1

1.STRUKTURA I KARAKTERISTIKE POZAJMLJENIH

IZVORA FINANSIRANJA

Pozajmljena sredstava su sredstva koja preduzee pozajmljuje iz odreenih izvora po

unapred odrenim uslovima i po osnovu njih ima obavezu vraanja u odreenom roku u

uvenanom iznosu.

Do pozajmljenih sredstava preduzee dolazi iz sledeih izvora:

1. emisija dugoronih obveznica na primarnom tritu

2. kreditno zaduenje direktno kod poslovnih banaka i drugih

kreditora3. lizing2.FINANSIRANJE EMISIJOM OBVEZNICEKarakteristike obveznica:

najznaajnije HoV instrumenta duga

odraavaju duniko-poverilake odnose

Definicija: HoV kojom se emitent obavezuje da e njenom imaocu u roku njene dospelosti isplatititi iznos nominalne vrednosti i ugovorenu kamatu.

sastoji se od plata i kupona.

emituje ih drava i preduzea Obveznice su u svojoj sutini pozajmica dravi ili korporaciji u cilju finansiranja

njihovih dugoronih obaveza.

Emitenti obezbeuju potrebni gotovinu

Investitori prihoduju kamatu.Polazei od naina isplate glavnice i kamate, obveznice se mogu podeliti na dve grupe: 1) Jednokratno isplative obveznice - obavezuju emitenta da isplati pozajmljeni iznos novca investitoru na dan dospea. Ova jednokratna isplata jednaka je nominalnoj vrednosti izdate obveznice uveanoj za odgovarajui iznos kamate. Ove obveznice se retko emituju

2) Viekratno isplative obveznice - obavezuju emitenta da investitoru periodino isplauje kamate do dana dospea, a nominalnu vrednost obveznica na dan dospea. Kod ovih obveznica isplata glavnice duga vri se jednokratno na dan njegovog dospea, dok se kamata isplauje viekratno, najee dva puta godiprema ugovorenoj nominalnoj kamatnoj stopi Prodajom obveznica emitent pribavlja potreban pozajmljeni kapital. Novano primanje od prodaje obveznica je po pravilu jednokratno i nastaje u momentu prodaje obveznice. Po osnovu prodaje obveznice za emitenta nastaje obaveza da invstitoru plaa fiksnu kamatu i da na dan dospea obveznice isplati glavnicu duga Finansiranje putem emisije obveznica ima odreene prednosti, ali i nedostatke Prednosti se ogledaju u sledeem:

1. Emisija obveznica preduzeu omoguuje da koristi i obre ukupnu glavnicu pozajmljenog kapitala tokom vremena trajanja zajma. Trokovi za plaene kamate

emitentu smanjuju dobit, ime mu smanjuju novane izdatke za plaanje poreza na dobit, poto ove kamate umanjuju poresku osnovicu pri utvrdjivanju poreza na

dobit preduzea

2. Emisijom obveznica mogu se lake prikupiti veliki iznosi potrebnog kapitala njegovom pozajmljivanjem od velikog broja malih kreditora, nego to se to moe uiniti od samo jednog kreditora, u emu se sastoji prednost ovog naina finansiranja u odnosu na finansiranje bankarskim i drugim kreditima

Nedostaci finansiranja emisijom obveznica sastoji se u sledeem: 1. Isplata kamate vlasnicima obveznica je obavezna i ne zavisi od ostvarenog dobitka ili gubitka. Ukoliko se kamata ne isplauje, moe doi do likvidacije emitenta

2. Konana isplata ukupne glavnice duga pada odjednom na dan dospea. Ovo emitentu moe da stvori veliki problem sa solventnou

3. Slabost finansiranja emisijom obveznica sastoji se i u tome to u sluaju insolventnosti emitenta za investitora nastaju problemi oko naplate dospelih kamata i glavnice3.FINANSIRANJE LIZINGOMLizing je specifina vrsta finansiranja preduzea. Zasniva se na tome da korisnik lizinga odreenu imovinu (opremu, maine,poslovni prostor i sl.) uzima u zakup i koristi je u odreenom vremenskom periodu i za to plaa ugovorenu zakupninu

Strane koje se javljaju kod ugovora o lizingu:

1. Korisnik lizinga

2. Davalac lizinga

3. Isporuilac predmeta lizinga

U nekim sluajevima isporuilac i

davalac lizinga moe biti isto lice Posle isteka ugovora o zakupu zakupljenu imovinu korisnik moe:

kupiti po nioj ceni od trine,poto se za vreme trajanja zakupa amortizovala

sainiti novi ugovor o zakupu sa niom zakupninom, poto je zakupodavac tokom

trajanja zajma naplatio deo vrednosti zakupljene

imovine

vratiti imovinu zakupodavcuPrema predmetu zakupa, lizing moe biti: 1) lizing opreme lizing opreme predstavlja uzimanje u zakup razne proizvodne opreme, ureaja, graevinskih maina i sl

2) lizing nepokretnih dobara lizing nepokretnih dobara obuhvata zakupljivanje poslovnog prostora, zemljita, graevinskih objekata, kua, stanova i sl

3) meunarodni lizing meunarodni lizing obuhvata uzimanje opreme, brodova, aviona i druge imovine preduzea iz jedne zemlje od preduzea iz druge zemlje Finasiranje putem lizinga ima svoje prednosti i nedostatke. Prednosti se sastoje u:

1) utedi kapitala

2) nesmanjenoj kreditnoj sposobnosti

3) fleksibilnosti u plaanju zakupnine

4) postojanju opcija po osnovu ugovora

5) riziku zastarevanja

6) mogunosti korienja nove tehnologijeNedostaci finansiranja lizinga sastoje se u sledeem:

1) radi se o skupom izvoru finansiranja

2) zakupnina predstavlja fiksnu obavezu

3) zakupnina ne ukljuuje marketing

Lizing predstavlja skup izvor finansiranja, poto se zakup sastoji od dela vrednosti (glavnice) zakupljene imovine, kamate (prinosa vlasniku imovine) i ostalih trokova4.FINANSIRANJE FRANIZINGOM

Franizing je specifian nainfinansiranja. Radi se vie o trgovakom a ne finansijskom poslu

U osnovi postoje dve vrste franizing poslova:

1) trgovaki franizing

2) proizvodni franizing Franizing-Osnovni pojmovi

Kod trgovakog franizinga radi se o prometu robe preko maloprodajne mree

potroaima na malo

Davaoci trgovakog franizinga su veliki proizvoai ili preduzea koja se bave trgovinom na veliko, koja ugovorom prenose na korisnike franizinga pravo prodaje njihovih proizvoda, ime i ig robe. U vezi sa prodajom robe davalac franizinga prenosi znanja i iskustva na korisnika franizinga

Davalac franizinga daje primaocu franizinga formulu za poslovanje, svoj metod za

uspean plasman proizvoda i usluga, znanje i iskustvo (know-how) i vri obuku strunih kadrova Plasman robe i usluga vri se pod poslovnim imenom i trgovakim znakom davaoca franizinga i to po nalozima davaoca franizinga Putem franizinga njegov davalac

iri trite preko prodajnog prostora korisnika i jaa konkurentsku sposobnost bez veih dodatnih investicija

Korisnici trgovakog franizing su najee mali preduzetnici.Povoljnost za korisnika franizinga ini to to on prodaje robu za koju je trite ve istraeno i obezbeeno

Korisnik franizinga za ustupljeno pravo plaa naknadu koja se utvruje od procenta prodate robe ili izvrenih usluga

Proizvodni franizing pored prodaje obuhvata i pravo na proizvodnju

odreenihproizvoda. Kod ove vrste franizinga njegovi korisnici proizvode i prodaju proizvode davaoca franizinga

Davaoci proizvodnog franizinga su veliki proizvoai koji pomau korisniku

franizinga u organizaciji proizvodnje. Na korisnike franizinga prenose potrebana znanja i iskustva, licencno pravo, zatitini znak proizvoda i sl

Davalac i korisnik franizinga se dogovaraju o kapacitetu proizvodnje i kontroli obima proizvodnje. Davalac franizinga uestvuje u poetnom finansiranju korisnika. Usluge vri davalac franizinga za naknadu koju sporazumno utvruju ugovorne strane

Korisnici proizvodnog franizinga su mali preduzetnici koji se bave proizvodnjom. Oni franizingom stiu pravo na proizvodnju i prodaju proizvoda i usluga

Korisnici franizinga sarauju sa davaocima franizinga pri izboru lokacije na kojoj e se organizovati proizvodnja, u pripremi investicionog projekta, u izradi planova

proizvodnje i sl. Oni plaaju naknadu davaocima franizinga u fiksnom iznosu Franizing u Srbiji

Domae franizne mree su ROMA ,MAXI, COM TRADE, DIS, AMC...Franizing u Srbiji

Domae franizne mree su POSTA, SVET PERLI, JOLLY TRAVEL...Franizing u Srbiji

Inostrane franizne mree su AVIS, FORNETTI, PIZZA HUT, DINERS CLUB INTERNATIONAL, COSTA CAFFE , TOP SHOP...5.KONCESIJE

Drava putem koncesija direktno ustupa stranom ili domaem fizikom ili pravnom licu predmet koncesije

Koncesioni odnosi se najee uspostavljaju izmeu drave i stranih fizikih i pravnih lica

Predmet koncesije mogu biti:

1. Prirodna bogatstva

2. Dobra u optoj upotrebi

3. Vrenje javnih usluga

koncesije se daje na rok do 30 godina

daje se na osnovu prethodno sprovedenog postupka javnog tendera

ne moe se dati stranom licu za one oblasti i na onim podruijima na kojima strano lice ne moe biti osniva preduzea (proizvodnja i promet oruja) za dobijenu koncesiju, koncesionar plaa koncesionu naknadu u skladu sa ugovorom o

koncesiji

Visina naknade se odreuje u zavisnosti od: vrste, kvaliteta, kategorije, koliine, namene i trine cene prirodnog bogatstva ili dobra u optoj upotrebi za obavljanje koncesione delatnosti koncesionar osniva koncesiono preduzee sa seditem u mestu davaoca koncesije

koncesiono preduzee prestaje istekom roka koncesije

Priliv stranog kapitala putem koncesija vezuje se najee za kapital intenzivne

grane i delatnosti: saobraaj, energetika, komunalna privreda i sl Koncesionar ugovorom o koncesiji stie i odreene povlastice

Poresko osloboenje - koncesionar koji ima registrovano preduzee za obavljanjekoncesione delatnosti, oslobaa se plaanja poreza na dobit preduzea, na dobit ostvarenu po osnovu prihoda od predmeta koncesije na rok do 5 godina od dana ugovorenog

zavretka koncesionog ulaganja u celini

Carinsko oslobaanje koncesionar je osloboen plaanja carine na uvoz opreme (sem

na uvoz putnikih automobila i automata za igru na sreu) 6.ZAJEDNIKA ULAGANJA Zajedniko ulaganje (joint venture) je posebanpoduhvat, posao ili poslovni projekat koji zajedniki osnivaju i poseduju dva ili vie inae potpuno nezavisna preduzea koja, da bi ostvarila neke svoje ciljeve i interese, zajedniki ulau sredstva u odreenu poslovnu aktivnost Razlozi za zajedniko ulaganje mogu biti razliiti: razvoj nove tehnologije, korienje

ekonomije obima, prodor na nova trita i dr

Osnovna karakteristika: odreena su rokom trajanja

Nakon isteka roka trajanja strani ulaga ima pravo da svoj udeo transferie prema

sopstvenim planovima i ciljevima

U sluajevima kada doe do krenja ugovornih obaveza u toku trajanja ugovora o zajednikim ulaganjima privredno drutvo koje funkcionie na osnovama zajednikih ulaganja moe biti likvidirano pre isteka ugovornog roka Kod zajednikog ulaganja kada se kao partneri javljaju strani i domai partner, strani partner u ueu domaeg partnera vidi mogunost smanjenja rizika projekta na nekoliko naina:

Prvo, uee lokalnog partnera moe da smanji finansijsko donatorstvo inostranog investitora i da smanji obim transfera sredstava preko granice

Drugo, lokalni partner bolje poznaje lokalnu poslovnu klimu, dravnu politiku,

ekonomske uslove pa se na taj nain mogu smanjiti poslovni rizici zajednikog preduzea Tree, lokalni partner moe da bude od koristi da se mobiliu dodatna lokalna

finansijska sredstva

interes domaeg preduzea : usvajanje tehnologije inostranog partnera i njihovog

know-how7.JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO -(JPP)

kao oblik saradnje podrazumeva da javni i privatni sektor udruuju resurse, kapital i struna znanja radi ostvarivanja javnih potreba

Cilj saradnje: osiguranje finansiranja u cilju izgradnje, sanacije, rekonstrukcije, upravljanja ili odravanja infrastrukture ili pruanja usluga i drugih javnih potreba

Javna potreba predstavlja obavljanje usluga u oblasti javnog sektora na objektima kao to su: aerodromi, luke, eljeznice i eljezniki transport, obrazovne i zdravstvene ustanove, kanali, vodosnabdevanje, navodnjavanje, kao i druge usluge koje se obavljaju u oblasti javnog sektora

Javno-privatno partnerstvo zasniva se na sledeim naelima:

1. dugoronost ugovornih odnosa izmeu partnera

2. prvenstvo oslonca na privatna sredstva, to ne iskljuuje javna sredstva 3. definisanje ciljeva gradnje od javnog partnera sa pozicija javnog interesa i postizanje

standarda izgradnje, odravanja i kvaliteta usluga, s tim da se raspodela rizika definie u

svakom pojedinanom sluaju 4. plaanje naknade privatnom partneru od javnog partnera za izgradnju i voenje

izgraene infrastrukture koji preuzima obavezu da e se izgraenom infrastrukturom koristiti za ugovorenu namjenu ili privatni partner ostvaruje naknadu direktno od krajnjih

korisnika

5. vraanje u vlasnitvo javnom sektoru izgraene infrastrukture nakon ugovorenog

perioda korienja Postoje etri oblika JPP

1. ugovori za upravljanje i najam

2. koncesije

3. projekti izgradnje od nule (greenfield projekti)

4. ustupanje vlasnitva JPP je naroito pogodno za projekte u sektoru saobraaja, upravljanja otpadom i vodama, kao i u kolstvu, zdravstvu i u drugim sektorima Prednosti saradnje javnog i privatnog sektora putem JPP su viestruke:

primenom modela JPP privlai se privatni kapital radi investiranja u programe i projekte od javnog znaaja

obezbeuju se dodatni izvori finansiranja

stvaraju se pretpostavke za izgradnju nove infrastrukture i kvalitetnije pruanje javnih usluga, pa se javna sredstva mogu preusmeriti u projekte koji ne mogu biti predmet JPP

graenjem objekata drutvenog standarda i privrednih i turistikih kapaciteta podstie se ekonomski razvoj, a zahvaljujui brem izvoenju radova, manjim trokovima i boljoj alokaciji poslovnog rizika, lake i bre se dolazi do vanih infrastrukturnih objekata

projekti JPP doprinose kvalitetnijem pruanju javnih usluga, a javni se sektor

istovremeno oslobaa obaveze izdvajanja sredstava za funkcionisanje javnih slubi ili

subvencionisanje pojedinih javnih usluga zajedniki projekti javnog i privatnog sektora takoe obezbeuju efikasnije upravljanje i kontrolu.8.NACIONALNI INVESTICIONI PLAN (NIP)

pokreta privrednog razvoja Republike Srbije

snana poluga za jaanje ekonomije, rast drutvenog proizvoda, rast investicija i izvoza, smanjenje nezaposlenosti i poboljanje ivotnog standarda

Osnovni prioriteti Vlade Republike Srbije koji su definisani NIP om se postiu kroz: vee investicije u saobraajnu i energetsku infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje, nauku i druge oblasti koje doprinose privrednom razvoju Finansiraju se razvojni projekti iz svih delova Srbije

Podnosioci projekata mogu biti lokalne samouprave ali i privatni sektor u manjoj

meri, ukoliko su podneti projekti koji su okarakterisani kao nacionalno znaajni

Svi projekti se prema broju korisnika i oekivanim efektima dela na:

1. nacionalne

2. regionalne

3. lokalne Projekti NIP-a se finansiraju iz budeta

To su bezpovratna sredstva, ali se u zavisnosti od projekata zahteva da jedan deo projekta (20%) finansira sam nosilac projekta

Osnovne oblasti u koje su usmerena sredstva NIP a su:

energetika

saobraajna, komunalna i telekomunikaciona infrastruktura,

zdravstvo, zatita ivotne sredine, obrazovanje 9.DRAVNI FONDOVI ZA RAZVOJ

imaju za cilj da podre razvoj malih i srednjih preduzea kako bi se obezbedio

dinamian privredni rast, odnosno stvaranje privredne strukture prilagoene modernoj, prema svetu otvorenoj trinoj privredi

Na nivou drave postoje dva osnovna fonda za razvoj a to su:

1. Fond za razvoj Republike Srbije

2. Garancijski fondFOND ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE

Fond je vlasnitvo drave

To je finansijska institucija koja svoje programe finansira iz sopstvenih izvora pre svega od naplate plasiranih kredita

Osnovni ciljevi Fonda:

1. Podsticanje privrednog razvoja

2. Podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja

3. Unapreenje konkurentnosti domae privrede

4. Podsticanje razvoja proizvodnog zanatstva i uslunih delatnosti

5. Podsticanje zapoljavanja

6. Podsticanje razvoja trita kapitala Ciljna grupa Fonda su mala i srednja preduzea

Osnovni zadatak Fonda je: da pravnim licima i preduzetnicima obezbedi to kvalitetnije izvore finansiranja jer su povoljni krediti Fonda znaajan podsticaj za privredu

Osnovni izvori sredstava Fonda:

1. Naplata kredita

2. Kreditne linije 3. Budet samo u delu obavljanja komisionih poslova u ime i za raun drave Fond odobrava sledee vrste kredita:

1. Krediti za privredna drutva : 1.Kratkoroni krediti

2.Krediti za trajna obrtna sredstva

3.Investicioni krediti

2. Krediti za preduzetnike

3. Dugoroni krediti za razvoj preduzetnitva

4. Krediti za podsticaj i razvoj preduzea i preduzetnitva u najnerazvijenim

optinama(dugoroni krediti)

5. Dinarske garancije za pravna lica (dugoroni kredit) Visinu kredita fonda odreuju

sledei elementi: 1. kreditna sposobnost i bonitet pravnog lica i preduzetnika

2. ocena programa

3. kvalitet instrumenata obezbeenja kredita 10.AGENCIJA ZA PROMOCIJU INVESTICIJA I IZVOZA (SIEPA) Svojim aktivnostima SIEPA pomae:

1. domaim preduzeima da izvezu svoje proizvode i usluge i postanu konkurentnija na stranim tritima

2. promovisanjem mogunosti za ulaganja i pruanjem pomoi stranim investitorima da zaponu poslovanje u Srbiji, SIEPA aktivno radi na otvaranjunovih radnih mesta, pokretanju domae privrede, transferu tehnologija i prenoenju novih znanja i vetina. Agencija uspeno funkcionie kao posebna organizacija Vlade Republike

Srbije i sve usluge koje prua su besplatne U cilju poveanja konkuretnosti domaih preduzea na inostranom tritu ona

preduzima sledee aktivnosti:

1. organizuje nastup srpskih preduzea na najprestinijim meunarodnim sajmovima

2. pomae u uspostavljanju poslovnih kontakata i

3. upoznavanju sa aktuelnim trendovima u razliitim industrijama

4. organizuje posete stranih preduzea koja su zainteresovana da nau poslovne partnere u Srbiji i sa njima ostvare razliite vidove saradnje Agencija prua:

1. finansijsku podrku izvoznicima

2. finansijsku podrku investitorima Finansijska podrka izvoznicima

Agencija dodeljuje bespovratna finansijska sredstava domaim preduzeima za finansiranje aktivnosti koje doprinose poveanju izvoza

Pravo na dodelu sredstava imaju privredna drutva registrovana u Republici Srbiji koja se bave proizvodnjom gotovih ili polugotovih proizvoda ili pruanjem usluga

razvoja softvera, dizajna ili projektovanja namenjenih izvozu i koja ispunjavaju unapred utvrene uslove

Privredna drutva koja ispunjavaju uslove mogu ostvariti pravo na refundaciju do 50% trokova aktivnosti, bez poreza na dodatu vrednost nakon realizacije aktivnosti, a u

zavisnosti od sledeih kriterijuma:

1. prethodnog uea u dodeli sredstava

2. stabilnosti izvora finansiranja

3. obima ostvarenog izvoza

4. broja zaposlenih

5. znaaja rezultata aktivnosti

6. doprinosa poveanju izvoza

7. ekonomske opravdanosti predloene aktivnosti i Finansijska podrka investitorima

SIEPA dodeljuje bespovratnih sredstava iz dravnog budeta za finansiranje

investicionih projekta u oblastima proizvodnje i usluga koje mogu biti predmet meunarodne trgovine, istraivanja i razvoja

Za dodela sredstava podnose se prijava

SIEPA-i nakon objavljenog javnog poziva za dodelu bespovratnih sredstava. Nakon

sprovedenog postupka ocenjivanja projekata, sredstva se dodeljuju izabranim kompanijama u skladu sa ukupnim brojem bodova Isplata se vri periodino tokom trajanja projekta u jednakim iznosima od 25%

vrednosti dodeljenih sredstava i to:

po zakljuenju kupoprodajnog ugovora ili ugovora o zakupu zemljita

po dobijanju graevinske dozvole

po dobijanju upotrebne dozvole

po ostvarenju pune zaposlenosti predviene investicionim projektom SIEPA takoe nudi pomo stranim investitorima koji ele da zaponu ili proire poslovanje u Srbiji

Pomo se sastoji u pruanju sledeih usluga:

1. pronalaenje grinfild i braunfild lokacija

2. pomo u administrativnim procedurama na svim nivoima

3. posredovanje u komunikaciji sa nadlenim institucijama na

dravnom i lokalnom nivou

4. povezivanje sa lokalnim dobavljaima

11.STRANE DIREKTNE INVESTICIJE Predstavlja ulaganje investitora koji se nalazi u jednoj zemlji (zemlja porekla) u sticanje aktive u drugoj zemlji (zemlja domain) sa namerom da upravlja tom aktivom

Pod aktivom se podrazumeva celokupna imovina firme, tj. aktiva obuhvata sva sredstva i prava kojima jedno preduzee raspolae

Dimenzija upravljanja aktivom je ono to razlikuje strane direktne investicije od

portfolio investicija u inostrane akcije, obveznice i ostale finansijske instrumente Komponente direktnih stranih investicija:

- equity kapital

- reinvestirana dobit - ostali dugoroni kapital, odnosno ostale transakcije kapitala povezane sa

potraivanjima meu kompanijama Strane direktne investicije se prema obliku organizovanja proizvodnog procesa dele na:

- horizontalne

- vertikalne

- konglomeratske investicije Kanali stranih direktnih investicija

Strane direktne investicije mogu da budu ostvarene kroz:

1. osnivanje novog preduzea (greenfield investicije)

2. preuzimanje postojeih preduzea u drugoj dravi (prekogranine akvizicije)

3. spajanje kompanija (prekogranini merderi)

4. kombinacijom greenfield investicije i akvizicije (brownfield investicije)

5. zajednika ulaganja (joint venture investicije) Najznaajniji faktori stranih direktnih investicija

1. Politika i ekonomska stabilnost

2. Institucije, zakoni i vladavina zakona

3. Veliina trita, razvojni potencijal i lokacija

4. Radna snaga 5. Infrastruktura

6. Promocija investicija, podsticaji i servis nakon inicijalne investicije

12.MEUNARODNI MONETARNI FOND MMF je osnovan 1944. godine u Bretton Woods-u (USA), na meunarodnoj monetarnoj konferenciji posveenoj izgradnji finansijskih institucija koje e pomoi ekonomski oporavak i razvoj nakon velikih razaranja u II svetskom ratu.

Na istoj konferenciji osnovana je i Meunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD), okosnica

Svetske banke, iji je zadatak prvobitno bilo davanje dugoronih zajmova za obnovu ratom razruenih privreda, a danas smanjenje siromatva u svetu Ciljevi MMF-a definisani pri osnivanju su:

Razvoj meunarodne monetarne saradnje,

Podrka stabilnim deviznim kursevima,

Pomo uvoenju mltilateralizma u meunarodnu trgovinu i plaanja i

Davanje kratkoronih kredita za uravnoteenje platnog bilansa

Okosnicu dananje aktivnosti MMF-a ini davanje kredita zemljama lanicama za

uravnoteenje platnog bilansa i ouvanje meunarodne finansijske stabilnosti IZVORI SREDSTAVA MMF-a

Uplaeni kapital u vidu kvote koju je svaka zemlja duna da uplati prilikom ulanjenja u MMF.

Visina kvote zavisi od ekonomske snage zemlje.

Nain uplate kvote je sledei: 25% u konvertibilnoj valuti i preostalih 75% kvote u nacionalnoj valuti

Povremeno zaduivanje MMF-a prema zemljama lanicama koje su u mogunosti da pozajmljuju sredstva. MMf je do sada sklopio dva aranmana o pozajmljivanju sredstava sa veim brojem drava. To su GAB Opti sporazum o pozajmljivanju

NAB Novi sporazum o pozajmljivanju

Prihod po osnovu datih zajmova

Dodatna sredstva od emitovanja Specijalnih prava vuenja (SDR) MMF je organizovan po principu akcionarskog drutva (broj glasova svake zemlje u

odluivanju zavisi od uplaenih sredstava)

Od visine kvote koju je uplatila zavisi i iznos sredstava (visina kredita) koji zemlja moe dobiti od MMF-a Uslov za dobijanje kredita od MMF-a je usaglaen program platnobilansnog prilagoavanja (stabilizacioni program) iji je cilj uklanjanje uzroka koji su zemlju doveli u poziciju da joj je neophodan kredit za finansiranje platnobilansnog deficita

Zemlja se pismom o namerama obavezuje da e sprovoditi program ekonomskih reformi koje je usaglasila sa MMF-om MMF isplauje kredit u delovima, tj. tranama, najee u etiri trane (po 25% odobrenog kredita)

Isplata trani je uslovljena sprovoenjem dogovorenih mera ekonomske politike Postoji jo nekoliko vrsta kredita koje MMF odobrava zemljama lanicama:

Stand-by aranmani - Predstavljaju odobravanje okvirnog iznosa sredstava koji neka zemlja moe koristititi u odreenom vremenskom periodu u skladu sa potrebama. Dogovorena sredstva su praktino u pripravnosti

Razne vrste olakica- Radi se o vrsti kredita namenjenoj zemljama koje imaju platnobilansne probleme iji uzrok nije loa ekonomska politika ve nepredvidive okolnosti (sua, poplava, nagli skok cene nafte...)

Krediti za strukturno prilagoavanje najmanje razvijenih zemalja Znaaj koji MMF ima za neku zemlju ne proistie samo od kredita koji ona moe dobiti od MMF-a, ve i iz injenice da je postignut dogovor o aranmanu sa MMF-om preduslov dobijanja skoro svakog zajma na svetskom finansijskom tritu13.MEUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ Svrha osnivanja: unapreenja ekonomskog razvoja nerazvijenih

zemalja putem davanja kredita Ciljevi:

1. pomae razvoj privreda zemalja lanica (prvobitno ratom opustoenih zemalja)

2. podstie kretanje privatnih (direktnih) investicija u inostranstvu

3. pomae ravnomernije razvijanje meunarodne trgovine

4. odobrava zajmove za privredni razvoj

Zajmovi su uglavnom namenjeni infrastrukturnim projektima, projektima iz sfere energetike, transporta, obrazovanja, industrije, razvoju poljoprivrede i sela i sl

Uslov za lanstvo u IBRD je prethodno lanstvo u MMF

Banka sredstva prikuplja po osnovu etiri izvora:

1. Uplaenog dela kvota zemalja lanica;

2. Zaduivanja na meunarodnom finansijskom tritu

3. Povraaja ranije datih kredita

4. Ostvarenog dohotka Najvaniji izvor je zaduivanje na finansijskom tritu i emisija HOV (obveznica)14.MEUNARODNA ASOCIJACIJA ZA RAZVOJ (THE INTERNATIONAL DEVELOPMENT ASSOCIATION ( IDA ) Osnovana 1960. god

165 zemalja lanica

Osnovni cilj osnivanje IDA :

obezbeenje sredstava za finansiranje razvojnih potreba najsiromanijih

zemalja u razvoju po povoljnijim uslovima Pravo da koriste kredite IDA imaju zemlje kod kojih je GNP/per capita manji od 865 $

IDA odobrava kredite na rok od 40 godina uz grejs period od 10 godina

Kamata na kredite se ne plaa, osim provizije u iznosu od 0.75%

IDA pomae u pruanju boljih osnovnih ivotnih usluga (kao to su obrazovanje, zdravstvena zatita, ista voda i sanitarna zatita) i podrava reforme i investicije namenjene poveanju produktivnosti i zapoljavanju 15.MEUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA

(THE INTERNATIONAL FINANCE CORPORATION (IFC) Osnovana 1956. godine

178 zemalja lanica

Uslov za lanstvo u IFC je lanstvo u IBRD

Osnovni izvori sredstava IFC a:

1. Pozajmice od IBRD

2. Zaduivanje na meunarodnom finansijskom tritu Osnovna delatnost: unapreenje ekonomskog razvoja zemalja lanica, naroito u manje razvijenih podruijima kroz privatni sektor

U saradnji sa poslovnim partnerima, investira u profitabilna privatna preduzea

u zemljama u razvoju, obezbeuje dugorone zajmove i garancije, i prua savetodavne usluge svojim klijentima Odobrava kredite sa prosenim dospeem od 7 do 12 godina privatnim preduzeima i vladinimorganizacijama koje pomau razvoj privatnog sektora privrede

Prilikom odobravanja zajmova ne zahteva se garancija vlada IFC investira u projekte u regionima i podrujima u kojima privatni investitori nisu angaovani u velikom broju i pronalazi nove naine da stvori mogunosti na tritima za koja se smatra da su suvie rizina za komercijalna ulaganja bez uea ove korporacije16.MULTILATERALNA AGENCIJA ZA GARANTOVANJE INVESTICIJA (MIGA) Osnovana 1988. god

165 zemalja lanica

MIGA daje garancije, tehniku pomo i pravne usluge

MIGA pomae u ohrabrivanju stranih investicija u zemljama u razvoju pruajui garancije stranim investitorima za gubitke izazvane nekomercijalnim rizicima, kao to su:

1. eksproprijacija ( prinudno oduzimanje privatne imovine u javnom interesu)

2. nekonvertibilnost valute 3. restrikcije transfera novca

4. rat i graanski nemiri 17.EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ

(EUROPEAN BANK FOR RECONSTRUCTION AND DEVELOPMENT - EBRD) Osnovana je 1991. god

Sedite: London

Cilj osnivanja je pruanje pomoi u tranziciji prema trino orijentisanim ekonomijama i promovisanje privatno preduzetnike inicijative, primenjujui principe trine ekonomije EBRD pomae navedenim zemljama u

sprovoenju ekonomskih reformi,

promoviui konkurenciju, privatizaciju i preduzetnitvo

Osnovno usmerenje aktivnosti EBRD je na privatni sektor Odobrava zajmove svojim lanicama po trinim kamatnim stopama i rokom otplate od 5-10 godina u zavisnosti od konkretnog projekta, dok kod infrastukturnih projekata rok otplate moe biti i do 15 god

Za odobravanje zajma privatnom sektoru ne trai garanciju od drave u kojoj se nalazi preduzee 18.EVROPSKA INVESTICIONA BANKA Finansira investicione projekte kako bi doprinela usklaenijem razvoju regiona Evrope

Udeo kredita banke u ukupnim sred. za finansiranje ne sme biti vee od 50%

Daje zajmove privatnom i dravnom sektoru

Finansira se na osnovu:

upisanog kapitala zemalja lanica,

iz pozajmica na tritu kapitala,

sredstva dobija i iz budeta EU EIB finansira projekte koji:

Poveavaju konkurentnost evropskih industrijskih grana

Pomau unapreivanje malih i srednjih preduzea

Omoguavaju formiranje transevropske mree (transposrt, telekomunikacije i prenos energije)

Doprinose zatiti ivotne sredine

Poboljavaju situaciju u zdravstvu, obrazovanju i informacionim tehnologijama