N: FajteriJo je Marks primetio (Karl, ali verujem da bi se i Gruo sloio) da je nevolja s filozofima to to ovi samo tumae svet filozofiraju, struno i narodski reeno a stvar je u tome da se on izmeni. Dodue, osloboena svest, filozofijom, halucinogenima (Haksli, Timoti Liri!) ili na bilo koji drugi nain, postaje revolucionarna sila. Pa ipak, primarn(ij)a je takozvana ekonomska baza. Nevolja je ne samo injenica da se sa otkriima filozofa upoznaje tek aica ljudi, nego pre svega pitanje da li je filozofiranje dovoljno. Naime, osim teoretisanja priam ti priu, narod bi rekao neophodno je sii u taj isti narod i usprotiviti se konkretnim, ivotnim nepravdama. Na svu sreu, postoji fela intelektualaca, iako malobrojna, koja na drutveno-politiku stvarnost ne reaguje hladno, koja na stvarnost ne gleda samo nauniki, objanjavalaki jer nauna argumentacija tu ne okira, ne izaziva potres nego pribegava nipodatavanju i estokom, cininom humoru. Kao primer, jer je jedan od najistijih, uzeu Vedranu Rudan. Njena je re naglaeno performativna, inodejstvujua, posebno ona usmena. Rudanova je podbunjiva. Narodni tribun. Intelektualac s bokserskim rukavicama. U svojim tekstovima, ali i gostovanjima u emisijama, ona se otvoreno pita, recimo, zbog ega narod ne izlazi na ulicu, zato ne popali banke, zato ne umlati one koji ive na njegovoj grbai, od njegove bede. Na nasilje a ekonomsko-politiko nasilje je naa realnost (iako su sami nasilnici esto anonimni) treba udariti nasiljem. Radi se, naime, o elementarnoj samoodbrani. Demokratije nema, glasa se ali se uistinu ne bira, i to tek svake etiri godine. Samoodbranu, naravno, poredak uzima kao kriminal, ak kao terorizam, a terorizmom danas naziva sve ono to ne ide u prilog krupnom kapitalu i vladajuoj eliti (prisetimo se samo sluaja terorizma Andreja Nikolaidisa).Deo popularnosti Vedrane Rudan potie i otud to se ljudi identifikuju s njom kada laje, kada u brk skree ta joj padne na pamet. Ona imenuje mehanizam, ali imenuje, bolje rei rui, i pojedince u slubi tog mehanizma, sasvim neoptereena konvencijama pristojnosti, etikecijom. elnike svoje zemlje, recimo, poimence naziva kriminalcima. Iako je pitanje da li je dobro da se na taj nain, virtuelno, rastereuje pravedniki bes potlaenog naroda, kljuno je da nas Rudanova i slini ue, a treba nas uiti, da ne respektujemo olo, politiki i ekonomski, koji vlada nad nama i koji nas eksploatie.U tome je njena prednost nad pristojnim intelektualcima, da ih tako nazovem, poput Zlatka Pakovia ili Teofila Pania koji su, ako je to uopte uporedivo, ak i vei intelektualni formati. Potlaenom naprosto ne pristaje da se sa tlaiteljem ophodi u rukavicama (osim onih ve spomenutih, bokserskih). S obzirom da nam je u osnovi sve jasno slede samo nove posledice istih zakonitosti! ini se kako danas nije potrebno objanjavati, ve dekonstruisati drutveno-politiku stvarnost, brutalno je ogoliti i omalovaiti (tokom 15-ak minuta gostovanja u jutarnjem programu na televiziji Pink pre otprilike pola godine toplo preporuujem da potraite snimak na youtube-u knjievnik Marko Vidojkovi je upravo razneo koncept emisije, ne dozvolivi, a to je presudno, da bude uvuen u njen nonsens). Takve dekonstrukcije su efektnije od tomova i tomova najingenioznijih filozofskih analiza. Meutim, pre Rudanove, Petra Lukovia, Vidojkovia, pre Pakovia i Pania, a posebno pre kabinetskih filozofa-mudrosera (Slavoj iek, svetski poznat filozof iz Slovenije, primer je izvanrednog teoretiara koji je ujedno i leviarski aktivista, a leviarstvo je, duboko sam ubeen, ne samo pitanje politikog stajalita, ve i morala), bitniji su, kao katalizatori promena, svi oni anonimni, naizgled neznatni intelektualci koji u svom okruenju ne doputaju da (olako) prou prevare, lai, krae. Uostalom, intelektualac nije naprosto onaj kome diploma visi na zidu, nego onaj ko se, koristei glavu, svojim ljudskim integritetom usprotivi (no pasaran!) svemu neljudskom.