Zaključci i preporuke

1. Odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti, koji se primenjuje od aprila 2011. godine, trebalo

je da obezbede veći obuhvat siromašnih građana merama materijalne podrške od

strane države, posebno merom novčane socijalne pomoći, koja se isplaćuje iz

nacionalnog budžeta.

Primenom Zakona to se i dogodilo kod svih uzrasnih grupa, izuzev kod uzrasne grupe starih

od 65 i više godina. Naime, kod svih ostalih uzrasnih grupa u 2011. godini obuhvat

korisnika novčanom socijalnom pomoći je povećan u proseku za 22%, dok je kod starih

smanjen za 11%. Negativni trend, kada su stari u pitanju, je nastavljen i u 2012. godini, kada

je obuhvat svih ostalih uzrasnih grupa povećan za 12%, dok je kod starih smanjen za

dodatnih 14,30%. Time su naročito ugrožena staračka samačka domaćinstva, staračka

domaćinstva u seoskim sredinama, kao i svi stari ljudi čiji su prihodi niži od

egzistencijalnog minimuma.

PREPORUKA: Neophodno je izvršiti izmene i dopune Zakona o socijalnoj zaštiti i

podzakonskih akata u delu koji reguliše materijalna davanja na način da isti u većoj meri

odgovori na specifične potrebe starijih i omogući veći obuhvat siromašnih starih. Na osnovu

informacija dobijenih tokom razgovora sa predstavnicima centara za socijalni rad, kao i sa

samim starim ljudima, prepoznata je potreba za sledećim izmenama i dopunama:

a) Član 84. Zakona definiše nužnost dostavljanja pravosnažne sudske odluke o izdržavanju,

odnosno sudskom poravnanju sa srodnikom. U oba slučaja, sud je neizostavni deo

utvrđivanja prava izdržavanja od srodnika. Kada su stara lica u pitanju, realizacija ovog

člana Zakona iziskuje troškove pisanja tužbi, putovanja do suda na neophodna zakazana

ročišta i sl. Takođe, stari ljudi ne žele da sud odlučuje o izdržavanju od strane srodnika,

jer to za njih predstavlja sramotu, strah, a i ugrožavanje ljudskog dostojanstva.

Ovaj član Zakona nužno je urediti na način da sudsku proceduru započinju samo oni

korisnici, za koje centar proceni da imaju srodnike koji mogu da pokriju njihovo

izdržavanje, a ne da sud utvrđuje mogućnost, odnosno nemogućnost izdržavanja od

strane srodnika za sve korisnike.

b) Član 82., stav 2, izmeniti na način da se za radno nesposobne korisnike prava isključi

imovinski cenzus, zasnovan na površini zemljišta (do 1 hektara) i broju soba u

domaćinstvu, već da se umesto njega formira skala katastarskog prihoda ispod, odnosno

iznad koje neko može da ostvari pravo na NSP. Takođe, smatramo da je potrebno

preispitati institut stavljanja imovine pod hipoteku s obzirom na to da su iskustva

stručnjaka CSR-a negativna u vezi sa realizacijom iste.

c) Pojednostaviti administrativnu proceduru na način da se za ostvarivanje prava traži samo

nužna dokumentacija. Naime, dosadašnjih 12 do 20 dokumenata predstavlja priličan

administrativni, ali i finansijski napor, kako za centre za socijalni rad koji donose

rešenje, tako i za stare ljude. Podsećamo da je sam Zakon o socijalnoj zaštiti, prema

najavama predlagača, trebalo da izbegne upravni postupak što se nije desilo.

d) Članom 32. predviđena je obaveza informisanja javnosti o socijalnoj zaštiti i načinu

ostvarivanja prava i definisano je da se informisanje može vršiti putem interneta,

sredstava javnog informisanja i na drugi način. Smatramo da je nužno dodati reči

„adekvatan i kontinuiran“ način. Razlog za to vidimo u činjenici da korisnike prava iz

oblasti socijalne zaštite najvećim delom čine oni građani kojima internet i mediji nisu

uopšte ili u punoj meri dostupni. Nužno je informaciju plasirati na način da ona ostvari

što veći obuhvat i da bude razumljiva što većem broju ljudi. Smatramo da ovaj član treba

„pojačati“, jer bi se na taj način podstakao mehanizam predviđen Pravilnikom o radu

centara za socijalni rad, koji predviđa mogućnost organizovanja tribina, štampanja

lifleta, izlazak ka korisniku i podsticanje razvoja formalnih i neformalnih mreža i sl.

2. Novčana socijalna pomoć starima se distribuira preko Poštanske štedionice, što jeste

najracionalnije za državu, ali nekada bude vrlo skupo za stare koji ne mogu da odu i

lično podignu novac u pošti. U situacijama kada su stari teže pokretni ili nepokretni, kada

su snežne vejavice, a njihova sela udaljena i desetinu kilometara od pošte, novac im uz

saglasnost CSR-a podiže druga osoba, a njoj često stari moraju da plate tu uslugu.

PREPORUKA: Da Ministarstvo ustanovi mehanizam po kome će starima, kada ne mogu da

odu u poštu da podignu novac, isti biti dostavljan na kućnu adresu bez dodatnih

formalnih/neformalnih troškova.

3. Analiza stanja broja korisnika NSP-a i u 2011. i 2012. godini je pokazala da najveći

broj među njima su odrasli uzrasta 27 do 64 godine, a pretpostavka je da je najveći

radno sposobnih. Iako je Zakon u članu 86. (Prava i dužnosti u vezi sa zapošljavanjem

radno sposobnih korisnika), predvideo aktivaciju radno sposobnih, to još uvek nije u

dovoljnoj meri sprovedeno u praksi.

PREPORUKA: Nužno je što hitnije uspostaviti neophodne instrumente (doneti podzakonske

akte), koji bi bliže definisali i omogućili doslednu primenu člana 86. Zakona, odnosno, osigurali

radnu aktivaciju radno sposobnih korisnika NSP-a. Predlog predstavnika centara za socijalni rad

je da radno sposobni, a nezaposleni, pravo na NSP ostvare preko Nacionalne službe za

zapošljavanje. Naime, kod radno sposobnih korisnika socijalne zaštite pravo se ostvaruje na

osnovu nezaposlenosti, odnosno nemogućnosti ostvarivanja prihoda putem radnog angažovanja.

Smatraju da bi se na taj način obezbedio i bolji monitoring angažovanja radno sposobnih

(njihovi odzivi na ponude za posao, pozivi za učešće u javnim radovima, obuke za

dokvalifikaciju/prekvalifikaciju i sl.).

4. Predstavnici centara, koji rade na poslovima materijalnih davanja su prošli

jednodnevnu obuku, realizovanu od strane Ministarstva u vezi sa primenom odredbi

Zakona, ali razgovori sa nekima od njih, posle godinu i po dana primene Zakona,

pokazali su da kod njih postoje nedoumice prilikom primene.

PREPORUKA: Da Ministarstvo obezbedi kontinuirano jačanje profesionalnih kapaciteta

stručnjaka iz centara, za primenu Zakona (seminari, periodične konsultacije, radni sastanci i sl.).

Na ovaj način bi se omogućila dvosmerana komunikacija, pri kojoj bi predstavnivnici CSR-a

imali stalnu podršku, a nadležno Ministarstvo povratne informacije o stanju na terenu,

potrebama, problemima, izazovima na koje se nailazi i slično. Ove aktivnosti Ministarstvo rada,

zapošljavanja i socijalne politike može realizovati u saradnji sa Republičkim/Pokrajinskim

zavodom, koji na osnovu svojih statuta obavljaju poslove praćenja i unapređenja opšteg

koncepta, kao i prakse socijalne zaštite, podsticanja njenog razvoja i sl.

5. Ni Zakon, ni obrazac za izveštavanje CSR-a o radu ne prepoznaju stare kao posebno

osetljivu grupu korisnika. Obrazac o izveštavanju prepoznaje 10 korisničkih i posebno

osetljivih grupa korisnika, ali ne i stare.

PREPORUKA: Da Zakon na jasan i nedvosmislen način prepozna stara lica kao posebno

osetljivu grupu korisnika, pa da samim tim Republički/Pokrajinski zavod dopune ili koriguju

Obrazac za izveštavanje CSR-a, na način da isti prepozna i starije, ili bar jedan deo ove skupine

(kao što su stariji koji žive sami ili u staračkom domaćinstvu) kao jednu od posebno osetljivih

grupa korisnika. Smatramo ovo nužnim iz razloga što stari čine 17,40% stanovništva Srbije i

ujedno u svim domaćim, ali i stranim studijama se ističu kao populacija sa najvećim rizikom od

siromaštva i socijalne isključenosti.

6. Prilikom analize dostupnih podataka i zvaničnih izveštaja CSR, Republičkog zavoda

za socijalnu zaštitu i Ministarstva, uočili smo da postoje velika odstupanja u

podacima, iako se radi o istom sektoru. Teško je izvršiti ozbiljnu analizu primene i

primenu Zakona u delu materijalnih davanja, kada ne raspolažete jedinstvenim podacima.

PREPORUKA: Neophodno je usaglašavanje, pojednostavljivanje i povezivanje sistema

prikupljanja podataka, kako bi bili usaglašeni podaci centara/Zavoda/Ministarstva.

Neophodno je jasno definisanje generisanja podataka i ciljeva evidentiranja, odnosno -

usaglašavanje prikupljanja podataka u uređen sistem, kako bi bili jasni i razumljivi podaci koji

dolaze iz različitih izvora: centara za socijalni rad i Zavoda za socijalnu zaštitu ili računskog

sektora Ministarstva RZSP, a odnose se na NSP ili neke druge pokazatelje socijalne zastite.

7. Servis Pomoć u kući funkcioniše u 120 opština u Srbiji, od kojih u 40-ak njih

projektno, gde održivost nije obezbeđena. U servis je uključeno tek oko nešto više od

10.600 starijih. Među 48 opština, u kojima servis uopšte ne postoji, 15 je onih, čiji je stepen

razvijenosti ispod 60% republičkog proseka. U tim, kao i u još 19 opština, čiji je stepen

razvijenosti od 60% do 80% republičkog proseka, teško je očekivati da lokalne samouprave

mogu razviti servis bez podrške sa nacionalnog nivoa.

Cost benefit analiza je pokazala da je ova usluga isplativa za sve starije, čije zbrinjavanje

kroz povremenu podršku može biti realizovano u kućnim uslovima. Ova usluga ne zahteva

infrastrukturna ulaganja i ima neuporedivo niže troškove funkcionisanja, a sa socijalnog

aspekta je prihvatljivija, jer stara osoba ostaje u svom socijalnom okruženju.

PREPORUKA:

a) Uspostaviti stimulativne, odnosno destimulativne mere za one opštine koje primenjuju,

odnosno ne primenjuju član 20. Zakona i donesu Lokalni plan mera i aktivnosti za

podsticaj i razvoj postojećih i novih usluga socijalne zaštite. U kreiranje takvih planova

neophodno je uključiti centre za socijalni rad, kao i druge organizacije/institucije sa

lokalnog/regionalnog nivoa.

b) Nužno je da se preduzmu svi neophodni koraci, kako bi što pre profunkcionisao sistem

namenskih transfera najnerazvijenijim opštinama, u skladu sa članom 207. Zakona o

socijalnoj zaštiti. Ovo iz razloga da bi i najnerazvijeninje lokalne samouprave počele da

rade na uspostavljanju servisa u lokalnoj zajednici, a na prvom mestu servisa pomoći u

kući za starije.