elektriČne osobinejezgra su suviše teška distorzija elektronskog oblaka. polarizacija nepolarnih...

ELEKTRIČNE OSOBINE

ELEKTRIČNE OSOBINE

• Nepolarni i polarni molekuli

• Polarizacija nepolarnih molekula

• Polarizacija polarnih molekula

Električne osobine atoma i molekula

uslovljavaju:

• pojavu dvojnog prelamanja svetlosti

• pojavu polarizacije rasejane svetlosti

• dielektrične osobine

• međumolekulske interakcije

• pravila izbora u spektroskopiji

Objašnjavaju se korišćenjem jednostavnih atomskih i

molekulskih modela.

ELEKTRIČNE OSOBINE




ATOM I ELEKTRIČNO POLJE

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

+

+

+

+

+

+

+

+

+

+

+ +

van električnog polja u električnom polju

POLARNI I NEPOLARNI MOLEKULI

nepolarni molekuli

centri + i – naelektrisanja

se poklapaju

polarni molekuli

centri + i – nalektrisanja

na izvesnom rastojanju

(dipolni momenat)

DIPOLNI MOMENTI

Polarnost molekula se izražava dipolnim momentom p:

Tipično, q je naelektrisanje elektrona 1,602·10-19 C, r je reda

1 Å = 1·10-10 m, dajući p = 1,602·10-29 Cm.

“Konvencionalna” jedinica za dipolni momenat je debaj:

1 D = 3,336·10-30 Cm

rqp

-q +q r

p

ELEKTRONEGATIVNOST

DIPOLNI MOMENTI VEZA I MOLEKULA

Dipolni momenti nastaju usled razlike u elektronegativnosti

atoma vezanih hemijskom vezom, tako da je moguće

svakoj vezi pripisati određeni dipolni momenat.

Ukupni momenat molekula je vektorska suma momenata

svih veza.

veza H-O H-N H-C C-Cl C-O C=O C-N CN

p / D 1,5 1,3 0,4 1,5 0,8 2,5 0,5 3.5

PRIMERI NEPOLARNIH MOLEKULA

Imaju rotacionu i ogledalsku simetriju.

PRIMERI POLARNIH MOLEKULA

Izgubili nešto od rotacione i ogledalske simetrije!

DIPOLNI MOMENTI VEZA I MOLEKULA

DIPOLNI MOMENTI

I PARCIJALNA NAELEKTRISANJA

i

iix xqp

222

zyx pppp pzp

yp

xp

Dp 2,3

ELEKTRIČNE OSOBINE




POLARIZACIJA MOLEKULA

Kod nepolarnih molekula, spoljašnje električno polje izaziva

razdvajanje centara + i – naeletrisanja i indukovanje dipola, koji

se orijentišu pod dejstvom polja.

Jezgra su suviše teška distorzija elektronskog oblaka.

POLARIZACIJA NEPOLARNIH MOLEKULA

Kada se nepolaran, izolovan molekul nađe

u spoljašnjem polju jačine F, u njemu se

indukuje dipol pi:

Polarizabilnost - sposobnost indukovanja dipolnog momenta u

molekulu koji je izložen dejstvu električnog polja. Jedinica:

Fpi

J

mC

mJ

mC

N

mC

CN

Cm 2222

//

POLARIZABILNOST

Polje duž z-ose može indukovati

dipol sa komponentama duž x i y osa.

Kod neizotropnih sredina polarizabilnost

zavisi od pravca dejstva polja.

Srednja polarizabilnost: zzyyxx

3

1

ZAPREMINSKA POLARIZABILNOST

Zapreminska polarizabilnost :

ima jedinicu zapremine m3, a njena vrednost je reda veličine

zapremine molekula.

Permitivnost vakuuma 0=8,854·10-12F/m.

04'

ELEKTRONSKA POLARIZABILNOST

He 0.20

H2O 1.45

O2 1.60

CO 1.95

NH3 2.3

CO2 2.6

Xe 4.0

CHCl3 8.2

CCl4 10.5 najveća

najmanja

jedinice:

(4o)10-30 m3

=1.11 x 10-40 C2m2J-1

p I RAZLIČITIH SUPSTANCIJA

Supstancija p / D ·1024 cm3

He 0,00 0,20

H2 0,00 0,82

N2 0,00 1,77

HCl 1,08 2,63

NH3 1,47 2,22

H2O 1,85 1,48

CH4 0,00 2,60

CH3Cl 1,01 4,53

CH2Cl2 1,57 6,80

CHCl3 1,01 8,50

CCl4 0,00 10,50

RELATIVNA PERMITIVNOST

Kada su naelektrisanja q1 i q2 na rastojanju r u vakuumu,

potencijalna energija interakcije iznosi:

Kada su ista naelektrisanja uronjena u neku sredinu, njihova

potencijalna energija se smanjuje:

gde je permitivnost sredine.

r

qqV 21

04

1

r

qqV 21

4

1


Relativna permitivnost (dielektrična konstanta) sredine:

Relativna permitivnost supstancije se meri poređenjem

kapaciteta kondenzatora sa i bez date sredine:

r ima veliku vrednost ako su molekuli sredine polarni i visoko

polarizabilni.

0

r

0C

Cr


r ima značajan uticaj na interakciju između jona u rastvoru.

Primer: r vode iznosi 75 na 25C, pa se energija Kulonove

iInterakcije smanjuje za blizu dva reda veličine u vodi u

odnosu na vrednost u vakuumu.

r ima veliku vrednost ako su molekuli sredine polarni i

visoko polarizabilni.


E0 – jačina polja u vakuumu kada je

površinsko naelektrisanje na pločama

kondenzatora .

E=E0/r – jačina polja u dielektriku

P/0 – jačina polja indukovanih dipola

dielektrika

P – polarizacija


P – polarizacija predstavlja

gustinu indukovanih dipola

pi – srednji indukovani dipolni

moment

N – broj molekula u jedinici

zapremine

NpP i


-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

+

+

+

+

+

+

+

+

+

+

0

0

PEE

00

03

PPEF

-

-

+

+

E0 - jačina polja u vakuumu

P/ 0 - jačina polja dijelektrika

P/(3 0) - jačina polja na površini sfere

10

00

0

r

r

EP

PE

PEE

3

)2(

3

)1(

3 00

rr

o

EEE

PPEF

Lokalno polje F koje deluje na svaki molekul:

3

)2(

/

rA

i

E

M

NFNNpP

POLARIZACIJA

10 rEP

)1(3

)2(

/0

r

rA EE

M

N

A

r

rm N

MP

03

1

2

1

MOZOTI-KLAUZIJUSOVA JEDNAČINA

Pm – molarna polarizacija nepolarne sredine [m3/mol]

Indukovana (distorziona polarizacija) PD.

'3

4

3

1

2

1

0

AA

r

r

m NNM

P

AED PPP

03

EAE

NP

03

AAA

NP

elektronska

polarizacija

atomska

polarizacija

PRIRODA SVETLOSTI

Svetlost je elektromagnetni

talas sa brzinom:

Električna komponenta elektromagnetnog zračenja

interaguje elektrostatički sa elektronima atoma i molekula

sredine kroz koju svetlost prolazi.

smc /1031 8

00

INTERAKCIJA SVETLOST – MATERIJA

Maksvelova elektromagnetna teorija

Da bi došlo do pomeranja jezgara (uvijanja ili istezanja veza u

molekulu) potrebna su polja manjih (odn. većih ) kada

identičnost između refrakcije i polarizacije važi.

Am NM

n

nP

0

2

2

3

1

2

1

2

nr

RPm

INDUKOVANA I DISTORZIONA POLARIZACIJA

EEAED PPPPP 05,0

iz indeksa prelamanja

primenom vidljive svetlosti

M

n

nPE

2

12

2

3

2

2

3

4'

3

4

2

1rNN

M

n

nP AAm

Merenjem n određuju se , , r polarnih i nepolarnih molekula.

Merenjem r određuje se r nepolarnih molekula.

POLARIZACIJA I REFRAKCIJA

PE se meri preko n idređenog vidljivom svetlošću

refrakcije veza i elektronskih grupa se izražavaju iz ekvivalenata

refrakcije:

HCCHHC RRRR 4

1

4

14

CHCHCHCHCCC RRRRRRRR2

16

2

3626

62

REFRAKCIJA JONA

Molarna refrakcija (samim tim i polarizacija) je aditivna veličina

za jedinjenja sa kovalentnim vezama, ali ne i za jedinjenja sa

jonskim vezama.

sba

XeKree

IBrlF

RRRRR

RRRRR

RRRR

CRKNLi

ArNH

CA:

N:

K:

ELEKTRIČNE OSOBINE




POLARIZACIJA POLARNIH MOLEKULA

Polarni molekuli zbog sastava

i geometrije imaju nesimetričnu

raspodelu naelektrisanja i

permanentni dipolni momenat.

van polja haotična raspodela dipola nema doprinosa ukupnoj

polarizaciji

u spoljašnjem polju dipoli orjentacionom polarizacijom (PO)

doprinose ukupnoj polarizaciji (zavisnost od F, p, T)

OD PPP

Spoljašnje polje može delimično orijentisati dipole:

doprinoseći ukupnoj polarizaciji sredine orijentacionom

polarizacijom PO.

Energija dipola p u električnom polju jačine F:

je ugao između vektora p i F.


F

cospFU

-

+


Deo od ukupnog broja molekula čije ose dipola zaklapaju uglove

između i +d, a koji su obuhvaćeni prostornim uglom d:

Uključivanjem polja jačine F deo molekula koji se orijentiše u

pravcu polja u meri u kojoj to dozvoljava srednja energija

termalnog kretanja:

p cos +

-

F

d

sinp

dAAddN sin2

dAedAedN kTpFkTU

F sin2/cos/

Ukupan broj molekula čija orijentacija u spoljašnjem polju

doprinosi polarizaciji sredine:

Momenat u pravcu polja:

Srednji moment kojim polarni molekuli doprinose polarizaciji

0

/cos )sin2( dAeN kTpF

F

F

F

N

pp

dpAepdNp kTpF

FF coscos /cos

0

/cos )sin2(cos dpAep kTpF

F



Srednji moment kojim polarni molekuli doprinose polarizaciji

Lanževenova funkcija: L(a) = f(a)

cos

/ akTpF

1

1

1

1

de

depp

a

a

)(1

aLaee

ee

p

paa

aa

1,0

0,8

0,6

0,4

0,2

1 2 3 4 5 6 7 8 9

p /pst

a=pF/kT

zasi}enje


razvijanje izraza ea u red:

zadržavanje prva dva člana razvoja:

32

!3

1

!2

11 aaaea

,3

2

2

11

1

1

1

2 adea

21

1

1

1

dea

kT

pFa

p

p

33

1

kT

Fpp

3

2


Ukupni dipolni momenat usled prisustva sopstvenih permanentnih

dipola i usled indukcije:

Ukupna polarizacija:

Debajeva jednačina:

kT

pFpp

3

2

M

kT

pNPPP

r

rAODm

2

1

33

2

0

T

baPm

k

pNb

Na AA

0

2

0 93


Debajeva jednačina je bila prvi izraz koji je povezao molekulski

parametar (dipolni momenat) ispitivane supstancije sa

fenomenološkim (makroskopskim) parametrom koji se može

eksperimentalno meriti (električnom permitivnošću).

Molarna polarizacija supstancije na datoj temperaturi je

konstantna, nezavisna od pritiska i ista joj je vrednost u tečnom i

gasovitom stanju.

M

kT

pNPPP

r

rAODm

2

1

33

2

0

ODREĐIVANJE DIPOLNIH MOMENATA

1) Grafičkim putem. Pm se određuje merenjem r.

Odsečak je merilo , a nagib p.

CH4

CCl4

CHCl3

CH Cl2 2

CH Cl3

tg =b

1/T

P

a=

N3

A

kT

pNP A

m33

2

0


2) Određivanjem Pm iz r i PD iz n na datoj temeraturi:

3) Iz mikrotalasnih i radiofrekventnih spektara, koji obično

predstavljaju rotacione (ređe rotaciono-vibracione)

spektre.

mCTPPDTPPp DD 3210)(27.4)(0128,0


4) Metodom razblaženja.

P1 – polarizacija nepolarnog rastvarača

P2 – polarizacija polarne rastvorene supstancije

P1 i P1,2 se odrežuju iz r, P2 se izračunava.

Grafik P2 = f(x2).

22112,1 PxPxP

2211

2,1 2

1 MxMxP

r

r

POLARIZACIJA ZAVISI OD FREKVENCIJE

elektriČne osobinejezgra su suviše teška distorzija elektronskog oblaka. polarizacija nepolarnih...

Documents