Predavanje: Vitgentajn

o onome o emu se ne moe govoriti treba utati etika, estetika, metafizika. (ne korespondira injenicama) jezik pomae da doivimo iskustvo Rezolutno (samo razj.) supstantivno (ima supst. u fil) tumaenje - da u fil. treba da razjanjavamo probleme ili neto vie Fil istra. smisao rei proizzilazi iz upotrebe jezike igre jezik vezan za nain na koji mi ivimo duh moemo da upotrebljavamo tako da ne podrazumevamo objekat ili da zapravo time ne oznaavamo nita privatni jezik je onaj koji smao 1 osoba moe razumeti jer:1. odnosi se samo na unutranja stanja osobe (privatan je, jer direktno referira na privatna stanja)2. neprevodiv je udara na Dekarta ne moemo nita da izvedemo iz povlaenog poloaja prvog lica jezik i nae znanje se odnose na spoljanju sferu 244-271. paragraf Rsel: znanje dovijamo samo na osnovu onoga sa ime smo upoznati, a to su senzacije kritika usmerena i ka njemu ne moemo da postavimo kriterijum sami

Predavanje: Funkcionalizam

Odgovor na probleme biheviorizma daje nepotpuna objanjenja ne moe da se pozove na druga mentalna stanja teorije identititeta problem distinktivnih svojstava (bol i C-vlakna) Max Block marsovska intuicija imaju iste senzacije, ali bol je odreena vrsta neuralnog nadraaja, ali oni taj nadraaj nemaju. funkcionalizam razlikujemo opis i stvar na koju se opis odnosi ? funkcionalistiki opis moemo da se pozovemo i na druga neuralna stanja, stimulus i output, biheviorista govori samo o ponaanju. ta su mentalni entiteti? - metafiziki funkc. ta znae termini mentalistikog jezika? - analitiki

metafizikianalitiki

kakve vrste su funkcionalne uloge?1. state machine kompjutacione funkcije voeni kompjuterimaa. pretea kompjuterske teorije uma2. voeni psihologijoma. zdravorazumskab. naunai. ovo je sve psihologizam i pretea biheviorizma zdravorazumsi shvaene funkcionalistike uloge pozivaemo se na upotrebu jezika unapreenje je logikog biheviorizma neuspela analiza mentalnih entiteta

funkcionalizam govori o strukturi, organizaciji, a ne o telu strukturno je ono to odreuje mentalna stanja esto pozivanje i na mehanicistika objanjenja mentalna stanja se mogu definisati pomou Tjuringove maine stanje tabele u datom trenutku problem: u jednom trenutku moemo biti samo u jednom mentalnom stanju genetalni problem je to iz strukture koju mu uitavamo pokuavamo da prikaemo neto uopteno na osnovu hipoteze da je mozak kompjuter, mi traimo u mozgu delove analogije kompjuterskim na kom nivou se nalaze mentalna svojstva? vie funkcije, kompjuterski opisi specifikacijski funkcionalizam uloga (problem kauzalne efikasnosti) ono to realizuje mentalna svojstva realizacijski

Plejs - Da li je svest modani proces?

1 Uvod savremeni fizikalizam bihevioristiki oreijetnisan svest kao poseban oblik ponaanja ili sklonosti ka ponaanju (svrab kao sklonost ka eanju) analiza koja se poziva na ponaanje vai za: kognitivne pojmove (znati neto) volitivne pojmove (eleti neto) privatni oseaji: bol, utisci, snovi itd. prihvatanje ne podrazumeva dualizam svest je proces u mozgu

2 Je definicije i Je kompozicije iskazi o svesnim stanjima (ISS) =/= iskazi o modanim procesima (IMP) razlozi moemo govoriti o SS, bez znanja o MP ISS i IMP se proveravaju na razliite naine X osea bol, ali se nita ne deava u njegovom mozgu - nije samoprotivreno Svest je MP - ni nuno istinit, ni nuno laan uloga je varira u iskazima1. je definicije analitiki nuni iskazia. crvno je boja kad god je primenljivi. crveno je gramatiki subjekat, a boja gramatiki predmetii. gramatiki subjekat, primenljiv je i gramatiki predmeta2. je kompozicija kontigentni iskazia. A njegov sto je stari sanovnikb. B svest je modani procesi. nema nune povezanosti izmeu gramatikog subjekta i predmeta3. je predikacije neto pripisujemo subjektu - ne moemo rei i nita vie1&2 - zajedniko im je da posle iskaza moemo rei i nita vie

3 Logika nezavisnost izraza i nezavisnost entiteta A je partkularan (primenjuje se na jedan sluaj), dok je B opti univerzalni iskaz (primenjuje se na sva stanja svesti) poto su izrazi sto i drveni sanduk logiki nezavisni (ne moramo ih upotrebljavati zajedno), onda su i stvari na koje referiraju ontoloki nezavisne primer sa oblakom: termini oblak i rasprena masa estica, nemaju isto znaenje, ali odatle ne zakljuujemo da moraju da postoje dva razliita entiteta izuzetak: razlog nikada istovremeno ne vrimo posmatranja za provere iskaza ovo je oblak i ovo je rasprena masa estica

4 Kada dva skupa posmatranja predstavljaju posmatranja jednog istog dogaaja u sluaju oblaka tvrdili smo identitet na osnovu kontinuiteta dva skupa posmatranja munja je kretanje elektrinog pranjenja identitet tvrdimo na osnovu toga to tehnika (?) posmatranja objektivnog posmatranja obinog oveka isto je sa sveu i mentalnim procesima

5 Fizioloko objanjenej introspekcije i fenomenoloka zabluda fenomenoloka zabluda (eringdou) pogrena pretpostavka da subjekt opisuje svoje unutranje fenomenoloko polje, a ne fizike objekte iz iskustva to to opaamo neto uto, ne znai da je na mentalni proces ut nai opisi nisu opisi svesnog iskustva, nego stvari koje imamo u iskustvu argument: prvo uimo da opisujemo stvari iz okoline, pa tek onda nae iskustvo o njima ne protivrei fizikalnosti objekata za fiziologe ostaje da pokau da je modani proces koji navodi subjekt da opie neki predmet zapravo isti proces koji ima dok stvarno opaa taj predmet kada nismo sigurni u vezi ovoga to vidimo, nauili smo da svoje deskriptivne iskaze ponemo sa ini mi se, deluje mi itd.

Smart - Oseti i modani procesi

iskazi tipa oseam bol nisu pravi iskazi i oni ne govore o neemu nesvodljivo psihikom ceo svet je objektivno fizikala i hemijom, sem oveka deluje malo verovatno da se ovek ne moe svesti na fiziku nema filozofskog argumenta koji nas primoravaju da budemo dualisti nema zakona koji bi prihvatili nomoloke priveske kao to je svest kad budu navedeni psiho-fiziki zakoni, oni e se pozivati na estice i druge fizike pojave srodan Vitgentajnu: ne postoje oseti ovek kao fiziki mehanizam o koje postoje samo bihevioralne injenice vidim utu sliku istraivanje iskuenja da je tvrdi iskaz o fizikom objektu preciznije odreenje: ako se terminima (?) slika i bol govori o nekom procesu, onda je to modani proces ne sledi da iskaz o osetu ima istu logiku kao iskaz o modanim procesima ve samo da oseti nisu nita iznad i povrh modanih procesaPrimedbe o identitetu oset je MP strog argumentPrigovor 1: svaki seljak moe govoriti o svojim osetima, a da ne zna nita o neurologijiOdgovor 1: mogu postojati kontigentni iskazi oblika A je identian sa B i nema osoba moe zvati da je neto A, ne znajui da je ovo B. pr: narod-lentine i Veernjaa-Zornjaa pr: munja kao bljesak (javno opaljiv fiziki objekat) i kao elektrino pranjenjePirogovor 2: samo je kontingentna injenica da kad imamo odreenu vrstu oseta, onda imamo i adekvatan MP moda e se pokazati da greimoOdgovor 2: to samo znai da iskaz vidim utu sliku nema isto znaenje kao imam taj i taj MP prigovor bi vaio samo ako bi znaenje nekog termina bila njegova referencija (Fido - Fido)Prigovor 3: moraju postojati svojstva logiki razliita od fizikalistikih (npr. biti ut bljesak) uto se moe shvatiti kao proizvoenje utih ulnih utisakaOdgovor 3: sekundarni kvaliteti (boje): moi koje u ljudima izazivaju odreene diskrimatorne reakcije (pr. razlikovanje crvene latice u liu kupusa) vidim uto-narandastu naknadnu sliku neto se deava to je sluno onome to se deava kada vidim pomorandu kvazi-logiki/predmetno neutralne rei sirovi oseaji su neuhvatljivi, ali to ne znai da nemaju svojstva, ve samo da ih ne moramo zvati ni pominjati kada govorimo o uzajamnim slunostima i razlikama moemo govoriti da su stvari sline jedna drugoj, a ne moramo znati u emu se ta slinost sastojiPrigovor 4: naknadna slika se ne nalazi u fizikom prostoru, a MP se nalazi u prostoru. Dakle, naknadna slika i MP nisu isto fenomenoloka greka?Odgovor 4: ne tvrdi da naknadna slika jeste mentalni proces, nego da je iskustvo posedovanja nakanadne slike zapravo mentalni rpces mentalni proces nije ut, nego je iskustvo vienja utog iskustvno opisujemo pozivanjem na druga iskustvaPrigovor 5: za molekularne kretnje u mozgu je smisleno rei da je brzo/sporo, pravo/kruno, ali nije smisleno rei za vianje neeg utogOdgovor 5: termini ulno iskustvo i MP nemaju isto znalenje, logiku, ni konvenciju dogovora, ali mogu referirati na istu stvarPrigovor 6: oseti su privatni, a MP javno dostupni moemo pogreiti u identifikaciji MPOdgovor 6: da znai da jezik introspektivnih iskaza ima razliitu logiku od jezika o MP jedini kriterijum subjektivnog iskustva su njegova tvrnjaPrigovor 7: moemo zamisliti da smo pretvoreni u kamen, a da imamo oseteOdgovor 7: ulno iskustvo i MP nemaju isto znaenje odnos izmeu MP i iskustva je kontigentan logiki mogue da ne postoje MP ipak, onaj ko zastupa prigovor, iskustvo vidi kao sablasni entiet entitet sastavljen od sablasti dualista ne moe tvrditi da isustvo nije ni od ega sastavljenoPrigovor 8: buba u kuhinji - kako bi opisi naeg iskustva mogli da dobiju oslonac u jeziku? svako jeziko pravilo mora imati javne kriterijume za ispravnu primenuOdgovor 8: ne postoji jezik privatnih kvaliteta neto mi izgleda zeleno moje iskustvo je isto kao kad vidim zeleno jo uvek nepoznata razlika izmeu MP povezanih sa ulnim iskustvom i onih koje to nisu ali moemo identifikovati MP koji jesu (ili bi mogli biti kauzalni uslovi ponaanja koje nazvamo iskustvom)

Logiki status veze: spor izmeu materijalizma i epifenomenalizma ne moe biti razreen empirijski (evidencija je podjednako jaka za oba), ali naela ekonominosti i jednostavnosti idu u prilog materijalizmu

Armstrong - Priroda duha

moemo dati potpunu teoriju oveka, sluei se iskljuivo fiziko-hemijskim karakteristikama molekularna biologija omoguila glavni razlog odbacivanja doktrine: filozofije, moral, religija, a ne argumenti materijalistiko/fizikalistiko shvatanje svesti mogu prigovor: Zato scijentizam? Zato dati nauci autoritet da odluuje ta je ovek? odgovor: jedino se u nauci dolazi do intelektualne saglasnosti o tome ta je istina Hobs: hvalio Kopernika, Galileja i Harvija pre njih je bio mrak, nije bilo prihvatanja uenja filozofija i religija nisu uspele da ostvare saglasnost nauka se menja, ali ono to nam je dala nikad nee biti potpuno prevazieno; moda ne moe odgovoriti na neka pitanja, ali ako ona ne moe, onda nita ne moe nauna vizija oveka klju razumevanja ljudske prirode biheviorizam kao objektivnog mentalnog Votson osniva Rajl kritika Dekarta mentalno kao sastavni deo fizikog ponaanja; duh nije unutranja pozornica, nego spoljanji in. prigovor: moemo imati emociju koja se ne ispoljava odgovor: dispozicija ka odreenom ponaanju (bihevioristu zanimaju privremene dispozicije) Rajl: subjekt bio sklon da se ponaa na odreen nain pod odreenim uslovima (znai ne uvek kada se emocija osea) dispozicija: injenica da se stvari deavaju kako se deavaju, npr. lomljivost stakla. prigovor Rajlu: nije re samo o tome da bismo delali pod odreenim uslovima, nego da se neto zaista odigrava, a to neto je misao biheviorizam je neprir. obj. mental. procesa, jer nije prir. govoriti o neijem ponaanju kao neemu identinom sa njegovim miljenjem ovekovo ponaanje je razlog zbog kojeg mu pripisujemo mentalne procese, ali mentalni procesi =/= ponaanje ipak, moemo tvrditi da su mentalna stanja logikog pozitivizma sa ponaanjem, jer nas ona navode na ponaanje. nauka pokazuje da su jedini uzrok mentalno nagovetavajueg ponaanja zapravo fiziko-hemijski procesi fiziko stanje CNS-a mentalno stanje uzrok ponaanja nauni pojam dispozicije objekta shvata kao stanje objekta koj odreene manifestacije (a ne same manifestacije, kao to su b. tvrdili) b. nisu prihvatili ovo shvatanje dispozicije, jer podrazumeva postojanje unutranjih stanja, a za njih sve mora biti spoljanje dva pravca, koja su ga inspirisala: neprirodno je misliti o duhu kao o ponaanju dispozicije = stanja mentalno stanje = stanje osobe prikladno da izazove odreena ponaanja ljudska misao se kree dijalektiki (Hegel) teza: duh kao unutranja pozornica (klasina fil.) antiteza: duh kao spoljanje ponaanje (b.) sinteza: duh kao unutranji princip koji se identifikuje pozivanjem na spoljanje ponaane, koje je sklon da proizvede sinteza ne povlai nuno materijalizam, ali je on najracionalniji izbor, kako nam nauka pokazuje mogu prigovor: b. neprihvatljiv kada ga primenimo na na sopstveni sluaj biti svestan, doivljavati neto ne mora da znai da se odigrava samo neto to je prikladno da izazove odreena ponaanja primer sa dugom vonjom auta automatizam, ali se neki mentalni procesi i dalje odvijaju (npr. nesvesno smo menjali brzine) odgovor: psihologija: postoji logika veza izmeu ulnog opaanja i selektivnog ponaanja (primer sa ivotinjom i stazom) opaaji kao unutranja stanja sposobna da naveduna ponaanje svest je opaanje ili saznavanje nekog stanja naeg sopstvenog duha (voza je svestan puta, ali nije stvestan svesti o putu) uticaj Loka i Kanta (unutranje ulo) svest je unutranje stanje koje ini oveka sposobnim za b. istraivanja svest osmatranje jednog dela CNS-a od strane drugog dela CNS-a

Patnam - Filozofija i na mentalni ivot OBJ = OBJANJENJE

da li smo sainjeni od materije ili duhovne tvari? glavni razlog autonomija naeg mentalnog ivota poiva na pogrenim pretpostavkama pitanje o autonomiji mentalnog ivota nema veze sa ovim pitanjem funkcionalni izomorfizam: dva sistema su funkcionalno izomorfna ako postoji korespondencija izmeu stanja jednog sistema i stanja drugog sistema, koje uva funkcionalna relacija problem: pretpostavka pojam prema kojem stvar predstavlja jedan funkcionaln ili psiholoki opis ranije objanjavao funkcionalizam pomou Tjuringove maine mi smo Tjuringove maine i imamo normalnu formu za na funkcionalni opis ne znamo normalnu formu moda nemamo sveobuhvatnu psiholoku teoriju, ali i dalje opaamo razlike izmeu psiholoke teorije i fiziko/hemijske deskripcije dva sistema mogu biti funkcionalno izomorfna iako su razliite strukture (pr. elektrini raunar, raunar sastavljen od zupanika i inovnik mogu vriti istu funkciju) MS i FS nemaju istu strukturu, ali njihova funkcionalna deskripcija je identina besmisleno bi bilo tvrditi da funkcionalno izomorfni Marsovci ne oseaju bol, samo zato to se njihova C-vlakna razlikuju od naih. pretpostavka dva sveta: sa staromodnim duama (koje upr. funkcioniu pomou pinealne lezde) sa komplikovanim mozgovima due iz ova dva primera su funkcionalno izomorfne ovom primeru se moe pripisati sve to i primeru sa raunarima, jer se u osnovi ne razlikuju prigovor 1: pojmovi funkcionalne organizacije i funkcionalnog izomorfizma se mogu primeniti samo na automate odgovor 1: Fodor je pokazao da se pojam funkcionalne organizacije moe primeniti na sve na ta moe i pojam psiholoke teorije (tvrditi suprotno znai tvrditi da se o dui ne moe napraviti teorija) prigovor 2: ak i ako postoji teorija o dui, ona poseduje moi koje nijedan mehanicistiki sistem ne moe imati odgovor 2: dua nema sposobnost predvianja budunosti ili bilo ta to kri fizike zakone (ak se i telepatija, reinkarnacija itd. u naelu mogu fiziki objasniti) no problem je to su Didro i Dekart pogreno pretpostavili da smo mi materijalna bia, onda i obj. naeg ponaanja mora biti materijalno, tj. fiziko pr. kada objanjavamo kako klin prolazi kroz otvor na ploi moemo se pozivati na fizike karakteristike klina i ploe (od ega su napravljeni), a moemo rei i da klin prolazi kroz dovoljno veliki otvor da bi obuhvatio njegov popreni presek ovo drugi objekat istie strukturalne osobine relevantne za situaciju (pr. geometrijske osobine) isto obj. e vaiti u svakom svetu gde postoje ove strukturalne osobine zato je obj. autonoman obj. je bolje ukoliko je optije karaktera obj. koje je na viem nivou od pukom molekularnog (kako se kreu molekuli u tom klinu i toj ploi) ima optiji karakter, a to mu daje eksplanatornu vrednost pogreno je redukovati npr. ekonomiju do nivoa na kojem su elementarne estice uesnici u ekonomskoj igri da je tako, postizanje stabilne cene bi bilo fiziki (!), a ne ekonomski nuno mi zaista opseduje autonomiju u podruju mentalnog, jer ne postoje razlozi da verujemo da se ono moe obj. fizi. ili hemij. strukturom (laplasovski mu bi to mogue, ali za nas takvo obj. nije eksplanatorno) zato je pogreio kada je tvrdio da smo mi Tjuringove maine i da su naa stanja u stbvari stanja Tjuringove maine? Tjuringova maina se u jednom trenutku moe nalaziti u jednom stanju Psiholoko stanje bola nije isto to i nae stanje kada oseamo bol ukoliko smo maina, jer bi to stanje maine pored bola moralo da obuhvati i to da li emo u trenutku zaplakati, ta emo izgovoriti itd. ak i ako jesmo Tjuringova maina, naa psiholoka stanja nisu stanja maine problem 2: stanje npr. ljubomore zahteva mnogo informacija i steenim navika; dakle, nije trenutno, ali stanje Tjuringove maine su trenutna neko bi ljubomoru mogao da definie kao disjunkciju konjunkcija razliitih stanja i (?) biti ljubomoran znai biti u stanju A i posedovati (?) C1 (neke log. formule :p) ovakav opis bi bio beskonaan i teorija bi bila bez sadraja Znaaj maina u fil. duha? pozitivan: sa njima se prvi put pojavio pojam funckionalne organizacije negativan: navode na pojednostavljivanje prigovor: ako su due i mozgovi funkcionalno izomorfni, zar due ne bi morale da budu prilino jednostavne? odgovor: u sutini mozak moe da bude beskrajno sloen konana fizika due moe biti razliita (i kompleksnija) od fizike mozga, ali na raun funkcionalne organizacije vai isti opis za oba (pr. Njutnovi i Keplerovi zakoni) zanima nas intelektualna forma, a ne materija i posedujemo ono to smo oduvek eleli, a to je autonoman mentalni ivot

Luis - Psihofizike i teorijske identifikacije

teorije identifikacije stvaramo, a ne pronalazimo (npr. H2O imenujemo voda) odgovarajua fizioloka teorija bi mogla da implicira psihofiziki identitet mentalno stanje M = nosilac kauzalne uloge U nervno stanje N = nosilac kauzalne uloge N dakle, M=N T-termini = teorijski termini uvodi ih teorija T T se predstavlja jednom reenicom i to je postulat T(t) O-terimini = termini iz jezika koji ne pripadaju teoriji T ExT(x) T ima bar jednu realizaciju E1xT(x) T ima jedinstvenu realizaciju Remzijeve reenice Karnapova reenica T: kondicional Remzijeve reenice i postulata ako ExT(x) onda T(t) ako je T realizovana, onda T-terminima imenuju komponente realizacije ako Ex1T(x), onda T(t) ako ne-ExT(x), onda t=* t=onoxT(x) ako - garantuje jedinstvene realizacije * - biti bez denocatije funkcionalna def: slui d ase T-termini definiu pomou O-termina T-termini = nosioci kauzalnih uloga specifikovanih T koji stoje u kauzalnim odnosima meusobno, kao i sa O-terminima* * * jednog dana emo zakljiti da su mentalna stanja M1 Mn nervna stanja N1 N2 imena za mentalna stanja izvode znaenje iz optih mesta koja znamo o tim mentalnim stanjima postulat psiholoke teorije koja uvodi T-termine e biti konjunkcija ovih optih mesta O-termini su dovoljni za govor o draima i reakcijama, kao i kauzalnim ulogama i pomou njih uvodimo T-termine ako su imena za mentalna stanja slina T-treminima ona se ne odnose ni na ta ako T (tj. konjunkcija optih mesta) nije istinita nama se ne mogu pripisivati izvesna verovanja ako verovanja ne postoje ili da bi bilo bola, mora veina optih mesta biti istinita Mentalistiko objaenjenje E1x(L1(x) & L2(x) & & C1(x) & C2(x) & ) -----------------------------------------------------------E L1(t)...Ln(t) - kauzalni zakoni C1(t)...Cn(t) - premise koje opisiju stanje svesti subjekta u datom trenutku E- ponaanje koje treba objasniti problem introspekcije svi mentalni termini su povezani mentalnom teorijom T pretpostavka da je introspekcija pouzdana dva stanja ne mogu biti bol i verovanje da oseamo bol ako je jedno pojavi bez drugog ako se desi da se jedno javi bez drugog, onda stanja vie nemaju kauzalnu ulogu i u tom sluaju se radi o ludaku

Luis - Ljudski bol i marsovski bol

Ludak: ima iste fizike karakteristike kao mi, ali razliita oseanja njegov bol je izazvan vebanjem, a reakcija je potreba da radi matematiku Marsovac: ima razliite fizike karakteristike, ali isto oseanje isti uzroci i posledice bola ubedljiva teorija svesti mora da obuhvati oba sluaja problem za materijalistiku teoriju, samo kontingentno povezan sa kauzalnim ulogama, a primer sa Marsovcem da je samo kontingentno povezan sa fizikom realizacijom (tj. nadraajem C-vlakana) teorija identiteta reava problem ludaka, a biheviorizam Marsovca, ali nijedna ne reava oba ludak je u stanju bola, jer je u adekvatnom fizikom stanju. Marsovac je u stanju bola, jer je u adekvatnom stanju kauzalne mree ako je pojam bola pojam stanja koje ima odreenu ulogu, onda je bilo koje stanje koje ima tu ulogu - bol bol je nerigidan pojam, a re bol je nerigidan dezignator koncept i ime bola se kontingentno primenjuju u ovom svetu na jedno stanje, a u drugom stanju ma drugo reenje Marsovca Reenje Marsovca: stanja imaju kauzalnu ulogu za populaciju ako je koncept bola koncept stanja koja ima ulogu onda moemo rei da je to stanje za populaciju stanje ima kauzalnu ulogu za populaciju akkko kad kog je lan populacije u tom stanju, njegovo bivanje u tom stanju ima odreeni uzrok i posledicu Marsovca boli, jer je on u stanju koje ima odreenu kauzalnu ulogu za Marsovce reenje ludaka njegovo stanje nema ulogu bola populacije ali on je po svojim fizikim karakteristikama lan populacije dakle, on je izuzeta u populaciji ako su kauzalne injenice ispravne, onda bol moemo okarakterisati kao fiziki fenomen, pri emu doputamo izuzetke u populaciji bol povezujemo samo kontingentno sa kauzalnon ulogom (time doputamo i lude vanzemaljce) ta je sa bolom bia koje je ludo, vanzemaljsko i jedinstveno? tj. nema ulogu, ni prema nama, ni prema svojoj populaciji nelegitimno bie biti u stanju bola je isto to i oseati bol

Denet - Epifenomenoloke kvalije

Deksonov misaoni eksperiment: Meri jenaunica koja nikada nije videla boje i ispituje ih iz prostorije u kojoj se sve vidi crno-belo. Ona otkriva odreene fizike i hemijske osobine obojenih predmeta i na osnovu toga imenuje predmete kao plave, crvene itd. ta e biti s njom kada kada izae odatle? Iako je imala sve fizike karakteristike, ona ugleda boje (???.... tako izgleda crveno). Dakle, fizikalizam je pogrean. Denet: ova pria NE pokazuje da ona ZAISTA naui neto novo kada prvi put ugleda boje, jer ako se u premisi pretpostavlja da ona zna SVE fizike karakteristike, to znai da zna i boje (pr. sa plavom bananom) Dekson: vizuelna iskustva imaju epifenomenoloke kvalije Denet kritikuje termin epifenomenoloko se koristi sa razliitim znaenjem u filozofiji i psihologiji. Definicje:a. sekundarna pojava ili simptom (iz 1706, u kontekstu patologije)b. nefunkcionalno svojstvo, nus-pojava (Haksli) ova svojstva koja ne igraju odreenu psiholoku ulogu u miljenju i oseanjuc. u filozofiji kada kaemo da je X epifenomenoloko/epifenomenalno, to znai da je X posledica, ali da ono samo nema posledice (uticaj?) u fizikom svetu znai da epifenomenoloko ne utie ni na f-je. 2 fil. znaenje je prejako ako X nema uticaja, onda ga nijednim instrumentom ne moemo detektovati. Kako da onda empirijski znamo da X postoji? 3 odbrana bi mogla biti da epifenomenoloko nema uticaja na fiziki svet, ali da ima na mentalni problem: onda ni naa verovanja ne bi imala uticaj na fiziki svet, (valjda zato to bi i ona bila epif. kvalije) jedini izlaz je solipsizam (ZATO???) kao to nema empirijskih, tako nema ni apriornih razloga za verovanje u epif. kvalije pr. sa gremlinima Haksli: kvalije su fizika dejstva, koja imaju fizika dejstva (posledice), ali nisu funkcionalna epiffenomenoloko: one fizike karakteristike koje nemaju ulogu u funkcionisanju, ali imaju neko fiziko dejstvo npr. ne psotoji poseban razlog zbog koje ne volimo brokoli, (u tom sluaju) negativna relativna dispozicija je epifenom kvalije kao reaktivne dispozicije dve vrste svojstava naeg nervnog sistema: krucijalna (za prenos informacija) epifenomenoloka

Dejvidson - Mentalni dogaaji

Anomalni (nepotpadanje oid zakon) monizam (mentalni dogaaji identini za fizi.) - 3 principa pomirena: princip uzajamnog uzronog dejstva princip nomolokog karaktera uzronosti princip anominosti mentalnog1. primer sa Bizmarkom - opaanja, verovanja prorauni, odluke imali uzronu ulogu u potapanju2. pretpostavka3. ne postoje strogi psihofiziki zakoni dogaaj je mentalni akko ima mentalistiki opis, tj. mental. otvorenu reenicu istinitu SAMO za taj dog. dogaaj je fiziki ako im opis sutinski sadri SAMO fizikalistiki renik mentalno nije privatno, subjektivno ili nematerijalno, nego intencionalno an. mon.: svi dog. su fiziki, ali se za mental. fenomene ne mogu dati isto fiziki obj. u ontolokom smislu SVE to postoji je fizi. prirode ne postoji type nego token identitet (razliito od zastupnika teor. psihofiz. identiteta) zakonolika relac. izmeu ment. i fizi. svojstava semantiki deo prie: ment. fenomeni se NE MOGU iskljuivo fizi. obj. teza o anom. mon. saglasna sa tezom supermenijencije - 2 dog. se ne mogu razlikovati u mentalnom pogledu ukoliko su fiziki slini (da bi se objekat promenio mentalno, potrebna je promena u fizikom smislu) dogaaji MOGU da instanciraju zakone, ali zakoni mogu imati ISKLJUIVO jezi. prirodu, jer su svi dogaaji - opisi poenta!1. uzima dog. ekstenzionalno, pa je slep za dihotomiju mentalno-fiziko2. se odnosi na dog. koji su opisani kao mentalni, jer su dog. mentalni dok su tako opisani3. tvrdi da, kada su dog., povezani kao uzrok i posledica oni maju opise koji instanciraju neki zakon ne kae da SVAKO singularno tvrenje o uzronosti instancira neki zakon U kom smislu ne postoje strogi fiz. zakoni? njegova teorija o nesvodivosti mentalnog na fiziko NIJE dokaz nomoloka nesvodivost: generalizacije koje povezuju mentalno i fiziko imaju log. formu zakona, ali nisu zakonite kontrast sa definicijskim (analitikim biheviorizmom) glavna greka: sistematino odbijanje da mentalni pojmovi postoje koje god verovanje da probamo da opiemo bez pozivanja na mentalno - uvek e nam izmicati konani opis holistiko shvatanje mentalnih pojmova: sva verovanja, elje stavovi i namere zajedno vode ponaanju ova mrea je beskonana i zato nije mogue odrediti za kojim fiz. dogaajima su identini zeleni i zeleni smaragadi mentalistiki i fizikalistiki predikati NISU stvoreni jedni za druge (takvo bi bilo neko psihofiziko tvrenje) mentalno i fiziki operiu razl. semantikim okvirima ne mogu da budu u mrei zakona jer mental. predikati ne odgovaraju fizikim (svi smaragdi su zeleni) psihofiz. zakoni bi podrazumevali mogunost prevoda mentalistikog jezika na fizikalistiki, ali to ne moe (Kvajn) mentalno se ne moe uhvatiti u nomoloku strukturu dok oveka posmatramo kao racionalno bie (racionalnost - kontinuitet anomal. karaktera mentalnog)

Rajl

Izvanina doktrina: analizam tela: u prostoru, javna, podleu mehanikim zakonima umovi: nita od toga, privatni kako interaguju unutranje i spoljanje? pretpostavka 2 vrste postojanja umovi nemaju meusobno uzrokovanje - duh utie na duh putem tela imamo sposobnost introspekcije: pretpostavka da ona ima najveu izvesnostIIapsurdnost zvanine doktrine dogma: duh iz maine (mentalno pripada posebnoj kateogirji) principijelna/kategorijalna greka pp. univerzitet (nain organizacije, ne institucija) ne umeju da koriste rei institucijaIIIporeklo kategorijalne greke paramehanika hipoteza: duh kao dodatni centar uzro. procesa, maina, ali znatno razliit - duh i telo su delovi ne-satnog mehanizma pr. sa rukavicama i poplavom suza mentalno i fizi. nisu istog log. tipa idealisti i materijalisti gree idealisti redukuju materiju na duh, a materijalisti obrnuto sve to zahteva disjunkciju ili postoje umovi ili tela, ali ne oboje postoji duh vs postoji telo razliit log. tip (npr. raste plima, raste nada) para??? tip pre paramehanikog - istorijska napomena

Vitgentajn

da li je zamisliv jezik na kome bi neko svoje unutranje doivljaje mogao da zapie / izgovori za linu upotrebu? rei tog jezika se odnose na ono to samo govornik moe da zna (privatna oseanja) niko drugi ne razume taj jezik

kako se rei odnose na oseanja? bol ne znai vrisak izraavanje bola reima zamenjuje vrisak, ali ga ne opisuje znam da me boli - besmisleno, jer znati podrazumeva da je dostupno svima (treba oseam) Oseanja su privatna ovek igra sam pasijans

ta je moj bol? kako dati ime mom bolu? ako sa O oznaim svoj oset, kako u to pravilno primenjivati? za upotrebu O potrebno razjanjenje koje svi razumeju (ak i ako kaemo da se ne odnosi na oset, ve na neto takoe deo jezika) razume re zna joj upotrebu primer sa satom, poklonom, itd. isto kao privat. obj. rei privatni jezik: glasovi koje niko ne razume, a izgleda da ih ja razumem primer: buba u kutiji upotreba rei buba izlazi iz jezike igre jezik ne funkcionie na isti nain (samo da prenese misli) filozogija treba da pokae muvi izlaz iz flae za hvatanje muva bol se ne moe zamisliti dok se ne oseti kako to znamo?

Nejgel

svest ini problem duh-telo (jedinstven problem) nesavladivim ima li svesno iskustvo = nekako izgleda biti taj organizam = subjektivni karakter iskustva (SKI) nije zahvaen radukcionistikim teorijama, jer smatraju da to ne postoji analiza mehanikih stanja se ne iscrpljuje ponaanjem ili funkcijom pogreno postavljen problem fizikalizam (trai objektivnu taku) ne moe da objasni SKI (vezan za jedinstvenu taku) primer sa slepim miem (eholokacija...) teko nam je zamisliti da smo slepi mi (ne kako meni izgleda da sam slepi mi, nego kako slepom miu izgleda da je slepi mi) Nejgelov realizam: mogu postojati injenice koje ljudi nikada ne mogu predstaviti, ni razumeti zbog nae strukture SKI = odreena taka gledita (nije vezana za pojedinca, ve za tip) (ovek, slepi mi itd.) nije problem znati kako je biti slepi mi, nego kako izgleda objektivno: pravac u kojem se kree razumevanje (ne pretpostavlja krajnju taku) ta bi predstavljalo OKI? neemo se pribliiti ljudskom duhu ako napustimo osobenost njegove take gledita - udaljavamo se od prirodnog fenomena ne sledi da je fizikalizam pogrean, nego ne razumemo kako bi on/a bio/la istinit/a moemo pretpostaviti da mentalno=fiziko, ali ne znamo koja stanja su poistoveena sa kojim, niti zato su m. i f. postojei primer sa detetom i materijom i energijom dete nema odgovarajui teorijski okvir Ima li smisla pitati se kakava su stvarno moja iskustva nasuprot tome kako izgledaju? spekulacija: objek. fenomenolog. bi moda ovo reila struktural. uloge percepcija za problem duh-telo moramo eriti ta je subjektivno, a ta objektivno bez toga zaobilazimo problem

Dekson

fizikalne informacije (FI) - fizike, hemijske, bioloke postoje kvalitativna stanja koja nisu obuhvaena FI kako boli bol? - fizikalizam je laanI epistemoloki argument: primer Fred ne moemo znati razliku izmeu crv1 i crv2 nita fizikalno nas ne moe odvesti do tog saznanja presaivanjem saznajemo vie nego ranije, a ranije smo znali sve FI - fizikalizam je pogrean pr. MeriII sueljavanje sa modalnim argumentom skepticizam tuih svesti nikakva koliina FI ne povlai da drugi imaju svest mi neto imamo, oni ne, fizikalistiki opis je isti fizikalistiki je laanIII sueljavanje sa kako izgleda biti (kritika Nejgela) razliit od epistemolokog argumenta: nikada neemo znati kako izgleda biti Fred, ali sa epiima znaemo vie o njemu radi se o njegovim doivljajima Nejgel: slepi mi se suvie razlikuje od nas fizikalizam ne tvrdi nita o naim sposobnostima imaginacije ako je fizikalizam taan, mi bismo posedovali sav potreban info o Fredu; ugradnjom epia ne bismo saznali nita novoIV kauzalna uloga kvalitativnih svojstava KS: uzrono nedelotvorna primedbe: a. bilo ta to moe ne uzrokovati bilo tab. evolucija - ili KS doprinose opstanku ili su nus-proizvod odgovor: nus-proizvod modanog procesa koji su potrebni za opstanak (medved)c. tue svesti - kako ponaanje moe da da razlog da drugi imaju KS, ako ponaanje nije njihova posledica? Tajms, Telegraf, Sparsi epifenomenalizam ne porie da su KS posledica modanih procesa; ona samo ne uzrokuju; dakle moe da se zakljui o drugima na osnovu ponaanja ponaanje mozak KS

epifenomenoloka svojstva samo umiriju intuicije dualista, ona nita ne ine - emu onda? iako znamo da smo bia evolucije, znanje o tome kako radi evolucija nas ne ini sposobnima za opstanak - isto vai i za KS ne moemo znati emu epifenomenoloka svojstva slue (npr. inteligentni pu)

Kripke

smatra se da je mentalno i fiziko u odnosu kao i toplota i kretanje molekula greka je to se toplota je kretanje molekula smatra kontigentnim bol je takvo i takvo mentalno stanje - kontingentno je, jer se moe javiti to stanje bez bola; moe biti stvorenje koje osea bol, a nema mozak toplotu moemo izdvojiti kontingentno (ona na nas utie tako to se znojimo (nesutinsko svojstvo toplote)); bol ne moemo, jer je sutinsko svojstvo bola to kako ga oseamo ako je modano stanje identino bolu, a kontingentno je (kako fizikalisti tvrde), mogao bi da postoji bol koji ipak nije bol = modano stanje ako je x=y, sva svojstva su ista, pa i modalna bol koji oseam (izdvojeno iskustvo), takav i takav modani proces (molekularna konfiguracija) izdvojeni sutinski toplota je izdvojena kontingentnim svojstvom da je oseamo tako i tako, a bol sutinskim - da bih oseao bol, to mora d abude bol nema reenja za duh/telo

Serl

bioloki odgovor: mentalni procesi su uzrokovani ponaanjem molekula mozga (Serl zastupa) veina naunika pravi analogiju s kompom (mozak hardver, svest softver) u svesti nema nieg biolokog svest je manipulisanje fizikim simbolima, bez veze sa neim materijalnim Dajson: kompovi su evolutivno napredniji Mek: termostat ima verovanja

Serlovo pobijanje: nije trenutno, ima veze sa definicijom kompa komp se odreuje formalno - simboli nemaju semantiki sadraj imati svest je vie nego imati sintaktike procese misli su o neemu (imaju znaenje tj. semantiku) komp u kome je programiran kineski (na pitanja vadi odgovore iz memorije) ne razume kineski argument sa kineskom sobom sintaksa nije dovoljna za semantiku kad bismo napravili klona od naeg materijala on bi mislio komp moe da ima samo simulacije problemi za kompjutacionistea. pozivanje na biheviorizam ako neko izgleda kao da ima svest, onda je ima opovrgnuto kineskom sobomb. svest je formalna, nije deo biolokog sveta ostaci dualizma Serlovo zakljuivanje P1: mozak uzrokuje svest P2: sintaksa nije dovoljna za semantiku P3: kompjuterski programi su definisani sintaksikom strukturom P4: svest ima semantiku ------------------------------------------------------------------------------- Z1: kompovi nemaju svest (P2, P3, P4) Z2: nain na koji mozak uzrokuje svest ne svodi se na komp (iz P1 i Z1) Z3: bilo ta to uzrokuje svest moralo bi imati uzro. moi iste kao mozak (iz P1) Z4: za bilo koju tvroveniu koju bismo mogli napraviti i koja bi imala mentalna stanja kao mi, primenjivanje kompjuterskog programa nije dovoljno (iz Z1 i Z3) tvorevina bi morala da ima semantiku (pr. Marsovac sa zelenom ???)

mentalna stanja su prirodni fenomeni (kao rast, reprodukcija ital.???)