engleski ispit korekcija

8/18/2019 Engleski Ispit Korekcija

1/7

Marković Lazar, broj indeksa: 144/2014, Elektrotehnika i računarstvo

U!" # $ %er !sak jutn &%ir !saa' e(ton)

%er !sak jutn &4* januar 1+4 $ 1* -art 1.2.* %: 2* de'e-bar1+42 $ 20* -art 1.2.*) bio je en3leski zičar, -ate-atičar, astrono-,lozo5 6rirode, alhe-ičar i teolo3, kao i jedan od najuti'ajnijih ljudi uljudskoj istoriji* je3ova 78hiloso6hiae aturalis 8rin'i6ia Mathe-ati'a7,objavljena 1+#., s-atra se najuti'ajnijo- knji3o- u istoriji nauke, koja je 6ostavila te-elje za većinu klasične -ehanike* U ovo- delu, jutn jeo6isao univerzalnu 3ravita'iju i tri zakona -ehanike, koji su vladalinaučni- 6o3ledo- na zički sve-ir sledeća tri veka* jutn je 6okazaoda je kretanje objekata na 9e-lji i nebeskih tela o6isano isti- sku6o-6rirodnih zakona, de-onstrirajući sa3lasnost iz-edu e6lerovih zakonakretanja 6laneta i nje3ove teorije 3ravitavije, i ti-e uklonio i 6oslednjesu-nje o helio'entrično- siste-u i una6redio naučnu revolu'iju*

U -ehani'i, jutn je 6ro3lasio 6rin'i6e odr;anja u -o-entu, kao iu3aono- -o-entu* U o6ti'i, sa3radio je 6rvi 6raktični re


2/7


di5eren'ijalno3 -etoda bile su univerzalno 6rihva'ene na kontinentu, i6osle 1#20$ih, u britansko- 'arstvu tako=e*

Fok Lajbni'ove sveske 6okazuju na6redovanje ideja iz ranihstu6njeva do zrelosti, 6ostoji sa-o krajnji 6roizvod u jutnovi- 6oznati-

bele@ka-a* jutn je tvrdio da je nerado objavljivao svoje radove jer se6la@io da će -u se zbo3 njih ru3ati* jutn je i-ao veo-a blizak odnos sa@vedski- -ate-atičaro- ikolaso- Ga'io de Fuliero-, koji je od6očetka bio i-6resioniran jutnovo- teorijo- 3ravita'ije* U 1+D1$oj,Fulier je 6lanirao da 6ri6re-i novu verziju 78hiloso6hiae aturalis8rin'i6ia Mathe-ati'a7, ali je nikada nije zavr@io* HMe=uti-, 1+D* odnosiz-e=u ova dva čoveka se 6ro-enio* U to vre-e, Fulier je tako=eraz-enio nekoliko 6isa-a sa Lajbni'o-*

d 1+.0* do 1+.2, jutn je dr;ao 6redavanja o o6ti'i* 9a vre-eovo3 6erioda, 6roučavao je 6rela-anje svetlosti, 6okazujući kako je

6riz-a u stanju da raz3radi belu svetlost u s6ektar boja, i da sočivo i jo@ jedna 6riz-a -o3u da 6onovo sastave raznobojni s6ektar u belusvetlost*

"ako=e je 6okazao da obojena svetlost ne -enja svoje osobinerazdvajanje- obojeno3 zraka i 6u@tanje- 3a da osvetli različite6red-ete* jutn je zabele;io da bez obzira na to da li je odbijena,razbijena ili 6renesena, boja je ostala ista* 8re-a to-e, 6ri-etio je da jeboja rezultat objekata koji intera3uju sa već obojeno- svetlo@ću, a nesaku6ljanje- svetlosti od strane sa-ih objekata* vo je 6oznato kaojutnova teorija boja*

jutn je tvrdio da se svetlost sastoji od česti'a ili 7'or6us'ula7, kojesu se 6rela-ale ubrzavanje- 6re-a -anje 6rozirnoj sredini-, ali je-orao da ih 6ove;e sa talasi-a da bi objasnio di5rak'iju svetla &76ti'ks7!! knji3a, 8ro6s* I!!$L)* asniji zičari u-esto to3a su se oslanjali na čistotalasno obja@njenje svetla dok su 3ovorili o di5rak'iji* Fana@nja kvantna-ehanika, 5otoni i ideja o dualnosti talas$česti'a u -aloj -eri 6odsećajuna jutnovo shvatanje svetla*

U svojoj 7Ji6otezi o svetlu7 iz 1+., jutn je 6ostavio tvrdnju o6ostojanju etra koji trans-ituje sile iz-edu 'esti'a* ontakt sa

teososto- Jenrije- Muro- 6ovratio je nje3ovo zani-anje za alhe-iju*9a-enio je etar okultni- sila-a bazirani- na her-etični- ideja-a6rivla'enja i odbijanja iz-e=u česti'a* F;on Mejnard ejns, koji jesaku6io 6uno jutnovih radova na 6olju alhe-ije, objavio je da ?jutnnije bio 6rvi u dobu razu-a, bio je 6oslednji čarobnjak*? jutnovozani-anje za alhe-iju ne -o;e se odvojiti od nje3ovih do6rinosa u


3/7


nau'i* Fa se nije oslanjao na okultnu ideju 6rivlačenja na veliki-razdaljina-a kroz vakuu-, -o;da ne bi razvio svoju teoriju 3ravita'ije*

1+.., jutn se vratio svo- radu u -ehani'i, tj* 3ravita'iji i njeno-e5ektu na orbite 6laneta, sa osvrto- na e6lerove zakone kretanja

6laneta, i konsultujući se sa Juko- i Gla-stedo- u vezi sa ovo-te-o-* bjavio je svoje rezultate u 7Fe -otu 'or6oru- in 3Kru-7&1+#4)* vo delo je sadr;alo 6očetke zakona kretanja koji se dostavljajuu 78rin'i6ia7*

78hiloso6hiae aturalis 8rin'i6ia Mathe-ati'a7, &sada 6oznata 6odnazivo- 78rin'i6ia7), objavljena je * jula 1+#.* uz ohrabrivanje inansijsku 6o-o' Ed-onda Jalija* U svo- radu, jutn je tvrdio da triuniverzalna zakona kretanja neće biti 6otrebno una6re=ivati sledećihvi@e od dve stotine 3odina* oristio je latinski izraz 73ravitas7 &te;ina) zae5ekat koji 'e kasnije 6ostati 6oznat 6od i-eno- 3ravitavija, i denisao

zakon univerzalne 3ravita'ije* U isto- radu, 6redstavio je 6rvo analitičkoodre=ivanje, na osnovu Aojlovo3 zakona, o brzini zvuka u vazduhu*jutnov 6ostulat o nevidljivoj sili koja je u stanju da deluje 6reko velikihrazdaljina doveo je do to3a da bude kritikovan za uvo=enje ?okultnihsredstava? u nauku*

%a 78rin'i6ia7, jutn je 6ostao interna'ionalno 6oznat* 9aradio jekru3 obo;avatelja, uključujući i -ate-atičara @vaj'arsko3 6oreklaikolasa Ga'io de Fuliera, sa ki- je 5or-irao intenzivan odnos koji jetrajao do 1+D, kada se iznenada zavr@io, u isto vre-e kada je jutndo;iveo nervni slo-*

Gran'uski -ate-atičar oze5 Lui La3ran; često je 3ovorio da jejutn bio najveći 3enije koji je ikada ;iveo, ali je jedno- dodao da je ontako=e: ?!-ao najvi@e sre'e, jer se ne -o;e vi@e od jedan6ut ustanovitisiste- sveta*?

ao dodatak na ovo, en3leski 6esnik Bleksandar 8o6 bio je dirnutjutnovi- dosti3nući-a i na osnovu to3a na6isao ovaj slavni e6ita5:

?8riroda i 6rirodni zakoni u noći le;ali su skrivani

Ao3 reče: ?eka do=e jutn?, i svetlo@'u su oni obasjani*?

%a- jutn bio je krajnje skro-an 6o 6itanju svojih us6eha, 6oznat6o 6isanju Nobertu Juku u 6is-u 5ebruara 1+.+: ?! da sa- video dalje,to je sa-o jer sa- stajao na ra-eni-a divova*?

U kasnije- -e-oaru, jutn je na6isao: ?e zna- kako -o;dadeluje- svetu, ali sa-o- sebi ja iz3leda- sa-o kao dečak koji se i3rana obali -ora, i tu i ta-o se zabavlja nala;enje- 3latko3 ka-en'i'a ili


4/7


le6@e @koljke ne3o inače, dok veliki okean istine le;i is6red -ene,neotkriven*?

Ouestions about tePt:

1* Qhen (as !saa' e(ton bornR2* Qhen did !saa' e(ton 6ublish H8hiloso6hiae aturalis 8rin'i6ia

Mathe-ati'aRS* Qho (as !saa' e(tonR4* Qas e(ton hi3hlK reli3iousR* !n his JK6othesis o5 Li3ht o5 1+., e(ton 6osited the ePisten'e o5

(hatR+* Qhen did !saa' e(ton return to his (ork on -e'hani'sR.* Qhat are three universal la(s o5 -otionR#* Qhen did !saa' e(ton dieRD* "he H8hiloso6hiae aturalis 8rin'i6ia Mathe-ati'aS are also kno(n

asR10* Qhi'h 5a-ous En3lish 6oet (as -oved bK e(tonSs

a''o-6lish-entsR

U!" 11 $ %ubato-ske česti'e &%ubato-i' 6arti'les)

%ubato-ska česti'a je ele-entarna ili slo;ena česti'a, -anja odato-a* Gizika ele-entarnih česti'a i nuklearna zika bave se6roučavanje- ovih česti'a, interak'ijo- iz-edu njih i neato-sko--aterijo-*

%ubato-ske česti'e sačinjavaju sastavne delove ato-a, a to su:elektroni, 6rotoni i neutroni* 8rotoni i neutroni su slo;ene česti'e, koje sesastoje od kvarkova* 8roton sadr;i dva Hu6S kvarka i jedan Hdo(nS kvark,dok se neutron sastoji iz jedno3 Hu6S kvarka i dva Hdo(nS kvarka

kvarkove 3luoni dr;e sku6a u nukleusu* 8ostoji uku6no @est različitihvrsta kvarkova &Hu6S, Hdo(nS, Hbotto-S, Hto6S, Hstran3eS i H'har-S), kao idru3ih česti'a koje uključuju 6rotone i neutrine, koji se obilno stvaraju nasun'u* ajveći deo česti'a koje su otkrivene su na=ene u kos-ički-zra'i-a, intera3ujući sa -aterijo-, i 6roizvedene su 6ro'esi-arasejavanja u ak'eleratori-a česti'a* 8ostoji na desetine 6oznatihsubato-skih česti'a*


5/7


U zi'i ele-entarnih česti'a, kon'e6tualna ideja česti'e je jedanod nekoliko kon'e6ata 6reuzetih iz klasične zike, sveta kakvo3 3a -izna-o, koji se koriste da bi se o6isalo na koji na'in se -aterija i ener3ija6ona@aju na nivou -olekula u kvantnoj -ehani'i* "er-in ?česti'a?,kori@ćen od strane zi'ara, 6okazuje velike razlike iz-e=u kvantnih

nivoa, i 6rilično se razlikuje od uobičajene 6redstave ter-ina*!deja o česti'i -orala je da 6rode ozbiljna 6re-i@ljanja, u svetlu

eks6eri-enata koji su 6okazali da se i naj-anje, &svetlosne) česti'e-o3u 6ona@ati isto kao talasi* Nazlika je o3ro-na, zaista, i zahtevauvo=enje kon'e6ta dualnosti talasa$česti'e koja 6okazuje kako jeustanovljeno da se ?česti'e? na kvantno- nivou 6ona@aju na način koji6odseća na česti'e, kao i na talase*

To@ jedan novi kon'e6t, 6rin'i6 nesi3urnosti, značio je da jeanaliziranje česti'a u ovi- raz-era-a zahtevalo statistički 6ristu6* %vi

ovi 5aktori, udru;eni na način koji je vodio do za-ene kon'e6ta izdvojenečesti'e, oni- 6re-a ko-e je česti'a ne@to kao talasni 6aket sanesi3urni- 3rani'a-a, čija su svojstva 6oznata sa-o kao verovatnoće ičije interak'ije sa dru3i- ?česti'a-a? ostaju u velikoj -eri -isterija, čaki #0 3odina nakon @to je osnovana kvantna -ehanika*

ao @to s-o videli iz Bjn@tajnovih hi6oteza, ener3ija i -aterija suanalo3ne* Materija -o;e biti označena isključivo kao ener3ija* %to3a,otkrivena su sa-o dva -ehaniz-a 6o-oću kojih se -o;e 6renositiener3ija* "o su česti'e i talasi* a 6ri-er, svetlost se -o;e denisati ikao česti'a i kao talas* vaj 6aradoks je 6oznat 6od i-eno- 6aradoksdualnosti*

slanjajući se na dela Blberta Bjn@tajna, Luija de Arolja i -no3ihdru3ih, trenutna naučna teorija tvrdi da sve česti'e tako=e i-aju i6rirodu talasa* vaj 5eno-en je 6otvr=en ne sa-o za ele-entarnečesti'e, ve' tako=e i za sve slo;ene česti'e kao @to su ato-i i čak-olekuli* U stvari, 6re-a tradi'ionalni- 5or-ula-a nerelativističkekvantne -ehanike, dualnost talas$česti'a -o;e se 6ri-eniti na sveobjekte, čak i -akrosko6ske -i ne -o;e-o detektovati svojstva talasa-akrosko6skih objekata s obziro- na -ale talasne du;ine koje i-aju*

!nterak'ije iz-e=u česti'a 6roučavane su -no3o vekova, i veo-a-alo jednostavnih zakona obja@njavaju na koji na'in se česti'e 6ona@ajuu sudari-a i interak'ija-a* Medu najbolji-a su zakoni odr;anja ener3ijei -o-enta, koji na- olak@avaju da objasni-o 6roračune interak'ijaiz-e=u česti'a, na skala-a koje se 6rostiru od veličina kvarkova do6laneta* vo su 6reduslovi jutnove -ehanike, serije tvrdnji i jednačina


6/7


u 78hiloso6hiae aturalis 8rin'i6ia Mathe-ati'a7, ori3inalno objavljene1+#.*

F;ounston %touni je doneo 6ostulat o 5unda-entalnoj jedini'ielektri'no3 na6ona 1#.4, i 1#D1* doneo je 6redlo3 o kori@'enju i-ena

elektron &e

$

) za ovaj kvantitet* Elektron je kao subato-ska česti'a naj6re6os-atran 1#D.* od strane T*T*"o-sona* %lede'a 6ret6ostavka o strukturiato-a je 6okazana 1D0., eks6eri-ento- izvedeni- od straneNade5orda, koji je 6okazao da se ato- sastoji najveći- delo- od6razno3 6rostora, i da je skoro 'ela nje3ova -asa kon'entrisana u-aju@no- ato-sko- nukleusu*

Nazvoj kvantne teorije doveo je do shvatanja he-ije kaoraz-e@taja elektrona u u3lavno- 6raznoj za6re-ini ato-a* 8rotoni &6)bili su 6oznati kao nukleus ato-a vodonika* 8ostulat o neutroni-a &no)doneo je Nade5ord, a otkrio ih je F;ej-s edvik 1D2* Ne' 7nukleon7

označava i neutrone i 6rotone*Elektroni, koji su ne3ativno naelektrisani, i-aju -asu od 1/1#+

ato-a vodonika, dok ostatak -ase ato-a čini 6ozitivno naelektrisani6roton* Bto-ski broj ele-enta je uku6an broj 6rotona* eutroni suneutralne česti'e sa -aso- 6ribli;no- onoj kod 6rotona* Nazličiti izoto6iisto3 nukleusa sadr;e isti broj 6rotona, ali različite brojeve neutrona*Maseni broj nukleusa 6redstavlja uku6an broj nukleona*

Je-ija se bavi raz-e@taje- elektrona u ato-i-a i -olekuli-a,dok nuklearna zika 6roučava raz-e@taj 6rotona i neutrona u nukleusu*

8roučavanje subato-skih česti'a, ato-a i -olekula, njihove strukture iinterak'ija uključuje teoriju o kvantnoj -ehani'i i kvantno- 6olju, kadase bavi 6ro'esi-a koji utiču na broj subato-skih česti'a* 8roučavanjesubato-skih česti'a 76er se7 naziva se zika ele-entarnih česti'a* %obziro- na to da se -no3e česti'e stvaraju u ak'eleratori-a česti'avisokih ener3ija ili u kos-ički- zra'i-a, zika ele-entarnih česti'a se6onekad naziva zika visokih ener3ija*

"o-son je otkrio elektrone 1#D.* 1D0* 3odine Blbert Bjn@tajn jeukazao na zičko 6ostojanje 5otona koje je 6ostulirao Maks 8lank da bire@io 6roble- zračenja 'rno3 tela u ter-odina-i'i* Ernest Nade5ord je

1D0., za vre-e eks6eri-enta sa zlatno- 5olijo-, otkrio da je ato-u3lavno- 6razan 6rostor, i da sadr;i te;ak ali -ali ato-ski nukleus*Nana otkrića u kvantnoj teoriji uključivala su obja@njenje svojstava ato-ai njihove elektronske strukture* 8roton je ubrzo bio 6redstavljen kaonukleus vodonika*


7/7


eutron je 6ostulirao Nade5ord, 6osle nje3ovo3 otkrića nukleusa,ali 3a je otkrio F;ej-s edvik -no3o kasnije, 1D2* eutrini su6ostulirani 1D1* od strane Col53an3a 8aulija &i nazvani od strane EnrikaGer-ija), kao česti'e koje se stvaraju za vre-e beta ras6ada &slabeinterak'ije) neutrona, ali otkriveni su tek 1D+* 8ioni su 6ostulirani od

strane Jidekija Tukave kao -edijatori jakih sila koje dr;e nukleus sku6a*Muon je otkriven 1D+* od strane arla F* Bndersona, i 6rvo je 3re@ko-bio za-enjen za 6ion* 8rvi kaoni otkriveni su u kos-ički- zra'i-a 1D0$ih*

Nazvoj novih ak'eleratora česti'a i detektora česti'a 1D0$ihdoveo je do otkrića o3ro-no3 broja hadrona, @to je navelo Col53an3a8aulija na 6ri-edbu: ?Fa sa- sve ovo 6redvideo, 6re@ao bih ubotaničare?* lasika'ija hadrona kroz -odel kvarka 1D+1* bila je6očetak zlatno3 doba -oderne zike ele-entarnih česti'a, koje jekul-iniralo zavr@avanje- objedinjene teorije u 1D.0$i-, nazvanestandardni -odel*

tkriće slabih ba;darnih bozona 1D#0$ih, i 6otvrda njihovihsvojstava 1DD0$ih do6rinela je ovo- 6eriodu kao ujedinjenje zikeele-entarnih česti'a* Me=u standardni- -odeli-a česti'a, 6ostojanjeJi3sovo3 bozona jo@ uvek nije 6otvr=eno* vo se s-atra 6ri-arni-'ilje- Celiko3 hadronsko3 sudarača &kolajdera) u VEN$u* U6rkos to-e,sve trenutno 6oznate česti'e i dalje se ukla6aju u standardni -odel*

Ouestions about tePt:

1* Qhat is a subato-i' 6arti'leR2* Qhat are ato-i' 'onstituentsR* Qhi'h subato-i' 6arti'le has a 6ositive 'har3eR4* Qhi'h subato-i' 6arti'le is lo'ated outside o5 the nu'leusR* Qhi'h subato-i' 6arti'le has no 'har3eR+* Jo( -anK subato-i' 6arti'les ePistR.* Qhere is the 6roton lo'atedR#* Qhat subato-i' 6arti'le is res6onsible 5or ele-ent identitKRD* Qhat subato-i' 6arti'le has an a66roPi-ate -ass o5 1/1#+R10* Qhi'h subato-i' 6arti'le identies isoto6esR


engleski ispit korekcija

Documents