DANI22. 5. 2015.60

feljton

Leteći pilav ili hrana kao tekst (I)

Posljednjismo u lancuishraneNaš daleki predak je, sudeći po preokretu u istraživanjima u 70. i 80.godinama prošlog veka, zapravo bio bedni strvinar koji je umeo darazbije kost i da iz nje izvuče srž - moćni izvor proteina. Evropsko telopromenilo se u jedva jednome stoleću zahvaljujući darovima izkolonizovanoga sveta - krompiru, šećeru, kukuruzu, kakaovcu, kafii duvanu - da i ne spominjemo manje uticajne pojave kao što suparadajz, ćurka ili egzotično voće

Piše: Svetlana Slapšak

Uknji zi su sa ku plje ni ese ji ohra ni ko je sam objav lji va -la od de ve des tih go di napro šlo ga ve ka. Prvi ko je

sam po če la objav lji va ti, iz ru bri keVre me uži va nja ča so pi sa Vre meni -su ušli u ovu zbir ku, sem ese ja ofran cus kim si re vi ma, ko ji sam ko jihdva de set go di na do cni je dru ga či jekon ci pi ra la. Ta ko đe, u knji gu ni jeušao tek st uvo da za Api ci je vu knji -gu re ce pa ta ko ju sam 1989. iz da la nala tin skom i pre ve la za za gre ba čkuzbir ku kla si čnih tek sto va La ti -na&Gra eca, jer je sa svim spe ci fi čnousme ren. U knji gu ni je ušlo ni is tra -ži va nje o ku pu su i se ksu al nos ti,ko je se pred kraj pro šle go di ne po -ja vi lo na slo ve na čkom. Ne obi čno mije žao što mo ja knji ga re ce pa ta Si -ro tinj ska ku hi nja, ko ju sam ne po sre -dno pred rat da la u štam pu iz da va -ču Knji že vna za je dni ca No vi Sad, ni -je ni kad iza šla. Te hni čki i dru giuslo vi su ta da bi li ta kvi da je ru ko -pis je dnos ta vno - bar za me ne - nes -tao. Sa dru ge stra ne, u knji gu jeuklju če no dos ta ese ja ko ji ni su ra -

Hra na kao tek st -naj ve će uži va njeko je po ti če izpo zna va njazna ko va - uslu ča ju ču daIva no vog je upra vo me smi slu -“čis ta”. Reč je oku va noj hra nivi so ke ku hi nje, samno go sas to ja ka,sa upi sa nimuspo me na ma,ko je su uvek u“omi lje noj” hra ni

6122. 5. 2015.DANI

ni je objav lji va ni. Već su in spi ri sa niosno vnom te mom i mo jim pos to -je ćim obra da ma.

Ključni podaci o čovekuNa moj in te res za hra nu i nje na

zna če nja klju čno je uti ca lo bav -ljenje ru ko pi si ma Ve se li na Čaj ka no -vi ća, po se bno nje go vog re čni ka o bi -ljka ma, u ra nim osam de se tim go -di na ma pro šlog ve ka. Po sao, ko ji jepo dra zu me vao pro ve ru grčkih ter -mi na, po ve rio mi je aka de mik Vo -ji slav Đu rić, na pre po ru ku moguči te lja, ta ko đe aka de mi ka Mi la naBu di mi ra. Dok sam pri pre ma la do -ktor sku di ser ta ci ju o pre vo di ma ikal ko vi ma iz grčkog u Vu ko vomRje čni ku, hra na i ve ro va nja o hra nisu me ve oma za bav lja li. Iz da la samma li “sa miz dat” Vu kov ku var kaopo klon pri ja te lji ma; go di ne 2012.sam ta kav ku var u ma lo bo ljoj opre -mi iz da la u okvi ru ma njeg pro je ktau Srpskom kul tur nom cen tru “Da -ni lo Kiš” u Lju blja ni.

To kom de ve de se tih go di na i napo čet ku no vo ga ve ka pre da va lasam kur se ve o hra ni, pre sve ga iz vi -di ka ri tu ala, ve ro va nja i vi zu al nihpred sta va, u okvi ru pro gra ma an tro -po lo gi je an ti čkih sve to va i an tro po -lo gi je ro da na fa kul te tu za pos tdi -plom ske stu di je hu ma nis ti -ke ISH u Lju blja ni, ko ji je biomo ja ma ti čna in sti tu ci ja ina ne kim dru gim uni ver zi -te ti ma po sve tu. U pro le će2012. sam na kur su IUC uDu bro vni ku, ko ji su or ga ni -zo va le mo je za gre ba čke ko -le gi ni ce, ima la pre da va nje ohra ni kao tek stu pre va re i za -vo đe nja. Dis ku si je ko je su sera zvi le bi le su za me ne ve li kipod sti caj da ese je o hra ni sa -ku pim u je dnu knji gu.

Za što an tro po lo gi ja? Prvoza to što na bav ljanje, izbor,pri pre ma i uži va nje hra neda ju klju čne po dat ke o ži vo -tu čo ve ka, o nje go voj an tro po -lo škoj stru ktu ri, i dru go, za to

što sim bo li čki upis u hra nu, bi lo daje reč o ri tu ali ma, ve ro va nji ma, su -je ver ju ili na pros to igri, tvo ri izves -tan me ta-an tro po lo ški tek st, auto -des krip ci ju čo ve ka u ra zli či tim is to -rij skim, druš tve nim i kul tur nimokol nos ti ma. Se ća nje na hra nu, go -vor o hra ni, pri če mu mi slim na svevrste tek sto va/go vo ra o hra ni, pred -stav lja do bar deo na šeg in di vi du al -nog “pa ke ta” se ća nja, po ne kad odli -čno i u de ta lji ma oču va nog. Ko na -čno, svet a po se bno Evro pa da nas,u klju čnom pre vi ra nju pre mo ždako re ni tih i ka tas tro fal nih pro me nadruš tve ne stru ktu re, upra vo u hra -ni i nje nom ne ve ro va tno vi so kompo lo ža ju u po pu lar noj kul tu ri i u me -di ji ma ne ka ko na slu ću je naj tra -uma ti čni ji aspekt pro me na ko je do -la ze: ku var ske knji ge se pro da ju na -uš trb sve ga dru gog objav lji vog, te le -vi zi je su pre pu ne ku var skih emi si -ja, ka blov ska po nu da ku var skih ka -na la je izu ze tna - sa ma imam dos -tup do dva ka na la ko ja 24 sa ti dne -vno emi tu ju is klju či vo emi si je ohra ni - ta ko da bi smo slo bo dnomo gli go vo ri ti o sa vre me no me sve -tu op se dnu tom hra nom i, is to vre -me no, obe le že nom gla đu do brepo lo vi ne čo ve čan stva.

Na stra ni obi lja, kul tu ra hra ne da -nas pru ža ube dlji ve pa ra le le sa je -dnom dru gom kul tu rom obi lja vi šihslo je va, u ko joj je hra na bi la klju čniizraz mo ći - sa he le nis ti čkim druš -tvom i onim ko je je pre uze lo pres -ti žni grčki sta tus hra ne, an ti čkimrim skim.

He le nis ti čki svet je odli ko va laglo bal nost: pi sme nost je po dra zu -me va la pi sme nost na grčkom je zi -ku, i svi pi sme ni su - sem Grka - bi -li bi lin gval ni ili tri lin gval ni, sve do do -ba ka da je i la tin ski, za vre me rim -sko ga car stva, ispu nio ni šu admi nis -tra ti vnog je zi ka. Kul tu ra je bi la glo -

bal ni sis tem zna ko va i sim bo -la ko je su svi pre po zna va li ši -rom he le nis ti čkog sve ta, ot -pri li ke od Gi bral ta ra pa doGan ga, i taj sis tem bio je pre -uzet i stal no do pu nja van izgrčke mi to lo gi je i kul tu re.Pres tiž grčko ga je za Ati nuzna čio pre živ lja vanje bez pra -ve mo ći, po li ti čke ili eko nom -ske, još do bar mi le ni jum po -sle pa da atin ske de mo kra ti je.

Grčki ku li nar ski struč nja ci,fi lo zo fi i nau čni ci ko ji su pi sa -li o hra ni i na či ni ma is hra ne, po -se bno Pi ta go ra i Hi po krat, bi li suosno vni auto ri te ti za hra nu: iznji ho vih tek sto va proi zla zeosno vni kon cep ti ko ji su da -nas od naj ve će va žnos ti, kao

što su ve ge te ri jan stvo, zdra va hra na,hra na kao lek i te ra pi ja, po jam di je -te. He le nis ti čki gra do vi i dvo ro vi su,što se hra ne ti če, po zna va li sve onošto nam da nas nu de TV pro gra mi:po lu ili sa svim lu de ku va re, ku li na -ri čne tek sto ve, od re ce pa ta do ku li -na ri čnih pu to va nja sa oce nji vanjemlo kal ne hra ne, ne obi čne di je te, egzo -ti čne sas toj ke i po se bno za či ne, na -dme ta nje, moć, no vac.

Druš tve na stru ktu ra an ti čkoghe le nis ti čkog gra da i do cni je Ri mapo dra zu me va la je gru pu ko ja je ži -ve la od da ro va nja hra ne ili na pri va -tnim go zba ma ili u ja vnom de ljenjuhra ne: lik “pa ra zi ta”, u osno vnomzna če nju ono ga ko ji se ne hra nisvo jim ži tom, po ti če iz ova kvih druš -tve nih okol nos ti. De ljenje hra neima svo je du bo ko i ta da još uvek va -žno ri tu al no zna če nje: žrtva, bi lo daje ku va na od se me nja ili da je u pi -ta nju žrtvo va na ži vo ti nja, raz de lje -na je uče sni ci ma ri tu ala. Do no še njehra ne i pi ća na za ba vu, sim po si on,osno vni je na čin or ga ni zo va nja za -ba ve za mu škar ce u atin skoj de mo -kra ti ji: bo ga ti i/ili mo ćni do ma ćinpre uzi ma tu ulo gu u he le nis ti čkommo nar his ti čkom druš tvu.

O kupusu i seksualnostiU Ri mu je pa ra zi ti zam pos tao je -

dan od naj va žni jih me ha ni za mamo ći, ko jim je vlast kon tro li sa la so -ci jal ni mir grad skog sta no vniš tva,pleb sa, bez obe zbe đe nih stal nihizvo ra pri ho da i hra ne. Lik ku va ra jeva žan u an ti čkoj mla đoj ko me di ji;hra na je po dru čje zna če nja ko jaotva ra ju pa ro di čno, la ko, hu mor nora zu me va nje sve ta. Ve li ki rim skipe snik Ver gi li je pi še pe smu o aj va -ru; Ho ra ci je opi su je u sti ho vi maobro ke sa pri ja te lji ma; Ka ton Sta ri -ji uz di že vre dnos ti ku pu sa za vrlogRi mlja ni na, ko ji ne bi smeo po dle -ći grčko me lu ksu zu. Izno sim sa mopri me re ko ji bez ika kve su mnje go -vo re o ide olo škom upi su, pre sve gao upi su tek sto va mo ći.

An tro po lo ga i an tro po lo gi je hra -ne ne ma mno go, što je ne obi čno, jerje ogro man deo an tro po lo ške op ser -va ci je po sve ćen upra vo pri pre ma -nju i tro še nju hra ne. Da bih ra zu me -la hra nu, do bro su mi do šle te ori jeo ljud skoj hra ni, pre sve ga izu ze tnoori gi na lan pris tup Ro la na Bar ta,ko ji je na nov na čin či tao kla si ka fran -cus ke ku li na ri ke Bri ja-Sa va re na.Po de la Dže ka Gu di ja na po ja se ve si -ro ma šne (nis ke) i vi so ke ku hi nje jeklju čna za ra zu me va nje so ci olo gi jehra ne. Mar vin He ris je uneo po li ti -čki ele ment, dis tri bu ci ju, proi zvo -dnju i re kla mi ra nje hra ne kao klju -

O autoriciSve tla na Sla pšak, ro đe na u

Beo gra du, re do vna je pro fe so -ri ca i de ka ne sa pos tdi plom skeško le za hu ma nis ti ku ISH u Lju -blja ni, auto ri ca če trde se tak knji -ga i vi še od 1.000 čla na ka.

Pre da va la je u SAD-u i uEvro pi. Sfe ra is tra ži va nja: an ti -čke stu di je, an tro po lo gi ja, bal -ka no lo gi ja, lin gvis ti ka, knji že -vnost, fe mi ni zam.

DANI22. 5. 2015.62

čne ele men te so ci jal ne kon stru kci -je, da kle po li ti ke. Sva ka ko sam mo -ra la uze ti u ob zir stu di je Me ri Da glaso prlja vom i čis tom, prem da minjen na pa dni mo ra li zam ni je od go -va rao. Te ore ti za ci ju u ši rem okvi rusam os ta vi la za knji gu o ku pu su i se -ksu al nos ti, gde je ri tu al ni aspektizu ze tno va žan i u ve li koj me ri po -ve zan sa di na mi kom me njanja de -fi ni ci ja i po zi ci ja ro da. Pra ksu - svo -ju ku li nar sku pra ksu - opi sa la samu in ter vjuu da tom Mi li ci To mić zača so pis Pro Fe mi na.

Pa te ti čno krat ka do sa daš nja is to -ri ja ho mo sa pi en sa po ka zu je da jenje go vo te lo pro la zi lo kroz ozbi -ljni je pro me ne ugla vnom za hva -lju ju ći pro me na ma u sis te mu is hra -ne. U 20. ve ku prvo je stvo ren, a za -tim uni šten mit o na šem pret ku -mo ćno me lov cu, ko ji je je du ći ži vo -tinj sko me so do bi jao do vo ljno pro -te ina za ra zvoj svo ga te la, a po se bnomoz ga. Naš da le ki pre dak je, su de -ći po preo kre tu u is tra ži va nji ma u 70.i 80. go di na ma pro šlog ve ka, za pra -vo bio be dni strvi nar, po sle dnji u pre -hram be no me lan cu, ko ji je, za ra zli -ku od hi je na i pti ca-le ši na ra, umeoda ra zbi je kost i da iz nje izvu če srž- mo ćni izvor pro te ina. Evrop sko te -lo pro me ni lo se u je dva je dno mesto le ću za hva lju ju ći da ro vi ma iz

ko lo ni zo va no ga sve ta - krom pi ru,še će ru, ku ku ru zu, ka ka ov cu, ka fi idu va nu - da i ne spo mi nje mo ma -nje uti caj ne po ja ve kao što su pa ra -dajz, ćur ka ili egzo ti čno vo će. Evrop -sko gra đan stvo, od 17. ve ka pa na -da lje, vo le lo je da na zi do vi ma svo -jih ku ća vi di pred sta ve bo ga tih sto -lo va sa obi ljem hra ne, kao što je vo -le lo pred sta ve obil no ga žen sko ga te -la, sim bo li čkog ekra na za pro ji ci ra -nje mu ške, ka pi ta lis ti čke, ko lo ni -jal ne, be le sa mo sves ti. Sem što jeevrop sko te lo pos ta lo ve će i te že za -hva lju ju ći no vim obli ci ma hra ne ino vim sis te mi ma pre hra ne, hra na jepos ta la va žan pros tor sim bo li za ci -je, nas tav lja ju ći sta re mi to ve i ri tu aleili ras ki da ju ći sa nji ma, i je dno idru go bez mno go sa mo re fle ksi je.

Ka da je kra jem šez de se tih go di -na Ro lan Bart is tra ži vao ide je Bri -ja-Sa va re na, fran cus kog te ore ti ča -ra uku sa i iz vrsnog ku hinj sko gapra kti ča ra, do šao je do ot kri ća damo der ni čo vek ite ka ko pri pi su jesvo joj hra ni no ve ri tu al ne kva li te -te i po ve zu je ju sa kon stru kci jomsvo ga te la. Mo der no te lo, ka že Bart,tra ži hra nu ko ja je su va (“crun -chy” čo ko la de i ke ksi, krompir-čip so vi i sli čno) i te čnos ti ko je ispu -šta ju “suv” zvuk (“pššš” zvu ko viCo ca-Co le, Pep si-Co le, Schwep -

pe sa i dru gih ga zi ra nih pi ća...).Ova su vo ća od go va ra ide alu

mrša vos ti, odno sno ve čne mla dos -ti mo der no ga čo ve ka. Po ka za lo se,me đu tim, da uži va nje ova kve hra -ne do vo di do ti pi čne de blji ne unaj ra zvi je ni jim druš tvi ma, re ci moame ri čkom, i da pos ta je so ci jal niznak onih ko ji ima ju nov ca sa mo zalo šu hra nu - si ro ma šnih. Bar to vaana li za ipak os ta je ge ni jal na, za to štoomo gu ća va po ve zi va nje sa ve omasta rim pred sta va ma o hra ni, bes -mrtnos ti odno sno smrti, i ljud skimstra te gi ja ma is hra ne. I ne sa mo to -ona u izve sno me smi slu na ru ša vasis tem si ro vo-ku va no-pe če no ge ne -ra cij sko ga ko le ge i ve li ko ga za če tni -ka stru ktu ra lis ti čke ško le Klod Le vi-Stro sa.

U He ro do to voj Is to ri ji (5. vek prena še ere), uto pij sko druš tvo Etio plja -na, gde su lju di sko ro bes mrtni, ži -vi sa mo na pe če no me me su, ko jeuna oko lo ra zno se, sa me na se bi, pe -če ne ži vo ti nje. Uži va nje ži ta ri ca i bi -lja ka i uop šte, “vla žne hra ne”, svo dilju de na sta tus sto ke, i či ni ih smrtni -ma. Bes mrtni ci, re ci mo olim pskibo go vi, ži ve na stro goj di je ti ne kta -ra i am bro si je. No sa mo uži va njehra ne za de li mi čnu ili po tpu nu bes -mrtnost još ne zna či mno go: Odi se -je vi dru go vi za kla li su, ispe kli i po je -

feljton

Čudesno ššššššššš postalo je simbol siromašnih

Pa te ti čno krat kado sa daš njais to ri ja ho mosa pi en sapo ka zu je da jenje go vo te lopro la zi lo krozozbi ljni jepro me neugla vnomza hva lju ju ćipro me na ma usis te mu is hra ne. U 20. ve ku prvo je stvo ren, a za tim uni šten mit o na šem pret ku -mo ćno me lov cu

DANI 6322. 5. 2015.

li sve ta He li je va go ve da, prem da seme so sve tih ži vo ti nja još ogla ša va -lo mu ka njem sa sa mo ga raž nja, i bi -li su za svo ju lu dost su ro vo kaž nje -ni. Ono što su sme le že ne o ne kimpra zni ci ma u an ti čkoj Grčkoj, da re -ci mo ras tržu ži vo ti nje i je du si ro vome so, ni su sme li ni po mi sli ti mu -škar ci, bar ne sa nji ma u druš tvu, nais to me mes tu i u is to vre me.

Kult Jovana iliIvana RuskogNo da bi do šli u kon takt sa mrtvi -

ma, ži vi su u an ti ci čes to pre pu šta -li uži va nje me sa i krvi mrtvi ma, a sa -mi os ta ja li pri ži tu, me du i mle ku.Ta ko Odi sej, pri si las ku u svet mrtvih,pro li va žrtve nu ži vo tinj sku krv da bipri vu kao du še mrtvih, i da bi muone, ka da se za si te i pri se te ljud skos -ti, da le klju čne in for ma ci je o pro šlos -ti i bu du ćnos ti. Na sa hra na ma popra vo sla vno me Bal ka nu i da nas seslu ži ku va no ži to, a o sla va ma sve -ta ca ko ji se sma tra ju mrtvi ma, slu -ži se sa mo po sna hra na.

Da bi opi sa li i ime no va li do sadnaj ve ći i naj stra šni ji po mor lju di odstra ne lju di u zna noj is to ri ji, ko ji sede sio u 20. ve ku, is to ri ča ri su po se -gli za te hni čkim grčkim izra zom izpo dru čja žrtvo va nja i ri tu ala sa hra -nom - ho lo ka ust, odno sno žrtva ko -ja se u ce li ni spa lju je. U na šem vre -me nu, me đu tim, u ovaj ter min jenu žno upi sa na ide olo gi ja po tpu no -ga kon zu mi ra nja te la dru go ga, “ko -na čno ga re še nja”, no vog, in dus tri ja -li zo va nog obli ka ka ni ba li zma.

Bart je da kle sa pu nim pra vomuka zao upra vo na po tre bu ne sa moči ta nja ri tu ala, ne go i na po tre bu či -ta nja pra ve mi to lo ške slo bo de kom -

bi no va nja ra zli či tih na ra ci ja i ra zli -či tih ri tu al nih slo je va u no ve na ra -ti vno-ide olo ške sklo po ve. Bez ova -kvih ana li za, mo že mo pas ti u ide -olo ške zam ke i po ve ro va ti ka ko jeve ge ta ri jan stvo auten ti čno do barpro gram, a me so žder stvo loš, iliobrnu to, i uop šte da pos to ji bi lo štau odno su čo ve ka i hra ne što je čis -to i ne pro me nji vo “od po čet ka”.

Ka da da nas gle da mo re kla meko je nam nu de hra nu, i ko je ret koizla ze iz pre dvi dlji vo ga sklo pa seks-moć-zdrav lje, po uz da no zna mo danam se nu di le pa, i na ža lost ne odo -lji va laž. Sto ga i ret ko mo že mo po -ve ro va ti oni ma ko ji sa is to to li koube dlji vos ti nu de uz drža va nje odhra ne, sa is tim obe ća njem o se ksu-mo ći-zdrav lju. Izlaz bi mo gao bi ti upo vrat ku ve se lju i kar ne va lu kao ide -olo škim okvi ri ma uži va nja hra ne.

Moj klju čni pri mer za ta kvo,kar ne val sko, so li dar no i pra vi čnode ljenje hra ne je je dno grčko ču do- u svo me pra vom, hriš ćan skomzna če nju. Reč je o kul tu Jo va na(mo žda ta čni je Iva na) Rus kog, ko -ji je pos tao sve tac po sle se ri je ču da,izme đu os ta log i sa hra nom. Ivan jena ime pos tao tur ski za ro blje nik uokrša ji ma sa Ru si ma ne gde kra jem18. ve ka, i do ve den je u Ka pa do ki -ju, u mes to ko je su ugla vnom na se -lja va li Grci, Pro ko pi. Ivan je kao aginslu ga spa vao u šta li, dru žio se sa ži -vo ti nja ma, i le čio lju de ko ji bi mudo šli. Da bi do ka zao moć svo jeve re, u je dno me tre nut ku je, uzpo moć an đe la-pre no si oca, po slaopo su du sa omi lje nim agi nim je lom,pi la vom, svom go spo da ru iz Pro ko -pi u Me ku, gde je ovaj ta da bo ra vio.Ka da je Ivan umro, te lo mu se ču -

de sno ohra ni lo, pa su ga Grci, be -že ći iz Tur ske 1922., po ne li sa so -bom. Za us ta vi li su se na os trvuEvi ja (an ti čko Eubo ja), tu osno va -li svo je no vo na se lje Nea Pro ko pi iu no voj crkvi izlo ži li Iva na ču do tvor -ca i sve ca, sa zla tnom mas kom i po -kro vom za ru ku i u ne be sno pla vojodo ri. Pra znik Iva na Rus kog - či ji sekult u me đu vre me nu ra ši rio me đuGrci ma po ce lo me sve tu - pa da 27.ma ja, ka da mno gi ho do ča sni ci do -la ze da im Ivan Rus ki po mo gne, presve ga obo le li od ra ka. Ko ho će dapo ve ru je i još či ta grčki, na in ter ne -tu je mno go izja va izle če nih, ko ji -ma ni šta pre ni je po mo glo.

Ču do Iva no vo je u osno vi ne po -tre bno, sme šno i sa vrše no ba nal -no: ne po ma že ve ri, jer aga ni je pre -šao u hriš ćan stvo, ne po ma že ni ko -me, ne uz di že sve ca sa mo ga. Be -smi sao, me đu tim, uvo di zna če -nja igre i užit ka, da kle od sus tva mo -ći i bi lo ka kve ko ris to lju bi vos ti iliide olo ške ma ni pu la ci je. Hra na kaotek st - naj ve će uži va nje ko je po ti -če iz po zna va nja zna ko va - u slu -ča ju ču da Iva no vog je u pra vo mesmi slu - “čis ta”. Reč je o ku va nojhra ni vi so ke ku hi nje, sa mno gosas to ja ka, sa upi sa nim uspo me na -ma, ko je su uvek u “omi lje noj”hra ni: Ivan se obra ća de te tu u agii ne li bi se da u igru uklju či bo ga iuslu žne an đe le. Ne odo lji vo sme -šan, u ma ni ru vi zan tij skog pra vo -sla vnog fres ko-sli kar stva pri ka zanpri zor sa ba kre nom po su dom zapi lav, vi zu al no “ek splo di ra” u svo -me kar ne val skom zna če nju. Hra -na se u ču du Iva no vom po jav lju jekao tek st kar ne val ske lju ba vi, pri -snos ti fi zi čkog, za bo rav ljanja druš -tve no uslov lje nih iden ti te ta, sub -ver zi je sis te ma. O ta kvim zna če nji -ma hra ne že lim da pi šem.

(Nastaviće se; knjiga SvetlaneSlapšak, iz koje Dani objavljujunekoliko eseja, objavljena je u

biblioteci XX vek)

Grčki ku li nar skistruč nja ci, fi lo zo fi inau čni ci ko ji supi sa li o hra ni ina či ni ma is hra ne,po se bno Pi ta go ra iHi po krat, bi li suosno vni auto ri te tiza hra nu: iz nji ho vihtek sto va proi zla zeosno vni kon cep tiko ji su da nas odnaj ve će va žnos ti,kao što suve ge ta ri jan stvo,zdra va hra na, hra nakao lek i te ra pi ja,po jam di je te

Stari Heleni uvelisu pojam parazita