Uvod

“Siromaštvo je bol,oseca se kao bolest.Ono napad pojedinca ne sаmo mаterijalno nego

i morlno.Izjeda čoveku dostojanstvo i tera ga u očaj(,,Žena iz Moldove, Glas siromasnih,

Narayan i saradnici, 2000).Apsolutno siromastvo znači da osoba nema osnovna sredstva za

život, tj.hranu,vodu i smeštaj.Obično se karakterise neodgovarajucim prihodima i meri kao

USD/dan .Medjutim, prema indeksu humanog razvoja prihod nije jedini faktor koji utice na

blagostanje. Siromastvo podrazumeva i ikljucenost, obespravljenost, ugrozenost, gubitak

dostojnstva i nedostatak postovanja od drugih.”Siromaštvo ima tako mnogo uzroka da ni

jedno rešenje samo po sebi ne može da reši sve probleme u jednoj zemlji (,,Agenda 21”).

Siromastvo ima razlicite dimenzije (ekolosku,socijalnu,finansisku, itd.).Prema tome, da bi

neka strategija smanjenja siromastva bila uspesna, ona mora da ima svestran pristup. Kada

razmatramo održivo smanjenje siromastva, potrebno je da stavimo veći naglasak na uzroke,

koji mogu da budu ekološki, a ne da se samo bavimo posledicama.

Poslednjih je deset godina, bez presedana, nagli prelazak sa planske na tržišnu privredu

praćen porastom siromastva u istocnoj Evropi i u zemljama NIS. Pre tranzicije je procenjeno

da oko 25% stanovništva živi sa manje od 2,15 USD na dan.Godine 1998.je porastao broj

ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu, tj.svaki peti je bio siromašan.Mnoge države,medju

njima i one koje su najuspešnije u prevazilaženju problema trnzicije,suočene su sa značajnom

nejednakošću u oblsti prihoda. Mada su u njima uslovi života možda bolji nego u nekim

drugim delovima sveta, kolaps komunizma je doveo do nedostatka zagarantovanog

zapošljvanja i sistema socijalne zaštite. Nedavno su u Zajedničkim procenama

siromastva(Participatory Poverty Assessments), koje je uradila Svetska banka za Izveštaj o

razvoju u svetu i ljudi koji žive u ovom regionu izrazili da imaju dubok osećaj posramljenosti,

beznadežnosti i poniženja zbog pokusaja da održe osnovni životni standard.

Donedavno je kod onih koji odlučuju postojala pogrešna predstava da siromštvo i propadanje

životne sredine predstavljaju povezanu spiralu propadanja koja se ubrzava porastom broj

stanovnika u svetu. U mnogim neindustrijalizovanim zemljama zabrinutost usled sve lošijeg

stanja životne sredine na lokalnom, nacionlnom i globalnom nivou često je okretala ekologe i

organe koji donose odluke protiv siromašnih, jer su oni okrivljavani za prekomernu

eksploataciju prirodnih resursa i tim uzrokovano propadnje životne sredine.Ovakvo stanoviste

je veoma pojednostvljeno i dovelo je do usvajanja politickih mera, koje štite životnu sredinu,

na štetu siromašnih ili smanjuju siromastvo, na štetu životne sredine. Na primer, u EIT regiji

postoji skoro potpuni konsenzus da je proteklog stoleća država bila najveći zagadjivač.

Uopsteno govoreci, na svedskom nivou, bogati uzrokuju najvece propadnje životne sredine ;

nivoi potrosnje siromšnih su mnogo nizi. Medjutim,uništena životna sredina nadproporcijalno

utiče upravo na siromašne, jer su oni najugroženiji i imaju manje resursa za prilagodjavanje.

Sem toga, aktivnosti koje preduzimaju različite zainteresovane grupe imaju mnogo veći uticaj

nego aktivnosti koje se preduzimaju na nivou konkretne zajednice. Na primer,u januaru

2000.godine, usled zajedničkog uticaja različitih okolnosti, uključujući neodgovornost

multinacionalnih kompanija, nepažnju vlade i neubičajene klimatske uslove, došlo je do

probijanja brane u preradjivačkom postrojenju Baja Mare na severoistoku Rumunije.Ugroženi

su mnogi životi jer je iz reka izvadjeno više od 1.200 tona mrtve ribe, a poljoprivrednici više

nisu mogli da prodaju svoje proizvode.

Ljudi zavise od životne sredine preko proizvoda i usluga koje ona omogućava. Mada su te

veze veoma složene, propadanje životne sredine trošenjem prirodnih resursa, zagadjenjem

vazduha i vode,itd. značajno smanjuje mogućnost za privredni rast i razvoj. Iako propadnje

životne sredine deluje na sve ljude, ono ipak najviše utiče na siromašne, jer su oni u većoj

meri ugroženi u pogledu preživljavanja, zdravlja i bezbednosti. Na primer, u nekom gradu

siromašni po prvilu žive u najmarginalnijim oblastima, npr.u blizini industriskih objekata, jer

sebi ne mogu priuštiti život na drugom mestu.

U tabeli su prikazani direktni i indirektni uticaj životne sredine na ljude.

Prezivljavanje (prihod i šanse)

Zdravlje Politika, institucije i procesi

Zemljište, da se obezbedi dovoljno hrane;

Čist vazduh; Regulatorni okviri (nacijonalne strategije,mere, subvencije i podsticaji)

Kvalitet/produktivnost zemljišta;

Čista i ispravna voda; Pristup i kontrola(robe,usluge, trzista)

Kontrola štetocina Stanovanje; Pristup informacijama;

Troskovi za hemikalije;

Upravljanje otpadom; Participacijski procesi koji uključuju sve;

Oprašivanje Sistemi grejanja; Izvorno znanje;

Resursi, ko sto su fosilna goriva, plemeniti metali, minerali, drvna gradja;

Javna rasveta; Sukobi oko nedovoljnih resursa;

Lekovito bilje; Izloženost hemikalijama/toksičnim supstancama;

Obrasci migracija;

Izvori hrane u prirodi, Bezbednost na putevima/nesreće na radu;

Gorivo; Estetske, duhovne i kulturne vrednosti;

Stočna hrana;

Genetske rezerve za sadašnje i buduce generacije;

Rekreacija i turizam;

Vodoprivredni sistemi;

Sistem godišnjih doba i mikroklimatska stabilnost;

Zaštita od prirodnih nepogoda kao sto su klizišta i poplave;

Zaštita od industrijskog zagadjenja;

Razvojna politika koja promoviše povećanu proizvodnju roba, a pri tome ne obezbedjuje

održivost resursa na kojima je proizvodnja zasnovana, na kraju ce opadati, a time će

siromaštvo rasti. Nadalje, politika koja stimuliše energetsku efikasnost, čistije tehnologije i

racionalno korišćenje resursa smanjiće izdatke koje imaju drzava i privatni sektor, kako

kratkoročno tako i dugoročno.

Uticaj boljeg uprvljanja u oblasti životne sredine na siromaštvo

Siromaštvo je višedimenziona pojava i mnoge od interakcija koja na njega deluju nije

lako kvantifikovati. Tradicionalno, pokazatelji su koncetrisani na biofizicko okruženje(seca

šuma, nivo zagadjena, emisuja-ugljen dioksida,itd., čije je merenje često teško i skupo).

Nadalje, nekada je teško shvatiti uzroke i posledice propadanje životne sredine, posebno po

ekonomskim i socijalnim pokazateljima. Na primer,merenje stope seče šuma može pokazati

da se prirodni resursi smanjuju, ali ne i dati dovoljno podataka za definisanje političkih mera

koje bi preokrenule takav trend. Što se tiče definisanja ovih mera, korisnije je razmotriti šta

uzrokuje manje pokrivenost površine šuma (neodrživa eksplotacija šume od strane privatnih

kompanija, stoka, demografske promene,itd.} i kakve su posledice toga (gubitak mogućnosti

preživljavanja,smanjena sigurnost u obezbedjivanju hranom) i definisati pokazatelje za

merenje ovih nalaza. Izabrani pokazatelji moraju da budu jedostavni i merljivi.

Mada ekoloski projekti često doprinose smanjenju siromastva, teško je pronaći promere u

kojima se prate rezultati takvih projekata u odnosu na siromaštvo. Na primer,projekti koje

realizuje UNDP-GEF u Uzbekistanu i Latviji (trenutno u fazi implementacije) značajno

doprinose smanjenju siromaštva, ali ne uključuju pokazatelje koji mere taj uticaj.

Odnosi izmedju ljudskih delatnosti i životne sredine

Sve ljudske delatnosti su povezne sa potrošnjom i proizvodnjom (to vazi i za duhovne i za

kulturne delatnost). Ova činjenica se odslikava u potražnji za prirodnim resursima, s jedne

strane, odnosno u zagadjenju životne sredine, s druge strane. Posledice neodržive ljudske

potrošnje postaju sve očitije kroz regionalne i globalne ekološke probleme, kao sto su

promena klime, trošenje ozona u stratosferi, acidifikacija, nestanak biološkog diverziteta,

ekološki incidenti, porast koncentracija ozona u troposferi, zagadjenje sveže vode, degrdacija

šuma i tla, problemi u priobalnim zonama, uvodjenje genetski modifikovanih organizama i

stvaranje sve većih količina otpada.

Neophodno je da svi ovi problemi životne sredine budu predmet rešavanja, da se smanjuju ili

čak eliminišu. Da bi se to ostvarilo, moramo barem donekle da shvatimo (mada će uvek biti

odredjenih nesigurnosti) načine kako odredjena ljudska delatnost utiče na prirodnu sredinu i

na ljudsko zdravlje. Moramo da steknemo znanja o meri uticaja ovih delatnosti, o njihovom

prostornom dometu i delovanju i o mogućnosti ljudske sposobnosti da rešavaju njihove

posledice. Istovremeno, potrebno je da više saznamo i bolje razumemo postojeće probleme

koji se odnose na životnu sredinu, tj.njihove mehanizme delovanja, uzroka, izvora i posledica,

kao i mere koje su potrebne za ublažavanje ili eliminisanje posledica.

Dok se posmatraju odnosi izmedju životne sredine i ljudskih delatnosti, i obratno, zaključuje

se da degradacija životne sredine može imati ozbiljne implikacije na ljudsko zdravlje,

siromaštvo, ekonomski razvoj, pa čak i na nacionalnu bezbednost. Medjutim, ozbiljnost

posledice degradacije životne sredine prema ranije pobrojanim aspektima jos nije potpuno

poznata, pa je samim tim često podcenjena. Bolje razumevanje ovih pitanja jedan je od

preduslova za ostvarivanje sveobuhvatne podrške i ucešće u preventivnim merama, koje su,

dokazano je, najefiksniji metod da se poveže zaštita životne sredine sa privrednim i

društvenim razvojem.

Sve ljudske delatnosti, naravno, u manjoj ili većoj meri, uticu na životnu sredinu. Da budemo

realni, nepovoljan uticaj je neizbezan, pa cak i prihvatljiv (stepen prihvatljivosti se obično

iskazuje izrazima ,,kritično opterećenje” ili ,,nosivost’’}. Delatnosti koje mogu negativno -pa

samim tim i neprihvatljivo- uticati na životnu sredinu su: energetika (uključujući nuklearnu

energiju), industrija, saobracaj, poljoprivreda, urbani razvoj, turizam i rekreacija,

domaćinstva, šumarstvo, ribolov i akvakultura.

Ove deltnosti stvaraju pritiske koje mogu da budu stresni za životnu sredin (ispuštanje

zagadjenja u vazduh i vodu, otpad, buka, radiacija, hemikalije i prirodne i tehnološke

opasnosti). Utvrdjivanje delatnosti koje uzrokuju najvece zagadjenje može biti izazovan

zadatak, jer je ponekad teško sa punom izvesnošću povezati u odredjenu delatnost i konkretni

problem životne sredine. Razlog tome je što su medjusobne veze ljudskih delatnosti i

promena životne sredine veoma složena. Na primer, porast turizma uzrokuje rad saobraćaja, a

to izaziva povecanje emisije CO2(ugljen-dioksid), što vodi globalnom zagrevanje koja utiče

na poljoprivrednu proizvodnju.

U zemljama u tranziciji je ranija praksa centralnog planiranja privrede u oblasti životne

sredine stvorila probleme kao sto su visok nivo industriskog zagadjenja (npr.u Severnoj

Bohemiji u Republici Českoj, u Gornjoj Šleziji u Poljskoj i bazenu Donetsk u Ukrajini),

zagadjenja reka industrijskim i gradskim otpadnim vodama, neefikasni načini rada u

poljoprivredi, neefikasno korišćenje prirodnih resursa (drvo, minerali, goriva, zemljište i

voda), zanemarivanje aspekta nuklearne bezbednosti, itd. Industrije koje stvaraju veliko

zagadjenje u ovom regionu su obojena metalurgija, crna metalurgija (železo,čelik),

proizvodnja celuloze i papira, proizvodnja hemikalija i petrohemijskih proizvoda. Što se tiče

energije, problem (prvenstveno problem zagadjenja vazduha) povezan je sa činjenicom da

najveći deo proizvedene el.energije(oko 70%) potice iz termo elektrana prvenstveno onih koje

koriste fosilna goriva(90%), pri čemu ugalj predstavlja skoro jednu polovinu (EEA,2001).

Zanemareni aspekt nuklearne bezbednosti doveo je do katastrofe u Černobilu. Neadekvatno

odlaganje nuklearnog otpada, kao i loše upravljanje u rudnicima uranijuma, takodje

predstavlja značajan problem. Ekonomski razvoj se odslikava porastom saobraćaja, što je

prvenstveno okarakterisano povećavanjem broja automobila koji su postali ozbiljan ekološki

problem jer zagadjuju vazduh (uglavnom emisija CO2).

U regiji EIT se, u oblasti poljoprivrede, koriste manje količine veštačkih djubriva i pesticida

nego u Zapadnoj Evropi, ali kako jača sveukupni razvoj, uključujuci i razvoj poljoprivrede, iI

njihova se primena može povećati, što će, verovatno, ukoliko način upravljanja u

poljoprivredi ne bude odgovarajući, uzrokovati zagadjenje tla i vode. Što se tiče šumarstva,

primena intezivne prakse i tehnika je karakteristična za većinu zemalja u regiji EIT, gde

velika državna i privatna preduzeća gazduju velikim šumskim dobrima.

Posledica takvog upravljanja je prekomerna eksploatacija šumskih resursa, što dovodi do

smanjenja šumskog pokrivača. Ovakva intezivna proizvodnja drvne gradje karakteristična je

posebno za zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, Poljska, Rumunija i Republika Češka i

Slovačka (Stannes,d.,Bourdeau,P.,eds.,1995). Turizam postaje brzorastući izvor pritiska na

životnu sredinu i na prirodne resurse. On doprinosi porastu vazdušnog i drumskog saobracaja

i povećanoj potrošnji energije. Nelegalna izgradnja vikendica u zaštićenim oblastima uzrokuje

uništenje staništa i degradaciju prirode. Neke specificne regije (npr.morske lokacije) pod

znatnim su pritiskom zbog broja hotela, bazena i drugih objekata koji se tu smešteni.

Domaćinstva, kao krajni potrošači , prestavljaju glavnu pogonsku snagu privrede i doprinose

osnovnim problemima životne sredine.

Broj domaćinstava raste usled činjenice što sve veći broj mladih ljudi želi da živi samostalno.

To, zauzvrat, dovodi do veće potrošnje energije i vode i na kraju, mada ne poslednja po

značaju, jeste pojava urbanog stresa, koji je najviše uzrokovan najvećim delom stalnom

migracijom, posebno mladih ljudi, iz ruralnih područja u gradove.Za njih mora da se obezbedi

zaposlenje, stanovanje, saobracajna infrastruktura,itd. Medjutim, mnogi gradovi nemaju

potreban kapacitet za prijem novih stanovnika. Glavni problemi koji nastaju usled urbanog

razvoja su loš kvalitet vazduha i vode, buka, stvaranje otpada, saobraćajne nesreće i

nepovoljni uslovi stanovanja.

Šta se može učiniti da se kod smanjenja siromaštva

uzmu u obzir pitanja životne sredine

Da bi se u aktivnostima koje imaju za cilj smanjenje siromastva uzeli u obzir aspekti

životne sredine, potrebno je razmotriti sledeće mere:

1. Saradnju sa državnim organima i civilnim drustvom kako bi se osiguralo da aspekti životne

sredine budu uzeti u obzir u zemljama koje rade na definisanju Strategije smanjenja

siromastva; na primer, u regionu zemalja u tranziciji I u EIT regionu te zemlje su: Albanija,

Jermenija, Azerbejdzan, Bosna I Hercegovina, Gruzija, Kirgijska Republika, Makedonija,

Moldova i Tidzikstan; jačanje procesa izrade nacionalnih razvojnih planova jačanjem

kapaciteta i unapredjenjem Procesa ekološkog uticaja. U procesu odlučivanja; time se

obezbedjuje identifikacija, procesa i razmatranje bitnih uticaja na životnu sredinu u procesu

odlučivanja sa ucešćem javnosti; primeri za to se mogu naći u većini zapadnih zemalja kao sto

su: Belgija, Francuska, Holandija i Velika Britanija; Slovenija primenjuje izradu procesne

uticaja na zivotnu sredinu u svojoj saobraćajnoj politici i u uvodjenju brzih pruga; treba

naglasiti da se veći broj strateških procena uticaja radi na nivou regionalnog planiranja i

programa nego na nivou izrade nacionalnh politika; Pomoc vladama da definišu načine

intervencija koja održavaju lokalne uslove i okolnosti koje se zasnivaju na čvrstim dokazima

tako što će se ne samo uspostavljati sistemi monitoringa nego će se prikupljene informacije

vraćati nazad u procese odlučivanja;

2. Blisku saradnju sa ekonomistima u Vladi jer troškovi sanacije posledica propadnja životne

sredine mogu u mnogome nadmašiti troškove rešavanja uzroka. Moglo bi, u EIT regionu, biti

interesantno uporediti troškove povećanja energetske efikasnosti sistema grejanja sa

troškovima rešavanja posledica, npr.pružanje zdravstvenih usluga, seanse propuštene usled

bolesti ili dugoročne klimatske promene. Na primer, u Brazilu je nedavno dokazano da svaki

dolar koji se investira u vodu i sanitarne sisteme ostvari ustedu od 5$ u zdravstvenoj zaštiti;

3. Pomoc vladama u promovisanju podsticajnih mera i subvencija koje ne samo da

unapredjuju životnu sredinu nego donose korist siromašnima (na primer,u Velikoj Britaniji

vlada pomaže razvoj agroekoloških programa, kakav je na primer Tir Cymen u Velsu;

poljoprivreda je grana privrede u krizi, jer poljoprivrednici u Velsu trpe sve veće štete usled

bolesti BSE I ,odnedavno, slinavke i šapa}, farmeri se, zbog značaja prirodnih lepota za

turizam i rekreaciju i šanse za diverzifikaciju načina preživljavanja, podsticu da svoje farme

vode na ekološki način (na primer, smanjenje broja grla stoke, sadnje izvornih kopnenih

biljnih vrsta, održavanje živica i izrada zidova od kamenja);

4. Jačanje civilnog društva tako što će se ono uključiti u monitoring životne sredine i imati

mogućnost da preispita aktivnosti države, privatnih kompanija i industrije;

5. Jačanje projekata u oblasti životne sredine koje realizuju različite medjunarodne

organizacije, kao sto su UNDP, GEF, Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj ,itd.;

one se usredsredjuju na rešavanje ekoloških problema uz, istovremeno, doprinos održivom

razvoju zemlje; ovi projekti se mogu osnažiti ukoliko obezbede oslikavanje državnih planova

za održivi razvoj, izradu valjanih troškovno-efikasnih pokazatelja za merenje doprinosa

smanjenju siromaštva i korišćenje prikupljenih podataka za druge projekte;

6. Podrsku inicijativama kao što je “kapacitet”, čiji je cilj izgradnja kapaciteta zemalja za

implemetaciju lokalne Agende 21, odnosno, lokalne Strategije održivog razvoja.

Z A K LJ U Č A K

Smanjenje siromaštva ili bede, kao rezultat prethodno nabrojanih aktivnosti, može se

sprovesti adekvatnim tehničkim unapređenjima, koja bi bila obuhvaćena nacionalnim i

lokalnim Strategijama održivog razvoja. Primenom tih Strategija u praksi svakako se kao

jedan od rezulatata smanjuje pritisak stanovništva na životnu sredinu i prirodu uopšte.