Fakultet za uslužni biznisNovi SadKonsultativni centarVranjeI kolokvijum iz finansijskog menadžmentaTema: Uloga i značaj finansijskog izveštavanja na relaciji topmenadžment, polaganja računa, vlasnik kompanijeVranje, 25.11.2006. Anđelković AleksandarBr. indeksa XII 425/05SADRŽAJUvod ……………………………………………………………………….. 31. Geneza finansijskog izveštavanja ……………………………………….. 42. Neophodnost promena u računovodstvenoj profesiji …………………… 63. Finansijska revizija u funkciji poboljšanja informativnih mogućnostifinansijskih izveštaja ………………………………………………………. 74. Finansijsko izveštavanje u funkciji poslovno-političkih ciljevamenadžmenta preduzeća …………………………………………………… 95. Globalna harmonizacija finansijskog izveštavanja ……………………. 116. Web prezentacija finansijskih izveštaja ……………………………….. 13Zaključak …………………………………………………………………. 15Literatura …………………………………………………………………. 162

UVODDa bi se osećaj o riziku od strane medjunarodne finansijske zajednicesveo na prihvatljivu meru neophodna nam je medjunarodno priznataračunovodstvena profesija.Brojni su vidljivi dokazi koji indiciraju da je, medjutim, na našim

prostorima, kvalitet finansijsko-računovodstvenog izveštavanja preduzeća idrugih izveštajnih entiteta na vrlo niskom nivou.Finansijsko-računovodstveno izveštavanje se, u poslovnoj praksi,ispoljava kao funkcija i kao zadatak. Adekvatnu informacionu podlogupodrazumeva funkcija finansijsko-računovodstvenog izveštavanja, dok jenjegov zadatak usmeren na njihovo čitanje, s ciljem zadovoljenjainformacionih potreba različitih interesnih grupa.Na promenu strukture interesnih grupa, zatim, na promenu njihovihpotreba, kao i na pomeranje potreba u listi prioriteta, uticao je privrednirazvoj kao dinamički proces.3

1. GENEZA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJASa kontinuitetom od više od 170 godina finansijsko izveštavanjepredstavlja aktuelan problem, istina uz oscilirajući intenzitet aktuelnosti.Dva finansijska izveštaja, čija je vrednost sve do danas ostala neosporena,egzistiraju u računovodstvenoj tradiciji, i to: bilans stanja i bilans uspeha.Dugi niz godina primarni finansijski izveštaj bio je bilans stanja, služeći pritome, prvenstveno interesima poverilaca i kreditora, koji su u njemu pronašliinstrument za obračun kapaciteta pokrića dugova.Ušavši u XX vek, bilans počinje služiti i drugim svrhama, u prvomredu, potrebama menadžmenta preduzeća, koji je u njemu pronašaofinansijski izveštaj koji prezentira salda realnih tokova, kao i saldamonetarnih tokova.Drugi finansijski izveštaj, bilans uspeha ima bitnu funkciju da služianalizi procesa stvaranja bogatstva od strane preduzeća, kao i, s drugestrane, sučeljavanju prodate proizvodnje i odnosne potrošnje, dopunjeno

rezultatima vanrednih operacija iz kojih proizilazi periodični rezultat, kaoosnova kontrole poslovnog procesa, polaganja računa, oporezivanja iobračuna statističkih agregata.Prateći razvoj računovodstva, što se glavnog cilja bilansa tiče, razvilesu se tri bilansne teorije, odnosno tri shvatanja, i to: statičko, dinamičko iorgansko.Utvrdjivanje imovinskog položaja preduzeća glavna je svrha bilansa postatičkom shvatanju bilansa. Vremenom su se izdvojile dve forme statičketeorije bilansa, i to: starije (nerazvijeno) i novije (razvijeno) shvatanjebilansa.Savremena računovodstvena nauka uglavnom stoji na pozicijamadinamičkog shvatanja bilansa, tvorac poznati nemački profesorSchmalenbach, čije je osnovne postavke izložio u svom čuvenom delu,Dynamische Bilanz.Činjenica da pomaže da se periodično razgraniče i vidljivim učinekretanja koja su se odigrala u preduzeću, koja se pojavljuju kao utrošenasnaga i uspesi koji se iskazuju u računu dobitka i gubitka, kao rashodi iprihodi, uticala je da se ovaj bilans, koje svoje učenje bazira na vrednovanjuo sadržini bilansa uspeha, nazove dinamičkim.Da bi se utvrdio pravi uspeh konkretnog preduzeća, potrebno je nakraju njegovog poslovnog života sastaviti totalni račun uspeha, u kome susvi prihodi, identični primanjima, a rashodi izdvajanjima. Različiti interesinalažu preduzeću potrebu razlaganja ukupnog poslovnog života na periode4

što će usloviti sastavljanje periodičnog računa uspeha. Problem je prisutankod izračunavanja periodičnog rezultata za pojedine periode razloženogukupnog poslovnog života, odnosno za kraće vremenske periode, iz prostograzloga, što u njima svi poslovi nisu dovedeni do finala, u smislu da svaprimanja i izdvajanja nisu dospela, u periodu koji se posmatra. Problem jerešen na taj način, što je Schmalnbach pored niza “izdaci-primici”, uveo iniz “rashodi-prihodi”.Za razliku od pristalica statičke teorije bilansa po kojima bilans sadržiimovinu i kapital, bilans je, po dinamičkom shvatanju, pomoćno sredstvoputem koga se dekomponuje ukupno trajanje poslovnog života preduzeća naposlovne godine i utvrdjuje periodični račun uspeha. Najbolje sredstvo zakontrolu poslovanja preduzeća predstavlja vremensko uporedjivanje, uprkosčinjenici da i njemu, u odredjenim okolnostima, mogu biti svojstveneodredjene netačnosti. Da bi se u postupku obračunavanja rezultata,obezbedila vremenska uporedivost, neophodno je uvažavanje sledeća triprincipa, i to: princip uzročnosti; princip kontinuiteta; princip sigurnosti.Tvorac i dosledni sledbenik ove dualističke teorije bilansa, nemačkiprofesor Šmit u svom kapitalnom delu “Organski bilans po dnevnojvrednosti”, izneo je osnovne postavke organskog shvatanja bilansa, pokojima preduzeće predstavlja organski deo privrede, s jedne strane, a

izmedju bilansa i bilansa uspeha postoji organska, odnosno neraskidiva veza,s druge strane.Zbivanja u ekonomici preduzeća, saglasno organskom načinu mišljenja,ne treba iskazivati samo u uskoj oblasti preduzeća. Naime, nije moguće, sjedne strane, upoznati život pojedinačnih preduzeća a da se pri tome nesagleda život celokupne privrede. S druge strane, pretpostavka zaupoznavanje života nacionalne privrede jeste poznavanje preduzeća, kaoosnovne ćelije nacionalne privrede.Za oblikovanje tabele finansiranja razvijeno je, u medjunarodnojliteraturi i praksi čitav niz koncepcija, a sve one usmerene su na otklanjanjenedostataka i nesposobnosti bilansa stanja i bilansa uspeha za celovitosagledavanje i razumevanje geneze finansijske situacije preduzeća tokomposlovne godine.Polazeći od pomenutih ciljeva, za finalnu ocenu upotrebne vrednostirazličitih koncepata, kompariraju se sledeće tabele, i to: monetarnih tokova,zatim, kretanja imovine i funkcionalna tabela upotreba izvori.Na prikazivanje svih primanja i izdavanja koja su se dogodila u tokukonkretnog vremenskog perioda, kao i na prikazivanje varijacija netogotovine u čitavom nizu uzastopnih momenata indicira tabela monetarnihtokova.5Tabela kretanja imovine ima oblik uravnoteženog pregleda ukupnostiizvora namenjenih pokriću ukupnih ulaganja, zbog toga što njen koncept iproizilazi iz zahteva analize izvora sredstava i njihove upotrebe u celini.

Kao rezultat nastojanja da se otklone nedostaci koncepta tabele kretanjaimovine nastala je funkcionalna tabela upotreba – izvori, čiju osnovu činimakroekonomska analiza veze izmedju operacija proizvodnje i raspodelefinansijskih efekata sa finansijskim operacijama.2. Neophodnost promena u računovodstvenoj profesijiDa bi se osećaj o riziku od strane medjunarodne finansijske zajednicesveo na prihvatljivu meru neophodna nam je medjunarodno priznataračunovodstvena profesija.Brojni su vidljivi dokazi koji indiciraju da je, medjutim, na našimprostorima, kvalitet finansijsko-računovodstvenog izveštavanja preduzeća idrugih izveštajnih entiteta, na vrlo niskom nivou.I na strani profesije, kao i njenom okruženju, imamo veći broj učesnika,medju kojima i onih koji imaju ulogu kreiranja na obe strane, odnosno utičui na oblikovanje javnog interesa i na kvalitet računovodstvenoinformacionog odgovora na izazove iz okruženja. Korak sa savremenimuslovima privredjivanja ćemo moći uhvatiti samo onda kada pokažemorealnu volju i želju da raskinemo sa praksom nezainteresovanosti za istinitimi poštenim finansijskim izveštavanjem svih zainteresovanih korisnika.Glavni cilj menadžmenta preduzeća je da se zaštiti i maksimalno uvećavrednost kapitalnog udela investitora u preduzeću. Računovodja morapoznavati razne varijable koje imaju uticaj na tržišnu vrednost preduzeća, teosigurati da proces donošenja odluka u oblasti strategijskog planiranja i

upravljanja ovo znanje odražava.Kvalitet finansijskog izveštavanja, kao i kvalitet revizorske profesije upogledu Medjunarodnih računovodstvenih standarda revizije predstavljajuključnu komponentu u minimiziranju investicionog rizika.Jedan od prvih koraka koji je nužno preduzeti u amortizovanjuinvesticionog rizika jeste da računovodstvena profesija, u nas, dobije, uprvom redu, medjunarodno priznat nastavni plan i program koji obuhvataprethodno pomenuta specijalistička znanja koja poseduju računovodje utržišnoj ekonomiji.6U direktnoj vremenskoj korelaciji sa usvajanjem internacionalnesertifikacije postojećeg članstva računovodstvene profesije, u nas, nalazi sepriliv medjunarodnih finansija.Da bi se pristupilo medjunarodnim finansijama neophodno je daudruženje računovodja i revizora ispuni uslove medjunarodne finansijskezajednice, u smislu da, najpre, postojeći članovi ispune uslove uobičajenemedjunarodne prakse u pogledu zahtevanih specijalističkih znanja.S obzirom na to, da je naša privreda nerazvijena, te da joj ozbiljnonedostaje nivo naprednih računovodstvenih struktura i finansijskihinstrumenata, predložena politika skraćene profesionalne edukacije jesasvim prihvatljiva u očima medjunarodne finansijske zajednice.3. Finansijska revizija u funkciji poboljšanja informativnihmogućnosti finansijskih izveštajaU središtu onoga što zovemo javnim interesom nalaze se stabilan rast irazvoj privrede i društva u celini. Posebno važno mesto u kreiranjutransparetnog privrednog i društvenog sistema imaju finansijskoračunovodstvene

informacije, koje predstavljaju osnovu za ekonomskorasudjivanje i donošenje ekonomskih odluka. Da bismo sagledali baremneke od problema koji otežavaju kvalitetnije funkcionisanje dvostranogprocesa na relaciji “profesionalna odgovornost – javni interes”,pomenućemo ključne aktere u tom procesu, i to: menadžment preduzeća,zatim, državu i, na kraju profesionalne asocijacije računovodja i revizora.Tri su glavna razloga za konstantovano stanje, i to: nedopustivo niskaračunovodstvena obrazovanost članova vrhovnog menadžmenta, zatim,neadekvatan stepen poslovne etike u krugovima uprave i, na kraju, odsustvosankcija za slučaj emitovanja nedovoljno relevantnih, pouzdanih iuporedivih finansijsko-računovodstvenih informacija.Dva su važna kvalitativna pomaka učinjena donošenjem Zakona oračunovodstvu. Prvi se odnosi na regulisanje odredjenih pitanja vezanih zavodjenje poslovnih knjiga i eksternog računovodstvenog izveštavanja, naprilično uporediv način sa svetskim uzorima. Drugo se tiče delimičnogpovlačenja i opravdano ustupanje prostora profesionalnoj asocijaciji oličenoju Savezu računovodja i revizora.Sve izraženijom ekonomskom globalizacijom i, u svetskim razmerama,ubrzanim tehnološkim razvojem, kao i sve oštrijom konkurencijom7neophodno je zatvarati izveštajni gep, odnosno jaz izmedju očekivanja odfinansijsko-računovodstvenog izveštavanja i onoga što ono objektivno pružabrojnim korisnicima.Finansijsko računovodstvo se može definisati kao sistemindetifikovanja, prikupljanja, procesiranja, verifikovanja i komuniciranja

vrednosnih podataka o ekonomskim zbivanjima i stanjima u ciljuobezbedjenja informacione podloge za ekonomska prosudjivanja i odluke, ilidrugačije rečeno, za potrebe polaganja računa, donošenje pojedinačnihodluka i planiranja i kontrole ekonomskog procesa. Pod javni interespodvešćemo sve one aktivnosti koje doprinose izgradnji snažnognacionalnog i institucionalnog finansijskog sistema, odnosno ekonomskogsistema u najširem smislu reči, pa moglo bi se reći, i društvenog sistema.Kao odgovor informacionom potrebama nosilaca aktivnostiekonomskog odlučivanja, finansijsko računovodstvo i revizija finansijskihizveštaja nude, i to: izveštaj o dostignutom stanju sredstava i njihovih izvorafinansiranja (Bilans stanja); izveštaj o ekonomskim ostvarenjima, tj. oostvarenoj dobitnosti (Bilans uspeha) i izveštaj o kretanjima (promenama) ufinansijskoj situaciji preduzeća (cash flow ili find flow izveštaj), praćenihaneksom.Na dva načina se može obezbediti transparentnost finansijskoračunovodstvenogizveštavanja, a ujedno i transparentnost ekonomskogambijenta, i to: produkovanjem informacija koje zadovoljavaju kvalitativnekriterijume, s jedne strane, kao i podržavanjem utvrdjene profesionalne etikeračunovodja i revizora, s druge strane. Finansijsko-računovodstveneinformacije treba da poseduju sledeće glavne karakteristike, i to:razumljivost, relevantnost, pouzdanost i uporedivost, uključivši ikonzistentnost.Na začetke revizije ukazuje donošenje Uredbe o privrednimsavetnicima (1939.godine), koja je delimično obuhvatala i pitanje revizije.

Privredni savetnik je bio ovlašćen da na zahtev sudskih ili upravnih iliovlaštenih privatnih lica vrši reviziju poslovnih knjiga privrednih preduzećai ustanova, njihovog celokupnog poslovanja ili pojedinih njihovih poslova.Prvi začeci prakse revizije računovodstvenih iskaza, na našimprostorima, pre 1941. godine, bili su zbog sličnih okolnosti, bliži koncepturevizije tipičnom za zemlje kontinentalne Evrope. Nije nam manjkalopropisa o uvodjenju revizije, u našu privrednu praksu, u čemu se prednjačiliSavezni zavod za reviziju kao i Republički zavod za reviziju.Nakon napuštanja postojeće poslovne filozofije, kao i konstatovanogodnosa prema reviziji, koja umnogome danas otežava process “otrežnjenja” i8prihvatanja nove poslovne realnosti, stvoriće se “atraktivan” investicioniambijent za potencijalne strane ulagaće.U aktuelnom trenutku naši prostori nisu privlačni za inostraneinvestiture, a upravo insostrana ulaganja bi trebala da budu važan element ustrategiji ekonomske restauracije. Medjutim na našim prostorima skoro daniko nije u stanju privuću inostrane investiture, jer je, izmedju ostalog,postojeći pravni regulativni sistem kreirao nedosledno, nekompetentno,netrasparentno i nepredvidivo poslovno okruženje, u kojem prednjači, jošuvek, hteli mo to priznati ili ne, koncept samoupravnog preduzeća.Na prioritete poslovne politike preduzeća, koji su po prirodi stvariosnova za izbor strategije za nastup na ciljnom tržištu, utiču pojedinačniciljevi i zahtevi glavnih stejkholdera, koji se mogu svrstati u četiri grupe. U

prvom redu to su akcionari, zatim menadžeri, potom zaposleni i napokonprivreda.Predmet interesovanja prve grupe stejkholdera, tj. akcionara,predstavlja tržišna stopa prinosa na njihove investicije, zatim, tržišnavrednost njihove investicije, kao i stabilnost dividendi. Menadžeri u prviplan stavljaju rast prodaje, rast aktive i stabilnost dobiti. Zaposleniakcentiraju procentualno povećanje plata, stabilnost zaposlenosti, rastojanjeda porast plate prati porast dobiti preduzeća. Prioritet poslednje grupestejkholdera, tj. privrede, jeste zaradjivačka sposobnost, odnosnorentabilnost u poredjenju sa angažovanim kapitalom.4. Finansijsko izveštavanje u funkciji poslovno-političkihciljeva menadžmenta preduzećaPolitika bilansa služi politici preduzeća tako da obuhvata sve oneciljeve politike preduzeća i njenih funkcionalnih područja koji se odnose nafinansijska situacija i finansijski rezultat. S druge strane, politika bilansaobuhvata i one ciljeve koji se odnose na politiku publiciteta.Vrhunski cilj politike finansijske funkcije jeste finansijska snagapreduzeća, a izveden je iz vrhunskog cilja politike preduzeća, tj. izmaksimiranja finansijkog rezultata u dugom roku.Politika bilansa će poslužiti kao sredstvo za ostvarenje vrhunskog ciljapolitike finansijske funkcije putem politike bilansiranja i uspeha, politikeraspodele dobitka i politike olakšavanja poreza.9Prilikom iskazivanja dobitka neophodno je respektovati dva principa, ito: princip stabilizovanog dobitka za raspodelu i princip “odrešenih ruka”.Prvi princip se javlja u dve varijante, i to: varijanta apsolutno stabilizovanog

dobitka na duži vremenski period, i varijanta relativno stabilizovanogdobitka.Politika bilansa treba da posluži još jednom cilju politike finansijskefunkcije, odnosno da, u skladu sa aktuelnom finansijskom snagom idefinisanim pravcima razvoja preduzeća, istakne potrebu za akumulacijomdobitka.Putem politike olakšavanja poreza, takodje, politika bilansa realuzujeciljeve politike finansijske funkcije. Pomenuta politika realizuje se putemdva koncepta, i to: smanjenja poreza, s jedne strane, i odlaganja poreza zanaredne obračunske periode, s druge strane.Za razliku od strategije bilansa, taktika bilansiranja predstavlja izborsredstava i instrumenata za njegovo ostvarenje. Brojni su instrumentipolitike bilansa, koji se mogu klasifikovati na različite načine. Saglasnokriterijumu vremenskih perioda kada se instrumenti bilansa primenjuju,moguće ih je svrstati u tri velike grupe, i to: instrumenti koji se primenjujuna početku i u toku poslovnog perioda, zatim instrumenti koji se primenjujuneposredno pred dan bilansiranja i, na kraju, instrumenti koji se primenjujunakon dana bilansiranja.Prva grupa instrumenata utvrdjuje se planskim bilansom koji ima za ciljda oblikuje realno moguću najpovoljniju materijalnu sadržinu bilansa putemaktivnosti, iz čega proizilaze i zadaci za realizovanje takvog bilansa u tokuplanskog perioda za pojedina funkcionalna područja preduzeća.

Osnovni cilj druge grupe instrumenata jeste da se odredjenimposlovnim potezima utiče na bilansne aggregate, kako bi oni zadovoljilifinansijske ciljeve politike preduzeća i finansijske politike kaofunkcionalnog dela politike preduzeća. Saglasno kriterujumu uticaja nabilansne aggregate razlikujemo sledeće instrumente, i to: instrumente koje seodnose samo na bilans stanja i instrumente koji se odnose na oba bilansnaagregata.10

5. Globalna harmonizacija finansijskog izveštavanjaMnogi istorijski događaji i okolnosti uticale su na razlike prisutne uračunovodstvenim rešenjima u svetu. Svetska ekonomska kriza (1929. do1933.g) je u SAD dovela do osnivanja američke državne Komisije za nadzorberzi sa prevashodnom funkcijom nadzorno-berzanske vlasti u SAD.Zajedno sa predstavnicima Savezne vlade i računovodstveno-revizorskeorganizacije navedena komisija je 1929.g. bila autor opštihračunovodstvenih načela koja su od tog trenutka postala osnovna pravilaobavezna za sve članove berze prilikom izdavanja računovodstvenihizveštaja.Od momenta kada su 1929.g. Njujorška berza i Američki institut zaračunovodstvo pripremili zajednička stučna pravila, opšta računovodstvenanačela (GAAP) su počela da se koriste.Zemlje članice EZ bile su dvema bitnim činjenicama motivisane da sepropisima o polaganju računa završni računi učine razumljivijim. U prvomredu pomenuto nastojanje uslovljeno je potrebom za konstituisanjem

zajedničkog tržišta, koje znači brisanje ograničenja između zemalja članica.Druga bitna činjenica motivisana je okolnošću da su se u pojedinimzemljama propisi o polaganju računa delimično veoma različito razvijali.Do konačnog određivanja važnih direktiva došlo je tek 1984.g. i tosledećim redom: prvu direktivu vezanu za publikovanje, tj. objavljivanjeEvropska Zajednica je usvojila 9. marta 1968.g.; četvrta direktiva, koja seodnosi na unifikovane godišnje računovodstvene izveštaje o ekonomskompoložaju i uspehu društava kapitala tj. deoničarskih društava zatim, društavasa ograničenom odgovornošću, kao i komanditnih društava na osnovudeonica usvojena je od strane Evropske Zajednice 25. jula 1987.g.; na izradukonsolidovanih bilansa društava kapitala odnosila se sedma direktiva, aEvropska Zajednica ju je usvojila 13. juna 1983.g.; osma direktiva, koja jetretirala eksternu reviziju godišnjih obračuna poslovanja društava kapitalausvojena je 10. aprila 1984.g.Kao rezultat potrebe za harmonizacijom računovodstvenih standardaformirana je još 1973.g. profesionalna računovodstvena institucija, Komitetza međunarodne računovodstvene standarde (IASC) od strane profesionalnegrupe računovodstvenih institucija iz Velike Britanije, Irske, SAD, Kanade,Australije, Francuske, Nemačke, Holandije, Meksika i Japana.IASC sa sedištem u Londonu, objedinio je 140 računovodstvenih tela iz101 zemlje, te izradio i ažurirao veliki broj standarda koji su našli primenu u

većem broju zemalja u svetu. Pored IASC u aktivnosti na donošenju11internacionalnih računovodstvenih standarda uključene su i sledećeinstitucije: Komisija EU; Međudržavna radna grupa eksperata zameđunarodne standarde računovodstva i izveštavanja UN; Radna grupa zaračunovodstvene standarde OECD. IASC se danas razvio u jedinstvenusnagu donošenja Međunarodnih računovodstvenih standarda. Njegovimradom rukovodi Odbor koji se sastojao od maksimalnih 17 članova sasledećom strukturom: 9 ili 10 članova delegiraju razvijene zemlje; 3 ili 4člana zemlje u razvoju i do 4 člana delegiraju organizacije koje pripadajutzv. Konsultativnoj grupi Komiteta. Od 1983.g., IASC uspostavlja usku vezusa Međunarodnim savezom računovođa (IFAC).IASC je do sada produkovao 41 međunarodni računovodstvenistandard, radeći istovremeno i na revidiranju postojećih odnosno predhodnopublikovanih standarda. Sledeće tri grupe daju podršku radu IASC sosnovnim ciljem afirmacije standarda i podrške za njihovu primenu:Međunarodni savez računovođa (IFAC); Nacionalne berze kapitala iRegionalne grupe računovođa, kao što su Savez računovođa Azije i Pacifikai Inter-američko računovodstveno udruženje.Jedino telo koje se bavi donošenjem međunarodnih standarda revizije jeMeđunarodni savez računovođa (IFAC), nastao je 1977.g. u čijem sastavu sedanas nalaze 142 računovodstvena tela iz 103 razne države. IFAC ima premaodredbama Statuta dva upravljačka tela: Skupština i Savet. S ciljem tehničke

realizacije svog programa rada IFAC je osnovao 8 stalnih komitetazaduženih i odgovornih na niz pitanja međutim problematikom donošenjameđunarodnih standarda revizije bavi se samo Komitet za međunarodnurevizorsku praksu (IAPC) koji u ime Saveta IFAC-a ima posebno ovlašćenjeda izdaje javne nacrte i uputstva u vezi sa opšteprihvaćenim revizorskimpraksama kao i sa formom i sadržinom revizorskih izveštaja. Medjunarodnistandardi revizije pokrivaju sva esencijalna pitanja revizije, tako da susvrstani u odredjene grupe po tretiranim pitanjima.U devet grupa odnosno sekcija su svrstani standardi: Uvodna grupaobuhvata predgovor standardima, rečnik termina i okvir Međunarodnihstandarda revizije; Druga grupa pod nazivom Odgovornosti; Treća se odnosina Planiranje revizije; Četvrta grupa se odnosi na Internu kontrolu; Petagrupa pokriva problematiku Revizorskih dokaza; Šesta je posvećenaKorišćenju rada drugih; Zaključke revizije i izveštavanja tretira sedma grupapitanja; osma grupa se odnosi na Specijalne oblasti, tj. područja i devetagrupa pokriva problematiku Usluga srodnih revizija.12

6. Web prezentacija finansijskih izveštajaPri kreiranju i prezentaciji finansijskog izveštavanja, čak i površnoistraživanje finansijskog izveštavanja na Web sajtovima na to indicira,postoji širok spektar varijanti izveštavanja.Korisnici finansijskih izveštaja, prilikom analize različitih varijantifinansijskog izveštavanja koje se kompanije prezentirale na svojim Websajtovima,mogu steći utisak da u procesu finansijskog izveštavanja na Webu

trenutno ne postoje precizna pravila i standardi koji odredjuju šta je tačnodozvoljeno, kao i šta bi trebalo da bude dozvoljeno.“On line” posredništvo preko informacija na Web sajtu, i poredkonstantovanih nedostataka, najrazvijenije je u SAD i Kanadi, uz pojavupravog svetskog fenomena čija se manifestacija ogleda u izuzetnom trendupovećanja i širenja “on line” posredništva i na ostale delove sveta.Mnoge kompanije koje imaju zbirne rezultate na svojim Web sajtovima,uočavajući značaj Web prezentacije finansijskog rezultata, uključuju, unajvećem broju slučajeva takvu verziju prezentacije koja omogućavadownload, tj. prepisivanja pomenute prezentacije na disk korisnika. Godišnjiizveštaji, pripremljeni na navedeni način, mogu se prepisati najčešće uposebnom prenosivom dokumentacionom formatu (Portable DocumentFormat – PDF) softverske kompanije Adobe Acrobat, koja je razvila posebanalat za prikaz podatak na Internetu, čijim korišćenjem posetioci Web sajtovamogu podatke prepisati na svoj kompjuter i kasnije da ih analiziraju.Kod potencijalnih investitora konstantno je prisutna zabrinutost zbogrizika od sažimanja finansijske prezentacije od strane kompanija. Kompanijaprihvata rizik da bude optužena za neumesnu prezentaciju zbog izostavljenihvažnih, a korisnicima važnih informacija, tj. da na specifičan način u svojuWeb prezentaciju finansijskih izveštaja uključuje pozitivne materijale, aisključuje materijale negativnog tipa.S obzirom na to, da postoji mogućnost da kompanija objavi svoj

kompletan finansijski izveštaj na Web sajtu, kao svojevrstan problem seističe da atraktivnim superlinkovima navede korisnika finansijskih izveštajada napusti godišnji finansijski izveštaj i da ga uputi na sasvim drugu stranu,a da on toga nije ni svestan. Kompanijski globalni Web-sajt pored mnogihdrugih značajnih propagandnih, komercijalnih i ostalih marketinginformacija, obuhvata sa znatno manjim delom godišnje finansijskeizveštaje. Stranice za odnose sa investitorima, za veliki broj kompanija, ćeuključiti sve raspoložive multimedijske mogućnosti, odredjene zvučne ili13video zapise, kao i u najvećem broju slučajeva prikaz sa godišnje skupštinedeoničara.Prilikom dizajniranja svog godišnjeg finansijskog izveštaja na Web-ukompanija može imati u planu već definisanog korisnika što je mogućesamo ako su Web stranice zaštićene odgovarajućom lozinkom. Ipak, u praksise najčešće dešava da korisnik nije specifičan publika, tj. da bilo ko može dase javi u poziciji korisnika informacija prezentiranih na Web sajtu.Skup opštih formulisanih postupaka pod radnim nazivom “Propisi zapriključak” kod finansiskog izveštavanja na Web-u, formulisan je ipreporučen u izveštaju koji je tokom 1999. godine pripremljen za Komitet zaMedjunarodne računovodstvene standarde. U predloženom propisu materijalje obradjen kroz 43 elementa a u njemu se detaljno obradjuju potrebniuslovi, koji moraju da budu zastupljeni prilikom Web prezentacije godišnjegfinansijskog izveštaja.

XBRL predstavlja multinacionalni koperativni poduhvat dizajniranja sciljem da se proizvede jedan namenski interoperativni “finansijski izveštajnijezik na Web-u”. Da bi obezbedio konzistentan način koji kompanija trebada omogući da izvrše indetifikaciju svojih finansijskih i drugih informacijana Web-u, prošireni poslovni izveštajni jezik, u svojoj postavci koristi,Ekstenzivni napredni jezik.U okviru Opšteprihvaćenih računovodstvenih principa unutar SADkompletirale su prve XBRL specifikacije, za komercijalne i industrijskeorganizacije, a kasnije je proširen na Internacionalni računovodstvenistandard i njegove principe, kao i za druge forme poslovnih entiteta, kao štosu vlade i zajednički fondovi.14

ZAKLJUČAKAutori računovodstvenih izveštaja su, prilikom obavljanja svog posla,vezani za domaća pravna, stručna i druga pravila i običaje struke. Ukolikoautori i korisnici finansijsko-računovodsvenih iskaza deluju u istom pravnoekonomskomsistemu, prilikom zadovoljavanja informativnih potreba, nedolazi do većih problema.Medjutim, kada se finansijski investitor, poverilac ili neki drugikorisnik finansijsko-računovodstvenih izveštaja nalaze u jednoj državi, atrebaju da se upoznaju sa celovitom ili parcijalnom ekonomskom slikomprivrednog entiteta u inostranstvu, nastaju veliki problemi prouzrokovanisadržinskim i formalnim razlikama finansijsko-računovodstvenih izveštajarazličitih zemalja.

Naime, da bi se stekao uvid u obim i sadržaj imovinsko finansijskogpoložaja i uspeha privrednog subjekta za koji je zainteresovan, korisnikmora raspolagati razumljivim godišnjim (ili polugodišnjim)računovodstvenim izveštajima.15

LITERATURA1. Prof. dr Slobodan V. Vidaković, Finansijsko izveštavanje – Osnovaupravljanja biznisom, Fakultet za uslužni biznis, Novi Sad, 2005.16