SADRAJ

SADRAJ 1

1. UVOD 22. POJAM FINANCIJSKOG RIZIKA33. FINANCIJSKI LEVERID .........................................................................................43.1. Pozitivno i negativno dejstvo financijskog leverida (analiza tabele)53.2. Taka indiferencije financiranja63.3. Prelomna taka rentabilnosti73.4. Nivo financijskog leverida94. ZAKLJUAK 10

POPIS IZVORA PODATAKA 11POPIS ILUSTRACIJA 11

1.UVOD

Rizik je sveprisutna karika ljudskog ivota. Kako je ovjek okruen rizicima, tako je i ekonomija i sveukupno poslovanje u raznim rizicima. Iznenadni negativni dogaaji ostavljaju trag na poslovni rezultat svakog preduzaa i danas je nemogue da ovjek kao i preduzee a i cjelokupna ekonomija izbjegne gubitke i negativnosti,jedino moe da se upozna sa svim moguim rizicima i da naui da ih izbjegne ili reducira na minimum. Karakteristika savremenih privrednih sistema je upravo dinaminost poslovanja u kojoj mora postojati odreeni rizik bilo, ne bitno koje prirode. U ovom radu obraen je financijski rizik poduzea, te financijski leverid i veza izmeu ova dva pojma,grafiki je objanjena njihova veza, te prikazana kroz primjer.

2.POJAM FINANCIJSKOG RIZIKA

Rizik je kalkurirana prognoza mogue tete odnosno u negativnom sluaju gubitka ili opasnosti. To je kategorija koja je proistekla iz uma matematiara. Za razliku od neizvjesnosti rizik se moe matematiki izraunati, te ak i grafiki prokazati. Biti pod rizikom znai biti subjekt tete nekog procesa ili aktivnosti. Stupanj rizika je funkcija vjerojatnosti i opasnosti od tete. S obzirom na brojnost naina na koje se ljudima moe nakoditi, veina je cijelo vrijeme pod odreenim stupnjem rizika. Za rizik je i poznati ekonomski teoretiar Samuelson rekao da je sastavni i neizbjeni dio ljudskog ivota. [footnoteRef:1] [1: http://hr.wikipedia.org/wiki/Rizik,14.12.2012]

Generalno gledano,pojam rizika odnosi se na manju ili veu neizvjesnost vezano za oekivani ishod poslovne aktivnosti preduzea. Meutim, treba razlikovati dvije osnovne vrste rizika : (a) poslovni rizik i (b) finansijski rizik. Poslovni rizik determiniu neizvjesnosti vezane za oekivani poslovni dobitak. Okosnicu ovog rizika ine fiksni trokovi koji ostaju kruti (neelastini) na kratkorone oscilacije u obimu poslovne aktivnosti. Finansijski rizik determinie neizvjesnost budueg neto dobitka. Okosnicu ovog rizika ine fiksni rashodi finansiranja koji se ne mogu prilagoditi kratkoronim oscilacijama poslovnog dobitka.Financijski rizik ili na engeskom. financial risk ili njemakom Finanzrisiko, predstavlja rizik: fiksnih trokova financiranja (rizik da se ostvarenim financijskim rezultatom nee pokriti kamate na dugove poduzea) rizik koji proizlazi iz stupnja zaduenosti poduzea (rizik da poduzee nee biti u mogunosti vratiti dug).

Za upravljanje poduzeem bitno je financijskom menaderu da ima u vidu navedena dva rizika. Da bi menader donio ispravnu financijsku odluku mora definisati kojoj vrsti taj rizik pripada, ocjeniti veliinu i bitnost tog rizika, te na osnovu toga nai mogue rjeenje.[footnoteRef:2] [2: Financijske institucije i trite kapitala prof.dr.Marijan Cingula,prof.dr. Marina Klamer,Tiva tiskara 2003 Vradin]

3.FINANCIJSKI LEVERID

Finansijski leverid je odnos finansijske zaduenosti koji procenjuje efekat poslovanja i sposobnost preduzea u podnoenju rizika od zaduivanja. Ovaj racio kvantifikuje rizik poslovanja izazvan visinom fiksnih finansijskih rashoda, tj. kamata na pozajmljeni kapital.Finansijski leverid moe da bude rizik ili prinos. On je prinos ukoliko je stopa prinosa na ukupni kapital vea od cjene pozajmljenog kapitala, a rizik kada je prosjena kamatna stopa vea od stope prinosa na ukupni kapital, jer smanjuje stopu prinosa na sopstveni kapital.Sa stanovita akcionara, finansijski leverid je rizik koji vlasnici obinih akcija moraju podnjeti zbog toga to firma koristi zaduivanje i preferencijalne akcije kao izvore finansiranja.Finansijski leverid je stvar izbora preduzea, jer nijedno preduzee ne mora imati bilo kakav oblik finansiranja putem dugoronog duga ili povlaenih akcija. U zamjenu za to, preduzea mogu finansirati poslovanje i kapitalne izdatke iz internih izvora i izdavanjem obinih akcija.Upotrebljava se sa ciljem da se uvea prinos obinim akcionarima.Prednost finansijskog leverida se ocenjuje efektom koji on ima na zaradu po akciji obinih akcionara.U dvofaznom procesu poveanja profita, finansijski leverid je druga faza. Prva faza je poslovni leverid. On poveava efekat promjena u prihodu od prodaje na promene u poslovnom profitu. U drugoj fazi, finansijski menader ima mogunost da upotrebi finansijski leverid kako bi dalje poveao efekat proizale promjene u poslovnom profitu na promene u zaradi po akciji. Stepen finansijskog leverida se izraunava po sledeoj formuli:

% (procenat) promene poslovnog dobitkaFaktor poslovnog leverage-a = ------------------------------------------------------- % (procenat) promene obima prodaje[footnoteRef:3] [3: Financijski menademnt prof.dr. Zoran Ivanovi,Sveuilite u Rijeci 1997]

Primjer financijskog leverida : POETNO STANJEPOETNO STANJEPoveanje poslovnogdobitka za 10%Smanjenje poslovnogdogitka za 10%

1.Prihodi dobitak10.00012.0008.000

2.Kamate (10%)4.0004.0004.000

3.Neto dobitak (1-2)6.0008.0004.000

4.Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva10%12%8%

5.Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva10%13,3%6,6%

Faktor finansijskog leverida:FFL = 10.000/6.000 = 1,66

Tabela br.1 :Primjer financijskog leverida[footnoteRef:4] [4: Tabela br.1 Financijski menademnt prof.dr. Zoran Ivanovi,Sveuilite u Rijeci 1997]

3.1.Pozitivno i negativno dejstvo financijskog leverida (analiza tabele)

Pozitivno dejstvo finansijskog leverida ogleda se u sljedeem:Preduzeu odgovara da koristi pozajmljene izvore finansiranja u sluajevima kada je plaena kamata na kredite nia (10%) od stope prinosa na ukupna poslovna sredstva preduzea (12%). Ovo ima za posljedicu pozitivno dejstvo finansijskog leverida finansijskog leverida na rentabilnost sopstvenog kapitala (tzv. pozitivni efekti finansiranja), jer je stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva (13,3%) vea od stope prinosa na ukupna poslovna sredstva (12%).Negativno dejstvo finansijskog leverida ogleda se u sjledeem:Preduzeu ne odgovara kada koristi pozajmljene izvore sredstava u sluajevima kada je plaena kamata na kredite via (10%) od stope prinosa na ukupna poslovna sredstva preduzea (8%). Ovo ima za posljedicu negativno dejstvo finansijskog leverida na rentabilnost sopstvenog kapitala (tzv. negativni efekti finansiranja), jer je stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva (6,6%) nia od stope prinosa na ukupna poslovna sredstva (8%).[footnoteRef:5] [5: Financijski menademnt prof.dr. Zoran Ivanovi,Sveuilite u Rijeci 1997]

3.2.Taka indiferencije financiranja

Da bi se moglo vidjeti da li finansijski leverid djeluje pozitivno ili negativno na preduzee, neophodno je procjeniti efekat razliitih stepena zaduenosti preduzea na neto-dobitak i stopu prinosa na sopstvena sredstva.U cilju testiranja intenziteta dejstva finansijskog leverida veoma je bitno analitiki utvrditi tzv. taku indiferencije finansiranja.Taka indiferencije finansiranja predstavlja obim prodaje koji obezbeuje istu stopu prinosa na sopstvena sredstva nezavisno od strukture izvora finansiranja, tj. odnosa dugova prema sopstvenom kapitalu.Taka indiferencije finansiranja polazi od injenice da je isplativo koristiti dug u finansiranju poslovanja preduzea sve do momenta dok se ostvaruje stopa rentabilnosti koja je vea od ponderisane kamatne stope za preuzeti dug preduzea. [footnoteRef:6] [6: Analiza financijskih izvjetaja doc.dr.Katarina ager,prof.dr.Lajo ager, Masmedija 1999 Zagreb]

Grafiki prikaz take indeferencije:

Slika broj1: Grafiki prikaz take indeferencije [footnoteRef:7] [7: Slika br.1 Financijski menademnt prof.dr. Zoran Ivanovi,Sveuilite u Rijeci 1997]

3.3.Prelomna taka rentabilnosti

Mehanizam dejstvovanja poslovnog i finansijskog rizika (leverida) u finansijskoj literaturi se obino ilustruje preko analize prelomne take rentabilnosti (grafikona rentabilnosti) kao iroko prihvaene tehnike bliske poslovnim ljudima. Metodologija grafikona rentabilnosti zasniva se na striktnom razdvajanju ukupnih trokova preduzea na dvije kategorije fiksne i varijabilne. Svrha konstrukcije grafikona rentabilnosti jeste odreivanje tzv. prelomne take rentabilnosti-PTR (break even point) koja predstavlja nivo proizvodnje ili prodaje koji je dovoljan da pokrije (nadoknadi) varijabilne trokove za taj nivo proizvodnje ili prodaje i ukupne fiksne trokove u obraunskom periodu (Poslovni dobitak - PD = 0).Analitiki znaaj navedenog pokazatelja je izuzetan, jer on omoguava odreivanje nivoa poslovne aktivnosti (proizvodnje ili prodaje) neophodne za pokrie ukupnih poslovnih trokova. Meutim, treba pomenuti da PTR moe biti koriena i za mnoge druge situacije, kao to su: odluivanje o kapitalnim izdacima, odreivanje minimalnih zarada zaposlenih, odreivanje strukture trokova, cjene proizvoda, naina finansiranja, itd.Za odreivanje prelomne take izmeu razliitih finansijskih alternative, neophodno je izraunavanje zarade po akciji (EPS), za neki nivo EBIT-a upotrebom sledee formule:

gdje je:I = kamata koja se plaa godinje,PD = povlaena dividende koja se plaa godinje,t = stopa poreza na dobit,NS = broj obinih akcija u prometu[footnoteRef:8] [8: Financijski menademnt prof.dr. Zoran Ivanovi,Sveuilite u Rijeci 1997]

Slika br.2 :Grafiki prikaz prelomne take rentabilnosti[footnoteRef:9] [9: Slika br2 Financijski menademnt prof.dr. Zoran Ivanovi,Sveuilite u Rijeci 1997]

Analiza prelomne take je samo jedan od nekoliko metoda koje se koriste za odreivanje odgovarajueg iznosa duga koji preduzee moe da podnese. Nijedna metoda analize nije dovoljna sama po sebi. Kada se simultano upotrebi nekoliko metoda analiza, mogua su odreena uoptavanja.[footnoteRef:10] [10: Financijski menademnt prof.dr. Zoran Ivanovi,Sveuilite u Rijeci 1997]

3.4.Nivo financijskog leverida

Nivo finansijskog leverida (DFL) je kvantitativna mjera osetljivosti zarade po akciji preduzea na promenu u poslovnom profit preduzea. Na odreenom nivou poslovnog profita, DFL je procentualna promjena zarade po akciji u odnosu na procentualnu promenu u poslovnom profit koja uzrokuje promene u zaradi po akciji.

Jedinstvena alternativna formula, koja se izvodi iz predhodne jednaine, korisnija je za izraunavanje DFL vrijednosti:

.[footnoteRef:11] [11: Financijski menademnt prof.dr. Zoran Ivanovi,Sveuilite u Rijeci 1997]

4.ZAKLJUAK

Iz predhodno navedenog moemo zakljuiti da je finansijski leverid odnos finansijske zaduenosti koji procenjuje efekat poslovanja i sposobnost preduzea u podnoenju rizika od zaduivanja, zbog ega je i sama tema seminarskog rada bila ujedno i vezana za financijski rizik. Naravno, finansijski leverid je stvar izbora preduzea, jer bilo koje preduzee ne mora imati ikakav oblik finansiranja putem dugoronog duga ili povlaenih akcija, nego mogu finansirati poslovanje i kapitalne izdatke iz internih izvora i izdavanjem obinih akcija.Sutina finansijskog leverida ogleda se u sljedeem: Ako je pozajmljeni kapital vei i ako su fiksni rashodi koje on iziskuje visoki, onda postoji vei rizik da preduzee svojim redovnim poslovanjem nee biti u stanju da pokriva te fiksne rashode finansiranja. Analogno tome, veliina finansijskog leverida zavisi od stepena kojim su fiksni rashodi na ime kamata pokriveni iz poslovnog dobitka.

9