energoplast doo beograd plan upravljanja...

Odgovorna osoba (organ) za arhiviranje dokumenta: Brankica Simić Naziv dokumenta: Plan upravljanja otpadom 2020-2023

Datum arhiviranja / verzija: 01.03.2020. / 01

1/57

ENERGOPLAST DOO BEOGRAD

PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM

ENERGOPLAST DOO

Izradio Saglasan Odobrio

Ime i prezime Žužana Šandor

Milošević

Konsultant iz oblasti

upravljanja otpadom

Brankica Simić Direktor:

Marko Aleksić

Datum 01.03.2020. 01.03.2020. 01.03.2020.

Potpis

http://energoplast.co.rs/wp/



2/57

Contents 1. Uvod......................................................................................................................... 4

1.1 Projektni zadatak ................................................................................................... 4

2. Osnovni podaci o nosiocu projekta ................................................................ 4

2.1 Makrolokacija ......................................................................................................... 5

2.2 Mikrolokacija........................................................................................................... 6

2.3 Infrastruktura lokacije .......................................................................................... 7

2.4 Oprema ........................................................................................................... 7

3. Plan upravljanja otpadom .................................................................................. 8

3.1. Uvodne napomene ............................................................................................... 8

3.2. Politika i ciljevi plana upravljanja otpadom .................................................. 8

4. Zakonski okvir ....................................................................................................... 9

4.1. Direktive Evropske unije: ................................................................................. 13

4.2. Obaveze po Zakonu o upravljanju otpadom ............................................... 13

5. Značenje izraza ................................................................................................... 15

6. Opis tehnološkog procesa .............................................................................. 21

6.1. Uvodni deo ........................................................................................................... 21

6.2. Vrste otpada ........................................................................................................ 22

7. Otpad koji se proizvodi ili se može proizvesti u preduzeću energoplast 24

7.1. Otpad koji se generiše u Energoplast-u ...................................................... 24

7.2. Plasirana ambalaža ............................................................................................ 28

8. Postupanje sa opasnim otpadom .................................................................. 28

8.1. Zapaljivost ............................................................................................................ 30

8.2. Korozivnost ......................................................................................................... 30

8.3. Reaktivnost .......................................................................................................... 30

8.4. Toksičnost ........................................................................................................... 31

9. Načela upravljanja otpadom 32

9.1. Načelo hijerarhije upravljanja otpadom ....................................................... 33

Smanjenje nastajanja otpada ................................................................................ 34

Ponovna upotreba .................................................................................................... 34

Reciklaža ..................................................................................................................... 35

10. Smanjenje otpada na izvoru 36

10.1. Mere za smanjenje nastajanja otpada................................................... 36

10.2. Poboljšanje praćenja materijala i inventarske kontrole ................... 37

10.3. Prevencija i smanjenje stvaranja otpada ............................................. 37



3/57

10.4. Ponovna upotreba i reciklaža ................................................................. 37

10.5. Poboljšanje organizacije sakupljanja i transporta ............................ 37

11. Postupci i način razdvajanja različitih vrsta otpada, posebno opasnog i otpada koji će se ponovo koristiti, radi smanjenja količine otpada za odlaganje 38

11.1. Postupci i načini razdvajanja komunalnog otpada ........................... 38

11.2. Postupci i načini razdvajanja industrijskog otpada .......................... 38

12. Način skladištenja, tretmana i odlaganja otpada 39

• Skladištenje i odlaganja komunalnog otpada ............................................ 40

• Skladištenje i odlaganje industrijskog otpada ........................................... 41

- Otpad od elektronskih i električnih uredjaja ....................................... 41

- Otpadne fluorescentne cevi i sijalica .................................................... 41

- Otpadni papir i karton ............................................................................... 41

- Otpadne toner kasete ............................................................................... 42

- Otpadna plastična ambalaža .................................................................. 42

• Uslovi skladišta opasnog otpada .................................................................. 44

13. Mere zaštite od požara i eksplozija 46

Kategorizacija ugroženosti Energoplast doo ..................................................... 53

14. Mere zaštite životne sredine i zdravlja ljudi 53

• Mere zaštite životne sredine u vezi sa karakteristikama otpada ... 54

• Mere zaštite zdravlja ljudi u vezi sa karakteristikama otpada ........ 55

15. Akcioni plan: ....................................................................................................... 57



4/57

1. Uvod

1.1 Projektni zadatak

Za potrebe kompanije Energoplast d.o.o. potrebno je izraditi Plan upravljanja

otpadom. Ovim dokumentom uređuje se upravljanje otpadom koji se generiše kao

produkt rada kompanije.

Kompanija Energoplast d.o.o. shodno članu 26. stavu 1 Zakona o upravljanju

otpadom, kao proizvođač otpada, dužna je da sačini Plan upravljanja otpadom iz

člana 15. ovog Zakona i organizuje njegovo sprovođenje u cilju zaštite životne

sredine.

Plan upravljanja otpadom ažurira se svake 3 godine, a radi ostvarivanja sledećih

ciljeva:

• Uspostavljanje efikasnog sistema za upravljanje otpadom;

• Utvrđivanje preciznih podataka o vrstama, količinama i tokovima otpada;

• Usaglašavanje poslovanja sa nacionalnim zakonodavstvom;

• Smanjenje količine generisanja otpada i njegovih opasnih karakteristika;

• Maksimalno korišćenje otpada čiji nastanak ne može da se spreči;

• U skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i na ekonomski isplativ način

odložiti otpad koji ne može ponovo da se iskoristi;

• Ostvarivanje saradnje sa predstavnicima nadležnih organa.

2. Osnovni podaci o nosiocu projekta

ENERGOPLAST d.o.o.

Mesto Beograd

Adresa Bulevar Mihajla Pupina 12, 11070 Novi Beograd

Proizvodni pogon

Batajnički drum 6p, 11080 Beograd - Zemun

Odgovorno

Lice Marko Aleksić

Šifra

Delatnosti 2221



5/57

Matični broj 17330454

Pib 101831672

Godina

Osnivanja 2000

Poslovna

Jedinica /

ODGOVORNO LICE ZA UPRAVLJANJE OTPADOM

Ime i Prezime Brankica Simić

Telefon/fax 063392808

Mail [email protected]

OPIS DELATNOSTI

Proizvodnja I promet plastičnih zatvarača

2.1 Makrolokacija

Makrolokacijski, predmetni objakti se nalazi na prostoru grada Beograda – Zemuna.

mailto:[email protected]



6/57

Udaljenost od Subotice 165 km

Udaljenost od Niša 253 km

Udaljenost od graničnog prelaza Ilok 111 km

GPS 44°86′ 96”N 20°36′22.3″E

2.2 Mikrolokacija

Objekat štamparije je lociran u ulici Batajnički dum 6p, na katastarskoj parceli broj

157/33, KO Zemun, Beograd - Zemun.



7/57

Ukupna površina parcele iznosi ____ m2, dok su objekti površine 2500m2 projektovani

kao slobodno stojeći na parceli.

Objekat je sastavljen od funkcionalnih celina, koje su delimično nezavisno

organizovane.

2.3 Infrastruktura lokacije

Lokacija proizvodnog pogona Energoplast d.o.o. nalazi se u ulici Batajnički drum 6p.

Lokalna infrastruktura je dobro razvijena.

Regionalne saobraćajnice povezuju ovaj kraj sa drugim krajevima grada. Pristup

predmetnoj lokaciji obezbeđen preko asfaltiranog kolovoza.

Postojeće lokalne saobraćajnice u okviru kompleksa su asfaltne i prilično su dobro

razvijene, omogućavaju nesmetani transport, manipulaciju i prilaz svim delovima u

okviru predmetne lokacije.

Vodosnabdevanje zone u okviru koje se nalazi i Energoplast d.o.o. je centralizovano i

u sklopu je lokalnog vodovodnog sistema.

Postojeća komunalna infrastruktura podrazumeva postojanje gradske vodovodne

mreže koja prolazi neposredno pored predmetne lokacije. Lokacija Energoplast d.o.o.

poseduje razvijenu vodovodnu mrežu unutar samog kompleksa, a snabdevanje

vodom se vrši preko priključka sa vodomerom na gradsku vodovodnu mrežu Ø 250

mm.

2.4 Oprema

Objekti su snabdeveni instalacijama vodovoda. Kanalizacionom mrežom je predviđeno odvođenje svih otpadnih voda sa kompleksa (kišnica, sanitarna voda, kondezata i sl.) preko taložnika do sistema gradske kanalizacione mreže.

Kupatila, WC - su snabdeveni ugradnim porcelanskim lavaboima, porcelanskim

šoljama i pisoarima sa jednoručnim baterijama i ugradnim vodokotlićima.

Predviđeni su i spoljni priključci za zalivanje zelenih površina, kao i hidrantska mreža.

Snabdevanje električnom energijom se vrši preko gradske mreže.

Registrovanje potrošene energije se vrši putem brojila za pojedine merne grupe.

Kompletan razvod elektroinstalacionih vodova se vrši prema standardima i

odgovarajućim propisima.

Rasveta (spoljna i unutrašnja) na celom kompleksu se izvodi različitim sistemima

osvetljenja uz upotrebu adekvatnih rasvetnih tela i kontrolnih tačaka - panela.



8/57

Kompletan objekat, shodno propisima, je snabdeven gromobranskim instalacijama –

uzemljenja.

3. Plan upravljanja otpadom

3.1. Uvodne napomene

Podaci koji su korišćeni za izradu ovog dokumenta dobijeni su od strane ovlašćenog

lica nosioca projekta.

Plan upravljanja otpadom kompanije Energoplast d.o.o. zasniva se na trenutnim

okvirima poslovanja i predstavlja osnovni planski dokument kojim se određuju

srednjeročni ciljevi i obezbeđuju uslovi za racionalno i održivo upravljanje svim

vrstama otpada.

Ovim dokumentom klasifikuju se sve vrste otpada koje nastaju u kompaniji

Energoplast d.o.o. Za svaku kategoriju otpada utvrđuju se uslovi za postupanje sa

otpadom odnosno, način sakupljanja, transporta, konačnog odlaganja i druga pitanja

od značaja za upravljanje otpadom kojim se obezbeđuje najmanji rizik ugrožavanja

života i zdravlja ljudi i zaštite životne sredine.

Plan upravljanja otpadom naročito obuhvata:

1) dokumentaciju o otpadu koji nastaje u procesu rada postrojenja, kao i o otpadu

čije iskorišćenje vrši operater tog postrojenja ili čije odlaganje vrši operater

(vrste, sastav i količine otpada);

2) mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja proizvodnje otpada, posebno

opasnog otpada;

3) postupke i načine razdvajanja različitih vrsta otpada, posebno opasnog i otpada

koji će se ponovo koristiti, radi smanjenja količine otpada za odlaganje;

4) način skladištenja, tretmana i odlaganja otpada;

5) mere zaštite od požara i eksplozija;

6) mere zaštite životne sredine i zdravlja ljudi.

Plan upravljanja otpadom mora biti precizan i lako razumljiv, jer je namenjen direktno

zaposlenima i ugovornim stranama u oblasti upravljanja otpadom. Pored navedenog,

Plan mora biti sastavni deo šire Politike zaštite životne sredine.

3.2. Politika i ciljevi plana upravljanja otpadom

Preduzeće Energoplast d.o.o. posvećeno je zaštiti životne sredine i održivom razvoju

kroz svakodnevno unapređivanje sistema i poštovanje zakonskih obaveza.



9/57

Ovo preduzeće je opredeljeno:

• da stvara usluge i proizvode na način koji će imati najmanji uticaj na životnu

sredinu, zdravlje i život ljudi;

• da ispuni u potpunosti zahteve koje pred preduzeće postavlja nacionalno

zakonodavstvo republike Srbije i relevantni zakoni EU;

• da stvara poverenje, dobru volju i saradnju sa lokalnom zajednicom. Navedena

opredeljenja ostvaruju se kroz dobro rukovođenje, posvećenost i usavršavanje.

Cilj izrade Plana je identifikacija otpada, ustanovljivanje tokova otpada,

ustanovljivanje mera za redukciju otpada, primenu načela hijerarhijskog upravljanja

otpadom, kao i sprovođenje mera zaštite životne sredine i zdravlja ljudi.

4. Zakonski okvir

Sadržaj Plana upravljanja otpadom definisan je Zakonom o upravljanju otpadom ("Sl.

glasnik RS", br. 36/2009, 88/10, 14/16 i 95/2018 – dr. zakon).

Prilikom izrade Plana korišćeni su sledeći pravni akti:

- Zakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o prekograničnom kretanju

opasnih otpada i njihovom odlaganju („Službeni list SRJ”, međunarodni

ugovori br.02/99);1

- Zakon o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010,

14/2016 i 95/2018 - dr. zakon);

- Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu („Službeni glasnik RS”, br.36/09 i

95/2018 – dr. zakon);

- Uredba o određivanju pojedinih vrsta opasnog otpada koje se mogu uvoziti

kao sekundarne sirovine („Službeni glasnik RS”, br. 60/09)2;

1 „Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju.“ (Član 16. stav 2. Ustava Republike Srbije, „Službeni glasnik RS“, br. 83/06). 2 Odnosi se na: metalni otpad od olova i otpad koji se sastoji od legura olova, otpad koji u svom sastavu

ima bilo koji od sledećih sastojaka ili zagađujućih primesa, uključujući metalni otpad u masivnom obliku:

Otpadi iz termičke metalurgije olova, šljaka iz primarne i sekundarne proizvodnje olova (olovne šljake),

Troska i sljušteni komadi iz primarne i sekundarne proizvodnje (olovni oksid, prah, ljuspice, komadići i

pepeo), olovne baterije cele ili polomljene, sa ili bez elektrolita, otpadi od mehaničkog tretmana otpada

(npr. sortiranja, drobljenja, kompaktiranja i peletizovanja) koji nisu drugačije specificirani: Ostali otpadi

(uključujući mešavine materijala) od mehaničkog tretmana otpada koji sadrže opasne supstance:

olovne akumulatorske ploče (mrežice), olovni mulj (pasta) (Član 2).



10/57

- Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje, sadržini i izgledu

dokumenata koji prate prekogranično kretanje otpada sa uputstvima za

njihovo popunjavanje („Službeni glasnik RS”, br. 60/09)3;

- Uredba o listi neopasnog otpada za koji se ne izdaje dozvola, sa

dokumentacijom koja prati prekogranično kretanje („Službeni glasnik RS”,

br.102 /10)

- Uredba o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada,

obrascu dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih

proizvoda i godišnjem izveštaju, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg

izveštaja, obveznicima plaćanja naknada, kriterijumima za obračun, visinu i

način obračunavanja i plaćanja naknade ("Sl. glasnik RS", br. 54/2010,

86/2011, 15/2012, 41/2013 - dr. pravilnik, 3/2014, 81/2014 - dr. pravilnik,

31/2015 - dr. pravilnik, 44/2016 - dr. pravilnik i 43/2017 - dr. pravilnik,

45/2018 – dr. pravilnik, 67/2018 – dr. pravilnik i 95/2018 – dr. zakon)4;

- Uredba o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava („Službeni

glasnik RS”, broj 88/2009, 67/2010, 101/2010, 86/2011, 35/2012, 41/2013 i

84/14 - dr. pravilnik);5

- Uredba o utvrđivanju Plana smanjenja ambalažnog otpada za period od

2015. do 2019. godine („Službeni glasnik RS”, br. 144/14);

- Uredba o vrstama otpada za koje se vrši termički tretman, uslovima i

kriterijumima za određivanje lokacije, tehničkim i tehnološkim uslovima za

projektovanje, izgradnju, opremanje i rad postrojenja za termički tretman

otpada, postupanju sa ostatkom nakon spaljivanja ("Službeni glasnik RS",

br. 102/2010, 50/12)

- Uredba o kriterijumima za obračun naknade za ambalažu ili upakovan

proizvod i oslobađanje od plaćanja naknade, obveznicima plaćanja, visini

naknade, kao i o načinu obračunavanja i plaćanja naknade („Službeni

glasnik RS”, br. 08/2010 i 22/2016);

- Uredba o izmenama i dopunama uredbe o vrstama zagađenja, kriterijumima

za obračun naknade za zagađivanje životne sredine i obaveznicima, visini i

3 Propisuje se: lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen; lista opasnog otpada koji se može uvoziti;

lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen; lista neopasnog otpada čiji je uvoz, izvoz i tranzit dozvoljen; sadržina, izgled i uputstvo za popunjavanje Obaveštenja o prekograničnom kretanju otpada; sadržina, izgled i uputstvo za popunjavanje Dokumenta o prekograničnom kretanju otpada (Član 1). 4Stupanjem na snagu ove uredbe prestala je da važi prethodna Uredba koja je regulisala ova ista

pitanja objavljena u ("Službeni glasnik RS", br. 89/09, 8/10 i 21/10). Proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada su: 1) gume od motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona, motorcikala i dr.), poljoprivrednih i građevinskih mašina, prikolica, vučenih mašina i drugih mašina i uređaja i ostali slični proizvodi; 2) proizvodi koji sadrže azbest; 3) baterije ili akumulatori; 4) sva sintetička ulja i maziva koja više nisu pogodna za prvobitnu namenu; 4) električni i elektronski proizvodi čiji rad zavisi od električne struje ili elektromagnetnih polja kao i proizvodi namenjeniza proizvodnju, prenos ilimerenje struje i elektromagnetnih polja za korišćenje kod napona koji ne prelazi 1000 V za naizmeničnu struju i 1500 V za jednosmernu struju (Član 3). 5 Odnosi se na ponovnu upotrebu i korišćenje otpadne gume kao sekundarne sirovine kao i za tretman

otpadnih guma radi dobijanja energije (Član 2. Uredbe).



11/57

načinu obračunavanja i plaćanja naknade ("Službeni glasnik RS", br. 8/10,

102/10, 15/12)

- Uredba o odlaganju otpada na deponije ("Službeni glasnik RS", br. 92/2010)

- Pravilnik o sadržaju Politike prevencije udesa („Službeni glasnik RS”,

br.41/10)

- Pravilnik o listi opasnih materija („Službeni glasnik RS”, br.41/10)

- Pravilnik o sadržini obaveštenja o novom seveso postrojenju, odnosno

kompleksu („Službeni glasnik RS”, br. 41/2010, 51/2015, i 50/2018).

- Pravilnik o usklađenim iznosima naknade za zagađivanje životne sredine

("Sl. glasnik RS", br. 345/2018);6

- Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje

dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada („Službeni glasnik RS”, br. 101/10,

48/2017, 80/2017, 98/2017, i 38/2018);

- Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju opasnog otpada i uputstvu za

njegovo popunjavanje ("Sl. glasnik RS", br. 17/2017);

- Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo

popunjavanje ("Sl. glasnik RS", br. 114/2013);

- Pravilniko načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada

(„Službeni glasnik RS”, br. 92/2010);

- Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana

otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije

(„Službeni glasnik RS”, br. 98/2010);

- Pravilnik o obrascu zahteva za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i

odlaganje otpada („Službeni glasnik RS”, broj 38/2018) ;

- Pravilnik o sadržini i izgledu dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje

otpada („Službeni glasnik RS”, broj 96/09) ;

- Pravilnik o sadržini, načinu i izgledu registra izdatih dozvola za upravljanje

otpadom („Službeni glasnki RS“, br. 95/10);

- Pravilnik o uslovima, načinu i postupku upravljanja otpadnim uljima

(„Službeni glasnki RS“, br. 71/10);

- Pravilnik o načinu i postupku upravljanja otpadnim vozilima („Službeni

glasnik RS” br. 98/2010);

- Pravilnik o načinu i postupku upravljanja otpadnim gumama („Službeni

glasnik RS”, broj 104/09, 81/10);

- Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i

akumulatorima („Službeni glasnik RS”, broj 86/10);

- Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom („Službeni glasnik RS”, broj

48/19);

- Pravilnik o načinu i postupku za upravljanje otpadnim fluorescentnim

cevima koje sadrže živu („Službeni glasnik RS” br. 97/2010);

6 Za šire videti napomene u delu koji se odnosi na „opšte propise u oblasti životne sredine od značaja za upravljanje otpadom“



12/57

- Pravilnik o listi električnih i elektronskih proizvoda, merama zabrane i

ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne

materije, načinu i postupku upravljanja otpadom od električnih i elektronskih

uređaja („Službeni glasnik RS”, broj 99/10);

- Pravilnik o postupanju sa otpadom koji sadrži azbest („Službeni glasnik RS”,

broj 75/10);

- Pravilnik o obrascu dnevne evidencije i godisnjeg izveštaja o otpadu sa

uputsvom za njegovo popunjavanje („Službeni glasnik RS” br. 95/2010 i

88/2015);

- Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Službeni glasnik

RS", br. 56/2010);

- Pravilnik o sadržini potvrde o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole

za skladištenje inertnog i neopasnog otpada („Službeni glasnik RS“

73/2010);

- Pravilnik o godišnjoj količini ambalažnog otpada po vrstama za koje se

obavezno obezbeđuje prostor za preuzimanje, sakupljanje, razvrstavanje i

privremeno skladištenje („Službeni glasnik RS”, br. 70/09) ;

- Pravilnik o kriterijumima za određivanje šta može biti ambalaža sa

primerima za primenu kriterijuma i listi srpskih standarda koji se odnose na

osnovne zahteve koje ambalaža mora da ispunjava („Službeni glasnik RS”,

br. 70/09);

- Pravilnik o vrsti ambalaže sa dugim vekom trajanja („Službeni glasnik RS”,

br. 70/09);

- Pravilnik o vrsti i godišnjoj količini ambalaže korišćene za upakovanu robu

stavljenu u promet za koju proizvođač, uvoznik, paker/punilac i isporučilac

nije dužan da obezbedi upravljanje ambalažnim otpadom („Službeni glasnik

RS”, br. 70/09);

- Pravilnik o načinu numerisanja, skraćenicama i simbolima na kojima se

zasniva sistem identifikacije i označavanja ambalažnih materijala („Službeni

glasnik RS”, br. 70/09);

- Pravilnik o graničnoj vrednosti ukupnog nivoa koncentracije olova,

kadmijuma, žive i šestovalentnog hroma u ambalaži i njenim

komponentama, izuzecima od primene i roku za primenu graničnih

vrednosti („Službeni glasnik RS”, br. 70/09);

- Pravilnik o sadržini i načinu vođenja Registra izdatih dozvola za upravljanje

ambalažnim otpadom („Službeni glasnik RS”, br. 76/09);

- Pravilnik o usklađenim iznosima naknade za upravljanje posebnim tokovima

otpada ("Sl. glasnik RS", br. 43/2017 i 67/2018)

- Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara ("Sl. glasnik RS", br.

95/2018 i 49/2019)



13/57

4.1. Direktive Evropske unije:

• Direktiva 2006/12/EZ o otpadu,

• Direktiva 91/689/EEZ o opasnom otpadu,

• Direktiva 99/31/EZ o deponijama otpada,

• Direktiva 2000/76/EZ o spaljivanju otpada,

• Direktiva 94/62/EZ o ambalaži i ambalažnom otpadu,

• Direktiva 91/157/EEZ o baterijama i akumulatorima koji sadrže opasne

supstance,

• Direktiva 75/439/EEZ o odlaganju otpadnih ulja,

• Direktiva 2000/53/EZ o istrošenim vozilima,

• Direktiva 2002/95/EZ o ograničavanju korišćenja nekih opasnih supstanci u

električnoj i elektronskoj opremi,

• Direktiva 2002/96/EZ o otpadu od električne i elektronske opreme,

• Direktiva 96/59/EZ o odlaganju polihloriranih bifenila i polihloriranih terfenila

(PCB i PCT),

• Direktiva 2006/1013/EZ o kretanju otpada,

• Direktiva 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu,

• Direktiva 2005/12/EC - petogodišnji plan za količine sakupljenog ambalažnog

otpada,

• Odluka 2005/270/EC o uspostavljanju obrazaca za vođenje baze podataka iz

Direktive 94/62/EC,

4.2. Obaveze po Zakonu o upravljanju otpadom

Član 8.

Vlasnik otpada, odnosno operater, dužan je da klasifikuje otpad na propisan način,

u skladu sa ovim zakonom.

Član 25. Proizvođač proizvoda koristi tehnologije i razvija proizvodnju na način koji obezbeđuje racionalno korišćenje prirodnih resursa, materijala i energije, podstiče ponovn korišćenje i reciklažu proizvoda i ambalaže na kraju životnog ciklusa i promoviše ekološki održivo upravljanje prirodnim resursima.

Član 26.

Proizvođač otpada dužan je da:

1) sačini plan upravljanja otpadom iz člana 15. ovog zakona;

2) pribavi izveštaj o ispitivanju otpada i obnovi ga u slučaju promene tehnologije, promene porekla sirovine, drugih aktivnosti koje bi uticale na promenu karaktera otpada i čuva izveštaj najmanje pet godina;

3) pribavi odgovarajuću potvrdu o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole u skladu sa ovim zakonom;



14/57

4) obezbedi primenu načela hijerarhije upravljanja otpadom;

5) sakuplja otpad odvojeno u skladu sa potrebom budućeg tretmana;

6) skladišti otpad na način koji minimalno utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu;

7) preda otpad licu koje je ovlašćeno za upravljanje otpadom ako nije u mogućnosti da organizuje postupanje sa otpadom u skladu sa ovim zakonom;

8) vodi evidenciju o otpadu koji nastaje, koji se predaje ili odlaže;

9) odredi lice odgovorno za upravljanje otpadom;

10) omogući nadležnom inspektoru kontrolu nad lokacijama, objektima, postrojenjima i dokumentacijom.

Član 27. Odgovornost vlasnika otpada

Vlasnik otpada je odgovoran za sve troškove upravljanja otpadom.

Član 36. Skladištenje otpada

Otpad se skladišti na mestima koja su tehnički opremljena za privremeno čuvanje otpada na lokaciji proizvođača ili vlasnika otpada, u centrima za sakupljanje, transfer stanicama i drugim lokacijama u skladu sa zakonom. Opasan otpad ne može biti privremeno skladišten na lokaciji proizvođača, vlasnika i/ili drugog držaoca otpada duže od 12 meseci, osim ako je u toku postupak pribavljanja dozvole, a najduže 120 dana od isteka roka iz ovog stava.

Član 38. Ponovno iskorišćenje otpada

Otpad se može ponovo koristiti za ponovnu upotrebu proizvoda za istu ili drugu namenu, za reciklažu, odnosno tretman otpada, radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog proizvoda, kao sekundarna sirovina, za energetsko iskorišćenje, odnosno korišćenje vrednosti otpada njegovom biorazgradnjom ili spaljivanjem otpada uz iskorišćenje energije.

Član 42. Odlaganje otpada na deponiju

Odlaganje otpada na deponiju vrši se ako ne postoji drugo odgovarajuće rešenje, u skladu sa načelom hijerarhije upravljanja otpadom.

Član 45. Kretanje otpada prati poseban Dokument o kretanju otpada

Dokument o kretanju

otpada

Član 46. Dokument o kretanju opasnog otpada

Kretanje opasnog otpada prati poseban Dokument o kretanju opasnog otpada.



15/57

Posebni tokovi otpada

Obaveze se bliže definišu podzakonskim propisima

Član 58. Upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom

Obaveze se bliže definišu Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu

Član 75. Izveštavanje

Proizvođač i vlasnik otpada dužan je da vodi i čuva dnevnu evidenciju o otpadu i dostavlja redovni godišnji izveštaj Agenciji.

Član 78. Odgovornost proizvođača i

Proizvođač ili vlasnik otpada snosi troškove sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i odlaganja otpada u skladu sa zakonom.

vlasnika otpada

5. Značenje izraza

U cilju potpunog razumevanja ovog dokumenta, u nastavku se daju pojašnjenja

osnovnih pojmova koji se koriste u ovom planu:

• Otpad - Otpad jeste svaka materija ili predmet koji držalac odbacuje, namerava

ili je neophodno da odbaci.

• Opasan otpad - Opasan otpad jeste otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika utvrđenih posebnim propisima, uključujući i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan.

• Neopasan otpad - Otpad koji nema karakteristike opasnog otpada.

• Inertni otpad - Otpad koji nije podložan bilo kojim fizičkim, hemijskim ili

biološkim promenama, ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi način fizički ili

hemijski reaguje, nije biološki razgradiv ili ne utiče nepovoljno na druge materije

sa kojima dolazi u kontakt na način koji može da dovede do povećanja

zagađenja životne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi, a ukupno izluživanje i sadržaj

zagađujućih materija u otpadu i ekotoksičnost izluženih materija ne smeju biti

značajni, a posebno ne smeju da ugrožavaju kvalitet površinskih i/ili podzemnih

voda;

• Ponovno iskorišćenje otpada - Bilo koji postupak ili metoda kojom se

obezbeđuje ponovno iskorišćenje otpada u skladu sa R listom.



16/57

• Posebni tokovi otpada - Kretanja otpada (istrošenih baterija i akumulatora,

otpadnog ulja, otpadnih guma, otpada od električnih i elektronskih

proizvoda, otpadnih vozila i drugog otpada) od mesta nastajanja, preko

sakupljanja, transporta i tretmana, do odlaganja na deponiju.

• Ambalažni otpad - Svaka ambalaža ili ambalažni materijal koji ne može da se

iskoristi u prvobitne svrhe, izuzev ostataka nastalih u procesu proizvodnje.

• Električni i elektronski otpad - Električna i elektronska oprema koju je korisnik

odbacio.

• Električni i elektronski proizvodi - Proizvodi čiji rad zavisi od električne struje

ili elektromagnetnih polja, kao i proizvodi namenjeni za proizvodnju, prenos i

merenje struje i elektromagnetnih polja, za korišćenje kod napona koji ne

prelazi 1000 V za naizmeničnu struju i 1500 za jednosmernu struju.

• Katalog otpada - Zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema kojoj se vrši

razvrstavanje otpada u dvadeset grupa u zavisnosti od mesta nastanka i

porekla.

• Klasifikacija otpada - Postupak svrstavanja otpada na jednu ili više lista

otpada koje su utvrđene posebnim propisom, a prema njegovom poreklu,

sastavu i daljoj nameni.

• Karakterizacija otpada - Postupak ispitivanja kojim se utvrđuju fizičko-

hemijske, hemijske i biološke osobine i sastav otpada, odnosno određuje da li

otpad sadrži ili ne sadrži jednu ili više opasnih karakteristika.

• Otpadna ulja - Sva mineralna ili sintetička ulja ili maziva, koja su neupotrebljiva

za svrhu za koju su prvobitno bila namenjena, kao što su hidraulična ulja,

motorna, turbinska ulja ili druga maziva, brodska ulja, ulja ili tečnosti za izolaciju

ili prenos toplote, ostala mineralna ili sintetička ulja, kao i uljni ostaci iz

rezervoara, mešavine ulje-voda i emulzije, u skladu sa zakonom kojim se

uređuje upravljanje otpadom.

• Generisanje (stvaranje) otpada - Aktivnosti prilikom kojih materije dolaze u

takvo stanje da više nemaju primarnu upotrebnu vrednost, te se bacaju ili se

skupljaju radi odlaganja.

• Sakupljanje otpada - Aktivnost sistematskog sakupljanja, razvrstavanja i/ili

mešanja otpada radi transporta.

• Tretman otpada - Fizičke, termičke, hemijske ili biološke procese uključujući i razvrstavanje otpada, koji menjaju karakteristike otpada sa ciljem smanjenja zapremine ili opasnih karakteristika, olakšanja rukovanja sa



17/57

otpadom ili podsticanja reciklaže i uključuje ponovno iskorišćenje i reciklažu otpada.

• Reciklaža - Ponovna prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za

prvobitnu ili drugu namenu, osim u energetske svrhe.

• Transport otpada - Prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar,

prevoz (kao i pretovar) i istovar otpada.

• Upravljanje otpadom - Sprovođenje propisanih mera za postupanje sa

otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja.

• Proizvođač otpada - Privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice,

odnosno preduzetnik, čijom aktivnošću nastaje otpad i/ili čijom aktivnošću

prethodnog tretmana, mešanja ili drugim postupcima dolazi do promene

sastava ili prirode otpada.

• Baterija i akumulator - Svaki izvor električne energije proizvedene direktnim pretvaranjem hemijske energije, a koji se sastoji od jedne ili više primarnih baterijskih ćelija (koje se ne mogu puniti) ili jedne ili više sekundarnih baterijskih ćelija (koje se mogu puniti).

Upravljanje otpadom jeste sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u

okviru sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i odlaganja otpada, uključujući i

nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle

zatvaranja.

Upravljanje otpadom se vrši na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik po

ugrožavanje zdravlja i života ljudi i životne sredine kontrolom i merama smanjenja:

zagađenja vode, vazduha i zemljišta; opasnosti po biljni i životinjski svet; opasnosti

od nastajanja udesa, požara ili eksplozije; negativnih uticaja na predele i prirodna

dobra posebnih vrednosti i nivoa buke i neprijatnih mirisa.

Članom 8. Zakona o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS“ br. 36/09, 88/2010,

14/16 i 95/2018 – dr. zakon) otpad se razvrstava prema katalogu otpada - zbirna lista

neopasnog i opasnog otpada prema mestu nastanka, poreklu i prema predviđenom

načinu postupanja.

Pravilno upravljanje otpadom podrazumeva identifikaciju i ispitivanje odnosno

klasifikaciju i karakterizaciju otpada.

Ispitivanje otpada je postupak klasifikacije i karakterizacije otpada u cilju daljeg

upravljanja - tertman ili odlaganje.



18/57

Karakterizacija otpada jeste postupak ispitivanja kojim se utvrđuju fizičko-hemijske,

hemijske i biološke osobine i sastav otpada, odnosno određuje da li otpad sadrži ili

ne sadrži jednu ili više opasnih karakteristika. Karakterizaciju otpada vrši ovlašćena

ustanova.

Klasifikacija otpada je postupak svrstavanja otpada na jednu ili više vrsta otpada

prema njegovom poreklu, sastavu i daljoj nameni.

Sakupljanje otpada predstavlja aktivnost sistematskog sakupljanja, razvrstavanja i/ili

mešanja otpada radi transporta. Otpad koji je razvrstan prema poreklu i sadržaju se

odvojeno sakuplja. Nije dozvoljeno mešanje opasnog otpada sa neopasnim otpadom.

Pravilnikom o kategorijama klasifikaciji i ispitivanju otpada („Službeni glasnik RS“ br. 56/10) se propisuje: Katalog otpada; lista kategorija otpada (Q lista); lista kategorija opasnog otpada prema njihovoj prirodi ili aktivnosti kojom se stvaraju (Y lista); lista komponenti otpada koji ga čine opasnim (C lista); lista opasnih karakteristika otpada (H lista); lista postupaka i metoda odlaganja i ponovnog iskorišćenja otpada (D i R lista); granične vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu na osnovu kojih se određuju karakteristike otpada; vrste parametara za određivanje fizičko-hemijskih osobina opasnog otpada namenjenog za fizičko-hemijski tretman; vrste parametara za ispitivanje otpada za potrebe termičkog tretmana; vrste parametara za ispitivanje otpada i ispitivanje eluata namenjenog odlaganju; vrste, sadržina iobrazac izveštaja o ispitivanju otpada i način i postupak.

Tabela br. 1. Q lista

Oznaka Opis postupka

Q1 Ostaci od proizvodnje ili potrošnje koji nisu drugačije specificirani

Q2 Proizvodi bez specifikacija

Q3 Proizvodi čiji je rok upotrebe istekao

Q4 Prosuti materijali, materijali koji su nastali usled gubitka ili nezgode pri postupanju sa njima, uključujući sve materijale, opremu i sl. kontaminirane pri nezgodi

Q5 Kontaminirani ili zaprljani materijali nastali u toku planiranog postupka (npr. ostaci od postupaka čišćenja, materijali za pakovanje, kontejneri)

Q6 Neupotrebljivi delovi (npr. istrošene baterije, katalizatori i dr.)

Q7 Supstance koje više ne zadovoljavaju (npr. kontaminirane kiseline ili rastvarači, istrošene soli za termičku obradu i dr.)

Q8 Ostaci iz industrijskih procesa (npr. šljaka, destilacioni talozi i dr.)

Q9 Ostaci iz procesa za smanjenje zagađenja (npr. mulj iz uređaja za vlažno prečišćavanje gasova, prašina iz vrećastih filtera, potrošeni filteri)

Q10 Ostaci od mašinske grube/fine obrade (npr. strugotine, opiljci i otpaci od glodanja i sl.)

Q11 Ostaci od ekstrakcije i prerade sirovina (npr. otpad iz rudarstva, naftne isplake i dr.)

Q12 Materijali čiji je prvobitni sastav iskvaren (npr. ulje zagađeno polihlorovanim bifenilima - PCB i dr.)



19/57

Q13 Svaka materija, materijal ili proizvod čije je korišćenje zabranjeno

Q14 Proizvodi koje njihov vlasnik odbacuje kao neupotrebljive (npr. Poljoprivredni otpad, otpad iz domaćinstva, kancelarijski, komercijalni i otpad iz trgovina i sl.)

Q15 Kontaminirani materijali, materije ili proizvodi nastali u procesu remedijacije zemljišta

Q16 Bilo koji drugi materijali, materije ili proizvodi koji nisu obuhvaćeni u gore navedenim kategorijama

D lista: Postupci i metode odlaganja


D1 Deponovanje otpada u zemljište ili na zemljište (npr. deponije i dr.)

D2 Izlaganje otpada procesima u zemljištu (npr. biodegradacija tečnog otpada ili muljeva u zemljištu)

D3 Duboko ubrizgavanje (npr. deponovanje vrsta otpada koje se pumpama mogu ubrizgavati u bunare, napuštene rudnike soli ili prirodne depoe)

D4 Površinsko deponovanje (npr. deponovanje tečnih ili muljevitih vrsta otpada u jame, bazene ili lagune itd.)

D5 Odlaganje otpada u posebno projektovane deponije (npr. odlaganje otpada

u linearno poređane pokrivene kasete, međusobno izolovane i izolovane od životne sredine)

D6 Ispuštanje u vode, osim u mora, odnosno okeane

D7 Ispuštanje u mora, odnosno okeane, uključujući utiskivanje u morsko dno

D8 Biološki tretmani koji nisu naznačeni na drugom mestu u ovoj listi, a čiji su konačni proizvodi jedinjenja ili smeše koje se odbacuju u bilo kojoj od operacija od D1 do D12

D9

Fizičko-hemijski tretmani koji nisu naznačeni na drugom mestu u ovoj listi, a čiji su konačni proizvodi jedinjenja ili smeše koje se odbacuju u bilo kojoj od operacija od D1 do D12 (npr. isparavanje, sušenje, kalcinacija)

D10 Spaljivanje (insineracija) na tlu

D11 Spaljivanje (insineracija) na moru *

D12 Trajno skladištenje (npr. smeštaj kontejnera u rudnik)

D13 Mešanje otpada pre podvrgavanja bilo kojoj od operacija od D1 do D12 **

D14 Prepakovanje otpada pre podvrgavanja bilo kojoj od operacija od D1 do D13

D15 Skladištenje otpada koje prethodi bilo kojoj od operacija od D1 do D14 (izuzimajući privremeno skladištenje, tokom sakupljanja, na mestu gde je proizveden otpad)

* Ova operacija je zabranjena propisima EU i međunarodnim konvencijama.



20/57

** Ukoliko nema druge odgovarajuće D oznake, u ovu kategoriju se mogu uključiti

pripremne operacije koje prethode odlaganju, uključujući i prethodnu preradu kao što

su, između ostalog, sortiranje, drobljenje, sabijanje, baliranje, sušenje, sečenje,

pripremanje ili odvajanje pre prijavljivanja za bilo koju operaciju koja je navedena od

D1 do D12.

Postupci i metode iskorišćenja otpada


R1 Korišćenje otpada prvenstveno kao goriva ili drugog sredstva za proizvodnju energije *

R2 Regeneracija/ prerada rastvarača

R3 Recikliranje/ prerada organskih materija koji se ne koriste kao rastvarači (uključujući kompostiranje i ostale procese biološke transformacije) **

R4 Recikliranje/ prerada metala i jedinjenja metala

R5 Recikliranje/ prerada drugih neorganskih materijala ***

R6 Regeneracija kiselina ili baza

R7 Obnavljanje komponenata koje se koriste za smanjenje zagađenja

R8 Obnavljanje komponenata katalizatora

R9 Re-rafinacija ili drugi način ponovnog iskorišćenja otpadnog ulja

R10 Izlaganje otpada procesima u zemljištu koji imaju korist za poljoprivredu ili ekološki napredak

R11 Korišćenje otpada dobijenog bilo kojom operacijom od R1 do R10

Promene radi podvrgavanja otpada bilo kojoj od operacija od R1 do R11 ****

R12 Promene radi podvrgavanja otpada bilo kojoj od operacija od R1 do R11 ****

R13 Skladištenje otpada namenjenih za bilo koju operaciju od R1 do R12 (isključujući privremeno skladištenje otpada na lokaciji njegovog nastanka)

* Ovo uključuje spalionice čvrstog komunalnog otpada, samo ako je njihova

energetska efikasnost jednaka ili iznad:

- 0,60 za postrojenja u radu i sa dozvolom za rad do 1. januara 2009,

- 0,65 za postrojenja, sa dozvolom nakon 31. decembra 2008,

koristeći sledeću formulu:

Energetska efikasnost = (Ep – (Ef + Ei)) / (0,97 x (Ew + Ef))

u kojoj je :



21/57

Ep - godišnja energija koja je proizvedena kao toplotna ili električna energija.

Sračunata je kao energija u formi električne pomnoženom sa 2,6 i toplotne koja je

proizvedena za komercijalnu upotrebu pomnožena sa 1,1 (GJ/ godišnje).

Ef - godišnji energetski unos u sistem iz goriva koja doprinose proizvodnji pare

(GJ/godišnje).

Ew - godišnja energija sadržana u prerađenom otpadu, koja se izračunava pomoću

neto toplotne vrednosti otpada (GJ/godišnje).

Ei - godišnje uvezena energija, isključujući Ew i Ef (GJ/godišnje).

0,97 - faktor koji se odnosi na energetske gubitke u pepelu na dnu i radijaciji. Ova formula se upotrebljava u skladu sa referentnim dokumentom o najboljim dostupnim tehnikama za spaljivanje otpada.

** Ovo uključuje gasifikaciju i pirolizu koristeći komponente kao hemikalije.

*** Ovo uključuje čišćenje zemljišta koje dovodi do njegovog obnavljanja i

recikliranja neorganskih građevinskih materijala

**** Ukoliko nema druge odgovarajuće R oznake, ovo može uključiti pripremne

operacije koje prethode operacijama ponovnog iskorišćenja, uključujući i prethodnu

preradu kao što su, između ostalog, demontaža, sortiranje, drobljenje, sabijanje,

baliranje, sušenje, sečenje, pripremanje, prepakivanje, odvajanje ili mešanje pre

prijavljivanja za bilo koju operaciju koja je navedena od R1 do R11.

6. Opis tehnološkog procesa

6.1. Uvodni deo

U radnom i tehnološkom procesu definisane su sledeće radne i proizvodne celine:



22/57

6.2. Vrste otpada

U okviru Energoplasta d.o.o. prepoznate su sledeće vrste otpada u tehnološkom

procesu:

6.2.1. Otpadna plastična ambalaža indeksnog broja 150102

Navedeni otpad ima karakter neopasnog otpada i kao takav sakuplja se

unutar pogona u odgovarajuću ambalažu, odvozi na mesto za skladištenje

neopasnog plastičnog otpada i skladišti do predaje operateru.

6.2.2. Otpadni papir i karton indeksnog broja 15 01 01


unutar pogona u posebne džambo vreće, odvozi na mesto za skladištenje

neopasnog otpada i skladišti do predaje operateru.

6.2.3. Otpad od obrade I oblikovanja plastike 12 01 05



23/57

Navedeni otpad ima karakter neopasnog otpada I kao takav se sakuplja

unutar pogona u posebne posude, odvozi na mesto skladištenja

neopasnog plastičnog otpada I skladišti do predaje operateru.

6.2.4. Otpadne fluorescentne cevi i sijalice indeksnog broja

200121*

Navedeni otpad ima karakter opasnog otpada i kao takav sakuplja se


opasnog otpada i skladišti do predaje operateru.

6.2.5. Elektronski i električni otpad indeksnog broja

200135*/200136

Navedeni otpad ima karakter opasnog otpada i kao takav sakuplja se


opasnog otpada i skladišti do predaje operateru.

6.2.6. Otpadno motorno ulje indeksnog broja 13 02 08*

Navedeni otpad ima karakter opasnog otpada I kao takav se sakuplja u

odgovarajuću ambalažu (metalna burad), koja se nalazi izvan proizvodnog

pogona i skladišti se max 12 meseci do predaje operateru.

6.2.7. Otpadni razređivači indeksnog boja 14 06 03*

Navedeni otpad ima karakter opasnog otpada I kao takav se sakuplja u

odgovarajuću ambalažu (metalna burad), koja se nalazi izvan proizvodnog

pogona I skladišti se max 12 meseci do predaje operateru.

6.2.8. Otpadne toner kasete indeksnog broja 080318


u posebne kutije, odvozi na mesto za skladištenje neopoasnog otpada i

skladišti do predaje operateru.

6.2.9. Komunalni otpad 200301

Navedeni otpad ima karakter neopasnog otpada i kao takav sakuplja se i

odlaže u tipske kontejnere koji se periodično prazne.



24/57

7. Otpad koji se proizvodi ili se može proizvesti u preduzeću Energoplast

7.1. Otpad koji se generiše u Energoplast-u

7.1.1. Komunalni otpad

Komunalni otpad jeste otpad iz domaćinstava (kućni otpad), kao i drugi otpad koji je

zbog svoje prirode ili sastava sličan otpadu iz domaćinstva. Komunalni otpad se

sakuplja, tretira i odlaže u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom i posebnim

propisima kojima se uređuju komunalne delatnosti.

Zabranjeno je mešati opasan otpad sa komunalnim otpadom. Komunalni otpad koji je

već izmešan sa opasnim otpadom razdvaja se ako je to ekonomski isplativo, u

protivnom, taj otpad se smatra opasnim.

U toku svog redovnog rada, kompanija Energoplast d.o.o. generiše komunalni otpad

(papir, PET ambalaža, staklo i krajnji otpad). Komunalni otpad se ne razvrstava na

izvoru nastanka.

7.1.2. Industrijski otpad

Na lokaciji Energoplast d.o.o. nalazi se opasan i neopasan industrijski otpad koji nastaje tokom redovnog rada preduzeća.

U redovnom radu preduzeća Energoplast d.o.o. nastaju sledeći osnovni tipovi opasnog otpada:



25/57

• Otpadna elektronska i električna oprema

• Otpadne fluorescentne cevi i sijalice

• Otpadno motorno ulje

• Otpadni rastvarači

• Otpadna elektronska i električna oprema

Ova vrsta otpada nastaje u redovnom radu preduzeća u više tehnoloških jedinica. U pitanju je čvrsti otpad posebnih tokova koji kontinuirano nastaje. Ova vrsta otpada klasifikuje se kao odbačena elektronska i električna oprema, indeksnog broja 200135*/200136 i pretpostavlja se karakter opasnog otpada.

Za sada Energoplast doo nije imao potrebu za zbrinajvanjem ove vrste otpada. U narednom periodu treba da potpiše ugovor sa ovlašćenim operaterom.

• Otpadne fluorescentne cevi i sijalice

Ova vrsta otpada nastaje u redovnom radu u više tehnoloških jedinica. U pitanju je čvrsti otpad posebnih tokova koji kontinuirano nastaje. Ova vrsta otpada klasifikuje se kao fluorescentne cevi i drugi otpad koji sadrži živu indeksnog broja 200121* i pretpostavlja se karakter opasnog otpada.

Energoplast doo je sklopio ugovor sa firmom “Domar Service”, koji vrši zamenu svih vrsta sijalica I, ujedno, odnosi zamenjene delove.

• Otpadno motorno ulje

Ova vrsta otpada nastaje u redovnom radu, u više tehnoloških postupaka. U pitanju je tečni otpad posebnih tokova, koji kontinuirano nastaje. Ova vrsta otpada se klasifikuje kao opasan otpad posebnih tokova indeksnog broja 130208*. Na godišnjem nivou se generiše oko 600 l.

Do sada je ovu vrstu otpada zbrinjavao operater Kemis doo Šabac.

• Otpadni organski rastvarači

Ova vrsta otpada nastaje u procesu održavanja mašina u proizvodnji. U pitanju je tečni opasan otpad. Ova vrsta otpada se klasifikuje kao ostali rastvarači I smeše rastvarača indeksnog broja 140603* I pretpostavlja se karakter opasnog otpada. Na godišnjem nivou se generiše oko 200 I.

Do sada je ovu vrstu opasnog otpada energoplastu zbrinjavao operater Kemis doo, Šabac.



26/57

U redovnom radu kompanije Energoplast d.o.o. nastaju sledeći osnovni tipovi neopasnog otpada:

- Otpadni papir i karton - Otpadna plastična ambalaža - Otpadne toner kasete

• Otpadni papir i karton

Ova vrsta otpada nastaje u više tehnoloških jedinica –otpadna ambalaža koja nastaje pakovanjem gotovog proizvoda. U pitanju je čvrsti otpad koji kontinuirano nastaje. Ova vrsta otpada klasifikuje se kao otpadni papir i karton, indeksnog broja 15 01 01 i pretpostavlja se karakter neopasnog otpada.

Otpad se razvrstava kao zaseban tip otpada i prikuplja na mestu za sakupljanje sekundarnih sirovina.

Energoplast doo će preneti obavezu zbrinjavanju otpadnog papira na operatera koji vrši sakupljanje ove vrste otpada. Količina koja se predaje operateru je oko 2,2 t godišnje. Za vođenje dnevne evidencije i izveštavanje Agencije za zaštitu životne sredine je zadužena Brankica Simić.

Aktivnosti koje treba sprovesti za usklađivanje sa zakonskom regulativom:

• Izvršiti obeležavanje mesta (naziv otpada i indeksni broj) gde se privremeno

smešta otpad do predaje ovlašćenom operateru;

• Potpisati ugovor o zbrinjavanju ove vrste ambalažnog otpada sa operaterom

koji ima zvaničnu dozvolu.

• Otpadna plastična ambalaža

Ova vrsta otpada nastaje u više tehnoloških jedinica. U pitanju je čvrsti otpad koji kontinuirano nastaje. Ova vrsta otpada klasifikuje se kao otpadna plastična ambalaža, indeksnog broja 150102 i pretpostavlja se karakter neopasnog otpada.

Otpad se razvrstava kao zaseban tip otpada i prikuplja na mestu za sakupljanje sekundarnih sirovina.

Energoplast doo je svoju obavezu preneo na operatera Gavrilović doo Inđija, sa kojim ima Ugovor o zbrinjavanju otpadne plastike. Količina koja se predaje operateru je oko 24 t godišnje. Za vođenje dnevne evidencije i izveštavanje Agencije za zaštitu životne sredine je Brankica Simić.




• Otpadna plastika iz proizvodnje



27/57

Ova vrsta otpada nastaje u tehnološkom postupku proizvodnje čepova iz plastične sirovine. U pitanju je čvrsti otpad koji sporadično nastaje. Ova vrsta otpada se klasifikuje kao otpad od obrade plastike, indeksnog broja 12 01 05 I kategorizuje se kao neopasan.

Otpad se razvrstava kao zaseban tip otpada I prikuplja na mestu za sakupljanje sekundarnih sirovina.

Energoplast doo je svoju obavezu preneo na Gavrilović plast doo, Inđija, sa kojim ima ugovor o zbrinjavanju otpada od obrade plastike. Količina koja se predaje operateru je oko 12 t godišnje. Za vođenje dnevne evidencije i izveštavanje Agencije za zaštitu životne sredine je Brankica Simić.




• Otpadne toner kasete za laserske štampače

Ova vrsta otpada nastaje u administrativnom delu. u pitanju je čvrsti otpad koji kontinuirano nastaje. ova vrsta otpada klasifikuje se kao otpadne toner kasete za laserske štampače, indeksnog broja 080318 i pretpostavlja se karakter neopasnog otpada.

Razvrstava se kao zaseban tip otpada i prikuplja u posebnoj prostoriji.

Energoplast doo je svoju obavezu preneo na Live Company SERVIS doo, Novi Sad sa kojim ima Ugovor o zbrinjavanju otpadnih toner kaseta za laserske štampače. Količina koja se predaje operateru je oko 7,5 kg godišnje. Za vođenje dnevne evidencije i izveštavanje Agencije za zaštitu životne sredine je zadužena Brankica Simić.




• Otpad od električnih i elektronskih proizvoda

Otpad od električnih i elektronskih proizvoda ne može se mešati sa drugim vrstama otpada.

Zabranjeno je odlaganje otpada od električnih i elektronskih proizvoda bez prethodnog tretmana.

Otpadne tečnosti iz električnih i elektronskih proizvoda moraju biti odvojene i tretirane na odgovarajući način.

Komponente otpada iz električnih i elektronskih proizvoda koje sadrže PCB obavezno se odvajaju i obezbeđuje se njihovo adekvatno odlaganje.



28/57

Proizvođač ili uvoznik električnih ili elektronskih proizvoda dužan je da identifikuje reciklabilne komponente tih proizvoda. Lica koja preuzimaju otpad od električnih ili elektronskih proizvoda posle njihove upotrebe, izdaju i čuvaju potvrde o preuzimanju, kao i potvrde o njihovom upućivanju na tretman i odlaganje.


• Pribaviti karakterizaciju– izveštaj o ispitivanju otpada;



• Potpisati ugovor sa ovlašćenim operaterom.

7.2. Plasirana ambalaža

Plasirana ambalaža uključuje celokupnu nepovratnu ambalažu i to primarnu, sekundarnu i tercijarnu koja se plasira na tržište Srbije u datom periodu.

Plasirana ambalaža se može definisati i kao budući ambalažni otpad, i regulisana je posebnim zakonom kao posebni tok otpada: Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu (Sl. glasnik RS br. 36/09, 95/2018 – dr. zakon) Osnovni tekst na snazi od 23/05/2009 , u primeni od 23/05/2009.

Obaveza plaćanja naknade za plasiranu ambalažu propisana je od strane Minisatstva poljoprivrede i zaštite životne sredine za proizvodnju/uvoz više od 1000 kg ambalaže.

Obveznik se oslobađa plaćanja naknade ukoliko ispuni zadate nacionalne ciljeve reciklaže i ponovnog iskorišćenja ili ukoliko prenese svoju obavezu na operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom.

Vrsta ambalaže

Nepovratna proizvedena ambalaža (t)

Uvezena nepovratna ambalaža (t)

Izvezena nepovratna ambalaža (t)

Ukupno stavljeno na tržište (t)

Plastika 16.04 4.55 4.23 16.36

Metal 0 0 0 0

Papir/karton 142.01 1.39 38.06 105.34

Staklo 0 0 0 0

Drvo, ostalo 2.28 31.68 11.90 22.06

Ukupno 160.33 37.62 54.19 143.76

Vrste i ukupne količine nepovratne i povratne ambalaže

koja je stavljana na tržište u 2019. Godini

8. Postupanje sa opasnim otpadom



29/57

Tretman opasnog otpada ima prioritet u odnosu na tretmane drugog otpada i vrši se samo u postrojenjima koja imaju dozvolu za tretman opasnog otpada.

Prilikom sakupljanja, razvrstavanja, skladištenja, transporta, ponovnog iskorišćenja i odlaganja, opasan otpad se pakuje i obeležava na način koji obezbeđuje sigurnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Opasan otpad se pakuje u posebne kontejnere koji se izrađuju prema karakteristikama opasnog otpada (zapaljiv, eksplozivan, infektivan i dr.) i obeležava.

Zabranjeno je mešanje različitih kategorija opasnih otpada ili mešanje opasnog otpada sa neopasnim otpadom, osim pod nadzorom kvalifikovanog lica i u postupku tretmana opasnog otpada. Zabranjeno je odlaganje opasnog otpada bez prethodnog tretmana kojim se značajno smanjuju opasne karakteristike otpada. Zabranjeno je razblaživanje opasnog otpada radi ispuštanja u životnu sredinu.

Opasnim otpadom smatra se 45 kategorija otpada PLUS kategorije otpada koje poseduju jednu ili više opasnih karakteristika:

1. zapaljivost, 2. oksidirujuća svojstva, 3. otrovnost, 4. infektivnost, 5. korozivnost, 6. ekotoksičnost.

Kriterijumi za definisanje opasnog otpada

Bazelska konvencija EPA kriterijumi

UNEP kriterijumi

Zapaljivost, Oksidirujuća svojstva, Otrovnost, Infektivnost, Korozivnost, Ekotoksičnost

Zapaljivost, Korozivnost, Toksičnost Reaktivnost

Otpadi, svi osim radioaktivnih koji na bazi hemijske aktivnosti ili toksičnosti, eksplozivnosti, korozivnosti ili drugih karakteristika prouzrokuju opasnosti i štetnost po zdravlje i životnu sredinu

+ otpadi definisani aneksom 1 i aneksom 3

+ ambalaža i drugi materijali koji su bili u kontaktu sa opasnim otpadom



30/57

8.1. Zapaljivost

Zapaljivim otpadom se smatra svaki otpad ili materijal, koji može da prouzrokuje ili

intenzivira vatru za vreme upotrebe ili njegovog rukovanja. Otpad se smatra

zapaljivim ako spada u jednu od sledećih kategorija:

- sve vrste tečnosti koje su zapaljive na temperaturama nižim od 60 C°

- sve čvrste materije koje u uslovima standardne temperature i pritiska mogu

lako da se zapale putem trenja, ili neke spontane hemijske reakcije i procesa, pri

čemu je to gorenje konstantno ili se pojačava tokom vremena - sve vrste

zapaljivih gasova - sva oksidaciona sredstva.

8.2. Korozivnost

U ovu vrstu otpada spadaju sve jako kisele i jako alkalne hemikalije koje su sposobne

da vrše koroziju, odnosno nagrizanje metala. Otpad se smatra korozivnim ako spada

u grupu:

- sve tečnosti sa pH vrednošću manjom ili jednakom 2, odnosno većom ili

jednakom 12.5

- sve tečnosti koje imaju sposobnost nagrizanja čelika više od 6.35 mm

godišnje

8.3. Reaktivnost

Otpad ima osobinu reaktivnosti, ako je:

- nestabilan u normalnim uslovima,

- burno reaguje sa vodom,

- potencijalno eksplozivan pri kontaktu sa vodom,

- u kontaktu sa vodom generiše toksične gasove, isparenja i dim, čija jedinjenja

prelaze dozvoljene koncentracije i predstavljaju potencijalnu opasnost po ljudsko

zdravlje i životnu sredinu



31/57

- tokom skladištenja i čuvanja u uslovima sa pH vrednošću između 2 i 12,5

može da generiše toksične gasove, isparenja i dim, čija jedinjenja prelaze

dozvoljene koncentracije i predstavljaju potencijalnu opasnost po ljudsko zdravlje

i životnu sredinu

- sklon eksploziji u kontaktu sa toplotom

- u grupi zabranjenih eksploziva ili spada u eksplozivna sredstva klase A ili

klase B.

8.4. Toksičnost

Toksičnost se u okviru EPA-e definiše uz pomoć TCLP (“Toxicity Characteristic

Leachate Procedure”) laboratorijskog testa. Ovim testom meri se kolika

koncentracija toksičnih jedinjenja iz otpada može dospeti u površinske i podzemne

vode, ukoliko se posmatrani otpad nepravilno tretira. TCLP test bazira se na

praćenju jedinjenja u sklopu otpada koja su poznata po toksičnim svojstvima. Tu

spadaju pre svega toksični metali, kao što su olovo i živa, organska jedinjenja poput

benzola, razne vrste pesticida itd.

Tokovi otpada

Vrsta otpada Indeksni broj

Mesečna količina Operater

Operac ija

NEOPASAN OTPAD

Otpadni papir i karton

150101 2,2 t R13

Otpadna plastična ambalaža

150102 24 t Gavrilović doo R13

Otpad od obrade plastike

120105 12 t Gavrilović doo R13

Otpadne toner kasete za laserske štampače

080318 7,5 kg Live Company SERVIS

R13

OTPAD POSEBNIH TOKOVA

Otpadna motorna ulja

130208* 600 l Kemis doo R13

Otpadne fluorescentne cevi i sijalice

200121* 100 komada Vlasništvo firme Domar Services

R13

Otpadni razređivač 140603* 200 l Kemis doo R13



32/57

Planirane i realizovane količine

Vrsta otpada

Indeksni broj

2019 2020 2021 napomena

Plan Real Plan Real

Plan Real

Neopasan otpad

Otpadna plastična ambalaža

150102 24 t 24 t 24 t 24 t

Otpadna plastika iz proizvodnje

120105 12 t 12 t 12 t 12 t

Otpadni papir 150101 2 t 2,2 t 2 t 2 t

Otpadni toneri 080218

0.0007t

0.0007 t

0.0007t

0.0007t

Otpad posebnih tokova

Otpadno motorno ulje

130208* 0.6 t 0.06 t 0.04 t 0.03 t

Otpadni razređivači 140603* 0.2 t 0.2 t 0.2 t 0.2 t

O svim tokovima otpada vodi se sledeća dokumatacija:

- Dnevna evidencija proizvodjača otpada

- Godišnji izveštaj proizvodjača otpada

9. Načela upravljanja otpadom

U procesu upravljanja bilo kojom vrstom otpada na vrhu hijerarhija akcija jeste

izbegavanje nastajanja otpada. Otpad se može posmatrati kao opterećenje i

iskazivati finansijski kroz troškove. Od momenta nastanka pa sve do konačnog

odlaganja otpada, sve opcije upravljanja zahtevaju određenu količinu finansijskih

sredstava. Dobro upravljanje otpadom može samo da smanji troškove, dok su

primeri benefitnog rešavanja problema izuzetno retki.

Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja

otpadom:



33/57

9.1. Načelo hijerarhije upravljanja otpadom

Hijerarhija upravljanja otpadom se primenjuje kao prioritetan redosled u prevenciji i

upravljanju otpadom, propisima i politikama:

- prevencija;

- priprema za ponovnu upotrebu;

- reciklaža;

- ostale operacije ponovnog iskorišćenja (ponovno iskorišćenje u cilju dobijanja

energije i dr.);

- odlaganje.

Kada se primenjuje hijerarhija otpada na koju se odnosi redosled hijerarhije

upravljanja otpadom, preduzimaju se mere kojima se podstiču rešenja kojima se

postiže najbolji ukupan rezultat za životnu sredinu što može zahtevati kod posebnih

tokova otpada odstupanje od hijerarhije gde je to opravdano životnim ciklusom,

uzimajući u obzir ukupne uticaje na nastajanje i upravljanje takvim otpadom.

Razvoj zakonodavstva i politike u oblasti upravljanja otpadom je u potpunosti

transparentan proces, u skladu sa važećim propisima o konsultacijama i uključivanju

građana i svih zainteresovanih strana.

U primeni načela hijerarhije uzimaju se u obzir opšti principi zaštite životne sredine,

predostrožnosti i održivosti, tehničke izvodljivosti i ekonomske vrednosti, zaštite

resursa, kao i ukupan uticaj na životnu sredinu, zdravlje ljudi, ekonomski i socijalni

uticaji.

Najbolja moguća

opcija

Najmanje poželjna

opcija

PREVENCIJA

ODLAGANJE

PRIPREMA ZA PONOVNU UPOTREBU

RECIKLAŽA OSTALE OPERACIJE PONOVNOG ISKORIŠĆENJA

(ponovno iskorišćenje u cilju dobijanja energije i

dr.);



34/57

Smanjenje nastajanja otpada

Koncept hijerarhije upravljanja otpadom ukazuje da je smanjenje nastajanja otpada

najpovoljnije rešenje za životnu sredinu. Ova opcije je naročito značajna jer se

smanjuju direktni troškovi (kroz efikasnije korišćenje resursa) i indirektni troškovi

poslovanja (manji troškovi manipulacije, transporta, tretmana, zbrinjavanje nastalog

otpada).

Ponovna upotreba

Ponovnom upotrebom proizvoda se postiže:

- smanjenje troškova za proizvođače i potrošače; - uštede u energiji i sirovinama; - smanjenje troškova odlaganja. Za ponovnu upotrebu je posebno pogodna povratna

ambalaža gde je to u zavisnosti od proizvoda moguće ( na

pr. drvene palete na koje se roba radi lakše manipulacije pakuje).



35/57

Reciklaža

Reciklaža7 je ponovna prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu ili drugu namenu, osim u energetske svrhe. Reciklažom se ostvaruju izuzetno značajni tehnički, ekološki i ekonomski efekti. Svakako najznačajniji od njih su drastično smanjenje količina industrijskog i komunalnog otpada koji se moraju odložiti na deponije, čime se vek korišćenja deponija produžava i značajno usporava proces iscrpljivanja prirodnih resursa i smanjuju emisije iz deponija.

Da bi se otpad reciklirao na najekonomičniji način izuzetno je važno razvrstavanje

otpada na mestu nastajanja. Primarnim razvrstavanjem se znatno smanjuju troškovi i

povećava obim otpada koji se može reciklirati.

Na taj način smanjili bi se, na jednoj strani troškovi dalje obrade opasnog otpada u

smislu njegovog tretmana i deponovanja, a sa druge strane smanjili bi se troškovi

sirovina.

Nakon iscrpcljenih mogućnosti smanjenja količine otpada, bez posebnih tretmana,

pristupa se različitim vrstama tretmana opasnog otpada sa ciljem da se:

• Smanji količina opasnog otpada koji će se deponovati (npr.

insineracijom otpada moguće je smanjiti zapreminu otpada i preko

80%)

• Smanji opasnost otpada različitim fizičko hemijskim rekacijama (npr,

razblaživanje jake kiseline, neutralizacija jake baze pomoću kiseline...)

Deponovanje neizbežno preostalog otpada predstavlja poslednji korak u hijerarhiji

upravljanja otpadom. Iako je najnepovoljniji trenutno je i najzastupljeniji, zbog svoje

relativne jednostavnosti i nižih troškova. Pravila deponovanja opasnog otpada

donekle se razlikuju od deponovanja komunalnog otpada.

7 Više o reciklaži pogledati u odeljku Opšte i specifične mere za smanjenje produkcije otpadnih materija.



36/57

Koncept hijerarhije upravljanja otpadom ukazuje da je najefektivnije rešenje za

životnu sredinu smanjenje stvaranja otpada. Međutim, tamo gde dalje smanjenje nije

praktično primenljivo, proizvodi i materijali mogu biti iskorišćeni ponovo, bilo za istu

ili drugu namenu. Ukoliko ta mogućnost ne postoji, otpad se dalje može iskoristiti

kroz reciklažu ili kompostiranje, ili kroz dobijanje energije. Samo ako ni jedna od

prethodnih opcija ne daje odgovarajuće rešenje otpad treba odložiti na deponiju.

10. Smanjenje otpada na izvoru

Za razliku od drugih opcija u hijerarhiji upravljanja otpadom, redukcija otpada nije

opcija koja se može odabrati u nedostatku drugih. O redukciji se mora razmišljati

svaki put kada se donosi odluka o korišćenju resursa. Redukcija mora biti osmišljena

u fazi projektovanja, preko izrade, pakovanja, do transporta i plasmana proizvoda.

Potrošači takođe treba aktivno da učestvuju u redukciji otpada kupovinom proizvoda

sa manje ambalaže. Vlada treba da bude nosilac politike redukcije otpada.

10.1. Mere za smanjenje nastajanja otpada

• korišćenje materijala veće čistoće,

• Upotreba manje toksičnih sirovina,

• Upotreba nekorodirajućih materijala,

• Prelaz sa pojedinačnih šarži na kontinuirane procese,

• Poboljšanje inspekcije i održavanja opreme,

• Osposobljavanje operatora,

• Poboljšanje kontrole nadzorom,

• Poboljšanje rukovanja.



37/57

10.2. Poboljšanje praćenja materijala i inventarske kontrole

• izbegavanje prekomerne nabavke,

• inspekcija pošiljki pre prihvatanja,

• vršenje čestih provera inventara,

• precizno etiketiranje svih kontejnera,

• osigurati da se materijali sa ograničenim trajanjem iskoriste pre njegovog

isteka,

• instaliranje kompjuterske kontrole inventara tamo gde je to moguće.

10.3. Prevencija i smanjenje stvaranja otpada

• smanjenje količina komunalnog otpada za odlaganje u uslovima očekivanog

porasta potrošnje;

• stabilizacija količine industrijskog i opasnog otpada imajući u vidu očekivani

porast proizvodnje.

10.4. Ponovna upotreba i reciklaža

• postepeno uvođenje sistema razdvojenog sakupljanja otpada;

• povećanje tipova otpada sakupljenih u cilju reciklaže i ponovne upotrebe;

• unapređenje sistema za sakupljanje otpadnih ulja i njihovu reciklažu;

• reciklaža građevinskog otpada;

• iskorišćenje otpada sa organskim materijama, za pravljenje komposta, i

drugih organskih đubriva (otpad iz sistema za prečišćavanje otpadnih voda);

• ponovna upotreba i reciklaža posebno sortiranih i razdvojenih metalnih

otpada za proizvodnju čistih metala;

• reciklaža i ponovna upotreba rastvarača za direktno ponovno korišćenje ili za

dalju prodaju;

• reciklaža i ponovna upotreba otpadnog papira;

• reciklaža i ponovna upotreba otpada od gume;

• reciklaža i ponovna upotreba otpadnih ulja u cilju ponovne upotrebe ili za dalju

prodaju.

10.5. Poboljšanje organizacije sakupljanja i transporta

• optimizacija upravljanja i operativne strukture;



38/57

11. Postupci i način razdvajanja različitih vrsta otpada, posebno opasnog i otpada koji će se ponovo koristiti, radi smanjenja količine otpada za odlaganje

• Osnovni cilj svakog razdvajanja otpada je da se na prvom mestu smanji

zapremina otpada sa kojom se upravlja i spreči mogućnost mešanja različitih

vrsta otpada a pogotovo opasnog i neopasnog otpada.

• Druga korist je eventualna mogućnost ponovnog iskorišćenja ili reciklaže otpada

čime se pored smanjenja količine otpada koja će se odložiti, utiče i na smanjenje

upotrebe često ograničenih sirovina.

• Postoji veliki broj vrsta načina razdvajanja, međutim njihova ograničenja su često

vezana za različite vrste, količne i tipove otpada.

• Razdvajanje industrijskog otpada vrši se na izvoru nastanka otpada. Komunalni

otpad se ne razvaja, već se odlaže u tipske kontejnere za komunalni otpad.

• Pri postupku razdvajanja otpada posebno se vodi računa da ne dođe do mešanja

opasnog i neopasnog otpada, a naročito da ne dođe do mešanja opasnog otpada

sa komunalnim otpadom.

• Procedura (način) razdvajanja otpada prvenstveno zavisi od vrste otpada

(opasan/neopasan) i agregatnog stanja (tečno/čvrsto). Razdvajanje otpada vrši

se na mestu nastanka otpada, lice koje je otpad generisalo. Lica koja razvrstavaju

otpad opremljena su odgovarajućim ličnim zaštitnim sredstvima, a ista su

osposobljena za upravljanje otpadom.

• Postupak razdvajanja obuhvata i evidentiranje svi novonastalih količina otpada.

11.1. Postupci i načini razdvajanja komunalnog otpada

Komunalni otpad se ne razvrstava posebno, već se kao takav zbirno odlaže u

obeležene kontejnere koje odnosi komunalno preduzeće.

11.2. Postupci i načini razdvajanja industrijskog otpada

Industrijski otpad koji se generiše u toku rada sadrži opasan i neopasan otpad.

Navedene vrste industriskog otpada u proizvodnim i administrativnim objektima u

toku zamene neispravnih ili oštećenih delova, u toku redovnog i vanrednog remonta

i slično. Generisani industrijski otpad se sakuplja i odnosi na privremena skladišta,

do momenta odnošenja na dalji tretman od strane ovlašćene kompanije.

O količinama privremeno uskladištenog industrijskog otpada se vodi evidencija koja

se redovno ažurira u slučaju svake promene uskladištene količine.



39/57

12. Način skladištenja, tretmana i odlaganja otpada

Proizvodni proces u Energoplast-u, ima za posledicu nastanak određenih vrsta

otpadnih materija, koje se odlažu u kontejnere određene za tu namenu, postavljenih u

okvirima radne jedinice čije aktivnosti generišu vrstu otpada shodno vrsti

tehnološkog/proizvodnog procesa koji obavljaju. Mesta gde se otpad skladišti su

tehnički opremljena za privremeno čuvanje otpada na lokaciji vlasnika otpada, na

način koji minimalno utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Privremeno skladištenje se sprovodi samo u slučaju opasnog otpada i sekundarnih

otpadnih materija/neopasnog otpada, poštujući u potpunosti zakonsku proceduru,

vezano za način skladištenja. Otpad se skladišti u skladištu isključivo namenjenom za

ovu svrhu do njegovog preuzimanja od strane preduzeća koja su ovlašćena za

preuzimanje, transport i zbrinjavanje ovog otpada.

Pravilnik o uslovima, načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada

(“Službeni glasnik RS”, br. 92/2010) u čl. 8 definiše podatke koje mora sadržati

nalepnica na pakovanju opasnog otpada:

1. upozorenje: OPASAN OTPAD na srpskom i engleskom jeziku;

2. indeksni broj i naziv otpada iz Kataloga otpada, u skladu sa posebnim propisom;

3. Y oznaku prema Listi kategorija ili srodnih tipova opasnog otpada prema njihovoj

prirodi ili aktivnosti kojom se stvaraju (Y lista), u skladu sa posebnim propisom;

4. C oznaku prema Listi komponenti otpada koji ga čine opasnim (C lista), u skladu sa

posebnim propisom;

5. H oznaku prema Listi karakteristika otpada koje ga čine opasnim (H lista), u skladu

sa posebnim propisom;

6. podatke o vlasniku otpada koji je pakovao otpad: naziv, sedište, telefon/faks, datum

pakovanja, ime i prezime kvalifikovanog lica odgovornog za stručni rad;

7. fizičko svojstvo otpada: prah, čvrsta materija, viskozna materija, pasta, mulj, tečna

materija, gasovita materija, ostalo iz Izveštaja o ispitivanju otpada, u skladu sa

posebnim propisom;

8. količina sadržana u pakovanju, a ako je grupno pakovanje, onda i količina za svaki

pojedinačni paket.

9. NAPOMENA: Ovde se upisuje ostali podaci koje su bitni pri rukovanju opasnim

otpadom, a tiču se načina rukovanja navedenim otpadom kojim se obezbeđuje

najmanji rizik i bezbednost od zagađenja, opasnosti i negativnih uticaja na život i

zdravlje ljudi i životne sredine i u zavisnosti od namene otpada.

Y, C i H oznaka se nalaze o izveštaju o ispitivanju otpada i odatle ih treba prepisati.

U skladu sa čl. 9 ovog pravilnika:

• Nalepnica je zaštićena i/ili izrađena od materijala (metal, plastika i sl.) koji su

otporni na atmosferske i spoljašnje uticaje i opasan otpad koji je upakovan;



40/57

• Boja i prikaz na nalepnici treba da budu takvi da oznaka opasnog otpada bude

lako vidljiva;

• Tekst mora biti upečatljiv, lako čitljiv i štampan na način da ne može da se

izbriše;

• Nalepnica se fiksira na pakovanje tako da se tekst može pročitati horizontalno

kada je pakovanje u normalnom položaju.;

• Nalepnica treba da se pričvrsti na pakovanje celom svojom površinom na način

koji obezbeđuje njeno prisustvo sve dok otpad nije u potpunosti uklonjen iz pakovanja.

Veličina pakovanja izražena u litrima

Format i dimenzije nalepnice

do 3 l, uključujući i 3 l. A8 (74 x 52 mm)

iznad 3 l, do 50 l, uključujući i 50 l A7 (105 x 74 mm)

iznad 50 l, do 200 l, uključujući i 200 l

A6 (148 x 105mm)

iznad 200 l, do 500 l, uključujući i 500

A5 (210 x 148mm)

Dimenzije nalepnica za obeležavanje opasnog otpada

• Skladištenje i odlaganja komunalnog otpada

Mesto nastanka otpada Administartivni deo / proizvodni deo

Način skladištenja otpada Tipski kontejneri od 1,1 m3

Mesto skladišta Na platou u okviru proizvodnog poslovnog kompleksa, u blizini ulazne kapije (Batajnički drum 6p)

Zaštitna ograda /

Pod ključem /

Vrsta skladišta Betonski plato

Oznake upozorenja /

Način odlaganja Privremeno odlaganje

Prosečno vreme odlaganja 7 dana



41/57

• Skladištenje i odlaganje industrijskog otpada

- Otpad od elektronskih i električnih uredjaja

Mesto nastanka otpada Administrativni deo

Način skladištenja otpada Originalna ambalaža

Mesto skladišta Batajnički drum 6p

Zaštitna ograda Da

Pod ključem Da

Vrsta skladišta U okviru objekta

Oznake upozorenja Da

Način odlaganja Privremeno

Prosečno vreme odlaganja Do 12 meseci

- Otpadne fluorescentne cevi i sijalice

Mesto nastanka otpada Administrativni deo / magacin

Način skladištenja otpada Domar Service servisira postavljanje nove rasvete I odnošenje otpadnih cevi I sijalica

Mesto skladišta Barajnički drum 6p

- Otpadni papir i karton

Mesto nastanka otpada Administrativni deo/ magacin

Način skladištenja otpada Kontejner za papir / džambo vreće


Zaštitna ograda /

Pod ključem /

Vrsta skladišta Betonski plato, obeleženi prostor / deo proizvodnog pogona

Oznake upozorenja Ne




42/57


- Otpadne toner kasete

Mesto nastanka otpada Administrativni deo

Način skladištenja otpada Žičana korpa

Mesto skladišta Batajnički put 6p

Zaštitna ograda /

Pod ključem /

Vrsta skladišta Betonski plato, obeleženi prostor

Oznake upozorenja /



- Otpadna plastična ambalaža

Mesto nastanka otpada Proizvodni deo

Način skladištenja otpada Kontejner za plastičnu ambalažu


Zaštitna ograda /

Pod ključem /


Oznake upozorenja /



- Otpad nastao od obrade plastike

Mesto nastanka otpada Proizvodni deo

Način skladištenja otpada Kontejner za plastični otpad


Zaštitna ograda /

Pod ključem /


Oznake upozorenja /



43/57



- Otpadno motorno ulje

Mesto nastanka otpada Proizvodni pogon

Način skladištenja otpada Metalna burad


Zaštitna ograda /

Pod ključem /





- Otpadni rastvarači

Mesto nastanka otpada Proizvodni pogon

Način skladištenja otpada Metalna burad


Zaštitna ograda /

Pod ključem /







44/57

• Uslovi skladišta opasnog otpada

Magacin opasnog otpada mora biti vidno obeležen na svim mogućim ulaznim

tačkama tablom upozorenja koja je prikazana na slici

Slika: Tabla upozorenja

UPOZORENJ E

M AGACIN OPASNOG

OTPADA

ZABRANJEN PRISTUP

NEZAPOSLENIMA



45/57

Primer sadržaja nalepnice za ambalažu koja sadrži ostatke opasnih materija:

- U ovom prostoru otpad će se skladištiti u tankvanama.

- Prostor skladišta mora uvek biti ograđen i obezbeđen od pristupa nepozvanih

lica.

- U prostoru mora biti postavljena interventna posuda ili sredstvo za

zaustavljanje daljeg toka izlivanja hemikalija (pesak, absorpciona glina).

- Površina prostora za privremeno skladištenje mora omogućavati smeštaj

najmanje dvostruke količine opasnih otpadaka koja prosečno nastaje između

prevoza, tako da obezbeđuju njihovu zaštitu od spoljnih uticaja.

- Pod u privremenom skladištu mora biti betonski, vodonepropustan, bez

izvedenih slivnika, koji bi omogućili konekciju sa sistemom za odvođenje otpadnih

voda.

- Privremeno skladište mora imati imenovanog rukovaoca skladišta koji jedini

ima pristup skladištu.

Potrebno je :

Obezbediti minimalne uslove za odvojeno skladištenje neopasnog i opasnog otpada na betonskom platou. Deo u kojem se privremeno skladišti opasan otpad mora imati mogućnost obeležavanja i zaključavanja.

OPASAN OTPAD (HAZARDOUS WASTE)

13 02 08* Otpadno motorno ulje

Zapremina: XXX

Y X C X H X

Vlasnik otpada: ENERGOPLAST d.o.o.

Beograd, tel:

Datum pakovanja: xx.xx.2020.

Ime i prezime kvalifikovanog lica odgovornog za stručni rad:

Odgovorno lice: Igor Tumbas



46/57

13. Mere zaštite od požara i eksplozija

U cilju sprovođenja adekvatne zaštite od požara i eksplozija, u toku redovnog rada

ENERGOPLAST-a, neophodno je stalno sprovoditi niz predviđenih mera, prema

Zakonu o zaštiti od požara („Službeni glasnik RS“ broj 111/09, 20/15 I 87/2018 – dr.

zakon), Pravilniku o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara

("Sl. glasnik RS", br. 3/2018), kao i ostalim zakonskim dokumentima iz važeće

regulative za ovu oblast.

Polazeći od opšte definicije rizika kao mogućnosti realizacije neželjenih posledica

akcidentnog događaja, odnosno učestalosti ili verovatnoće nastanka nepoželjnih

posledica događaja pri realizaciji izazvane opasnosti, rizik kod požara ili eksplozije se

može definisati kao verovatnoća ugrožavanja ljudi, životne sredine i naravno

materijalnih vrednosti pri nastajanju požara odnosno eksplozije. Veoma bitno je na

lokaciji i u procesima svog poslovanja identifikovati sve tačke opasnosti od požara i

eksplozije, proceniti rizik opasnosti i ukoliko on nije prihvatljiv razviti kontrolne mere i

vršiti stalne redovne kontrole.



47/57

Zapaljivost je česta karakteristika (primarna ili sekundarna) otpada, što znači da je

praktično uvek neophodno prikupiti informacije o zapaljivosti otpada koji se generiše i

skladišti do predaje operateru. Takođe, kod otpada treba voditi računa i o njegovim

reaktivnim i eksplozivnim karakteristikama da bi se minimizirao rizik od nastajanja

požara.

Ako je otpad reaktivan tj usled nestabilnosti, može da dovede do međusobne reakcije

komponenata koje su prisutne i dobijanja jedinjenja sa novim svojstvima, ili do

oslobađanja toplote ili energije, a samim tim i do pojave eksplozije, plamena ili

toksičnih supstanci itd.

Eksplozivnost predstavlja osobinu supstance da se pod određenim uslovima razlaže

uz oslobađanje znatnih količina energije i velikih količina produkata razgradnje, pri

čemu eksplozija može da bude praćena i pojavom plamena. U ovakvim slučajevima

najveću opasnost predstavlja mehaničko i toplotno dejstvo eksplozivnih vrsta otpada,

iako ne treba zanemariti ni mogućnost toksičnog dejstva same materije koja

eksplodira, kao ni produkata njene razgradnje. Eksplozivne pojave nisu svojstvene

samo onim materijama koje su poznate kao eksplozivi i koje su kao takve i našle svoju

primenu, već se često dešava da do eksplozije dolazi i kod uobičajenih vrsta otpada,

a posebno onih organskog porekla, koje se pod određenim kritičnim uslovima mogu

razlagati uz eksploziju.

Pojava da otpadne opasne materije istovremeno raspolažu kako eksplozivnim i zapaljivim tako i toksičnim svojstvima je dosta česta. Stoga je neophodno izvršiti označavanje otpada u skladu sa izvršenom karakterizacijom. Kategorizacija otpada predstavlja veoma važnu fazu u upravljanju otpadom posebno opasnim, a podrazumeva detaljnu analizu otpadnih materija i svrstavanje u jednu od definisanih kategorija. Karakterizacija otpada, odnosno utvrđivanje sadržaja (sastava) i osobina (karakteristika) otpada, radi se isključivo u akreditovanoj laboratoriji.

Ukoliko se otpad okarakteriše kao opasan on dobija svoju H oznaku (karakteristike

otpada koje ga čine opasnim), Y oznaku (priroda ili aktivnosti kojom se stvaraju) i C

oznaku (komponente otpada koji ga čine opasnim).

Po kategorizaciji opasan otpad se svrstava u sledeće grupe:

H1 "Eksplozivan": supstance i preparati koji mogu eksplodirati pod dejstvom plamena ili koji su više

osetljivi na udare ili trenje od dinitrobenzena

H2 "Oksidirajući": supstance i preparati koji izazivaju visoko egzotermne reakcije u kontaktu sa drugim

supstancama, posebno sa zapaljivim supstancama

H3- A "Visoko zapaljiv":

- 0 tečne supstance i preparati koji imaju tačku paljenja ispod 21 ° C uključujući veoma zapaljive

tečnosti

- 1 supstance i preparati koji se mogu zagrevati i konačno zapaliti u kontaktu sa vazduhom na

temperaturi okoline bez bilo kakvog izvora energije

- 2 čvrste supstance i preparati koji se mogu lako zapaliti posle kratkog kontakta sa izvorom

paljenja i koji nastavljaju da gore ili budu istrošeni nakon uklanjanja izvora paljenja



48/57

- 3 gasovite supstance i preparati koji su zapaljivi na vazduhu pri normalnom pritisku

- 4 supstance i preparati koji u kontaktu sa vodom ili vlažnim vazduhom, razvijaju visoko

zapaljive gasove u opasnim količinama

H3-V "Zapaljiv": tečne supstance i preparati koji imaju tačku paljenja jednaku ili veću od 21 ° C i manju ili

jednaku 55 ° C

H4 "Nadražujući (iritantan)": supstance i preparati koji nisu korozivni i koji kroz neposredan, odložen ili

ponovljen kontakt sa kožom ili sluzokožom, mogu prouzrokovati zapaljenje

H5 "Štetan (opasan)": supstance i preparati koji, ako se udišu ili gutaju ili ako prodiru kroz kožu, mogu

uključiti ograničene rizike po zdravlje

H6 "Otrovan": supstance i preparati (uključujući veoma toksične supstance i preparate) koji, ako se

udišu ili gutaju ili ako prodiru kroz kožu, mogu uključiti ozbiljne, akutne ili hronične rizike po zdravlje,

i čak smrt

H7 "Karcinogen": supstance i preparati koji, ako se udišu ili gutaju ili ako prodiru kroz kožu, mogu

izazvati rak ili njegov porast

H8 "Korozivan": supstance i preparati koji mogu uništiti živo tkivo pri kontaktu

H9 "Infektivan": supstance i preparati koje sadrže mikroorganizme ili njihove toksine, koji su poznati ili

se sumnja da izazivaju oboljenje kod čoveka ili drugih živih organizama

H10 "Toksičan za reprodukciju (teratogen)": supstance i preparati koji, ako se udišu ili gutaju ili ako

prodiru kroz kožu, mogu izazvati nenasledne urođene nepravilnosti ili njihov porast

H11 "Mutagen": supstance i preparati koji, ako se udišu ili gutaju ili ako prodiru kroz kožu, mogu izazvati

nasledne genetske nedostatke ili njihov porast

H12 Otpad koji oslobađa toksične ili veoma toksične gasove u kontaktu sa vodom, vazduhom ili

kiselinom

H13 "Izaziva preosetljivost": supstance i preparati koji, ako se udišu ili ako prodiru kroz kožu, imaju

sposobnost izazivanja reakcije preosetljivosti, tako da se daljim izlaganjem proizvode karakteristični

negativni efekti

H14 "Ekotoksičan": otpad koji predstavlja ili može predstavljati neposredne ili odložene rizike za jedan ili

više sektora životne sredine.

N15 Otpad koji ima svojstvo da na bilo koji način, nakon odlaganja, proizvodi druge supstance, npr.

izluževine, koje poseduju bilo koju navedenu karakteristiku (N1-N14)

Pravilima zaštite od požara obuhvaćeni su:

• Organizacija tehnoloških procesa na način da rizik nastanka požara bude

otklonjen, i da u slučaju njegovog izbijanja bude obezbeđena bezbedna

evakuacija ljudi i imovine;

• Mere zaštite od požara;

• Zaštita od požara u zavisnosti od namene objekta;

• Prava i obaveze lica zaduženog za sproveđenja mera zaštite od požara;

• Prava i obaveze zaposlenih tokom sproveđenja mera zaštite od požara;

• Način vršenja kontrole sprovođenja zaštite od požara;

• Odgovornost zaposlenih nepridržavanja propisanih mera zaštite od požara;

• Dužnosti zaposlenih u slučaju izbijanja požara i učešće u gašenju požara;

• Tehnika oprema i sredstva za gašenje požara;

• Način osposobljavanja zaposlenih za sprovođenje zaštite od požara.

U objektima ENREGOPLAST-a postoje sledeće opasnosti:



49/57

• Požar

Imajući u vidu gore navedene opasnosti, u predmetnom objektu je neophodno

preduzeti sledeće mere zaštite:

• Identifikovati opasne karakteristike otpada.

• Vidno i trajno istaći table sa oznakama otpada, posebno ako je u pitanju opasan

otpad i tabele sa upozorenjima: opasnost od požara i postupak u slučaju

požara, kao i plan evakuacije.

• Pravilno skladištiti otpad uz odstranjivanje svih izvora paljenja.

• Redovno održavati higijenu radnog prostora.

• Činjenica je da je pored tehničkih mera zaštite od požara od najvećeg značaja

obučenost zaposlenih, odnosno njihovo poznavanje osobina materija i

postrojenja kod kojih se one primenjuju. Zato je obuka i stalna provera znanja

od prioritetne važnosti.

• Shodno Zakonu o zaštiti od požara zaposleni u ENERGOPLAST-u upoznati su

sa opasnostima od požara na radnom mestu, merama, upotrebom sredstava i

opreme za gašenje požara, postupkom u slucaju požara, kao i sa

odgovornošcu zbog nepridržavanja propisanih ili naloženih mera zaštite od

požara. Najmanje jedanput u tri godine mora se vršiti obuka svih radnika iz

oblasti zaštite od požara, s tim da najmanje jednom u toku godine vrši praktična

provera znanja.

Osnovni principi kojih se treba pridržavati pri radu sa opasnim, odnosno zapaljivim

materijama su sledeći:

• Zaštita opasnog otpada od oštecenja prilikom manipulacije;

• Izolacija materija koje su međusobno inkompatibilne;

• Izolacija zapaljivog ambalažnog otpada od izvora toplote, plamena i varničenja;

• Zabranjeno pušenje i pristup otvorenim plamenom;

• Obavezna upotreba ličnih zaštitnih sredstava;

Električne instalacije:

• van radnog vremena, svi energetski strujni krugovi koji su van funkcije treba da budu stavljeni u beznaponsko stanje,

• svi prekidači u razvodnim ormarima moraju biti vidno obeleženi i pristupačni, u cilju brzog i efikasnog stavljanja instalacije u beznaponsko stanje, u slučaju požara ili eksplozije,



50/57

• svaku eventualnu rekonstrukciju postojece instalacije potrebno je izvesti stručno i u skladu sa zahtevima iz tehničkih propisa,

• strujni krugovi moraju biti oznaceni, radi brze i tacne intervencije na njima,

• svi zaštitni elementi moraju biti uskladeni prema snazi potrošaca i presecima provodnika,

• zabranjeno je premoštavanje i "krpljenje" osigurača. Mogu se koristiti samo originalni topljivi umeci odgovarajuće nazivne struje. Zamenu osigurača poveravati isključivo stručnim licima,

• vršiti periodicne preglede i ispitivanja elektroinstalacije. Preglede mogu obavljati samo stručna lica i za to ovlašcene ustanove,

• prenosne kablove koji su van upotrebe odvojiti od priključnice

• svaki primećeni kvar hitno i stručno otklanjati,

• svetiljke ne smeju biti bez zaštitnih poklopaca, balona ili kugli,

• ne dozvoliti improvizovano postavljanje bilo kakve dodatne instalacije,

• u slucaju novih radova, raditi isključivo sa stručnim projektima,

• odrediti stručna lica za redovno održavanje gromobranske instalacije. Hitno otklanjati sve uočene kvarove,

• pregled gromobranske instalacije vršiti periodično, a poveravati ih za to ovlašcenim ustanovama.

U slučaju inicijacije požara, svi zaposleni moraju biti upoznati sa procedurom odgovora na udes.

Akcija gašenja požara

Odgovor na udes – akcija gašenja požara sprovodi se po proceduri Zaštite od požara – operativa, a započinje onog trenutka kada se dobije prva informacija o požaru ili nekoj drugoj vrsti udesa. Informacije o požaru vatrogasnoj jedinici prenisi se telefonom. Dežurnom vatrogascu pri dojavi požara moraju se obavezno dostaviti sledeci podaci:

• šta gori, mesto i vreme požara?

• kakav materijal gori i da li su prisutne opasne materije?

• ima li ljudi u životnoj opasnosti?

• ko javlja o nastanku požara? Posle dojave požara, koja se u određenim slučajevima proverava da nije lažna, alarmira se vatrogasna jedinica (zvučnim alarmom iz vozila ili prenosnom radio vezom), okuplja na zbornom mestu i odlazi na mesto požara. Akcija gašenja, ili odgovor na neku drugu vrstu udesa počinje po unapred utvrdenom planu. Da bi akcija gašenja požara (odgovora na udes) bila uspešna moraju se poštovati sledeća načela:

• upoznati se sa situacijom na licu mesta, izvršiti izviđanje,

• izvršiti procenu situacije požara na temelju izviđanja,



51/57

• postaviti plan gašenja požara (odgovora na udes),

• izdati komande za akciju gašenja požara (odgovora na udes) Rukovodilac gašenja požara (odgovora na udes) na mestu požara sagledava situaciju i prikuplja potrebne informacije, a pre svega:

1. Veličinu opasnosti koja preti ljudima i imovini. Ona se odreduje, pre svega, veličinom požara (udesa), vrstom materijala koji gori, konstrukcijom objekta i slično.

2. Gde gori, šta gori i kako gori? 3. Jačinu vlastitih snaga, sredstava i opreme. One su rukovodiocu gašenja požara

poznate. 4. Da li su ljudi ugroženi? 5. Da li postoje posebne opasnosti po učesnike gašenja? 6. Da li postoji opasnost od proširenja požara (udesa)? 7. Da li postoji opasnost od rušenja objekata? 8. Da li postoji posebna opasnost (hemijska, radioaktivna, biološka i sl)? 9. Kakvi su putevi za intervenciju.

Važno je uočiti i neke druge elemente od značaja za uspešnu i bezbednu intervenciju, kao i na pr. količinu i boju dima, karakteristike plamena, intenzitet toplotnog isijavanja, adijabatski toplotni efekat, pravac strujanja dima, mirise i slično. Procena situacije (toka požara i rizika po okolinu), donosi se na osnovu prikupljenih podataka i bitna je za ishod akcije. Njen osnovni zadatak je da definiše šta treba učiniti, kojim redom i kojim sredstvima da se opasnosti otklone, obzirom na raspoložive snage i sredstva. Na osnovu procene situacije donosi se odluka o načinu sprovođenja akcije, koja mora biti kratka i jasna, a definiše:

• da li izvršiti napad ili odbranu (pasivnu ili aktivnu),

• podelu zadataka u okviru raspoloživih snaga – ko šta radi,

• koju opremu i sredstva treba koristiti u akciji,

• način snabdevanja sredstvima i vodom za gašenje,

• puteve prolaza za intervenciju. Komande-naređenja za akciju gašenja požara (odgovora na udes) moraju da budu glasne, razumljive, kategorične, kratke i potpune. One moraju nedvosmisleno da definišu:

• ko treba da izvrši zadatak,

• šta treba da se uradi,

• gde i sa kojim sredstvima se izvodi akcija. U samoj akciji, vatrogasci i svi ostali učesnici postavljene zadatke moraju izvršavati odgovorno, pažljivo i bez žurbe i panike, strogo vodeći računa o vlastitoj bezbednosti, ali i bezbednosti svih ostalih ljudi. Svaki pojedinac pri ovim aktivnostima treba da maksimalno koristi stečena znanja kroz obuku i treninge iz oblasti zaštite od požara.



52/57

Kada se glavna žarišta požara savladaju, obavljaju se odredene radnje da se mesto požara (udesa) pregleda, raskrči i sanira. Ukoliko postoji sumnja da bi se požar mogao ponovo pojaviti postavljaju se vatrogasne straže.

Tabela, protivpožarne mere za pojedine vrste otpada

Odmah po saznanju o požaru PRVO POZVATI:

- Vatrogasnu jedinicu na broj: 193;

- MUP na broj: 192;

- Centar za obaveštavanje na broj: 1985

- Ukoliko preti opasnost da dođe do povrede zaposlenih ili drugih lica ili ukoliko ima povređenih pozvati Hitnu pomoć na broj: 194.

R.Br.

Indeksni broj

Naziv otpada ASa Napomena

1 08 03

Naziv otpada, formulacije, snabdevanja i upotrebe štamparskog mastila

1.2

08 03 18

Otpadni toner za štapanje drugačiji od onog navedenog u 18 03 17

Čb

Držati na posebnom mestu u poslovnom krugu, odvojeno od ostalih materija najmanje 2 metra, u odgovarajućim kontejnerima ili kantama. U blizini postaviti minimalno 1 aparat za gašenje požara tip S ili tip CO2. Otpad ne sme biti izložen dejstvu toplote i izvoru otvorenog plamena.

2 15 01

Ambalaža (uključujući posebno sakupljenu ambalažu u komunalnom otpadu)

2.1

15 01 01

Papirna i kartonska ambalaža

Čb


3.2

20 01 03

Mešani komunalni otpad

Čb




53/57

Kategorizacija ugroženosti Energoplast doo

Ministarstvo unutra šnjih poslova Republike Srbije, Sektor za vanredne situacije,

Odeljenje za vanredne situacije Beograd, Odsek za preventivnu zaštitu na osnovu

člana 23 Zakona o zaštiti od požara ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009, 20/2015,

87/2018 i 87/2018 - dr. zakoni) čl. 3, 4. i 5. Uredbe o razvrstavanju objekata,

delatnosti i zemljišta u kategorije ugroženosti od požara (Sl. Glasnik RS br 76/2010)

i čl. 131 st. 1 tačka 2 i čl. 192 st. 1 Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik

RS", br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje) donelo je Pravila zaštite od

požara pod delovodnim brojem 05/15 od 14.01.2015. god.

Objekat Pogon za proizvodnju plastičnih zatvarača proširenje – faza I je podeljena

na 5 požarnih sektora:

Oznaka

požarnog

sektora

Oznaka

prostorije

Naziv prostorije PP zida PP vrata

I PS 2,6a SKLADIŠTE,

GALERIJA

1,5h 1,5h

II PS 5 STABILIZACIJA

PROIZVODA

1,5h 1h,

1,5h

III PS 5a PROSTORIJA

ZA

HIDOSTANICU

1,5h -

IV PS 3 PUNJENJE

AKUMULATORA

VILJUŠKARA

1,5h -

V PS 6 TEHNIČKI

PROSTOR

1,5h 1h,

1,5h

Energoplast poseduje izrađen Plan zaštite od požara od 14.01.2015.g.

14. Mere zaštite životne sredine i zdravlja ljudi

Nepotrebno i neadekvatno odlaganje (deponovanje) reciklabilnog ambalažnog otpada

svakako doprinosi degradaciji životne sredine. Svojim naporima da sopstveno

upravljanje ambalažnim otpadom dovede na najviši mogući nivo, jednom godišnje vrše

se obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad.

Takođe, negativan uticaj neadekvatno odloženog opasnog otpada direktno utiče na

kvalitet vazduha, vode i zemljišta kao osnovnih parametara životne sredine, a samim

tim i zdravlja ljudi. Neadekvatno upravljanje akumulatorima može rezultovati

prosipanjem korozivnih materija. Ove korozivne materije sadrže rastvorene metale koji

su toksični za biljke i životinje, a koji neadekvatnim odlaganjem ovog otpada na

deponije mogu naći svoj put do zemljišta, odnosno podzemnih voda. Matične ploče

računara sadrže u sebi teške metale kao što su olovo i kadmijum. Baterije računara

sadrže kadmijum, prekidači i „flat” monitori sadrže živu, dok se barijum i brom javljaju



54/57

u matičnim pločama, u kablovima. S obzirom na udeo koji opasan otpad čini u ukupnoj

količini generisanog otpada Energoplast-a, i na način upravljanja opasnim otpadom,

negativan uticaj neadekvatnog upravljanja ovom vrstom otpada na životnu sredinu

sveden je na minimum.

Mere i postupci koji se preduzimaju sastoje se u :

• adekvatnom prostornom planiranju (određivanje zona zaštite, udaljenost

opasnih aktivnosti od naselja i dr.);

• izradi analize opasnosti od udesa i davanju mišljenja i saglasnosti na njih;

• uvođenju novih tehnologija koje ne zagađuju životnu sredinu i obezbeđuju

veći stepen zaštite;

• blagovremenom otklanjanju svih uočenih tehničko-tehnoloških nedostataka;

• primeni tehničkih sredstava i opreme detekcije i zaštite;

• kontroli i sistemu monitoringa i sistema bezbednosti;

Mere i postupci prevencije obuhvataju i izradu, praćenje i sprovođenje podzakonskih

akata, normativa i standarda koji se odnose na ovu oblast.

Mere koje se preduzimaju u okviru pripravnosti, predstavljaju stanje koje se postiže

sveobuhvatnom pripremom svih nadležnih subjekata u okviru postrojenja, opreme i

tehnike radi najadekvatnijeg odgovora na probleme uz najmanje moguće posledice.

• Mere zaštite životne sredine u vezi sa karakteristikama otpada

- obezbediti poseban prostor/skladište za odlaganje opasnog otpada. Prostor za čuvanje otpada mora da ispunjava sve uslove propisane zakonom;

- opremiti sekundarnim prihvatima prostor za odlaganje tečnog opasnog otpada;

- otpad odlagati u adekvatnu ambalažu/kontejnere u skladu sa njihovim fizičkim i hemijskim karakteristikama i propisno ih obeležiti;

- izbegavati odlaganje opasnog kabastog otpada direktno na zemlju. Odlagati ga isključivo na izbetonirane površine;

- zaposlene edukovati/obučiti za bezbedno postupanje i rukovanje otpadom; - sve radnje i postupke potrebno je izvoditi u skladu sa važećim propisima; - neutralizacija, odnosno sakupljanje eventualno iscurelog-prosutog otpada,

mora se obaviti na takav način, kako bi se sprečila emisija štetnih materija u okolnu radnu i životnu sredinu;

- zapaljiv i drugi opasan otpad potrebno je transportovati u ispravnim i atestiranim kontejnerima i posudama;

- ambalaža sa opasnim hemijskim materijama se mora čuvati u propisanim uslovima;

- nezaposleni ne smeju ulaziti u prostorije za čuvanje otpada, a upozorenja o ovim zabranama moraju biti postavljena na vidnim mestima i na svim stranama. Na vidnom mestu se postavljaju i upozorenja o opasnosti od požara, eksplozije i trovanja;



55/57

- u svim prostorijama ili površinama gde se privremeno čuva otpad moraju postojati na vidnom mestu istaknuta uputstva o postupku u slučaju akcidenta i pružanju prve pomoći kod trovanja datom materijom;

- odgovarajućih razumnih mera koje nisu obuhvaćene propisima a doprinose opštoj bezbednosti na radu i očuvanju životne sredine;

- obezbediti prostor za postavljanje kontejnera, odnosno posuda za prikupljanje čvrstog komunalnog otpada, a prema uslovima JKP. Omogućiti lak i nesmetan pristup komunalnim vozilima unutar objekta za preuzimanje čvrstog komunalnog otpada. Čvrst komunalni otpad odlagati u kontejnere koji su i postavljeni na platou, na lokaciji za kontejnere, a koje će redovno prazniti javno komunalno preduzeće.

Na osnovu karakteristika opasnih materija-otpada i karakteristike transporta, čuvanja

i manipulacije sa opasnim materijama-otpadom postoji određena verovatnoća od

nastanka udesa. Iz ovog razloga potrebno je organizovati i dobro obučiti i opremiti

odgovarajuće ekipe, službe obezbeđenja, zaštite i održavanja, sanitarne, zdravstvene

i druge nadležne službe za postupanje u tim situacijama.

Preventivne akcije imaju za cilj minimiziranje efekata zagađenja u sanitarnim zaštitnim

i kontrolisanim zonama. Preventivne mere počinju sa planiranjem procedure u slučaju

izlivanja i razlivanja.

• Mere zaštite zdravlja ljudi u vezi sa karakteristikama otpada

Služba zaštite zdravlja i bezbednosti osoblja i zaštite od požara je odgovorna za

upravljanje bezbednošću i zdravljem na radu na nivou preduzeća.

Obavljanje poslova Bezbednosti i zdravlja na radu je utvrđeno sledećim normativnim

aktima:

- Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu - Ugovorom o radu - Aktom o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini

Od strane nadležnog inspekcijskog organa vršeni su redovni, vanredni i kontrolni

inspekcijski nadzori, o čemu postoje odgovarajući zapisnici, rešenja i nalozi. Sve

naložene mere u vezi bezbednosti i zdravlja na radu su izvršene.

Povrede na radu

U kompaniji postoji interna procedura za izveštavanje o povredama na radu, od

poslovođe do menadžmenta. Ostala postupanja u vezi povreda na radu definisana su

zakonskim propisima i striktno se sprovode.

Medicinski nadzor i pregledi



56/57

Kompanija radi Akt o proceni rizika na radnim mestima i u radnoj okolini, pri čemu nije

utvrđeno ni jedno radno mesto koje ima radne zadatke vezane za postupanja sa

otpadom, kao radno mesto sa povećanim rizikom.

Obuka iz Bezbednosti i zdravlja na radu

Svi zaposleni su teorijski i praktično osposobljeni iz oblasti bezbednosti i zdravlja na

radu, o čemu postoji uredna evidencija na zakonski propisanom obrascu. Izvršena je

i obuka zaposlenih za ukazivanje prve pomoći u sklopu obuke za bezbedan i zdrav

rad. Proizvodne lokacije su opremljene sa kompletima za ukazivanje prve pomoći u

skladu sa propisima, a proveru i dopunu sadržaja kompleta vrši saradnik Službe

zaštite zdravlja i bezbednosti osoblja i zaštite od požara.

Uputstva za bezbedan rad

Preduzeće poseduje inventar opasnih materija , kao i uverenja o opasnim materijama.

Pisana upustva za rukovanje opasnim materijama ne postoje i preporuka je da se

urade i postave na konkretnim radnim mestima, koja su istaknuta na mestima čuvanja

i korišćenja opasnih materija.

Pregled i ispitivanje opreme za rad i uslova radne sredine

Merenja se vrše u skladu sa zakonskim propisima, Pravilnikom o postupku pregleda i

ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline (Sl. glasnik RS", br.

94/2006, 108/2006 - ispr., 114/2014 I 102/2015), na svake 3 godine. Merenja vrše

ovlašćene ustanove.

Mere koje je neohodno preduzeti u skladu sa aktom o proceni rizika radnog mesta u

cilju zaštite zdravlja ljudi su sledeće:

• svi radnici moraju da budu snabdeveni ličnim zaštitnim sredstvima, koja moraju da budu stalno u ispravnom stanju;

• radnici koji rade sa otpadom moraju se obučiti specijalno za taj posao, a kontrole znanja bi trebalo vršiti periodično;

• koristiti postere i oznake da podsete zaposlene o potrebi zaštite;

• mora se predvideti da osoblje koje rukuje i održava instalacije bude stručno osposobljeno za taj posao;

• Moraju se posedovati atesti ugrađene opreme i uputstva za rukovanje i održavanje;

• postupati po Upustvima za bezbedan rad zaposlenih;

• postupiti po Pravilniku o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline (Sl.glasnik RS br.94/06, 108/06 - ispr., 114/2014 i 102/2015);

• održavanje svih neophodnih higijenskih standarda.



57/57

15. Akcioni plan:

1. Uraditi novu

karakterizacije za

otpadno motorno ulje

Bankica Simić April 2020.

2. Izvršiti obeležavanje

mesta skladištenja

(navesti koji otpad se

tu skladišti i koji je

njegov indeksni broj)

Mileta Micić Maj 2020.

4. Potpisati ugovore sa

operaterima sa kojima

nisu do danas

potpisani (ee otpad,

otpadno ulje, otpadni

razređivač, otpadni

ambalažni

papir/karton)

Brankica Simić April 2020.

5. Postaviti tankvane

ispod posuda sa

generisanim otpadnim

motornim uljem i

otpadnim razređivačem

Brankica Simić Mart 2020.

energoplast doo beograd plan upravljanja...

Documents