FINANSIRANJE RASTAMALIH I SREDNJIHPREDUZEA

www.konkretno.rs/preduzimljivo

Kljuna pitanja i preporukeza Srbiju

tampanje ove publikacije omoguio je ameriki narod putem Amerike agencije za meunarodni razvoj (USAID).Autor je u potpunosti odgovoran za sadraj ove publikacije, koji ne mora nuno odraavati stavove USAID-a ili Vlade SAD.

FINANSIRANJE RASTA MALIH I SREDNJIHPREDUZEA

Beograd 2012.

4

Sadraj

Predgovor.......................................................................................................................................................................... 7

IzrazI.zahvalnostI............................................................................................................................................................ 7

skraenIce.I.akronImI...................................................................................................................................................... 8

rezIme................................................................................................................................................................................ 10

Uvod................................................................................................................................................................................... 16

Svrha i namena ovog Izvetaja ..........................................................................................................................................................................17Definicija pristupa izvorima finansiranja...................................................................................................................................................18Pristup i metodologija istraivanja ..................................................................................................................................................................18Organizacija Izvetaja ...........................................................................................................................................................................................19

Pregled.fInansIranja.msP............................................................................................................................................ 20

ogranIenja.U.PrIstUPU.IzvorIma.fInansIranja.I.bolje.korIenje.fInansIjskIh.sredstava......................... 23

Ogranienja na strani ponude i infrastrukture .........................................................................................................................23

Neefikasnost i neizvesnost izvrnog postupka ............................................................................................................................................23

Ogranienja na strani preduzea ...............................................................................................................................................43

Oslabljeni finansijski kapaciteti ........................................................................................................................................................................43Stavovi zajmoprimaca i nesklonost ka riziku ................................................................................................................................................45Informaciona asimetrija i prepreke za utvrivanje tanosti informacija ............................................................................................47Nepovoljna pregovaraka pozicija MSP ..........................................................................................................................................................48

PosebnI.IzazovI.sa.kojIma.se.sUoavajU.msP.U.vlasnItvU.ena.I.kojIma.UPravljajU.ene............................ 50

kako.omogUItI.boljI.PrIstUP.IzvorIma.fInansIranja.za.msP................................................................................ 51

Preporuke za prevazilaenje ogranienja na strani ponude i infrastrukture ..........................................................................51

Unaprediti izvrni postupak ...............................................................................................................................................................................51Pojednostaviti finansijske propise kojima se ureuju aktivnosti MSP ................................................................................................53Razviti alternativne izvore finansiranja za MSP ..........................................................................................................................................53Poveati prikladnost proizvoda i proiriti postojeu bazu klijenata zajmodavaca ..........................................................................54Osnaiti slube koje pruaju podrku za kreditiranje i poveati njihovu dostupnost ....................................................................55

Preporuke za prevazilaenje ogranienja na strani preduzea ................................................................................................57

Unaprediti finansijsku sposobnost MSP da pozajme dodatna sredstva .............................................................................................58Premostiti jaz znanja i poboljati stavove preduzea prema zaduivanju .........................................................................................58Unaprediti tehnike i administrativne kapacitete MSP da pozajme dodatna sredstva .................................................................59Osnaiti pregovaraku poziciju MSP ................................................................................................................................................................60Preporuke za poboljanje efikasnosti i transparentnosti dravne podrke........................................................................................61

Mere za sprovoenje ovih preporuka ........................................................................................................................................63

zakljUak......................................................................................................................................................................... 63

5

PrIlozI................................................................................................................................................................................ 64

Prilog A Institucionalni izvori informacija ..............................................................................................................................................64

Prilog B Resursi i izvetaji korieni tokom izrade ove studije ..............................................................................................................69

Prilog C Zakoni i propisi analizirani u okviru studije ..............................................................................................................................75

Prilog D Odabrana pitanja i kriterijumi korieni za procenu pristupa MSP izvorima finansiranja ....................................................77

Prilog E Odabrani zakoni i njihovi lanovi ije su izmene potrebne za unapreenje izvrnog postupka ...........................................81

Prilog F Banke koje uestvuju u odabranim kreditnim linijama finansiranim iz donatorskih sredstava ...........................................82

6

7

Izrazi zahvalnosti

Studija USAID Projekta za bolje uslove poslovanja nastala je u saradnji sa velikim brojem pojedinaca i organizacija iz drav-nog, privatnog i nevladinog sektora i uz njihovu nesebinu podrku. Bez te saradnje i spremnosti privrednika, finansij-skih institucija i kreatora politika da otvoreno govore o svojim iskustvima i idejama, ovim izvetajem ne bi bile obuhvaene sve oblasti koje treba da budu poboljane.

Broj ljudi koji nam je pomogao je tako veliki da je nemogue navesti ih ovde sve pojedinano. Spisak organizacija i drugih izvora koji su nam pruili informacije koriene u ovoj studiji nalazi se u Prilozima A i B. Ipak, eleli bismo da se zahvalimo na dodatnoj podrci koju su nam pruile razne organizacije mobilisanjem skoro 200 MSP da uestvuju na okruglim sto-lovima i sastancima i tako podele sa nama svoja iskustva. Na-veemo neke od njih: Privredna komora Srbije, regionalne privredne komore u Niu, Kraljevu, Valjevu, Subotici i Leskov-cu, Unija poslodavaca Srbije, Regionalna Razvojna Agencija Sandaka, optine Novi Pazar i Jagodina i organizacija UN Women.

Dugujemo zahvalnost advokatskoj kancelariji Dajovi i To-i, kao i Balkanskom centru za regulatornu reformu, za pru-enu pomo u pravnim pitanjima, zatim Agenciji za privred-ne registre za pomo u prikupljanju i tumaenju podataka, Centru za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) za ankete koje je sproveo, te naim kolegama u Vladi Republike Srbije, odeljenju za politiku razvoja MSP i Sektoru za finansijski si-stem u okviru Ministarstva finansija i privrede, kao i Narod-noj banci Srbije.

Predgovor

U ovom izvetaju predstavljeni su rezultati i preporuke iz istraivanja prakse finansiranja MSP u svim krajevima Srbije. Izvetaj se zasniva na informacijama prikupljenim tokom vi-emesenog perioda, dobijenim putem anketa, na okruglim stolovima sa privrednicima, u intervjuima, iz rezultata ana-lize podataka, kao i analiziranjem mnogobrojnih izvetaja i zakonskih akata. U dokumentu se razmatraju kljuna ogra-nienja na strani ponude i tranje koja utiu na pristup MSP formalnim izvorima finansiranja i daju preporuke za njihovo prevazilaenje. Izvetaj je pripremio USAID Projekat za bolje uslove poslovanja (BEP), sa ciljem da pomogne Vladi Repu-blike Srbije u nalaenju reenja za bolji pristup MSP izvorima finansiranja, kao i da omogui razvoj konkurentnije trine privrede.

Objavljivanje izvetaja USAID Projekta za bolje uslove poslo-vanja (BEP) ima trostruki cilj:

1. Opisivanje sadanjeg stanja u pogledu pristupa MSP izvorima finansiranja, kao i prepreka sa kojima se MSP suoavaju u finansiranju.

2. Promovisanje specifinih reformi koje su neophodne da bi se u pristupu MSP izvorima finansiranja ostvario odr-ivi napredak.

3. Skretanje panje kreatora politika, donatora i uesnika na tritu na izazove sa kojima se MSP suoavaju i podstica-nje njihovog koordiniranog odgovora i spremnosti da se sprovedu reforme.

Izvetaj sadri informacije koje e biti koriene i u Knjizi pre-poruka u pogledu posebnih mera i akcija, a koja e biti do-stavljena Vladi Republike Srbije. Preporuke predstavljaju na-stavak ranijih napora Vlade Republike Srbije na unapreenju uslova za finansiranje.

8

Skraenice i akronimi

Akronim / Skraenica Pun naziv

AEP Analiza efekata propisa

ALCS Asocijacija lizing kompanija Srbije

ALSU Agencija za licenciranje steajnih upravnika

AOFI Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije

APR Agencija za privredne registre

BELEX Beogradska berza

BEP Projekat za bolje uslove poslovanja (Business Enabling Project)

DOMEX Indeks srpskog trita nekretnina

EBRD Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj

EK Evropska komisija

EU Evropska unija

FIC Savet stranih investitora

IFC Meunarodna finansijska korporacija

IT Informacione tehnologije

JPP Javno-privatno partnerstvo

KHoV Komisija za hartije od vrednosti

KRRAEP Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa

MERR Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

MF Ministarstvo finansija

MFP Ministarstvo finansija i privrede

mil. Milion

mlrd. Milijarda

MMF Meunarodni monetarni fond

MP Ministarstvo pravde

MPDU Ministarstvo pravde i dravne uprave

MPRRPP Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja

MSFI Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja

9

MSP Mala i srednja preduzea

NBFI Nebankarska finansijska institucija

NBS Narodna banka Srbije

NVO Nevladina organizacija

OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

PDV Porez na dodatu vrednost

RGZ Republiki geodetski zavod

RSD Srpska nacionalna valuta dinar

RZS Republiki zavod za statistiku

SB Svetska banka

SEF Svetski ekonomski forum

SRO Samoregulatorna organizacija

SRRS Savez raunovoa i revizora Srbije

UBS Udruenje banaka Srbije

UN Ujedinjene nacije

USAID Agencija SAD za meunarodni razvoj (United States Agency for International Development)

VS Vlada Republike Srbije

VAT Value added tax

WB World Bank

WEF World Economic Forum

10

dodatno poveava rizik kreditiranja. Zajmodavci se nepre-kidno suoavaju sa niskom stopom i visokim trokovima naplate, kao i sa nepredvidivou postupka koji bi inae trebalo da bude veoma predvidljiv.

MSP se u Srbiji suoavaju sa trokovima finansiranja koji su meu najviima u regionu. Osnovne kamatne stope su visoke i na njih direktno utiu trokovi zaduivanja drave. Meutim, slabost izvrnog postupka doprinosi visokim spredovima rizika, dok cena potovanja propisa i nizak stepen ekonomije obima imaju za posledicu visoke takse i naknade, koje mogu da poveaju cenu kredita na godinjem nivou za ak do pet procentnih poena.

Regulatorni podsticaji za kreditiranje MSP se poboljava-ju, ali su i dalje neadekvatni. Propisi vezani za rezerve za procenjene gubitke po osnovu potraivanja banke, sadr-aj kreditnog dosijea, vrste obezbeenja, praenje poto-vanja poreskih propisa i standardi adekvatnosti kapitala, takoe, mogu predstavljati rizike i negativne podsticaje za kreditiranje MSP.

Neadekvatnost proizvoda i usluga utie na potranju za finansiranjem i ograniava pristup kljunim sektorima. Poslovni modeli mnogih banaka orijentisani su na klasi-no korporativno kreditiranje, koje je nedovoljno usklae-no sa razliitim potrebama, rizicima i izvorima prihoda MSP. Struktura finansiranja, nedostatak instrumenata za upravljanje rizikom i regulatorni zahtevi navode banke da trini rizik kroz uslove kreditiranja prenesu na preduze-a. Nedostatak poznavanja sektora MSP i njegove visoko lokalizovane strukture poslovanja oteava zajmodavcima prepoznavanje dobrih prilika za kreditiranje. Nedostatak specijalizovanog znanja takoe spreava neke zajmodav-ce da proire polje delovanja.

Uprkos ogranienoj ponudi finansiranja koju pruaju banke, nisu se pojavili drugi znaajni alternativni kanali za pristup finansiranju. Znaajno ogranienje predstavlja odsustvo sveobuhvatnih propisa o nebankarskim finan-sijskim institucijama, slabosti Zakona o lizingu i neefi-kasno izvrenje komercijalnih ugovora o kreditu. Sporo napreduje i izgradnja trita kapitala koje bi moglo da ponudi isplative mogunosti za izdavanje obveznica ili komercijalnih zapisa za vea MSP.

Strune i druge slube koje pruaju podrku nemaju znaajnu ulogu u olakavanju pristupa izvorima finansi-ranja. Zajmodavci se suoavaju sa izazovima u pogledu kvaliteta i dostupnosti usluga procene vrednosti imovine. Profesijama raunovoa i revizora, koji slue potrebama MSP potrebni su dalji razvoj i obuka, kao i vee povere-nje zajmodavaca. Primetan je nedostatak usluga infor-misanja i korienja informacionih tehnologija, kao to su ocenjivanje kreditne sposobnosti i kreditnog rejtinga. Kreditni biro ima dobru reputaciju i esto se koristi, ali nije sveobuhvatan. ira pokrivenost bila bi od koristi za smanjenje svih vrsta kreditnog rizika, ukljuujui i dobav-ljake kredite.

Rezime

Lo pristup izvorima finansiranja je problem sa kojim se stal-no suoava velika veina MSP u Srbiji. ezdeset odsto MSP navodi da ne koristi kredite iz formalnih izvora. ak i oni koji uzimaju kredite, u proseku uzimaju male iznose i veoma ih retko koriste za investicije. Najslabiji pristup izvorima finan-siranja imaju manja MSP, preduzea u vlasnitvu ena i MSP u kljunim sektorima kao to su poljoprivreda, preraivaka industrija i graevinarstvo, iako ove grupe mogu da budu odrivi, profitabilni zajmoprimci, sa velikim potencijalom za podsticanje privrednog rasta.

Lo pristup izvorima finansiranja i nain na koji se on odra-ava na rast MSP mogao bi da ima ozbiljne posledice po privredni oporavak i razvoj Srbije. I dok se u veini zemalja EU sve vie uvia vanost koju MSP mogu da imaju u podsti-canju privrednog oporavka, lo pristup izvorima finansiranja veinu MSP u Srbiji ini zavisnim od privrednog oporavka. A dok ekaju da se stvari promene, MSP stagniraju ili smanjuju obim poslovanja. Ona gube na konkurentnosti. Ne doprinose stvaranju novih radnih mesta koja su Srbiji preko potrebna1. U nekim sluajevima, ak u potpunosti naputaju formalnu ekonomiju. Bez boljeg pristupa izvorima finansiranja, MSP mogu biti izvori rizika koji podrivaju makroekonomsku sta-bilnost i ponitavaju neke od pozitivnih pomaka napravljenih bolnim fiskalnim reformama.

Po lakoi pristupa izvorima finansiranja Srbija zaostaje za mnogim zemljama u regionu i njen rejting je sve nii. Broj MSP koje navode da imaju tekoe sa dobijanjem zajmova takoe znatno premauje svetski prosek kada je re o srednje razvijenim zemljama. Oko 30 odsto MSP u srednje razvijenim zemljama navodi da im je lo pristup izvorima finansiranja najvea prepreka poslovanju, dok taj procenat u Srbiji prema-uje 60 odsto.

Ni jednim pojedinanim iniocem ne moe se objasniti za-to je pristup MSP formalnim izvorima finansiranja tako lo. I MSP i zajmodavci suoavaju se sa skupom ogranienja koja utiu na ponudu finansiranja i tranju za njim. U ovoj stu-diji se razmatraju ta ogranienja i nude preporuke i ideje za poboljanje.

Ogranienja na strani ponude i infrastrukture

Konstantna neefikasnost izvrnog postupka ima krajnje negativan uticaj na dostupnost i cenu finansiranja. Izra-zito neefikasan sudski postupak koji ograniava mogu-nosti za oduzimanje i prodaju imovine i izvrenje presuda

1 MSP u Srbiji znatno zaostaju za zemljama EU u pogledu ulaganja i otva-ranja radnih mesta.

11

Pregovaraka pozicija MSP je loa. Slabosti u pogledu ak-tivizma, loa komunikacija sa zajmodavcima i nedostatak pouzdanih kanala za dijalog izmeu javnog i privatnog sektora ine sektor MSP relativno fragmentiranim i loka-lizovanim. Sektoru MSP nedostaje umee pregovaranja sa zajmodavcima.

Drava je kreirala spektar programa podrke da bi se premo-stila neka od navedenih ogranienja, mada nije jasno u kojoj meri su ti programi delotvorni. Veem broju MSP ta podrka nije dostupna. Mnogi uesnici na tritu smatraju da se moe mnogo vie uiniti u pogledu boljeg strukturiranja dravne podrke i naina njene raspodele. Privrednici, takoe, smatra-ju da je pristup programima zajmova omoguen samo veim MSP koja ionako ve imaju ugovore sa bankama o kreditira-nju, to ne doprinosi reenju problema ostalih MSP.

Bolji i odrivi pristup izvorima finansiranja zahteva smanje-nje trinih barijera koje spreavaju dotok privatnog kapitala u MSP. Mada je nesporno da dravni programi imaju bitnu ulogu, potrebno je pruiti veu podrku stimulisanju finansi-ranja iz privatnog sektora, a ne njegovoj zameni. Mobilisanje finansijskih sredstava koja e biti dovoljna za razvojne potre-be ekonomski produktivnih MSP mogue je samo u kontek-stu trinih reenja.

Kako omoguiti bolji pristup izvorima finansiranja za MSP

Postoje mere koje drava moe i treba da preduzme kako bi umanjila efekte finansijske krize i poboljala uslove za pri-stup finansiranju, ime bi se omoguilo da MSP daju zna-ajan doprinos privrednom oporavku zemlje. Mnoge mere mogu se uz skromne napore sprovesti odmah, ako postoji snana saradnja izmeu privatnog i javnog sektora, kao i do-sledna opredeljenost drave.

Glavne preporuke iz ovog izvetaja navedene su i ukratko opi-sane u sledeoj tabeli:

Ogranienja na strani preduzea

Ne nalaze se sva ogranienja samo na strani ponude. Ogra-nienja u realnom sektoru takoe utiu na odnos banaka prema zajmoprimcima, kao i na spremnost preduzea da se zaduuju.

Problemi sa likvidnou u velikoj meri ograniavaju mo-gunost pravilnog pristupa izvorima finansiranja za pre-duzea koja su inae zdrava. Srpska MSP se suoavaju sa najduim rokovima naplate u Evropi i kao to je ve na-vedeno, izvrni postupak je neefikasan tako da je nepo-tovanje obaveza iroko rasprostranjeno. Poreski propisi, blokiranje rauna i tekoe pri planiranju tokova gotovine usled fluktuacija deviznog kursa i inflacije doprinose neli-kvidnosti, koja oduzima vreme rukovodiocima preduzea, upija kapital koji bi se inae mogao koristiti za investira-nje i sniava kreditni rejting zajmoprimca.

MSP su suoena sa problemima u pruanju sredstava obezbeenja prihvatljivih zajmodavcima. Ona ili nemaju imovinu koju bi mogla da koriste ili postoje drugi inioci koji im ograniavaju sposobnost da obezbede adekvatan kolateral, kao to su na primer uslovi obezbeenja ili ne-dostatak dozvola ili licenci. Mnoga MSP ne razmiljaju na strateki nain o upravljanju sredstvima i odravanju u svrhe njihovog korienja kao kolaterala pri zaduivanju.

Na zaduivanje utie i vie inilaca koji imaju veze sa stavovima i ponaanjem preduzea. Nesklonost zajmo-primaca ka riziku, pogrene percepcije o zajmodavcima, neadekvatna saznanja i slaba kreditna kultura doprinose problemima u pristupu izvorima finansiranja i negativ-nim stavovima. Nesklonost ka riziku pogoravaju uslovi kreditiranja kojima se zahtevaju line garancije i izrazito visok stepen kolateralizacije. Previsoka oekivanja od dr-avne podrke takoe utiu na ponaanje zajmoprimaca.

MSP esto nemaju dovoljno kapaciteta da svoje poslo-vanje predstave zajmodavcima. Ovi izazovi se dodatno pogoravaju ako preduzea nemaju adekvatnu formalnu kreditnu istoriju (ili je nemaju uopte) ili ako nemaju pot-pune finansijske izvetaje i biznis planove ili ne mogu da razdvoje poslovne od privatnih finansija. Rairenost sive ekonomije takoe je i uzrok i posledica loeg pristupa izvorima finansiranja.

Ogranienja na strani ponude Ogranienja na strani preduzea

Neefikasan izvrni postupak

Visoki trokovi finansiranja

Regulatorne smetnje

Niska prikladnost proizvoda

Malo alternativnih izvora finansiranja

Slabost slubi koje pruaju podrku

Ograniena efikasnost drave i donatorskih fondova

JAZ FINANSIRANJA

Slabi finansijski kapaciteti

Stavovi zajmoprimaca i nesklonost ka riziku

Slabi kapaciteti za predstavljanje preduzea

Slaba pregovaraka pozicija MSP

12

Preporuke za unapreenje pristupa MSP izvorima finansiranja

Na strani ponude i infrastrukture Na strani preduzea

A. Unaprediti izvrni postupak Ubrzati sudski izvrni postupak Unaprediti sigurnost zalonih prava na pokretnoj

imovini Unaprediti namirenje hipoteka nieg reda Osnaiti primenu Zakona o steaju Omoguiti upis zalonog prava na celokupnoj imovini

odnosno inventaru preduzea

B. Pojednostaviti finansijske propise Sprovesti analizu trokova potovanja propisa i koristi

koju firme imaju od toga Izmeniti propise kojima se reguliu rezerve za procenje-

ne gubitke po osnovu potraivanja banke Izmeniti propise kojima se reguliu sredstva

obezbeenja Izmeniti propise kojima se regulie dokumentacija koja

ini kreditni dosije Dopuniti regulativu o praenju potovanja poreskih

propisa Unaprediti prikupljanje informacija o finansiranju MSP

C. Razviti alternativne izvore finansiranja za MSP Doneti propise kojima e se regulisati nebankarske

kreditne institucije Usvojiti nacrt novog Zakona o faktoringu Unaprediti zakonski okvir za lizing Izdavanje obveznica da postane priutivije za MSP

D. Poveati prikladnost proizvoda i obezbediti vei obuhvat postojeih zajmodavaca

Pojaati podsticajne mere za razvoj proizvoda Promovisati ulaganja u sektore trita kojima se trenut-

no ne pruaju odgovarajue bankarske usluge Promovisati ulaganja u nove tehnologije kreditiranja Smanjiti trini rizik raznim sredstvima Usvojiti pojednostavljene raunovodstvene standarde

za heding

E. Osnaiti slube koje pruaju podrku kreditiranju Unaprediti licenciranje procenitelja Unaprediti licenciranje revizora Proiriti obim i zahvat izvetavanja o kreditima Unaprediti kvalitet usluga/preciznost katastra

nepokretnosti Promovisati ulaganja u nove usluge informisanja

F. Unaprediti efikasnost dravne podrke finansiranju Pojaati koordinaciju i nadzor programa Kreirati centralni informacioni portal Unaprediti strukturu i transparentnost Poboljati prikupljanje informacija

G. Unaprediti sposobnost MSP da apsorbuju finansiranje

Smanjiti problem likvidnosti preduzea sprovoenjem raznih mera

Pomoi MSP da bolje iskoriste svoju imovinu kao kolateral

H. Premostiti jaz znanja i poboljati stavove preduzea prema zaduivanju

Promovisati veu razmenu znanja izmeu banaka i MSP Uspostaviti Kodeks ponaanja u vezi sa finansiranjem Ojaati kreditnu kulturu putem edukacije ire javnosti Smanjiti politizaciju dravnih programa finansiranja Promovisati preduzetnitvo na razliite naine

I. Unaprediti tehnike i administrativne kapacitiete MSP da iskoriste finansiranje

Proiriti obim obuke MSP o dugovnom finansiranju Usvojiti izmenjene raunovodstvene standarde za MSP Promovisati standardizaciju dokumentacije

J. Osnaiti pregovaraku poziciju MSP Ojaati zagovaranje finansiranja MSP na nacionalnom

nivou Promovisati aktivniju ulogu poslovnih udruenja u una-

preenju pristupa izvorima finansiranja Bolje iskoristiti javne institucije Omoguiti razvoj saveza u cilju poboljanja pristupa

izvorima finansiranja Promovisati i omoguiti finansiranje zasnovano na

lancu vrednosti Razvijati zajednike inicijative javnog i privatnog sektora

13

Ukinuti regulatornu razliku izmeu ,,prvoklasnih i ,,ade-kvatnih sredstava obezbeenja i traiti od banaka da for-miraju rezerve na osnovu svih identifikovanih rizika.

Izmeniti zahteve za dokumentacijom koja ini kredit-ni dosije kako bi banke imale vee diskreciono pravo da prihvate razliite standarde dokumentacije od MSP u sluajevima gde su rizici manji i gde se njima moe lako upravljati.

Eliminisati obaveznu ponovnu procenu zaloene imovi-ne, koja je trenutno obavezna svake tree godine da bi se takva imovina mogla smatrati odgovarajuim sredstvom obezbeenja.

Izmeniti obavezu banaka da prate potovanje poreskih propisa u pogledu plaanja poreza na zarade i praenja uplate poreza preduzetnika.

Izmeniti zakonske obaveze o izvetavanju da bi se mogle prikupljati informacije o bankarskom kreditiranju MSP na nivou cele privrede.

C. RazvitialteRnativneizvoRefinansiRanjaMsP

Uspostaviti jedinstven regulatorni okvir za nebankarske, nedepozitne kreditne institucije. Razmotriti pokretanje promotivne kampanje i donoenje podsticajnih mera kako bi se podstakla nova ulaganja NBFI.

Bez odlaganja usvojiti novi Zakon o faktoringu.

Izmeniti Zakon o lizingu da bi se omoguio rast industrije i proirenje asortimana proizvoda, kao i da bi se pojedno-stavili prudencijalni zahtevi.

Razmotriti formiranje nove kategorije listinga na berzi emisija obveznica za vea MSP.

D. PoveatiPRiklaDnostPRoizvoDaiuManjitiPRelivanjetRinogRizikanaRealnisektoR

Organizovati podsticajne mere za banke kako bi razvile nove kreditne proizvode i poveale ulaganja u kreditira-nje MSP.

Razmotriti mogunosti za osnivanje regionalnih banaka ili lokalnih banaka, odnosno nove klase institucija koje bi bile blie korisnicima usluga.

Preporuke za prevazilaenje ogranienja na strani ponude i infrastrukture:

a. unaPReDitiizvRniPostuPak

Unaprediti sudski izvrni postupak tako to e ubrza-no poeti da se primenjuje Zakon o izvrenju i obez-beenju, zatim smanjiti nedoslednost u sprovoenju sudskih postupaka, promovisati potovanje zakonskih rokova,i unaprediti institucionalni kapacitet sudova za reavanje sporova vezanih za kreditiranje.

Unaprediti bezbednost zalonih prava na imovini tako to e se dati prvenstvo upisanim zalonim pravima na osnovu datuma upisa, pojednostaviti postupak dostave, primenjivati zakone kojima se sankcionie zloupotreba i otuenje zaloene imovine i obezbediti saradnju sa poli-cijom kada je to neophodno.

Ojaati postupak vansudskog izvrenja na imovini pod hipotekom tako to e se definisati proces namirenja hipoteka nieg reda, pojednostaviti postupanje po al-bama, razjasniti status neregistrovanih izmena zalone imovine, kao i obezbediti potovanje propisa kojima se zabranjuju zahtevi za odlaganjem ili prekidom vansud-skog izvrenja.

Poveati stepen potovanja Zakona o hipoteci i zatite prava zajmodavaca putem davanja irih ovlaenja sudo-vima za pobijanje pravnih radnji, smanjenja nedosledno-sti u postupanju razliitih sudova i izricanju presuda, kao i primene propisa koji sankcioniu zloupotrebe, prevarne radnje i otuenje zaloene imovine.

Omoguiti upis zalonog prava na celokupnoj imovini odnosno inventarom preduzea. Time bi se omoguilo zajmodavcima da osim hipotekarnog kolaterala koriste i druge kreditne proizvode, jer e moi radi obezbeenja kredita da upiu zalono pravo na celokupnu imovinu od-nosno inventaru preduzea.

B. PojeDnostavitifinansijskePRoPise

Izraditi i sprovesti analizu efekata propisa (AEP) o kredi-tiranju i drugih propisa da bi se procenili trokovi koji se nameu bankama i MSP.

Postepeno ukidati minimalne rezerve za procenjene gu-bitke po osnovu potraivanja banke zasnovane na broju dana koliko je dunik u docnji, te staviti vei naglasak na pravila MSFI o odreivanju rezervacija u skladu sa proce-njenim gubicima.

14

Promovisati formiranje treih lica prualaca informacija koje mogu da podre proces kreditiranja.

f. PoBoljatiefikasnostitRansPaRentnostDRavnefinansijskePoDRke

Nain na koji se dravna podrka organizuje i distribuira MSP mora da pretrpi znaajne izmene. Preporuke koje navodimo u daljem tekstu pomoi e da se drava adekvatno pozicionira kako bi pomogla MSP, kao i da se pobolja efikasnost, tran-sparentnost i domet postojeih programa dravne podrke finansiranju MSP.

Osnaiti koordinaciju i sprovoenje podrke finansiranju MSP kroz: izradu stratekog plana za korienje i integra-ciju svih programa podrke MSP; formiranje centralizova-nog tela na nivou Vlade koje bi koordinisalo i nadziralo sve programe dravne podrke i podsticalo donatorsku pomo; imenovanje vieg zvaninika Vlade ili renomira-nog strunjaka iz poslovnog sektora da nadzire pruanje podrke; uspostavljanje okvira za evaluaciju uinka koji se moe koristiti za merenje efikasnosti svakog programa.

Ojaati veze izmeu dravnih programa i sektora MSP preduzimanjem sledeih mera: kreiranjem jedinstvenog portala za informacije ili formiranjem ,,centra za izuzet-nost koji bi obuhvatao sve programe podrke MSP; una-preivanjem komunikacije sa spoljanjim akterima, tran-sparentnosti i standarda usluga, kao i organizovanjem fokus grupa sa predstavnicima MSP da bi se unapredio rad programa i saznalo vie o potrebama MSP.

Unaprediti formu i strukturu proizvoda i programa kako bi se obezbedio iri pristup kreditiranju, omoguilo da privatni sektor uestvuje kreditiranju i podeli rizika, po-punile legitimne praznine u pristupu izvorima finansira-nja, kao i smanjilo direktno kreditiranje. Razmotriti uvo-enje mehanizma deliminih garancija.

Unaprediti prikupljanje i objavljivanje informacija o fi-nansiranju MSP, a u tu svrhu potrebno je: unaprediti istraivanje koje na nacionalnom nivou sprovodi MFP, sponzorisati sprovoenje veeg broja istraivanja trita i poboljati prikupljanje informacija u svim segmentima dravnog aparata.

Razmotriti mogunosti za poboljanje ulaganja u nove platforme i usluge za finansiranje MSP na osnovu de-ljenih tehnologija koje bi olakale pristup kreditorima i smanjile trokove kreditiranja.

Ispitati uticaj koji finansijski propisi imaju na prenoenje kreditnog rizika na privredu i saraivati sa donatorskim organizacijama i uesnicima na tritu na razvijanju krat-koronih programa kako bi se pomoglo MSP da smanje trini rizik.

Organizovati radnu grupu sastavljenu od predstavnika Narodne banke Srbije, Ministarstva finansija i privrede, Komisije za hartije od vrednosti, berze i drugih aktera da bi se prepoznale odrive opcije za kreiranje standardi-zovanih instrumenata za upravljanje rizikom, kojima se moe trgovati.

Napraviti sveobuhvatnu strategiju, sa podsticajnim me-rama, za poveanje obima dinarskih sredstava dostupnih za kreditiranje MSP.

Granska udruenja i poslovne asocijacije treba da promo-viu edukaciju o upravljanju rizikom i korienju instru-menata za upravljanje rizicima (hedinga).

Usvojiti pojednostavljene raunovodstvene standarde i objaviti smernice za knjienje heding transakcija koje MSP jednostavno mogu da slede.

e. osnaitisluBekojePRuajuPoDRkukReDitiRanju

Unaprediti sistem licenciranja procenitelja nekretnina tako to e se izmeniti kriterijumi za kvalifikovanje, izra-diti i sprovoditi kodeks ponaanja, promovisati stvaranje profesionalnog udruenja, ukinuti ogranienja u pogledu broja kvalifikovanih procenitelja i unaprediti kvalitet in-formacija koje su dostupne o tritu nekretnina.

Unaprediti licenciranje i nadzor nad radom revizora i pro-movisati razvoj jedinstvene profesije raunovoe.

Promovisati i omoguiti irenje slubi za izvetavanje o kreditima i ocenu kreditnog rejtinga, ime bi se zadovolji-le potrebe ireg trita i pomoglo MSP kreditiranje, uklju-ujui i dobavljake kredite.

Nastaviti sa unapreivanjem kvaliteta, blagovremenosti i dostupnosti usluga i informacija koje pruaju katastar nepokretnosti i Agencija za privredne registre. To uklju-uje i kreiranje ,,skraenog postupka za proveru i brzo ispravljanje greaka, unapreivanje funkcija za vrenje relacionih pretraga privrednog registra, itd.

15

i. unaPReDititehnikeiaDMinistRativnekaPaCiteteMsPDaaPsoRBujufinansiRanje

Obezbediti iri spektar obuke i tehnike podrke MSP u oblasti finansiranja angaovanjem poslovnih udruenja, agencija, prualaca strunih usluga i zajmodavaoca.

Usvojiti modifikovane raunovodstvene standarde za MSP.

Promovisati i omoguiti kreiranje standardizovanih do-kumenata i zakonskih obrazaca koji se koriste u oblasti finansiranja MSP.

j. osnaitiPRegovaRakuPoziCijuMsP

Podstai poslovna udruenja da uzmu aktivnije uee u reavanju izazova sa kojima se suoavaju MSP u pristu-pu izvorima finansiranja tako to e odrediti zagovornika na nacionalnom nivou i podrati njegov rad, kao i isko-ristiti snagu svog lanstva da se obezbede bolji uslovi kreditiranja.

Podstai poslovna udruenja da olakaju kreditiranje pru-anjem podrke bankama i razvojem mehanizama za po-delu rizika koji bi imali podrku tih udruenja.

Bolje iskoristiti javne institucije radi unapreenja dijalo-ga izmeu javnog i privatnog sektora o finansiranju MSP i to na primer, tako to e se poveati uee Saveta za MSP i preduzetnitvo ili formirati neki novi savet koji bi se posvetio reavanju ovih pitanja.

Pruiti direktnu podrku kojom bi se poveala vidljivost delova sektora MSP kojima banke ne pruaju adekvatne usluge.

Omoguiti razvoj saveza i trinih kanala posredstvom kojih MSP mogu da poboljaju svoj pristup izvorima fi-nansiranja na primer, omoguiti obuku i izgradnju kapaciteta za tehnike finansiranja zasnovane na lancu vrednosti, omoguiti razvoj veeg broja klastera MSP i trgovinskih mrea, bolje iskoristiti lokalne i regionalne razvojne agencije kako bi se premostio jaz informacija izmeu aktera u lancu vrednosti, a podaci o prilikama za kreditiranje postali dostupni svima.

Preporuke za prevazilaenje ogranienja na strani preduzea:

g. unaPReDitisPosoBnostMsPDaaPsoRBujufinansiRanje

Preduzeti ciljane mere za poboljanje likvidnosti MSP: liberalizovati propise o plaanju PDV za MSP da bi se umanjilo optereenje koje oni predstavljaju za obrtna sredstva; smanjiti vreme ekanja za povraaj poreza, sub-vencije i naplatu od javnih preduzea; poveati brzinu i pouzdanost izvrnog postupka; kao i saraivati sa poslov-nim udruenjima i veim preduzeima na reavanju pro-blema likvidnosti.

Pomoi MSP da bolje upravljaju sredstvima koja koriste kao obezbeenje za zaduivanje kroz odgovarajuu edu-kaciju i takoe im pomoi da obezbede dozvole i licence koje trenutno nemaju.

h. uManjitijazznanjaiPoBoljatistavovePReDuzeaozaDuivanju

Promovisati veu razmenu znanja i interakciju izmeu finansijskih institucija i sektora MSP tako to e se omo-guiti uspostavljanje dijaloga izmeu njih i pozvati sek-tor za pruanje strunih usluga da preuzme veu ulogu u jaanju poverenja i razumevanja izmeu banaka i MSP.

Promovisati razvoj dobre kreditne kulture putem eduka-cije privrednika i ire javnosti o odgovornostima koje nosi zaduivanje.

Smanjiti politizaciju dravnih programa finansiranja i objaviti informacije koje e pomoi da se razjasne uloga, svrha i realni obim dravne podrke finansiranju.

Promovisati preduzetnitvo na razliite naine na pri-mer, posredstvom podsticajnih programa za razvoj pri-vrede, edukacijom javnosti, priznanjima za uspena MSP i inovativne finansijske institucije, podrkom za sticanje novih strunih znanja, kao i razvijanjem zajednikih pro-grama obuke sa lokalnim organima vlasti.

16

Uvod

MSP imaju kljunu ulogu u razvoju srpske privrede i dru-tva. Ona predstavljaju najvei i najbolji izvor za kreiranje no-vih radnih mesta i posredstvom inovacija i uenja mogu da proire ekonomsku bazu oko glavnih stranih ulaganja. MSP imaju fleksibilnost i sposobnost brzog reagovanja na pro-mene, ime mogu da olakaju (a ak i ubrzaju) ekonomsku transformaciju. Ona doprinose razvoju zajednice tako to zapoljavaju radnike sa niim kvalifikacijama, pruaju obuku, ire distribuciju dohotka i grade drutveni kapital. MSP treba da budu viena kao vaan deo vizije Vlade Republike Srbije za stvaranje konkurentne i izvozno orijentisane privrede.

Meutim, za ogromnu veinu MSP u Srbiji pristup izvorima finansiranja radi investiranja i rasta veoma je ogranien i ne-predvidiv. ezdeset odsto MSP navodi da ne koristi kredite iz formalnih izvora,2 a pristup izvorima finansiranja je jo nepo-voljniji za MSP u vlasnitvu ena. ak i oni koji svake godine uzimaju kredite to ine u malom obimu, dok se u rast ulae veoma malo. Mnogi proizvodi koje nude zajmodavci ne od-govaraju potrebama MSP. Takoe, ova preduzea imaju veo-ma suen izbor finansijskih institucija kod kojih mogu da se zaduuju.

Procenat MSP koja navode da imaju probleme sa pristupom izvorima finansiranja daleko premauje globalni prosek srednje razvijenih zemalja. Preko 60 odsto MSP navodi da teko dolazi do kredita i smatra da se njihov pristup izvorima finansiranja nije poboljao, ve da je ak i pogoran, u pro-teklih 12 meseci. To je mnogo gore u poreenju sa 30 odsto MSP u srednje razvijenim zemljama (15 odsto u visoko ra-zvijenim zemljama) koje smatraju da je lo pristup izvorima finansiranja glavna konica razvoju. Srbija je u najnovijem izvetaju Svetskog ekonomskog foruma o konkurentnosti na 105. mestu od ukupno 144 zemlje kada je re o pristupu izvo-rima finansiranja, to je loije od plasmana mnogih susednih zemalja, pri emu joj je rejting opao u odnosu na prethodne godine3.

Ovakvo stanje ima ozbiljne posledice po privredni oporavak i razvoj Srbije. I dok se veina zemalja EU sve vie fokusira na ulogu koju e MSP odigrati u budunosti u podsticanju privrednog oporavka, mnoga MSP u Srbiji prisiljena su da se usled loeg pristupa finansiranju okrenu sopstvenim, unu-tranjim izvorima finansiranja. Tako ona postaju zavisna od privrednog oporavka. A dok ekaju da se stvari promene, MSP stagniraju ili smanjuju obim poslovanja. Ona gube konkuren-tnost tako to ne inoviraju ili ne ulau u dobre poslovne pri-like. Ona ne otvaraju nova radna mesta u privatnom sektoru

2 USAID BEP Nacionalna anketa o poslovanju, septembar 2011.

3 Iako ova rangiranja vae za preduzea svih veliina, ona odslikavaju izazo-ve sa kojima se suoavaju MSP.

Preporuke navedene u ovoj studiji najbolje se mogu prime-niti u sklopu sveobuhvatnog plana reformi i akcionog plana, zasnovanih na jasno postavljenom skupu ciljeva za razvoj MSP i unapreenje njihovog pristupa izvorima finansiranja. Ovim planom trebalo bi pruiti realan, vremenski ogranien okvir za sistematsko reavanje ogranienja za finansiranje predstavljenih u ovoj studiji. Taj plan bi trebalo da obuhva-ta i aktivnu saradnju sa privatnim sektorom i donatorskim organizacijama, kako bi im se omoguilo da odigraju svoju ulogu pruanjem ideja, informacija i inovacija. Plan bi trebalo sprovoditi zajedno sa nastavkom reformi usmerenih na una-preenje poslovnog i investicionog okruenja.

USAID Projekat za bolje uslove poslovanja spreman je da prui podrku Vladi Republike Srbije u sprovoenju preporu-ka navedenih u ovom izvetaju.

17

Anketa na nacionalnom nivou: preko 900 preduzea iz cele zemlje bilo je anketirano o razliitim pitanjima veza-nim za izvore finansiranja. Ukljuena su preduzea iz svih veih privrednih grana i iz pet glavnih regiona (Beograd, Vojvodina, centralna Srbija, zapadna Srbija i jugoistona Srbija). Rezultati dobijeni posredstvom ovih anketa kori-eni su tokom izrade cele studije.

Okrugli stolovi sa privrednicima: Organizovano je sedam okruglih stolova na kojima je uestvovalo vie od 300 predstavnika MSP i poslovnih udruenja iz raznih regi-ona. Okrugli stolovi su odrani u gradovima iz razliitih regiona: Beogradu, Jagodini, Niu, Novom Pazaru, apcu, Subotici i Vranju.

Pojedinani intervjui sa zajmodavcima, raunovoama i kreatorima politika.

Analiza stratifikovanih podataka o bilansima uspeha i bi-lansima stanja iz uzorka koji je obuhvatio sva registrova-na preduzea. Ukupan broj je premaio 90.000 preduzea koja podnose izvetaj Agenciji za privredne registre.

Tehnike procene odabranih oblasti, kao to su pravna in-frastruktura za kreditiranje, okruenje u kojem rade slu-be za pruanje podrke, kao i finansiranje poljoprivrede.

Analiza rezultata raznih nacionalnih i meunarodnih stu-dija o izvorima finansiranja MSP.

Kao to e se videti kasnije u ovom izvetaju, postoje veliki nedostaci u pogledu potpunosti i dostupnosti informacija o izvorima finansiranja MSP. Iako ovaj problem ne postoji samo u Srbiji, on je onemoguio detaljniju analizu odree-nih segmenata. Time je jo vie naglaena potreba za boljim prikupljanjem informacija i analizom ove tematike, kako bi budui politiki potezi ubudue bili adekvatno usmereni na prave ciljeve kako bi se mogao oceniti uinak reformi.

Bilo je neophodno objediniti informacije iz razliitih izvora i blisko saraivati sa uesnicima na tritu da bi se proverila verodstojnost informacija gde god je to bilo mogue. Glavni izvori informacija navedeni su u Prilozima uz ovaj Izvetaj. Prilog A sadri spisak organizacija koje smo konsultovali ili ije smo informacije koristili u ovoj studiji. U Prilogu B nalazi se spisak dokumenata i izvetaja, kao i elektronskih izvora in-formacija koji su korieni u studiji i za prikupljanje podataka o tritu. Prilog C sadri listu zakona i propisa koji su analizi-rani ili koji su korieni u izradi studije.

Izvetaj je namenjen irem auditorijumu, jer se reenja za unapreenje pristupa izvorima finansiranja ne nalaze samo u javnom sektoru. Da bi se poboljao pristup MSP izvorima finansiranja, potreban je sveobuhvatan i usklaen odgovor mnogih aktera. U ove aktere spadaju Vlada, finansijske in-stitucije, MSP, pruaoci strunih usluga, poslovna udruenja, agencije za lokalni i regionalni razvoj i mnogi drugi. Meutim, kao to je sluaj sa bilo kojim istraivanjem veih razmera, nuno je da itaoci razumeju da ovakav izvetaj nije konaan,

koja su Srbiji preko potrebna.4 Ona ne doprinose u dovoljnoj meri privrednom oporavku ili re-industrijalizaciji zemlje.5 U nekim sluajevima, ona ak u potpunosti naputaju formal-nu ekonomiju tako to zaobilaze propise i plaanje poreza, ime se podriva konkurentnost preduzea koja posluju legi-timno i potencijalno ponitavaju pomaci napravljeni putem vrlo bolnih, ali neophodnih, fiskalnih reformi.

U poslednjih nekoliko godina tekoe sa kojima se suoava-ju MSP u pristupu izvorima finansiranja stalno su prisutna tema u javnim diskusijama i Vladinim strategijama reforme. Meutim, u sprovoenju reformi nije se daleko odmaklo, a jaz finansiranja i dalje je veliki. Da bi se omoguio iri i odr-ivi pristup izvorima finansiranja, neophodno je umanjiti tr-ine barijere koje spreavaju priliv privatnog kapitala u MSP. Dovoljno izvora finansiranja, kojima se mogu zadovoljiti po-trebe rasta ekonomski produktivnih MSP, moe se mobilisati samo u kontekstu trinih reenja.

Ako se uzmu u obzir veliina i znaaj sektora MSP, jasno je da postoji potreba za dubljom analizom faktora koji ograni-avaju pristup finansiranju i za razvijanjem specifinih ree-nja u okviru politika za prevazilaenje takvih ogranienja. Za ovaj strateki vaan privredni sektor od kljunog je znaaja omoguiti MSP pristup izvorima finansiranja po razumnoj ceni i pod uslovima koji odgovaraju poslovnim potrebama MSP.

Svrha i namena ovog Izvetaja

Nalazi i preporuke sadrane u ovom dokumentu zasnivaju se na detaljnoj studiji kojom su bile obuhvaene prakse MSP u pogledu finansiranja u svim krajevima Srbije. U dokumen-tu se razmatraju kljuna ogranienja kako na strani ponude, tako i na strani tranje sa kojima se MSP suoavaju u pristu-pu formalnim izvorima finansiranja, ukljuujui ogranienja u pogledu propisa i zakona, trinih i ekonomskih barijera infrastrukture slubi za pruanje podrke, kao i psiholokih barijera koje utiu na stavove i averziju prema preuzimanju rizika. Izvetaj sadri veliki broj preporuka za prevazilaenje navedenih ogranienja, kao i preporuke Vladi Srbije unapre-di politike, usluge javnog sektora i programe za pruanje fi-nansijske podrke. Preporuke predstavljaju nastavak ranijih napora Vlade Srbije na unapreenju uslova za finansiranje.

Ovaj Izvetaj se zasniva na informacijama i podacima koje je USAID Projekat za bolje uslove poslovanja prikupio i analizi-rao tokom viemesenog perioda i kroz mnoge aktivnosti, u koje spadaju:

4 MSP u Srbiji znaajno zaostaju za zemljama EU u pogledu investiranja i zapoljavanja.

5 Udeo MSP u BDP je neto iznad 30 odsto, dok je u zemljama EU on znatno vei i iznosi skoro 60 odsto.

18

prikladnost proizvoda moe biti nedovoljna zato to zajmo-davci nisu prisutni u odreenoj oblasti ili imaju malo iskustva u kreditiranju MSP u toj oblasti.

Ono to predstavlja stalno prisutni izazov u analiziranju pri-stupa MSP izvorima finansiranja jeste razumevanje interak-cije izmeu ovih inilaca na tritu i identifikovanje oblasti na koje treba usredsrediti napore u sprovoenju reformi. Po-trebno je razmotriti mnoge faktore. esto postoje veza i kore-lacija izmeu razliitih ogranienja. Neto to moe izgledati kao ogranienje na strani ponude, moe zapravo biti rezultat ogranienja na strani tranje i obrnuto.

Pristup i metodologija istraivanja7

U nastojanju da naemo odgovore na navedene izazove, za prepoznavanje uzroka potencijalnih ogranienja u ana-lizi smo koristili sveobuhvatan i metodian pristup. Na cilj je bio identifikujemo to vei broj inilaca koji utiu na lo pristup izvorima finansiranja, mogue uzroke ogranienja (primarne i sekundarne uzroke) i naine na koje oni utiu na pristup izvorima finansiranja. Uzimajui to kao osnovu mo-gue je definisati politike koji e ponuditi reenja za osnovne uzroke ogranienja ili umanjiti njihov uticaj na MSP.

Izvetajem je obuhvaeno 10 oblasti kljunih za bolje uslove finansiranja koje su prikazane u narednom dijagramu. Ove oblasti su izabrane na osnovu studija sprovedenih u drugim zemljama, informacija dobijenih od uesnika na tritu i pro-cena savetnika za ekonomska pitanja USAID Projekta za bolje uslove poslovanja. Izabrane oblasti obuhvataju tri dimenzije trinog okruenja: a)stranu ponude (ukljuujui slube za pruanje podrke finansiranju), b) stranu preduzea i c) dr-avnu i donatorsku podrku.

7 U veini zemalja ne postoji standardna metodologija za procenu pristupa izvorima finansiranja. U studijama se uglavnom primenjuje slian pristup koji se fokusira na analizu kreditne i infrastrukture informisanja, obim finansij-skog sektora, vrste proizvoda i nekoliko faktora na strani potranje kao to su, na primer, kapaciteti MSP za zaduivanje. Ovi ,,sastavni delovi obino se procenjuju na osnovu njihovog stepena razvoja i porede sa sa uslovima koji postoje na tritima sa boljim uslovima za finansiranje MSP. U nekim sluaje-vima sprovodi se i anketa meu preduzeima koja se zaduuju.

te da je apsolutno neophodno da svi akteri rade zajedno na razreavanju pitanja pokrenutih u ovom izvetaju, kao i da se budue politike prilagode potrebama.

Definicija pristupa izvorima finansiranja

Za potrebe ovog izvetaja pristup izvorima finansiranja definisali smo kao stepen do kojeg produktivna MSP imaju pristup formalnim zajmodavcima6 koji mogu i ele da ponu-de priutivo i adekvatno finansiranje. U okviru ove definicije postoje etiri kljuna uslova.

Fiziki pristup: blizina izmeu zajmodavaca i MSP, radno vreme zajmodavaca, jednostavnost u uspostavljanju i odravanju kontakta, itd.

Dostupnost: koliina sredstava, spremnost zajmodavaca da daju zajmove, zakonske mogunosti za kreditiranje, itd.

Priutivost: cena finansiranja, nivo rizika za MSP u vezi sa apsorbovanjem finansiranja, trokovi upravljanja finan-sijskim sredstvima.

Prikladnost: prilagoenost proizvoda i usluga potrebama MSP.

Pristup izvorima finansiranja je ogranien ako jedan ili vie ovih uslova nije u potpunosti ispunjen. Na primer, preduze-e moe da ima dobar fiziki pristup zajmodavcima koji ele da ga finansiraju, ali zaduivanje moe da bude nepraktino zbog cene i prikladnosti finansijskih proizvoda. Isto tako, MSP mogu biti spremna da prihvate cenu i vrste proizvoda koji su im ponueni, ali je dostupnost finansijskih sredstava ogra-niena jer zajmodavci ne ele da ih finansiraju. U nekim slu-ajevima, nedovoljna ispunjenost jednog uslova dovodi do nedostataka u ispunjavanju nekog drugog uslova. Na primer,

6 Usredsredili smo se na formalne kreditore, odnosno finansijske instituci-je. Meutim i pruaoci dobavljakih kredita takoe igraju znaajnu ulogu, te mnoga pitanja navedena u ovom izvetaju utiu i njih.

Strana ponude i infrastruktura Razlozi ogranienja Strana preduzea

1. Zakonska infrastruktura za kreditiranje

2. Finansijski propisi

3. Proizvodi i usluge

4. Obim i domet finansijskog sektora

5. Slube koje pruaju podrku finansiranju

6. Uloga i funkcija dravnih i donatorskih programa finansiranja

Rizik

Cena

Jaz znanja

Neefikasnost trita

7. Finansijski kapaciteti MSP

8. Tehniki i administrativni kapaciteti MSP

9. Psiholoki faktori i stavovi koji utiu na tranju

10. Struktura sektora MSP

19

Kao to se iz izvetaja moe videti, preporuke su podeljene u kategorije koje su u velikoj meri usaglaene sa okvirom u ko-jem je vrena analiza. Svaka kategorija se razlikuje od drugih i obuhvata poseban skup izazova koji korespondiraju faktori-ma rizika, trokova, znanja ili kapaciteta.

Iako su ove preporuke namenjene MSP u Srbiji, mnoge od njih, ako se sprovode na adekvatan nain, mogu da unaprede ire trite za finansiranje i poboljaju uslove za finansiranje veih preduzea i drugih zajmoprimaca.

Organizacija Izvetaja

Preostali deo Izvetaja podeljen je u sledeih est poglavlja:

POGLAVLJE 2

Pregled finansiranja MSP: Sadri saet prikaz sadanjih modela i praksi finansiranja koji je zasnovan na rezulta-tima anketa, analizi podataka dobijenih od Agencije za privredne registre i drugim izvorima informacija.

POGLAVLJE 3

Ogranienja u pristupu izvorima finansiranja i boljem korienju finansijskih sredstava: Ovo poglavlje sadri rezultate i nalaze analiza razliitih ogranienja u pristupu izvorima finansiranja na strani ponude, kao i na strani preduzea. Podeljeno je u dva pod-poglavlja, od kojih se u jednom bavimo ogranienjima na strani ponude (ukljuu-jui slube koje pruaju podrku finansiranju), a u drugom ogranienjima na strani preduzea. Nalazi su potkrepljeni novim podacima, rezultatima anketa i poreenjima sa praksom drugih zemalja. Poglavlje takoe sadri kra-tak osvrt na podrku drave i donatorskih organizacija, zasnovan na raspoloivim podacima, a opisani su i neki od izazova sa kojima se suoavaju uesnici na tritu u pristupu izvorima finansiranja.

POGLAVLJE 4

Specifini problemi koje imaju MSP u vlasnitvu ena: Ukratko su izloeni posebni izazovi sa kojima se u pristu-pu izvorima finansiranja suoavaju samo MSP koja su u vlasnitvu ena.

POGLAVLJE 5

Kako omoguiti bolji pristup MSP izvorima finansiranja: U ovom poglavlju navedeno je nekoliko preporuka i ideja za unapreivanje trinih uslova za finansiranje MSP u svim oblastima obraenim u naoj analizi. Preporuke su tako organizovane da odgovaraju organizaciji nalaza navede-nih u Poglavlju 3.

POGLAVLJE 6

Zakljuak: Ovim poglavljem se zavrava studija i u njemu je dat kratak osvrt na uticaj koji mogu imati navedene preporuke.

Analiza svake oblasti izvrena je na osnovu informacija koje su nam bile dostupne. Na primer, analiza zakonske infra-strukture za zaduivanje podrazumevala je prouavanje svih vanih zakona i propisa kojima se regulie kreditiranje, prae-na razgovorima sa uesnicima na tritu o tome kako ti zako-ni i propisi funkcioniu u praksi. S druge strane, analiza sta-vova i ponaanja preduzea skoro iskljuivo se zasnivala na razgovorima sa vlasnicima MSP i predstavnicima poslovnih udruenja. Analiza proizvoda i usluga sastojala se od istrai-vanja trita, mapiranja proizvoda i razgovora sa predstavni-cima MSP i zajmodavcima. U Prilogu D dat je kratak pregled kljunih pitanja kojima smo se bavili u ovim analizama.

Potencijalna ogranienja u svakoj oblasti identifikovana su u odnosu na najea tri trina faktora koja imaju negati-van uticaj, bilo direktno bilo indirektno, na pristup izvorima finansiranja. To su inioci koji utiu na rizik finansiranja, tro-kove davanja ili uzimanja kredita i jaz znanja ili kapaciteta.

Rizik finansiranja: inioci koji utiu na pristup izvorima fi-nansiranja pojedinano ili kombinovano: a) rizik koji utie na otplatu/namirivanje dugova; b) nedostatak adekvat-nih informacija za procenu rizika; c) manjak mehanizama i proizvoda za upravljanje rizicima ili za transfer, kompen-zaciju rizika ili heding.

Trokovi kreditiranja: Faktori zbog kojih cena zaduiva-nja odbija MSP od uzimanja zajmova ili koji poveavaju trokove (npr. umanjuju profitabilnost) kreditiranja preko faktora rizika. Tu spadaju ne samo kreditne mare i na-knade, nego i cena angaovanja rukovodilaca, trokovi prikupljanja dokumentacije, trokovi procedura i trokovi nastali usled nedostatka konkurencije i/ili neefikasnosti finansijskog sistema.

Jaz znanja ili sposobnosti: inioci koji, ako nema prepreka u vidu rizika ili trokova, utiu na spremnost ili sposob-nost za kreditiranje ili zaduivanje. Jaz znanja u davanju zajmova nije isto to i informaciona asimetrija. Informa-ciona asimetrija utie na rizik i trokove. Jaz znanja utie na kapacitet MSP da budu informisana o mogunostima za zaduivanje ili da upravljaju svojim poslovanjem na nain koji e ih uiniti potencijalnim zajmoprimcem. On takoe utie na stavove preduzea prema formalnim za-jmodavcima. Na strani ponude, jaz znanja utie na spo-sobnost finansijskih institucija da kreditiranje MSP uine profitabilnim za sebe ili da razumeju trite MSP.

Neefikasnost trita i spoljne okolnosti takoe utiu na pristup izvorima finansiranja. Iako su u studiji, gde je to bilo prikladno, ovi inioci bili navedeni, usredsredili smo se na identifikovanje osnovnih uzroka trinih ogranienja na mikroekonomskom nivou. Tradicionalna i adekvatna uloga Vlade je da prui podrku u unapreenju efikasnosti trita i prevazilaenju negativnih spoljanjih okolnosti. Te teme smo se dotakli u ovom izvetaju, ali ona zasluuje posebnu stu-diju zato to se politike u ovom domenu ne svode samo na bavljenje interesima MSP.

20

U ovom periodu, dugovanja MSP koja se bave poljoprivredom inila su izmeu tri i etiri odsto ukupne mase duga MSP. Du-govanja preduzea u proizvodnom sektoru inila su izmeu 27 i 19 odsto ukupnog duga, dok je na dugovanja preduzea koja se bave trgovinom odlazilo izmeu 21 i 18 odsto. Pre-ostali deo ukupnog dugovnog finansiranja sektora MSP ot-pada na ostala preduzea koja se bave prevozom, skladite-njem, graevinarstvom, uslunim delatnostima, pruanjem strunih usluga, itd.

U toku ovog perioda trend je bio veoma negativan za sek-tore poljoprivrede i graevinarstva. Firme koje rade u ovim sektorima navele su da je tada dugovno zaduivanje naglo i drastino opalo. Zaduivanja preduzea iz sektora poljo-privrede i proizvodnje zajedno ine samo 22 odsto ukupnog duga a ta cifra je u odnosu na 2009. godinu smanjena za vie od polovine.

Raspodela finansijskih sredstava

Vee firme u okviru MSP, imaju i bolji pristup izvorima finan-siranja. Oko 52 odsto ukupne mase duga MSP ine dugovanja firmi sa prihodima od preko 100 mil. dinara ili vie (8 odsto svih registrovanih firmi). Preostalih 48 odsto dugovanja ot-pada na preduzea sa prihodima manjim od 100 mil. dinara (92 odsto registrovanih privrednih drutava). Ako izdvojimo firme sa prihodima manjim od 25 mil. Dinara, na njih otpa-da samo 29 odsto ukupne mase duga MSP (78 odsto regi-strovanih privrednih drutava). Ova neravnotea nije vidljiva kada se vrednost ukupnog zaduivanja sagleda u odnosu na veliinu bilansa stanja MSP, ve je zapravo donekle obrnuta. MSP iji su prihodi manji od 100 mil. dinara zaduena su do nivoa priblino jednakog iznosu od 27 odsto svojih ukupnih sredstava, dok MSP sa prihodima veim od 100 mil. dinara imaju zaduivanja priblino jednaka iznosu od 25 odsto uku-pnih sredstava.

Prosean iznos zaduivanja

Do10,000

EUR

0%

5%

Izvor: USAID BEP Poslovna anketa 2011.

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

36%39%

11% 11%3%

Od10.000

do50.000

EUR

Od50.000

do100.000

EUR

Od100.000

do500.000

EUR

Vie od500.000

EUR

Pregled finansiranja MSP

Pristup MSP formalnim izvorima finansiranja radi investira-nja i rasta veoma je ogranien. Samo 23 odsto MSP navodi da gotovo bez problema ima pristup formalnim izvorima fi-nansiranja, dok preko dve treine MSP smatra da im pristup izvorima finansiranja nije poboljan, ak i da se pogorao, u poslednjih 12 meseci. Broj MSP u Srbiji koja navode da imaju problema sa dobijanjem kredita daleko premauje globalni prosek srednje razvijenih zemalja, koji iznosi oko 30 odsto.

Analiza kojom se bavimo u ovom Izvetaju zasniva se na upo-rednoj analizi podataka dobijenih od Agencije za privredne registre, Narodne Banke Srbije i Ministarstva finansija i pri-vrede, kao i na nacionalnoj poslovnoj anketi koju je sproveo USAID Projekat za bolje uslove poslovanja. Pri kraju Izveta-ja date su preporuke u vezi sa prikupljanjem podataka koje e pomoi da se u budunosti pobolja i proiri ovakva vrsta analize.

Obim i trendovi dugovnog finansiranja MSP

Na MSP koja se zaduuju odlazi oko 40 odsto ili malo vie od 10 milijardi evra, ukupne mase duga preduzea. Tu su uklju-eni zajmovi koji se dobijaju kako iz finansijskog sektora, tako i iz nefinansijskih izvora.

U prethodne tri godine stopa rasta zaduivanja znaajno je smanjena zbog loeg ekonomskog okruenja i manje potra-nje zajmova od strane preduzea. Bilans duga koji su MSP prijavila u periodu izmeu 2009. i 2010. godine povean je u nominalnom smislu, ali je u realnim okvirima opao za oko 5 odsto. Iako u vreme pisanja ove studije nisu bili dostupni objedinjeni podaci za 2011. godinu, MSP navode da je pri-stup izvorima finansiranja dodatno pogoran u toku prole godine.

Postoje velike razlike izmeu sektora u stepenu i trendovima finansiranja. U tabeli prikazani su udeli dugovnog finansira-nja MSP po sektorima u periodu od 2008. do 2010. godine.

Sektor % udela u dugovnom zaduivanju MSP*

2010 2009 2008 Prosek

Poljoprivreda 3% 5% 4% 4%

Proizvodnja 19% 28% 27% 25%

Trgovina 18% 20% 21% 20%

Ostali 60% 47% 48% 52%

Ukupno 100% 100% 100% 100%

Izvor: Agencija za privredne registre; prorauni autora.*Ukljuuje formalno dugovno finansiranje iz finansijskog i nefinansijskog sektora.

21

Nema dovoljno alternativa bankarskom finansiranju. Sred-stva koja pruaju nebankarske kreditne institucije ine samo 3 odsto ukupnog iznosa sredstava u finansijskom sistemu. Od toga, dve treine dre lizing kompanije koje su pod kon-trolom banaka i koje se uglavnom bave finansiranjem auto-mobila i nekih vrsta opreme. Tek jedan odsto registrovanih MSP navodi da koristi lizing i ona se veinom nalaze u Voj-vodini i centralnoj Srbiji, a iz ovih izvora finansiraju nabavku poljoprivredne opreme. U ovom pogledu Srbija zaostaje za ostatkom Evrope gde korienje lizinga premauje 10 odsto. Malo se koristi i faktoring, delimino zbog toga to nije za-konski regulisan. I u ovom pogledu Srbija zaostaje za ostat-kom Evrope gde skoro 90 odsto klijenata faktoringa ine MSP. Po prometu i vrednosti, trita duga (i trite kapitala) su meu najmanjim na svetu, a manje od dva odsto MSP navodi da se finansiraju kroz ova trita.

Za veinu MSP krediti iz dravnih programa podrke nisu dominantni izvor finansiranja. Iako se procenjuje da je blizu treine MSP dobilo neku vrstu pomoi iz dravnih programa, anketa koju je sproveo USAID Projekat za bolje uslove poslo-vanja pokazuje da je drava retko glavni izvor finansiranja za veinu MSP. Ovaj zakljuak potvren je i u razgovorima sa predstavnicima MSP koji su uestvovali na raznim okruglim stolovima ija je tema bila pristup izvorima finansiranja.

Dobavljaki krediti, koji u prethodno navedenim podacima nisu bili ubrojani u ukupno dugovno finansiranje, predstav-ljaju vaan izvor kratkoronog finansiranja MSP. Meutim, kada se od tog iznosa odbije dobavljaki krediti koje MSP moraju da prue svojim klijentima, dobijena suma ne pred-stavlja znaajan izvor finansiranja. U stvari, ova vrsta kredita moe da pojaa potrebu za veim obrtnim kapitalom zbog negotovinskih uplata (odnosno kreditnih transfera) i docnje klijenata.

MSP su se oduvek u velikoj meri oslanjale na neformalne izvore finansiranja. Najmanje svaka etvrta firma navodi razliite neformalne mree finansiranja i kontakte sa licima iz neposrednog okruenja kao najee izvore finansiranja. Uestalost korienja neformalnih izvora finansiranja varira u zavisnosti od geografskih faktora i sektora. Izgleda da su sektori usluga i proizvodnje u jugoistonoj i centralnoj Srbiji najaktivniji u pogledu pozajmljivanja sredstava od prijatelja, rodbine i povezanih lica. MSP u zapadnoj Srbiji najmanje ko-riste neformalne izvore.

Oko 15 odsto pozajmljenih sredstava MSP potpada pod rau-novodstvenu kategoriju dugoronih finansijskih obaveza, a procenjuje se da se vei deo ovog finansiranja sastoji od finansiranja od povezanih lica, vlasnika preduzea8 i drugih spoljanjih izvora nebankarskog finansiranja. Pozajmice vla-snika verovatno najvie koriste manja MSP, mada ne raspola-emo podacima o ovoj vrsti kreditiranja.

8 Za vea preduzea ova cifra je priblino 20 odsto.

Prosena vrednost kredita iz formalnog finansijskog sek-tora relativno je mala. Oko 36 odsto MSP uzelo je kredite u visini od 10.000 evra, a 39 odsto MSP uzelo je kredite iji se iznos kree izmeu 10.000 i 50.000 evra. Procenat preduzea koja podiu kredite u iznosima veim od navedenih daleko je manji.

Izvori finansiranja

Iako su banke vodei izvor kredita za MSP koja koriste for-malne izvore finansiranja, njihove usluge se ne koriste u meri u kojoj bi se to moglo oekivati imajui u vidu domi-naciju banaka na tritu. Banke i dalje nisu sklone riziku koji sa sobom nosi kreditiranje malih preduzea. Mnoge, takoe, ne prepoznaju da mali portfoliji mogu da budu kvalitetni i zabrinute su zbog transakcionih trokova, jer ova dva inioca na bitan nain utiu na prinos na uloena sredstva u situaciji u kojoj postoje jaki pritisci da se ostvari profit i ouva kapital.

Na osnovu podataka koji su trenutno na raspolaganju, ne moe se odrediti stvarni obim kreditiranja MSP iz finan-sijskog sistema. Meutim, iz razgovora sa predstavnicima MSP na okruglim stolovima i detaljnijih izvetaja banaka o vrednosti kredita odobrenih korporativnom sektoru moe se zakljuiti da njihov obim verovatno ne prelazi polovinu ukupnog iznosa kredita. Na to upuuju i rezultati poslovne ankete u kojoj je od MSP traeno da navedu primarne izvore finansiranja koje koriste.

U stvari, znaajna manjina MSP navodi da druge izvore fi-nansiranja koristi ee nego banke. Na primer, finansiranje iz stranih izvora i razni nebankarski i nedravni izvori - uklju-ujui uzimanje kredita od povezanih pravnih lica, mikrofi-nansiranje, faktoring, lizing, itd. ako se posmatraju kao jedna grupa izvora, predstavljaju drugi izvor finansiranja po uestalosti: 21 odsto MSP navodi da ove izvore koriste vie nego usluge banaka.

Izvor primarnog finansiranja

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60%

Izvor: USAID BEP Poslovna anketa 2011.

Banke

Porodica odnosno prijatelji

Strani izvori finansiranja

Zajmovi dravnih institucija

Lizing kompanije

Ostalo

51%

26%

4%

1%

16%

2%

22

Trgovinski sektor, koji se oslanja na obrtni kapital i manje je kapitalno intenzivan od drugih sektora, ima vei odnos izme-u kratkoronih i dugoronih obaveza i to 1,63. U sektoru po-ljoprivrede taj odnos je 1,77, to je u skladu sa niskim nivoom ulaganja u ovaj sektor.

Nemamo mnogo podataka o kamatnoj ili valutnoj struktu-ri zaduivanja MSP. Meutim, veliki broj MSP je na okruglim stolovima ili u nacionalnoj anketi naveo da je uzeo kredite sa promenljivim kamatnim stopama ili indeksirane u stranoj valuti ili uz oba ova uslova. Procenjuje se da procenat kredita MSP sa nekom vrstom kamatne stope ili valutne indeksacije kree izmeu 60 i 80 odsto. Ova procena je u skladu sa struk-turom svih korporativnih kredita iz izvetaja NBS.

Korienje finansiranja

Na prvi pogled, MSP veoma mali procenat finansiranja ko-riste za investiranje. Zapravo, nekih 80 odsto MSP koja su uestvovala na okruglim stolovima navode da koriste izvore finansiranja za obrtna sredstva i druge kratkorone potrebe. Ova preduzea esto ove potrebe finansiraju iz namenskih kredita. Osnovna sredstava su sa svega 15%-25% pokrive-na dugoronim kreditima, to navodi na zakljuak da se najvei deo osnovnih sredstava ne finansira iz spoljanjeg zaduivanja.

ini se da leverid sektora MSP nije adekvatan. Prema po-dacima Agencije za privredne registre, proseni odnos duga i kapitala je manji od 1.9 Ovo je mnogo manje od onoga to se na drugim razvijenim tritima moe smatrati normalnim pragom duga, koji u proseku iznosi izmeu 1,5 i 2. Ovakav odnos odslikava vrste preduzea koje dominiraju u sektoru MSP, preveliko oslanjanje na gotov novac i hipotekarna sred-stva obezbeenja, kao i nedostatak dugoronog finansiranja.

Tranja za finansiranjem

Meu uesnicima na tritu generalno preovladava milje-nje da je tranja MSP za finansiranjem velika, iako nema pouzdanih informacija o ukupnim finansiranjima koja MSP trae. Ako se u obzir uzmu neadekvatnost pristupa izvorima finansiranja, nizak nivo leverida, iskustva drugih zemalja i informacije dobijene od predstavnika preduzea na okru-glim stolovima, latentna tranja za finansiranjem mogla bi da bude ak i vie od 100 odsto vea od iznosa koji se sada koriste. Vie od tri etvrtine predstavnika MSP sa kojima smo razgovarali na okruglim stolovima istaklo je da ima potrebu za finansiranjem, a vie od polovine je reklo da bi investiralo u nove poslove kada bi imalo pristup izvorima finansiranja.

9 Ovo se odnosi na sva dugovanja koja prijavljuju MSP, a ne samo na kredite dobijene od banaka.

Vrste formalnog finansiranja

Visina i vrste kredita koje uzimaju MSP variraju u zavisnosti od veliine preduzea, vrste sektora, kao i u zavisnosti od re-giona u kojim MSP posluju. U tabeli prikazanoj sa desne stra-ne navode se rezultati nacionalne ankete sprovedene meu MSP o korienju razliitih vrsta finansiranja.

Procenat MSP koja koriste razliite vrste finansiranja*

Vrsta finansiranja Koristilo Nije koristilo Ukupno

Namenski krediti 45 55 100

Dozvoljeni minus 37 63 100

Garancije 27 73 100

Revolving krediti 26 74 100

Kreditno pismo 8 92 100

Izdavanje akcija 2 98 100

Korporativne obveznice

1 99 100

Izvor: USAID BEP Poslovna anketa, septembar 2011.

Najee koriene vrste institucionalnog finansiranja jesu namenski krediti, (kratkoroni i dugoroni), dozvoljeni mi-nus na raunu, garancije i takozvani revolving (odnosno obnovljivi kratkoroni) krediti. Namenske kredite koristi priblino polovina MSP. Sve ostale vrste kreditiranja koriste se u mnogo manjoj meri ili se uopte ne koriste. Do sada je treina firmi koristila dozvoljeni minus na raunu, 27 odsto je koristilo garancije, a 26 odsto je uzimalo revolving kredite. Oblici finansiranja obrtnog kapitala, kao to su revolving kre-diti obezbeen zalogom na zalihama, finansiranje na osnovu narudbe (purchase-order financing), ak i finansijski lizing, koji se esto koriste u razvijenim finansijskim sistemima, u Srbiji su vrlo retki.

Preduzea koja se bave proizvodnjom oslanjaju se na revol-ving kredite duplo vie nego ostala preduzea, ali je stepen korienja ovog oblika finansiranja i dalje vrlo nizak. Dozvo-ljeni minus na raunu igra mnogo veu ulogu u strukturi fi-nansiranja MSP u Evropi nego to je to sluaj sa Srbijom. U Evropi, priblino 80 odsto MSP ima kreditne linije u svojim bankama ili im je odobreno prekoraenje rauna.

Ronost i struktura

Odnos izmeu kratkoronog i dugoronog zaduivanja je go-tovo izjednaen na nivou celog sektora MSP, ali postoje razli-ke izmeu manjih i veih MSP. Manja MSP imaju vei odnos kratkoronog kreditiranja koji u proseku iznosi 1,5. Vea MSP imaju manji odnos kratkoronog kreditiranja koji je u pro-seku 0,67. Postoje razlike izmeu sektora u odnosu izmeu kratkoronih i dugoronih obaveza koje je vredno spomenuti.

23

OGRANIENJA NA StRANI PONUDE I INFRAStRUKtURE

Ogranienja na strani ponude utiu na spremnost institucija da kreditiraju MSP, prikladnost proizvoda i usluga za potrebe MSP i na izvore finansiranja na tritu. inioci koji doprinose ovim ogranienjima prikazani su i ukratko objanjeni u tabeli na dnu strane.

Neefikasnost i neizvesnost izvrnog postupka10

Novim zakonima o izvrnom postupku i steaju pobolja-na je zakonska infrastruktura za naplatu dugovanja. Pored mnogih znaajnih promena, ovim zakonima uvedeni su i propisi iji je cilj da izvrni postupak postane bri, predvidlji-viji i jeftiniji u pogledu utroka vremena i administracije. Pod idealnim uslovima, ovim propisima trebalo bi da se pobolja funkcionisanje kreditnog trita, podstakne poveanje broja kreditnih ugovora (ukljuujui i finansiranje koje preduzea pruaju jedna drugima) i unapredi pristup izvorima finansi-

10 Spisak relevantnih odredbi propisa analiziranih u ovom poglavlju moete nai u Prilogu E.

Ogranienja u pristupu izvorima finansiranja i bolje korienje finansijskih sredstava

Niti jednim pojedinanim iniocem ne moe se objasniti zato je pristup MSP izvorima finansiranja tako lo. I MSP i zajmodavci suoavaju se sa nizom ogranienja koja utiu na ponudu finansiranja i tranju za njim. Rizik, cena, nedostatak informacija i znanja, pogreno usmerena oekivanja i niska kreditna kultura sve to zajedno ini prepreku sa ije su jed-ne strane MSP a sa druge zajmodavci.

Ova ogranienja su u velikoj meri meusobno povezana i pod uticajem su mnogih ekonomskih, institucionalnih, bihe-vioralnih i pravnih inilaca. Njihova isprepletenost dovela je do stvaranja irokog i verovatno sve ireg, jaza finansiranja koji posledino vodi ka zaaranom krugu nerazvijenosti, rizi-ka i pasivnosti MSP.

Ogranienja na strani ponude i infrastrukture

Neefikasan izvrni postupak

Visoki trokovi finansiranja

Regulatorne prepreke

Nizak stepen prilagoenosti proizvoda i usluga

Malo alternativnih izvora finansiranja

Slabost slubi koje pruaju podrku

Uloga podrke drave i donatora u poboljanju pristupa izvorima finansiranja

Neefikasnost pravosua

Izazovi u pogledu zalonog prava

Izazovi u pogledu hipoteka

Zloupotreba steajnog postupka

Neka sredstva obezbeenja nisu pravilno regulisana

Spoljni faktori

Cena potovanja propisa

Mala ekonomija obima

Nepovoljni propisi vezani za procenjene gubitke

Nepovoljni propisi vezani za sadraj kreditnog dosijea

Favorizovanje odreenih sredstava obezbeenja

Praenje potovanja poreskih propisa

Neizvestan uticaj standarda adekvatnosti kapitala

Neodgovara-jui poslovni modeli

Nedovoljno poznavanje sektora MSP

Nepovoljna struktura finansiranja

Nedostatak mehanizama za upravljanje rizikom

Odsustvo propisa o nebankarskim finansijskim institucijama

Zakonske prepreke za lizing

Nerazvijeno trite dugova

Nerazvijeno trite finan-siranja meu firmama

Nerazvije-ne usluge procene imovine

Nerazvijena infrastruk-tura za profesije raunovoe i revizora

Ograniena efi-kasnost dravnih programa finan-sijske podrke

24

trokovi izvrenja potraivanja (zaposleni, vreme koje ruko-vodioci moraju da odvoje, resursi pravosua, itd.) obino su visoki u poreenju sa prosenim iznosima kredita odobrenih MSP. Zbog toga prinosi na kredite odobrene MSP u velikoj meri zavise od efikasnosti i niskih trokova obrade. Zajmo-davci ugrauju te rizike u svoje cene, selektivni su u pogledu izbora kolaterala, trae previe kolaterala ili zahtevaju garan-cije i za vrlo nizak prag rizika od neizmirenja duga a sve to dovodi do veih trokova i loijeg pristupa izvorima finansira-nja za mnoga mala preduzea.

Neefikasan izvrni postupak utie na rast MSP

Neefikasan izvrni postupak moe u velikoj meri da utie na modele poslovanja i injenicu da su irom Srbije MSP u radu ograniena na svoju najbliu okolinu. Dve treine preduzea retko pokuava da svoja potraivanja naplati kroz izvrni postupak ili ak to nikada ni ne ini, zato to nema poverenje u sistem. Ova preduzea posluju uglav-nom sa firmama i ljudima koje poznaju, kojima veruju i sa kojima lako mogu da sarauju. Zbog toga su mnoga MSP vezana za trite na lokalu i nisu zainteresovana da poslu-ju sa nepoznatim klijentima iz drugih krajeva zemlje.

U odsustvu jaih, pouzdanijih formalnih mehanizama za naplatu potraivanja kojima MSP mogu da veruju, nije ja-sno kako MSP mogu da uestvuju u podsticanju privred-nog rasta i otvaranju novih radnih mesta, kao to to ine u mnogim delovima sveta.

Da bi MSP rasla, moraju da steknu nove klijente i uu na nova trita bez preuzimanja velikog rizika dobavljakih kredita. Ova preduzea moraju da budu u stanju da brzo iskoriste izvrenje radi naplate potraivanja kada je to po-trebno, po niskoj ceni, kako bi uspeno poslovala.

Mnogi inioci koji doprinose neefikasnom izmirenju dugova mogu se reiti. Oni su najveim delom rezultat loeg spro-voenja propisa i nedostatka institucionalnih kapaciteta. Odreene izmene zakona i propisa su neophodne, ali najvea ogranienja povezana su sa izvrnim postupkom, admini-stracijom i dravnim institucijama sudovima, katastrom, slubama za izvrenje zakonskih propisa, itd. koje ine oko-snicu dravne uprave.

Nedostaci utiu na naplatu potraivanja u etiri glavne obla-sti: i) sudskim postupcima i izvrenju; ii) upisu sredstava obezbeenja; iii) izvrenja na imovini pod hipotekom; i iv) sprovoenju steajnog postupka.

ranja poveanjem vrednosti i ponudom ireg izbora moguih sredstava obezbeenja.

Meutim, uprkos nedavno sprovedenoj regulatornoj reformi i usvajanju novog Zakona o izvrenju i obezbeenju, izvre-nja sudskih odluka i naplate potraivanja po osnovu ugovo-ra i dalje su nedovoljno efikasna u Srbiji. U pogledu stepena predvidljivosti i pravne sigurnosti naplate potraivanja Srbija zaostaje za drugim zemljama u regionu. U izvetaju Doing Business Svetske banke, Srbija zauzima 104. mesto u svetu u pogledu izvrenja radi naplate potraivanja. Prema Poslovnoj anketi koju je sproveo USAID Projekat za bolje uslove poslo-vanja u jesen 2011. godine, dve treine preduzea ocenilo je efikasnost sistema izvrenja sudskih odluka kao lou ili veoma lou, to potvruje da je iroko rasprostranjeno ne-poverenje prema sudstvu i dravnoj upravi. To direktno utie na davanje kredita i dobavljake kredite, jer banke i dobav-ljai ne mogu da raunaju na efikasnu i potenu naplatu potraivanja.

Meutim, iako je prolo ve neko vreme od kada su ovi zako-ni stupili na snagu, ni zajmodavci ni zajmoprimci nisu jo u potpunosti osetili korist od njih, naroito u pogledu sudskog i vansudskog izvrenja na zaloenoj imovini. Postupak napla-te potraivanja i dalje je nepredvidiv. Bez obzira da li poveri-oci pokuavaju da izvre naplatu potraivanja obezbeenog hipotekom, zaloenim pokretnim stvarima ili menicom ili na osnovu ugovora o kreditu ili pak trae naplatu kroz steajni postupak, esto se susreu sa birokratijom, kanjenjima i do-datnim trokovima. Proseni vremenski okvir za dobijanje i izvrenje sudske odluke jo uvek je nepodnoljivo dug, dok su izgledi za namirenje potraivanja mali i u proseku ne prelaze 10 odsto. U preko 90 odsto sluajeva, pokuaji da se zaplene sredstva obezbeenja (uglavnom pokretna imovina) zavre se neuspehom. esto dolazi do otuenja zaloene imovine i nezakonitog prenosa sredstava obezbeenja na druga lica. Vansudsko izvrenje na imovini pod hipotekom i zaloenim pokretnim stvarima takoe prate nedostaci koji mogu da oteaju naplatu potraivanja i ne ostavljaju poveriocima dru-go reenje nego da pravdu trae na sudu. Po mnogim kriteri-jumima, efikasnost izvrnog postupka znaajno zaostaje za zemljama EU, ak i za zemljama u regionu.

Neka MSP ne dobijaju kredite i to ne na osnovu loeg po-slovanja, ve zbog rizika od naplate potraivanja i zbog birokratije

Izvor: Uesnici okruglih stolova u organizaciji USAID Projek-ta za bolje uslove poslovanja odranih irom Srbije 2011. godine

Zajmodavci itekako imaju na umu ove izazove kada se odlu-uju da kreditiraju MSP. S obzirom da MSP uzimaju relativno male kredite i statistiki gledano imaju viu stopu neizmi-renja dugova, stope prinosa na kredite mogu biti znaajno smanjene ili ak negativne, zbog sloenog postupka naplate potraivanja ak i kada su krediti solidno obezbeeni. Fiksni

25

Zakon o parninom postupku omoguava skraeni postupak i ograniava rokove za podnoenje dokaza, ime bi znaajno trebalo da bude smanjeno trajanje privrednih sporova i, u skladu sa tim, vreme koje je sada potrebno za izvrenje na-plate potraivanja iz ugovora. Mada je suvie rano da se u potpunosti ocene efekti primene ovog Zakona, oni koji se sa njim susreu u praksi ve se ale na nedoslednosti u sudskoj praksi.

Neadekvatni institucionalni kapaciteti za sprovoenje iz-vrnog postupka: Sudovi su oduvek imali problema sa pri-vrednim sporovima, ali je sada, vie nego ikada, oigledno da pravosuu nedostaju znanja jer sudovima nije lako da primene novi Zakon o izvrenju i obezbeenju i usvoje sa-vremene modele postupanja. U pojedinim sluajevima, sud-ski postupak se odlae na neodreeno vreme zbog nespo-sobnosti ili nespremnosti suda da izrekne presudu, odobri predlog ili razjasni zahtev. Sudije su nedovoljno upoznate sa sloenim bankarskim transakcijama, to ponekad dovodi do nedoslednosti u donoenju presuda. Ne postoje odgovaraju-i izvori informacija niti pravnici specijalno obueni za ovu oblast. ti pravnici bi se bavili irokim spektrom problema koje sudovi treba da reavaju. Zapravo, struni kapaciteti pravosua su sada ak i manji nego ranije, poto je u okviru reforme pravosua smanjen broj sudija i administrativnog osoblja u sudovima. Iako je u Zakonu o izvrenju i obezbe-enju predvieno imenovanje 300 sudskih izvritelja da bi se pokrila cela teritorija Srbije, do sada je imenovano samo njih 59. Ovaj podatak dodatno potkrepljuje injenicu da je nedostatak kapaciteta za efikasno izvrenje jo uvek aktu-elna tema, kao i da se novi, reformisani regulatorni okvir i dalje sporo primenjuje.

Problemi vezani za postupak vansudskog izvrenja na zaloe-nim pokretnim stvarima

MSP esto nemaju dovoljno nepokretne imovine koju mogu da koriste u svrhu obezbeenja, te je tako mogunost zala-ganja razliitih vrsta pokretne imovine od posebnog znaaja za pristup izvorima finansiranja13. U stvari, jedan od razloga za donoenje Zakona o zalonom pravu na pokretnim stvari-ma upisanim u registar bila je upravo potreba da se manjim firmama omogui da svoja ograniena sredstva bolje iskori-ste za zaduivanje i da se povea obim korienja opreme i drugih sredstava kao obezbeenja. Zajmodavci ponekad ima-ju probleme sa izvrenjem na zaloenim pokretnim stvarima zbog nemogunosti da fiziki zatite od otuenja predmete koji slue kao obezbeenje i da obezbede prvenstvo nad upi-sanim zaloenim pravima u odnosu na neupisana prava. Ovi problemi proizilaze iz nesposobnosti da se identifikuju i po-tvrde sva zalona prava na odreenoj imovini, ogranii pro-

13 U proseku tri etvrtine bilansa stanja jedne firme ini vrednost pokretne imovine. (IFC SME Finance Policy Guide, 22. oktobar)

NEEFIKASNI SUDSKI POSTUPCI I IZVRENJE SUDSKIH ODLUKA U VEZI SA IZMIRENJEM KREDITA

Izvrni postupak je oduvek bio u krizi i to je u izvesnoj meri i sada, jer se novi Zakon o izvrenju i obezbeenju11 sporo primenjuje. U toku su obuka i licenciranje novih profesional-nih izvritelja od kojih se oekuje da unaprede efikasnost iz-vrenja, ali e proi jo dugo vremena dok se ne budu videle koristi od toga, poto je broj nereenih predmeta ogroman12.

Nedoslednost u praksi i procedurama, povremeno nepoto-vanje propisa, nizak nivo strunosti i administrativne pre-preke koje pogoduju zajmoprimcima sve su to sutinski problemi sa kojima se suoavaju zajmodavci. Ovi problemi detaljnije su objanjeni u daljem tekstu.

Nepotovanje zakona i propisa i procesnopravne nedosled-nosti: Mnogi sudski postupci se odlau ili se neadekvatno sprovode. Sudovi nedosledno potuju rokove ili zakonske procedure. Sudovi ne snose nikakvu odgovornost za kanje-nja, dok voenje predmeta u sudovima uopte uzevi nije dovoljno transparentno. Novi zakoni Zakon o parninom postupku (usvojen 2012. godine) i Zakon o izvrenju i obez-beenju (usvojen 2011. godine, u potpunosti se primenjuje od 2012. godine) trebalo bi da prue reenje za ove probleme postavljanjem jasnih ciljeva, pojednostavljenjem postupaka i ograniavanjem mogunosti stranaka da odlau reenje predmeta. Meutim, sudovi i sudije se jo uvek ne snalaze u primeni ovih zakona i nemaju dovoljno vetina i resursa za efikasno reavanje predmeta. U Izvetaju EU o napretku Srbije naglaava se da su nezavisnost, odgovornost i efika-snost sudova u Srbiji jo uvek ispod evropskih standarda.

Pravne nejasnoe i razliita tumaenja propisa: Deava se da sudovi pogreno tumae zakone, a razliiti lokalni sudovi daju kontradiktorna i nedosledna tumaenja istih zakonskih odredbi. Kao primer mogu da poslue sluajevi u kojima su sudovi odlagali ili obustavljali postupak izvrenja poto su dunici ulagali neosnovane prigovore. I pored toga to zakon nudi reenje za ovakve situacije, neki sudovi su pogreno tu-maili svoje obaveze. U drugim sluajevima, pojedini prvo-stepeni sudovi odbijali su da pokrenu izvrne postupke jer su dunici prodavali imovinu pod hipotekom, a izvrni dunik nije bio isto lice kao zaloni dunik. Poto Zakon o izvrenju i obezbeenju ne nudi konkretna reenja za ovakvu situaciju tako to bi eksplicitno bilo omogueno da i izvrni dunik i zaloni dunik budu navedeni u sudskim spisima, pojedini sudovi odbijali su da odrede izvrenje. Pored toga, srpski

11 Zakon o izvrenju i obezbeenju usvojen je 2011. godine, a u potpunosti je poeo da se primenjuje od maja 2012. godine. Izraen je uz tehniku po-mo USAID-a i u njemu se prvi put spominju profesionalni (privatni) izvritelji.

12 I pored toga to se situacija popravlja, broj nereenih predmeta jo uvek je vrlo veliki, a nivo poverenja veoma nizak. Prema sadanjim sudskim sta-tistikim podacima, u osnovnim sudovima u Srbiji ima 2.145 659 nereenih predmeta, dok u trgovinskim sudovima taj broj iznosi 70 215 (podaci iz juna 2012. godine).

26

ima obavezu da obavesti dunika (i zalogodavca, ako to nije isto lice) o nameri da sprovede izvrenje radi naplate svog potraivanja. Meutim, ono to ograniava izvrenje je obaveza da prijem obavetenja potpisom mora da pot-vrdi dunik/zalogodavac odnosno ovlaeni zastupnik. Ova procedura se obino pretvara u igru make i mia iz-meu poverioca i dunika kojom se produava postupak izvrenja i poveavaju trokovi izvrenja.

Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ne dozvoljava upis zalonog prava na celokupnoj imovini odnosno inventaru preduzea: Za razliku od me-unarodne prakse, prema domaem zakonodavstvu, nije mogue stei ili upisati zalono pravo na pokretnoj imovi-ni koja nije individualno odreena ili odrediva (pokret-na imovina odnosno stvari odreene po vrsti, kao to su kukuruz, itd.), ime se iskljuuje mogunost raznovrsni-jeg kreditiranja obezbeenog, na primer, upisom zalo-nog prava na celokupnoj imovini preduzea ili inventaru. Iako je ovim zakonom dozvoljen upis zalonog prava na inventaru, njegove odredbe se u praksi tumae tako da se zahteva navoenje svih stvari koje se zateknu u trenutku upisa zaloge, ime se spreava upis zalonog prava na ce-lokupnom inventaru.

Problemi vezani za postupak vansudskog izvrenja na imovini pod hipotekom

I pored toga to poverioci jo uvek imaju vee anse da napla-te svoja potraivanja van suda nego pred sudom, vansudski postupak nije uvek efikasan i nosi sa sobom probleme koji utiu na kreditni rizik. Pre poetka finansijske krize, u nekoli-ko godina tokom kojih je donet novi Zakon o hipoteci, a cene nekretnina rasle, retko se deavalo da se vansudski postupak izvrenja na imovini pod hipotekom pretvori u pretnju po poverioca. Sa protokom vremena i pogoranjem privrednog okruenja, neki nedostaci ovog postupka mogu se lake uo-iti. Dunici pronalaze sve kreativnije naine da izbegnu iz-vrenje na imovini pod hipotekom. Na probi je sposobnost dravnih institucija da sprovedu izvrni postupak i pravino primenjuju propise o imovini pod hipotekom. Iz donetih pre-suda, tumaenja propisa i samih postupaka moe se zakljui-ti da su dunici favorizovani u odnosu na poverioce.

Ima vie inilaca koji utiu na trokove, aurnost i postupak izvrenja na imovini pod hipotekom.

Neefikasan albeni postupak koji se moe koristiti za op-strukciju: Dunici esto imaju mogunost da zaustave postupak izvrenja na imovini ulaganjem albe rele-vantnom ministarstvu po upisu obavetenja o prodaji u registar. Ponekad se ne potuju rokovi, iako je zakonom propisano da se o albi odluuje u roku od 15 dana. U po-jedinim sluajevima postupci traju predugo, ak i kada se radi o albama za koje ima malo osnova. Pored oiglednog nedostatka tehnikih kapaciteta i resursa u Ministarstvu za ocenu osnovanosti raznih albi, ne postoji ni pravni lek

stor za zloupotrebe dunika i smanje komplikovani zahtevi u pogledu dostave.

Nedovoljne mere za spreavanje otuenja zaloene pokret-ne imovine: Zajmodavci nemaju mnogo efikasnih naina da preduzmu mere protiv dunika koji otue, sakriju ili odbiju da predaju zaloenu pokretnu imovinu. Sudsko izvrenje, kao to smo ve spominjali, jo uvek nije poelj-na opcija. Proces pokretanja krivinog postupka moe da bude naporan i dugotrajan. ak i kada je krivini postupak pokrenut, zajmodavci ne uspevaju uvek da ostvare sarad-nju sa policijom u pogledu povraaja zaloene pokretne imovine ili krivino gone dunike koji su prekrili zakon. Ne postoje mehanizmi koji bi omoguili brzo reagovanje izdavanje sudskog ili policijskog naloga u sluaju da postoji osnovana sumnja u otuenje zaloene imovine. U praksi, zaloena pokretna imovina obino nestane pre nego to policija i pokua da je zapleni.

Nepotpuna primena odredbi Krivinog zakonika kojim se sankcionie krenje privrednih propisa: I oni koji sprovode zakone i privrednici ale se na neadekvatno krivino go-njenje za dela koja predstavljaju krenje privrednih propi-sa. Izgleda da je u Srbiji lake pokrenuti krivini postupak protiv kradljivca jednog automobila, nego za krau ce-log parkiralita punog vozila nabavljenih na lizing ili datih kao kolateral. Nema dovoljno ni strunog kadra, kako u policiji, tako i u Javnom tuilatvu, koji bi se suprotsta-vili nezakonitom prenosu vlasnitva i zloupotrebi prava poverilaca. Izvrioci krivinih dela retko se krivino gone, to znai da se krivine radnje dunika ne sankcioniu do-sledno i blagovremeno, ime se u velikoj meri doprinosi sveoptem nedostatku finansijske discipline i poveava kreditni rizik.

Porodini zakon zabranjuje izvrenje na branoj imovini: Iako svuda u svetu postoje propisi o izvrenju na branoj imovini, njihove odredbe treba da budu osmiljene tako da se ne mogu lako zloupotrebiti. Odredbe ovog zakona trenutno daju prostora dunicima da izbegnu izvrenje na imovini ako tvrde da nemaju nikakvu imovinu i da sva pokretna imovina pripada njihovim supru