Друштвене мреже у настави

Немања Јојић 808/2014 Факултет техничких наука, Чачак

Интегрисане академске студије технике и информатике, школска 2015/2016 Nemanjajojic87@yahoo.com

Ментор рада: Проф. др Жељко М. Папић Апстракт — Развојем Интернета и веб технологија, које утичу на све сегменте савременог живота, линија између виртуелног и “реалног” образовања у учионицама почела је да нестаје. Новим ученицима пружају се све веће могућности за стицање знања ван образовних установа, проналажење и дељење драгоцених информација путем глобалног умрежавања. Склоност људи да користе могућности које пружају друштвене мреже све више се користи и у образовању, како би се процес учења прилагодио потребама ученика и учинио се што интересантнијим и привлачнијим за њих. Укључивањем друштвених мрежа у свој наставни план наставници на иновативан начин могу да подстакну ученике да се укључе у наставне теме, да им учине наставне садржаје доступним у свако доба, али их учине и атрактивнијим из угла ученика. Експанзија интернет корисника у Србији и свету доноси поред бенефита и одређена ограничења. . Ризици које са собом носеинтернет и друштвене мреже су велики, а превенција је од највеће важности. Одговорност за заштиту је на свима, како од стране оних који пласирају садржаје (институција, појединац, наставник), самих корисника садржаја (дете, ученик), тако и посредника (родитељи). Кључне речи – интернет, друштвена мрежа, наставник, ученик.

1. УВОД

Већ је потпуно јасно да континуиран и убрзани развој савремених информационо-комуникационих технологија (ИКТ) доноси корените промене односа и понашања на

ширем друштвеном плану, подједнако као и у сфери идивидуалних (приватних и

професионалних) искустава. Коришћење Интернета се сматра модерном писменошћу и

елементарним предусловом за даљи економски и друштвени развој једне земље. Са

развојем и масовнијим коришћењем интернета настале су и друштвене мреже, које

представљају свакодневницу модерног друштва. Укључивањем друштвених мрежа у свој

наставни план наставници на иновативан начин могу да подстакну ученике да се укључе у

наставне теме, да им учине наставне садржаје доступним у свако доба, али их учине и

атрактивнијим из угла ученика. Друштвене мреже се користе не само за дељење, већ и за

проналажење садржаја, посебно фотографија и видео материјала, којима се може

поткрепити наставно градиво. 1.1 Шта је заправо Интернет

INTERNET (INTERnational Network или само - Тhe NET) је име за огромни, светски

систем који се састоји од људи, информација, рачунара и телекомуникационих веза. Нико

не поседује Интернет, па тако и не постоји централна власт која управља Интернетом. Он

је резултат техничких, социјалних и комерцијалних иновација и тимског рада. Интернет

пружа кориснику приступ огромном броју информација, разбацаних по читавом свету.

Подаци се на Интернету налазе у разним облицима: реч, слика, звук, видео запис итд.

Тешко је уопште предочити количину података која се налази на Интернету.

Слика 1: ИНТЕРНЕТ-светска рачунарска мрежа

1.2 Употреба Интернета у Србији

Могућност приступа Интернету је одређена дистрибуцијом неопходних услова за

развој инфраструктире и везана је за економску моћ да се одговарајућа технологија

имлементира у одређеној средини. Поред економских услова, постоје и други фактори.

Један од главних проблема је и језичка баријера, јер је већина садржаја светске мреже на

енглеском језику. Дакле, услов за ефикасно коришћење Интернета је управо степен

познавања енглеског језика.

Као предуслов за успешно коришћење интернета поред познавања енглеског

језика, може се сматрати и поседовање рачунара као основног средства којим се користи

интернет. Подаци до којих је дошла „Национална служба за статистику“ указују на то да

64,4% домаћинстава у Републици Србији поседује рачунар, што чини повећање од 1,2% у

односу на 2014. годину, а 4,5% у односу на 2013. годину. Заступљеност рачунара у

домаћинствима варира у зависности од територијалне целине: у Београду износи 73,9%, у

Војводини 67,0%, а у централној Србији 58,0%.

Слика 2: Заступљеност рачунара у републици Србији у домаћинствима

1.3 Интернет у функцији подизања квалитета образовања

Под утицајем незаустављивог научно-технолошког развоја остварена су

револуционарна достигнућа у области информатике и телекомуникацја, чија су сазнања

омогућила производњу компијутерских конфигурација и успешно програмирање

образовно-научних софтвера. Данас се све модерне информационо-комуникационе

технологије могу успешно користити у васпитно образовне сврхе. Бројна научно-

педагошка истраживања показују да примена квалитетног образовног софтвера Web

документа, „on-line“ тестирања, затим размена и консултовање путем интернет сервиса,

снажно утиче на боље учење и индивидуалном напредовању ученика. Оваква и слична

сазнања убрзала су информатизацију школе и њене наставе, те формирање електронских

учионица, подржаваних интернетом, као нужних предуслова у којима ће сваки појединац

моћи да се такмичи, испољава, учи и напредује.

Савремене информационо-комуникационе технологије обезбедиле су научне

предпоставке за организацију и подржавање наставе компјутерско-информационим

мултимедијима. Ову технологију не користе само наставници, већ све успешније у

последње време и ученици. Савесним и компетентним наставницима је одавно постало

јасно да се рационалном применом компјутера и њиховим повезивањем на Интернет

мрежу значајно доприноси осавремењивању и подизању квалитета наставе. Извесно је да

се посредством Интернета могу успесно изучавати актуелни наставни садржаји. Са Web-а

могу се користити посебно обликовани и конципирани сајтови посвећени одређеној

научној области или специфичној тематској целини. Web софтверски системи, као

интелигентно-функционални део Интернета, располаже са гигантским хипертекстовима,

спремним да корисницима истовремено понуде слике, документа, звучне записе и

анимације са свих континената.

1.4 Друштвене мреже као подлога е-учењу

Сведоци смо све масовније употребе друштвених мрежа, које постепено заузимају

централно место у модерној електронској комуникацији замењујући форуме, електронску

пошту и смс. Коришћење WEB сајтова није више довољно, већ се јавља и потреба за

интерактивнијим садржајем. Међутим, оно на шта је посебно потребно скренути пажњу

јесте да је употреба друштвених мрежа променила не само начин провођења слободног

времена, комуникације и пословања, већ и начине учења и организовања наставног

процеса.

Слика 3: Лого друствених мрежа

Склоност људи да користе могућности које пружају друштвене мреже све више се

користи у образовању, како би се процес учења прилагодио потребама ученика и учинио

се што интересантнијим и привлачнијим за њих. Примећено је да су и сами ученици

почели са оснивањем група на друштвеним мрежама, како би се повезали и разменили

информације о садржајима и обавезама. Ово је навело и наставнике да почну са све већом

употребом друштвених мрежа како би ученицима учинили доступнијим садржаје за

учење, подстакли дискусије међу ученицима и учинили им доступним различите корисне

примере и видео материјале који им помажу да градиво сагледају на нов начин.

1.5 Ограничења у примени друштвених мрежа у образовању

Експанзија интернет корисника у Србији и свету доноси поред бенефита и

одређена ограничења. Безбедност деце на интернету једна је од најважнијих тема које се

намећу када је реч о информационо- комуникационим технологијама у образовању и

васпитању. Када говоримо у угрожености, ту првенствено мислимо на две ствари. У прву

спадају угроженост софтверских елемената, програми са циљем да униште еистем и

шпијунирају податке. Други, не и мање важан ризик подразумева крађу информација у

виду шифри, важних докумената, бројева кредитних картица, пласирање одређених

садржаја и слично.

Слика 4: Безбедност на интернету

Ризици су велики, а превенција је од највеће важности. Одговорност за заштиту је

на свима, како од стране оних који пласирају садржаје (институција, појединац, учитељ),

самих корисника садржаја (дете, ученик), тако и посредника (родитељи). Деца данас све

раније откривају могућности информационо - комуникационих технологија. Шта више,

често су много спретнија у њиховом коришћењу од родитеља, ако ништа друго оно зато

што одвајају више времена за њихово коришћење. Овакву ситуацију могуће је

предупредити различитим програмима, иницијативама и информисаношћу о

потенцијалним опасностима.

2. КОМПЕТЕНЦИЈЕ НАСТАВНИКА РАЗРЕДНЕ НАСТАВЕ ЗА

ПРИМЕНУ ИНТЕРНЕТА У ИНДИВИДУАЛИЗОВАНОЈ НАСТАВИ

2.1 Предмет истраживања

Да бисмо дошли до сазнања о оспособљености наставника разредне наставе о

примени друштвених мрежа у припремању наставе, неопходно је извршити емпиријско

истраживање. Предмет истраживања је примена друштвених мрежа, њихове предности и

недостаци, код наставника разредне наставе, односно анализирање степена

оспособљености наставника разредне наставе за примену друштвених мрежа у наставном

раду.

2.2 Циљ и карактер истраживања

Циљ нашег истраживања је утврдити ниво оспособљености наставника за примену

друштвених мрежа у припремању за наставу и стављање добијених података у функцију

унапређивања њихове компетентности ради побољшања квалитета школског система и

стварања квалитетене иновативне школе.

2.3 Задаци истраживања

Из постављеног циља произилазе следећи задаци:

1. Установити да ли и у којој мери наставникци користе рачунар и интернет за припрему

и реализацију наставних часова.

2. Установити заступљеност коришћења друштвених мрежа у функцији образовања и

васпитања од стране наставника.

3. Испитати има ли значајних разлика у оспособљености наставника за примену

друштвених мрежа у односу на године старости и стажа.

4. Утврдити у чему наставници виде предност у коришћењу друштвених мрежа у

наставне сврхе.

5. Утврдити у чему наставници виде недостатке у коришћењу друштвених мрежа у

наставне сврхе

3.3 Технике и методе прикупљања података

У овом истраживању је примењена дескриптивна метода. У прикупљању података

коришћена је техника анкетирања, применом упитника затвореног типа чије ставке су

праћене скалама процене. Први део упитника садржи питања о полу, стручној спреми и

годинама стажа учитеља. У другом делу се испитују и истражују мишљења учитеља о

оспособљености и могућностима за коришћење интернета и рачунара, а у трећем делу

њихово мишљење о практичној примени друштвених мрежа у раду са ученицима.

Сваки учитељ је добио по један анкетни упитник који је добровољно попунио.

Анкетирање је анонимно због веродостојности добијених података, односно да би се

добили искрени одговори учитеља и како би се они подстакли да објективно попуне

упитник.

4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

Подаци добијени помоћу упитника обрађени су квалитативно и квантитативно.

Резултати су изражени у процентима и израчунате су просечне оцене. Прва питања имала

су улогу такозваних „ демографских“ питања која имају за циљ да дају општи опис

популације.

Старост ипитаника

Класификација старосних група са добијеним вредностима у узорку је дата у Табели бр. 3.

Можемо рећи да је популација овог случајног узорка просветних радника релативно млада-скоро

65 % су особе млађе од 45 година

Табела бр. 1: Старосна структура испитаника

ДО 35 год. ОД 35 ДО 45

ГОД.

ОД 45 ДО 55

ГОД.

ПРЕКО 55

ГОД. УКУПНО

10 14 8 5 37

27,03% 37,84% 21,62% 13,51% 100%

Поседовање рачунара Лични рачунар поседује 30 наставника (81,08 %), док нјих 7 (18,91 %) нема

рачунар. Ова чињенинца је прилично охрабрујућа обзиром на нашу хипотезу да су

учитељима рачунари слабије доступни. Однос поседовања рачунара је приказан на

графикону бр. 1.

Графикон бр. 1: Поседовање рачунара

Колико често користите рачунар?

81%

19%

Поседују рачунар Не поседују рачунар

Пре евалулације овог питања понуђене су оцене на скали од 1 до 5 (1-свакодневно,

2-више пута недељно, 3-више пута месечно, 4-ретко, 5-никад).

Свакодневно рачунар користи 6 наставника (16,21 %), њих 14-оро (37,83 %) више пута

недељно, 7 (18,91 %) више пута мессечно, док ретко користи 8 (21,62 %) испитаника. Само

2 (5,40 %) испитаника рачунар не користи. Проценат коришћења рачунара од стране

испитаника је приказан на графикону бр. 2.

Графикон бр. 2: Употреба рачунара

Колико често проводите време на интернету?

У овом питању такође се служимо еавалуацијом путем скале, тј. оценама од 1 до 5

(1-свакодневно, 2-више пута недељно, 3-више пута месечно, 4-ретко, 5-никад). Анализом

резултата можемо приметити да су најбројнији они наставници који сваки дан користе

Интернет. Свакодневно Интернет користи 15 (41 %) наставника, 7-оро (19 %) њих више

пута недељно, 8 (22 %) више пута месечно, док ретко користи 5 (14 %) испитаника. Само 2

(5 %) испитаника Интернет не користи никад. Управо овај податак је изнененађујућ и

охрабрујућ. Тенденција да позитивни аспекти Интернета буду у потпуности примењени у

свакодневној наставној пракси немогућа је без сарадљивости учитеља и њихове

мотивисаности (Графикон бр. 3).

0

2

4

6

8

10

12

14

16

Свакодневно Више пута недељно

Више пута месечно

Ретко Никад

Графикон бр. 3: Колико често проводите време на интернету?

Колико често користите Интернет у настави?

Једно од кључних разматрања у овом раду односе се управо на употребу

Интернета у васпитно-образовном раду. Од укупног броја испитаних њих 21 % користи

Интернет у настави свакодневно, док 13% њих то чини веома ретко или никад. Остатак

испитаника (61%) базира свој рад на Интернету повремено или често. Овај резултат

представља полазиште за окосницу теме којом се бавимо. (Графиком бр. 4)

Графикон бр. 4: Употреба Интернета у настави

0

2

4

6

8

10

12

14

16

Свакодневно Више пута недељно

Више пута месечно

Ретко Никад

22%

64%

14%

Свакодневно Повремено или често Ретко или никад

Да ли имате профил на некој друштвеној мрежи (заокружи) и на којој?

Према сумираним резултатима 62 % испитаника има профил на некој од

друштвених мрежа и то највише на „Facebook“, стим да су неки од њих навели да поред

поменуте мреже имају налоге и на другим мрежама као што су „Inastagram“ i „Twitter“.

Остали испитаници немају налоге на друштвеним мрежама.

Да ли ви користите неку друштвену мрежу за наставу и коју?

Свега 8 (22 %) наставника од 37 анкетираних потврдно је одговорило на ово

питање (Графикон бр. 5). Свих осморо наставника навело је „Facebook“ kao доминантну

мрежу.

Графиком бр. 5: Коришћење друштвених мрежа у настави

Због чега користите друштвене мреже?

Систематизацијом одговора отвореног типа долазимо до следећих резултата:

Друштвену мрежу наставници најчешће користе за постављање материјала за учење и

проверу знања (65 %), затим у виду огласне табле, за разна саопштења и слично (25%) и

на крају у форми дискусија „питања и одговори“ (10%)

Графикон бр. 6: Због чега користите друштвене мреже?

22%

78%

Користим друштвене мреже за потребе наставе

Не користим друштвене мреже за потребе наставе

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

Материјал за учење Огласна табла Питања и одговори

5. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Већина анкетирани наставника поседује кућни рачунар, што се позитивно одражава

на примену ИКТ у наставном раду. Охрабрујућ показатељ перспективе коришћења друштвених мрежа у образовању је

тај што се судећи по резултатима анкете већина наставника користе друштвене мреже, чак

62 % наставника имају профиле на друштвеним мрежем, док поједини наставници имају

профиле на више од једне друштвене мреже, Анализом анкетног материјала свега 8 (22 %) наставника од 37 анкетираних

потврдно је одговорило на питање да ли користе друштвену мрежу за реализацију наставе,

што говори о томе да друштвене мреже нису у великој мери заступљене у реализацији

наставе,. Свих осморо наставника навело је „Facebook“ kao доминантну мрежу. Овим истраживањем потврђено је да наставници недовољно користе ИКТ у

припремању и реализацији наставе. Наставници имају позитиван став према дидактичко- инфорамтичким иновацијама, што свакако обећава да ће ипак доћи до позитивних

промена у наставном процесу. Потврђено је и да међу наставницима постоје значајне

разлике у оспособљености за примену ИКТ-а у настави с обзиром на годиште. Запажамо

чињеницу да је оспособљеност обрнуто сразмерна са годинама живота. Када су у питању

друштвене мреже и њихова практична примена, можемо рећи да је на том плану неопходно још доста унапређивања, како би се дошло до одговарајућих резултата. Доноси

се закључак да наставници нису у довољној мери оспособљени за примену информационе технологије у наставном процесу је потврђена.

6.ЗАКЉУЧАК

Интернет је јединствена комбинација рачунара и комуникација представља

најактуелнији феномен електронског доба. Као таква, ова мрежа је драгоцена за

образовање, и све више потискује традиционалне облике и методе наставе и учења. Уз

подршку Интернета могу се ефикасно усвајати нова, актуелна и оперативна знања.

Са развојем и масовнијим коришћењем интернета настале су и друштвене мреже,

које представљају свакодневницу модерног друштва. Експанзија и велики успех који су

доживеле друштвене мреже креирали су посебну врсту нове културе и понашања у којој

млади много више него у претходним деценијама учествују у креирању и објави

најразличитијих садржаја, што је уједно мењало начин на који они међусобно

комуницирају, а последично је утицало и на процес учења и стицања знања. Комуникација

просветне заједнице кроз друштвене мреже може се посматрати у контексту допуне

редовног наставног процеса. Социјалне мреже данас подстичу ученике да се међусобно

повезују, размењују информације, идеје и изражавају креативност.

Ипак друштвене мреже представљу моћан алат у рукама образовног система који

са једне стране прети да уруши све оно добро у традиционалном образовању уколико се

овим новим техникама не буде руковало на прави начин, из тог разлога потребно је

опрезно приступити увођењу сваке иновације у наставни систем, са детаљном анализом

користи са једне стране и нежељених ефеката са друге стране, пре него што се

имплементира било каква идеја која директно утиче на квалитет васпитно образовног

рада.

7.ЛИТЕРАТУРА

1. Вилотијевић, М., Од традиционалне ка Информатичкој дидактици, Педагошко

друштво Србије, Београд, 1999. 2. Даниловић, М., Утицај и могућности информационо-комуникационих медија и

технологија у реализацији савремених облика учења у наставе, Учитељски

факултет, Јагодина, Институт за педагошка истраживања,Београд, 2004. 3. Кљакић, Д., Online учење, Сарајево, 2010. 4. Мијановић, Н., Зборник радова са 4. међународног научног скупа; Технологија,

информатика, образовање -За друиипво учења и знања, Филозофски

факултет,Београд, 2007. 5. Миљановић Н., Интернет у процесу организовања наставе и учења, Никшћ,

Филозофски факултет 2008. 6. Николић В., Величковић Д., Електронско учење у основном образовању,

Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Чачак, 2012. 7. Ранђеловић Н., Живановић П., Статус спорта у свакодневници коришћења

друштвених мрежа студената спорта и физичког васпитања, Факултет спорта и

физичког васпитања, Ниш, 2013. 8. Наместовски Ж., Анализа ефеката примене образовних софтвера на мотивисаност

наставника и ученика у нижим разредима основне школе, Универзитет у Новом

Саду, Технички факултет Зрењанин, Зрењанин, 2013. 9. http://www.vts.edu.rs/ 10. www.webrzs.stat.gov.rs 11. http://pod2.stat.gov.rs 12. www.telenor.rs 13. www.netpatrola.rs