farisejski vodic u savršenu svetost

8/8/2019 Farisejski vodic u savrenu svetost

1/285


2/285


3/285


4/285


5/285


6/285


7/285

KARAKTER ZEMALJSKOG SAVRENSTVA..................276

ULOGE VASKRSENJA I VAZNESENJA U PROCESUNEPREKIDNOG IZGRAIVANJA SAVRENSTVA...............278

DINAMINO RASTENJE U SAVRENSTVU KROZ CELUVENOST......................................................................................282

7


8/285

PredgovorPORUKA ITAOCU

Savrenstvo! Gotovo da nema izraza u svetim spisimakoji je izazvao vee negodovanje od ovog. Resavren jeneto to mnogi ne mogu da otrpe. 'Gade' se na sam zvuk terei.1

Iako su te rei Dona Veslija bile stavljane na papir previe od dva veka, one se i danas potvruju. Pojamsavrenstva polarizovao je ljude kroz istoriju. Ljude kaopojedince, kako se ini, on ili privlai ili odbija.

Naalost, polarizacija u pogledu savrenstva uticala je ina mnoge druge aspekte Bojeg dela spasenja ljudi i uljudima. Jedna od velikih tragedija hrianske istorije je utome to je Boji plan spasenja postao bojite za zaraeneteoloke grupe. Sama ta borba pokazatelj je koliko smo miljudi stvarno izgubljeni.

Farisejski vodi u savrenu svetost: istraivanje o grehu ispasenju,knjiga je koja se rve s nekim od najveih inajvanijih tema hrianskog bitisanja. Za razliku od knjigakoje se bave ovim ili onim aspektom spasenja, ova inipokuaj obuhvatanja irokog spektra i sveopte teme o tometa Bog ini u ljudima. Ona, stoga, ne tei opsenomizlaganju bilo koje od pojedinanih tema.

Izvan svojih okvira, knjigaFarisejski vodi nastoji i daukae na meusobnu povezanost elemenata spasenja.Polazna teza knjige je da razliite definicije greha vode urazliite pristupe dostizanja pravednosti. Ona tvrdi da jenajvea greka preovladavajueg farisejskog stava u

1 John Wesley,The Works of John Wesley, 3d ed.1984 [reprint od izdanja iz 1872], 6:1

8


9/285

Hristovo vreme bila njihova definicija greha. Pogrenadefinicija odvela je fariseje u beskorisne (ak destruktivne)definicije pravednosti i savrenstva. Naalost, taj problem iiz njega proistekla zbrka uopte nisu nestali s farisejimaprvog veka. On je i danas iv i zdrav.

Adventisti nisu razoarali u raspravama i debatama otome kako se ljudi spasavaju. Neki su stavljali teite naljudske napore, posveenje, i neto kao bezgrenosavrenstvo; drugi su tvrdili kako je spasenje u osnovu stvarforenzikog opravdanja i da se ljudsko posveenje, putemzamene, postie Hristovim savrenim ivotom; a drugi su,omalovaavajui ljudske napore, indirektno govorili kakoIsus obavlja ceo posao da je na zadatak da se, potosmo prihvatili Isusa, lepo smestimo i uivamo uputovanju.

Kao kod veine mojih knjiga, podstrek za ovu knjigu bilo

je moje lino iskustvo. Tokom proteklih trideset godina, urazliitim prilikama propovedao sam na temu dva odgornjih pristupa, flertujui s treim, da bih na kraju otkrioda su svi oni potpuno neadekvatni. Tako je dolo do ovogpokuaja razumevanja jednog tako sloenog predmeta.

Jo od mog obraenja iz agnosticizma, 1961. godine, boriosam se sa znaenjem pojma biti spasen sa onim ta Bogmoe da uiniza nas i u nama. Stoga je ova knjiga uodreenom smislu proizvod mog linog iskustva. Ona je,osim toga, plod nebrojenih susreta s ljudima u atmosferiivljenja hrianskim ivotom, naunih studija i biografskihpodseanja na tu temu. Nita u mome ivotu nije vanijenego kako da budem ispravan pred Bogom i kako dabudem spreman da uivam u Njegovom carstvu ljubavi,kako u sadanjosti tako i u svetu koji dolazi.

Otuda je ova knjiga,Farisejski vodi u savrenu svetost,neto vie od knjige o apstraktnoj teologiji. Teologija unajboljem sluaju ne samo to hrani um nego i slui kao

9


10/285

vodi u svakodnevnom ivotu. Teologija koja ne moe da senosi s krizama i izazovima svakodnevnog ivota potpuno jeneupotrebljiva. to se tie ideja iznetih u ovom istraivanju,ne samo to e prosvetliti um mojih italaca nego e impruiti i uvid u silinu i dinamiku svakodnevne borbe kojoj

su izloeni ljudi koji ive u svetu greha.Ova knjiga je vrhunac onoga to su donela tri rada koji su joj prethodili. KnjigeFrom 1888 to Apostasy: The Case of A. T. Jones(1987) (Od 1888. do otpada: sluaj A. T. Dounsa) i Angry Saints: Tensions and Possibilities in the AdventistStruggle Over Righteousness by Faith(1989) (Gnevni sveti:Tenzije i mogunosti adventistike borbe oko predmetaopravdanja verom) bavile su se odreenim aspektimaBojeg plana spasenja u istoriji adventizma. S druge strane,knjiga My Gripe With God: A Study of Divine Justice and theProblem of the Cross(1990) (Moja alba Bogu: Istraivanje oBojoj pravdi i problemu krsta), poela je tu temu teolokida obrauje. Knjiga je u sreditu panje imala ono to je Boguinio za nas, dok se ova sadanja naglaeno bavi delomkoje Bog vriu nama.

KnjiguFarisejski vodi najtee je bilo pisati od svih mojihknjiga, i to iz vie razloga. Uprkos iskuenju da izbegnemteke teme sadrane u knjizi, trudio sam se da se sa svakomod njih nosim odgovorno. Jasno je, nema knjige koja bisasvim tano, pravedno prikazala dubinu i sloenost planaspasenja. Dok se nama ovde prua preimustvo daotponemo ovakvo prouavanje, proces razumevanjabogatstva Bojeg delovanja nastavie se kroz beskrajnevekove venosti.

Ima neto to me je tokom mojih istraivanja za ovuknjigu posebno iznenadilo, a to je mera usaglaenosti meuhrianima razliitog vaspitanja i obrazovanja u pogledubitnih elemenata onoga to, u svom slavnom delu spasenja,Bog iniza ljude i u ljudima. I sami adventisti naizgled

10


11/285

suprotnih stavova bili su, opte uzev, saglasni, kad su bili pritisnutida se izjasne o tekim pitanjima teorije i ivota.Najvei deo rata unutar hrianske zajednice odnosi se napitanje gde izvriti razgranienja i kako definisati faze irei.

Iako je kod mene taj problem izazvao obeshrabrenje, onistovremeno prua i nadu, s obzirom na to da je meuhrianima prisutno neuporedivo vie zajednikih polazita,kada je re o tom predmetu, nego to sam u poetku biosvestan. Kako je moje istraivanje napredovalo, sve vie samuviao koliko su mudre rei anglikanskog biskupa J. C.Rajla, koji je napisao: Poslednji dan e pokazati ko je upravu, a ko nije to se tie naina na koji shvatamo svetost.U meuvremenu, potpuno sam uveren da ispoljavanjemgorine i hladnoe prema onima kojima savest nedozvoljava da sarauju s nama, otkrivamo sebe kao velikeneznalice u pogledu istinske svetosti.2

eleo bih neto da prozborim i o stilu izlaganja. U ovojknjizi stavio sam na probu komplikovani brak izmeupopularnog stila i preciznosti naunog izlaganja. Proizvod jeneto poput kompromisa kojim e, kako se nadam, italacbiti pouen, a i stvoriti odgovorniji odnos prema dubljimzahtevima predmeta.

Uglavnom sam se trudio da piem jasnim, irokimpotezima, kojima se teme jevanelja prikazuju vrlo uoljivoi kao deo jedne jedinstvene celine. Dodao bih i to da se 8. i 9.glava adventistikim pitanjima bave naglaenije negoostatak knjige. Tim pitanjima posvetio sam vie prostorazato to su figurirala kao centralne take u adventistikimraspravama i eshatologiji.

Ideja za naslov knjige potekla je od knjige VilijamaKoulmena,Pharisee's Guide to Total Holiness(Farisejski vodi

2 J. C. Ryle,Holiness: Its Nature, Hindrances, Difficulties, and Roots1979, xiv, xv.

11


12/285

u apsolutnu svetost).3 Iako su naslovi tih dvaju dela slini,njihovi sadraji i pristupi drastino se razlikuju. Deovrednih zapaanja na u vezi s ovim predmetom potekao jeiz razgovora sa A. L. Hadsonom, Dejvidom Dafijem idrugim saputnicima na podruju adventistike

soteriologije.Dodatne izraze blagodarnosti uputio bih Marvinu Muru,

oveku koji je knjigu vodio u izdavakom procesu, doknaroitu zahvalnost dugujem Raulu Diderenu, AtilijuDjupertiju i Robertu Olsonu koji su itali rukopis u celini,kao i Robertu Donsonu koji je itao prvo poglavlje. Svrhanjihove kritike i sugestija bila je da rukopis uinepreciznijim. Knjiga je bolja zahvaljujui njihovomdoprinosu, a mogla bi biti jo snanija da sam posluao svenjihove preporuke.

Iskreno se nadam da eFarisejski vodi u savrenu svetostposluiti na blagoslov svojim itaocima u njihovomnastojanju da svoj ivot ive u Hristu.

Dord Najt

3 William L. Coleman,The Pharisees Guide to Total Holiness,1977.

12


13/285

1. glavaFARISEJI SU DOBRI LJUDI

I danas mi se dogaa da se uzrujam, itajui Bibliju.4Uzmimo, npr. novozavetni prikaz farisej. Uprkos utiskukoji o njima ostavlja biblijska slika, fariseji su bili najboljiljudi u narodu. Jevrejska enciklopedijanesumnjivo je u pravukada tvrdi da se potpuna ocena karaktera farisej ne moedobiti iz novozavetnih spisa, koji prema njima zauzimajupolemiki stav.5

Na slian nain, mnogo je istine u optubi iznetoj u Judejskoj enciklopedijipo kojoj se neopravdano smatra da sumesta u Novom zavetu u kojima se oni pominju kao'licemeri' ili 'porodi aspidini' (Matej 3,7; Luka 18,9, itd..)neto to se odnosi na sve fariseje. Farisejske voe su,same, bile vrlo svesne postojanja neiskrenih meu njima, pasu takve oznaavali kao 'bolne take' i 'kugom farisejskestranke'.6

Veina hriana trebalo bi da revidira svoju sliku ofarisejima. To nisu bili samo dobri ljudi, nego najbolji meuljudima. Ne samo to su bili moralno na visini nego su i do

sri ozbiljno traili Boga, titei Njegovo sveto ime, zakon iRe.I zaista, crkva i svet bili bi beskrajno bolji kada bi vie nas

iz dana u dan pristupalo Bogu s najpoznatijim farisejskim4 See George R. Knight, My Gripe With God: A Study in Divine Justice and the

Problem of the Cross,1990, 13.5 The Jewish Encyclopedia,s.v. Pharisees.6 Encyclopaedia Judaica,s.v. Pharisees.

13


14/285

pitanjem: ta u initi da dobijem ivot veni? (Luka10,25; upor.: Matej 19,16). Bili su to ljudi bezrezervnoposveeni sluenju Bogu, od ustajanja, ujutru, do trenutkakada bi, veerom, poli na poinak.

Fariseji ne samo to su bili intelektualno posveeni

injenju onoga to je pravo, nego su i ostvarivali najviistepen moralnosti u svom svakodnevnom ivotu. Isusnikada nije protivreio fariseju iz Luke, 18. glave koji je, umolitvi, zahvaljivao Bogu to nije kao ostali ljudi: hajduci,nepravednici, preljuboinci (11. stih). Isus nije osporio niizjavu mladia koji je izjavio da je drao Deset zapovestiod mladosti svoje (vidi Matej 19,18-20). Trebalo bi stvarnorastegnuti matu samo pokuavajui da zamislimo ljude kojibi imali veu reenost za postizanje poslunosti i moralnogivota nego fariseji. Kratak pogled na neke od njihovihpohvalnih karakteristika trebalo bi da nam pomogne da ihsagledamo u pravom svetlu.

Prvo i iznad svega, oni su Bibliju (Pisma) voleli i titilikao Boju re. Bili su reeni da sauvaju ono pravo znaenjePisma. Meutim, ta namera izazvala je probleme kada bi seoko tanog znaenja nekog biblijskog teksta pojavilaneslaganja u miljenju. Zbog toga su stvorili teoriju po kojoj,uz pisani tekst, postoji i oduvek je, jo od Mojsijevogvremena, postojalo nepisano predanje koje je, kao dodatakpisanom tekstu, upuivalo na njegovo stvarno znaenje.7Tako imamo da je usmena tradicija meu farisejima zapravobila proizvod njihovog dubokog uvaavanja svete Bojerei.

Drugi prioritet za fariseje bila je njihova ljubav premaBojem zakonu i posveenost tom zakonu. Autor R. TrejversHerford precizno rezimira taj aspekt farisejstva reima da jeprimarni cilj fariseja bio da Toru [zakon] uine vrhovnim

7 George Foot Moore, Judaism in the First Centuries of the Christian Era: The Age of the Tannaim,1946, 1:235-262;The Universal Jewish Encyclopedia,s.v. Pharisees.

14


15/285

vodiem za ivot, u mislima, rei i delu, prouavanjemnjenog sadraja, poslunou njenim uredbama i, kao temeljsvega, svesnim sluenjem Bogu koji je dao Toru.8

Fariseji su s neshvatljivo velikom ozbiljnou nastojali dane prekre Boji zakon. Shodno tome, nainili su sistem koji

e ih spreavati da ga kre. Uz pomo sopstvenih usmenihpredanja, sagradili su ogradu za Zakon, kako bi gazatitili, tako to e ga okruiti upozoravajuim pravilima,iji je cilj bio da kao kakav signal opasnosti zaustave oveka,pre nego to se nae na udaljenosti na kojoj bi mogao daprekri samu boansku uredbu.9

Tako su, primera radi, samo za Subotu nainili 1.521usmeno pravilo.10 Do vremena Hristovog pojavljivanja naZemlji fariseji su ve imali nesaglediv broj tih zabrana ilipravila, koji su zadirali u sve aspekte njihove svakodnevice. Jevreji Hristovog vremena mogli su vam rei koliki kamen

ljudi mogu poneti u subotni dan, koliko daleko ga mogunositi i koliko ga lakata daleko smeju baciti. Njihovousmeno predanje pokrivalo je sve aspekte ivota, pa jeovek-pojedinac, da bi mogao iveti farisejskim ivotom,morao biti gorljivo predan religiji.

Fariseji su, uz strkitno svetkovanje Subote, bili energini iportvovani u davanju desetaka, pa su ak odlazili dotle dasu sa svojih metvica u polju i sa drugih batenskih biljakaodvajali svaki deseti listi, kao neto to pripada Gospodu(vidi Matej 23,23). I, razume se, nikada ne bi jeli pa nidotakli one vrste hrane ili predmeta koji su se smatralineistima.

Ljudi o farisejima mogu rei ta im je volja, ali svi morajupriznati jedno a to je da su ti ljudi iveli ivotom potpuneposveenosti i sluenja Bogu i dranja Njegovog zakona.8 Ibid.9 Moore, Judaism,1:259.10 Ibid., 2:28. Vidi primere u:Seventh-day Adventist Bible Students Sourcebook,s.v.

Sabbath.

15


16/285

Njih je, zbog takvog ivota, pohvalio Isus (vidi Matej 23,23).Tako je i Pavle, osvrui se na svoje farisejske godine,mogao da kae da je po pravdi zakonskoj bio bez mane(Filibljanima 3,6).

Trei pohvalni aspekt farisejstva bila je njihova

misionarska revnost u propovedanju jevanelja. Oni suprehodili (proeljavali) more i zemlju da bi prisvojili jednoga (da obrate bar jednog oveka) (Matej 23,15, rei uzagradama, prema Filipsu). Fariseji su se trudili da za svojaverska shvatanja i obiaje pridobiju ne samo nejevreje nego idruge Jevreje. Tako, recimo Joakim Jeremijas pie kako jefarisejska grupa propise o istoti, predviene zasvakodnevni ivot svetenika, predstavila kao ideal zasvakog Jevrejina. Oni su nameravali da na taj nain svetuzajednicu Izrailja izgrade u neto to e postati praviIzrailj Boji (Boji ostatak). Tako je nastala situacija da je,dok je proseni Jevrejin zazirao od nadmeno superiornoguobraenog ponaanja fariseja, obini narod gledao ufariseje ... kao na uzor pobonosti i utelovljenje idealnovoenog ivota.11

etvrti pozitivni aspekt farisejstva je to to su oni biliadventisti. Oni su se s vrlo gorljivom eljom nadalidolasku mesijanskog carstva. Taj svoj adventizam stavilisu u spregu s vernim dranjem zakona. Neki su od njihverovali da e Mesija (Hristos) doi ako tokom jednog danabudu savreno drali Toru (zakon). Njihov ivot bio jepotpuno posveen ideji ostvarenja tog dana putemispoljavanja savrene svetosti.12

Fariseji su predstavljali elitni sloj vrhunski predanihljudi, kojih je u Hristovo vreme bilo oko est hiljada.Eksperti za religiju u njihovim redovima predstavljeni su uNovom zavetu kao knjievnici. Ime farisejznai oni koji

11 Joachim Jeremias, Jerusalem in the Time of Jesus,1969, 265-267.12 Babylonian Talmud, Sanhedrin, 97b220; Shabbath, 118b; Jerusalem Talmud, 64a.

16


17/285

su) odvojeni. U proirenom smislu, tim imenom supredstavljeni sveti; prava zajednica Izrailja.13

Farisejska sekta formirana je posle vavilonskogropstva. Bog je dozvolio da Jevreji budu odvedeni u ropstvozato to (1) nisu bili verni Njegovom zakonu i (2) zato to su

usvojili navike i obiaje svojih neznaboakih suseda. Poslesedamdeset godina robovanja, Jezdra je vrlo brzo postaocentralna linost u vraanju Izrailjaca na put Bojihzapovesti, a udaljavanju od kompromitujue kulturenjihovog vremena.

Fariseji se kao organizovana grupa prvi put pojavljuju uvremenu makabejske krize. Odvojeni su usvojili takavnain ivota i takvu teoloku perspektivu da to ouvavernost Bogu, kako Izrailj ne bi ponovo dopao ropstva. Takosu se, u tenji za dostizanjem svetosti, odvojili odneznaboaca i njihovih obiaja, od svetovnih i

kompromitujuih obiaja svetenike kaste sadukeja, kao iod lakomislenog naina ivota obinog naroda. Fariseji su setrudili da pobonim ivljenjem utru put Hristovom dolasku.Njihove pobude bile su pohvalne, u svakom pogledu.14

Kada imamo na umu taj pozitivni nain gledanja nafariseje, Hristove rei, ako ne bude vea pravda vaa negoknjievnika i fariseja, neete ui u carstvo nebesko (Matej5,20), predstavljale su jedno od Njegovih najneprihvaenijihi najrevolucionarnijih uenja. Kako se mogao neko vietruditi ili s veom ozbiljnou iveti za Boga nego ti elitnimoralisti, ti jurinici za stvar Bojeg carstva?

Muva u teolokom apotekarskom ulju

13 Josephus,The Antiquities of the Jews,XVII.2.4; Jeremias, Jerusalem,246, 252.14 Na temu nastanka fariseja, vidi: Moore, Judaism,1:3-124; Louis Finkelstein,The

Pharisees> The Sociological Background of Their Faith,1938, 1:73-81; Jeremias, Jerusalem,246-267;The International Standard Bible Encyclopedia,1977-1988 ed., s.v.Pharisees.

17


18/285

farisejstvaKljuni problem u dominirajuoj tradiciji, kojom je

farisejski judaizam pristupao Bogu i spasenju, bio jepogreno gledanje na greh i njegove posledice po ljudskesposobnosti. Na greh se, prema rabinskom15 ugluposmatranja, poelo gledati uglavnom kao na odreeni in,a ne stanje srca i uma. Slino tome, dominirajua farisejskatradicija ni Adama ni njegove potomke nije smatralamoralno drugaijima zbog pada u greh, prema 1. Mojsijevoj.Drugim reima, od pada u greh naovamo, sposobnostljudskih bi da ive pravednim ivotom oduvek je bila jednaka onoj kakvu je imao Adam pre pada u greh. O tomeG. F. Mur pie: Niim se ne pominje da je u prvobitnojAdamovoj konstituciji nastala neka promena zbog posledicapada u greh, usled ega bi on na svoje potomke mogaopreneti oslabljenu prirodu u kojoj prohtevi i strasti nuno

prevladavaju nad razumom i vrlinama. Osim toga, nivolja za injenjem dobra ... nije bila oslabljena.16Iako su rabini uili da ljudi imajuyeser ha-ra'(nagon ka

zlu), stoji i podatak da su uili kako je Adam bio stvoren satim nagonom. Nagon ka zlu moe se savladati i bitidoveden u pokornost Bogu, a moe da bude i u ovekovojvlasti zahvaljujui prouavanju Tore (zakona),razmiljanjem o njoj i primenjivanjem zakona nasvakodnevni ivot. Kad su um [i ivot] na takav nainobuzeti religijom, pie Mur, to iskljuuje iskuenja spolja ismiljanje zla iznutra.17

Rezimirajui rabinski stav, autor E. P. Sanders je rekaoda postoji mogunost da neko ne grei. Uprkos sklonostika neposlunosti, ovek moe da bira da li e biti posluan15 Rabinizam je bio postbiblijska pojava u judaizmu; meutim, za njegove stavove

se, generalno, smatra da su bili dominantni meu farisejima tokomnovozavetnog vremena.

16 Encyclopaedia Judaica,s.v. Sin, Moore, Judaism,1: 479.17 Isto, 1:479, 489-492.

18


19/285

ili neposluan.18 Tako ispada da bi ljudi, tehniki, moglida ive bezgrenim ivotom na sopstveni pogon.

Meutim, Jevreji su realno shvatali da je besprekornaposlunost retka, pa su dodatno uili o pokajanju ipratanju. No, ak su i pokajanje definisali kao vrstu

spasavanja ljudskim delima, neto pri emu ovek odbacujezla dela i ini dobro. Na taj nain, reformom morala,ovekovi gresi postaju beli kao sneg (Isaija 1,18). Dok jeBoje pratanje istinsko, vrhunac rabinskog uenja oblagodati kao Bojoj nezasluenoj naklonosti ogleda se utome da je Bog Izrailju dao zakon i zavetni odnos sa sobom,u kojem dranje zakona kao odgovor na Boji milostiviizbor zauzima centralno mesto. Stoga, 'pravednik', ukonkretnoj praksi nije neko ko je besprekorno posluanZakonu, nego samo onaj kose trudida uz pomo Zakonauredi svoj ivot i ko se kaje kada pogrei. Dord EldonLed istie da su iskrenost i davanje prvog mesta neijojnameri da potuje zakon i neumorno nastojanje da u tomeuspe, odlike pravednika.19

Prema tome, jevrejska nauka uz uvaavanje realnostiblagodati, pratanja i pokajanja, i potrebe za njima dajeposlunosti centralno mesto na podruju ovekovog odnosas Bogom. To je u svakodnevnom ivotu odvelo u legalistike

18 E.P. Sanders,Paul and Dpalestinian Judaism,1977, 114.115.19 Moore, Judaism,1:509.510.521; George Eldon Ladd, A Theology of the New

Testament,1974, 496.498.499.

19


20/285

pristupe poslunosti, mada je judaizam, u najboljem sluaju,priznavao i uio da je duh zakona, pokazan u ljubavi premaBogu, (vidi: 5. Mojsijeva 6,5; 10,12) i prema blinjem (vidi: 3.Mojsijeva 19,18), ono najvanije.

Tokom vekova razvoja farisejstva, u jevrejskom umu

nastala je znaajna promena u smislu gledanja na uloguzakona. Led istie da je vanost zakona u jednom trenutkuzasenila ideju Bojeg milostivog zaveta i postala uslov zapripadanje Bojem narodu. to je jo vanije, dranjezakona je postalo temelj Boje presude nad ovekom kaopojedincem. Vaskrsenje e biti nagrada za one koji su biliodani zakonu. Zakon je postao nada vernih i srediteopravdanja, spasenja, pravde i ivota.20

Ne treba da nas iznenadi to je taj naglasak, na kraju,doveo kod Jevreja do nastanka svojevrsnog legalistikogknjigovodstva. Taj pristup moemo posmatrati kao

odreenu moralnu vagu, na kojoj su poboni ljudi oni ijezasluge preteu nad prestupima, dok su bezboni oni iji suprestupi tei od zasluga. To jevrejska Mina vrlo lepoizraava sledeim reima: Svetu se sudi po blagodati, alisve ipak biva u skladu s vikom del [koja su dobra ilizla].21

Ista misao je kasnije izloena i u Talmudu: Neko koveinom ini dobra dela nasleuje Edemski vrt, dokGehenu[pakao] nasleuje onaj ko veinom ini prestupe. Praviproblem za sud, razume se, bie oni koji su u sredini ije su zasluge i prestupi zastupljeni u jednakoj meri. Tajproblem se pokazao kao tema une rasprave meufarisejskim kolama Hilela i amaija, u novozavetnomperiodu. Prema jednom predanju, u takvoj situaciji

20 Isto, 497.21 Theological Dictionary of the New Testament,s.v. dikaios; Mishnah, Aboth 3:16

(brackets in original).

20


21/285

intervenie Boja blagodat, koja ini da situacija prevagne uprilog pravde.22

Znaajno je da zapazimo da je farisejski sistempravednosti prema zaslugama usitnjavao greh. Drugimreima, greh je tim sistemom bio definisan prvenstveno kao

niz postupaka, iako je judaizam, pri svom najtrezvenijemrazmiljanju posmatrao greh kao buntovno stanje uma i kaouvredu za Boga. Valter Ajhrot istie da je usitnjavanjugreha u niz postupaka nesumnjivo kumovala sledeainjenica: kada Stari zavet govori o grehu, glavni naglasakvan svake sumnje pada na njegov aktuelni konkretni izraz.Osim toga, dublje znaenje greha kao pobune protiv Bogafarisejskim shvatanjem zakona gurnuto je u pozadinu. Akoprihvatimo njihovo shvatanje u vezi s vaganjem, prestupsvake pojedinane zapovesti zakona bio je greh.23

Kako smo ranije napomenuli, svojim shvatanjem zakona

i greha fariseji su bili navedeni na uvoenje sve veeg iveeg broja propisa, jer su pokuavali da se zatite odnehotinog krenja slova zakona. Svoja usmena predanja Jevreji su primenjivali na sve mogue ivotne situacije.Proizvod takvog pogleda na svet bio je ogromna masapisanih i usmenih zakona koje je trebalo drati. Krenje jednog od njih bilo je isto to i odbacivanje celokupnogZakona i neprihvatanje Bojeg jarma.24

Imajui to na umu, ne treba da se udimo onom bogatommladiu koji pristupa Isusu i pita: Kakvo u dobroda

22 Yerushalmi Peah 1:1, citirano u delu, Roger Brooks,The Spirit of the TenCommandments,1990, 10; Werner Foerster,From the Exile to Christ,1964, 218.219; J.A. Ziesler,The Meaning of Righteousness in Paul,1972, 122.

23 Moore, Judaism,1:461.465.466; Walther Eichrodt,Theology of the Old Testament,trans. J. A. Baker, 1967, 2:401;Theological Dictionary of the New Testament,s.v.hamartano.

24 J. Bonsirven,Palestinian Judaism in the Time of Jesus Christ,trans. W. Wolf, 1964,95; vidi takoe: Matej 11,29; Dela 15,10.

21


22/285

uinimda imam ivot veni (Matej 19,16, [kurziv dodat]). Ane treba da nas udi ni to to Isus tom mladiu odgovara ufarisejskom kontekstu, navodei mu detaljno ralanjenspisak zapovesti (18. i 19. stih). Isus je mladiu priao nanjegovom terenu, ali Njegova poslednja napomena u vezi s

putem ka pravdi i ka savrenstvu svedoi o premetanjuna drugaiji teren s ralanjenog slova zakona naduhovni cilj zakona, kako u pogledu ljubavi prema Bogu,tako i u pogledu ljubavi prema blinjem. On je pozvao da seuini kraj sebinom i egocentrinom nainu ivota i napotpuno predanje Bogu. Takvo shvatanje bilo je previe zamladia, pa se urno udaljio od Uitelja koji postavlja takovisoke ideale (stihovi 20-22). Slovo zakona neuporedivo jelake drati nego njegov duh.

Jedna od najveih tragedija farisejstva ogleda se u tometo je, u svom iskrenom nastojanju da dostigne zahteveslova pojedinanih biblijskih i usmenih zapovesti, promaiosmisao zakona.Sutina farisejskog problema bila je pogrenoshvatanje prirode greha, koji je bio vien kao niz postupaka, a nekao neto to je u prvom redu stanje srca i buntovni stav premaBogu.

Naalost, pogreno razumevanje prirode greha odvelo jefariseje u kobno nerazumevanje predmeta pravednosti. Ako je greh definisan kao niz postupaka, sledei logiki korak je posmatrati pravednost kao niz ponaanja ili postupaka.

S takvim shvatanjem ivota, bilo je normalno to suizgradili svoj pristup vage u pogledu pravde i Bojeg

22


23/285

konanog suda. Polazei od takvog pogleda na svet, bilo jerazumljivo to je bogati mladi plemi pitao ta jo treba dauini. U odgovoru koji mu je Hristos dao (ako hoesavren da bude) ogleda se injenica da su farisejiNjegovog vremena nastojali da ostvare Boje carstvo tako

to e iveti savrenim ivotom. Iako im je namera bilapohvalna, njihovo pogreno shvatanje greha odvelo ih je upogrean pristup pitanju pravednosti.

Na nesreu, uprkos onome to je sadrano u Novomzavetu, nastojanje da se ralanjenim shvatanjem greha ipravde ostvari Boje carstvo, i dalje je ivo i zdravo udvadesetom (i dvadeset prvom) veku ak i uadventizmu. U stvari, najugledniji adventistiki teolog 1930-ih i 1940-ih godina zauzeo je, u pogledu greha i pravde,potpuno isti stav kao fariseji.

Govorei o posveenju, kao delu celog ivota, M. L.

Andreasen je istakao da ono poinje obraenjem i nastavljase tokom celog ivota. Svaka pobeda, pisao je, ubrzavataj proces. Retki su hriani koji nisu pobedili bar neki greh,kome u prethodnom periodu nisu mogli da se odupru.Mnogo je nekadanjih robova puenja koji su izvojevalipobedu nad duvanom, pa on za njih prestaje da budeiskuenje. On je, dakle, posveen u tojtaki. Kao to jeizvojevao pobedu nad jednim omiljenim grehom, on treba da bude

23


24/285

pobednik i nad svakim drugim grehom.Kada se posao zavri,kada doe do take gde je izvojevao pobedu nad oholou,eljama, ljubavlju prema svetu nad svakim zlom on jespreman za odlazak na nebo.On je do tog trenutka bio iskuanu svemu.Neprijatelj je doao i video da kod njega nema

nita. Sotona za njega vie nema iskuenja.On ih je sve pobedio.On je bez manepred Bojim prestolom. Hristosstavlja na njega svoj peat. ...

Tako e biti s poslednjim naratajem ljudi koji e iveti naZemlji. Na njima e Bog konano pokazati ta moe da uiniu oveku. ... [Poslednji narataj] bie podvrgnut svakom(moguem) iskuenju, ali njegovi pripadnici neepokleknuti. Oni e pokazati da je mogue iveti bez greha ba ono to je svet ekao da vidi. ... Svima e postatioigledno da jevanelje zaista moe zauvek, potpuno daspase.25

Upravo zavreni citat neverovatno je vaan uadventistikoj teologiji dvadesetog veka. itave koleadventistike misli temelje se na takvom shvatanju greha,pravde i savrenstva. Iako ne negira da Bog moe zauvek,potpuno da spase, kao ni potrebu za postojanjem oneposlednje generacije ljudi na Zemlji koji e biti bez mane(Otkrivenje 14,5), ovom knjigom zastupaemo stav opostojanju dva razliita shvatanja greha u adventistikoj

25 M. L. Andreasen,The Sanctuary Service,2nd ed., rev. 1947, 302. (Italics supplied.)

24


25/285

teologiji, koji vode u vie (vie nego dva) posve razliitihshvatanja pravde i savrenstva u okviru crkve kaodenominacije.

Ovom knjigom, osim toga, tvrdimo, uzimajui u obzirpomenutu taku, da je najvea greka nekadanjih fariseja

bila u njihovoj definiciji greha. O predmetu grehagovoriemo u 2. glavi. Preostali deo knjige, od 4. do 10.glave, posluie kao razrada razumevanja pravde,savrenstva i vere za odlazak na nebo koje proistie izzaokruenog razumevanja na osnovu biblijskog uenja ogrehu. U meuvremenu, bie potrebno da provedemo jomalo vremena s naim prijateljima, farisejima.

Problem dobrotePria o fariseju i cariniku (Luka 18,9-14) verovatno je

najbolja novozavetna ilustracija problema ovekovedobrote. Dva oveka, pripoveda Isus, uoe u crkvu dase mole Bogu, jedan farisej a drugi carinik. Farisej stade imoljae se u sebi ovako: Boe! hvalim Te to ja nisam kaoostali ljudi; hajduci, nepravednici, preljuboinci, ili kao ovajcarinik. ( Ja) postim dvaput u nedelji; ( ja) dajem desetak odsvega to ( ja) imam. A carinik izdaleka stajae, i ne ae nioiju podignuti na nebo, nego bijae prsi svoje govorei:

25


26/285

Boe! milostiv budi meni grenome [prema grkom tekstu,'meni greniku' (s odreenim lanom]. Kaem vam da ovajotide opravdan kui svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se smpodie ponizie se; a koji se sm poniuje podignue se(kurzivi dodati).

Ima nekoliko stvari koje treba da istaknemo u vezi sfarisejevom molitvom. Prvo, to je spisak njegovih vrlina,najpre one izraene u odrenom obliku, a onda one upotvrdnom. On ne samo to nije kao drugi ljudi, negomoe i da nabroji svoje zasluge. Pet puta koristi linuzamenicu ja, govorei o svojim vrlinama. Vilijam Barkli,npr., istie da je farisej u stvarnosti sm sebi davaopohvalno svedoanstvo pred Bogom.26 Takav spisakoigledno je utemeljen na metodu ralanjivanja greha.Farisej je svoju pravdu, ovde, mogao da izrazi koliinski imogao je da nabroji sve svoje zasluge.

Drugo, on ne samo to je svoju pravdu mogao da izrazikoliinski, nego je mogao i da se uporedi sa carinikom ida iz crkve izae vrlo zadovoljan sobom. I, to je jo vanije,da bi bio vrlo zadovoljan sobom, farisej se sluiopropustima svoga blinjeg. Zato Luka dodaje da taj farisejne samo to se uzdao u sebe nego je i prezirao ostale koji

26 William Barclay,The Gospel of Luke,3rd ed., Daily Study Bible, 1956, 232.

26


27/285

nisu bili tako dobri kao on. Taj problem je, naalost,nastavio da optereuje sve linosti kroz istoriju sklonefarisejstvu.

Tree, pria pokazuje da je, uprkos svojoj dobroti, farisejduhovno bio potpuno izgubljen. Ne samo to se molio u

sebi (11. stih) nego uopte nije oseao da je izgubljen. Usvojoj samouverenosti i revnosti da bude dobar, zakljuio je da je u tome uspeo. Njega moemo uporediti s rabinomSimeonom ben Johaijem, koji je jednom izjavio: Ako nasvetu postoji samo dvoje pravednih ljudi, tih dvoje smo ja imoj sin; ako postoji samo jedan, ja sam taj!27

Farisej u prii pokazuje da ne shvata ni prirodu nidubinu greha. Po onome kako se on ponaao, greh bi semogao iskoreniti uz vei trud i inei vie nego ranije. Jedanod ishoda bio je neki oblik degenerisanog posveenja koji je zabijao klin izmeu vere u Boga i svakodnevnog ivota.

Rezultat toga imao je razorno dejstvo na istinsku religiju.28

Tako pria iz Luke, 18. glave, prikazuje kako tenja zapravednou moe da odvede na stranputicu.29 Korenproblema bio je u tome to farisej greh i pravednost nijeposmatrao kao stanje uma i odnos prema Bogu, nego kaoniz postupaka. Osim toga, nije shvatio da su ljudska biagrenici po prirodi, da ih njihova sama dobrota imajuina umu sklonosti ljudskog uma vodi jo dublje u srgreha drugim reima, u oholost i samouverenost.

Govorei o tom problemu, autor P. T. Forsajt napominjeda od greha dobrote nema podmuklijeg greha;od greha dobrih

ljudi koji ne znaju da nisu dobri. U jednom drugomkontekstu, Forsajt oznaava farisejstvo kao antihrista, zatoto je to religija sa ovekom u sreditu. Elen Vajt se slagala stakvom ocenom, piui da su principi na kojima insistiraju

27 Rabbi Simeon ben Jochai, citirano u istom, 233.28 G. C. Berkouwer,Faith and Sanctification,1952, 120.29 Peter Toon, Justification and Sanctification,1983, 18.

27


28/285

fariseji karakteristini za oveka u svim vekovima.Duh farisejstva je duh ljudske prirode.30

Bez saznanja o dubini greha, ljudi su lieni osnovnogsastavnog dela, neophodnog za shvatanje sebe samog.Takvosaznanje omoguava nam da shvatimo zato ljudi ine

odreene stvari, od blaih prestupa do onoga to ininajbezoniji zloinac. Primerena predstava o grehu pomaenam da uvidimo, kae autor Bernard Ram, da smo migrenici u svom 'komandnom centru za upravljanjepostupcima'. Iz tog centra dolaze instrukcije za delovanje.Poimanje dubine i prirode greha omoguava nam ujedno dashvatimo i greh dobrotei ljudsku potrebu za bezrezervnimoslanjanjem na spasenje Bojom milou.31

Naalost, farisej iz Luke, 18. glave nita od toga nijeshvatao. A posledica je, prema Hristovim reima, bila da jetaj ovek, elei da se opravda svojom molitvom, otiao kui

neopravdan. Od svih greha, kako itamo uHristovimoiglednim poukama,greh oholosti i samodovoljnostinajbeznadeniji je i najneizleiviji. To dolazi otuda todobrota ne osea potrebu. Tako je puritanski pisac VilijamPerkins osobu koja je samo dobra, opisao kao divnugadost.32

Fariseji ovog sveta ne oseaju, dakle, da im je bilo tapotrebno; meutim, i oni koji se die svojom moralnomdobrotom i religioznim dostignuima uglavnom se, kaosudije, postavljaju iznad drugih. Elen Vajt je to lepo sroila,piui da svi koji se uzdaju u sopstvenu dobrotu obinopreziru druge ljude. Sudei o sebi prema drugim ljudima,farisej o drugim ljudima sudi prema sebi. Svoju pravednost30 P. T. Forsyth, citirano u A. M. Hunter,P. T. Forsyth,1974, 58; P. T. Forsyth,The Justification of God,1948, 116; Ellen G. White,Thoughts From the Mount of Blessing,1956, 79. (Italics supplied.)

31 Bernard Ramm,Offense to Reason: A Theology of Sin,1985, 146.147. (Italicssupplied.)

32 Ellen G. White,Christs Object Lessons,1900, 154; Alan Simpson,Puritanism in Oldand New England,1955, 8.

28


29/285

on procenjuje na osnovu njihove i tako, to su oni gori, tose on u sopstvenoj koi bolje osea. Njegovasamopravednost vodi u optuivanje. On optuuje 'drugeljude' da su prestupnici Bojeg zakona. Takvim svojimstavom on se pridruuje sotoni, kao opada brae

(Otkrivenje 12,10).33

Upravo su takvi plodovi greha dobrote. Jedan od prvihspoljanjih simptoma te najozbiljnije meu duhovnimbolestima je negovanje duha kritike.

Osim duha kritike, drugi simptom farisejstva je sklonostka umnoavanju pravila i propisa. Dok su kako e bitiistaknuto u kasnijim poglavljima hrianska merilaznaajna po svojoj ulozi, postoje nezdravi nainipostavljanja prema njima. Bolest na planu pravila i propisanastaje kada se oni shvate kao sami sebi svrha, a ne kaosredstvo kojim se ovek osposobljava da na potpuniji nain

voli svog Gospoda i svoga blinjeg.Fariseji su umnoavali pravila u sasvim iskrenoj elji dazatite Boji zakon. Konano, prema logici klizavenizbrdice, ako neko uini i najbezazleniju nesmotrenost uSubotu, ona bi mogla odvesti u krenje zapovesti o Suboti.Tako su fariseji, kako smo ve napomenuli, propisali 1.521uredbu kojima e, kako su verovali, ograditi i zatititiSubotu. Na slian nain, umnoavali su svoje propise u vezisa ishranom. U tom smislu, njihova revnost u pogleduceremonijalne istoe u obrednim aktivnostima u hramuodvela ih je u fanatinu primenu istunstva u svimoblastima ivota. I ne samo to je to mnotvo propisaograivalo i titilo zakon nego je i stvorilo dodatni brojtaaka koje e se moi uraunavati u pravednost, jer su ihpojedinci svakodnevno merili, stavljajui ih na vagu zaspasenje. Meutim, zbog takvog pristupa, manje revni ljudiostajali su sa sve vie i vie grehova.

33 White,Christs Object Lessons,151.

29


30/285

Naalost, takav nain gledanja na zakone, greh ipravednost, uz istovremenu tenju da se ukae potovanjeBogu i zatiti Njegov zakon, naginjao je da se pretvori usvoju suprotnost. Stoga je Isus podsetio fariseje da njihovizakoni nemaju presudnu vanost, istakavi da je subota ...

nainjena oveka radi, a nije ovek subote radi (Marko2,27).U revnosti za sprovoenjem svojih pravila, zaboravili suzakon ljubavi koji pravilima daje smisao.U stvari, u tom aruoko svojih pravila, doli su dotle da su progonili one koji suih krili. To ilustruju sluajevi izleenog uzetog(paralizovanog) oveka koga su uhvatili da u Subotu nosisvoj odar (leaj) (Jovan 5,9-15) i oveka roenog slepog, koji je bio izleen u Subotu (Jovan 9,1-34).

Slovo zakona je farisejima (u ovom sluaju, da Subotomne treba raditi nikakav posao) bilo vanije nego njegov duh.Isus se suprotstavio njihovom pogrenom postavljanjuteita. Posledica po Hrista bila je bezona mrnja fariseja ikrst.

30


31/285

Uloga fariseja u razapinjanju Hrista na krst predstavljala je vrhunac duhovne pometnje. U elji da zatite zakon,razapeli su Mesiju koji je dao taj zakon. Kruto su sepridravali zakona, ali u sebi nisu imali ljubavi. Dobrotu umoralnom pogledu i striktno potovanje zakona pomeali

su s religijom. Savle iz Tarsa bio je primer takvogmentaliteta. Autor Vilijam Koulman ivo opisuje Savla kaooveka koji je uao u taj opaki krug ljudi spremnih da ubijuzato to su voleli.34

Meutim, u teitu te ljubavi nalazio se pogrean ideal.To to ih pokreu iskrene pobude, ne znai samo po sebi dasu ljudi u pravu u onome to rade. Stari vinski mehoviSaulovog razumevanja greha i pravednosti provalie se tekprilikom iskustva na damatanskom putu (Dela 9,1-9). Odtoga dana nadalje on e propovedati drugaije jevanelje.

Problem vrlo srodan problemu farisejske tvrdoe srca

bila je sklonost ka razmetanju sopstvenom religioznou.Konano, istie Koulman, kakva je korist od ivljenjapravednim ivotom ako niko za to ne zna? I tako, jedinoto je vanije od poniznosti jeste izgledati ponizno.35 Dvanajuoljivija od spoljanjih znakova farisejske pobonostibili su njihovo razmetljivo korienje molitvenog remenja(sa kutijicama u kojima su drani izvodi iz zakona)privrenog na elo i na podlakticu leve ruke, i res(produenih krajeva jevrejske odee, koji su sluili kaopodseanje na zakon). Mislei na razmetljivu upotrebu tihsimbola kod fariseja, Isus je rekao: Sva dela svoja ine da ihvide ljudi: rairuju svoje amajlije, i grade velike skute nahaljinama svojima. I trae zaelje na gozbama i prva mestapo zbornicama, i da im se klanja po ulicama, i da ih ljudizovu: ravi! ravi! (Matej 23,5-7).

34 Coleman,Pharisees Guide,113.35 Isto, 116.

31


32/285

Kljuno pitanje za mnoge fariseje bilo je: Kakoizgledamo? Mnogi od njihovih svakodnevnih verskihobiaja bili su sraunati na to da prilikom izlaganja u javnosti postignu najvei mogui efekat. I tako, ako bi ihvreme za molitvu zateklo nasred puta, oni su se saginjali u

molitvi, dok je sve to je putem trebalo da proe moralo daeka zavretak sveanog ina (upor.: Matej 6,5.6). Isus bise esto sukobljavao s farisejima zato to su, umesto onogato je unutra, esto naglaavali ono to je spolja.36

Neke od svojih najotrijih ukora Hristos je izrekao naraun tih licemerskih strana farisejstva. Dobro jeprorokovao Isaija za vas licemere, kao to je pisano: ovi ljudiusnama me potuju, a srce njihovo daleko stoji od mene(Marko 7,6; upor.: Isaija 29,13). Drugom prilikom, blagiIsus ukorio ih je, opisavi ih kao voe slepe, kojioceujete komarca i kamilu prodirete! (Matej 23,24).

Stari Jevreji su i te kako bili svesni problema farisejskoglicemerstva. Talmud navodi sedam klasa fariseja od kojih supet bili ili licemeri ili ekscentrine lude: (1) 'farisej-rame'koji svoja dobra dela razmetljivo nosi takorei na ramenu;(2) farisej 'saekaj malo', koji e uvek kazati: 'Saekaj maloda obavim dobro delo koje se od mene oekuje' (3) 'krvavifarisej', onaj koji, da bi izbegao da pogleda u enu, nalee nazid i povreuje elo tako da krvari; (4) 'farisej-tuak', kojihoda oborene glave, kao tuak u avanu; (5) 'farisej-raundija', koji kae: 'Kai mi kakvo dobro mogu dauinim da ispravim svoj propust'; (6) 'bogobojazni farisej',po ugledu na Jova; (7) 'bogoljubivi farisej', po ugledu naAvrama.37

Moemo pretpostaviti da su mnogi od fariseja izposlednje dve grupe pozitivno reagovali na Isusov ivot irad. I njima je bilo dosta farisejskih zloupotreba. Tako

36 Isto, 29.37 The Jewish Encyclopedia,s.v. Pharisees.

32


33/285

imamo da su neki od fariseja upozorili Isusa na jednu odIrodovih zavera da ga ubije (Luka 13,31), dok je Nikodimhrabro rizikovao svoju karijeru i ivot da bi, kasnije, odigraoglavnu ulogu u poslovima oko Hristove sahrane (Jovan 3,1;19,38-40). Posle dana Pedesetnice oigledno je da je prilino

veliki broj fariseja prihvatio vaskrslog Hrista (Dela 15,5). Alioni su i kao hriani morali da vode ogorenu borbu protivisticanja spoljanjih znakova svoje stare religije, s mnotvomnjenih propisa, s naglaavanjem onoga to se vidi spolja,isticanjem ljudskih zasluga, sa sklonou ka kritikovanju, pai progonjenju hriana koji nisu potovali ono to su oniodluili da nametnu sebi i crkvi (vidi, npr. Dela, 15. glava,poslanica Galatima i Rimljanima, 13. i 14. glava).

Unoenje farisejskog duha u hrianstvo bilo je jedno odalosnih iskustava rane crkve. Poput trojanskog konja izHomerovog vremena, taj duh je bio smrtna opasnost zapravo hrianstvo. Pavle je veliki deo svoje slube upotrebioza suzbijanje krtenog farisejstva, ne uspevi da ga uniti.

Farisejstvo je ivo i zdravoalosna je injenica da farisejstvo i dalje postoji u

hrianskoj crkvi, pa i u adventizmu. Razlog to je farisejstvoi nadalje ivo i zdravo lei u tome to je tostanje uma, a neistorijska grupa. Farisej je, u sutini, ono to Biblija opisujekao telesnog oveka osobu koja moe biti zadovoljnasobom, delimino zbog konfuzne veze izmeu potenogivljenja i istinske pravednosti.

Posmatrano iz vie uglova, sredinji problem u vezi sfarisejima je njihova istinska dobrota. Ti ljudi ne oseajupotrebu za Hristom. Oni su, iz ljudske perspektive, ponosnina svoja moralna postignua. Za okorelog grenika moeteneto uiniti, pie P. T. Forsajt. On se moe razbiti uparamparad. Ali ne znam ta moete uiniti s 'lepljivim'[ba ta re!] svecem, s ljudima uukanim u vunu,

33


34/285

utonulima u udobnost svoje religije i onima koji su, zbogsvojih veoma gorkih iskuavanja, postali 'utavljeni', meki irastegljivi kao rukavica. ... . Ima li uopte neegabezbrinijeg, sebinijeg i beznadenijeg ...? Kad se izopai ipostane sredstvo za sticanje samo udobnosti i tupog

zadovoljstva, religija postaje spoljni omota, tako ilav da gani Boja blagodat ne moe probiti.38 Jedan od vrlo krupnih problema moralno uglednih ljudi

je u tome to vie ne uviaju koliko su izgubljeni u svomtelesnom (grenom) stanju i koliko su bezgranino zavisniod Boje blagodati. Taj problem postaje posebno akutan kadsu takve osobe sa svih strana okruene obiljem materijalnogblaga. Obian svet osea ta mu nedostaje, dok oni koji suopisani kao Laodikeja ne znaju da su nesreni, nevoljni,siromasi, slepi i goli. Oni ne oseaju potrebu zaoplemenjivanjem u ognju, za belim haljinama i mauza pomazivanje svojih oiju (Otkrivenje 3,15-18).

Imajui taj problem na umu, nije nam teko da se sloimos Koulmanom, koji pie da su fariseji nai ne tako dalekiroaci. Malo je toga to su oni uinili, a emu se i mi nismoozbiljno potrudili da pariramo, u delima ili duhu. Koristilismo ih kao stubove srama, iako bolje slue kao ogledala.39

Ako je najvee iskuenje dananjeg fariseja da se ponosisvojim duhovnim postignuima, sledee bi bilo kritikonastupanje prema drugim ljudima. Emil Bruner je to ovakoizrazio: Pokaite mi oveka koji ne bi hteo da bude farisej?Ko od nas ne eli mali prestoli na koji bi seo i sudiodrugima?40

Moe biti da nema niega razornijeg od duha kritike. Paipak, zaista zanimljivo, mnogi takozvani hriani puni sukritike na raun svog pastora, svoje crkve i onih koji se s

38 P.T. Forsyth,Trhe Work of Christ,n.d. 161.162.39 Coleman,Pharisees Guide,123.40 Emil Brunner,The Mediator,trans. Olive Wyon, 1934, 494.

34


35/285

njima ne slau. Zastanite samo malo da ih oslunete.Savremeni fariseji nisu nita loiji kritiari od svojihdvojnika iz onog vremena.Kad god je neko vie kritiki nego pozitivno nastrojen, on prua dokaz o farisejstvu. Takav duh jeizazvao rascep na zasedanju Generalne konferencije

adventista u Mineapolisu, 1888. godine.41

Takav duhnastavlja da razdire adventizam, kada njegovinajistaknutiji predstavnici gomilaju propise i kritikuju sveivo, od naina na koji se ljudi mole Bogu do onoga ta nekomoda jede (ili ne jede) za doruak.

Jedan od problema fariseja je u tome to oni, iako modaznaju sva pravila u vezi sa staranjem za druge ljude, modauopte nisu nauili kako da to istinski ine. Jo 1888. godineElen Vajt je takve ljude opisala kao moralne ledenebregove, hladne, nevesele, mrane i strane.42

Svi smo mi upoznali takve evaneliste, a neki meu

nama (ukljuujem tu i sebe) bili smo slinog duha u svojojrevnosti povodom odreenih finesa u adventistikomnainu ivota i doktrini. Odravali smo svoje studijskegrupe i vodili beskrajne rasprave o manje bitnim detaljimazakona, ali nas s vremena na vreme pogodi strana realnostda je lake provesti desetak ili vie sati u raspravljanju oslovu religije, nego nekoliko minuta u pokornosti njenomduhu.

Poteno govorei, meni je lino lake da gomilam propisenego da istinski vodim brigu o ljudima. Strana je istina da je farisej duboko u svakome u nas, trudei se da svoj duh nametnesvetu koji nita ne sluti i crkvi koja to ne zasluuje. Ne samo tosmo u iskuenju da se povedemo za nekadanjim Judejcimai ponovo stvaramo Minu usmenih tumaenja, kakobismo ih nametali svojim blinjima, no to je jo gore 41 George R. Knight,From 1888 to Apostasy: The Case of A. T. Jones,1987, 44.45;

George R. Knight, Angry Saints: Tensions and Possibilities in the Adventist StruggleOver Righteousness by Faith,1989, 80-99.

42 E. G. White to G. I. Butler, 14. oktobar 1888.

35


36/285

neki izmeu nas pokuavaju da Bogu navuku svojuteoloku ludaku koulju. Fariseji iz svih pokolenjaneumorno slikaju portret nebeskog Boga sa sopstvenimverskim likom.

36


37/285

druga glava

PRVOBITNI I NE BA PRVOBITNI GREH

Uprkos svem bogatstvu i znanju, savremena svetovnakultura nala se u udnovatom vakuumu u pogledurazumevanja problema s kojim se suoava. S jedne strane,psihijatar Karl Meninger pie: Koliko god pokuavali, teko je da ovaj na svemir vidimo kao sklad. Naprotiv, svudasmo suoeni s dokazima sukoba. Ljubav i mrnja ...stvaranje i razaranje neprekidni rat suprotstavljenihtendencija kao da je postao dinamino sredite sveta.43

S druge strane, savremena kultura je, opte uzev,bespomona pred zlom, jer je bacila klju kojim bi garazjasnila. itavih trideset pet godina nakon pisanjaprethodno nvedenih rei, Meninger se i dalje borio sproblemom ovom prilikom u knjizi od epohalnog znaaja,pod nslovom ta bi s grehom?[Whatever Became of Sin].Govorei o osnovima savremene kulture, autor istie da sugresi postali zlodela i da sada zlodela postaju bolesti.Otuda je pojam bolesti vrlo esto sluio kao sredstvoizbegavanja moralne odgovornosti. Po njegovoj tvrdnji,drutvo ne moe doi do zdravlja ako se ne uhvati u kotacs pogrenim shvatanjem greha.44

Drugi predstavnik psihijatrijske nauke, O. HobartMaurer, jezgrovito je formulisao sutinu problema i rekao:Sve dok negiramo realnost greha, mi se, izgleda, zatvaramo predmogunou potpunog izbavljenja [oporavka].45

43 Karl Menninger, Man Against Himself,1938, 3.44 Karl Menninger,Whatever Became of Sin?1975, 45.48, passim.45 O. Hobart Mowrer,The Crisis in Psychiatry and Religion,1961, 40.


38/285

Ti psihijatri, iz onog profesionalnog kruga koji je,tradicionalno, imao agresivno odbojan stav premahrianstvu i grehu, uperili su prstom u centralni problemBiblije i ljudskog postojanja. Hrianski teolozi su potvrdilida je greh jo od vremena Starog zaveta imao centralno

mesto. G. C. Berkuver pie da svaki pokuaj minimiziranjanaeg greha nailazi na direktno protivljenje Pisma kaoceline. Dejms Stoker dodaje da sve jeresi nastaju naosnovu neadekvatnog shvatanja greha.46

Apostol Pavle nam pomae da shvatimo da pravilnopoimanje greha nije samo presudno za razumevanjeovekovog problema nego je ujedno i kljuni element zarazumevanje spasenja. Poslanica Rimljanima, npr., temeljisvoju raspravu kako na dubini tako i na sveprisutnostigreha. Prva glava objanjava da su neznaboci grenici, dokdruga jasno istie da Jevreji nisu nita bolji, poto ine sveisto (Rimljanima 2,1). Kamen temeljac Pavlove doktrineotkupljenja je iskaz da su i Jevreji i Grci svi pod grehom[da su i Jevreji i Grci pod vlau greha]. Svi sagreie iizgubili su slavu Boju (Rimljanima 3,9.23).

Tek poto je svoje itaoce doveo do takvog zakljuka,Pavle je mogao poeti da razrauje odgovarajuu doktrinuspasenja. U stvari, on ostvarenje tog zadatka poinje ve usledeem stihu. Budui da svi sagreie (23. stih), svi kojisu spaseni moraju biti opravdani zabadava blagodauNjegovom, otkupom Isusa Hrista (24. stih).

A onda, sledeih nekoliko glava proiruju izlaganje otome kako Bog problem greha u ovekovom ivotu reavaopravdanjem i posveenjem teoloki pojmovi koji e bitipredmet obimne rasprave u 4. i 5. poglavlju. Za to vreme,ostatak sadanjeg poglavlja e, prema obiajuustanovljenom u poslanici Rimljanima, uiniti prirodu grehapotpuno razumljivom.

46 G. C. Berkouwer,Sin,1971, 287; James Stalker,The Atonement,1909, 88.


39/285

Znaajno je da shvatimo da e neadekvatna doktrina grehaneizbeno odvesti u neadekvatnu doktrinu spasenja.AutorEdvard Vik je u pravu kada kae da je prvi elementhrianskog savrenstva [ili bilo kog drugog aspektaspasenja] uvideti da smo grenici. To, istie autor, ne

znai samo da priznajemo da smo uinili grene postupkea,b i c. To znai da smo ljudi koji ine takve stvari. ...Priznati da smo grenici znai priznati postojanje sile kojanama gospodari i koja nas spreava da budemo ono to bitrebalo, po Bojoj nameri. Ta sila je sila greha.47

Nemogue je preterati u naglaavanju vanosti dubine problema greha.Napisavi da su i Jevreji i Grci pod vlaugreha [Karadi: pod grehom] (Rimljanima 3,9), Pavle jeto zaista i mislio.

Fariseji su upravo potcenili mo greha. Zbog toga sumislili da greh mogu pobediti tako to e pobeivati grehe

a, bi c.Problem oko kojeg se okree takav postupak jeste da je, nakon to su gresia, bi cpobeeni, i dalje prisutna mogreha a mi smo i nadalje grenici. Nita nije reeno naimspoljanjim krparenjem, bez obzira na svekoliki trud kojismo moda uloili.

Ukratko, primerenost nae slike o grehu odluie oprimerenosti naeg razumevanja spasenja. Autor MilardErikson otroumno napominje: Ako je ovek u osnovudobar i ako su njegove intelektualne i moralne sposobnostiuglavnom neoteene, s kojim god problemom da se suoi uvezi s njegovim statusom pred Bogom, taj problem e bitirelativno nevaan. Kod takvih ljudi, sutinski problem uivotu moda e biti neznanje ili liavanja nadrutvenoekonomskom planu. Ako se to dogodi,usklaivanje ekonomskog sistema ili obrazovanja reieproblem; moda e jedino neophodan biti dobar prikaz iliprimer puta pravednosti. S druge strane, ako je ovek

47 Edward W. H. Vick,Is Salvation Really Free?,1983, 86.


40/285

izopaen ili buntovan, pa otuda ili nesposoban ilinespreman da uini ono to vidi da je ispravno, tada e bitineophodan radikalniji vid leenja. Prema tome, to jeradikalnije nae razumevanje greha, smatraemo da nam jepotrebno i natprirodnije spasenje.48

Fariseji su kroz vekove uporno potcenjivali ono to Pavlenaziva silom greha u ovekovom ivotu. Oni su timeprecenili ovekovu sposobnost reavanja problema greha. Utom pravcu neto govori i Elen Vajt kad kae daobrazovanje, kultura, primena volje, ljudski trud, imajusvoje podruje delovanja, ali su ovde nemoni. Oni mogudovesti do ponaanja koje je, spolja gledano, korektno, ali nemogu menjati srce; oni ne mogu da oiste izvor ivota. Da biljudi mogli prei iz greha u svetost, mora postojati sila kojadeluje iznutra, novi ivot odozgo. Ta sila je Hristos.49

PRVOBITNI GREHSveprisutnost greha

Jedna od nezaobilaznih injenica u ivotu je problemgreha. Suoeni smo s njim u svim situacijama. Jedno odobjanjenja njegove sile i rasprostranjenosti je i to to svakadrava mora da ima vojsku, policiju, sudije, sudove ikazneni sistem. Teolog Don Mek-Kvejri skree panju nataj problem, piui da mi gledajui stvarno ljudskopostojanje, uoavamo ogroman nesklad u stvorenom svetu,patologiju koja kao da proima sveukupno postojanje, bilo

da mislimo o zajednici ili o pojedincu. Rajnhold Niburizrazio se nita manje jezgrovito, rekavi da gde je istorija... tamo je greh.50

48 Millard J. Erickson,Christian Theology,1986, 562.49 Ellen G. White,Steps to Christ,n.d., 18.50 Ramm,Offense to Reason,157; John Macquarrie,Principles of Christian Theology,2nd

ed., 1977, 69; Reinhold Niebuhr,The Nature and Destiny of Man: A ChristianInterpretation,1964, 2:80.


41/285

Dakle, i kad ne bi bilo Biblije, postojala bi doktrina ogrehu. Ona je upisana u smo tkivo postojanja. Njenusveobuhvatnost potvruju paganski pisci drevnog doba,kao i teoretiari filozofije, knjievnosti, sociologije,psihologije, politike i drugih oblasti savremenog ivota.

Svetovni romanopisac Don tajnbek precizno je to izraziosvojim perom: Verujem da svet ima samo jednu priu, jednu jedinu. ... Ljudska bia uhvaena su u svomivotu, svojim mislima, svojoj gladi i ambicijama, u svojojpohlepi i okrutnosti, ali i u svojoj dobroti i velikodunosti mreom dobra i zla.51

Takva saznanja navela su autora Dejmsa Ora da napieda hrianska doktrina otkupljenja [i pada u greh] svakakone poiva na naraciji iz tree glave knjige Postanja, nego narealnosti greha i krivici sveta, to bi ostalo kao injenica ak ida trea glava 1. knjige Mojsijeve nikada i nije napisana.52

Hriani, svakako, imaju tu treu glavu 1. Mojsijeve kaoizvetaj o (tom) prvom ljudskom grehu. Ne samo to imamotreu glavu 1. Mojsijeve nego imamo i Rimljanima 5,12, tekstkoji kae da greh doe na svet kroz jednog oveka, i krozgreh smrt, i tako smrt ue u sve ljude, jer svi sagreie.

Peta glava poslanice Rimljanima nije usamljena ubiblijskom iskazivanju sveprisutnosti greha. Tekst uRimljanima 3,9-23 u vie navrata iznosi injenicu da svisagreie, dok tekst iz Jeremije 17,9 kae da je ljudsko srceprevarno vie svega, i opako. Osim toga, PoslanicaEfescima navodi da su ljudi roena deca gneva (2,3), dokPoslanica Rimljanima otvoreno kae da Bog zatvori sve uneverstvo (11,32). Prema Davidovim reima, tostanjegrenosti postoji od roenja. Gle, pisao je Psalmista, u

51 Emil Brunner,The Christian Doctrine of Creation and Redemption,trans. OliveWyon, 1952, 90; Ramm,Offense to Reason,10-37; John Steinbeck,East of Eden,1967,366.

52 James Orr,The Christian View of God and the World,1987, 182.


42/285

bezakonju rodih se, i u grehu zatrudnje mati moja mnom(Psalam 51,5).

Dok Rimljanima 5,12 konstatuje injenicu da je (1) Adamzgreio i (2) da su zbog Adamovog greha zgreili svi ljudi,apostol se nije latio da utvrdi kako je tano dolo do te

posledice. U stvari, kako tvrdi Bernard Ram, Pavlovaprvenstvena namera nije optuivanje oveanstva zagrenost. Ne, on na tom mestu opisuje slavno otkupljenje uHristu. Optuba u formalnom smislu ve se pojavila uRimljanima 1,17 3,23.53

Mada 5. glava poslanice Rimljanima ne objanjava procesprenoenja posledica Adamovog greha na njegovopotomstvo, postoje drugi tekstovi u oba zaveta kojipokazuju da je taj proces u toku. Prvi tekst koji na taj proces jasno upuuje je 1. Mojsijeva 5,3, gde itamo da Adam ...rodi sina po obliju svojemu, kao to je on. Ovde je

implicirana razlika izmeu jo bezgrenog Adamastvorenog po Bojem obliju, i njegovog sina, roenog poAdamovom obliju posle pada u greh. Na tu temu ponovose govori u 1. Mojsijevoj 8,21, gde je Bog na kraju izvetaja opotopu rekao da je misao srca ovejega zla od malena.

Slino tome, Isus je rekao Nikodimu da to je roeno odtela, telo je; a to je roeno od Duha, duh je (Jovan 3,6).Ovde se, kao i u Pavlovim spisima, izraztelo odnosi namoralno, a ne na fiziko stanje oveka.

Posmatrano iz drugog ugla, govor o problemu greha kojise pojavljuje u 3. glavi 1. Mojsijeve ne zavrava se u tom

poglavlju. Nastavlja se i prelazi u 4. glavu, gde se nalazistorija o Kainu i Avelju, pa onda u 6. glavu, gde je re oNojevom narataju, da bi se nastavio sve do poslednjegslova, kako Biblije tako i svetske istorije.

53 Albert Barnes, citirano u H. Shelton Smith,Changing Conceptions of Original Sin,1955, 129; Ramm,Offense to Reason,50.


43/285

Pojam prvobitnog ili prvog greha omoguava nam dalake razumemo i sebe i svet oko sebe, iako ne moemo dokraja razumeti mehanizam njegovog prenoenja. Bezodreene predstave o prvobitnom grehu, pisao je BlezPaskal, mi ostajemo neshvatljivi sebi samima.54

Priroda prvobitnog grehaAko kaemo da je tano da je sveprisutnost greha

oigledna i u Bibliji i u naem svetu, nae sledee pitanje bise moralo pozabaviti njegovom prirodom. ta je to toAdamovi potomci, nekako, primaju kao naslee pda ugreh? Dva najea odgovora su krivica i grena priroda.

Mnogo je bilo onih koji su odbacivali nasleenu krivicu. Jedan od njih bio je prorok Jezekilj, koji je pisao: Koja duazgrei ona e umreti, sin nee nositi bezakonja oina niti e

otac nositi bezakonja sinovljega (Jezekilj 18,20). Istiargument upotrebio je i Mojsije, piui da neka ne ginuocevi za sinove ni sinovi za oceve; svaki za svoj greh nekagine (5. Mojsijeva 24,16).

Razlog ovakvim uredbama je u tome to je greh linogkaraktera. U Jakovljevoj poslanici itamo, koji zna dobroiniti [koji zna ta je dobro i to] i ne ini greh mu je (Jakov4,17). Greh nije samo line, nego i moralne prirode. Kakoemo to videti kasnije u ovoj glavi, greh je svesna odlukaprotiv Boga. Poto je greh i moralne i line prirode, Ram je upravu kad zakljuuje da se krivica jedne osobe ne moepripisati drugoj, a teolog iz devetnaestog veka, VoingtonGladen, govorei o ideji po kojoj Bog ljude pojedinanokanjava zbog Adamovog greha, kae da je to nemoralnateologija.55

54 Blaise Pascal, citirano u istom, 1. upor. Blaise Pascal,Pensees,7.445.55 Ramm,Offense to Reason,76; Washington Gladden, citiran u Smith,Changing

Conceptions of Original Sin,176.


44/285

S druge strane, Elen Vajt, bar na jednom mestu, kao dakae kako mi nasleujemo krivicu. Nasledstvo dece jenasledstvo greha, pie Elen Vajt. Greh ih je odvojio odBoga. Isus je dao svoj ivot kako bi ponovo uspostaviopokidane veze s Bogom. Kao potomci prvog Adama, ljudi

od njega ne primaju nita do krivicu i kaznu smrti.56

Uistom smislu govori Bog u Deset zapovesti, naime, da epohoditi grehe otake na sinovima do treega i doetvrtoga kolena, onih koji mrze na mene (2. Mojsijeva 20,5;upor. 34,7; 4. Mojsijeva 14,18; 5. Mojsijeva 5,9).

Obe ove izjave treba itati u punom kontekstu Bojegotkrivenja. Dok, s jedne strane, nema sumnje da Bog pohodigrehe otake na deci u buduim generacijama, razlog zatakvo pohoenje mora se shvatiti, ako hoemo da vidimosmisao u naoko protivrenim iskazima u Bibliji.

Elen Vajt nam pomae da vidimo reenje problema,

piui povodom rei iz teksta 2. Mojsijeve 20,5: Ne moe seizbei da deca trpe posledice loih postupaka svojihroditelja; meutim, ona ne bivaju kanjavana zbogroditeljske krivice, izuzev ako uestvuju u njihovimgresima. No, deca obino idu stopama svojih roditelja.Sinovi, nasleem i primerom, postaju uesnici u oevomgrehu. Loe sklonosti, izopaeni prohtevi i sramni sistemiponaanja, uz fizike bolesti i izopaivanje, prenose se kaonasledstvo s oca na sina, do tree i etvrte generacije.57

I autor Dejms Dini pomae nam da razumemo odnosizmeu naslea i krivice. Naslee nije sudbina, pie Dini,ono to smo primili od roditelja ne plete oko nas mreukrivice i jada iz kojih se nikada ne bismo mogli osloboditi,ako pripadamo Bogu. Nemoralno je i kukaviki neverno,tvrditi da je naa sudbina odreena postupcima naihpredaka. Gresi oeva pogubni su samo ako ih sinovi

56 Ellen G. White,Child Guidance,1954, 475.57 Ellen G. White,Patriarch and Prophets,1958, 306.


45/285

usvoje. Nasleene sklonosti mogu biti i jake, ali nisu sve odega se sastoji ovekova priroda, tako da one za njega mogupostati prokletstvo jedino ako zanemari odnos s Bogom iliga se odrekne i hotimino usvoji zlo naslee.58

Ako je to tako, ne moemo a da se ne upitamo: Zato

uopte svako ljudsko bie grei? Zato je greh sveprisutnoljudsko iskustvo? Kako to da niko nije izbegao njegovzagrljaj?

Na odgovor nam ukazuje autor Albert Nudson. Smatrada smo mi ljudi suoeni sa sveoptom prisutnou i greha ikrivice. Meutim, izmeu to dvoje postoji protivrenost.Krivica podrazumeva slobodu, dok sveprisutnost greha kaoda upuuje na uzrok koji postoji pre nego to ljudi odlue,odnosno, pre nego to ispolje volju da gree. Ako je grehstvar slobode izbora, onda po svoj prilici ne bi trebalo da postojeuslovi za njegovu sveprisutnost. injenica o njegovoj

sveprisutnosti upuuje na to da, pre upotrebe slobode postojielement nunosti, uroena sklonost ili naginjanje ka zlu.59Elen Vajt to isto shvata i kae da mi nemamo samo

steene sklonosti ka zlu nego i one nasleene. Zbog tihnasleenih sklonosti ka zlu, dete ne morate uiti da grei.60

Bez obzira na to koliko je neko mogao biti neupuen,istie autor J. C. Rajl, on je oduvek znao kako se grei! To je zato to smo roena deca gneva (Efescima 2,3). Iznutraiz srca ljudskoga izlaze misli zle, preljube, kurvarstva itako dalje (Marko 7,21). Ni najlepe nevinace, pie Rajl,nije, kako ga njegova majka ponosno opisuje, mali 'aneo',

... ve mali 'grenik'.61

Ne da ono svesno grei kao malodete, nego je grenik u tom smislu to je roeno sa

58 James Denney,Studies in Theology , 1895, 90.91.59 Albert C. Knudson,The Doctrine of Redemption,1933, 263. (Italics supplied.)60 Ellen G. White,The Desire of Ages,1898, 671. Upor.: White,Patriarchs and Prophets,

306.61 Ryle,Holiness,5.3.


46/285

sklonou da se opredeli za greh im je dovoljno staro da gapoini.

Autor Don Fokner lepo rezimira biblijski stav oprvobitnom grehu, kada kae da prvobitni greh znai dasu nai prvi roditelji, svesnim prestupom, dobili lou

sklonost, koju su putem prirodnih zakona preneli svojimpotomcima. Zbog toga Elen Vajt i govori o izopaenimkanalima ljudskog roda.62

Iako se krivica i greh ne mogu preneti iz jedne generacijeu sledeu, moe se preneti uroena sklonost ili naginjanje kagrehu. Ta uroena sklonost ka grehu (telesno mudrovanje[telesan duh] [Rimljanima 8,7]) ostaje primarna sklonost uoveku kao pojedincu sve dok se ne poniti obraenjem iliiskustvom novoroenja od Boga.

Poto smo izneli sve ovo o maloj deci kao potencijalnimgrenicima, prirodno sklonim grehu, moda je trenutak danapomenemo da su ta mala deca roena s neim to je vieod sklonosti ka grehu. Ta injenica postala je oigledna uvelikim bitkama koje su se u teologiji devetnaestog vekavodile oko grenosti ljudske prirode.

Autor Leonard Vuds zauzeo je stav da se deca morajuroditi zla zbog toga to je moralna izopaenost (1)sveprisutna kao razum i seanje, (2) to se ispoljava im sudeca dovoljno stara da otkriju svoja oseanja, (3) to se nemoe pripisati nijednoj promeni u prirodi dece poslenjihovog roenja, (4) to se ispoljava spontano i tekoiskorenjuje i (5) to ini da je mogue predskazati da e

svako dete biti grenik.63

Vudsu je odgovorio autor Henri Ver, tvrdei da njegovihpet dokaza mogu podjednako lako dokazati postojanjeuroene svetosti kao i postojanje uroene izopaenosti.

62 John Alfred Faulkner, Modernism and the Christian Faith,1921, 280; Ellen G.White,Selected Messages,1958, 1:334.

63 Leonard Woods, citiran u: Smith,Changing Conceptions of Original Sin,79.80.


47/285

Konano, istakao je Ver, ako je tano da deca pokazujugrena oseanja, tano je i to da e ispoljavati i ona dobra.Drugo, ako su izopaena oseanja rano vidljiva, onda surano vidljiva i dobra oseanja. Tree, ako se grene sklonostine mogu dovesti u vezu s promenama koje su se dogodile

posle roenja, onda se ne mogu ni plemenite sklonosti.etvrto, i grene i plemenite reakcije su spontane i teko ih je potpuno ukloniti. Peto, ako se moe predskazati da edeca greiti, onda je podjednako mogue predskazati da eispoljiti i odreene dobre osobine.64

Neki teolozi otkrili su injenicu da ljudska bia prilikomroenja imaju i dobre i zle sklonosti. Na primer, VilijamNjutn Klark tvrdio je da je svaki ovek primio dvostrukonasledstvo, dobro i zlo. S druge strane, on se usprotiviotvrdnji da su ljudi moralno neutralni. Suprotno tome, Bog je ljudskom rodu nesumnjivo darovao sklonost kanapredovanju; ... priroda je naklonjena dobroti. U stvari,dobrotu moemo izvesti poboljavanjem neistokrvnogporekla. Drugim reima, oveanstvo bi se moglo poboljatiekolokim i socijalnim inenjeringom.65

Elen Vajt se s Klarkom donekle sloila. Pisala je, naprimer, da u svakom srcu postoje prepoznvanje onoga to je pravo i tenja ka dobroti. Meutim, protiv tih naelagrevito se bori jedna neprijateljska sila. No, u njenimoima, priroda je aktivno naklonjena zlu, a ne dobroti. Uprirodi svakog oveka, pisala je, postoji sklonost ka zlu,sila kojoj se, bez pomoi spolja, nije mogue suprotstaviti.Svoju sklonost ka zlu ljudi kao pojedinci mogu savladati jedino Hristovom silom.66

Za razliku od nekih njenih tumaa, Elen Vajt nijezastupala miljenje da se ljudi kao pojedinci raaju moralnoneutralni. Naprotiv, svako ljudsko bie nasleuje64 Henry Ware, citiran u istom, 82.83.65 William Newton Clarke, An Outline of Christian Theology,1898, 244.245.66 Ellen G. White,Education,1903, 29.


48/285

sklonost ka zlu. Ta sklonost tako je postavljena, kakoemo videti u 4. glavi knjige, da jedino Hristova silaobraenja moe da neutralie njenu silu koja vue nadole.Socijalni inenjering i genetske petljarije nisu dovoljni da bise neutralisao duboko ukorenjeni problem greha.

S izuzetkom Hrista, Biblija ne zna ni za jedno dete koje jeivelo svoj ivot potpuno bez greha i koje je u vremefizikog roenja bilo novoroeno. Imati bogobojazneroditelje nije dovoljno za pomeranje tasa na terazijamauroene izopaenosti.67 I deca iz najboljih hrianskihporodica moraju pobediti duhovnu oholost i samoivost. Usreditu greha nalaze se upravo te osobine, a ne nekioigledniji zli postupci. Toj temi emo se vratiti u sledeemodseku ovog poglavlja.

injenica da neki ne znaju kada su doiveli obraenje, neznai da obraenja nije bilo. Najtei sluajevi greha u

Novom zavetu su stariji sinovi i neizgubljeni dinari iz 15.glave Jevanelja po Luki. Takvi moralni heroji esto sunajbeznadeniji od grenika, poto su spolja vrlo estiti iispravni ljudi. Budui da ne oseaju nikakvu potrebu, vrloesto i ne dolaze sebi (Luka 15,17). Njihova moralnaispravnost, naalost, ini da su kritiki nastrojeni premadrugim ljudima (stihovi 25-30), to pokazuje da im srce nijeispravno, uprkos tome to su njihovi spolja vidljivi postupcisvima za primer. Kako smo to ve otkrili u iskustvu farisej,nema niega varljivijeg od greha dobrote.

U toku Hristove slube, grupa koju je bilo najtee obratitibili su ljudi koji nisu oseali potrebu za obraenjem. U tome je opasnost za fariseje, i one nekadanje i ove sadanje.Svialo nam se to ili ne, prepoznavali mi to ili ne, priznavali iline, svako ljudsko bie ima sklonost ka zlu koja treba da se ukloni

67 Za stav suprotan ovom, vidi: Marvin Moore,The Refiners Fire,1990, 132, n. 6.Ideja da neko moe biti novoroen u ovo vreme ima izuzetno proimajuiefekat u odreenim segmentima adventizma.


49/285

pa makar ta sklonost bila i briljivo kamuflirana hrianskimpedigreom i spolja vidljivom dobrotom.

Posledica prvobitnog greha

Pre nego to napustimo temu prvobitnog greha, biepotrebno da prouimo posledice tog prvobitnog greha. U3. glavi 1. Mojsijeve data nam je ivopisna slika tihposledica. Prve i najistaknutije bile su religijske posledicegreha Adam i Eva otuili su se od Boga. Biblija kae:Sakri se Adam i ena mu ispred Gospoda Boga, a i to dasu se uplaili od Njega (1. Mojsijeva 3,8-10). Poto su svrgli sprestola Boga i ljubav prema Bogu s njenog suverenogmesta u dui, otuili su se od Njega.68

Takvo otuenje potpuno je razumljivo na ljudskomplanu. Na primer, dete koje se ogreilo o volju majke ne eli

da se sretne s njom niti da je pogleda u oi. U njegovom srcupostoji neto to eli da sakrije. Isto tako, krivica ini da nam je Boja prisutnost nepodnoljiva. Greh prekida jedinstvoizmeu ljudi i Boga.

Grehom izazvano otuenje izmeu Boga i ljudi bilo bive dovoljno runo da se ogledalo samo u pasivnomskrivanju od Boje prisutnosti; meutim, po svojoj prirodi,greh je aktivan u svom odnosu prema Bogu. Apostol Jakovzato kae da je svet u kojem ivimo u neprijateljstvu(prema) Bogu (Jakov 4,4). Pavle nam, sa svoje strane, kaeda je Bog preduzeo potrebne korake da nas spase dok smo jo bili Njegovi neprijatelji (Rimljanima 5,10; Koloanima1,21.22).

Meutim, neprijatelj, pie Leon Moris nije tek neko kosamo malo zaostane, podbaci u onome to se zove dobar iodan prijatelj. On pripada suprotnom taboru. Po definiciji,

68 James Orr,Gods Image in Man,2nd ed., 1906, 223.


50/285

grenici se angauju u pravcu suprotnom od Bojegpravca.69

Druga posledica greha odnosi se na njegove socijalneimplikacije. Te implikacije prvi put su se pokazale u prvojporodinoj svai u svemiru. Upitan od Boga da li je jeo od

zabranjenog voa, Adam je pourio da za to okrivi Evu.ena koju si udruio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh (1. Mojsijeva 3,12). Eto, toliko o jedinom savrenombraku na svetu.

Velika tragedija drutvenih posledica prvobitnog grehabila je u tome to se nisu zaustavile kod 3. glave 1.Mojsijeve. Izvetaj iz 4. do 11. glave 1. Mojsijeve, izvetaj je oneprestanom irenju drutvenih posledica greha. Teposledice idu od traginog sluaja brae Kaina i Avelja u 4.glavi 1. Mojsijeve, da bi postale jedna od tem koje seprovlae kroz celu Bibliju.

Trea grupa posledica prvobitnog greha bile suimplikacije na linom planu. Greh utie na odnos svakogpojedinca sa samim sobom. Prestavi da ispituje Adama,Bog je priao Evi. Zato si to uinila?, upitao ju je. avome je naveo da to uinim, odgovorila je (1. Mojsijeva 3,13,parafrazirano). Na ovom mestu se suoavamo s problemomkoji nastaje kad ljudi ne ele i, u veini sluajeva, kada sunemoni da se suoe sa sobom i da pravilno ocene svojepostupke i svoje stvarne pobude. Srce je prevarno viesvega (Jeremija 17,9).

Religijske i drutvene posledice greha a i posledice na

linom planu nastale su iz promene koja se u trenutku padau greh dogodila u ovekovoj prirodi. Dok su Adam i Eva usvom prvobitnom stanju bili stvoreni po Bojem obliju (1.Mojsijeva 1,26.27), njihova deca su nosila greno-palo oblijesvojih roditelja (1. Mojsijeva 5,3). Njihovo palo-grenostanje, kako smo ve videli, bilo je naklonjeno zlu.69 Leon Morris,The Atonement,1983, 136.137.


51/285

Biblija veoma slikovito opisuje opisuje pale ljude.Opoganjen (je) njihov um i savest (Titu 1,15). Osim toga,ljudi su kroz celu istoriju bili samoivi, srebroljupci,hvalie, ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima,neblagodarni, nepravedni, i tako dalje (2. Timotiju 3,1-5;

upor.: 1. Mojsijeva 6,5.6; Rimljanima 1,18-32). Biblijski opistelesnog oveka nikada nije prijatan, mada e gresi nekihljudi moda biti drutveno prihvatljiviji od grewha drugihljudi. U samoj ii optuivanja oveka u Bibliji stoji daneobraeno srce i um nisu duhovni (Rimljanima 8,4-8).

Pad u greh uticao je na duhovno usmerenje svakogoveka. Tako je i Elen Vajt napisala da je ovekovo srce posvojoj prirodi hladno, mrano i bez ljubavi. Po svojojprirodi srce je zlo. Bez obzira na to to je, prvobitno, imaosasvim uravnoteen um i iste misli, neposlunou su seAdamove sposobnosti izopaile i sebinost je zauzela mestoljubavi.70

Ti problemi, kao to smo ve istakli, nastavili su da utiuna Adamove potomke. Neki e ljudi moda tvrditi kakonisu inficirani virusom greha, ali se ta njihova tvrdnja, posebi, suprotstavlja Bojem otkrivenju i ljudskom opaanju.Puritanski duhovnik Tomas Gatejker efektno je opisaotelesno srce, rekavi da je kao knjiga upropaena usledgreaka i propusta prilikom tampanja, kao pustinja 'ukojoj sm od sebe, prirodno, nie korov najrazliitijih vrsta' ikoja, bez paljivog obraivanja, ne raa nita dobro.Bernard Ram smatra da problem kod grenika nije ovaj ilionaj propust ili pogrean postupak, nego to to jecelokupna njegova psiha kao brod ija je krma postavljenapod pogrenim uglom.71

Krma ljudskog ivota je, razume se, volja; ta silaodluivanja ili izbora je dominantna sila ovekove70 White, Mount of Blessing,21; White,Desire of Ages,172; White,Steps to Christ,17.71 Thomas Gataker, citirano u B. W. Ball,The English Connection: The Puritan Roots of

Seventh-day Adventist Belief,1981, 68; Ramm,Offense to Reason,149.


52/285

prirode. Upravo je ta presudno vana volja prilikom padau greh bila nagnuta ka zlu. Sutinska posledicaprvobitnog greha, koja je uticala na sve generacije posleAdama, jeste pala ili pogreno usmerena volja, usvakodnevnom ivotu vidljiva po ljudskoj sklonosti da se

umesto za dobro, opredeli za zlo. I tako, zbog injenice da jedolo do prvog pada u greh, svedoci smo i neprestanogdaljeg padanja u greh. Svaki uinjeni greh, pisala je ElenVajt, budi odjeke prvobitnog greha. Jedna od posledica jei to to je svako ljudsko bie kroz istoriju, izuzev Hrista,sagreilo i izgubilo Boju slavu (Rimljanima 3,23).72

Plan spasenja, izloen u Novom zavetu, polazi odinjenice o sveoptoj prisutnosti ljudskog greha. Odmahnakon to je u Rimljanima izneo injenicu o sveprisutnostigreha, Pavle u 24. stihu poinje da izlae temu spasenja uHristu.

Greh je ljubav: sr grehaHrianina nikako ne bi trebalo da iznenadi podatak da

je greh ljubav. Biblija za ljubav ima vie razliitih rei, alinajznaajnija od njih jeagape.Agape odslikava onu vrstuljubavi kojom Bog voli ljudska bia. On se nenadmanobrine za njihovo najvie dobro, iako oni to ne zasluuju.Glagolagapaonovozavetni pisci esto koriste dok govore oBojem odnosu s ljudskim stvorenjima. Reagapese uNovom zavetu, takoe, esto odnosi na nain ivotavoenog prema obrascu Boje ljubavi prema ljudima.73

Bog izraava nadu da e ljudi Njega i jedni druge voleti(ljubiti) (agapao) ba onako kako je On ljubio njih (vidi: Matej22,36-40). Problem nastaje u trenutku kad se ljubav72 White,Steps to Christ,47; E. G. White,Review and Herald,16. april 1901, 241.73 Vidi: The International Dictionary of New Testament Theology,s.v. Love. Upor.:

Daniel Day Williams,The Spirit and the Forms of Love,1968, 16-51; C. S. Lewis,TheFour Loves,1960.


53/285

usredsredi na neto pogreno. Tako je Isus optuio farisejezato to su voleli (traili) zaelja (najbolja mesta) pozbornicama (Luka 11,43). Slino tome, Dimas je napustiohrianski nain ivota, omiljevi mu [agapao] sadanjisvet (2. Timotiju 4,10). Slino tome, Jovan savetuje svoje

itaoce da ne ljube [agapao] sveta ni to je na svetu. Utakvima nema ljubavi Oine (1. Jovanova 2,15).Iz pomenutih tekstova se ne vidi da sa svetom neto nije

u redu. Ipak, njima smo poueni da je pogreno ako bilo tastavimo na Boje mesto.Greh, to je usredsreivanje ljubavi na pogrean objekat; on znai voleti objekat vie od Onoga koji jestvorio taj objekat. U stvari, sve ostaje na istom, bilo da je reo nekom spoljanjem objektu, ili o nama samima. Greh jevoleti bilo ta ili bilo koga vie od Boga. Greh je ljubavusmerena ka pogrenoj meti, praena nainom ivota koji jeutemeljen na takvom usmerenju.

Ova definicija stoji u samom temelju Evinog greha iz 3.glave 1. Mojsijeve. Razume se, greh je postojao i predogaaja iz 3. glave 1. Mojsijeve. Prvobitno je nastao nanebu, kad je Lucifer nameravao da postane jednak Bogu ivoleo sebe vie nego svog Tvorca (Isaija 14,12-14).74Luciferova pobuna dovela je do rata ... na nebu. Zbogtoga zbaena bi adaja velika, stara zmija, koja se zoveavo i sotona, koji vara sav vasioni svet, i zbaena bi naZemlju (Otkrivenje 12,7-9).

Zmiju koja vara ponovo nalazimo u razgovoru s Evom, u3. glavi 1. Mojsijeve. Tom prilikom je to veoma lukavostvorenje poelo da potkopava Boji autoritet. Ona se najpreangaovala da navede Evu da posumnja u Boju re (Je liistina da je Bog kazao da ne jedete sa svakoga drveta uvrtu? [1. stih]). Odmah potom, sotona je posejao semesumnje u to da li je Bog stvarno mislio ono to je rekao (Bog

74 Za upotrebu teksta u Isaiji 14,12-14, u onome to se odnosi na Lucifera, vidiKnight, My Gripe With God,20.143, n. 3.


54/285

sigurno nee ubijati ljude zato to su dotakli plod! [stihovi 2-4]). Tree, kua je bacio ini sumnje na Boju dobrotu,implicirajui da je Bog sebino zadrao ono najbolje za sebe(stihovi 5 i 6). Budite kao Bog, predlagao im je. Poto seBogu ne moe verovati, vi slobodno moete initi ono to

hoete. Oslonite se na sebe same. Postanite gospodarisopstvene sudbine.Idui tom linijom razmiljanja, uzabra roda s njega i

okusi (6. stih). Pitanja koja sada moramo postaviti glase:Kad je Eva zgreila? U emu se sastojao njen greh?

eleo bih da istaknem daEvin greh nije bio u tome to jeuzela plod i jela.Uzimanje i jedenje bili su posledicagreha, a nesm, primarni greh.

Eva je sagreila odbacivi Boju re upuenu njoj iprihvativi sotonina doaptavanja. Eva je sagreila kad je,preutno, rekla Bogu da je ostavi, kako bi mogla da uradiono to eli. Eva je sagreila pobunivi se protiv Boga ipostavivi svoju volju u sredite svog ivota, kada jesopstveno miljenje stavila iznad Bojeg.

Iz njenog buntovnog greha proistekli su greni postupci.Nije postupak bio greh, nego posledica greha koji je vladaou njenom srcu. Ona je pala jo pre nego to je uzela plod.Pala je u trenutku kada je ljubav prema neemu (plod) i/ilinekome (samoj sebi) stavila ispred ljubavi prema Bogu.Shodno tome, kako s pravom tvrdi autor Dejms Or, sutinagreha je kada ja svoju volju, umesto Boje volje,proglaavam za konani zakon svog ivota.75

Veina iskrenih hriana ne brine se zbogGREHA

eleo bih da, na ovom mestu, istaknem da veinahriana, ukljuujui i adventiste, nije stvarno75 Orr, God's Image,216.


55/285

zainteresovana za pitanje GREHA. Okupirani supostupcima kao to su ubistvo, kraa i nepotenje, ali neGREHOM. Ti postupci su mane i mrtine na povrini. Onisu simptomi GREHA, a ne sm, osnovni GREH.

Sada se nemojmo okrenuti i otii ljuti. Jasno mi je da

Biblija kae greh je bezakonje (prestup zakona) (1. Jovanova 3,4), i da je Elen Vajt rekla kako je jedinadefinicija greha to da je on prestup zakona.76 Ipak,pogledajmo na ukupnu biblijsku perspektivu u odnosu nagreh i zakon. Prvi od tih zadataka obradiemo u ovomsadanjem poglavlju, dok e drugi biti tema 3. poglavlja. Zasada, moemo rei da greh predstavlja najmanje tri stvari:(1) stanje pobune, (2) prekinut odnos i (3) akciju.

Na onom najosnovnijem nivou, greh nije neko bezlinozlo ili zaostatak ivotinjskog ponaanja, niti loa osobinaugraena u ljudski karakter. Naprotiv, greh je pobunaprotiv

Boga svemira (Isaija 1,2.4; Osija 7,13).77

Greh je lian, dakle,nije bezlian. Samome Tebi zgreih, kae psalmista(Psalam 51,4). Greh je lini napad na Boji autoritet. Telo,telesno mudrovanje (neobraena ljudska priroda), pieapostol Pavle, neprijateljstvo je Bogu (Rimljanima 8,7).Grenik je u ulozi Bojeg neprijatelja (Rimljanima 5,10).Pored toga to je lian, greh je i moralne prirode. On jesvesni in volje, ustajanje u pobunu protiv Boga. Greh jeopredeljenost protiv Boga.

Zato autor Herbert Daglas s pravom moe rei da jegreh stisnuta pesnica stvorenog bia uperena ka licunjegovog Stvoritelja; greh je kada se stvorenje gadi na Boga,kada ga uklanja s pozicije Gospodara svog ivota. Naslian nain, autor Emil Bruner tvrdi da je greh kao sin koji,

76 E. G. White, MS 8, 1888, u delu:The Ellen G. White 1888 Materials,1987, 128.77 Herman Ridderbos,Paul: An Outline of His Theology,trans. J. R. De Witt, 1975,

105; Ramm,Offense to Reason,81, 95; Edmond Jacob,Theology of the Old Testament,trans. A. W. Heathcote and P. J. Allcock, 1958, 283; Eichrodt,Theology of the OldTestament,2:400.


56/285

u gnevu, udara svog oca u lice ... on je drsko nametanjesinovljeve volje volji oca.78

Greh je elja da budemo kao Bog, iz izvetaja o Evi (1.Mojsijeva 3,5). On je Kainovo opredeljenje da uradi posvom, umesto po Bojoj volji (1. Mojsijeva 4,1-7). Greh se,

prema biblijskoj slici, pisao je Or, sastoji u odmetanjuvolje stvorenja od ispravne lojalnosti neprikosnovenoj Bojojvolji, uspostavljanju stanja lane nezavisnosti, i stavljanjuivota samo za sebe na mesto ivota za Boga.79 Greh jedinamina sila koja je hranila pobunu izgubljenog sina(Luka 15,11-32 podgrevala ogromnu koliinu ljudskihaktivnosti kroz sve tokove istorije.

Iz te perspektive lako je razumeti da je sav greh proizvodnepotovanja prve velike zapovesti i prve od Desetzapovesti: Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim,i svom duom svojom, i svom misli svojom; Nemoj imati

drugih bogova uza me (Matej 22,37; 2. Mojsijeva 20,3).Treba da prihvatimo da greh, kao pobuna, nije samoskup samostalnih postupaka nego, kako smo videli u naojraspravi o prvobitnom grehu, stanje bia palog u greh.Ljudska bia imaju grenu prirodu koja ih navodi da inegrena dela. Zbog toga, autor Dejms Dini istie: Svakiiskren ovek je jadan, ne samo zbog onoga to je uinio negoi zbog onoga to jeste. Greh koji nas pritiska ... koji nasporaava, koji ini da zavapimo: 'Ja nesreni ovek! Ko eme izbaviti?' on je vie od izolovanih postupaka ... On jesama naa priroda koja treba da bude izbavljena iobnovljena.80

Greh kao stanje pobune i uzdizanja ovekove volje iznadBoje, tesno je vezan za egocentrinost. Nije bilo sluajnokada je Elen Vajt napisala da je pod optim naslovom78 Herbert E. Douglass,Why Jesus Waits,rev. ed. 1987, 53; Brunner,The Mediator,

462. Upor.: Brunner,Christian Doctrine of Creation and Redemption,92.79 Orr, Christian View of God,172.80 James Denney,The Christian Doctrine of Reconciliation,1959, 196.


57/285

sebinosti doao i svaki drugi greh. A onda je napisala iovo: Bogu nita nije odbojnije od tog uskogrudog, sebinogduha.81

Problem oholosti tesno je povezan sa sebinou,egocentrinou i nezdravim samoljubljem. Lucifer je postao

avo zahvaljujui buntovnikoj oholosti isamozadovoljstvu; Eva je postala majka grenogoveanstva, a Hristovih dvanaest uenika proigralo jeNjegove blagoslove, neprestano se prepirui oko toga ko jeod njih najvei (vidi: Isaija 14,12-15; Jezekilj 28,13-17; 1.Mojsijeva 3. glava; Matej 18,1). Autor C. S. Luis istakao je daoholost vodi u sva ostala zla: ona je kompletno stanje umakoji se protivi Bogu.82 Greni postupci proisticae iz takvebuntovne prirode.

Greh je, kao pobuna, prisno vezan za greh kao prekinutiodnos. Najoiglednija injenica u vezi s 3. glavom 1.

Mojsijeve jeste da su u trenutku pada u greh prekinuti sviodnosi meu ljudima. U sreditu tog prekida odnosnalazila se ovekova otuenost od Boga. Isaija, piuistarom Izrailju, kae da su njihova bezakonja dovela dorazdvajanja izmeu njih i njihovog Boga; da su njihovigresi zaklonili lice Njegovo od njih (Isaija 59,2). Pavle jenapisao da je neobraena osoba odluena od Boga(Koloanima 1,21).

Poto Biblija greh definie dovodei ga u vezu s Bogom, greh je relacioni pojam.Postoje samo dve vrste odnosa sBogom. Mi Njegovu volju moemo prihvatiti, ili odbaciti.Nema drugih mogunosti. Prihvatanje Boga, Boje volje,nazivamo odnosom vere. Odbacivanje Boga, Njegove volje je greh pobune. Nijedno moralno stvorenje ne moe

81 Ellen G. White,Testimonies for the Church,1948, 4:384; White,Christ's ObjectLessons,400.

82 C. S. Lewis, Mere Christianity,1960, 109. Upor. George R. Knight,Philosophy andEducation: An Introduction in Christian Perspective,2nd ed., 1989, 170-178.


58/285

zanemariti Boga, pa tako postoje samo dva oblika odnosa s Njim greh ili vera.83

Ako je greh prekinuti odnos s Bogom, onda e se pravdai vera nuno usredsrediti na pomirenje tog odnosa.84 Ako jegreh buntovno nepoverenje u Boga, tada se vera mora

usredsreivati na poverenje. Prema tome, greh nije etiki,nego religijski pojam.Greh nije prekinuti odnos s nekim zakonskim kodeksom nego buntovan i prekinut odnos sGospodarem zakona.

Ve u ovom trenutku neko e rei kako moje izlaganjeima opasan prizvuk neega to neki ljudi peorativnoopisuju kao novu teologiju. Ako je to sluaj, rado upokazati da je to, zapravo, nova teologija Propovedi naGori.

Greh kao buntovno stanje i greh kao prekinuti odnosdirektno su povezani s grehom kao inom. Isus je to jasnoizrazio reima da to izlazi iz usta od srca izlazi, i onopogani oveka. Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube,kurvarstva, krae, lana svedoanstva, hule na Boga (Matej15,18.19; upor.: Marko 7,20-23). Usta govore od suvikasrca. Dobar ovek iz dobre kleti iznosi dobro; a zao ovek izzle kleti iznosi zlo (Matej 12,34.35). Isti obrazac nalazi se utemelju Isusovih rei da zlo drvo rodove zle raa, i Jakovljeve misli da lo izvor daje lou vodu (Matej 7,17.18; Jakov 3,11).

Bruner objanjava da je dobro razumeo tu biblijskumisao, istiui da Biblija gleda na srce kao na organ cele

linosti. Sedite greha nalazi se u izopaenom ljudskomsrcu. Srce je glavno sedite generaltaba ... ono je sm vrhlinosti, sopstveno JA koje ustaje u pobunu protiv

83 Za vie materijala na ovu temu, vidi: Gustav Aulen,The Faith of the ChristianChurch,trans. E. H. Wahlstrom, 1960, 231-236; Emil Brunner,The Letter to theRomans,1959, 161.

84 Vidi: Knight, My Gripe With God,74-76.


59/285

Gospoda.85 Biblija zbog toga obraenje izjednaava sdobijanjem novoga srca (Jezekilj 11,19; 18,31; Efescima3,17).

Biti grenik, to nije initi niz meusobno nepovezanihdela, nego imati zlo srce koje raa ceo ljudski ivot zlih dela.

Don Mek-Kvejri to lepo kae, piui da se greni stavispoljava u grenim postupcima, dok, naravno, u popularnojupotrebi, 'greh' obino znai neki konkretan greh ilipogrean postupak. Meutim, teoloki, sutina je ipak ustavu, a ne u konkretnim postupcima koji iz njega proistiu, jer stav je, zapravo, ono osnovno zlo.86

Ovo izlaganje ne znai da individualni greni postupcinisu

farisejski vodic u savršenu svetost

Documents