TEORIJA SILOGIZMA-Tvorac ove logike je Aristotel. To je nauka o valjanim nainima razmiljanja. Figure su oblici kojima zakljuujemo. Vrste silogizma su:1) hipotetiki2)disjuktivni3)kategoriko-hipotetiki4)kategoriko-disjuktivniPrimeri:1)HIPOTETIKI . ( PQ, QR, DAKLE PR)2)DISJUKTIVNITrouglovi su ili jednakostranini ili nejednakostranini. Nejednakostranini su ili jednakokraki ili raznostrani. Dakle, trouglovi su ili jednakostranini ili jednokraki i raznovrsni.3) kategoriko-hipotetiki (dokazujemo drugi deo hipotetikog suda)Pr1. Ako pada kia(P) ulice su mokre(Q). Kia pada(P). Dakle, ulice su mokre.(Q) PQ MODUS PONENIS- dokazujemo drugi deo hipotetikog suda. P QPr2. Ako pada kia(P) ulice su mokre(Q). Ulice nisu mokre(Q). Dakle, ne pada kia.(P) PQ MODUS TOLEUS Q P4) KATEGORIKO-DISJUKTIVNIMirko e putovati avionom (P) ili vozom (Q). Mirko e putovati avionom(P). Dakle, Mirko nee putovati vozom.(Q) P V Q, P , DAKLE Q. FIGUREPRAVILA SILOGIZMA:1) Srednji pojam ne sme biti dvosmislen. (sto, kosa)2)Pojam mora biti razdeljen barem u jednoj celini.3)Ako pojam nije razdeljen u premisama, ne sme biti razdeljen u zakljuku.4)Barem jedna premisa mora biti afirmativna.5) Barem jedna premisa mora biti univerzalna.6) Ako su obe premise afirmativne,zakljuak je afirmativan.7) Ako je jedna premisa negativna,zakljuak je negativan.8)Ako je jedna premisa partikularna, zakljuak je partikularan.

FIGURE:1)PRVA FIGURA 2) DRUGA FIGURA 3) TREA FIGURA (Izuzimanja)4) ETVRTA -Odreuju kako silogizam izgleda, ima ih etiri.POLISILOGIZMI-Sastoji se od sloenih sudova.Mogu biti: progresivni(opste ka manje optem) i regresivni( od manje opteg ka optem)Polisilogizam se sastoji iz jednog silogizma, iji zakljuak postaje prva premisa narednog silogizma.(primer: Sve ivotinje su iva bia.Svi kimenjaci su ivotinje. Dakle svi kimenjaci su iva bia. Svi kimenjaci su iva bia.)DOKAZIVANJE I OPOVRGAVANJE-Dokazivanje poiva na nekim argumentima. Dokazivanje je utvrivanje istinitih vrednosti neega o emu se svedoi. Dokaz se sastoji od teza i argumenata. Argumenti odgovaraju premisama, teza odgovara konkluziji.* U zakljuku kreemo od premisa, o dokazu kreemo od teze koju treba da dokaemo. Pravila ista kao kod zakljuivanja(?????)--* Dokazivanje i objanjevanje- Objanjenje Bog postoji, ali nije dokazano. Dokaz mora biti jasan i precizan.Dokaz moe biti: direktan, indirektan, apriorni(teorijski), apasterioni(empirijski)Dokaz moe biti: potpun(ne postoji), nepotpun(induktivna metoda, koliko da se potkrepi teza) LOGIKE GREKESOFIZMI I PROTAGORI-retorika-akademska vestina, lepota govora i besednitva. Ko se bavi retorikom nazivan sofistom.- Sokrat i Platon suprotno.-ovek je merilo svih stvari onih koje jesu da jesu,onih koje nisu da nisu.

Sofizam rogati: Ono to ima nisi izgubio!? (Da) Nisi izgubio rogove(Ne) Dakle,imas rogove. Sofizam lazljivac: Svi Kriani su laljivci.PODELA: l. Greke u uem smislu( Svi S su P, ne sledi svi P su S, nego neki P su S), u irem smislu

LOGIKE GREKE:1) Nerazdeljenost srednjeg pojma: iz dve univerzalne-afirmativne premise ne sledi nita.( Svi S su M. Svi P su M. NEMA ZAKLJUKA)2) Razdeljenost nerazdeljenog pojma: (nijedan M nije P. Neki S su M. Neki S nije P)3) Deduktivno zakljuivanje: afirmacija konsekvensa, negacija anticedesa.4) Ekvivalencija srednjeg pojma. (grad,kosa, sto)5) Fallucia divisionis- Karakteristike koje poseduje celina ne moemo direktno prepisati njenim delovima(pr. Sarma je ukusna. Kupus je deo sarme. Kupus je ukusan.)6) Fallacia compositionis- Karakteristike nekog dela, ne moemo odmah da pripiemo celini( pr. Bata i beli cvetovi)7) Petito principii- U okviru skupa argumenata

8) Krug u dokazivanju.9) Zamena teze- Imamo tezu,iznosimo argumente koji dokazuju tu tezu, ali poslednji u nizu kree da objanjava neku drugu tezu,slinu prvoj.10) Fallacia accidentis :generalisanje, ali imamo primer koji odstupa pa moramo uzeti u obzir i druge karakteristike tog bia ( ovek,razum,izofreniar)

METODOLOGIJA-Filozofska disciplina koja se ne bavi samo uslovima ve odgovara na pitanje kad je neto istinito i da li je.