FARME BUDUNOSTI

Do 2050. godine oko 80% populacije planete Zemlje obitavae u gradskim podrujima. Ako u obzir uzmemo umerene i konzervativne procene demografskih trendova, ljudska populacija e se u tom razdoblju poveati za oko 3 milijarde stanovnika.Ako se nastave primenjivati dosadanji tradicionalni naini poljoprivrede, bie potrebno oko milijardu hektara novog poljoprivrednog zemljita kako bi se novi stanovnici prehranili (milijarda hektara je podruje za 20-ak posto vee od povrine Brazila). Danas je ve 80% poljoprivredno pogodnog zemljita u upotrebi, a oko 15% tog zemljita je neupotrebljivo zbog loeg upravljanja. ta se moe uiniti da se katastrofa izbegne???

Dizajnerski timovi irom sveta su izmiljali koncepte futuristikih nebodera koji sadre farme umesto stanova, ili u kojima su one (farme) njihov dodatak, kako bi sluile kao lokalni izvor hrane stanovnitvu gradova. Arhitekte Chris JacobsiDickson Despommiersa Univerziteta Kolumbija su radili zajedno kako bi napravili jedan od prvih dizajnova vertikalnih farmi. Njihova ideja je bila da se na krovu postave gigantski solarni paneli koji bi pratili sunce poput suncokreta kako bi uhvatili maksimum svetlosne energije.Prozori zgrade bi bili tretirani sa hemikalijama koje onemoguuju polutante i roenje stakla, to bi maksimiziralo ulazak svetla kako bi se poboljao uzgoj useva.

Koncept poljoprivrede pod krovom nije nov, poevi npr. sa staklenim batama za paradajz, mnotvo vrsta biljaka uzgojeno je na ovaj nain.

Novi element u svemu tome je hitna potreba da se mogunosti ove tehnologije poveaju srazmerno potrebama za dodatne 3 milijarde ljudi.

Uz pomo najnovijih tehnolokih dostignua potrebno je razviti potpuno novi pristup ovoj vrsti proizvodnje hrane.

PIRAMIDALNA FARMAPiramidalna farma, dizajnirana od strane gurua za vertikalnu zemljoradnju, Dicksona Despommiera sa Univerziteta Kolumbija u New Yorku i Erica Ellingsena sa Instituta za tehnologiju u Illinoisu, je jedan od predloga za ispunjavanje potreba bujajue populacije na planeti sa limitiranim obradivim povrinama.Pored uzgoja voa i povra,"Piramidalna farma" ukljuuje i sisteme grejanja i regulisanja pritiska koji vodu iz kanalizacije pretvara u istu vodu, i koristi ugljen dioksid za rasvetu i pokretanje maina.

VERTIKALNA FARMAVertikalne farmena mnogo spratova bile bi smetene u srcima svetskih metropola, a ako uspeno zaive nude obnovu urbanih podruja, odrivu proizvodnju hrane kontrolisanog porekla, te stalni izvor hrane zbog proizvodnje hrane tokom cele godine (kontrolisani uslovi, vie etvi godinje).Mogu je i oporavak ekosistema koji su rtvovani zbog tradicionalne horizontalne poljoprivrede. Vertikalna farma mora da se prilagodi specifinom mestu. Npr. bilo bi teta izgraditi vertikalnu farmu u gradu samo za uzgoj penice ukoliko ta itarica uspeva prilino dobro u okolnim selima.

Takva hidrofonina farma (farma u kojoj se umesto zemlje koriste drugi materijali za podrku uzgoja biljaka) bi troila priblino 82 miliona kilovat sati elektrine energije godinje. Za podmirenje potreba za elektrinom energijom bi se mogao koristiti metan koji nastaje raspadanjem biljnog otpada, i on bi obezbeivao oko 50% potrebene energije. Ostatak potrebnog goriva bi se mogao nadomestiti obradom gradskog otpada.

Vertikalne farme, hidrofonine bate, ili morske farme koristile bi vodu iz okeana koja bi se filtrirala u vodu za pie i navodnjavanje useva.

Eko laboratorija, koja je oformljena od strane arhitektonske kompanije "Weber Thompson", je 12-spratni rezidencijalni kompleks koji bi kombinovao rezidencije sa batama za proizvodnju hrane oblinjem susedstvu.Energija bi se skupljala iz solarnih panela, horizontalnih i vertikalnih turbina na vetar koje bi pretvarale energiju u elektrinu struju. Kompanija procenjuje da bi profit od prodaje paradajza i salate, uzgajane u hidrofoninim batama ovog kompleksa, mogao iznositi ak milion amerikih dolara godinje. Stoga se ini verovatnim da bi stvarna verzija ovog kompleksa mogla ugledati svetlost dana za par godina.

PREDNOSTI VERTIKALNIH FARMI

Celogodinji uzgoj useva; 1 zatvoreno jutro zemlje ekvivalent je 4-6 ili ak vie jutara zemlje na otvorenom. Kod uzgoja jagoda jedno zatvoreno jutro = 30 jutara jagoda na otvorenomNema vremenskih nepogoda: sua, grad, poplava, zaraze...Sva hrana u vertikalnim farmama je organska: nema herbicida, pesticida, vetakih ubrivaNema oticanja i ispiranja zemlje; viak vode se recikliraVertikalne farme omoguuju povratak tradicionalnih poljoprivrednih povrina u prirodno stanje i ponovno uspostavljanje ravnotee u ekosistemuSmanjuje se rizik od zaraznih bolesti biljakaVertikalne farme omoguuju recikliranje raznih tehnikih voda u pitku vodu pomou isparavanja i transpiracije.

Vertikalne farme vraaju energiju u sistem stvaranjem metana od kompostiranja nejestivih delova biljaka i ivotinjaZnaajno smanjenje potronje fosilnih goriva (nema traktora)Pretvaranje zaputenih gradskih podruja u atraktivne centre za proizvodnju hraneVertikalne farme stvaraju odrivi okolinu u urbanim centrimaVertikalne farme stvaraju nove prilike za zaposlenjeLjudska vrsta ne moe graditi dugotrajne baze na Mesecu ili Marsu bez da prvo ne svlada proizvodnju hrane u zatvorenim prostorimaVertikalne farme pruaju merljivi pozitivni ekonomski uinakVertikalne farme mogu smanjiti izglede za ratne sukobe zbog izvora vode ili obradivog zemljita.

PRIMER:BUDUNOST HAITIJA

Kada je situaciju kao u Haitiju, gde je ogroman procenat stanovnitva ostao bez krova nad glavom, jedini nain brzog stambenog reenja, a da pritom dizajn bude i efektivan i jeftin, je masovna proizvodnja prefabrikovanih kua,novi-stari izumkoji su jo Modernisti videli kao logian razvoj i posledicu industrijalizacije. Coral Reefje utopijsko eko selo inspirisano, kako mu i sam naziv kae, koralnim grebenom.Modularni, lako transportni objekti za oko 1000 familija bi se prema potrebi dodavali, a koristila bi se energetski efikasna infrastruktura samoobnovljive energije sa solarnim elijama i turbinama na vetar.

Prikupljeni bio-otpad bi se reciklirao i pretvarao u vodu, biogas itd. Naravno, to podrazumeva i korienje organske hrane i noenje odee od ekoloki prihvatljivih materijala. Modularni objekti bi obezbeivali svakoj familiji obradiv deo zemljita sa lokalnom florom i faunom.Voda bi se filtrirala i reciklirala, a naselje bi presecali vetaki napravljeni kanali sa morskom vodom koja bi se filtrirala i koristila za pie i navodnjavanje i ponovo reciklirala u okean. Eco selo bi bilo povezano sa kopnom, a modularni objekti bi se dodavali prema potrebi. Vetaki kanali izmedju dva reda modularnih jedinica za stanovanje koristili bi se za pie i navodnjavanje lokalne flore i faune.

Evo kako bi, po crteima i planu Vincenta Callebauta izgledao projekat za eco selo za Haiti