MONOGRAFIJE KNGA BR. 43
Ministarstvo nauke i zastite iivotne sredine Repuhlike Srhije
Zoltan Gyore
GRADOVIIVAROSIBACKE v
Citalac d?:i t11i11zt 111o(Ji!1kova11 tekst magistarskog rada pod 01·igi­
ali111 aslovo111 Slobodni kmljevski gmclovi i t1xovi/;ta Backc prema zemaljskom
poeskom popisu iz 1828. godine. IZad dr 1ia Filozofsko111 kltet t1
Beogadt1 Vidovda 1996. godie, p1·ed ko111isijo111 t1 sastav: akade111ik Va­
silije Krestic, akade111ik Slavko Gavrilovic i fs dr Rados Ljsic.
Koistim v prilik da se zalivali111 svim cla110vi111a ispite ko111isije
zaista doboa111erim, kreativim i kost1ktivim kritikama i savetima, koji SLI
\ds ticali kasiji profesioali rad. Najtoplije se zal1valjje111
akademikt1 Slavkt1 Gavrilovict1 sto mi toko111 osov11il1 stdija skret z
ovaj izvaredo vreda istorijski izvor, kao i za bezrezev11 podsk rz
10111 11at1c110111 i st1111 razvojt1 svil1 ovi\1 godia. Iskreo se za\1valjt1je111 ko­
lega111a sa Otfseka za istor[ju za podrskt1 i savete. Za\1valjje111 se sarad11ici111a
Zc111aljskog arl1iva Madarske ll Bdi111pesti i Al1i\1a Vojvoclic LI Novo111 Sadt1,
s gospo(Ji Miosla\'ll Marlog, ljt1baz110sti i pedt1srctljivosti. Zal1va­
ljt1je111 se gospodi1 Ulmer Gaspa1, koji azalost visc i 111d 11111, kao i
d Tadejt1 Vojovic OFM, za tl vd tekstova sa latiskog srpski jczik. Velikt1 za\1va\11ost dt1gt1je111 Madarskoj akade111iji k i Miistar­
stvt1 zv Rept1like Madaske koji st1111i k proga111a Domus /-/unga-
1·ica Scietiaium Atiumque 0111ogcili dze ai·l1ivsko istazivaje tl Bt1di111pesti,
odos110 Miistastvt1 za nat1kt1 i teloloski razvoj Repike Srbijc, koje
obezbedi\o \d sredstva za objavljivaje kjige. Rad astao tivisa 11r111 ( se z sz 111ogt1costi
aalize Ze111aljskog poreskog popisa iz 1828. godi11c i da se stek1 koliko to
111g, v sz isto1·iji backil1 gradova i s\ s pocetka XIX veka. Nada111 se da citaoci111a ezltati istr-azivaja iti od koisti i ( st1 ti re­
zltati clocklc LI srazme1·i sa t1lozei111 trt1do111.
U Novo111 Sad, 30. 2007. Gyore Zolta
5
UVODNA RAZATRANJA
Predmet naseg istrazivaja Zemaljski poreski popis iz 1828. godie, as­
tao t1 okvi1 opsez11il1 priprema plairanih drustveih i politickill reformi, koje
podstako Ugarski sabor 1825-27. godine. Popis trebalo da poslzi kao baza
podataka za niranje slike posedovnim odosima oporezova kategorija
staovnistva kao i stepenu razvijeosti zem\joradje, stocarstva, saobracaja,
trgovie, trzisnih odnosa i zaatstva. Sazanja stecea os11ovt1 Popisa pos\zila
s kao d nizu vaznih ciilaca 11\10d11 za definisaje reformih ciljeva
i jima se raspravljalo odgovarajcim politickim i drstvenim forumia i
savremeoj stampi, sto svedoci ozbiljosti i sadrzajnosti Popisa.
Cilj aseg rada da na osnov specifiCih i vred statistickih poda­
taka dopriese rasvetljavaj materijale i socijale podloge razvoja varoski\1
aselja Backe krajem trece deceije XIX veka sto , nadamo se, predstavljati
skroman doprios boljem zv privrede i d1stve11e istorije Backe.
U tom cilj aalizirali smo, sistematizovali i komparirali zaista gr kolici-
1 brojcanih podataka, pri smo glavom ostajali graicama Popisa i
klonili se pretezije da sag\edamo privred i drustve istorij spome1til1
aselja pocetkom devetaestog veka u celosti. Razne se da i takav rad izi­
skivao drgaciji metodoloski pristp i kosltovaje znatno sireg oima istorij­
skil1 izvora i literate. U metodo\oskom i istrazivackom smis\ sasvim dovolja
izazov predstavljao i Zemaljski popis iz 1828. godie ( strcoj literati
aziva poekad popisom kmetova,jobbi,yosszeinis), cije smo kapacitete i
ze\eli iskoristiti ll sto vecoj meri. lstovreme110, da ismo izbegli metodoloske
pro\eme koji proistic iz korisceja istorijskih izvora 11astalil1 razlicito vreme
i iz razlicitil1 motiva, rad smo tl maksimaloj meri bazirali podacia Popisa.
Od ovog pricipa odstali smo samo slcajevia kada su drgi istorijski izvori
ili neopldni za obrad, komparaciju i interpretaciju podataka Popisa. U ovom
smislu od v koristi i popis stanovistva Lajosa Nada sastavljen na
osnov podataka iz 1826/27, v\ 1828. godie. 1
Analiza Popisaje svakako opravdaa jegovim kvalitetom i sadrzajosc;
cinjeicom da obuhvacea naselja dosad nis obradena osovu poreskog
popisa iz 1828. godie, ali pre svega jer jegovi podaci mg jasnij i uvid
privredu i drustve proslost backih gradova i varosi. Sem toga, Popis do
sada s zemlji manje poznat, koriscen fragmentaro ili nivo sumar
1 Ludovicus Nagy, Notitae politico-geograpblco-statisticae inclyti Regni Hungariae partiumque adnexarum 1-/l, Buda 1828-29.
7
rezllltata i raspolazemo istoriografskim radovima koji i jegove podatke i­
terpretirali ll sirem oimll. Z Popis11 sem 11jegovil1 kvaliteta, daje vremc ll koje111 spovede.
Posle 1825. godie doslo do izrazeog ozivljavaja politicke i drL1stve11e
aktivosti, kao i do sve odlllcijih zaliteva L1smereil1 dokazivaje potrebc il11, klllture i privrede emacipacije Madara i Madarske ll okvi1·i111a Habzburske moarhije. U sklopll tih zivaja izila ll prvi l ideja mada1·­ skil1 iln preporoditelja ekoomskom u kao sredstvll za osiga­ je 11acioal11e samostalosti. [zvesi koraci llsmerei 11 tom pravcll pred11zi111a11i s11 i raije, ali s11 ostali 11 okvi1·i111a feL1dalog sklopa; tek sc od tridesetil1 godia
privredo-acioriala emacipacija i sveso poistovecivati sa potrebom razgradivaja feL1dalil1 odosa i postavljaja rv i ekoo111skil1 okvira i temelja kapitalisticko111 preobrazaju. Ova politicka tedecija bila sagla­
srsti sa r111111 do kojill doslo od kraja XVllI veka: L1vodeje iovacija 11 poljoprivredoj proizvodji, sireje trzista, pocetak proizvodje kod gor­ jill slojeva seljastva, izgradja v vrste trgoviske 111reze, sireje obradivil1 pOVSia, llSitjavaje poseda, SVe veca potreba za kreditolll, ClllOg11COSt da se roboovcani odosi llklope llrbarijali siste111 trredeja ze111ljisil1 odo­ sa, st L1sled cel10vskil1 ograiceja, itd. Sve to kazivalo eodrzivost feudalil1 odosa, cega s11 sem delova plemstva i iteligecije postajali svesi i eki predstavnici trgovaca i seljaka.
Za s istrazivaja spomeL1ta privreda i politicka zivaja su z111 ll smislll da Popis vs ll vremell kada s vec ili prisllti plaovi ­ ldi reformama, ali jos is sprovedei tl zivot, sto zaci da prot1cavaje111 Popisa doijamo slik11 ajzrelijem stadij11 fe11dalil1 odosa tl11 Backe, jos 11epom11ceom kasnijim ekoomskim i politickim razvojem.
Metodoloski ri koji astaj11 prilikom istrazivaja i pisaja 11 osovi proisticu iz teme magistarskog rada i karaktera Popisa. Bita karakeristika te111e
staticrst, s obzirom da se podaci odose jedll godi11, te se osov11
jil1 mogu iz11cavati r, ili razvoj ll posmatraim pri\edim gr
i aseljima. Razne se, postoje slice koskripcije pre i posle ovog popisa iz 1828. godie, 111ed11tim i Sll radei drL1gaciji111 iii i ili s11 1·azlicite ob11l1vatosti, te dolazi do teskoca ili cak e10g116110sti llporedivaja podataka.
lstovremeo, fiksirarst podataka za d1 godi11 11 111etodolosko111 po­ gled11 predstavlja veliku pred110st, m oogucuje pristp veliko brojll vre­ ehski sihronih iformacija iz razlicitih oasti privredog i dr11stveog zivota sa veceg dela Ugarske (bez Erdelja i Yojne graice ), sto , racnajci jozefi­
ski popis, jedi11stve11 slucaj u feL1dalom dobu.
8
Zealjski poreski popis iz 1828. godie sprovede da i se uredili od­
osi polju oporezivaja i ravomerijeg rasporedivaja poreskog opterecenja
medt1 zupaijaa, od110s110 gradovia.2 Naera vlasti ila da otkrije r
posedicki odosima nastale od vr rbarijale reglacije, da tvrdi
postojece faktore poreski osnova Kraljevie Madarske i da os110vt1 di­
rezltata izvrsi reform poreskog sistea. Poreski karakter Popisa osi
sei st1sti11ski odredujca ogranicenja: postoje podaci s ti kategorijama
stanovnistva i iovinsk predeta koji su podlozni oporezivaj, ds
koji s od z za drzavu. Usled toga, z steci kompleta vid t1
socijal struktrt1 i privrede odose (edostaj podaci posedia plestva,
mafakturama, domacoj radinosti, proizvodni kategorijama i drustveim slo­
jevia koji is oporezovai, strkturi uki obradivi povrsia, velicii i
korisceju zemljista v urbarijalog fonda, ulagajia, deografski odosi­
a, itd.). ajkavosti do odredee granice nadomesticemo vremenski iskim
podacima iz drugi izvora, pre svega z pomoc dela . Fejesa, popisa Lajosa
Nada iz 1828. godie i relevate strce literate.3
Rezultati Popisa su relativo brzo postali pozati i sli t1 v upotreb.
S reforni debataa, ili st1 iskorisce u sastavljaj str statistickil1
radova. Prvi koji i t svrl koristio i zaeiti statisticar . Fejes
(Fenyes Elek) u del Magyorszag StatisztikG)a (Statistika Madarske, 1842-
43. godie). Nedgo posle g sumare podatke Popisa vezae za obadive
zeljise povrsie, objavio . Kiralji (iralyi !) i vi Budapesti Hirad6
( 1845. godie), koji podatke pikt1jt1 zt1pa11ijsko 11ivot1. U periodtt
koji sledi, broji pisci s kao sredstvo ilstracije svoj tvrdji citirali pojedi­
ne podatke Popisa, dok siri krg istoricara postao zaiteresova za jegovo
proucavaje posle stapanja rada . Tagajija (Taganyi Karoly) Az 1828-iki
orszagos osszeiras vegleges eredmenyei (Zakljucni rezultati zemaljskog popisa
iz 1828. godine, 1896). U ovom radt1 s sistematizovai podaci Popisa svih popi­
si rbrika ivou gradova i zupaija.
U period od 1934. do 1936. godine I. Palfi (Palf/Y ) apisalaje serijt1
vrednil1 radova kojima su os11ovt1 konskripcije detaljo opisane privrede
i drstvee prilike Keckemeta, Sekesfehervara, Vesprea, Sobatl1elja i Dera
(Gyr). . l (! Janos) izabrao siri pristup, obradivsi ke­
tovsko privredivaje ll zpaniji Vas OSl10Vll Popisa. . Snajder (Schneider
2 Gy. d, Statiszlikai adatok magyar meziiga:::dasag tortenetehez 1767-1867, Budapcst 1973. 135. 3 F,. 0s, Magyarorszagnak s hozza kapcsoll tarlomcinyoknak mos/ani allapolja statisztikai es geographiai tekintetben. 1-VI, Pest 1836-1840; . Feyes, MaJ;yarorszciJ; leiuisa, 1-11, Pest 1847; . Fcyes, Magyarorszag geog1·apl1iai sz6tcira, 1-IV. Pest 1851.
9
Mik/6s) obradio prilike ogradskih poreskih obvezika ( n6gradi ad6z6
viszonyai 1828-, 1972), N. Bohonj (Bohony Ncindor) privrede i drustvee
prilike Visote u svetl Popisa iz 1828. godie ( Visonta gazdasaga es tarsadalma az 1828-as sszeiras tkrehen, Agrartrteneti Szemle 1978, 3-4 ). G. Eperjes.\y rad zanatstv u slobodnim kraljevskim gradovima Madarske u doba refor­
mnog pokreta ( szabad kircilyi varosok kezmiivesipara reformkori Magya­
rorszag terleten) dobrim delom bazirao na popis iz 1828. godine. . Erdelji
(Erdelyi Aranka) 1986. objavila rezultate dgogodisjil1 rv podataka
Popisa vezanih za zpaniju Bekes oimnoj knjizi Bekes megye tarsadalma es
gazdasaga 1828-. Prilico detalja prikaz astaka, orgaizacije, popisnih rbrika i kritikt1
izvora przio . Botlo (Bott/6 /) studiji Az 1828. evi orszagos osszeiras (Popis iz 1828. godine, torteneti statisztikaforrasai, 1957).
Pri obradi popisa i preracunavanja vredosti na moderni sistem mera,
teskoc predstavlja cijenica da vredosti pojedinill mera u proslosti isu bile
fiksirae: one s se menjale u zavisnosti od mesta i vremea. U resavaj ovil1
proema z pomoc pruza kjiga IStvaa Bogdaa He/yi foldmertekek 1828- (Lokalne merne jedinice 1828. godine, 1973 ). Iste godie objavljea
kjiga D. Bende (Benda Gyula), Statisztikai adatok magyar mezgazclasag trtenetehez 1767-1867 (Statisticki podaci za agrarnu istoriju Madarske), koja
pored snarnih podataka sadrzi i primedbe metodoloske prirode vezae za obrad
popisa. Moramo svakako spomeuti da su najsveziji rezultati proucavaja Popisa
itegrisani i u odgovarajuce tomove lstorije Madarske deset knjiga.4
Najsiri i najdulji zahvat nad Popisom izvrsili su . Backai i Lajos Nad
u kjizi Piackorzetek, piackozpontok es varosok M,yarorszagon 1828- (Trii!me o/asti, triisni centri i gradovi Madarskoj 1828. godine, 1984).
U ovom radu ogroma baza podataka obradea t1z koriscenje faktorske aali­
ze na racunaru, s ciljem da se utvrde ciioci koji su u najvecoj meri uticali
st centralih gradskil1 funkcija. Pri tom st1 odredujucim faktorima s111at­
rane privrede fukcije naselja, demografske ili rv. rzisna mesta s
posmatraa tesnoj vezi sa svojom izom i siro111 okolio. misljej t1-
ajbltiji cinilac koji ticao urbanizacij aselja ila redova i svesa
r proizvodnja, koja vodila racua kretaj ponude i potrazje u regio-
11alni111 i zemaljskim razmerama. i pored gradana, profesionalnih trgovaca i
zaatlija, klicama i 11osioci111a privrednog i gradaskog preobraiaja smatrajt1 i
provicijske, vancelvske, cesto i neprofesionale trgovce, koji su se pored trgo-
4 Magyarorszag tortenete, Akadeiniai Kiad, Budapcst 1983-1989. Jos nije objavljena knjiga periodu od 1242. do 1526. godi11e.
10
vie neretko bavili i moderim nacinom proizvodnje; zatim vacelvske zaat­
lije, m preduzimace, inteligeciju.
astavak prethode kjige i d od rezltata sirokog rv
Popisa mozemo smatrati kjig . Backai Varosok es varosi tarsadalom Magya­
rorszagon / szazad elejen (Gradovi i drustvo gradova Matlarskoj pocetkom ! veka) izdatll 1988. godie L1 Budipesti. Ator podataka Popisa
iz 1828. godie i i kategorizovao gradove prema jihovim 11kcio11al11im
zacajkama, opisao 11jil10ve karakteristice crte i proucio karakteristike socijal-
11ih kategorija ll 11jima. Spomete dve kjige s s i11teresa11t11e, jer tl
jima popis tretia kao jedistve istorijski izvor kokret11il1 podataka pomo6t1
koj ih se mogt1 tvrditi faktori baizacije.
u jugosloveskoj istoriografiji slicni podvati isu preduzimai, stavise,
moglo i se reci da Zemaljski popis iz 1828. g. dosta skromo zastuplje. Is­
tia, 11ekim radovima vezaim za privred istorij koriste se podaci iz Popisa,
ali glavom 11esistematic110 i ll meri t1 kojoj i se to sv kvaliteta po­
dataka moglo ocekivati. Nazalost, rad sireg oima koji se cvrsto bazira ovom
popis (. Hegedis - . Mitrovic, Poljop1·i11reda Torontalske iupanije svetlu
popisa iz 1828. g.) jos se vek alazi ll r11kopisL1. 5 11asim sazajim jedii 11
s p11ikovai rad ciji predmet Popis iz 1828. g. astao iz pera dr L. Barte
(Barta Laszl6) pod aslovom Horgos 1828- (Horgos 1828. godine). Ator
svojoj studiji objasio genezu popisa, acin jegovog sprovodeja, izeo
primedbe vezae za vredost Popisa kao istorijskog izvora, aalizirao podatke i u
skracenom 0i11 pt1likovao podatke is tabela Horgosa.
vreda pomocni izvor, Popis s koristili dr Atal Hegedis knjizi
Agrarni odnosi Torontalskoj iupaniji Banatu 1779-1848, i Gaspar Ulmer
u kjizi Posed Bajsa, spahije i kmetovi 1751-1849, kao i u radu Vlastelinsko
naselje Aleksandrovo. Sumare podatke popisa za zupaije sa teritorije ds
Yojvodie objavili s dr Kataria Coba11ovi6 i dr Atal Hegedis u kjizi Agrarna i demograf5ka statistika Vojvodine 1767-1867.
Prilikom izbora predmeta istrazivanja trebalo resiti specifico metodo­
losko pitanje: sled veoma velike kolicine iformacija koje popis sadrzi, ilo
11d110 suziti polje rada: kocentrisati se d oast (socijali odosi,
poljoprivreda, stocarstvo, zaatstvo i trgovia, posedovni odnosi, itd.) vz
za celu Backu ili se foksirati d tip naselja obl1vatajci sve spo111en11te
tematske oasti. Nastalo kompromisno reseje izborom varoskih aselja
i pokrivaja svih tematsk oasti. Razlog za to ii da s slobodi
kraljevski gradovi i trgovista u to vreme pored poseda plemstva i poseda Ugarske
5 . Hegcdis, Agrarni odnosi Torontalskoj iupaniji Banatu 1779-1848, Novi Sad 1986, 135.
11
kraljevske komore predstavljali najvaznije i najdinamicnije elemente privrednog
preobral.aja i da se u njilvom slucaju ogu ocekivati iteresantni rezultati.
Radom su obuhvacea tri kraljevska grada: Subotica, Sombor i Novi Sad i
13 trgovista: Senta, , Kanjiza, . Palanka (zapravo Stara, Nova i Nemacka
Palanka), Bezda, Temeri, Kula, Apati, . Topola, Futog (Stari i Novi), Staisic,
Odl.aci i .
Razvoj statisticke delatnosti
pouzdanil1 saznaja ljudskim i rnaterijalirn resursima radi mogcosti plai­
raja vojn i poresk opterecenja kao i savrsavanja upravog sisterna. Popisi
koje vrsilo dul10v110 i svetovo plemstvo, odnoso 11jil10vi sluZeici, izvodei
s radi efikasnijeg uiraja feudalih prilda. U 110vo111 vekt1 statisticko prikplja­
je podataka stalno se sirilo i produljivalo ttpravo zal1valjujci dZavnoj potpori
i organizaciji; se razvijalo u pogledt1 metodologije i strcog kadra kao i
pogledu st istitcija vz za ovt1 delatost. U ! vektt zi i
cetri statistike ili stt Rim, Firenca, i, tt i XVIII vektt to st1 e­
rnacke zemlje. U XVIII veku i tt drgim zapadoevropskirn zemljna dolazi do
prvih t1spel1a drzave statistike: t1 Prttskoj se od 1719. g. vode tabele broj110111
kretanj stvistva, tl Svedskoj od 1749. godie t1 Daskoj prva koskrip­
cija izvrsea 1769. godie.6
statisticka delatnost i111ala. v praktic1 111otivacijt1 i ci\jeve
vezae za ttpravne, fiasijske, privrede, i acioalo-politicke iterese
ilustrje i razvoj statisticke slzbe u Habzbttrskoj rno11arl1iji. U s popisi
staovistva vrseni vec za vre111e vladavie Leopolda 1 (1658-1705) i Karla Vl
( 1711-17 40), dti zaista sz podsticaj vd t1 redove i sisteatske
drzave statistike dala tezja Marije Terezije i Josifa 11 da svojt1 drzavu sve­
strani reformama fettdalog drstveog, drzavo-pravog i t1prav11og siste­
rna i kokurentom savremeim evropskim drzavarna. U skloptt t tezji
kraljica Marija Terezijaje razvila veorna ozilja rad: 1753. aredilaje da parosi
sastavljaj godisje izvestaje kreta11jt1 staovistva teritoriji svoji parol1ija
kao i da se prikupe podaci pokraji11a111a carstva; godi11e 1754. astao dekret
6 . Kovacsics, trteneti statisztika/orrrisai, Budapest 1957, 8.
12
sprovode11ju popisa u 11emackim delovima Carstva, 1755. godi11e vladarkaje
izdala r·d za uvode11je statistike kao obavezog predmeta uiverzitetu LI
Nadsombat (Nagyszombat); dve godi11e kas11ije pak odlucuje sta11ovljava11ju
poseb11e katedre za statistiku 11 svim u11iverzitetima. Popisi u cilju urbarijalnog
urede11ja sprovedeni s 1767. i 1777. godi11e. U toku gorespomenutil1 aktivnosti
razvije11i stt statisticki metodi traj11e vred11osti. r cele te delat11osti i
opsti popis stanovistva iz 1784-85. godie, najbolji popis staovnistva XVIII veka u Habzburskom carstvu.
Dalji medas Lt razvoju statisticke delatnosti znacila uredba astrijskog
Fraje I vodenju drzavne statistike ( 1829). Posao privremeno pove­
re Direktorijumu austrijskog Glavog racvodstva ( General-Rechnungs­ -Directorium). Njihove do 1845. godie tajne pu\ikacije (/11 zur Statis­ tik der sterreichischen Monarchie, 1830-1865) izlazile su i posle izdvajaja
Uprav110-statistickog direktorija iz Glavnog racunovodstva 1840. godi11e. Direc­
tio der Administrative Statistik, kako se zvala 11ova staova, izdavala od
1850. mesec11i casopis u kojem puikovala rezultate svog rada (Mittheilungen iiber Handeln, Gewerbe, und Verkehrsmittel, sowie aus dem Geblete der Statistik
iiberhaupt). S obzirom da stt statisticka istrazivaja rukovode11a austrijskim drzavnim
iteresima i da nistt posvetila dovolj1 paz11ju ugarskim o\astima, Lt madarskoj
politickoj jav11osti sc pocetkom XIX veka javila ideja os11iva11ju samostalne
sluZe. Nje11 zacetak pada u revolt1cionar11 1848. godi11u, kada pod ruko­
vodstvo111 statisticara i politickog delat11ika Eleka Fe11jesa, uz odlice saradnike
os11ova11a statisticka slzba u okviru Mi11istarstva tras11jil1 pos\ova. ustao­
va ugasila se porazom revolucije. Nova akcija u ovo111 smeru poduzeta 1860. godine, kadaje za\1valjujuci inicijativi Atala Ce11gerija ( Csengery Antal) osnova­
a Komisija za statistiku pri Madarskoj akademiji 11auka. U periodu 1861-1864. izdala sest tomova pu\ikacije pod naslovom Statisztikai Kozlemenyek i osam
tomova serije Statisztikai es Nemzetgazdasagi Kozlemenyek ( 1865-1871 ).7
Do ustaovljavaja zvaice i 11ezavisne madarske drzav11e statisticke
sluzbe doslo 1867. godine zalagajem . Keletija (Keleti Karoly). Os11ivanjem
Statisticke slzbe Budimpeste 1871. g. i radom raz11il1 instituta i istrazivaca oko
ova dva ce11tra, statisticka istrazivaja u Kraljevini Madarskoj doila su solid11t1
osovu i z11acaja11 podstrek.s
13
Kada govorimo izvorima za istorijskt1 statistiku vz za teritorije
Habzbskog carstva, osovi proem i u tome da m, ili da il1 malo,
vec u tome da su svojim ciljevima, tvorcima, metodoloskim resenjima i 11aCint1
izvrseja veoma razliciti, medsobno ekompatiili, te da se cesto mog
obradivati savremeim statistickim metodama ili uporedivati sa rezltatia
kasijih zvanicih statistickih slzi.
Prema vrsti i karakter popisa izvore istorijske statistike z podeliti
u tri grupe. U prvu spadaj popisi radeni u periodu od XI do XVll veka, pretezo
poreskog karaktera. konskripcije vrsila drzava, crkva ili zatUa vlastela.
Karakteristicni popisi razdoja st1 dikalni ili portalni popisi koji przaju podatke
ketovskom stanovistvu od 1530. do 1700. godie, kao i ·hari za pojedina
naselja (pocev od XI veka). Za \ zemlju s sastavlje11i bari iz 1767. i pos\e
1836. godie. Urbari su posebno vazi,jer pruzaj podatke gotovo lk
stanovistv, samo seljastvt1. U ovu grt1pt1 spadajt1 i devetinski i dese­
tinski popisi, vredi zbog detaljnih podataka seljastvu, jegovom raslojavaj
i poljoprivrednoj proizvodnji. Godie 1696. izvrsen poslednji portali popis
posle kojeg s\edeci znatniji drzavni popis izvrse 1715. (zbog epozdanosti
ponovljen 1720. g.) u kojem s prvi put popisai i zanatlije i trgovci.
Drugi period traje od Karla 1 do popisa Josifa iz 1784-85. godie.
U tom razdoju dolazi do zatnog prosirenja polja popisivanja: popisi se vise
ogranicavaj na zemljisne posede kmetova kao pretldom period, vec
se interesuju za veci deo imovnil1 predmeta oporezovanil1 lica; sto za nas jos
znacajnije, pored poresk koskripcija, javljajt1 se popisi plemstva, zanatlija,
rdara, crkvenih lica, arodosti. U v razdoj, t1 prvim decenijama, pokre­
nuto redovno godisnje belezenje broja, sastava i kretaja stanovnistva (poznat
kao Numerus Animarum) vodeo od strae crkve, ali za potrebe drzave (vrsi se
do pocetka XIX veka). Vredost v popisa velika, sadrze zd po­
datke broju celokupnog sta11ov11istva iz perioda kad jos opsti drzavi popisi
is ili sprovodei.
Dragocenu grupt1 izvora za istorijsku statistiku Ugarske pre XIX veka
predstavljaj dela opiso-statistickog karaktera koji se javljaj vec od veka.
Navedimo samo najznacajnije: Lazius Wolf, Des Kdnigreich Ungarn ... (1556),
rad Jimosa Hontera iz 1562, Martona Schddela ( 1629) i Martona Zeilera ( 1664),
vise studija Macasa Bela (! Matyas), zatim puikacije . Saskija, . Cakija,
. Sentivanjija, G. Berzevicija, . Svartnera, . Linka, . Hicingera, 1. . Lte­ sterna, itd.
14
Treci period se prostire od popisa Josifa 11 do uvodenja zvanice drzave
statistike. Konskripcija Josifa bila zapravo prvi opsti popis staovistva
tlu Habzsburske monarhije. Geografsko-statisticko-istorijski radovi . Fejesa i
Lajosa Nada iz prve polovine XIX veka, kao i austrijskih statistick slt12:i znacili
s vec agovestaje za uvodenje drzave statistike. Godie 1804-1805. izvrse
popis eplemickog staovnistva posle kojeg odluci drzavil1 vlasti te
podatke trebalo godisnje iovirati, medtim zt1paije v odlku nis dosledo
sprovele. Posle popisa 1804/1805. slede zemaljski poreski popis iz 1828. godi­
e, popis gradskog stanovnistva iz 1848. i opsti popis staovistva iz 1850/51,
ds zbog nepouzdanosti ovog, poovljei popis iz 1857. godie. Sem gore
avedenil1 moramo spomenti gradske, trgoviske, gradevinske, skolske, zdrav­
stvee statistike i popise zaatlija i trgovaca.
PORESKI SISTEM MADARSKE U FEUDALNOM PERIODU
S obziro111 daje i tokom prve polovie XIX veka sistem drzavil1, crkveill,
111esil1 i vlasteliskill davaja oseto uticao zivoti stadard ajveceg dela
staovistva U gaske i da s osovi izvor popis poreskog karaktera, smat­
ramo da ismo se trebali upozati sa poreskim sistemom tog doba.
Spomeuti sistem odrazavao odlike tadasnjih praviil i posedoviil
od110sa i kao takav umnogome se razlikovao od daasnjeg. Globalno gledai,
porezi se mog podeliti : poreze koje su placani kralju odnoso drzavi,
koje st1 prikupljale m1icipije (zi i gradovi) i opstine, porezi koji su davai
crkvi, ali ne osnovt1 feudalog prava, i kraj porezi placai vlasteli (kralj,
crkva, pojedii vlastelii).
D1·iavni po1·ezi
U srednjem veku kralj razrezivao poreze koji s ili u vezi sa jegovim
posedima, su i feudalna dava11ja sa kraljevskih poseda tretiraa kao drzavni
porezi. i slcaj sa dimnicom (fiistpenz), etickim porezima (marturia
kod Slovena, obaveza volova kod Sekelja i Kumana), kao i povremei
"pokloi" i obaveza davaja koaka. Yremenom s se drzavi i fedali pore­
zi diferecirali; tim proceso javila se i tzv. col/ecta, eredova porez koji
kralj razrezao za v pokrete i svecae dogadaje u kraljevskom domu. Posle
odredeill daljill prelazih oika, za vreme kralja Karla Roberta javlja se prvi
redova direkta zemaljski porez. Uvede 1342. godie radi kompezacije
guitaka nastalil1 usled sve cesceg kvareja v i pozat pod imenom doblt
komore (lucrum camarae) ili porez kapije (kapuad6). Placala su ga seljacka
15
gazdistva sa odredeom materijalom sagom, figurativno: sve porte koje su
raspolagale sa kapijom takve velicie da kroz u mogla proci kocija natova­
rea zitom ili senom. Razume se, porez st1 placale i gazde koje isu imale kapije
svojim posedima. Za kraljaje i veo111a pogoda,jer za razliku od povremene
v pomoci za vodeje vojih akcija (subsidium), kojt1 su uveli njegovi
asledici, za jegovo prikupljaje i ila potreba saglasost Drzavog sabo­
ra. Godie 1593. subsidij i lucrum camarae stopljeni su t1 d porez. Madarski
drzavi sabor 1715. godie staovio stajac vojsk i za izdrzavaje
umesto povremeog sbsidija t1veo stala porez contrihutio militaris. 9 Popis
iz 1828. godie sproveden upravo sa ciljem regt1lisanja pitaja vezanih za raz­
rezivaje i l ove vrste poreza.
Placanje drzavnog poreza i t1 novo vekt1 ilo vezao za pojam porte,
meduti jegov sadrzaj se tokom vr menjao. Prvoito ozacavao
seljackt1 kucu sa portom, zakono iz 1609. g. pod portom stt se podrazuevala
4 seljacka ili 12 zelirskili gazdistava, 1647. g. ozacavala seljake koji
st1 koristili 4-6 volova. Vremeom porta postala iagiarna koja
oznacavala aterijalnu moc poreskili obveznika. 10 Na Backo-bodrosku zupa11ijt1
ilo razrezao 290 palatialil1 porti (lizt1 205.000 ft), Toro11talskt1 i
Tamiskt1 254, Sremsku 81. 11 Mozda i suvisno primetiti da broj porti
razreza eku oast ili aselje ukazivao jenu materijalt1 sagt1.
ljt1c za dalje razrezivaje kontrit1cije opstiaa ile su dike (rovas).
Zupaije su odredivale broj dika svoji teritorija111a, kao i kvatitet pose­
dovae i111ovie koja cii jedu dikt1. Na pri111er, t1 Backo-bodroskoj zupaij i
oko 181 . g. u d1 diku ract111alo se 3 lica, 6 volova za vuct1, 20 jtara ri
povrsie, 6 jutara viograda, 30 jt1tara livade, 6 kuca ili 1 kotao za rakije.
9 Revai Nagy Lexikona, 1, Budapest 1911, 95. 10 Od strane Drzavnog sabora izglasana suma godisnjcg poreza dcljenajc brojem svih porti zcmlj i te se dobijala vrednostjedne portc, na osnov ccga su zupanije i slobodni kraljcvski gradovi placali porez srazmcrno broju porti pripisanili svakom od njih. U pocctku Dr:Zavni sabor porez predlagau zajednu godinu, XIX zk. cl. iz 1791. godinc razdojc izmedu dva zascdaja sabora. LJ pcriodima kada Sabor nije zascdao, godisje razrezivanje poreza vrsilaje palatiska komisija (zbog ~cga su i poreskc jcdinice zvanc palalinalnim portama), kasnijc Ugarsko kraljevsko namesnistvo. Godine 1715. i 1825. izvrsen pokusaj preraspodelc broja porti, ali zbog laz11il1 izjava ma­ terijalnoj snazi pojedinili oasti i gratiova, sprovodeje te akcije ilo vcoma otczao. tc sc stalo sa akcijom, 1830. i 1836. godine od palatina trazeno da sc raspodela izvrsi na stari111 osovama. Krajem XVII veka (1696. godinc) u Madarskoj i llrvatsk~j ilo 8.000 porti, dok sc isto111 prostoru u periodu 1791-1848. opcrisalo sa 6.342.125 porti. Sabor od 1825-27.godinc ponudio porez visini od 4.395.244 ft i 75.000 ft (konvencionalne valt1te) pomoci za smestaj vojske (ld­ jogadasi segely), sto ostalo na snazi do 1849. godie. 11 . Cobanovic, . Hegedis, Demograjska i agrarna statistika /lojvodine 1767-1867. Novi Sad 1991, 18.
16
Vredost vodeice racuataje 3 dike, suvace t1 dve. 12 i se odredila ateri­
jala staovistva, sprovodei s detalji tzv. dikali popisi. Poreski obve­
zikje placao porez zavisnosti od broja dika razrezail111jegov teet.
U kotiucijt1 lazilo pet vrsta davaja:
- glavaria, kojt1 su placali poreski obvezici tl visii od d forite (ft).
- zemljisni p01·ez koji se sastojao od poreza oranice (visia odredi-
vaa os110v velicie i kvaliteta posedovaog zeljista, poreza za koriscenje
opstinskih pa.\:njaka (l broju posedovae stoke), poreza va­
sesioale zemlje (l 40 krajcara (kr) jtru bez obzira klasifikacij
zeljista), p01·ez baste i viograde ( 1 krajcara tr). 13
KLASA
CELA SESIJA 10 ft 52 kr 6 ft 24 kr
POLA SESIJE 5 ft 25 kr 3 ft 48 kr 2 ft 45 k
CETRVRINA 2 ft 43 kr 1 ft 42 kr · 46 kr
OSMINA 2 ft 31 kr 1 ft 25 k1· 46 kr
Tabela br. 1 Visina p01-eza prema kategoriji i velicini oranica
- Porez zgrade i razreziva k koje ist1 pripadale ketov­
skoj sesiji i liove. 14
- Trgovacki porez placali st1 trgovci tt zavisosti od klase kojoj st1 pri­ padali .15
- Zaatlijski porez placale s zaatlije, jegova visia zavisilaje od -
111t esta tt koje111 zaatlija ziveo, kao i od vste zaata koji111 se bavio. 16
Zi i opstie is placale celokp11t1 sn jil1 razrezaog voj­
og poreza v. i deo odzivali s tli111 dava11ji111a vidt1
lirae za vojike i k, kao i LI obezbedivaj soli, ogeva, osvetljeja, tzv.
12 . 1-legedis, Agmmi odnosi 11 Torontalskoj iupan!ji 11 Banat11 1779-1848, Novi Satl 1986. 57. 13 i1111110 da kontricij 1-acunat i rorez \•1sesionalc zcljc. 111edti111 te zeljc u Popis is obl1vacene. cilj l1io da sc tvrde trajni 111aterijalni potccijali LI rkna rore­ skil1 obvcznika. rl sc da vascsioale ze111lje is dz kotiitetL1. Sa nase strac 111ozc1110 rrczaliti sto ti podaci is iskaza11i. s. 111ogli is sazati odos sesionalne i vascsioale ze111lje i steci z11atno rcalnij slikt1 i111ovno111 st scljastva. 1·1 Velicia porcza ilajc ld pre111a kvalitett1 zgradc ll 4 klase: prvu klas cinilc su k cija vrcdost rrc111asivala \. ri11ti (4 lt porcza). drg klas k u vrcclnosti rreko 100 . ( 1 ft roreza), trecu k:: gmllc11c od dr\'Cta ili cerpica vrellosti ispod 1 tt (15 krujcara gollisjcl:!: poreza) i ze111u11icc ( 1 kr porcza). 15 Yeletrgovci. trgovci fii tkaniarna (1 klasa) placali st1 15 tt godisjcg poreza, trgovci gru­ ji vrstaa tka11i11a. trgovci koji id vasaria (11 klasa) 1 tt. trgovci vasarasi (111 klasa) isto s placali 10 , i kr torbari. koji SLI rosecivali s ncdcljne vasare, placali su 2 ri11tc godisjcg porcza. 16 . Hegedis. Nav. delo, 57-59.
17
krevetnine. Medutim, vojska u svojim obracuima primljeill davaja vredost
roba i L1slL1ga i racuala d11evoj i, vec oseto izi 11111, otllda
astajao guitak zva deperditom. Bez obzira cijeicu da tt1 razliku
zupaija adokadivala seljacima, i su ipak ili guitku, im adoka­
da stizala iz sredstava prikuplje11il1 zt1panijskim porezom (domestica) koji st1 opet
i placali.
Ovakav sistem razrezivaja i l drzavog poreza postojao do
revolt1cije 1848. godie posle cijeg sloma tl Ugarskoj zavede austrijski gra­
daski poreski sistem. bez obzira zacajne izmee LI periodt1 1875-1880.
i poreske reforme 1909. godie, t1 svojim osovama opstao do sloma Monarl1ije
1918. godie. 17
Drug gruptl poreskil1 obaveza staovistva i obaveze koje Sl\
l mticipijama i opstiama.
(cassa domestica). Prikupljea materijala sredstva omogt1civala st1 zt1pa11ijaa
da izdvajajt1 v za potrebe opsteg z (izgadja i popravka stova,
asipa i puteva teritoriji zt1pa11ije) i i11stitucija opsteg z, da placajt1 svoje
admiistrativo s, isplact1jt1 depeditt1, izdrzavaju zatvoreike, da l1011orist1
saborske poslaike, itd. 18
d, Cl\Vara polja, citelja itd.
Ukupa izos dosad navedeetri vrste poreza LI slucajt1 gazde kojije raspo­
lagao sa kompletom sesijom prvoklase zemlje, izosioje 20-30 foriti. Gazde
koje st1 imale deo sesije ili zemljiste loseg kvaliteta, placale st1 srazero maji
izos poreza. Od poreske refone 1822. godie, drzava primala porez samo
u 111etal110111 11ovct1 (pecunia convenlionalis) i tl i10111 ovcu (pecunia
17 . 11. Magyar T1·tenelmi f·"oga/omtdl-, !. 13udapcst 1989, 13-14; . Hcgedis, Nav. ,//; 1. Palfy. l·'es::p1·em varos ad6z6 nepessege az 182&. evben, u: Magyar Statisztikai Szemle, br. 5. Iu­ dapest 1936, 367. 18 Pravo zt1panija na ubiranje porcza potice od dckreta Matijc Korvina iz 1486. godi11e. Prvobitno se odnosio s na porcz radi obezbcdc11ja plate saborski poslanicia, ali toko XVI veka 11 osnovt1 ovog iznika zupa11ije st1 stcklc opste pravo ubiranja porcza. Ovc poreze orali st1 placati kako pleici tako i ostalo stanovnist\·o. Od 1723. posednicko plestv·o ilo oslobodc110. ali aralno i kurijalno plc111stvo i daljc placalo porcz. Zupanijska kasa se111 ovog nneta od 1543. i111ala prildc i od voj11e kontribucije (na svakt1 rintu 5 de11ara), l 1596. i globc VQj11ickog karaktcra trebalo uplacivati tl spo1:1tu kast1. Od srcdi11e XVI vcka prikt1plja11je 110vca i zaduzc11 podzpan. koji odlucivao i raspodeli raspolozivil1 srcdsta\•a.
18
valutalis, Wiener Wahnmg). 19 U Popistt iz 1828. godine sve 11ovcane vrednosti
iskazane stt tt konvencionalim forintama.
Porezi placani katolickoj crkvi
U trectt g1pt1 poreza spadali s porezi koje t1irala katolicka crkva, ali
sv fettdalog prava.
Desetina. Desetia ili \atiski decima, i zapravo porez sa najdt1zo111
tradicijo111, s obziro111 da ga v jos kralj Stefan l Sveti. U pri11cipt1, prikttpljao
iskttp, sredstva trebalo potrositi potrebe epar\1ije (egyhazmegye).
Uiran od proizvoda sa ze111ljista, od zivotija, poekill zanatskil1 proizvoda
i odredenih vrsta prihoda. Od 1300-ih godia sakttplja pretezo tt novcti.20
U i XVII vek delovima Ugarske koji s ili pod l1abzbskom vlas6t1
deseti prikpljala Madarska kraljevska komora pod imcom kraljevskog
nameta (decima regia) i trosila fiasiraje madarske v graice. Revolt1cio-
11a1"11c 1848. godie katolicka crkva se odrekla ovog veoma z11acaj11og izvoa
pr·ilda.
Lukno (pa1·ber, clgyhe1-, lectica) t1 pocetk oznacavalo dobrovolj11a
seljacka davaja za izdrzavaje zpika tr rimokatolickoj ckvi, ali vreme110111
postao crkve11i porez koji st1 os110vt1 dogovora sa plcbaosem placali i
parovi t1 v ili ti. Godie 1866. proglase javnin1 porezom.
~'!tola se placala za izvese usluge od stra11e crkve - t vv,
krsteja, salirae.21 Slico katolickim vernicima i pravoslav11i s placali ir od
1812. godine bracim parovima. U vezi sa visiom dim11ice i koaka, pravo­
slav11e crkvee opstic stt svake pete godie sklapale govor sa vladikom.22
Feudalne obaveze
Sem gorespo111e1ti\1 vrsta poreza staovistvo dd fedaloj
vlasti ilo obaveza110 sirok spektar fet1da\11i\1 dava11ja. U ciljt1 d
fcudalih odtsa i njilvog stavljaja pod adzor drzave kao i radi ogranicavaja
zlopotreba vlastele, kraljica Marija Terezija 1767. proklamovala za
Kraljevit1 Madarskt1 (Slavoija doila 1756, Hrvatska i Banat 1780.
l'J . Hegedis. Nav. delu. 65-63; L. t. Horgos 1828-. ll: Ozenel, 7-8. 1987, 365. 20 U prcdmohackom loljll t1i111 od L1zcg k1ga dobat g zapatit1, i pojam malc i Yelikc desetic i i t1 t1potrebl. lJ pocetkll Sll placalc SYC d1stYc11c kategorije, tla i ucl Ycka i ugraice kmctoYc. Zcliri stt L1mesto desetic placali liscaski 110 (pecunia c/1i­ stianilalis) ll Yisii ud 2 do 12 dcara. 21 Magyar Trtenelmi }"ogalomtci1·. Blldapcst 1989, 11, 94, 156. 202-203. 22 . Hegedis. A,r;rami si Potiskom distriktu 1751-1848, ZMSl. br. 45. Novi Sad 1992. 49.
19
godine). Terezijanski urbar ukinuo vezanost kmetova za zemljll; odreden
sastav i velicia kmetovske sesije, pri cemu se rukovodilo pricipom da k111et
treba da posedt1je parcelt1 dovolje velicie za obezbedivaje svoje egzistecije,
kao i s/1vatanjem daje uzan prelaz siste tropoljog plodoreda t1 obradivajt1
zemlje. Velicina sesije zavisila od geografski\1 prilika i kva\iteta zemljista i
kretala se u raspot od 16 do 40 jlltaa, bez baste. U Backo-bodskoj Z:llpaij i
velicia oraice odredea 32-36 jlltara (t1 slllcajll prvoklasog zeljista
32, trece klase 36) i 22 jutara livade bez obzira na n kvalitet.23 Se\jak koji
raspolagao r d110 osinom sesije spadao u kategoriju kmetova,
koji imao m smatra zeliro. U sastav sesije lllazila porta
sa kllcom i okllcico (odredea lt oitnll jed110g jlltra, od110so dva poz1ska
merova), oranicom i livadom, dok pasjaci i viogradi 11ist1 sat1-a11i 11i111
delom. Delovi atara koji nisll pripadali urbarijalno fodu, seljak i\1 koristio
os110vu zakllpa, 11aziva11i Sll industr(jskom zemijom. Zeljista koja sll zaostala
pos\e izvrseja llrbarijalnog llredivaja, vlasteli i s prikljuciti svom
a\odijll, pozata Sll kao remenenc(jalna.
Urbar odredio i ketovske obaveze prema vlaste\i1: dcvetia od prio­
sa sa spolji\1 zeljista (i koji Sll ima\i od cele sesije davali st1 srz
, devetiaje mog\a iti otkllpljea v), ckoliko ovaca, peradi, glava­
ria ll visii d forite. Urbar propisao godisje ajvise 104 d ruce i 1 i
52 vllce rabote, zelir i obaveza 18, ze\ir beskllcik 12 d 1
rabote. U viorodim krajevia odrede deo roda pripadao vlastelill, ali
seljak imao pravo t pica od Sv. Miljla do Sv. Doda. lzracto
da i za otkllp svi\1 obaveza i llSlllga vezai\1 za d1 k\t11 sesijll trebalo
platiti 24 ft i 31 kr. 24 Si krajll, da Sll kmetovi s v lastcliskil1 rabota
ili obavezi i kuluk za opste potrebe: za drzavll (opskrba i prevoz vojika
- e!Ofogat, Vorspann), zupaniju (gradja mostova, pllteva, asipa v zgrada
itd.) ili svojll opstinu.
Treba primetiti da Sll i drzavi vrlvi ili svesi veliki\1 tereta koje
se\jastvo sosilo, te Josit· [( rv sprovesti koreitll iz1 poreskog
sistema bazi opste poreske obavezc i oslobodeja kmetova, medlltim llsled
odlL1cnog otpora plemstva tll svojll zamisao i llspeo ostvariti.
23 1. csady, magyar jobbagysag tiMenete, Budapcst 1908. 381. Korisceo jutro od 1.200 kl1, odnos110 0,43152 l1cktara. U suscdi zupanijaa - Torotalskoj. Taiskoj, Sc111skoj - vclicia
k111ctovske sesijc bila skro111nija. lzosila 24 jtra oraice i 6 jutara livada, s ti111e da sc t1 To­ rotalskoj i Taiskoj to111e dodavalo 3 jutra pas11jaka (. Cobanovic. . Hcgetlis. Nav. delo. 25). 24 !. Acs11dy. Nav. (//. 383.
20
Poreske obaveze slobodnih kraljevskih gradova
Gradovi su svo111 gospodar, kraljt1, p\acali z (census regius) za korisce­
je ze111ljista, s vremena na vreme rali su mu davati pokloe i ili su obavezi
v1 kontriuciju. Od crkve su oblcno otkpljivali pravo blranje dese­
tine. Gradai su snosili troskove gradske prave placa11je111 doestike. Poreska
opterecenjaje razrezivao gradski agistrat os110v iovog stanja stanovnika.
Gradovi stt ili obavezi da sa odredei kontigentom cestvjtt t1 kraljevoj
vojsci i da za jegove potrebe prevoze orzje, 1111ii i tekstil.
Gradovi su i111ali pravo du blru deseti11t1 od roda zemljistima koje
staovistvo i otkttpilo, prilde od zakpa mal kraljevskih regalija, takse za
korisceje gradskih pasjaka, zati111 da l taks prilikom primaja 11ovil1
lica red gradaa, za prijem doseljeika, promet ekretia, boravak komedijaa­
ta. Se111 ovil1, slobodi kraljevski gradovi s 111ogli i111ati prilde i od i
vtl podrede11 il1 sela.
OKOLNOSTJ NASTANKA POPJSA
Predistorija koskripcije seze do 1791. godine, kada su saborske ko111 i­
sije Ugarskog sabora, stvoree LXVl1 zakonski111 claom, ttvrstile LI svoj po­
grn orgaizovanje popisa i111ovi11e i lica podloz11ill oporezivaj - s ciljem
reorgaizacije poreskog sistema. Odgovarajci ti intecija111a, Sabor iz 1802.
godie izradio predlog popisog for111ulara i razradio pricipe i instrukcije
(lnst1ctio ... ) prema koji111a popis trebalo da bt1de izvrse. Medt1ti, kritica
politicka sittcija za vreme Napoleoovih ratova i ekoomska kriza koja za
11111 usledila, prolongirale su izvrseje za bolja vremea. Tek Sabor
od 1825. do 1827. godine v pokrent idejt1 popist1 i oziveo pripreme za
jegovo izvodeje.25
U to vreme sa sprovodejem popisa ili s saglasi becki vladajci krt1govi
i madarski stalezi, ali iz razlicitil1 politick d. Vladar od rezltata popi­
sa ocekivao poveca11je drzavil1 prilda, sa gotovo eskriveom zeljo111 da Lt
bt1dt1611osti t1ki11e plemicku privilegijt1 oslobodenosti od l poreza. S drt1ge
strae, pivilegovai redovi osecali stt se ugrozeo zbog sm platcz11il1
sposobosti svoji kmetova, pritiskivaill sve tezim drzavim fia11sijski111 za­
llvatanjima su od popisa ocekivali vd veceg reda i ograicavaje isko­
riscavaja seljaka od strae drzave. Tradicio11al110, pri tome stt eergico odba­
civali mogt1611ost primaja dela tereta svoja pleca.
25 . Bottl, 1/z 1828. evi orszagos osszeinis, ll: to1·teneti statisztikaforrasai, Blldapest 1957, 242.
21
S obzirom da su i drzava i p\emstvo svojt1 egzisteciju dobrim delom
zasivali radu seljastva, ali da s se jilvi iteresi t1 ovoj tacki i skojavali, diskusije i prepiske izmedu Beckog dvora i madarskog plemstva vezi sa popi­ som i "Instrukcijama'' veza11i111 za trajale s dvc godic, sve dok plestv i garatovao da i kakav i iti obl1vace110 popisom. Tek tada Sabor izglasao VII zakoski \, koji se odosio orgaizacij i izvodeje popisa, i uz m iz111ee svojio Istrkcije. Rezltate popisa t\ saopstiti sledece111 zasedaj parlameta li111 za 1830. godi1.
KARAKTERISTIKE POPISA
U teritorija\110111 pogledt1 popis obl1vatao gotovo celt1 Ugarsk (osi111 Erdelja i V graice), zaci se111 Kraljevie Madarske i Hrvatskt1, S/a\1011ijt1, Pri111orje i Rijekt1 sa okoli110111. Od deset milioa staovika koji Sll ziveli spo111etim teritorijama popisao 2.874.839 poreskil1 obvezika izmedt1 18
i 60 godia starosti.26 Kod pos111atrail1 ase\ja ovaj odos se kretao t1 kraj11ji111 vredostima od 21 % t1 slcajt1 Odzaka, i 61 % t1 S1111. U sft1cajt1 istrazivai/1 s\d kraljevski/1 gradova odos broja poreski\1 obvezika m kt1pom staovistvt1 i visi (45%) od proseka trgovista (34%) i sela (32%), dok t1 sve tri kategorije s\ belezi1110 vece procete od sg ze111aljskog, koji izosio 28%.27
Prema odredba111a zakoa, ll izvodejt1 koskripcije cestvovali s s/edeci drzavi orgai:
1. Palatin (palatinus)- i vrlvi koordiato velikog posla. Svoju fukciju vrsio k Palatinske kancelarije, t1 Kra\jevii Madarskoj ­ sd, tl Hrvatskoj preko , Rijeci pt1te111 gverera grada.
2. Zemaljska komisija (Deputatio Regnico/aris) - formiraa Vll zako­ skim c\anom iz 1827. godie sa zadatko111 da prt1zi 111 palati1 pricipi­ je\nim pitanji111a i savetje palatina, t1pravo-admiistative jediice i popise komisije u vezi sa iskrslim kokretim pita11ji111a. Delila se t1 vise potkoisija (Sub-deputatio). s eretko davale 11aredbt1 za temeljitije izvrseje koskrip­ cije, sto u 11eki111 slucajevi111a zaci\o v vrseje popisivaja.
3. Upravno-administrativne jedinice (jurisdictio) - zi, gradovi i srezovi trebalo da sprovedu popis pt1tem popisil1 povereika.
4. Popisni poverenici. Bi/o odredeo da popis istovrc111eno tl svim delovima zemlje 14. apri\a 1828. godine i da traje bez prekida do zavrsetka -
26 . Taganyi, !lz 1828-iki orszagos sszeircis vegleges eredmr!nyei, tt: &r Cazllasagtii1·tr!ne1i Szemle, Budapest 1896. 21 . 27 Na osnovu podataka ropisa.
22
sla.28 Posle raspustaja Sabora poslaici s se vratili tl svoje t1pravo-ad111iistra­
tiv11e jediice ciji111 s skt1psti11aa referisali zakljccia S i izabrali
cetiri popisa povereika. Od te cetvorice dvojica s ostala svojoj uicipiji
(conscriptor intraneus), drt1ga dvojica st1 os110vt1 vida t1 jilvt1 li dokt1-
111e11taciju, od strae palatia odredea za vrseje popisa k drt1goj 1icipi­
ji (conscriptor extraneus). U svako111 ovakvo td d osoba ila tt
fkciji zaeika, koji zaejivao prvog povereika tt slt1cajevia bolesti
ili postojaja iteresa u vezi sa odredeo popisivao ivi. Pri izbo1
povereika vodilo se racia t da lice bt1de besprekoril1 oralil1 kvaliteta,
spret110, da govo1·i Yise jezika i daje ogcosti zeljoposedik.29
Veroyato zbog velicie zt i vel ikog broja statYika broj pove­
reika Backoj odstt1pio od 1iayedee s - popisivaje aselja koja st1
potpadala pod jisdikcij Ztlpaije vrsila Sl\ sest lica: i to Sl\ pleici
Carolus Hertelendy, Stephanus Mlinarich i Josephus Gaaly iz zt1paije Zala,
trasji popisivaci stt ili Camlus Koroskenyi, s Kardos i Antonius
Vojnits. Takode sest licaje Yodilo poslove oko koskipcije tl ti kraljevska gada:
So111bort1 s to ili David Konyovits (doaci poyereik) i Thomas Styes iz
grada OsUeka. lJ slcajt1 Novog Sada i poveeika is ttspeo tvditi,
siak ikrofi l111t1 t st ostecc, i doaceg povereika tt
St1botici ecitak. Spoljasji povereik t1 t grad i ovosadski st
Carolus G1·egus. 30
Popisi koisijaa, z s1t povereike, Lt zttpaijaa st1 doda­
Yali porotika (jurassm·) i solgairova seza (d !i) koji popisiva, t1
ok1zia gradoya claove agistrata koji st1 se razeli Lt popis i l
pozavali ivit1 i lica koje trebalo popisati. lJ sastav koisije ttlazio jos
si otar· (notius), sdija (d) ds seoski kez, kao i predstavici
bolje i sredjestojeci/1 ketova, predstavici sirotnas11il1 ketoYa, zelira, i zeli!
beskt1c11ika. SYi i ili s pozati sa pricipia izvodeja popisa i polozili s
zakletv odgovarajcoj fori. 31
lR R. Rott\6. i'iav. clelo, 246: L. !3l. Nav. delo. 354-356. 29 ]" Barta. /l/av. delo, 354. 30 Na osnov Popisa. Mikrolovi Ar\1iva Vojvodine ! hrojevia N 60, 62. 64, 82. 83, 85, 86. 88, 89, 90. 31 Popise koisije st1 zavisi\e eposrcdno od palatina. U sl tla se ott palatia izaslai i \okalni povercici isu t1spcli sloziti tl vezi sa ki \. orali SLI svojc argnentovane priet!e dostaviti palatin. Zavrsee popise preglettalaje i raspravilajrisdikcija (tj. pravi orga zupaije. grada ili privilegovaog okruga), zati111 prilozila svoje priedhe i sve to ttostavila palatinu. popis i izvestaj p1·etiavao st1perrevizij Zc111aljskoj koisiji koja tletalji ispitivaje zadzi\a k od potkoisija. Potkoisija sastavila dcta\ja izvestaj koji sluzbeni pute. ti111 od g poznatog, slao izvcstaj doticoj jisdikciji, ovaje posle predlozci\1 korckcija k verzij slala palatinu odobravaje. Ucesce ovako velikog broja istaci trcbalo da dopriese epristrasosti i tacosti podataka.
23
Oporezovane kategorije stanovnika
U ciljt1 sto vece efikasosti i tac110sti popisa za celt1 ze111ljt1 izradei sL1 jedistveni popisi listovi sa detaljni upL1tstvi111a ("Serice" i "lst1kcije"). Zapravo, "lstrukcije" su vec bile razradee Saboru od 1802. godie te palati aredio da se os110v izvrsi probi popis. Nako obavljeog testi­ raja ucesici popisa su dostavili svoje priedbe Zealjskoj koisiji, kojaje sv jih izradila tzv. ,,lnviatio ... ", ds serice koje s za svak tack "Uputstva" davale potreba s.
Popis rade sv pricipa sadrza u spoeuta dva dkt, stoga za ispravo tn rezltata popisa potrebo pozati jegovc sv pricipe kao i kategorije staovistva koje popis obl1vatao i koje se i odosio.
Lica obuhvacena popisom: pleici koji s ziveli barijali ze111lji­ sti111a, ali ll popis isu L1pisivaa jilva i, vec samo velicina poseda i to kraju popisa; plemici ll slobodi111 kraljevski111 gradovima koji s doili gradasko pravo i bavili se ki zanato ili trgovio kao protesijo ili Sll ili
clanovi trgovackil1 i zaatlijski v, ali sa1110 ti111 estia i slcajevia kada su kao gradai trentk popisa placali porez, ll trgovistia i selia is popisivani; pravoslavi svesteici koji is stvaro vrsili svojL1 fttkciju; gradai, s time da su i z placali kolektivo, idividualo; svesteici koji s se alazili v svog sedista, ili Sll veme popisa placali porez; proizvodaci barllta i salitre, jilvi lonci za proizvodju i dvorista nisu oporezivai; zvonarci, crkve­ jaci, sakristijci, claovi crkve muzicki i pevackill druzia; zesko plestvo (agilis) - u ovu kategoriju st1 t1vrste11a lica koja Sll sa1110 zeskoj liniji pi­
padala plemstv; kmetovi; zeliri; zeliri bez kuce; trgovci; zaatlije; proizvoda­ ci dvana; svi koji s za svoj rad doijali dv miu; raii, citelji,
uceici i obrezivaci; zakpci vlasteliskil1 liova i krci; seljaci koji su podigli kcu kurijal110 ze111ljistt1 svo tosk. Staresiaje to111 slcajL1 svsta LI zelire, ali u Pri111edbama (Observationes) su apome11t1li da se radi kL1ci zelia kijalno zeljist.
KategorUe stanomika oslobodene / pm·eza: plestvo; evagelisti­
cki, reforatski, katolicki i pravoslavi svesteici sa s sa koji111a zivc isto111 domacistv; profesoi, astavici i jilvi t1ce11ici, orgaisti, pojci, osi111 ako su posedovali oporezivaj podloz1 i111ovi; kovecioi 111li11ari i krc111ari feudalcev mliova odos110 krci; kraljevski ciovici i 11a111este11ici, osi111 ako Sll posedovali oporezivajll podlOZl1ll iovi11; ciovici ple111ica slllge kraljevski i plemickih cinovika koji s stalo i iskljcivo radili vlasteli­ skom alodij, osi ako s posedovali oporeziva11jt1 podloz1 ioviu, sluge koje
24
su bile obaveze rad samo svoj im feudalnim gospodarima, koje vlasteli odeva
i i; konvecioni zeliri kurijalim posedima, koji sta1jt1 tt svojim kucama;
dulvo plemstvo ako se alazilo tt svojim sedistima i tamo i placalo porez;
loraciori ako isu posedovali oporezivaju podlozt imovi1; stalni radici
u 1dnicima, ttkoliko stt ziveli iskljucivo od tog rada, osi ako st1 posedovali
oporezivaju podlozu imovi1; otari mesta ako stt svojtt kcijtt obavljali za
celo mesto, osim ako su posedovali oporezivaju podloz11t1 iovintt; otpustei
vojici, osim ako stt posedovali oporezivanjtt podlozntt imovinu; isurgeti koji
su posli u borbu radi sticanja \i slobode, osi ako su posedovali oporezivajtt
podloz11t1 iovi1; osobe sa takvom fizickom ili psihickom maom da mogtt
briti sei; plemici kojia tt toku proces dokazivaja plemstva, ukoliko za
vreme procesa isu placali porez.32
Popisni listovi
Zbog tacog i precizog sl1vata11ja i tn podataka popisa potrebo
upozati se sa popisim rttbrikaa. Bez toga i se podaci ogli veoma t
iterpretirati.
Popisi listovi su r svojoj strukturi i rubrikama ili veoma slici listo­
vima pomoctt kojil1 stt vrsei godisji dikali popisi. Sastojali stt se od cetiri
strae vertikalo podeljee tt 14 rubrika i 42 podrubrike, vodoravo u 20 redo­
va u koje stt upisivaa imea staresia porodica i odgovarajttci podaci. Listovi,
i 21, spajai stt tt sveske. Na krajtt svake sveske ostavlje prostor za
primedbe. Na aslovoj strai alazila se vijeta sa imeom esta, zttpanije ili grada, kao i oznaka vrste staresia (da li se radi staresi11a111a tt samom mesttt, ili
011i111 trajno 11astaje11i111 viogradima, aredatoria, extravillai i sl.). Na
vinjeti dat i obul1vacen brojcai opseg popisaih staresia tt datoj svesci.
Svaka kategorija koja ttlazila u ove 42 rttbrike ila strogo defiisaa
vec pominjaim "lstrttkcijaa" i "Uputstvom".
1. poreskog obveznika. U ovu rubriku upisivae stt staresie porodi­
ca, bez obzira pol i cijeictt sto su mozda stariji od 60 godia. Ukoliko
staresia i stariji, ta ii otirana tt 14. rttbrici pod azivom "Pri­
medbe". Treba istaci da stt poimece popisae samo staresie porodica, svi
o\Jvezici. Ova ii oogcila da prebrojimo ttkttpa broj porodica.
Naravo, takva porodica ili doacistvo, mogla iati jedog, ali i vise od
deset claova.
2. Poreski obveznici. U ovoj rttbrici popisai stt svi poreski obvezici
pola, u bracnoj zajedici ili slobodi, izmedtt 18 i 60 godia starosti, ukljucujuci
32 . Bott\6, Nav. delo, 252-254.
25
i lica koja su 18. ili 60. godini zivota. Rubrikom su obuhvace11i staresi11a,
ako nije prevalio sezdesetu, i svi ostali obveznici zajednicko doacinstvu,
uzimajuci t obzir i njilve 11amesteike, pomocike, slttge i slskije.
3. "Sa njima iive". Deli se 12 podtbrika lt koje ulaze i poreski
obveznici - pobrojani i prethodoj rttbrici - koji spadaju nek od dvaaest
rubrika i zive zajedickom domacistvu sa staresio. U ovoj rubrici su v­
d samo lica koja su smatrana vazi za li refonu poreskog sistea,
te broj poresk obvezika tt 2. i 3. rt1b1·ici da se poklapa.
U prvu podrubriku upisani s honoraciori, koji raspolaztt iovinom
podloznom oporezivanj.
U sledecoj su gradani. Uslov i da dotici ima gradasko pravo i da
i pripadik viseg drustveog sloja - loraciora.
U trecoj podrbrici pod naslovo kmetovi nalaze se gazde sa sesioalno
zemljom.
Zeliri su belezeni cetvrtu podrubrik. d njil1 t1brajale s se osobe
koje vise isu posedovale kmetovskt1 zelju (od110s110 posedovali s im
n od 1/8 sesije), ali stt iali ts zemljista sa k.
U ielire beskucnike racuati stt i koji 11is posedovali ikakve nekret-
.
U podrubriku 1·, sinovi, kcerke upisivae st1 osobe spomeutim rod­
iski vezna sa popisaim staresi110111, s time da st1 siovi staresina sa i111ovi-
110m podloznom oporezivanj, koji st1 ziveli na istom l1lebt1 sa svojim ocevima,
upisivai rubrik sinovi, jihova iovia racuataje zajedo sa v.
U podrbriku z upisivane su osobe koje s vi svojil1 prihoda
sticale zt ili i to predstavljalo jedii izvor zarade. N ist1 popisaa lica
koja stt se zaatom bavila s radi dopt111e svoj prilda.
U vezi sa sledece dve rubrike, merc:atores i questoes, postoje s11.
Prema tmaceju 8. Botloa prvi teri se odosi 11 male trgovce koji s
direktno isporucivali kupcia dok drgi (questoes) oz11acava velet1·govce. Za
ove posledje . Taganji koristi izraz tozser, to zaci trgovac stoko. I i
drugih mislje11ja, ali se najcesce prihvata Botloova iterpretacija, te se i mi
drzati toga.
Popisivaci su pril1vatili praks da gradae, kmetove ili zelire s ovil1,
drustve kategorija, ubeleze i rubrike koje st1 se odosile profesiju obvez­
ika (loraciori, zanatlijc, trgovci) koliko s se ekom od til1 delatosti bavili
cele godie ili su se 11ju oslajali istoj meri kao svoj osovu delatost.
Ova srecna okolnost 0111ogt1cila da11as11jim istrafivacia odrediva11je profe­
sioalne st1ktttre pojedinil1 popiso obt1l1vaceil1 d1stve11il1 kategorija.
26
4. za koje se placa kirija. Podrbrike: broj, forita, krajcara. Ova
rbrika i isp1java11a adekvat110 svo aziv, jer SLI praksi popisae sve
k bez obzira ii da li SLI izdavae Lt zakp ili . Ukoliko se radilo
pleicL1, odgovarajca pricdba s prv rbrik z jegovo i,
Lt drg i trec rbrik i ista is. U popisLt is zete Lt obzir v
zgrade i zeljista slobod11i\1 kraljevskil1 gradova i crkve, crkve svesteika, zgrade
seeista, oaskill redova, biskpske rezidecije, k zi, pleicke
krije, sv skole, bolice i ldice.
5. Unutrasnji .fundusi. U slobodi kraljevski gradovia v kate­
gorij laze zeljista koja grad drzi LI evideciji kao takve, bez obzira ko il1
posedje i \ li porez. Od asil1 aselja velicia itravillae popisaa s
kod gradova, selia i trgovistia i.
6. Rod iitarica. U podrbrikaa st1 kostatovai velicia stvaro zase­
jae povrsie, korist posedika rv zasejae povrsie, koliko erova rodi
posle zasejavajajedog pozskog erova s i i vredost roda. Rod
racunat samo sa oranica koje su posedovane osnovu gradanskog i kmetov­
skog prava. U oraice Slt rt i zeljista kojiaje g dv ili ks,
kao i povrtarske baste koje SLI pripadale fnds.
7. Li\>ade.
8. Vinogradi. Pod1brike s: ) Velicia izrazea pozski erovia.
) Prild d zsk rv foritaa i krajcaraa. ) Broj potreb­
ih otika (\okala odos dve r jedinice: otike i pozskog erova).
d) Proseca rod via jednoj otici. ) Proseca akova via. Viogradi Slt
svojoj vredosti izjedacei sa ri prve klase.
9. Vocnjaci. U sl str s\ i i lo popisa11il1 vocjaka, jer
vocjaci livadaa i viogradia is belezei.
1 . Krupna stoka. Odosi se v volove, krave, d i k.
11. Sitna stoka. Odosi se ovce, svije i koze.
12. S. u slcajevia sela i varosi popisae Sll sne drzae od strae aselja, kraljevski gradovia sne koje s posedovale porodice, ds
grad, ali s koriscenje podeljee staovicia grada.
13. Prodaja pica. U v rbrik belezei s prildi pivilegova ok1ga,
gradova ili opstia. r koje sLt drzale privata lica Ltpisivai sL1 LI rbrik za
s kod doticog staresie.
14. Primedbe. Dele se dve grpe: koje se odose pojedie
poreske obvezike i koje se odose na esto celii. Priedbe drge
g1 nalazile s se kraju popisil1 svezaka ili u slucaju vecil1 esta poseb­
noj svesci i pruzaju vredne iforacije naseljia.
27
Popisa. Ukoliko uzmemo t1 obzir ocuvaost, teritorijalu obul1vatost, bro­
jost i razovrsost zabelezei podataka, uificirarst rubrika i sprovodeje
koskripcije celom istrazivaom prostoru; jasrst koriscenil1 termia i pos­
tavlje11il1 pitaja, dobru orgaizaciju izvrseja posla; istovremeo sprovodeje
koskripcije podrt1cjt1 gotovo cele Ugarske; aktiv podrsku orgaa vlasti,
kao tacost i poredivost prezetova podataka, mozemo kostatovati da se
radi veoma vrednom i u mogocemujedistveom popisu, koji se moze tretirati
kao gotovo neiscrpna baza podataka za izucavaje vz aspekata privrede i
drustvee istorije prve polovie veka.
Mozda njegova v vrlia, narocito LI od11ost1 sittiacijt1 u sirem geografskom okruzejt1, da str podaci prikt1pljei tl katkom vre111e11sko111 raz­
makt1 velikom prosto1, os110vt1 jasno defiisai i za celt1 obt1l1vace1
teritorijt1 jedistveo vazecil1 principa i upt1tstava, te m stoje raspolaga­
jt1 razovrse, vremeski gotovo sinl1roe iformacije pogode za 11at1c11a
istrazivaja. Druga jegova zacajna si detaljost: Popis vrse tl svim
aseljima, ivot1 domacistava, ali se u poekim slcajevima moze doci do
podataka vezai za pojedice. Vredost koskripcije uvecava ii da st1
ogaizovali najvisi orgai vlasti z aktiv asistecij svil1 11ivoa drzave
t1pave, da zal1teva110 strikto postovaje t1pt1tstva, da st1 podaci vise pt1ta
ko11trolisa11i i daje t1 slt1cajevima postojanja st111111je t1 11jilvt1 tacost Zemaljska
potkomisija nalagala ispravke i dopte.
s vreda11 elemeat Popisa cini 11jegov tekstuali deo kojem se a­
laze iza s ajvaziji t1111ericki podataka, kao i iformacije vezar1c
za 11aci11 obrade zemlje, stocarstvo, pirode uslove, karakteristice crte privrede
11aselja, vrste poslova kojim se staovistvo bavi, iformacije zaatima, trgo­
vii, prildima i toskovima aselja, m itd.
Ukupu vredost i verodostojost, azalost, prilicr uma11jt1je ii
da se radilo poreskoj koskripciji. S d strae, to t1ticalo broj i vrstu
sadrza podataka, s druge strae tacnost i verodostojost ist. Razume se,
pro!emi koji proistict1 iz karaktera Popisa prist1t11i su i kod drt1g poresk po­
pisa, ali bez vrlia Zemaljskog popisa iz 1828. godie.
Popis pruza detalje podatke sesio11al110111 delt1 obradiv povsia ( orai­
ce, 1 ivade) i viogradima, stocarstvt1, daje dosta dobre podatke zaatstvu i trgo­
vi11 i, ali malo va11sesioal11im posedima pod obradom seljaka: zemljama koje
pojedici zakupljuj, krceviama, reme11e11cijal110111 zemljistu. S obzirom da st1
s11 veciom ile t1 rukama plemica, pasjake su zajedicki koristili kmetovi
28
i vlastela, postoji malo infonacija snama i pasnjacima. Nema podataka
strt1kturi zemljisnog poseda prema proizvodnim granama, malobroji Sll podaci
tadajos etradicionalim kulturama i delatnostima od z za privredu snag
i razvoj oasti: proizvodnji dv, secerne repe, kdelje, kkruza, krompira,
t1! repice, svilarstvll, pcelarstvu, t1zgojt1 zivine, iskoriscava11jt1 vode11il1
povrsia za riolov (koji inace i zt - kako sazajemo iz drgil1 izvora),
opstem stepeu razvijenosti mesta, celvima, saobracajim prilikaa itd.
Popis dosta oskuda i u pogledu deografsk podataka. S obziro ulog
plestva u rnodernizaciji poljoprivredne proizvodje i llticaja r proizvodje
sa jilvih poseda oim i srnerove trgovie, kao i razvoj di mesta,
arocito edostaju podaci koji i se odosili jihova imaja, privredt delat­
nost i materijal1 sagtt.
Postoje i drugi proerni: rnada su date detalje istrukcije za uv
popisil1 svezaka, popisne komisije il1 nisll ll svakom slucajll ispostovale (r.
kod zv kategorije trgovaca), postojale stt razlike t1 pristllpt1 pojediim
rllbrikama u zavisosti od kategorije aselja (r. kod gradova u kategorijll zelira
ubrajae stt sve staresie koje isll imale gradansko pravo bez obzira velicill
poseda, dok s t1 selima i varosirna ll ovll grllpll svrstavae staresie sa m od
1/8 sesije). Javlja se maji proem i kod podataka koji se odose socijali,
profesioali sastav oporezovanil1, jer se podaci medl!sobo mogt1 kotroli­
sati sled mogucosti aklllacije; zatirn iforacije koje se odose priose,
, prilde isu kokrete vec se radi prosecima.
Ipak, najproematiciji faktor predstavlja ii da se podaci velicii
poseda baziraju licom iskazll krnetova os110vu prerneravaja ili p1·e­
brojava11ja. Istia, ttzevsi u obzir velici11t1 i slozeost posla mozda i ilo i rl­
ocekivati drugaciji pristup. Drzave vlasti Sll ciile sve sto ilo u jilvoj
moci da dodu do sto tacijih podataka: kao sto smo vec pomenllli, komiovale
Sll domace sa straim popisivacima, vodile sll racna rnoralim kvalitetima
claova komisije, ll komisije Sll llZimale claove iz svil1 drustveil1 kategorija
i etnickil1 grupa, vrsile Sll r popisivaje, itd. lpak, velicia atara asim
prostorima, edusoba solidarnost podanika aspram vlasti, isla t1 prilog po­
reskil1 obveznika. Gazde su sitnll i rogatu stokll, svinje, pcele veciom drzale
pllstarama, sta)no U pokretu, te SU na taj nacin llSpeli izbeci ne samo ocima
popisivaca vec i kosijske zavisti, st1 lakse davali laze izjave g t1 vezi sa
svojom epokretnom imoviom ili privednom delatoscu. Pored toga, ll cilju sto
majeg poreskog optereceja odredee oasti ili aselja i predstavicima lokal­
il1 vlasti ilo ll interesu da materijalnt1 moc staovnistva prikazu sto majom.
razmerama prikrivaja stoke govore t1pored11i podaci dikalnih popisa i podaci
29
iz ostavinskih rasprava - iz jil1 proizilazi da su gazde eretko prijavljivale svega
1 /\ stvarno posedovane stoke! tome svedoci i opis dikale koskripcije io­
vine u Beceju iz 1826. g. vide ocima siromasnil1 seljaka: Kada su gazde
sobu popisivaci pitali koliko stoke imaju, tadaje gazda koji imao 24 vola
diktirao samo 6, koji imao 12 priznao samo 4; ako imao 6 krava, rekao
da ima jednu; ako imao 6 konja rekao da ima 2, umesto sto s11i11ja dao
popisati samo tri. Siroma.sni seljak koji imao / stoke prinuilen /
najveCi deo toga p1·izna i zato su siromasi srazmerno vise poreza placali. Gazde
su bile najhrabrije u prikrivaju broja svija, te il1 u popisima ima izeadujuce
malo, mada meso koje su proizvodili ilo na visokoj ceni i pozato da SLI
uzgajali stoku u vecem broju.
Proseca proceat zatajivanja zeljistaje z11at110 izi i u st1c11oj litcrati
se procenjuje na 10-12%, s tim da se poegde prizavala samo polovina pose­
dovanih povrsina zeljista.
UzimajLJci LJ obzir sve dobre strane i Popisa, cii se da mozemo
kostatovati da se radi PopisLJ koji 110si LJ sei it znacajke svog vremea,
tj. da se radi nivou i tacnosti koji tom stLJpnju orgaizovanosti drzave, LI
okolnostima nepostojanja statisticke sluZe, bez moder11i11 11aci11a i sredstava
evidentiranja podataka, LJZ prisut11u jednodLJs11LJ opstrukcijLJ objekata popisa vero­
vat110 i nije mogao iti itnije preasen. Svakako, 11 os11ovu ko11skripcije stice1110
uvid samo LJ jeda11 (istina velik i znacaja) seget aterijale sage i privred11e
delatnosti backi11 varoskih aselja, i da nam taj pogled govori samo ajnizoj
mogucoj i i aktivnosti, stvarno stajLJ, koje realo gledao, moalo
iti oseto bolje od slike stecee na osovu podataka Popisa. Zbog toga, LJkoliko
cilj istrazivaca prikazivaje privrede, drustva odredeog mesta ili oasti
celosti, mora koristiti izvore razih vrsta koji dopuiti i korigovati podatke
Popisa.
Grada Zealjskog popisa iz 1828. godie koja se odosi teritorijL1
da11as11je Vojvodie, dostL1p11a ikrofi lmovia LJ Arl1ivL1 Vojvodi11e, 111 i­
krosici popisil1 tabela sa svih popisom obuhvaceih oasti cuvajLJ se u Zc­
maljskom arhivLJ Madarske. Na isto mestu nalazi se i sva grada koja u vezi
sa organizacijom, sprovodenjem i ocenjivajem koskripcije od110sno rezultata
Popisa. Originalne popise sveske se cLJvaju LI arhivima koji su nadlezi za gradLJ
nastalu LJ odgovarajLJcim mLJnicipijama (gradski, zupanijski i regionali arl1ivi
Madarske i zemalja naslednica).
33 . Hegedis. Agrarni odnosi potiskom dist1·ikt11. ZMSI, br. 45. Novi Sad 1995, 43-44.

POLIICE 1 PRIVREDNE PRILIE U RALJEVINI MADARSKOJ R XVIII 1 XIX VEKA
Osa11111aesti vek za Kraljevi1 Ugarsk predstavljao period postepe-
11og regeerisa11ja i izgradje posle stopedesetogodisje tske vlasti i gotovo
cetiri dece11ije ratova11ja sa beckim Dvoro ( 1672-1711 ). Na veliki prostorima
trebalo ob11oviti i aseliti staivistvo, sagraditi 11aselja, raskrciti zeljista,
sprovesti 111elioracijll, izgraditi pteve, oziveti privred, oboviti stare i forirati
110ve orga11e drzav11e vlasti, itd. lstovre111e110 sa ovim proceso teklo 11i111alo
\ako i sa izrazito a111bivaleti111 pristpom obeleze110 safivljava11ja sa Habzb­
sko drzavo.
z Dvoa da temelje drzave i da Carevi ttcii sposob110m da
se osi sa izazovima koje i\ \g sedjoevropske sile graice sa
11aj1110c11ijim koti11e11tali111 drzavaa svog doba, isla lt p1·i\og obovi Kra­
ljevie Madarske, te tekla relativo brzo i posle zavsetka regeeracije
tkiva drustva zadjil1 deceija XVIII veka otpoceo lagai, ali ogostrai
razvoj garskog drstva.
U od110s 11 astrijske i ceske zelje Ugaska bila relativ110 11erazvi­
je11a agrara zemlja sa izvesi ti spesima ll osiva11jt1 mafaktura;
od traslajtaskil1 zemalja odvojea cariskom graicom (postavljea 1754. g.)
diskrimiativog karaktera, s111r111 k idustrijskog razvoja U gar­
ske i plasiaja austrijskil1 i11dstrijskil1 proizvoda l1 , s d1ge strae radi
opskrljivanja azvijeij i\1 zemalja r\1 ije jeftiim garskim poljoprivredim
proizvodima.
temelje odbrae od astrijske politicke i privrede prevlasti, madarsko
plemstvo se moglo osloiti forma\110 prizatu drzav1 samostalost, svoje
drzavc i sdske orgae od ajvisih do ajizi\1 istaci, prirode i materi­
jale resurse, istorijsku i klturu tradicijt1. Sve veci deo madarske javosti i
svesta egativil1 posledica politicke i privrede podredeosti, te s vec sredi-
110m XVIII veka pedlagae odredee rm, prvestve110 plai privrede,
od k istog veka sve se v\ ideje reformama politickom \1
smeree politicku emancipacijt1 Ugarske okviu Habzbskog carstva.
Kojktura astala za vreme ratova protiv revolcioare, kasije
Napoleoove Fracske i poceci idstrijske revolcije lt Zapadoj Evropi imali
su primeta ticaj ekoomijt1, politicke odose kao i ideje i kt1\tre tokove
Ugarske. lvi sa promeama u trasjem zivottt zemlje (veliki porast
stanovistva, v procesa urbaizacije, reformisticke ideje politici i privre­
di, odredeo rd proizvodje itd.) uzrokovali s oikovaje procesa
koji s u daljem tokt1 doveli do temeljite izmee i razmisljaja i ekoomske
31
orijetacije staovistva, kvalitative i sadrzaje promee il ideologije,
kao i do prvil1 pocetaka kapitalistickog razvoja. Doslo do potrazje za veliki111
koliciama rrm proizvoda, v1, ruda, metalil1 preradevia. Dobro
se moglo zaraditi isporukama vojsci, sto uticalo z v oima i diamike trgovie i idustrijsko-zaatlijske delatosti. U privredoj
sferi sem v potrazje povolja Llticaj imala i kotietala okada proklamovaa od st Napoleoa: koloijala roba sa Istoka, di de\0111,
uvozila se u Zapadu EvropL1 preko Madarske, i obrato, lijo11ska svilaje suprot­
im pravcem dospevala lstok.34 Blokada pridoela i porast domace
VL\e, potase i duvana, kao i do pocetaka proizvodje secera iz secerne , itd.
Sva ova kretanja L1ticala su vezivaje ugarskc privrede u sire evropske
robnoovcae tokove.
Nove mogucosti r Lcila i l iskoristila veleposedicka
aristokratija, ali do odredee mere iskoristilo i sredje plemstvo i goji
slojevi seljastva, pre svega staovici trgovista i gradova. Doslo do v
v mase opticaju, do pojavljivaja takvili predmeta LI ivetarima
pokucstva koje se do tog vremea smatralo lukszim. Nastupilo vree kada
su veci posedici Novu godinjedi drugima cestitali pozelevsi tilie kise i daleke
ratove. 35 S druge Strae, zitna kojuktura, OdllOS\10 tedecije koje SLI Se javile L1
vezi s njome u prvi mali tesko su pogodile velike mase seljastva: za vreme ratova
ili su pritisuti povecani poreskim i vojim obavezaa, zatim v
rd retom i sm i k 11iskil1 di. Preeravaja zeljista
krajem XVIII i pocetkom veka izvrsena su 1ia stetu seljackill i opsti11skil1 zemljista: mnogi kmetovi su izguili krcevine, viograde, pas11jake, s
i izvase\isog zeljista koje im staja\o raspolagaj, sto sve oset110
dirulo u jilvu r proizvodju. 36
Kojunktura koja postoja\a za vreme ratova i ila stalog iteziteta i
traja, te se dgoroci razvoj i mogao zasivati. Medutim, od pocetka
dvadesetili godia LI austrijskim zl javila se sta\a, sz i dosta siroka
potrafja za poljoprivredi proizvodia i doekle idstrijski siroviama,
prouzrokovaa pocetkom idstrijske revolucije u tim oastia. Ovaj ciilac
lagacima i proizvodacima dao izves1 sigurost i mogcost da svoj delat­
ost plairaju duze staze i da se taj i odvaze zatija lg ili preorijetaciju proizvodje.
34 D. Kosary. UJjaepiles es polgarosodas 17ff-f867. u seriji Magyarok ·. Budapest 1990, 217. 35 Isto, 215. 36 V. Krestic, Vojvodina 1790-1847 godine, u: l(!fvodina - znamenitosti i lepote, Beop.rad 1968, 269.
32
Dalekosezna ila 11111 koja se t1 prvim di XIX veka odi­ grala t1 svesti ljt1di. Doslo se do saz11a11ja da se zal1valjt1jt1ci vi okol110sti111a i privredivanje111 ovi naci, 111oze zaraditi vise i ziveti bolje g , postalo ocigled110 da oziU11ije111 pret1strojava11jt1 proizvodnje i trgovi11e s111etajt1 t1ski i rigidi okviri fet1dal11og politickog i eko110111skog sistea, kao i 11erav110prava11 polo2:aj Ugarske t1 od11ost111a tra11slajta11ski deo Monarhije. Uoicavala se 111isao da su nacioala i ekono111ska emancipacija medt1sob110 sko povezaa i tesko razdvojiva pitanja. ipak primetiti da pocetk 11aseg perioda ovakav naci rezonovanja i svojstven samo anjem del plestva, dok vecia do kraja dvadesetih godina ila zadovolja postojecim stanjem.
33
Regio sa preko cetirsto aselja, apredom poljoprivredom i stocarstvom
u predmohackom razdolju, Backa posle turskog perioda pri kraju veka
ila gotovo pusta, sa zapusteim zeljistem, sa malim brojem staovika, bez
orgaizovae vlasti privredog zivota.
Za esto vise od sto dvadeset godia,
63%
11 ila: sl brojim staovistvo,
izgradea reza aselja, v l
tkivo drstva, privreda ozivljea do
ivoa kojem Backa postala zitica
20% Kraljevie, d od zi izvozi­
ka agramih proizvoda i mozda ajbogatija
zl1pa11ija Ugarske. Kolo11izacijo111 i s­
ti seljava11jc111 astala 111esta dobri111
delo s se oslajala 111rezu aselja
sredjovekove madarske drzave i 111rezt1
srpski aselja iz doba osmaskc vlasti Dijagrarn br. 1 Raspodela stanovnva 37 d ovi prosto1·i111a.
Backe tipovima naselja U vreme Popisa teritorija
izosila 9 .399 kvadrat ki loe­
tara.38 Broj staovika se povecavao se veliko di1iaiko111: pocetko XVIll
veka kretao se oko trideset l1iUada, 1787. godie bilo 227.147 staovika
svega cetrdeset godia kasije vec 435.237 zitelja, sto priizo jedak broj
staovistv ustaicke Srije 1804. godie.39 Fod aselja zi 1827. godie
sastojao se od 3 sloboda kraljevska grada, 16 trgovista, 93 sela i 35 11aselje11il1
pustara. U gradski aseljimaziveloje 72.689 staovika, u trgovistia 114.879,
u selia 236.676, preostali broj od 10.993 ljdi pstaraa.40 Backo-bodroska
zupaija ilaje i ri odjuzogarski zi sa prostora ds Voj-
vodie.
37 . Duricic, Staovislvo Hac'ke, Novi Sad 1989. 31. 38 U sastav zupanijc nije ulazila tcritorija Sajka~kog bataljona od 908.5 km2. l'oslc razvojacenja 1873. godic Sajkas prikljuccn zupaniji te n tcritorija otad izosila 10.307.6 k1112
39 . Cobanovic, . Hcgcdi~. Nav. delo. 3 1; 111 . ., r- 11, . 2001, 27-28. 36--37. 40 3. , z z / m 1828. 11. , . 46, 1992. 112-115.
34
IS TORONTALSA SREMSA
Dijagram br. 2 Broj stanovnika iupanijama teritoriji danasnje Vojvodine
I\ retku rezt1 naselja ( 1,6 esta na 1 km2) karakteristicu za
izijske olasti Ugarske koje su se pre nalazile pod tursko vlasc. Treba prime­
titi i cijenicu da razmestaj naselja i i dn: gstia aselja povecavala
se od severog dela zi ka jt1z11om.
Na os110vt1 velicie aselja izrazito odudarala od juzosloveskil1
teritorija i doekle od zemaljskog proseka: ilo 6 aselja sa preko 1 . i
21 aselje sa vise od 5.000 staovika. Primera radi Beograd priliko prvog
popisa staovistva Kezevii Srblji izvrseog 1834. godie i 18.000,
cetrdeset godia kasije 27.605 zitelja ( g Subotica u vree Popisa).
U l1rvatski zem ljama s jos i 1857. godie postojala s tri grada sa vise od
1 . staovika: Osijek, Rijeka i Zagreb ( 16.657 sta11ov11ika).
Administrativi centar oasti i t1 Sr, teritorijalo se delila
Gornji, Sredji, Doji, Teleckanski i Potiski okrg (v zadnjem pripada­
la s sem mesta Potiskog kskog distrikta i Vrbas, l, Hedes, Bajsa i .
Topola).41
Njeno staovistvo ilo eticki i verski sareo i sastojalo se od: Srba,
N (iz Virteberga, Palatiata i Cvajbrikea), Madara (poreklom pretezno
iz Pestanske i Heveske zt1pa11ije i Jaskuskog distrikta), Slovaka, 1v,
Rsina i predstavika brojnil1 drug aroda (Grci, Jevreji, ri, Cicari, itd.)
11aseUeil1 i doseljen ove prostore toko XVIII i XIX veka. U versko
pogledu oastje imala katolicki karakter (66% katolika), sajakim delom pra­
voslavog staovistva (24%), primetni r protestata (9%) i esto Je­
vreja (1,3%).42 Karakteristico , da st1 izzev tri esta (Bajsa, Backa Palaka
41 lsto, 36. 42 Isto, 115.
35
i Selenca), u naseljima pripad11ici d kofesije ciili m 51 postot
vecitt.43 Zbog avedeih razloga ova oast - pored Torotalske ZLtpaije
- smatraa eticki 11ajsareijo111 LI celoj Ugarskoj.
Zemljiste Backo-bodroske zi ilo poslovico plodr, ali prilic1
razovrsog sastava i kvaliteta. U oasti , Jakovca, Madarasa, Morstoa,
Baracke, Almasa i Sbotice alazimo zti pesak, te ovdc Lrspevalo stocarstvo i
doekle viogradarstvo. U izii Dv, oko Sote, Bogojeva, Plave, Vajske
i d zemljiste plavno i sadrzi salitr sredjeg kvaliteta. Teleckaski
bregovi s od tvrdog lesa (poegde s se jemu nalazili podrni kopai
spratove). U udoliama zemljiste plodno str sve vrste zitarica radale veoma
dobro. Najlepse i ajplodije zemlje alaze se prosto1 od Frajiog kanala do
Dv. Ovde se i bez dtrbreja postizao desetostrki ili dvaaestostrki prirs. 44
. se da cetvrtir zemljista zpa11ije ciila l, 1iajrod11ija zemlja,
dve cetvrtie iski lesi brezljci i d cetvrtia s i vodoplav11e oasti.
U prvoj polovii veka postojalo vrezeo 111islje11je da Backa, zajedr
sa Tootalsko zpar1ijo, proizvodila ajvisc zitarica LJ celoj Ugarskoj. Zal1va­
ljt1jci svo111 bogatstv placalaje i 11ajve6t1 s1 poreza od svi\1 zi.45
Vise od dve trecie (6.803 k111 2) teritorije zi ciila Sl\ obradea
zemljista. Od te povrsie 3 .219 k2 zavatale s orar1ice, 2.078 k111 2 livadc
i pasjaci, 357 km2 viogradi i 1.148 km 2 s.46 Za vree Popisa 1828. go­
die popisao 1. 760 km2 zasejanil1 oraica, 4.332 k111 2 livada i 300 k2
viograda.47
Backa i proslosti ila relativo bogata vodotokovima, vodei111 po­
vsinaa. Sa zapade i juze strae oivice11a Dnavo, s istoce reko
Tisom. Ove dve reke ile s povezane Frajiim kaalom. S 11jil1 postojale st1
r·ecice i potoci Kidos, Mostoga, Cr11abara, Keres (Kros-er), Cik, Ostova, dva
potoka pod i1m Vajas i Almaska mocvara, zatim Palicko, Vertsko, Jezersko
i Ludosko jezero. Glavi vodotokovi s igrali vrlo znacaj1 ulogu kako u priv-
1·ed110111 i drustveom zivotu cele zLtpanije, tako i u razvojtr posmatrai\1 aselja.
S obziro11111a rdave svozemne pltteve, spome1te reke obezbedile SLJ 111og61st
prevoza i odvoza proizvodnill viskova, time i Ltkljucivaje u zemaljska, ali i sira
privredna kretanja. Treba spomenuti da ni vodei prevoz, arocito uzvodno, i
43 lsto, 108. 44 . Fcycs. Magyarorszdgnak .v lzzd kapcsolt tartonuinyoknak mostani dllapotja statisztikai es geograpliiai tekintetben, 1-VI, Pest 1836-1840, 27-28. 45 Drzavni sabor od 1832-1836. godine razrezao Backo-bodroskt1 zupanijt1 290 palatinalnil1 porti. (. 1-'s. Nav. delo, 44). 41' Gy. d. Statisztikai adatok magyar mezogazdasdg torteneteez 1767-1867. Budapest 1973. 106. 47 Popis prema //// zakonskum / iz 1827. godine. zirka mikrofil111ova rl1iva Vojvodinc. N 90.
36
ila laka stvai·, jer su vr, vodoplave i krivudave obale, estimico u
sruseog drveca dosta otezavale VUCL\ brodova.
S trgoviskog i saobracaj110g z, staovici porecja l doit
ostvarivali s i od svoji\1 vodei\1 111\iova i riarstva. Savreeici istic da ·st1
sve vodee povrsie u Backoj ile v bogate razim vrstama ria, zapravo
da s ile ajbogatije od svi\1 zi raljevie. Dogadalo se Potisj da
sta11ov11istvo posle vecil1 poplava, svije i1ra11ilo 1·iba111a koje s masovo ostajale
zeljistima odakle se voda povkla.48
Slika br. 1 Grof Ferenc Gyoi, veliki iupan Backo-ldro.Ske
iupanije 1829-1839.
paiji alazimo 3.200 pleica i 12 vecil1
vlastelistaYa.49 vlastelistYa s sledeca:
Potiska krska otast sa 70.684 staovika;
klsko, apatisko, satovacko i palaacko
vlastelistYo sa 153 .363 staovika t1 posedt1
Ugarske kraljeYske koore, vlastelistvo
staovika), tosko vlastelistvo t1dovi­
vlastclistvo LI posedLt kalocke adiskLtpijc
(10.282), jakovacko vlastelistvo Ll posedt1
Orcija (6.032), Ylastclistvo . Topo­
la Ll posedt1 baroice Kraj (5.850) i stai­
sicko vlastelistvo Redla ( 4.717).
Na posedima i\1 vlastelia alazio se
40.091 staovik.
U 11asi111 raz111at1-aj i111a obl1vatili s1110 gradove i varosi sa teritorije d­
s Backe: tri sloboda kraljevska grada (SL1botict1, Novi Sad i Sombo1·) i
13 trgovista (Seta, , Kajiza, Palaka, Bezda, Temeri, l, Apati, .
Topola, FLttog, Staisic, Odzaci i ) sa ukLtpo 160.651 sta11ov11ikom ds
37% staovistva zupaije. 50 U ovim mestia se d alazilo 42% poreskil1
obvezika zupaije ili 2,2 proceta svil1 popisaii1 poreskil1 obvezika Ugarske.
Nuzo istak1ti da su aselja odabraa r for111al110-prav110111 statLtSLI,
prema fukcioali zk, od11os110, aaliziraa SLI mesta Backe koja s
ila u statusu gradova ili trgovista, bez obzira broj staovika, karakter mesta
48 . Fenyes, Nav. delo, 36. 49 Za sezdcsct godina njihov broj se gotovo upetostrcio: 1847. godic Lt Backo-bodroskoj zupaniji zivelo 14.108 plemica. (. Cobanovic, . Hcgcdis. Nav. delo, 18). 50 S obzirom da se Palanka sastojala od tri Futog od dva naselja, mogli bismo reci da smo obu­ hvatili 16 trgovista i 3 grada.
37
i slicno. Nisu, na primer, uzeta u obzir sela sa velikim brojem stanovnika (ilo il1
6 sa vise od 5.000 stanovnika: Setomas, Ada, Petrovac, Petrovo Se\o, Sivac,
Mol) i sa brojnim zaatlijama, trgovcima itd., od kojill su k u fnkcional110111
pogled mogla imati veci z od 11ekil1 trgovista.
Spomeuta mesta formirana st1 dobrim delo111 visekratnim nase\java11je111
Nemaca i Madara tokom XVIII i XIX veka51 - te su t1 vreme Popisa ila mlada,
di11amic11a aselja. Vecia se alazila uz reke (Staisic, , . Topola z recice,
l z Fra11ji11 kaal, samo su Subotica i Te111eri11 "ostali svom") ili dt1z
trgovackih i postanskih pteva.
U pogled feudalnog gospodara posmatraa 11ase\ja su se nalazila u
razlicitom polozajt1. Veci deo smatra11 "drzav11i111": gradovi su potpadali
11eposredno kralju, varosi Kanjiza, Senta i Potiskom kruskom distrikt,
odnosno takode Krui, vlasteli11 Palanke, Bezdana, Kule, Apatina i Odzaka ila
U garska kraljevska komora. i posed kalocke nadiskupije, dok s
privatnim vlastelinima pripadala sno cetiri mesta: Temeri (porodici grofa
Szecl1en), . Topola (porodica r), Ft1tog (porodica Brunszwick) i Staisic
(baroskoj porodici Redl).
51 U vccini sluc""jcva u tim mestimajc pre kolonizacije Nemaca i Madara zivclo srpsko stanovni~l vu, 11 ckim naseljima i bunjcvacko.
38
Administrativo-prava praksa Ugarske prve polovie veka, poza­
vala cetiri glave kategorije aselja. s slobodi kraljevski gradovi, trgo­
vista, sela i aseljene pustare. Prve tri su bile orgai lokale uprave. U formalo­
-pravnom pogled gradovima su smatraa samo aselja sa statL1som slobodnog
kraljevskog grada i i s ovom rangu zaista igrali z111 Lllog politickom,
privredom i kltrnom zivotu regije kojoj s se nalazili, doekle i zemlje t1
celii.
Korei istitcije slobodih kraljevskil1 gradova (szabad kiralyi varos, civifas, !iherae regiae civitates, liherae et regiae Urbls) sezll i vek. Tada
astala praksa da kralj selima koja su se alazila pod jegovom sizereskom
vlascll, stekla su veci privredi i pravi z, dariva odredene privilegije,
sto tokom i XIV veka dovelo do jihovog razvoja t1 slobod11e kraljevske
gradove. Bita elemet privilegije slobod kraljevskih gradova ila gradska
samouprava, koja se odnosila pravne, pivrede, sudske i crkvee poslove.
Gradovi st1 ili podredeni direkto kralju i ili su izuzeti ispod jurisdikcije ple­
micke zupaije. Formalno su smatrai za prava lica i t1zivali s sva prava koja
iz toga proistict1. Tretirai SLI kao kolektivi plemici: iali st1 grb, pecat, pra­
vo do11ose11ja g1dskog Statllta, izbora SVesteika LI gradtJ (patronat), praVO
korisceje alil1 kraljevskil1 regalija (prodaja pica, proizvodja piva, drzaje
mliova, mesarica, lov, riolov), L1iranje carina, pravo da svojim staovicima
daju ili oduz status gradaa, pravo drzaja vasara (ius nundinarum) i zausta­
vljanja robe, mogli su iati svoje kmetove, svoj robu su ili oslobodei tride­
setie, caria i skelai·ia.
35000
39
Bez obzira na istrajno usmerenje plemstva da kralja ogranici u poveca11ju
broja slobodnil1 kraljevskih gradova, njihov broj stalno rastao, tako da kra­
jem XVII veka dostigao trideset dva, u vree Popisa pedeset dva kraljevska
grada. Ova visevekova praksa ukiuta 1848. godie k 1870. godie,
menjajuci jilv status tt gradove sa municipal11i111 pravia ds municip[je
(torvenyhat6sagijoggal rendelkez varos).52 Na teritoriji ds Backe 1828.
godie ila su tri sloboda kraljevska grada: Novi Sad, Sombor i Sbotica. U
siroj okolini ovaj stattts sttjos imali Segedin, Vrsac, Temisvar i Osijek.
Subotica 53
Na pola pttta od Tise i Duava Subotica od pamtiveka igrala z
ulogu u povezivanju te dve zive privrede i saobracaje oasti. Na putevia
iz Segedina u , iz Sombora u Segedi i od Sente ka Baji, pedstavljala
zgodo mesto za odmor i prenociste.
Njen prvi pisani pomen potice iz 1391. pod im Zabatka, tt statttstt
slobodnog kraljevskog aseUa (Lihera villa regia). Subotictt stt ttrci zattzeli
1542. godine. Pod osmaskom vlascu i\ spaijsko l i cetar 11ai1ije ­
tr Segediskog sadzaka. Posle oslobodeja 1686. godie pripala Madarskoj
kraUevskoj komori, koja prepttstila novoformiraoj Vojnoj graici, te
Slika br. 2 Subotic:ka grad~ka kui:a, zav1·sena 1828. g.
mesto postalo vojicki s sa
zacajim privilegijama. lstak­
-pomoriske v graice, kada
doio stattts privilegovaog
komorskog trgovista ( 1743) pod
1779. proglasen slobodim
kraljevskim gradom pod ovim
imeom: Marija Tereziopolis ili
Terezijenstadt.
52 . Csizmadia. . Kalman, !" Asztalos, Magyar allam esjogtiMenet. 3. Uudapest 1986. 366; . Ban, Magyar Tortenelmi Fogalomtar /-1/, Budapest 1989, 11, 159-160. 53 Tekstje sastavljen osnovt1 podataka iz sledecih knjiga: S. Borovszky, Bacs-Bodrog varmegye tortenete, Budapcst 1909; . Feyes, Magyarorszag leirasa, 1-11, Pe8t 1 47; . Feyes, Magy·­ orszag geographiai sz6tara, 1-IV, Pest 1851; Z. E>ere, Demograj.~ke prilike 11 Vojvodini 1· po­ pisu /s Nada iz 1828. godine, ZMSI, br. 46, 101-133; lva Ivayi, Szabadka szabad kiralyi varos tortenete, 1-11, Subotica 1886-1892.
40
Za vreme vrse11ja Popisa Sbotica broj11osti sta11ov11ika (34.924)
zazimala peto mesto u Kraljevi11i, iza Bdimpeste, Debreci11a, Keckemeta i
Pozta.54 Preteza veci11a, 88% staivistva, ila katolicke veroispovesti,
11 % pravoslav11e i , 1 % protesta11tske. U grad ziveo i 201 Jevreji (0,6%). 55
U "Primedbama" i opis savremeika mesto i jegova teritorija okarak­
terisai su sledeci naci. Teritorija grada pretezno rava sa agim zvi­
sejima, plodnost zemlje osredja (mada Popis celokpna sboticka teri­
torija proglasea prvoklasom - sto 11i kod jedog posmatraog 11aselja nije
in). Zemljiste sevem del gradske teritorije peskovito (pre svega
pt1stare Sebesic, Tavakt, Tompa i Keleija) dok zm del preovladje plodna r zemlja. Borovski spominje daje zemljiste teritoriji Sbotice,
tim mestima gde peskovito, pogodo za poljoprivredt1 s obzirom da se ispod
peska alazi les bogat kalijem, kalcijum karboatom, fosforom, koji sem kvali­
teta ima i si da propsta vod. 56 Grad raspolagao ogromim atarom
ku povrsie 92.232 hektara, od toga: 6.270 ha ciile s oraice, 58.604 11
livade i intravillae, 13.91711 dobri pasnjaci, 8.17711 pescai pasnjaci, 1.642 11
su vinogradi, 1.941