izvozom u periodu 2005.- januar-septembar 2017. godine

Grafik 7.1

Grafik 7.2

Izvor: CBCG

Izvor: Monstat

92


eura, i gvožđe i čelik u iznosu 13,1 milion eura. Cjelokupna kategorija je zabilježila rast izvoza od 13,8%. Izvoz kategorije sirove materije osim goriva bilježe rast od 46,7% a najveći udio imaju podkate-gorije mineralne rude i otpaci metala (49,5 miliona eura) i pluta i drvo (20,7 miliona eura). Izvoz kate-gorije mineralna goriva i maziva povećan je za 3,4%, a najveći udio u ovoj kategoriji pripada električnoj energiji (19,6 miliona eura) i nafti i naftnim derivatima (12,8 miliona eura).

Tabela 7.2

Struktura izvoza roba januar-septembar 2017. godine, u 000 eura

jan.-sept. 2016 jan.-sept. 2017 Promjena (%) Učešće

0 Hrana i žive životinje 18103,6 18593,0 2,7% 6,8

1 Piće i duvan 13273,4 11955,8 -9,9% 4,4

2 Sirove materije, osim goriva 51527,5 75568,7 46,7% 27,7

3 Mineralna goriva i maziva 33928,3 35068,8 3,4% 12,9

4 Životinjska i biljna ulja i masti 391,6 378,3 -3,4% 0,1

5 Hemijski proizvodi 12784,6 12485,2 -2,3% 4,6

6 Proizvodi svrstani po materijalu 67606,2 76962,7 13,8% 28,2

7 Mašine i transportni uređaji 20461,4 33439,6 63,4% 12,3

8 Razni gotovi proizvodi 8493,8 8266,7 -2,7% 3,0

9 Proizvodi i transakcije, nigdje nepomenuti 4950,0 0,0 0,0% 0,0

UKUPNO: 231520,40 272718,68 17,8% 100,00

Izvor: Monstat

Postoji značajan prostor i potreba crnogorske ekonomije za jačanjem izvoznog sektora. Iako je ukupan izvoz povećan, određene kategorije su zabilježile značajan rast i mogu imati značajnu ulogu u obnovi izvoza i konkurentnosti u narednom periodu. Neke od podkategorija čiji je izvoz povećan su: mineral-ne rude i otpaci metala, ostala transportna sredstva i opreme, mašine i transportni uređaji. Potencijal u izvozu proizvoda drvne industrije je značajan, i potrebno ga je dalje unaprijediti. Neophodno je i podsticati priliv SDI u proizvodne djelatnosti, a naročito proizvodnju za izvoz i nastaviti sa finansij-skom i nefinansijskom podrškom izvoznicima.

Ukupan uvoz roba u periodu januar-septembar 2017. godine, prema preliminarnim podacima Mon-stata, iznosio je 1,7 milijardi eura, što predstavlja povećanje od 8,2% u poređenju sa istim periodom 2016. godine. U uvozu dominiraju mašine i transportni uređaji (21,9%), proizvodi sektora hrana i žive životinje (18,9%) i proizvodi svrstani prema materijalu (17,7%). U okviru kategorije mašine i transpor-tni uređaji najviše je uvezeno drumskih vozila u iznosu od 115,8 miliona eura, kao i električnih mašina i aparata u iznosu od 67,5 miliona eura. Uvoz hrane i živih životinja iznosio je 317,6 miliona eura, što predstavlja rast od 6,2%. U okviru ove kategorije najzastupljeniji su: meso i prerade od mesa u iznosu od 74,5 miliona eura i povrće i voće u vrijednosti od 51,5 miliona eura.

Posmatrano po kategorijama SMTK, povećanju uvoza u periodu januar-septembar 2017. godine najvi-še je doprinio rast uvoza podkategorija: nafta i naftni derivati za 30,6 miliona eura, električna energija za 25 miliona eura, kao i podkategorija proizvodi od nemetalnih minerala za 19,2 miliona eura. Naj-veći pad u uvozu roba zabilježile su podkategorija pogonske mašine i uređaji, kao i električne mašine i uređaji. Uvoz nafte i naftnih derivata iznosio 129,1 milion eura (rast od 31,1%), dok je kod uvoza elek-trične energije zabilježen rast za 71,8% u odnosu na prethodnu godinu.

93

Eksterni sektor

Osim izvoza, neophodno je popraviti i strukturu uvoza. Uvoz bi trebao više da ide u pravcu uvoza opreme i mašina koje bi se koristile u investicione svrhe, a manje u pravcu uvoza robe namijenjene širokoj potrošnji.

Tabela 7.3

Struktura uvoza roba januar -septembar 2017. godine, u 000 eura

jan.-sept. 2016.

jan.-sept. 2017. Promjena Učešće (u %)

0 Hrana i žive životinje 299022,7 317568,7 6,2% 18,9

1 Piće i duvan 57019,4 64067,2 12,4% 3,8

2 Sirove materije, osim goriva 26847,5 31146,1 16,0% 1,9

3 Mineralna goriva i maziva 139949,0 196663,7 40,5% 11,7

4 Životinjska i biljna ulja i masti 10410,6 10460,9 0,5% 0,6

5 Hemijski proizvodi 149923,2 168749,3 12,6% 10,0

6 Proizvodi svrstani po materijalu 250606,8 297967,9 18,9% 17,7

7 Mašine i transportni uređaji 402217,5 368245,6 -8,4% 21,9

8 Razni gotovi proizvodi 215219,9 226165,9 5,1% 13,5

9 Proizvodi i transakcije, nigdje nepomenuti 2758,6 4,4 -99,8% 0,0

UKUPNO: 1553974,98 1681039,72 8,2% 100,00

Izvor: Monstat

Kada govorimo o izvozu po regionima, u periodu januar-septembar 2017. godine glavni spoljnotr-govinski partner Crne Gore su zemlje CEFTA grupacije gdje je izvezeno 39,6%, zatim slijede zemlje EU sa 35,7%, EFTA (1,1%) i ostale zemlje sa 23,6%. Najviše roba uvozi se iz EU (47,4%), zatim CEFTA (32,2%), EFTA (1,2%) i ostale zemlje (19,2%). Pojedinačno najveći partneri u izvozu su: Srbija (45,7 miliona eura), Bosna i Hercegovina (34 miliona eura) i Hong Kong (23,7 miliona eura). U uvozu na prvom mjestu je Srbija (376,3 miliona eura), zatim slijede Kina (151,4 miliona eura) i Njemačka (138,9 miliona eura).

Struktura izvoza i uvoza roba u periodu januar –septembar 2017. godine, po zemljama

Grafik 7.3

Izvor: Monstat

94


7.1.2. Usluge

U međunarodnoj razmjeni usluga ostvaren je pozitivan trend. U periodu januar-septembar 2017. godi-ne ukupan obim razmjene usluga iznosio je 1,6 milijardi eura, što je za 8,2% više nego u istom periodu prethodne godine. Na računu usluga u posmatranom periodu ostvaren je suficit u iznosu od 807,9 mi-liona eura, što je za 8,8% više u odnosu na isti period 2016. godine. Ukupni prihodi od usluga iznosili su 1,2 milijarde eura ili 8,4% više u odnosu na isti period prethodne godine. Najveći prihodi ostvareni su u oblasti putovanja-turizma 859 miliona eura, transporta 192,2 miliona eura i ostalih poslovnih usluga 49,7 miliona eura. Takva kretanja rezultat su povećanja prihoda od turizma i transportnih usluga.

Rashodi od usluga u periodu januar-septembar 2017. godine iznosili su 377,2 miliona eura i bili su veći za 7,7% u odnosu na prethodnu godinu. U strukturi rashoda najveće učešće imaju rashodi ostvareni po osnovu transporta od 42,8% tj. 161,6 miliona eura. Rashodi ostvareni po osnovu osta-lih poslovnih usluga iznosili su 78,1 milion eura, i njihovo učešće u ukupnim rashodima je 20,7%. U okviru ostalih poslovnih usluga najveći rasho-di su ostvareni po osnovu profesionalnih i kon-salting usluga 48,4 miliona eura i raznovrsnih tehničkih, trgovinskih i ostalih poslovnih usluga 24,5miliona eura.

Na računu transportnih usluga u posmatranom periodu ostvaren je suficit u iznosu od 30,6 mi-liona eura, što je u odnosu na prethodnu godinu manje za 28,2%. Transportni prihodi su iznosili 192,2 miliona eura i bili su veći za 9,2%, što je rezultat povećanja prevoza robe i putnika u me-đunarodnom saobraćaju. Najveći prihod ostva-ren je u vazdušnom saobraćaju 51 milion eura, i bio je veći za 4,3% u odnosu na 2016. godinu. U oblasti pomorskog saobraćaja ostvareni su priho-di u iznosu od 41,7 miliona eura i veći su za 7,4%, dok su prihodi u drumskom saobraćaju iznosili 36,3 miliona eura. Prihodi u oblasti željezničkog saobraćaja iznosili su 6,2 miliona eura, što je za 27,1% više u poređenju sa prethodnom godinom.

Ukupni transportni rashodi iznosili su 161,6 mi-liona eura i veći su za 21,1% u odnosu na isti pe-riod 2016. godine. Najveći rashodi ostvareni su u oblasti drumskog saobraćaja, prenosa električne

energije i vazdušnog saobraćaja. U oblasti drumskog saobraćaja rashodi su iznosili 66,3 miliona eura i bili su veći za 1,7% u odnosu na isti period prethodne godine, dok su rashodi u oblasti vazdušnog saobraćaja iznosili 32,5 miliona eura i bili su veći za 26,6%.

Struktura prihoda od usluga u periodu januar-septembar 2017. godine

Struktura rashoda od usluga u periodu januar-septembar 2017. godine

Grafik 7.4

Grafik 7.5

Izvor: CBCG

Izvor: CBCG

95

Eksterni sektor

U periodu januar-septembar 2017. godine procijenjeni prihodi od putovanja-turizma zabilježili su rast, što je rezultat povećanja broja dolazaka i noćenja stranih turista i sve veće atraktivnosti naše zemlje na emitivnim tržištima. Investicije u oblasti turizma unaprijedile su kvalitet turističke ponude, a samim tim dovele i do povećanja prihoda u turizmu. Procijenjeni prihodi u oblasti putovanja-turizma iznosili su 859 miliona eura, što je doprinijelo ostvarenju suficita na ovom podračunu od 816,9 miliona eura ili 7,8% više u odnosu na prethodnu godinu. Povećanje prihoda od stranih turista u ovoj godini značajno doprinosi ublažavanju spoljnotrgovinskog deficita na tekućem računu platnog bilansa.

Ukupni prihodi po osnovu građevinskih usluga iznosili su 23,7 miliona eura ili 9,4% više u odnosu na isti period 2016. godine. Takva kretanja rezultat su povećanja vrijednosti izvršenih građevinskih ra-dova u odnosu na isti period 2016. godine. Istovremeno, rashodi po osnovu angažovanja nerezidenata u oblasti građevinarstva u posmatranom periodu su iznosili 17,2 miliona eura i bilježe pad u odnosu na prethodnu godinu za 15,6%. U posmatranom periodu na računu građevinskih usluga ostvaren je suficit u iznosu od 6,6 miliona eura, dok je u istom periodu 2016. godine iznosio 1,4 miliona eura. Ostvarenju suficita na ovom računu doprinose investiciona ulaganja u rekonstrukciju infrastrukture, kao i izgradnja novih hotelskih kapaciteta.

Prihodi po osnovu ostalih poslovnih usluga iznosili su 49,7 miliona eura, od čega je najveći dio prihoda ostvaren po osnovu pružanja raznih poslovnih, profesionalnih i konsalting usluga u iznosu od 34,8 miliona eura. Rashodi po osnovu ostalih poslovnih usluga iznosili su 78,1 milion eura, što je rezulti-ralo ostvarenjem deficita na ovom računu u iznosu od 28,4 miliona eura, što je manje u poređenju sa istim periodom 2016. godine za 2,6%.

7.1.3. Primarni dohodak

Na računu primarnih dohodaka u periodu januar-septembar 2017. godine ostvaren je suficit u iznosu od 67,9 miliona eura, što je značajno više nego u istom periodu 2016. godine (20,6 miliona eura). U po-smatranom periodu zabilježeno je smanjenje rashoda, kao i povećanje prihoda po osnovu primarnih dohodaka što je rezultiralo povećanjem suficita.

Transportni prihodi u periodu januar-septembar 2017. godine, u 000 eura

Transportni rashodi u periodu januar-septembar 2017. godine, u 000 eura

Grafik 7.6 Grafik 7.7

Izvor: CBCG Izvor: CBCG

96


Prihodi ostvareni po osnovu primarnih dohoda-ka iznosili su 202,9 miliona eura, što je 7,6% više nego u istom periodu 2016. godine. Najveći dio prihoda čine kompenzacije zaposlenih u iznosu od 189,5 miliona eura, koje su se povećale za 5,3% u odnosu na prethodnu godinu. U posmatranom periodu došlo je do povećanja prihoda po osnovu dohotka od međunarodnih ulaganja od 55,4%, što je rezultat povećanja prihoda po osnovu na-plaćenih kamata. Prihodi po osnovu dohotka od međunarodnih ulaganja iznosili su 13,4 milio-na eura, od čega se na naplaćene kamate odno-silo 12,6 miliona eura (povećanje za 4,7 miliona eura).

Rashodi po osnovu primarnih dohodaka u periodu januar-septembar 2017. godine iznosili su 135,1 milion eura, od čega se najveći dio odnosio na rashode po osnovu međunarodnih ulaganja i to 119 miliona eura, dok se 16,1 milion eura odnosilo na zarade nerezidenata zaposlenih u Crnoj Gori. Od ukupnih rashoda po osnovu međunarodnih ulaganja na otplatu kamata odnosilo se 90,5 miliona eura, što je za 28% više nego u istom periodu prošle godine. Odliv po osnovu isplaćenih dividendi iznosio je 28,4 miliona eura, što je manje nego u istom periodu 2016. godine kada je iznosio 82 miliona eura. Smanjenje odliva po osnovu isplaćenih dividendi je, i pored povećanja rashoda po osnovu otplate ka-mata, dovelo do toga da se ukupni rashodi po osnovu faktorskih dohodaka smanje za 19,6%.

7.1.4. Sekundarni dohodak

Suficit na računu sekundarnih dohodaka iznosio je 95,2 miliona eura, što je za 16,7% više u poređenju sa istim periodom 2016. godine. Povećanje suficita rezultat je značajno većeg povećanja prihoda od rashoda.

U periodu januar-septembar 2017. godine priliv po osnovu sekundarnih dohodaka u Crnu Goru iznosio je 149,1 milion eura ili 12,5% više u odno-su na isti period 2016. godine. U strukturi priliva 126,3 miliona eura odnosilo se na ostale sekto-re, a na sektor države 22,7 miliona eura. Prilivi u oba sektora su se povećali u odnosu na isti period 2016. godine, ali je rast priliva kod sektora drža-ve bio veći zbog povećanja priliva iz IPA fondova.

Od ukupnog priliva transfera ostalih sektora, po osnovu ličnih transfera iz inostranstva ostvareno je 92,8 miliona eura, što predstavlja rast od 11% u odnosu na isti period prethodne godine. Priliv po osnovu ostalih tekućih transfera bio za 6,5% veći i iznosio je 33,5 miliona eura (uključuje penzije i druga socijalna primanja). Priliv sekundarnih dohodaka kod sektora države povećao se za 5,3

Struktura prihoda po osnovu faktorskih dohodaka u periodu januar-septembar 2017.

godine.

Grafik 7.8

Izvor: CBCG

Kretanja na računu sekundarnih dohodaka, u 000 eura

Grafik 7.9

Izvor: CBCG

97

Eksterni sektor

miliona, kao rezultat rasta priliva po osnovu tekuće međunarodne saradnje, i iznosio je 22,7 miliona eura (30,8% više).

U periodu januar-septembar 2017. godine transferi u inostranstvo su iznosili 53,9 miliona eura, što je za 5,9% više u odnosu na prethodnu godinu, od čega se na sektor država odnosilo 7,2 miliona eura, dok se 46,7 miliona eura odnosilo na ostale sektore. Odliv novčanih sredstava po osnovu ličnih tran-sfera iznosio je 28 miliona eura ili 15,8% više nego u istom periodu prethodne godine, dok je odliv po osnovu ostalih tekućih transfera iznosio 18,8 miliona eura ili 2,4% više.

7.2. Finansijski račun

Prema preliminarnim podacima na finansijskom računu u periodu januar-septembar 2017. godi-ne ostvaren je neto priliv kapitala, što je rezultat ostvarenog neto priliva na računima direktnih i portfolio investicija, dok je na računu ostalih in-vesticija zabilježen neto odliv.

U periodu januar - septembar 2017. godine, pre-ma preliminarnim podacima, ostvaren je neto priliv stranih direktnih investicija u iznosu od 311,7 miliona eura, što je za 10,6% više u poređe-nju sa istim periodom 2016. godine. Ukupan pri-liv stranih direktnih investicija iznosio je 409,8 miliona eura, dok je istovremeno ostvaren odliv u vrijednosti od 98,1 milion eura.

U formi vlasničkih ulaganja ostvaren je priliv od 223,8 miliona eura, što čini 54,6% ukupno ostva-renog priliva. U strukturi vlasničkih ulaganja 117,1 milion eura se odnosilo na investicije u pre-duzeća i banke, dok je priliv po osnovu ulaganja u nekretnine iznosio 106,7 miliona eura. Priliv SDI u formi interkompanijskog duga iznosio je 177,3 miliona eura ili 43,3% ukupnog priliva.

Ukupan odliv stranih direktnih investicija u pe-riodu januar – septembar 2017. godine iznosio je 98,1 milion eura. Odliv po osnovu ulaganja re-zidenata u inostranstvo iznosio je 22,4 miliona eura, dok su povlačenja sredstava nerezidenata investiranih u našu zemlju iznosila 75,7 miliona eura.

Ukupan priliv po osnovu portfolio investicija u prvih devet mjeseci 2017. godine iznosio je 107,6 miliona eura, što je manje za 75% nego u istom periodu prethodne godine i rezultat je odsustva

Struktura finansijskog računa po kategorijama investicija, u 000 eura

Ukupan priliv stranih direktnih investicija, u hiljadama eura

Grafik 7.10

Grafik 7.11

Izvor: CBCG

Izvor: CBCG

98


zaduživanja države po osnovu emisije euroobve-znica u poređenju sa prethodnom godinom. In-vesticije u domaće hartije od vrijednosti iznosi-le su 56,2 miliona eura, pri čemu je ulaganje u vlasničke HOV iznosilo 22,9 miliona eura, dok je ulaganje u dužničke HOV iznosilo 27,3 mili-ona eura. Priliv po osnovu povlačenja sredstava uloženih u strane hartije od vrijednosti iznosio je 51,4 miliona eura. Ukupan odliv sredstava po osnovu portfolio investicija iznosio je 93,9 mili-ona eura, što je 78,3% manje nego u istom peri-odu 2016. godine. Kao rezultat ovakvih kretanja na računu portfolio investicija u periodu januar-septembar 2017. godine zabilježen je neto priliv u iznosu od 13,6 miliona eura.

Na računu ostalih investicija zabilježen je neto odliv u iznosu od 24,6 miliona eura. Kretanje na ovom računu karakteriše povećanje obaveza države i ostalih sektora po osnovu uzetih kredita, dok su ban-ke smanjile obaveze po ovom osnovu. Priliv po osnovu povlačenja kredita ostalih sektor (privreda i stanovništvo) je iznosio 152 miliona eura, što predstavlja pad od 45,7%, dok je odliv po osnovu otplate glavnice iznosio 133,8 miliona eura, što je smanjenje za 20,7%. U posmatranom periodu banke su po-većale depozite u inostranstvu za 168,2 miliona eura.

Na kraju septembra 2017. godine novčana sredstva Centralne banke na ino računima i u trezoru bila su manja za 12,2 miliona eura u odnosu na 31. decembar 2016. godine.

Struktura ukupnog priliva stranih direktnih investicija u periodu januar-septembar 2017.

godine

Grafik 7.12

Izvor: CBCG

eksterni sektor 07 -...

Documents