Aldebaran, Regulus, Antares i Fomalhaut su najvaznije od svih fiksnih zvezda

FIKSNE ZVEZDEPOGLED IZA SATURNOVIH LEA

Od postanka astrologije na ovamo kompletna vetina nije samo posmatranje sedam tradicionalnih planeta i njihovih odnosa, ve posmatranje kompletnog univerzuma sa njegovim fizikim zakonitostima vremena i prostora. Neophodna stvar za ovakvo posmatranje oveka spram univerzuma svakako je podruje fiksnih zvezda, takozvanih zvezda nekretnica. Sam naziv je pomalo udan jer se i sazvea kreu, ali daleko sporije i od najsporijih planeta, brzinom od jedan stepen za 72 godine.Veliki je broj zvezda meutim neke se isticu svojim uticajem i naravno vrstim pravilima po kojima se odvijaju dogaaji.Aldebaran, Regulus, Antares i Fomalhaut su najvanije od svih fiksnih zvezda. Za njih se kae da predstavljaju "uvare neba", uvare cetiri strane sveta i etiri nebeske tacke. Aldebaran vlada istokom, Regulus severom, Antares zapadom i Fomalhaut jugom. Ovo su zvezde koju sudbinu uzdiu iznad prosene, ali nose i neslavan kraj. Ovde se ne treba plaiti da e ba svaka kombinacija sa nekom od ovih zvezda prouzrokovati problem, retki su sluajevi kada e one reagovati, ali e tada njihovo dejstvo biti izuzetno jako i zaseniti uticaje planeta.Inace, zvezde nekretnice se u starim tabelama oznacavaju grckim slovima i sazvezdjem u kojem se nalaze. Slovo alfa je oznaka za najvazniju i najvecu zvezdu jedne konstalacije. Aldebaran (alfa Tauri) potice od reci Al-Dabaran sto u prevodu znaci "sledbenik". Kod persijanaca je imala ulogu uvara istoka i obeleavala prolenu ravnodnevnicu, oko 3000. godine pre nove ere. Ima prirodu marsa, merkura i jupitera. Antares (alfa Scorpii) nosi ime koje znaci "rival marsa" (Anti ares- ovde moe biti rei i o slinom ponaanju aresu to je grki ekvivalent za marsa), takodje, kako i ime samo govori, ima marsovu simboliku pomesanu sa uticajem jupitera. Interesantno je i njegovo arapsko ime, KALB AL AKRAB to u prevodu znai srce korpije.

Regulus (alfa Leonis), u prevodu kraljevi", inae potie od akadske rei ARRU, koja znai kralj. Ponovo arapi, daju veoma interesantno ime i ovoj zvezdi, KALB AL-ASAD, to je u prevodu crce lava, na latinskom cor leonis, to je pria za neki drugi tekst. Takoe ima uticaj marsa sa jupiterom.Jedino Fomalhaut (alfa Piscis Australis), u prevodu od reci FEMM AL-HUT AL DENUBI, usta june ribe, ima prirodu venere i merkura i za nju je Kardan (srednjovekovni astrolog) utvrdio da nosi dug vek i besmrtnost neke vrste. Za ovu zvezdu vezuje se jo jedno ime koje je dobila od strane arapa, DAFDA AL AWWAL, to u prevodu znai prva aba. Kompletna antika mitologija prenesena je na nebo u smislu imena i simbolike uloge mitolokih predanja, i uticaja na pojedinanu i kolektivnu svest. Svi junaci antikih mitova i legendi nali su svoje mesto u sazveima najsrodnijim njihovim osobinama.Ti uticaji su sofisticiraniji, ali i jai od uticaja planeta. Svaka planeta u aspektu konjukcije, odnosno u direktnom odnosu sa zvezdom precizno definie svoje, i prenosi direktno zvezdane osobine na osobu ili dogaaj.Najveem delu oveanstva, upravo saturn koji i vlada granicama i kapijama, ba kapiju zvezdanog uticaja i dri pod embargom, ali i on je nemoan pred izuzetno monim uticajem zvezdanih jata. Oni koji prevaziu starog dobro/zlog saturna mogu da osete snagu zvezda koja e ih ili samleti ili uzdii poput feniksa iz pepela.Mnogo vei uticaj od natalne astrologije, zvezde vre na mundanu, odnosno astrologiju svetskih dogaaja. Slatko se nasmejem kada god dobijem neki od astrolokih biltena koje irom sveta izdaju takozvani moderni astrolozi, pa kad vidim da se trude da podvedu svetske dogaaje pod uticaj spoljnih planeta, i kakva sve objanjenja daju, koja su nepotrebno neobjanjiva, a sve iz razloga nerazmatranja fiksne zvazde.Veoma sporo kretanje daje mogunost dugotrajnih upliva na jednom mestu. Prelazak fiksne zvezde preko planete u nekom horoskopu ako uzmemo orbis od jednog stepena traje po 200 godina. Ovako dugi uplivi odreuju ukupne dogaaje, politike, stvaranje i nestajanje drava, formiranje nacija, i naravno sve ono to prati ove dogaaje.Velika i neistraena oblast je pred nama. Potpuno ovladavanje astrolokom vetinom ukljuuje i sferu fiksnih zvezda. Bez njih alat astrologije je nepotpun a pogled u budunost kratak.Fiksne zvezde dobijaju na znaaju samo preko vrlo bliske konjunkcije sa planetom ili vrhom neke kue. Najbitnije za astroloku analizu su one prve veliine i najblie ekliptici poput "kraljevskih zvezda" sa etiri nebeske strane: Aldebaran, Regulus, Antares i Fomalhaut.

Aldebaran, "oko bika" (trenutno na 9* 48' blizanaca)Veliina: 1.Priroda: MarsDaje sa jedne strane, poast, bogastvo i popularnost, a sa druge, neslavan kraj i nasilnu smrt.

Regulus, "srce lava" (trenutno na 29* 51' lava)Veliina: 1.Priroda: Mars, JupiterNaglaena kod vladara ali i pionira u razliitim oblastima. Izuzetno povoljna za napredak, slavu i akciju u svetu, ali kao i sve fiksne zvezde, gotovo redovno dovodi do neslavnog kraja.

Antares, "srce korpije" (trenutno na 9* 47' strelca)Veliina: 1.Priroda: Mars, JupiterGeneralno dobra, naroito za uspeh u vojnoj profesiji. Loa strana: nasilje i opasnost od vode.

Formalhaut, (trenutno na 3* riba)Veliina: 1.Priroda: Venera, MerkurSklonost lagodnom i raspusnom ivotu, boemstvu. Opasnost od ujeda opasnih i otrovnih ivotinja.

Za astrologiju su od znaaja i Spika, "klasje device", koja se trenutno nalazi na 23* 51' vage, prve veliine i venerine prirode i, kao najozloglaeniji i najmalefiniji, Kaput Algol, "meduzina glava", skup ekliptinih zvezda neverovatnog izgleda u sazvedju Perseja, tradicionalno vezan za gubljenje glave, bilo bukvalno, bilo metaforiki.

Fiksne zvezde ili nekretnice esto su klju za astroloko objanjenje neobine i vanredne sudbine. One, ponekad, mogu promeniti opti utisak stvoren analizom redovnih astrolokih elemenata.O fiksnim zvezdama iz knjige "Zvezdani ples" Verzija za tampu

FIKSNE ZVEZDE

FIKSNE U ASTRONOMIJI

Bezbroj zvezda je rasuto po nebeskom svodu i na prvi pogled bez ikakvog reda. Meutim, drevni narodi su ih grupisali u sazvea, kojih je u Ptolomejevo vreme (II vek n.e.) bilo 48. Ostala sazvea su oformljena posle 1600. godine, pa ih danas ima preko sto. Zvezde su nazvane fiksnim pre nego to je uoeno da se i one, kao i planete, kreu. Za razliku od planeta koje tokom godine znaajno menjaju svoje pozicije, kretanja zvezda su veoma spora. One za 72 godine promene svoje longitude za svega 1.

Kretanje fiksne zvezde predstavlja superpoziciju vie razliitih kretanja. Ovde treba napraviti razliku izmeu prividnog kretanja zvezde uzrokovanog precesijom i njenog pravog kretanja, koje se naziva sopstveno kretanje zvezde. Usled precesije imamo privid da se sfera fiksnih zvezda pomera za 50 godinje. Meutim, kretanje zvezda oko galaktikog centra predstavlja komponenetu sopstvenog kretanja. Galaktiki centar je centar gravitacije galaksije

Mleni Put i trenutno se nalazi na oko 26054 Strelca. Pretpostavlja se da se tu nalazi masivna crna rupa ija je masa oko 4 miliona puta vea od mase Sunca. Sunev sistem se oko ove take okree u periodima od 225 miliona godina. Kao to se Sunce okree oko galaktikog centra, oko njega rotiraju i ostale zvezde iz nae galaksije.

Zvezde imaju i veliku radijalnu brzinu, iji uzrok verovatno lei u injenici da se svemir iri. Sopstveno kretanje zvezda ima za posledicu promenu izgleda sazvea, to postaje uoljivo jedino posmatranjem sazvea tokom izuzetno dugih vremenskih perioda.

Astronomi danas identifikuju zvezde po njihovom katalokom broju, a u upotrebi je i oznaavanje zvezda slovima grkog alfabeta koja stoje ispred imena sazvea kojem zvezda pripada. Ovaj nain imenovanja zvezda potie iz XVII veka od Bajera (Johann Bayer). Najsjajnija zvezda u sazveu je dobijala naziv .

FIKSNE ZVEZDE U ASTROLOGIJI

U astrolokoj praksi su se zadrala u upotrebi imena zvezda koja su im veoma davno dali Arapi. Novija sazvea ne igraju znaajnu ulogu u astrologiji, ve se koriste stara sazvea i svega stotinak zvezda, zbog ega su arapski nazivi i dalje najprikladniji.

U pozadini svakog sazvea postoji mitoloka pria kao odraz kolektivnog nesvesnog. Fiksna zvezda je deo sazvea, pa e samim tim njena simbolika uvek biti vezana za deo mita o sazveu kojem pripada. Ono to je razlikuje od ostalih zvezda iz istog znaenja jeste njena pozicija u sazveu.

Fiksna zvezda uglavnom deluje u konjunkciji ili paralelu sa planetom ili uglom horoskopa, dok se opozicija i kvadrat mogu samo donekle uzeti u obzir.

Kada kaemo da su planeta i fiksna zvezda u konjunkciji, pod tim podrazumevamo da imaju jednake longitude. Ukoliko se dogodi da su im jednake i latitude, odnosno deklinacije, tada kaemo da je dolo do okultacije.

U tom sluaju na nebu moemo videti da je planeta prekrila fiksnu zvezdu i potpuno je sakrila od naeg pogleda. Okultacija se retko deava, a njeno dejstvo je daleko snanije od konjunkcije po longitudi ili paralela (konjunkcije po deklinaciji).

Konjunkcija planete i fiksne zvezde deluje jae ukoliko se obe nalaze na istoj hemisferi. Na nas utiu samo one fiksne zvezde koje su vidljive s mesta na kome ivimo. Uticaj anticirkumpolarnih zvezda moemo potpuno zanemariti.

Fiksna zvezda najsnanije deluje ukoliko se nae u konjukciji sa Mesecom, vladarem Ascendenta ili nekim od uglova. Takoe, vee zvezde imaju jae dejstvo, pa najvie panje treba posvetiti zvezdama prve magnitude.

S obzirom da fiksne zvezde deluju iz nesvesnog, sudbina koju one nose predstavlja deo tvrde karme. Upravo one daju osobi odreenu ivotnu misiju, pa osoba ije delovanje znaajno utie i na druge ljude mora imati u natalnoj karti istaknute fiskne zvezde.

Priroda planete koja je u konjunkciji sa fiksnom zvezdom, kao i njen dispozitor, dae nam informaciju koji e se deo mita odigrati i koliko snano. Najjae e delovati one fiksne zvezde ija je priroda srodna planeti koja je s njom u konjunkciji. Ako se benefik nae na fiksnoj zvezdi koja ima prirodu Marsa, to ni priblino nije opasno kao kada tu poziciju zauzima Mars.

Da li e fiksna zvezda ispoljavati svoj uticaj tokom celog ivota ili samo u nekom periodu, zavisi od njene pozicije. Upliv zvezde koja se nalazi na Ascendentu osea se tokom celog ivota. Zvezda koja se nalazi na MC-u najjae e delovati tokom srednjih godina, dok e zvezda na Desecendentu delovati jo kasnije, a pre toga se moe manifestovati kroz partnera. Ako se vana fiksna zvezda nae na IC-u, onda osobu uspeh oekuje pred sam kraj ivota ili e ostati zapamena nakon smrti. Pogledajmo koja su sazvea znaajna u astrologiji i koje su njihove najvanije zvezde.

Tabela http://www.astrologycom.com/fixedstars.html#TaurusNa ovom linku mozete procitati text o Algolu, njegovom delovanju na mundanom nivou i ko je od poznatih licnosti imao tj. ima neku planetu na njemu. http://www.astrologija.com.hr/TXTFILES/T5.htmFIKSNE U ASTRONOMIJI

Bezbroj zvezda je rasuto po nebeskom svodu i na prvi pogled bez ikakvog reda. Meutim, drevni narodi su ih grupisali u sazvea, kojih je u Ptolomejevo vreme (II vek n.e.) bilo 48. Ostala sazvea su oformljena posle 1600. godine, pa ih danas ima preko sto. Zvezde su nazvane fiksnim pre nego to je uoeno da se i one, kao i planete, kreu. Za razliku od planeta koje tokom godine znaajno menjaju svoje pozicije, kretanja zvezda su veoma spora. One za 72 godine promene svoje longitude za svega 1.

Kretanje fiksne zvezde predstavlja superpoziciju vie razliitih kretanja. Ovde treba napraviti razliku izmeu prividnog kretanja zvezde uzrokovanog precesijom i njenog pravog kretanja, koje se naziva sopstveno kretanje zvezde. Usled precesije imamo privid da se sfera fiksnih zvezda pomera za 50 godinje. Meutim, kretanje zvezda oko galaktikog centra predstavlja komponenetu sopstvenog kretanja. Galaktiki centar je centar gravitacije galaksije

Mleni Put i trenutno se nalazi na oko 26054 Strelca. Pretpostavlja se da se tu nalazi masivna crna rupa ija je masa oko 4 miliona puta vea od mase Sunca. Sunev sistem se oko ove take okree u periodima od 225 miliona godina. Kao to se Sunce okree oko galaktikog centra, oko njega rotiraju i ostale zvezde iz nae galaksije.

Zvezde imaju i veliku radijalnu brzinu, iji uzrok verovatno lei u injenici da se svemir iri. Sopstveno kretanje zvezda ima za posledicu promenu izgleda sazvea, to postaje uoljivo jedino posmatranjem sazvea tokom izuzetno dugih vremenskih perioda.

Astronomi danas identifikuju zvezde po njihovom katalokom broju, a u upotrebi je i oznaavanje zvezda slovima grkog alfabeta koja stoje ispred imena sazvea kojem zvezda pripada. Ovaj nain imenovanja zvezda potie iz XVII veka od Bajera (Johann Bayer). Najsjajnija zvezda u sazveu je dobijala naziv .

FIKSNE ZVEZDE U ASTROLOGIJI

U astrolokoj praksi su se zadrala u upotrebi imena zvezda koja su im veoma davno dali Arapi. Novija sazvea ne igraju znaajnu ulogu u astrologiji, ve se koriste stara sazvea i svega stotinak zvezda, zbog ega su arapski nazivi i dalje najprikladniji.

U pozadini svakog sazvea postoji mitoloka pria kao odraz kolektivnog nesvesnog. Fiksna zvezda je deo sazvea, pa e samim tim njena simbolika uvek biti vezana za deo mita o sazveu kojem pripada. Ono to je razlikuje od ostalih zvezda iz istog znaenja jeste njena pozicija u sazveu.

Fiksna zvezda uglavnom deluje u konjunkciji ili paralelu sa planetom ili uglom horoskopa, dok se opozicija i kvadrat mogu samo donekle uzeti u obzir.

Kada kaemo da su planeta i fiksna zvezda u konjunkciji, pod tim podrazumevamo da imaju jednake longitude. Ukoliko se dogodi da su im jednake i latitude, odnosno deklinacije, tada kaemo da je dolo do okultacije.

U tom sluaju na nebu moemo videti da je planeta prekrila fiksnu zvezdu i potpuno je sakrila od naeg pogleda. Okultacija se retko deava, a njeno dejstvo je daleko snanije od konjunkcije po longitudi ili paralela (konjunkcije po deklinaciji).

Konjunkcija planete i fiksne zvezde deluje jae ukoliko se obe nalaze na istoj hemisferi. Na nas utiu samo one fiksne zvezde koje su vidljive s mesta na kome ivimo. Uticaj anticirkumpolarnih zvezda moemo potpuno zanemariti.

Fiksna zvezda najsnanije deluje ukoliko se nae u konjukciji sa Mesecom, vladarem Ascendenta ili nekim od uglova. Takoe, vee zvezde imaju jae dejstvo, pa najvie panje treba posvetiti zvezdama prve magnitude.

S obzirom da fiksne zvezde deluju iz nesvesnog, sudbina koju one nose predstavlja deo tvrde karme. Upravo one daju osobi odreenu ivotnu misiju, pa osoba ije delovanje znaajno utie i na druge ljude mora imati u natalnoj karti istaknute fiskne zvezde.

Priroda planete koja je u konjunkciji sa fiksnom zvezdom, kao i njen dispozitor, dae nam informaciju koji e se deo mita odigrati i koliko snano. Najjae e delovati one fiksne zvezde ija je priroda srodna planeti koja je s njom u konjunkciji. Ako se benefik nae na fiksnoj zvezdi koja ima prirodu Marsa, to ni priblino nije opasno kao kada tu poziciju zauzima Mars.

Da li e fiksna zvezda ispoljavati svoj uticaj tokom celog ivota ili samo u nekom periodu, zavisi od njene pozicije. Upliv zvezde koja se nalazi na Ascendentu osea se tokom celog ivota. Zvezda koja se nalazi na MC-u najjae e delovati tokom srednjih godina, dok e zvezda na Desecendentu delovati jo kasnije, a pre toga se moe manifestovati kroz partnera. Ako se vana fiksna zvezda nae na IC-u, onda osobu uspeh oekuje pred sam kraj ivota ili e ostati zapamena nakon smrti. Pogledajmo koja su sazvea znaajna u astrologiji i koje su njihove najvanije zvezde.

Pie astrolog Zorica Ilievski

OVAN I ARGO

Mitoloku pozadinu ova dva sazvea ine dva dela prie o zlatnom runu.

OVAN (lat. ARIES)

Ovan u mitologiji

Sazvee Ovna predstavlja zlatorunog ovna koji je nosio Friksa i Helu, decu kralja Atamanta i Nefele, boginje oblaka. Da bi pomogla svojoj deci da pobegnu od druge Atamantove ene, Nefela im je poslala zlatorunog ovna na kome su poleteli ka istoku. Hela je pala sa ovnovih lea u more, a Friks je bezbedno stigao u Kolhidu, gde se oenio kerkom kralja Ejeta. Ovna je rtvovao Zevsu, a zlatno runo poklonio tastu.

Vanije zvezde u Ovnu

Fiksna zvezda Long. Lat. U konstelaciji R.A. dEKL.

aratan(Natih) 03.58" +0.8,29" Arietis 01h54m +2049

Hamal 0740 +0957 Arietis 02h07m +2327

Ove zvezde predstavljaju rogove Ovna i obe imaju malefinu, nasilnu prirodu.

LAA ARGO (lat. ARGO NAVIS)

Argo u mitologiji

Ovo sazvee predstavlja lau Argo sa pedeset vesala, kojom je plovio Jason u pratnji pedesetak grkih junaka u potrazi za zlatnim runom. Smatra se da je to prvi brod koji je ikad napravljen. Bio je toliko lak da su mogli i da ga nose. Boginja Atena je ugradila katarku, zahvaljujui kojoj je laa mogla da govori i prorie.

Pria je poela Jasonovim odlaskom u Jolk, da bi od svog strica Pelije zatraio da vrati presto Esonu, Jasonovom ocu. Pelija se uplaio kada je video da u grad ulazi stranac koji ima samo jednu cipelu jer mu je ranije proreeno da e ga prestola liiti stranac sa obuom na jednoj nozi. Drugu cipelu je Jason izgubio dok je prenosio boginju Heru preko reke. Kada je Jason zatraio od njega da vrati presto, Pelija mu ree da mora prvo da donese zlatno runo iz Kolhide, jer je tako reklo proroite u Delfima.

Jason se sa jo pedeset junaka ukrcao na lau Argo i krenuo na put. Prvo su svratili na ostrvo Lemnos. Tamo su ivele samo ene, jer su poubijale svoje neverne mueve. Argonauti su se tu zadrali dve godine, to je imalo za posledicu raanje nove generacije na ostrvu.

Na ulazu u Crno more, Argonauti su zatraili savet od slepog proroka, kralja Fineja. Finej im je obeao pomo ako ga oslobode od Harpija, grabljivica koje su ga muile otimajui mu i zagaujui jelo. Argonauti su proterali Harpije, a Finej ih je zauzvrat poduio kako e proi kroz Simplegade, stene koje su se stalno primicale i odmicale. Po njegovom savetu, ispred lae je proleteo golub, pa im su stene poele da se razmiu, oni su iskoristili priliku da prou.

Na svom putu savladali su jo mnoge prepreke, pre nego to su stigli u Kolhidu. Tamo je Jason od kralja Ejeta zatraio zlatno runo. Ovaj mu ga obea pod uslovom da Jason upregne u plug dva divlja bika, preore zemlju i poseje zube adaje. Ejetova kerka Medeja se zaljubila u Jasona, pa mu je pomogla, ali je to bio dovoljan izgovor za Ejeta da mu ne da zlatno runo. Zbog toga je Jason morao da savlada i adaju koja je uvala zlatno runo, a zatim je sa njim, Argonautima i Medejom krenuo kui.

U Jasonovom odsustvu Pelija je pobio celu njegovu porodicu. Osvetoljubiva Medeja je nagovorila Pelijine kerke da iseku oca na komade da bi ga ona navodno podmladila. Pelijin sin ih je, nakon oeve sahrane, proterao iz Jolka.Vanije zvezde u Argu

Sazvee Argo govori o dalekim, prekookeanskim putovanjima. Daje uspeh u trgovini koja je na neki nain povezana s inostranstvom, posebno kada su u pitanju dalje destinacije. Povoljno je i za istraivanje novih i neispitanih prostranstava.

Kanopus

Kanopus predstavlja kormilara, ali ne Arga, nego Menelajevog broda koji je plovio ka Aleksandriji i osvajao teritorije. Odlian je za putovanja, otkria, sticanje irokog znanja. Takoe donosi preokrete s loeg na dobro. Ako se nae u konjunkciji s malefikom, a dispozitor, Mesec, je loe postavljen, osobi preti opasnost od vode.

Markeb

Kada se benefik nae u konjunkciji s Markebom donosi povoljan razvoj situacije i preokret na bolje u sluaju loeg poetka. Ova zvezda je povoljna i za bavljenje astrologijom.

Persej i Pegaz u mitologiji Verzija za tampu

Persej i Pegaz u mitologiji

Kada je proroite u Delfima kralju Akrisiju proreklo da e ga unuk liiti ivota i prestola, on je zatvorio svoju kerku Danaju u u podzemnu prostoriju. Iako je na taj nain spreio da kontaktira sa ljudima, nije uspeo da sprei bogove da dopru do nje. Zevs se pretvorio u zlatnu kiu, koja je pala na Danaju. Nakon ovog susreta, Danaja je rodila Perseja. Tada ih je Akrisije zatvorio u koveg i bacio u more.

Talasi su ih izbacili na obale Kiklada, gde ih je primio kralj Polidekt pod ijim okriljem je Persej odrastao. Meutim, kasnije se Polidekt zaljubio u Danaju, pa je odluio da ukloni Perseja da bi iznudio Danajin pristanak na brak. Zbog toga je objavio da namerava da zaprosi Hipodameju i pitao prisutne ta e mu tim povodom pokloniti. Persej je odgovorio da e mu doneti sve to poeli, makar to bila i Meduzina glava. Polidekt je u tome video odlinu ansu da ga se oslobodi, pa je upravo to i zatraio.

Meduza je bila jedina smrtna od tri sestre Gorgone. Na glavi je umesto kose imala zmije, a svako ko bi je pogledao pretvorio bi se u kamen. Ranije je bila lepotica, ali je silovana, pa je njen izgled posledica besa, mrnje i osvetoljubivosti.

U ovom opasnom poduhvatu Persej je imao pomo bogova. Atena mu je dala tit koji e mu posluiti da vidi Meduzu kao u ogledalu, da bi izbegao da ga ona pretvori u kamen. Od Hermesa je dobio krilate sandale da bi se bre kretao. Na raspolaganju je imao i Hadov lem, koji ga je mogao uini nevidljivim.

Gorgonama se pribliio dok su spavale i, gledajui u tit, odrubio glavu Meduzi, iz ijeg trupa je iskoio krilati konj Pegaz. Uz pomo lema Persej je postao nevidljiv i tako uspeo da pobegne dvema besmrtnim Gorgonama.

U povratku je uinio mnoga junaka dela, a izmeu ostalog, oslobodio Andromedu, koju je uzeo za enu. Kada je po dolasku kui saznao za Polidektove namere, pretvorio ga je u kamen uz pomo Meduzine glave.

Dedu Akrisija, koji je svim silama pokuao da sprei ostvarenje proroanstva, ubio je sasvim sluajno, kada je bacio disk na jednom takmienju.

Na slikama i skulpturama Persej je predstavljen kako stoji, u desnoj ruci dri ma, a u levoj Meduzinu glavu.

BIK (lat. TAURUS)

Bik u mitologiji

Europa, kerka fenianskog kralja Agenora i njegove ene Telefase, jednog dana se sa prijateljicama zabavljala na obali mora. Zbog njene izuzetne lepote u nju se zaljubio Zevs. Da bi joj se pribliio, uzeo je oblije bika. Ohrabrene njegovom krotkou devojke su mu prile i igrale se s njim. Kada se bik spustio na kolena, Europa ga je zajahala, a Zevs se istog asa zaleteo u more i odneo je na Krit. Tada je ponovo uzeo boanski lik. Europa mu je rodila tri sina, a kasnije se udala za Asteriona, kralja Krita.

Vanije zvezde u Biku

Aldebaran

uvar Istoka. Jedna od kraljevskih zvezda prirode Marsa i Jupitera. Moe dii oveka izuzetno visoko, ali kao to je sluaj i sa ostalim slinim zvezdama, donosi i razne opasnosti.

Alkion

Najvea zvezda iz roja Plejada (Vlaia), sainjenog od sedam malih zvezdica. One predstavljaju sedam Atlasovih kerki koje je jurio Orion. Plejade loe utiu na vid, a mogu biti i nasilne.

Prima Hijadum

Hijade predstavljaju uplakane sestre Plejada, pa samim tim donose tugu, alost i suze. S obzirom da su odgajile Baha, boga vina, mogui su i problemi s alkoholom. Kao i svaka maglina, loe utiu na vid. Najvea zvezda iz ovog roja je Prima Hijadum.

El Nat i Al Heka

Bikovi rogovi. Severni rog (El Nat) je benefian, dok juni rog (Al Heka) ima malefinu prirodu.

Orion i korpija u mitologiji Verzija za tampu

Orion i korpija u mitologiji

Orion je bio div i lovac izuzetne snage. Bogovi Zevs, Hermes i Posejdon su Oriona napravili od volovske koe, na Hirejev zahtev. Zato se Hirej spominje kao njegov otac. Jurio je Plejade, sedam Atlasovih kerki. Hteo ih je sve, pa ih je Zevs oteo od njega i postavio na nebo. Orion se zaljubio u Meropu, kerku Enopiona, kralja ostrva Hios. Kada je zaprosio, nezadovoljni Enopion ga napije, oslepi u snu i protera sa ostrva. Vid je povratio tako to je okrenuo oi prema Suncu koje se raalo. Orion se hvalio da moe da ubije bilo koga na svetu. Zbog njegovog razmetanja da e ubiti sve divlje ivotinje na zemlji, Dijana, boginja Meseca, je poslala korpiju da ga ubije. korpija se nalazi naspram Bika (od ije je koe napravljen), pa ga je zaparavo ubila njegova suprotnost.

ORION (lat. ORION)

Vanije zvezde u Orionu

Zvezde iz Oriona su uglavnom benefine. Vezane su za Ameriku, a Betelgez posebno za Njujork. Daju samopouzdanje, neustraivost, snagu, otroumnost, mo i vojnu vetinu. Postoji sklonost ka razmetanju, to moe dovesti do pada.

Betelgez

Zvezda na desnom ramenu Oriona. Osobe u ijem se horoskopu Betelgez nae u konjunkciji s nekom planetom esto se ve kao deca izdvajaju i imaju osobine koje drugi nemaju. Ova zvezda donosi uspeh kroz borbu. Udarac ili povreda desnog ramena.

Rigel

Najsjajnija zvezda u Orionu je Rigel, a nalazi se na levom stopalu Oriona. To je pobednika zvezda, koja donosi ugled, a odlina je za uenje, poduavanje i pronalazatvo.

Belatriks

Belatriks je ratnica, zvezda u levom ramenu Oriona. Izuzetno je agresivna i ini ljude borbenim, pa su i opasnosi koje donosi vezane za ratove i borbe. Moe prouzrokovati invaliditet.

Cingula Orionis

Cingula Orionis ili Orionov pojas je deo koji predstavlja Orionovu slabu taku. Centralno mesto u pojasu zauzima zvezda Alnilam, pored koje se tu jo nalaze Mintaka i Alnitak. Kako je u predelu pojasa Orion najranjiviji, malefik u ovom delu moe ukazati na povredu ili ranjavanje.

KORPIJA (lat. SCORPIO)

Zvezde iz korpije su vrlo agresivne, iako mogu biti i veoma mone.

Vanije zvezde u korpiji

Antares

Srce korpiona. Antares je izuzetno mona zvezda prve magnitude, ali vrlo agresivna. Daje osobi veliku energiju i uspeh kroz borbu i lino anagaovanje, ali donosi i opasnosti. Antares je i uvar Zapada, pa je uspeh mogu upravo u zapadnim zemljama.

Akrab i Dabah

Akrab i Dabah su zvezde iz ela korpiona, pa daju ili duboke ili opasne misli. Osoba ima veliko znanje ili sposobnost isceljivanja ako je dispozitor dobro postavljen, dok u sluaju loe postavljenog malefika na nekoj od ovih zvezda osoba moe imati sklonost da smilja opasne stvari.

Lesat i aula

Od 22-24 se nalazi aoka korpije (tu se nalaze Lesat i aula), koja je u opoziciji sa Orionovim pojasom. Ovaj deo donosi opasnosti i aktivira onaj deo mita o Orionu u kome on strada od uboda korpije.

Akuleus i Akumen

Rojevi ispod korpionove aoke. Loe utiu na vid.

VAGA (lat. LIBRA)

U drevna vremena Libra nije bila posebno sazvee, ve je bila deo sazvea korpije, koji se zvao korpijina kljeta. Kasnije je taj deo odvojen u posebno sazvee.

Libra predstavlja vagu na kojoj je Dika, boginja pravde u slubi kod svog oca Zevsa, odmeravala ljudska dela. Kanjavala je one due koje su ogrezle u poroku, a potene nagraivala. Dok su ljudi bili dobri, ivela je na zemlji, ali kada su se potpuno iskvarili, vratila se na nebo. Od tada blista meu zvezdama.

Vanije zvezde u Vagi

Kifa Australis

Ovo je agresivan i opasan deo korpionovih kljeta. Daje osobi borbenost, ali i mogunost za uspeh.

Kifa Borealis

Kifa Borealis predstavlja manje opasan deo korpionovih kljeta. Ima prirodu Jupitera, ali deluje slabije.