FINANSIRANJE RASTAMALIH I SREDNJIHPREDUZEĆA

www.konkretno.rs/preduzimljivo

Ključna pitanja i preporukeza Srbiju

Štampanje ove publikacije omogućio je američki narod putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).Autor je u potpunosti odgovoran za sadržaj ove publikacije, koji ne mora nužno odražavati stavove USAID-a ili Vlade SAD.

FINANSIRANJE RASTA MALIH I SREDNJIHPREDUZEĆA

Beograd 2012.

4

Sadržaj

Predgovor.......................................................................................................................................................................... 7

IzrazI.zahvalnostI............................................................................................................................................................ 7

skraćenIce.I.akronImI...................................................................................................................................................... 8

rezIme................................................................................................................................................................................ 10

Uvod................................................................................................................................................................................... 16

Svrha i namena ovog Izveštaja ..........................................................................................................................................................................17Definicija „pristupa izvorima finansiranja“...................................................................................................................................................18Pristup i metodologija istraživanja ..................................................................................................................................................................18Organizacija Izveštaja ...........................................................................................................................................................................................19

Pregled.fInansIranja.msP............................................................................................................................................ 20

ogranIčenja.U.PrIstUPU.IzvorIma.fInansIranja.I.bolje.korIšćenje.fInansIjskIh.sredstava......................... 23

Ograničenja na strani ponude i infrastrukture .........................................................................................................................23

Neefikasnost i neizvesnost izvršnog postupka ............................................................................................................................................23

Ograničenja na strani preduzeća ...............................................................................................................................................43

Oslabljeni finansijski kapaciteti ........................................................................................................................................................................43Stavovi zajmoprimaca i nesklonost ka riziku ................................................................................................................................................45Informaciona asimetrija i prepreke za utvrđivanje tačnosti informacija ............................................................................................47Nepovoljna pregovaračka pozicija MSP ..........................................................................................................................................................48

PosebnI.IzazovI.sa.kojIma.se.sUočavajU.msP.U.vlasnIštvU.žena.I.kojIma.UPravljajU.žene............................ 50

kako.omogUćItI.boljI.PrIstUP.IzvorIma.fInansIranja.za.msP................................................................................ 51

Preporuke za prevazilaženje ograničenja na strani ponude i infrastrukture ..........................................................................51

Unaprediti izvršni postupak ...............................................................................................................................................................................51Pojednostaviti finansijske propise kojima se uređuju aktivnosti MSP ................................................................................................53Razviti alternativne izvore finansiranja za MSP ..........................................................................................................................................53Povećati prikladnost proizvoda i proširiti postojeću bazu klijenata zajmodavaca ..........................................................................54Osnažiti službe koje pružaju podršku za kreditiranje i povećati njihovu dostupnost ....................................................................55

Preporuke za prevazilaženje ograničenja na strani preduzeća ................................................................................................57

Unaprediti finansijsku sposobnost MSP da pozajme dodatna sredstva .............................................................................................58Premostiti jaz znanja i poboljšati stavove preduzeća prema zaduživanju .........................................................................................58Unaprediti tehničke i administrativne kapacitete MSP da pozajme dodatna sredstva .................................................................59Osnažiti pregovaračku poziciju MSP ................................................................................................................................................................60Preporuke za poboljšanje efikasnosti i transparentnosti državne podrške........................................................................................61

Mere za sprovođenje ovih preporuka ........................................................................................................................................63

zakljUčak......................................................................................................................................................................... 63

5

PrIlozI................................................................................................................................................................................ 64

Prilog A Institucionalni izvori informacija ..............................................................................................................................................64

Prilog B Resursi i izveštaji korišćeni tokom izrade ove studije ..............................................................................................................69

Prilog C Zakoni i propisi analizirani u okviru studije ..............................................................................................................................75

Prilog D Odabrana pitanja i kriterijumi korišćeni za procenu pristupa MSP izvorima finansiranja ....................................................77

Prilog E Odabrani zakoni i njihovi članovi čije su izmene potrebne za unapređenje izvršnog postupka ...........................................81

Prilog F Banke koje učestvuju u odabranim kreditnim linijama finansiranim iz donatorskih sredstava ...........................................82

6

7

Izrazi zahvalnosti

Studija USAID Projekta za bolje uslove poslovanja nastala je u saradnji sa velikim brojem pojedinaca i organizacija iz držav-nog, privatnog i nevladinog sektora i uz njihovu nesebičnu podršku. Bez te saradnje i spremnosti privrednika, finansij-skih institucija i kreatora politika da otvoreno govore o svojim iskustvima i idejama, ovim izveštajem ne bi bile obuhvaćene sve oblasti koje treba da budu poboljšane.

Broj ljudi koji nam je pomogao je tako veliki da je nemoguće navesti ih ovde sve pojedinačno. Spisak organizacija i drugih izvora koji su nam pružili informacije korišćene u ovoj studiji nalazi se u Prilozima A i B. Ipak, želeli bismo da se zahvalimo na dodatnoj podršci koju su nam pružile razne organizacije mobilisanjem skoro 200 MSP da učestvuju na okruglim sto-lovima i sastancima i tako podele sa nama svoja iskustva. Na-vešćemo neke od njih: Privredna komora Srbije, regionalne privredne komore u Nišu, Kraljevu, Valjevu, Subotici i Leskov-cu, Unija poslodavaca Srbije, Regionalna Razvojna Agencija Sandžaka, opštine Novi Pazar i Jagodina i organizacija UN Women.

Dugujemo zahvalnost advokatskoj kancelariji „Dajović i To-šić“, kao i Balkanskom centru za regulatornu reformu, za pru-ženu pomoć u pravnim pitanjima, zatim Agenciji za privred-ne registre za pomoć u prikupljanju i tumačenju podataka, Centru za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) za ankete koje je sproveo, te našim kolegama u Vladi Republike Srbije, odeljenju za politiku razvoja MSP i Sektoru za finansijski si-stem u okviru Ministarstva finansija i privrede, kao i Narod-noj banci Srbije.

Predgovor

U ovom izveštaju predstavljeni su rezultati i preporuke iz istraživanja prakse finansiranja MSP u svim krajevima Srbije. Izveštaj se zasniva na informacijama prikupljenim tokom vi-šemesečnog perioda, dobijenim putem anketa, na okruglim stolovima sa privrednicima, u intervjuima, iz rezultata ana-lize podataka, kao i analiziranjem mnogobrojnih izveštaja i zakonskih akata. U dokumentu se razmatraju ključna ogra-ničenja na strani ponude i tražnje koja utiču na pristup MSP formalnim izvorima finansiranja i daju preporuke za njihovo prevazilaženje. Izveštaj je pripremio USAID Projekat za bolje uslove poslovanja (BEP), sa ciljem da pomogne Vladi Repu-blike Srbije u nalaženju rešenja za bolji pristup MSP izvorima finansiranja, kao i da omogući razvoj konkurentnije tržišne privrede.

Objavljivanje izveštaja USAID Projekta za bolje uslove poslo-vanja (BEP) ima trostruki cilj:

1. Opisivanje sadašnjeg stanja u pogledu pristupa MSP izvorima finansiranja, kao i prepreka sa kojima se MSP suočavaju u finansiranju.

2. Promovisanje specifičnih reformi koje su neophodne da bi se u pristupu MSP izvorima finansiranja ostvario odr-živi napredak.

3. Skretanje pažnje kreatora politika, donatora i učesnika na tržištu na izazove sa kojima se MSP suočavaju i podstica-nje njihovog koordiniranog odgovora i spremnosti da se sprovedu reforme.

Izveštaj sadrži informacije koje će biti korišćene i u Knjizi pre-poruka u pogledu posebnih mera i akcija, a koja će biti do-stavljena Vladi Republike Srbije. Preporuke predstavljaju na-stavak ranijih napora Vlade Republike Srbije na unapređenju uslova za finansiranje.

8

Skraćenice i akronimi

Akronim / Skraćenica Pun naziv

AEP Analiza efekata propisa

ALCS Asocijacija lizing kompanija Srbije

ALSU Agencija za licenciranje stečajnih upravnika

AOFI Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije

APR Agencija za privredne registre

BELEX Beogradska berza

BEP Projekat za bolje uslove poslovanja (Business Enabling Project)

DOMEX Indeks srpskog tržišta nekretnina

EBRD Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj

EK Evropska komisija

EU Evropska unija

FIC Savet stranih investitora

IFC Međunarodna finansijska korporacija

IT Informacione tehnologije

JPP Javno-privatno partnerstvo

KHoV Komisija za hartije od vrednosti

KRRAEP Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa

MERR Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

MF Ministarstvo finansija

MFP Ministarstvo finansija i privrede

mil. Milion

mlrd. Milijarda

MMF Međunarodni monetarni fond

MP Ministarstvo pravde

MPDU Ministarstvo pravde i državne uprave

MPRRPP Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja

MSFI Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja

9

MSP Mala i srednja preduzeća

NBFI Nebankarska finansijska institucija

NBS Narodna banka Srbije

NVO Nevladina organizacija

OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

PDV Porez na dodatu vrednost

RGZ Republički geodetski zavod

RSD Srpska nacionalna valuta – dinar

RZS Republički zavod za statistiku

SB Svetska banka

SEF Svetski ekonomski forum

SRO Samoregulatorna organizacija

SRRS Savez računovođa i revizora Srbije

UBS Udruženje banaka Srbije

UN Ujedinjene nacije

USAID Agencija SAD za međunarodni razvoj (United States Agency for International Development)

VS Vlada Republike Srbije

VAT Value added tax

WB World Bank

WEF World Economic Forum

10

dodatno povećava rizik kreditiranja. Zajmodavci se nepre-kidno suočavaju sa niskom stopom i visokim troškovima naplate, kao i sa nepredvidivošću postupka koji bi inače trebalo da bude veoma predvidljiv.

• MSP se u Srbiji suočavaju sa troškovima finansiranja koji su među najvišima u regionu. Osnovne kamatne stope su visoke i na njih direktno utiču troškovi zaduživanja države. Međutim, slabost izvršnog postupka doprinosi visokim spredovima rizika, dok cena poštovanja propisa i nizak stepen ekonomije obima imaju za posledicu visoke takse i naknade, koje mogu da povećaju cenu kredita na godišnjem nivou za čak do pet procentnih poena.

• Regulatorni podsticaji za kreditiranje MSP se poboljšava-ju, ali su i dalje neadekvatni. Propisi vezani za rezerve za procenjene gubitke po osnovu potraživanja banke, sadr-žaj kreditnog dosijea, vrste obezbeđenja, praćenje pošto-vanja poreskih propisa i standardi adekvatnosti kapitala, takođe, mogu predstavljati rizike i negativne podsticaje za kreditiranje MSP.

• Neadekvatnost proizvoda i usluga utiče na potražnju za finansiranjem i ograničava pristup ključnim sektorima. Poslovni modeli mnogih banaka orijentisani su na klasič-no korporativno kreditiranje, koje je nedovoljno usklađe-no sa različitim potrebama, rizicima i izvorima prihoda MSP. Struktura finansiranja, nedostatak instrumenata za upravljanje rizikom i regulatorni zahtevi navode banke da tržišni rizik kroz uslove kreditiranja prenesu na preduze-ća. Nedostatak poznavanja sektora MSP i njegove visoko lokalizovane strukture poslovanja otežava zajmodavcima prepoznavanje dobrih prilika za kreditiranje. Nedostatak specijalizovanog znanja takođe sprečava neke zajmodav-ce da prošire polje delovanja.

• Uprkos ograničenoj ponudi finansiranja koju pružaju banke, nisu se pojavili drugi značajni alternativni kanali za pristup finansiranju. Značajno ograničenje predstavlja odsustvo sveobuhvatnih propisa o nebankarskim finan-sijskim institucijama, slabosti Zakona o lizingu i neefi-kasno izvršenje komercijalnih ugovora o kreditu. Sporo napreduje i izgradnja tržišta kapitala koje bi moglo da ponudi isplative mogućnosti za izdavanje obveznica ili komercijalnih zapisa za veća MSP.

• Stručne i druge službe koje pružaju podršku nemaju značajnu ulogu u olakšavanju pristupa izvorima finansi-ranja. Zajmodavci se suočavaju sa izazovima u pogledu kvaliteta i dostupnosti usluga procene vrednosti imovine. Profesijama računovođa i revizora, koji služe potrebama MSP potrebni su dalji razvoj i obuka, kao i veće povere-nje zajmodavaca. Primetan je nedostatak usluga infor-misanja i korišćenja informacionih tehnologija, kao što su ocenjivanje kreditne sposobnosti i kreditnog rejtinga. Kreditni biro ima dobru reputaciju i često se koristi, ali nije sveobuhvatan. Šira pokrivenost bila bi od koristi za smanjenje svih vrsta kreditnog rizika, uključujući i dobav-ljačke kredite.

Rezime

Loš pristup izvorima finansiranja je problem sa kojim se stal-no suočava velika većina MSP u Srbiji. Šezdeset odsto MSP navodi da ne koristi kredite iz formalnih izvora. Čak i oni koji uzimaju kredite, u proseku uzimaju male iznose i veoma ih retko koriste za investicije. Najslabiji pristup izvorima finan-siranja imaju manja MSP, preduzeća u vlasništvu žena i MSP u ključnim sektorima kao što su poljoprivreda, prerađivačka industrija i građevinarstvo, iako ove grupe mogu da budu održivi, profitabilni zajmoprimci, sa velikim potencijalom za podsticanje privrednog rasta.

Loš pristup izvorima finansiranja i način na koji se on odra-žava na rast MSP mogao bi da ima ozbiljne posledice po privredni oporavak i razvoj Srbije. I dok se u većini zemalja EU sve više uviđa važnost koju MSP mogu da imaju u podsti-canju privrednog oporavka, loš pristup izvorima finansiranja većinu MSP u Srbiji čini zavisnim od privrednog oporavka. A dok čekaju da se stvari promene, MSP stagniraju ili smanjuju obim poslovanja. Ona gube na konkurentnosti. Ne doprinose stvaranju novih radnih mesta koja su Srbiji preko potrebna1. U nekim slučajevima, čak u potpunosti napuštaju formalnu ekonomiju. Bez boljeg pristupa izvorima finansiranja, MSP mogu biti izvori rizika koji podrivaju makroekonomsku sta-bilnost i poništavaju neke od pozitivnih pomaka napravljenih bolnim fiskalnim reformama.

Po lakoći pristupa izvorima finansiranja Srbija zaostaje za mnogim zemljama u regionu i njen rejting je sve niži. Broj MSP koje navode da imaju teškoće sa dobijanjem zajmova takođe znatno premašuje svetski prosek kada je reč o srednje razvijenim zemljama. Oko 30 odsto MSP u srednje razvijenim zemljama navodi da im je loš pristup izvorima finansiranja najveća prepreka poslovanju, dok taj procenat u Srbiji prema-šuje 60 odsto.

Ni jednim pojedinačnim činiocem ne može se objasniti za-što je pristup MSP formalnim izvorima finansiranja tako loš. I MSP i zajmodavci suočavaju se sa skupom ograničenja koja utiču na ponudu finansiranja i tražnju za njim. U ovoj stu-diji se razmatraju ta ograničenja i nude preporuke i ideje za poboljšanje.

Ograničenja na strani ponude i infrastrukture

• Konstantna neefikasnost izvršnog postupka ima krajnje negativan uticaj na dostupnost i cenu finansiranja. Izra-zito neefikasan sudski postupak koji ograničava moguć-nosti za oduzimanje i prodaju imovine i izvršenje presuda

1 MSP u Srbiji znatno zaostaju za zemljama EU u pogledu ulaganja i otva-ranja radnih mesta.

11

• Pregovaračka pozicija MSP je loša. Slabosti u pogledu ak-tivizma, loša komunikacija sa zajmodavcima i nedostatak pouzdanih kanala za dijalog između javnog i privatnog sektora čine sektor MSP relativno fragmentiranim i loka-lizovanim. Sektoru MSP nedostaje umeće pregovaranja sa zajmodavcima.

Država je kreirala spektar programa podrške da bi se premo-stila neka od navedenih ograničenja, mada nije jasno u kojoj meri su ti programi delotvorni. Većem broju MSP ta podrška nije dostupna. Mnogi učesnici na tržištu smatraju da se može mnogo više učiniti u pogledu boljeg strukturiranja državne podrške i načina njene raspodele. Privrednici, takođe, smatra-ju da je pristup programima zajmova omogućen samo većim MSP koja ionako već imaju ugovore sa bankama o kreditira-nju, što ne doprinosi rešenju problema ostalih MSP.

Bolji i održivi pristup izvorima finansiranja zahteva smanje-nje tržišnih barijera koje sprečavaju dotok privatnog kapitala u MSP. Mada je nesporno da državni programi imaju bitnu ulogu, potrebno je pružiti veću podršku stimulisanju finansi-ranja iz privatnog sektora, a ne njegovoj zameni. Mobilisanje finansijskih sredstava koja će biti dovoljna za razvojne potre-be ekonomski produktivnih MSP moguće je samo u kontek-stu tržišnih rešenja.

Kako omogućiti bolji pristup izvorima finansiranja za MSP

Postoje mere koje država može i treba da preduzme kako bi umanjila efekte finansijske krize i poboljšala uslove za pri-stup finansiranju, čime bi se omogućilo da MSP daju zna-čajan doprinos privrednom oporavku zemlje. Mnoge mere mogu se uz skromne napore sprovesti odmah, ako postoji snažna saradnja između privatnog i javnog sektora, kao i do-sledna opredeljenost države.

Glavne preporuke iz ovog izveštaja navedene su i ukratko opi-sane u sledećoj tabeli:

Ograničenja na strani preduzeća

Ne nalaze se sva ograničenja samo na strani ponude. Ogra-ničenja u realnom sektoru takođe utiču na odnos banaka prema zajmoprimcima, kao i na spremnost preduzeća da se zadužuju.

• Problemi sa likvidnošću u velikoj meri ograničavaju mo-gućnost pravilnog pristupa izvorima finansiranja za pre-duzeća koja su inače zdrava. Srpska MSP se suočavaju sa najdužim rokovima naplate u Evropi i kao što je već na-vedeno, izvršni postupak je neefikasan tako da je nepo-štovanje obaveza široko rasprostranjeno. Poreski propisi, blokiranje računa i teškoće pri planiranju tokova gotovine usled fluktuacija deviznog kursa i inflacije doprinose neli-kvidnosti, koja oduzima vreme rukovodiocima preduzeća, upija kapital koji bi se inače mogao koristiti za investira-nje i snižava kreditni rejting zajmoprimca.

• MSP su suočena sa problemima u pružanju sredstava obezbeđenja prihvatljivih zajmodavcima. Ona ili nemaju imovinu koju bi mogla da koriste ili postoje drugi činioci koji im ograničavaju sposobnost da obezbede adekvatan kolateral, kao što su na primer uslovi obezbeđenja ili ne-dostatak dozvola ili licenci. Mnoga MSP ne razmišljaju na strateški način o upravljanju sredstvima i održavanju u svrhe njihovog korišćenja kao kolaterala pri zaduživanju.

• Na zaduživanje utiče i više činilaca koji imaju veze sa stavovima i ponašanjem preduzeća. Nesklonost zajmo-primaca ka riziku, pogrešne percepcije o zajmodavcima, neadekvatna saznanja i slaba kreditna kultura doprinose problemima u pristupu izvorima finansiranja i negativ-nim stavovima. Nesklonost ka riziku pogoršavaju uslovi kreditiranja kojima se zahtevaju lične garancije i izrazito visok stepen kolateralizacije. Previsoka očekivanja od dr-žavne podrške takođe utiču na ponašanje zajmoprimaca.

• MSP često nemaju dovoljno kapaciteta da svoje poslo-vanje predstave zajmodavcima. Ovi izazovi se dodatno pogoršavaju ako preduzeća nemaju adekvatnu formalnu kreditnu istoriju (ili je nemaju uopšte) ili ako nemaju pot-pune finansijske izveštaje i biznis planove ili ne mogu da razdvoje poslovne od privatnih finansija. Raširenost sive ekonomije takođe je i uzrok i posledica lošeg pristupa izvorima finansiranja.

Ograničenja na strani ponude Ograničenja na strani preduzeća

• Neefikasan izvršni postupak

• Visoki troškovi finansiranja

• Regulatorne smetnje

• Niska prikladnost proizvoda

• Malo alternativnih izvora finansiranja

• Slabost službi koje pružaju podršku

• Ograničena efikasnost države i donatorskih fondova

JAZ FINANSIRANJA

• Slabi finansijski kapaciteti

• Stavovi zajmoprimaca i nesklonost ka riziku

• Slabi kapaciteti za predstavljanje preduzeća

• Slaba pregovaračka pozicija MSP

12

Preporuke za unapređenje pristupa MSP izvorima finansiranja

Na strani ponude i infrastrukture Na strani preduzeća

A. Unaprediti izvršni postupak• Ubrzati sudski izvršni postupak• Unaprediti sigurnost založnih prava na pokretnoj

imovini• Unaprediti namirenje hipoteka nižeg reda• Osnažiti primenu Zakona o stečaju• Omogućiti upis založnog prava na celokupnoj imovini

odnosno inventaru preduzeća

B. Pojednostaviti finansijske propise• Sprovesti analizu troškova poštovanja propisa i koristi

koju firme imaju od toga• Izmeniti propise kojima se regulišu rezerve za procenje-

ne gubitke po osnovu potraživanja banke• Izmeniti propise kojima se regulišu sredstva

obezbeđenja• Izmeniti propise kojima se reguliše dokumentacija koja

čini kreditni dosije• Dopuniti regulativu o praćenju poštovanja poreskih

propisa• Unaprediti prikupljanje informacija o finansiranju MSP

C. Razviti alternativne izvore finansiranja za MSP• Doneti propise kojima će se regulisati nebankarske

kreditne institucije• Usvojiti nacrt novog Zakona o faktoringu• Unaprediti zakonski okvir za lizing• Izdavanje obveznica da postane priuštivije za MSP

D. Povećati prikladnost proizvoda i obezbediti veći obuhvat postojećih zajmodavaca

• Pojačati podsticajne mere za razvoj proizvoda • Promovisati ulaganja u sektore tržišta kojima se trenut-

no ne pružaju odgovarajuće bankarske usluge• Promovisati ulaganja u nove tehnologije kreditiranja• Smanjiti tržišni rizik raznim sredstvima • Usvojiti pojednostavljene računovodstvene standarde

za hedžing

E. Osnažiti službe koje pružaju podršku kreditiranju• Unaprediti licenciranje procenitelja• Unaprediti licenciranje revizora• Proširiti obim i zahvat izveštavanja o kreditima• Unaprediti kvalitet usluga/preciznost katastra

nepokretnosti• Promovisati ulaganja u nove usluge informisanja

F. Unaprediti efikasnost državne podrške finansiranju• Pojačati koordinaciju i nadzor programa• Kreirati centralni informacioni portal• Unaprediti strukturu i transparentnost• Poboljšati prikupljanje informacija

G. Unaprediti sposobnost MSP da apsorbuju finansiranje

• Smanjiti problem likvidnosti preduzeća sprovođenjem raznih mera

• Pomoći MSP da bolje iskoriste svoju imovinu kao kolateral

H. Premostiti jaz znanja i poboljšati stavove preduzeća prema zaduživanju

• Promovisati veću razmenu znanja između banaka i MSP• Uspostaviti „Kodeks ponašanja“ u vezi sa finansiranjem• Ojačati kreditnu kulturu putem edukacije šire javnosti• Smanjiti politizaciju državnih programa finansiranja• Promovisati preduzetništvo na različite načine

I. Unaprediti tehničke i administrativne kapacitiete MSP da iskoriste finansiranje

• Proširiti obim obuke MSP o dugovnom finansiranju • Usvojiti izmenjene računovodstvene standarde za MSP• Promovisati standardizaciju dokumentacije

J. Osnažiti pregovaračku poziciju MSP • Ojačati zagovaranje finansiranja MSP na nacionalnom

nivou• Promovisati aktivniju ulogu poslovnih udruženja u una-

pređenju pristupa izvorima finansiranja• Bolje iskoristiti javne institucije• Omogućiti razvoj saveza u cilju poboljšanja pristupa

izvorima finansiranja • Promovisati i omogućiti finansiranje zasnovano na

lancu vrednosti• Razvijati zajedničke inicijative javnog i privatnog sektora

13

• Ukinuti regulatornu razliku između ,,prvoklasnih” i ,,ade-kvatnih” sredstava obezbeđenja i tražiti od banaka da for-miraju rezerve na osnovu svih identifikovanih rizika.

• Izmeniti zahteve za dokumentacijom koja čini kredit-ni dosije kako bi banke imale veće diskreciono pravo da prihvate različite standarde dokumentacije od MSP u slučajevima gde su rizici manji i gde se njima može lako upravljati.

• Eliminisati obaveznu ponovnu procenu založene imovi-ne, koja je trenutno obavezna svake treće godine da bi se takva imovina mogla smatrati odgovarajućim sredstvom obezbeđenja.

• Izmeniti obavezu banaka da prate poštovanje poreskih propisa u pogledu plaćanja poreza na zarade i praćenja uplate poreza preduzetnika.

• Izmeniti zakonske obaveze o izveštavanju da bi se mogle prikupljati informacije o bankarskom kreditiranju MSP na nivou cele privrede.

C. RazvitialteRnativneizvoRefinansiRanjaMsP

• Uspostaviti jedinstven regulatorni okvir za nebankarske, nedepozitne kreditne institucije. Razmotriti pokretanje promotivne kampanje i donošenje podsticajnih mera kako bi se podstakla nova ulaganja NBFI.

• Bez odlaganja usvojiti novi Zakon o faktoringu.

• Izmeniti Zakon o lizingu da bi se omogućio rast industrije i proširenje asortimana proizvoda, kao i da bi se pojedno-stavili prudencijalni zahtevi.

• Razmotriti formiranje nove kategorije listinga na berzi emisija obveznica za veća MSP.

D. PovećatiPRiklaDnostPRoizvoDaiuManjitiPRelivanjetRžišnogRizikanaRealnisektoR

• Organizovati podsticajne mere za banke kako bi razvile nove kreditne proizvode i povećale ulaganja u kreditira-nje MSP.

• Razmotriti mogućnosti za osnivanje regionalnih banaka ili lokalnih banaka, odnosno nove klase institucija koje bi bile bliže korisnicima usluga.

Preporuke za prevazilaženje ograničenja na strani ponude i infrastrukture:

a. unaPReDitiizvRšniPostuPak

• Unaprediti sudski izvršni postupak tako što će ubrza-no početi da se primenjuje Zakon o izvršenju i obez-beđenju, zatim smanjiti nedoslednost u sprovođenju sudskih postupaka, promovisati poštovanje zakonskih rokova,i unaprediti institucionalni kapacitet sudova za rešavanje sporova vezanih za kreditiranje.

• Unaprediti bezbednost založnih prava na imovini tako što će se dati prvenstvo upisanim založnim pravima na osnovu datuma upisa, pojednostaviti postupak dostave, primenjivati zakone kojima se sankcioniše zloupotreba i otuđenje založene imovine i obezbediti saradnju sa poli-cijom kada je to neophodno.

• Ojačati postupak vansudskog izvršenja na imovini pod hipotekom tako što će se definisati proces namirenja hipoteka nižeg reda, pojednostaviti postupanje po žal-bama, razjasniti status neregistrovanih izmena založne imovine, kao i obezbediti poštovanje propisa kojima se zabranjuju zahtevi za odlaganjem ili prekidom vansud-skog izvršenja.

• Povećati stepen poštovanja Zakona o hipoteci i zaštite prava zajmodavaca putem davanja širih ovlašćenja sudo-vima za pobijanje pravnih radnji, smanjenja nedosledno-sti u postupanju različitih sudova i izricanju presuda, kao i primene propisa koji sankcionišu zloupotrebe, prevarne radnje i otuđenje založene imovine.

• Omogućiti upis založnog prava na celokupnoj imovini odnosno inventarom preduzeća. Time bi se omogućilo zajmodavcima da osim hipotekarnog kolaterala koriste i druge kreditne proizvode, jer će moći radi obezbeđenja kredita da upišu založno pravo na celokupnu imovinu od-nosno inventaru preduzeća.

B. PojeDnostavitifinansijskePRoPise

• Izraditi i sprovesti analizu efekata propisa (AEP) o kredi-tiranju i drugih propisa da bi se procenili troškovi koji se nameću bankama i MSP.

• Postepeno ukidati minimalne rezerve za procenjene gu-bitke po osnovu potraživanja banke zasnovane na broju dana koliko je dužnik u docnji, te staviti veći naglasak na pravila MSFI o određivanju rezervacija u skladu sa proce-njenim gubicima.

14

• Promovisati formiranje trećih lica – pružalaca informacija koje mogu da podrže proces kreditiranja.

f. PoBoljšatiefikasnostitRansPaRentnostDRžavnefinansijskePoDRške

Način na koji se državna podrška organizuje i distribuira MSP mora da pretrpi značajne izmene. Preporuke koje navodimo u daljem tekstu pomoći će da se država adekvatno pozicionira kako bi pomogla MSP, kao i da se poboljša efikasnost, tran-sparentnost i domet postojećih programa državne podrške finansiranju MSP.

• Osnažiti koordinaciju i sprovođenje podrške finansiranju MSP kroz: izradu strateškog plana za korišćenje i integra-ciju svih programa podrške MSP; formiranje centralizova-nog tela na nivou Vlade koje bi koordinisalo i nadziralo sve programe državne podrške i podsticalo donatorsku pomoć; imenovanje višeg zvaničnika Vlade ili renomira-nog stručnjaka iz poslovnog sektora da nadzire pružanje podrške; uspostavljanje okvira za evaluaciju učinka koji se može koristiti za merenje efikasnosti svakog programa.

• Ojačati veze između državnih programa i sektora MSP preduzimanjem sledećih mera: kreiranjem jedinstvenog portala za informacije ili formiranjem ,,centra za izuzet-nost” koji bi obuhvatao sve programe podrške MSP; una-pređivanjem komunikacije sa spoljašnjim akterima, tran-sparentnosti i standarda usluga, kao i organizovanjem fokus grupa sa predstavnicima MSP da bi se unapredio rad programa i saznalo više o potrebama MSP.

• Unaprediti formu i strukturu proizvoda i programa kako bi se obezbedio širi pristup kreditiranju, omogućilo da privatni sektor učestvuje kreditiranju i podeli rizika, po-punile legitimne praznine u pristupu izvorima finansira-nja, kao i smanjilo direktno kreditiranje. Razmotriti uvo-đenje mehanizma delimičnih garancija.

• Unaprediti prikupljanje i objavljivanje informacija o fi-nansiranju MSP, a u tu svrhu potrebno je: unaprediti istraživanje koje na nacionalnom nivou sprovodi MFP, sponzorisati sprovođenje većeg broja istraživanja tržišta i poboljšati prikupljanje informacija u svim segmentima državnog aparata.

• Razmotriti mogućnosti za poboljšanje ulaganja u nove platforme i usluge za finansiranje MSP na osnovu de-ljenih tehnologija koje bi olakšale pristup kreditorima i smanjile troškove kreditiranja.

• Ispitati uticaj koji finansijski propisi imaju na prenošenje kreditnog rizika na privredu i sarađivati sa donatorskim organizacijama i učesnicima na tržištu na razvijanju krat-koročnih programa kako bi se pomoglo MSP da smanje tržišni rizik.

• Organizovati radnu grupu sastavljenu od predstavnika Narodne banke Srbije, Ministarstva finansija i privrede, Komisije za hartije od vrednosti, berze i drugih aktera da bi se prepoznale održive opcije za kreiranje standardi-zovanih instrumenata za upravljanje rizikom, kojima se može trgovati.

• Napraviti sveobuhvatnu strategiju, sa podsticajnim me-rama, za povećanje obima dinarskih sredstava dostupnih za kreditiranje MSP.

• Granska udruženja i poslovne asocijacije treba da promo-višu edukaciju o upravljanju rizikom i korišćenju instru-menata za upravljanje rizicima (hedžinga).

• Usvojiti pojednostavljene računovodstvene standarde i objaviti smernice za knjiženje hedžing transakcija koje MSP jednostavno mogu da slede.

e. osnažitislužBekojePRužajuPoDRškukReDitiRanju

• Unaprediti sistem licenciranja procenitelja nekretnina tako što će se izmeniti kriterijumi za kvalifikovanje, izra-diti i sprovoditi kodeks ponašanja, promovisati stvaranje profesionalnog udruženja, ukinuti ograničenja u pogledu broja kvalifikovanih procenitelja i unaprediti kvalitet in-formacija koje su dostupne o tržištu nekretnina.

• Unaprediti licenciranje i nadzor nad radom revizora i pro-movisati razvoj jedinstvene profesije računovođe.

• Promovisati i omogućiti širenje službi za izveštavanje o kreditima i ocenu kreditnog rejtinga, čime bi se zadovolji-le potrebe šireg tržišta i pomoglo MSP kreditiranje, uklju-čujući i dobavljačke kredite.

• Nastaviti sa unapređivanjem kvaliteta, blagovremenosti i dostupnosti usluga i informacija koje pružaju katastar nepokretnosti i Agencija za privredne registre. To uklju-čuje i kreiranje ,,skraćenog” postupka za proveru i brzo ispravljanje grešaka, unapređivanje funkcija za vršenje relacionih pretraga privrednog registra, itd.

15

i. unaPReDititehničkeiaDMinistRativnekaPaCiteteMsPDaaPsoRBujufinansiRanje

• Obezbediti širi spektar obuke i tehničke podrške MSP u oblasti finansiranja angažovanjem poslovnih udruženja, agencija, pružalaca stručnih usluga i zajmodavaoca.

• Usvojiti modifikovane računovodstvene standarde za MSP.

• Promovisati i omogućiti kreiranje standardizovanih do-kumenata i zakonskih obrazaca koji se koriste u oblasti finansiranja MSP.

j. osnažitiPRegovaRačkuPoziCijuMsP

• Podstaći poslovna udruženja da uzmu aktivnije učešće u rešavanju izazova sa kojima se suočavaju MSP u pristu-pu izvorima finansiranja tako što će odrediti zagovornika na nacionalnom nivou i podržati njegov rad, kao i isko-ristiti snagu svog članstva da se obezbede bolji uslovi kreditiranja.

• Podstaći poslovna udruženja da olakšaju kreditiranje pru-žanjem podrške bankama i razvojem mehanizama za po-delu rizika koji bi imali podršku tih udruženja.

• Bolje iskoristiti javne institucije radi unapređenja dijalo-ga između javnog i privatnog sektora o finansiranju MSP i to na primer, tako što će se povećati učešće Saveta za MSP i preduzetništvo ili formirati neki novi savet koji bi se posvetio rešavanju ovih pitanja.

• Pružiti direktnu podršku kojom bi se povećala vidljivost delova sektora MSP kojima banke ne pružaju adekvatne usluge.

• Omogućiti razvoj saveza i tržišnih kanala posredstvom kojih MSP mogu da poboljšaju svoj pristup izvorima fi-nansiranja – na primer, omogućiti obuku i izgradnju kapaciteta za tehnike finansiranja zasnovane na lancu vrednosti, omogućiti razvoj većeg broja klastera MSP i trgovinskih mreža, bolje iskoristiti lokalne i regionalne razvojne agencije kako bi se premostio jaz informacija između aktera u lancu vrednosti, a podaci o prilikama za kreditiranje postali dostupni svima.

Preporuke za prevazilaženje ograničenja na strani preduzeća:

g. unaPReDitisPosoBnostMsPDaaPsoRBujufinansiRanje

• Preduzeti ciljane mere za poboljšanje likvidnosti MSP: liberalizovati propise o plaćanju PDV za MSP da bi se umanjilo opterećenje koje oni predstavljaju za obrtna sredstva; smanjiti vreme čekanja za povraćaj poreza, sub-vencije i naplatu od javnih preduzeća; povećati brzinu i pouzdanost izvršnog postupka; kao i sarađivati sa poslov-nim udruženjima i većim preduzećima na rešavanju pro-blema likvidnosti.

• Pomoći MSP da bolje upravljaju sredstvima koja koriste kao obezbeđenje za zaduživanje kroz odgovarajuću edu-kaciju i takođe im pomoći da obezbede dozvole i licence koje trenutno nemaju.

h. uManjitijazznanjaiPoBoljšatistavovePReDuzećaozaDuživanju

• Promovisati veću razmenu znanja i interakciju između finansijskih institucija i sektora MSP tako što će se omo-gućiti uspostavljanje dijaloga između njih i pozvati sek-tor za pružanje stručnih usluga da preuzme veću ulogu u jačanju poverenja i razumevanja između banaka i MSP.

• Promovisati razvoj dobre kreditne kulture putem eduka-cije privrednika i šire javnosti o odgovornostima koje nosi zaduživanje.

• Smanjiti politizaciju državnih programa finansiranja i objaviti informacije koje će pomoći da se razjasne uloga, svrha i realni obim državne podrške finansiranju.

• Promovisati preduzetništvo na različite načine – na pri-mer, posredstvom podsticajnih programa za razvoj pri-vrede, edukacijom javnosti, priznanjima za uspešna MSP i inovativne finansijske institucije, podrškom za sticanje novih stručnih znanja, kao i razvijanjem zajedničkih pro-grama obuke sa lokalnim organima vlasti.

16

Uvod

MSP imaju ključnu ulogu u razvoju srpske privrede i druš-tva. Ona predstavljaju najveći i najbolji izvor za kreiranje no-vih radnih mesta i posredstvom inovacija i učenja mogu da prošire ekonomsku bazu oko glavnih stranih ulaganja. MSP imaju fleksibilnost i sposobnost brzog reagovanja na pro-mene, čime mogu da olakšaju (a čak i ubrzaju) ekonomsku transformaciju. Ona doprinose razvoju zajednice tako što zapošljavaju radnike sa nižim kvalifikacijama, pružaju obuku, šire distribuciju dohotka i grade društveni kapital. MSP treba da budu viđena kao važan deo vizije Vlade Republike Srbije za stvaranje konkurentne i izvozno orijentisane privrede.

Međutim, za ogromnu većinu MSP u Srbiji pristup izvorima finansiranja radi investiranja i rasta veoma je ograničen i ne-predvidiv. Šezdeset odsto MSP navodi da ne koristi kredite iz formalnih izvora,2 a pristup izvorima finansiranja je još nepo-voljniji za MSP u vlasništvu žena. Čak i oni koji svake godine uzimaju kredite to čine u malom obimu, dok se u rast ulaže veoma malo. Mnogi proizvodi koje nude zajmodavci ne od-govaraju potrebama MSP. Takođe, ova preduzeća imaju veo-ma sužen izbor finansijskih institucija kod kojih mogu da se zadužuju.

Procenat MSP koja navode da imaju probleme sa pristupom izvorima finansiranja daleko premašuje globalni prosek srednje razvijenih zemalja. Preko 60 odsto MSP navodi da teško dolazi do kredita i smatra da se njihov pristup izvorima finansiranja nije poboljšao, već da je čak i pogoršan, u pro-teklih 12 meseci. To je mnogo gore u poređenju sa 30 odsto MSP u srednje razvijenim zemljama (15 odsto u visoko ra-zvijenim zemljama) koje smatraju da je loš pristup izvorima finansiranja glavna kočnica razvoju. Srbija je u najnovijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o konkurentnosti na 105. mestu od ukupno 144 zemlje kada je reč o pristupu izvo-rima finansiranja, što je lošije od plasmana mnogih susednih zemalja, pri čemu joj je rejting opao u odnosu na prethodne godine3.

Ovakvo stanje ima ozbiljne posledice po privredni oporavak i razvoj Srbije. I dok se većina zemalja EU sve više fokusira na ulogu koju će MSP odigrati u budućnosti u podsticanju privrednog oporavka, mnoga MSP u Srbiji prisiljena su da se usled lošeg pristupa finansiranju okrenu sopstvenim, unu-trašnjim izvorima finansiranja. Tako ona postaju zavisna od privrednog oporavka. A dok čekaju da se stvari promene, MSP stagniraju ili smanjuju obim poslovanja. Ona gube konkuren-tnost tako što ne inoviraju ili ne ulažu u dobre poslovne pri-like. Ona ne otvaraju nova radna mesta u privatnom sektoru

2 USAID BEP Nacionalna anketa o poslovanju, septembar 2011.

3 Iako ova rangiranja važe za preduzeća svih veličina, ona odslikavaju izazo-ve sa kojima se suočavaju MSP.

Preporuke navedene u ovoj studiji najbolje se mogu prime-niti u sklopu sveobuhvatnog plana reformi i akcionog plana, zasnovanih na jasno postavljenom skupu ciljeva za razvoj MSP i unapređenje njihovog pristupa izvorima finansiranja. Ovim planom trebalo bi pružiti realan, vremenski ograničen okvir za sistematsko rešavanje ograničenja za finansiranje predstavljenih u ovoj studiji. Taj plan bi trebalo da obuhva-ta i aktivnu saradnju sa privatnim sektorom i donatorskim organizacijama, kako bi im se omogućilo da odigraju svoju ulogu pružanjem ideja, informacija i inovacija. Plan bi trebalo sprovoditi zajedno sa nastavkom reformi usmerenih na una-pređenje poslovnog i investicionog okruženja.

USAID Projekat za bolje uslove poslovanja spreman je da pruži podršku Vladi Republike Srbije u sprovođenju preporu-ka navedenih u ovom izveštaju.

17

• Anketa na nacionalnom nivou: preko 900 preduzeća iz cele zemlje bilo je anketirano o različitim pitanjima veza-nim za izvore finansiranja. Uključena su preduzeća iz svih većih privrednih grana i iz pet glavnih regiona (Beograd, Vojvodina, centralna Srbija, zapadna Srbija i jugoistočna Srbija). Rezultati dobijeni posredstvom ovih anketa kori-šćeni su tokom izrade cele studije.

• Okrugli stolovi sa privrednicima: Organizovano je sedam okruglih stolova na kojima je učestvovalo više od 300 predstavnika MSP i poslovnih udruženja iz raznih regi-ona. Okrugli stolovi su održani u gradovima iz različitih regiona: Beogradu, Jagodini, Nišu, Novom Pazaru, Šapcu, Subotici i Vranju.

• Pojedinačni intervjui sa zajmodavcima, računovođama i kreatorima politika.

• Analiza stratifikovanih podataka o bilansima uspeha i bi-lansima stanja iz uzorka koji je obuhvatio sva registrova-na preduzeća. Ukupan broj je premašio 90.000 preduzeća koja podnose izveštaj Agenciji za privredne registre.

• Tehničke procene odabranih oblasti, kao što su pravna in-frastruktura za kreditiranje, okruženje u kojem rade služ-be za pružanje podrške, kao i finansiranje poljoprivrede.

• Analiza rezultata raznih nacionalnih i međunarodnih stu-dija o izvorima finansiranja MSP.

Kao što će se videti kasnije u ovom izveštaju, postoje veliki nedostaci u pogledu potpunosti i dostupnosti informacija o izvorima finansiranja MSP. Iako ovaj problem ne postoji samo u Srbiji, on je onemogućio detaljniju analizu određe-nih segmenata. Time je još više naglašena potreba za boljim prikupljanjem informacija i analizom ove tematike, kako bi budući politički potezi ubuduće bili adekvatno usmereni na prave ciljeve kako bi se mogao oceniti učinak reformi.

Bilo je neophodno objediniti informacije iz različitih izvora i blisko sarađivati sa učesnicima na tržištu da bi se proverila verodstojnost informacija gde god je to bilo moguće. Glavni izvori informacija navedeni su u Prilozima uz ovaj Izveštaj. Prilog A sadrži spisak organizacija koje smo konsultovali ili čije smo informacije koristili u ovoj studiji. U Prilogu B nalazi se spisak dokumenata i izveštaja, kao i elektronskih izvora in-formacija koji su korišćeni u studiji i za prikupljanje podataka o tržištu. Prilog C sadrži listu zakona i propisa koji su analizi-rani ili koji su korišćeni u izradi studije.

Izveštaj je namenjen širem auditorijumu, jer se rešenja za unapređenje pristupa izvorima finansiranja ne nalaze samo u javnom sektoru. Da bi se poboljšao pristup MSP izvorima finansiranja, potreban je sveobuhvatan i usklađen odgovor mnogih aktera. U ove aktere spadaju Vlada, finansijske in-stitucije, MSP, pružaoci stručnih usluga, poslovna udruženja, agencije za lokalni i regionalni razvoj i mnogi drugi. Međutim, kao što je slučaj sa bilo kojim istraživanjem većih razmera, nužno je da čitaoci razumeju da ovakav izveštaj nije konačan,

koja su Srbiji preko potrebna.4 Ona ne doprinose u dovoljnoj meri privrednom oporavku ili re-industrijalizaciji zemlje.5 U nekim slučajevima, ona čak u potpunosti napuštaju formal-nu ekonomiju tako što zaobilaze propise i plaćanje poreza, čime se podriva konkurentnost preduzeća koja posluju legi-timno i potencijalno poništavaju pomaci napravljeni putem vrlo bolnih, ali neophodnih, fiskalnih reformi.

U poslednjih nekoliko godina teškoće sa kojima se suočava-ju MSP u pristupu izvorima finansiranja stalno su prisutna tema u javnim diskusijama i Vladinim strategijama reforme. Međutim, u sprovođenju reformi nije se daleko odmaklo, a jaz finansiranja i dalje je veliki. Da bi se omogućio širi i odr-živi pristup izvorima finansiranja, neophodno je umanjiti tr-žišne barijere koje sprečavaju priliv privatnog kapitala u MSP. Dovoljno izvora finansiranja, kojima se mogu zadovoljiti po-trebe rasta ekonomski produktivnih MSP, može se mobilisati samo u kontekstu tržišnih rešenja.

Ako se uzmu u obzir veličina i značaj sektora MSP, jasno je da postoji potreba za dubljom analizom faktora koji ograni-čavaju pristup finansiranju i za razvijanjem specifičnih reše-nja u okviru politika za prevazilaženje takvih ograničenja. Za ovaj strateški važan privredni sektor od ključnog je značaja omogućiti MSP pristup izvorima finansiranja po razumnoj ceni i pod uslovima koji odgovaraju poslovnim potrebama MSP.

Svrha i namena ovog Izveštaja

Nalazi i preporuke sadržane u ovom dokumentu zasnivaju se na detaljnoj studiji kojom su bile obuhvaćene prakse MSP u pogledu finansiranja u svim krajevima Srbije. U dokumen-tu se razmatraju ključna ograničenja kako na strani ponude, tako i na strani tražnje sa kojima se MSP suočavaju u pristu-pu formalnim izvorima finansiranja, uključujući ograničenja u pogledu propisa i zakona, tržišnih i ekonomskih barijera infrastrukture službi za pružanje podrške, kao i psiholoških barijera koje utiču na stavove i averziju prema preuzimanju rizika. Izveštaj sadrži veliki broj preporuka za prevazilaženje navedenih ograničenja, kao i preporuke Vladi Srbije unapre-di politike, usluge javnog sektora i programe za pružanje fi-nansijske podrške. Preporuke predstavljaju nastavak ranijih napora Vlade Srbije na unapređenju uslova za finansiranje.

Ovaj Izveštaj se zasniva na informacijama i podacima koje je USAID Projekat za bolje uslove poslovanja prikupio i analizi-rao tokom višemesečnog perioda i kroz mnoge aktivnosti, u koje spadaju:

4 MSP u Srbiji značajno zaostaju za zemljama EU u pogledu investiranja i zapošljavanja.

5 Udeo MSP u BDP je nešto iznad 30 odsto, dok je u zemljama EU on znatno veći i iznosi skoro 60 odsto.

18

prikladnost proizvoda može biti nedovoljna zato što zajmo-davci nisu prisutni u određenoj oblasti ili imaju malo iskustva u kreditiranju MSP u toj oblasti.

Ono što predstavlja stalno prisutni izazov u analiziranju pri-stupa MSP izvorima finansiranja jeste razumevanje interak-cije između ovih činilaca na tržištu i identifikovanje oblasti na koje treba usredsrediti napore u sprovođenju reformi. Po-trebno je razmotriti mnoge faktore. Često postoje veza i kore-lacija između različitih ograničenja. Nešto što može izgledati kao ograničenje na strani ponude, može zapravo biti rezultat ograničenja na strani tražnje i obrnuto.

Pristup i metodologija istraživanja7

U nastojanju da nađemo odgovore na navedene izazove, za prepoznavanje uzroka potencijalnih ograničenja u ana-lizi smo koristili sveobuhvatan i metodičan pristup. Naš cilj je bio identifikujemo što veći broj činilaca koji utiču na loš pristup izvorima finansiranja, moguće uzroke ograničenja (primarne i sekundarne uzroke) i načine na koje oni utiču na pristup izvorima finansiranja. Uzimajući to kao osnovu mo-guće je definisati politike koji će ponuditi rešenja za osnovne uzroke ograničenja ili umanjiti njihov uticaj na MSP.

Izveštajem je obuhvaćeno 10 oblasti ključnih za bolje uslove finansiranja koje su prikazane u narednom dijagramu. Ove oblasti su izabrane na osnovu studija sprovedenih u drugim zemljama, informacija dobijenih od učesnika na tržištu i pro-cena savetnika za ekonomska pitanja USAID Projekta za bolje uslove poslovanja. Izabrane oblasti obuhvataju tri dimenzije tržišnog okruženja: a)stranu ponude (uključujući službe za pružanje podrške finansiranju), b) stranu preduzeća i c) dr-žavnu i donatorsku podršku.

7 U većini zemalja ne postoji standardna metodologija za procenu pristupa izvorima finansiranja. U studijama se uglavnom primenjuje sličan pristup koji se fokusira na analizu kreditne i infrastrukture informisanja, obim finansij-skog sektora, vrste proizvoda i nekoliko faktora na strani potražnje kao što su, na primer, kapaciteti MSP za zaduživanje. Ovi ,,sastavni delovi” obično se procenjuju na osnovu njihovog stepena razvoja i porede sa sa uslovima koji postoje na tržištima sa boljim uslovima za finansiranje MSP. U nekim slučaje-vima sprovodi se i anketa među preduzećima koja se zadužuju.

te da je apsolutno neophodno da svi akteri rade zajedno na razrešavanju pitanja pokrenutih u ovom izveštaju, kao i da se buduće politike prilagode potrebama.

Definicija „pristupa izvorima finansiranja“

Za potrebe ovog izveštaja „pristup izvorima finansiranja“ definisali smo kao stepen do kojeg produktivna MSP imaju pristup formalnim zajmodavcima6 koji mogu i žele da ponu-de priuštivo i adekvatno finansiranje. U okviru ove definicije postoje četiri ključna uslova.

• Fizički pristup: blizina između zajmodavaca i MSP, radno vreme zajmodavaca, jednostavnost u uspostavljanju i održavanju kontakta, itd.

• Dostupnost: količina sredstava, spremnost zajmodavaca da daju zajmove, zakonske mogućnosti za kreditiranje, itd.

• Priuštivost: cena finansiranja, nivo rizika za MSP u vezi sa apsorbovanjem finansiranja, troškovi upravljanja finan-sijskim sredstvima.

• Prikladnost: prilagođenost proizvoda i usluga potrebama MSP.

Pristup izvorima finansiranja je ograničen ako jedan ili više ovih uslova nije u potpunosti ispunjen. Na primer, preduze-će može da ima dobar fizički pristup zajmodavcima koji žele da ga finansiraju, ali zaduživanje može da bude nepraktično zbog cene i prikladnosti finansijskih proizvoda. Isto tako, MSP mogu biti spremna da prihvate cenu i vrste proizvoda koji su im ponuđeni, ali je dostupnost finansijskih sredstava ogra-ničena jer zajmodavci ne žele da ih finansiraju. U nekim slu-čajevima, nedovoljna ispunjenost jednog uslova dovodi do nedostataka u ispunjavanju nekog drugog uslova. Na primer,

6 Usredsredili smo se na formalne kreditore, odnosno finansijske instituci-je. Međutim i pružaoci dobavljačkih kredita takođe igraju značajnu ulogu, te mnoga pitanja navedena u ovom izveštaju utiču i njih.

Strana ponude i infrastruktura Razlozi ograničenja Strana preduzeća

1. Zakonska infrastruktura za kreditiranje

2. Finansijski propisi

3. Proizvodi i usluge

4. Obim i domet finansijskog sektora

5. Službe koje pružaju podršku finansiranju

6. Uloga i funkcija državnih i donatorskih programa finansiranja

Rizik

Cena

Jaz znanja

Neefikasnost tržišta

7. Finansijski kapaciteti MSP

8. Tehnički i administrativni kapaciteti MSP

9. Psihološki faktori i stavovi koji utiču na tražnju

10. Struktura sektora MSP

19

Kao što se iz izveštaja može videti, preporuke su podeljene u kategorije koje su u velikoj meri usaglašene sa okvirom u ko-jem je vršena analiza. Svaka kategorija se razlikuje od drugih i obuhvata poseban skup izazova koji korespondiraju faktori-ma rizika, troškova, znanja ili kapaciteta.

Iako su ove preporuke namenjene MSP u Srbiji, mnoge od njih, ako se sprovode na adekvatan način, mogu da unaprede šire tržište za finansiranje i poboljšaju uslove za finansiranje većih preduzeća i drugih zajmoprimaca.

Organizacija Izveštaja

Preostali deo Izveštaja podeljen je u sledećih šest poglavlja:

POGLAVLJE 2

Pregled finansiranja MSP: Sadrži sažet prikaz sadašnjih modela i praksi finansiranja koji je zasnovan na rezulta-tima anketa, analizi podataka dobijenih od Agencije za privredne registre i drugim izvorima informacija.

POGLAVLJE 3

Ograničenja u pristupu izvorima finansiranja i boljem korišćenju finansijskih sredstava: Ovo poglavlje sadrži rezultate i nalaze analiza različitih ograničenja u pristupu izvorima finansiranja na strani ponude, kao i na strani preduzeća. Podeljeno je u dva pod-poglavlja, od kojih se u jednom bavimo ograničenjima na strani ponude (uključu-jući službe koje pružaju podršku finansiranju), a u drugom ograničenjima na strani preduzeća. Nalazi su potkrepljeni novim podacima, rezultatima anketa i poređenjima sa praksom drugih zemalja. Poglavlje takođe sadrži kra-tak osvrt na podršku države i donatorskih organizacija, zasnovan na raspoloživim podacima, a opisani su i neki od izazova sa kojima se suočavaju učesnici na tržištu u pristupu izvorima finansiranja.

POGLAVLJE 4

Specifični problemi koje imaju MSP u vlasništvu žena: Ukratko su izloženi posebni izazovi sa kojima se u pristu-pu izvorima finansiranja suočavaju samo MSP koja su u vlasništvu žena.

POGLAVLJE 5

Kako omogućiti bolji pristup MSP izvorima finansiranja: U ovom poglavlju navedeno je nekoliko preporuka i ideja za unapređivanje tržišnih uslova za finansiranje MSP u svim oblastima obrađenim u našoj analizi. Preporuke su tako organizovane da odgovaraju organizaciji nalaza navede-nih u Poglavlju 3.

POGLAVLJE 6

Zaključak: Ovim poglavljem se završava studija i u njemu je dat kratak osvrt na uticaj koji mogu imati navedene preporuke.

Analiza svake oblasti izvršena je na osnovu informacija koje su nam bile dostupne. Na primer, analiza zakonske infra-strukture za zaduživanje podrazumevala je proučavanje svih važnih zakona i propisa kojima se reguliše kreditiranje, praće-na razgovorima sa učesnicima na tržištu o tome kako ti zako-ni i propisi funkcionišu u praksi. S druge strane, analiza sta-vova i ponašanja preduzeća skoro isključivo se zasnivala na razgovorima sa vlasnicima MSP i predstavnicima poslovnih udruženja. Analiza proizvoda i usluga sastojala se od istraži-vanja tržišta, mapiranja proizvoda i razgovora sa predstavni-cima MSP i zajmodavcima. U Prilogu D dat je kratak pregled ključnih pitanja kojima smo se bavili u ovim analizama.

Potencijalna ograničenja u svakoj oblasti identifikovana su u odnosu na najčešća tri tržišna faktora koja imaju negati-van uticaj, bilo direktno bilo indirektno, na pristup izvorima finansiranja. To su činioci koji utiču na rizik finansiranja, troš-kove davanja ili uzimanja kredita i jaz znanja ili kapaciteta.

• Rizik finansiranja: Činioci koji utiču na pristup izvorima fi-nansiranja pojedinačno ili kombinovano: a) rizik koji utiče na otplatu/namirivanje dugova; b) nedostatak adekvat-nih informacija za procenu rizika; c) manjak mehanizama i proizvoda za upravljanje rizicima ili za transfer, kompen-zaciju rizika ili hedžing.

• Troškovi kreditiranja: Faktori zbog kojih cena zaduživa-nja odbija MSP od uzimanja zajmova ili koji povećavaju troškove (npr. umanjuju profitabilnost) kreditiranja preko faktora rizika. Tu spadaju ne samo kreditne marže i na-knade, nego i cena angažovanja rukovodilaca, troškovi prikupljanja dokumentacije, troškovi procedura i troškovi nastali usled nedostatka konkurencije i/ili neefikasnosti finansijskog sistema.

• Jaz znanja ili sposobnosti: Činioci koji, ako nema prepreka u vidu rizika ili troškova, utiču na spremnost ili sposob-nost za kreditiranje ili zaduživanje. Jaz znanja u davanju zajmova nije isto što i informaciona asimetrija. Informa-ciona asimetrija utiče na rizik i troškove. Jaz znanja utiče na kapacitet MSP da budu informisana o mogućnostima za zaduživanje ili da upravljaju svojim poslovanjem na način koji će ih učiniti potencijalnim zajmoprimcem. On takođe utiče na stavove preduzeća prema formalnim za-jmodavcima. Na strani ponude, jaz znanja utiče na spo-sobnost finansijskih institucija da kreditiranje MSP učine profitabilnim za sebe ili da razumeju tržište MSP.

Neefikasnost tržišta i spoljne okolnosti takođe utiču na pristup izvorima finansiranja. Iako su u studiji, gde je to bilo prikladno, ovi činioci bili navedeni, usredsredili smo se na identifikovanje osnovnih uzroka tržišnih ograničenja na mikroekonomskom nivou. Tradicionalna i adekvatna uloga Vlade je da pruži podršku u unapređenju efikasnosti tržišta i prevazilaženju negativnih spoljašnjih okolnosti. Te teme smo se dotakli u ovom izveštaju, ali ona zaslužuje posebnu stu-diju zato što se politike u ovom domenu ne svode samo na bavljenje interesima MSP.

20

U ovom periodu, dugovanja MSP koja se bave poljoprivredom činila su između tri i četiri odsto ukupne mase duga MSP. Du-govanja preduzeća u proizvodnom sektoru činila su između 27 i 19 odsto ukupnog duga, dok je na dugovanja preduzeća koja se bave trgovinom odlazilo između 21 i 18 odsto. Pre-ostali deo ukupnog dugovnog finansiranja sektora MSP ot-pada na ostala preduzeća koja se bave prevozom, skladište-njem, građevinarstvom, uslužnim delatnostima, pružanjem stručnih usluga, itd.

U toku ovog perioda trend je bio veoma negativan za sek-tore poljoprivrede i građevinarstva. Firme koje rade u ovim sektorima navele su da je tada dugovno zaduživanje naglo i drastično opalo. Zaduživanja preduzeća iz sektora poljo-privrede i proizvodnje zajedno čine samo 22 odsto ukupnog duga – a ta cifra je u odnosu na 2009. godinu smanjena za više od polovine.

Raspodela finansijskih sredstava

Veće firme u okviru MSP, imaju i bolji pristup izvorima finan-siranja. Oko 52 odsto ukupne mase duga MSP čine dugovanja firmi sa prihodima od preko 100 mil. dinara ili više (8 odsto svih registrovanih firmi). Preostalih 48 odsto dugovanja ot-pada na preduzeća sa prihodima manjim od 100 mil. dinara (92 odsto registrovanih privrednih društava). Ako izdvojimo firme sa prihodima manjim od 25 mil. Dinara, na njih otpa-da samo 29 odsto ukupne mase duga MSP (78 odsto regi-strovanih privrednih društava). Ova neravnoteža nije vidljiva kada se vrednost ukupnog zaduživanja sagleda u odnosu na veličinu bilansa stanja MSP, već je zapravo donekle obrnuta. MSP čiji su prihodi manji od 100 mil. dinara zadužena su do nivoa približno jednakog iznosu od 27 odsto svojih ukupnih sredstava, dok MSP sa prihodima većim od 100 mil. dinara imaju zaduživanja približno jednaka iznosu od 25 odsto uku-pnih sredstava.

Prosečan iznos zaduživanja

Do10,000

EUR

0%

5%

Izvor: USAID BEP Poslovna anketa 2011.

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

36%39%

11% 11%3%

Od10.000

do50.000

EUR

Od50.000

do100.000

EUR

Od100.000

do500.000

EUR

Više od500.000

EUR

Pregled finansiranja MSP

Pristup MSP formalnim izvorima finansiranja radi investira-nja i rasta veoma je ograničen. Samo 23 odsto MSP navodi da gotovo bez problema ima pristup formalnim izvorima fi-nansiranja, dok preko dve trećine MSP smatra da im pristup izvorima finansiranja nije poboljšan, čak i da se pogoršao, u poslednjih 12 meseci. Broj MSP u Srbiji koja navode da imaju problema sa dobijanjem kredita daleko premašuje globalni prosek srednje razvijenih zemalja, koji iznosi oko 30 odsto.

Analiza kojom se bavimo u ovom Izveštaju zasniva se na upo-rednoj analizi podataka dobijenih od Agencije za privredne registre, Narodne Banke Srbije i Ministarstva finansija i pri-vrede, kao i na nacionalnoj poslovnoj anketi koju je sproveo USAID Projekat za bolje uslove poslovanja. Pri kraju Izvešta-ja date su preporuke u vezi sa prikupljanjem podataka koje će pomoći da se u budućnosti poboljša i proširi ovakva vrsta analize.

Obim i trendovi dugovnog finansiranja MSP

Na MSP koja se zadužuju odlazi oko 40 odsto ili malo više od 10 milijardi evra, ukupne mase duga preduzeća. Tu su uklju-čeni zajmovi koji se dobijaju kako iz finansijskog sektora, tako i iz nefinansijskih izvora.

U prethodne tri godine stopa rasta zaduživanja značajno je smanjena zbog lošeg ekonomskog okruženja i manje potra-žnje zajmova od strane preduzeća. Bilans duga koji su MSP prijavila u periodu između 2009. i 2010. godine povećan je u nominalnom smislu, ali je u realnim okvirima opao za oko 5 odsto. Iako u vreme pisanja ove studije nisu bili dostupni objedinjeni podaci za 2011. godinu, MSP navode da je pri-stup izvorima finansiranja dodatno pogoršan u toku prošle godine.

Postoje velike razlike između sektora u stepenu i trendovima finansiranja. U tabeli prikazani su udeli dugovnog finansira-nja MSP po sektorima u periodu od 2008. do 2010. godine.

Sektor % udela u dugovnom zaduživanju MSP*

2010 2009 2008 Prosek

Poljoprivreda 3% 5% 4% 4%

Proizvodnja 19% 28% 27% 25%

Trgovina 18% 20% 21% 20%

Ostali 60% 47% 48% 52%

Ukupno 100% 100% 100% 100%

Izvor: Agencija za privredne registre; proračuni autora.*Uključuje formalno dugovno finansiranje iz finansijskog i nefinansijskog sektora.

21

Nema dovoljno alternativa bankarskom finansiranju. Sred-stva koja pružaju nebankarske kreditne institucije čine samo 3 odsto ukupnog iznosa sredstava u finansijskom sistemu. Od toga, dve trećine drže lizing kompanije koje su pod kon-trolom banaka i koje se uglavnom bave finansiranjem auto-mobila i nekih vrsta opreme. Tek jedan odsto registrovanih MSP navodi da koristi lizing i ona se većinom nalaze u Voj-vodini i centralnoj Srbiji, a iz ovih izvora finansiraju nabavku poljoprivredne opreme. U ovom pogledu Srbija zaostaje za ostatkom Evrope gde korišćenje lizinga premašuje 10 odsto. Malo se koristi i faktoring, delimično zbog toga što nije za-konski regulisan. I u ovom pogledu Srbija zaostaje za ostat-kom Evrope gde skoro 90 odsto klijenata faktoringa čine MSP. Po prometu i vrednosti, tržišta duga (i tržište kapitala) su među najmanjim na svetu, a manje od dva odsto MSP navodi da se finansiraju kroz ova tržišta.

Za većinu MSP krediti iz državnih programa podrške nisu dominantni izvor finansiranja. Iako se procenjuje da je blizu trećine MSP dobilo neku vrstu pomoći iz državnih programa, anketa koju je sproveo USAID Projekat za bolje uslove poslo-vanja pokazuje da je država retko glavni izvor finansiranja za većinu MSP. Ovaj zaključak potvrđen je i u razgovorima sa predstavnicima MSP koji su učestvovali na raznim okruglim stolovima čija je tema bila pristup izvorima finansiranja.

Dobavljački krediti, koji u prethodno navedenim podacima nisu bili ubrojani u ukupno dugovno finansiranje, predstav-ljaju važan izvor kratkoročnog finansiranja MSP. Međutim, kada se od tog iznosa odbije dobavljački krediti koje MSP moraju da pruže svojim klijentima, dobijena suma ne pred-stavlja značajan izvor finansiranja. U stvari, ova vrsta kredita može da pojača potrebu za većim obrtnim kapitalom zbog negotovinskih uplata (odnosno kreditnih transfera) i docnje klijenata.

MSP su se oduvek u velikoj meri oslanjale na neformalne izvore finansiranja. Najmanje svaka četvrta firma navodi različite neformalne mreže finansiranja i kontakte sa licima iz neposrednog okruženja kao najčešće izvore finansiranja. Učestalost korišćenja neformalnih izvora finansiranja varira u zavisnosti od geografskih faktora i sektora. Izgleda da su sektori usluga i proizvodnje u jugoistočnoj i centralnoj Srbiji najaktivniji u pogledu pozajmljivanja sredstava od prijatelja, rodbine i povezanih lica. MSP u zapadnoj Srbiji najmanje ko-riste neformalne izvore.

Oko 15 odsto pozajmljenih sredstava MSP potpada pod raču-novodstvenu kategoriju „dugoročnih finansijskih obaveza“, a procenjuje se da se veći deo ovog finansiranja sastoji od finansiranja od povezanih lica, vlasnika preduzeća8 i drugih spoljašnjih izvora nebankarskog finansiranja. Pozajmice vla-snika verovatno najviše koriste manja MSP, mada ne raspola-žemo podacima o ovoj vrsti kreditiranja.

8 Za veća preduzeća ova cifra je približno 20 odsto.

Prosečna vrednost kredita iz formalnog finansijskog sek-tora relativno je mala. Oko 36 odsto MSP uzelo je kredite u visini od 10.000 evra, a 39 odsto MSP uzelo je kredite čiji se iznos kreće između 10.000 i 50.000 evra. Procenat preduzeća koja podižu kredite u iznosima većim od navedenih daleko je manji.

Izvori finansiranja

Iako su banke vodeći izvor kredita za MSP koja koriste for-malne izvore finansiranja, njihove usluge se ne koriste u meri u kojoj bi se to moglo očekivati imajući u vidu domi-naciju banaka na tržištu. Banke i dalje nisu sklone riziku koji sa sobom nosi kreditiranje malih preduzeća. Mnoge, takođe, ne prepoznaju da mali portfoliji mogu da budu kvalitetni i zabrinute su zbog transakcionih troškova, jer ova dva činioca na bitan način utiču na prinos na uložena sredstva u situaciji u kojoj postoje jaki pritisci da se ostvari profit i očuva kapital.

Na osnovu podataka koji su trenutno na raspolaganju, ne može se odrediti stvarni obim kreditiranja MSP iz finan-sijskog sistema. Međutim, iz razgovora sa predstavnicima MSP na okruglim stolovima i detaljnijih izveštaja banaka o vrednosti kredita odobrenih korporativnom sektoru može se zaključiti da njihov obim verovatno ne prelazi polovinu ukupnog iznosa kredita. Na to upućuju i rezultati poslovne ankete u kojoj je od MSP traženo da navedu primarne izvore finansiranja koje koriste.

U stvari, značajna manjina MSP navodi da druge izvore fi-nansiranja koristi češće nego banke. Na primer, finansiranje iz stranih izvora i razni nebankarski i nedržavni izvori - uklju-čujući uzimanje kredita od povezanih pravnih lica, mikrofi-nansiranje, faktoring, lizing, itd. – ako se posmatraju kao jedna grupa izvora, predstavljaju drugi izvor finansiranja po učestalosti: 21 odsto MSP navodi da ove izvore koriste više nego usluge banaka.

Izvor primarnog finansiranja

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60%

Izvor: USAID BEP Poslovna anketa 2011.

Banke

Porodica odnosno prijatelji

Strani izvori finansiranja

Zajmovi državnih institucija

Lizing kompanije

Ostalo

51%

26%

4%

1%

16%

2%

22

Trgovinski sektor, koji se oslanja na obrtni kapital i manje je kapitalno intenzivan od drugih sektora, ima veći odnos izme-đu kratkoročnih i dugoročnih obaveza i to 1,63. U sektoru po-ljoprivrede taj odnos je 1,77, što je u skladu sa niskim nivoom ulaganja u ovaj sektor.

Nemamo mnogo podataka o kamatnoj ili valutnoj struktu-ri zaduživanja MSP. Međutim, veliki broj MSP je na okruglim stolovima ili u nacionalnoj anketi naveo da je uzeo kredite sa promenljivim kamatnim stopama ili indeksirane u stranoj valuti ili uz oba ova uslova. Procenjuje se da procenat kredita MSP sa nekom vrstom kamatne stope ili valutne indeksacije kreće između 60 i 80 odsto. Ova procena je u skladu sa struk-turom svih korporativnih kredita iz izveštaja NBS.

Korišćenje finansiranja

Na prvi pogled, MSP veoma mali procenat finansiranja ko-riste za investiranje. Zapravo, nekih 80 odsto MSP koja su učestvovala na okruglim stolovima navode da koriste izvore finansiranja za obrtna sredstva i druge kratkoročne potrebe. Ova preduzeća često ove potrebe finansiraju iz namenskih kredita. Osnovna sredstava su sa svega 15%-25% pokrive-na dugoročnim kreditima, što navodi na zaključak da se najveći deo osnovnih sredstava ne finansira iz spoljašnjeg zaduživanja.

Čini se da leveridž sektora MSP nije adekvatan. Prema po-dacima Agencije za privredne registre, prosečni odnos duga i kapitala je manji od 1.9 Ovo je mnogo manje od onoga što se na drugim razvijenim tržištima može smatrati normalnim pragom duga, koji u proseku iznosi između 1,5 i 2. Ovakav odnos odslikava vrste preduzeća koje dominiraju u sektoru MSP, preveliko oslanjanje na gotov novac i hipotekarna sred-stva obezbeđenja, kao i nedostatak dugoročnog finansiranja.

Tražnja za finansiranjem

Među učesnicima na tržištu generalno preovladava mišlje-nje da je tražnja MSP za finansiranjem velika, iako nema pouzdanih informacija o ukupnim finansiranjima koja MSP traže. Ako se u obzir uzmu neadekvatnost pristupa izvorima finansiranja, nizak nivo leveridža, iskustva drugih zemalja i informacije dobijene od predstavnika preduzeća na okru-glim stolovima, latentna tražnja za finansiranjem mogla bi da bude čak i više od 100 odsto veća od iznosa koji se sada koriste. Više od tri četvrtine predstavnika MSP sa kojima smo razgovarali na okruglim stolovima istaklo je da ima potrebu za finansiranjem, a više od polovine je reklo da bi investiralo u nove poslove kada bi imalo pristup izvorima finansiranja.

9 Ovo se odnosi na sva dugovanja koja prijavljuju MSP, a ne samo na kredite dobijene od banaka.

Vrste formalnog finansiranja

Visina i vrste kredita koje uzimaju MSP variraju u zavisnosti od veličine preduzeća, vrste sektora, kao i u zavisnosti od re-giona u kojim MSP posluju. U tabeli prikazanoj sa desne stra-ne navode se rezultati nacionalne ankete sprovedene među MSP o korišćenju različitih vrsta finansiranja.

Procenat MSP koja koriste različite vrste finansiranja*

Vrsta finansiranja Koristilo Nije koristilo Ukupno

Namenski krediti 45 55 100

Dozvoljeni minus 37 63 100

Garancije 27 73 100

Revolving krediti 26 74 100

Kreditno pismo 8 92 100

Izdavanje akcija 2 98 100

Korporativne obveznice

1 99 100

Izvor: USAID BEP Poslovna anketa, septembar 2011.

Najčešće korišćene vrste institucionalnog finansiranja jesu namenski krediti, (kratkoročni i dugoročni), dozvoljeni mi-nus na računu, garancije i takozvani „revolving“ (odnosno obnovljivi kratkoročni) krediti. Namenske kredite koristi približno polovina MSP. Sve ostale vrste kreditiranja koriste se u mnogo manjoj meri ili se uopšte ne koriste. Do sada je trećina firmi koristila dozvoljeni minus na računu, 27 odsto je koristilo garancije, a 26 odsto je uzimalo revolving kredite. Oblici finansiranja obrtnog kapitala, kao što su revolving kre-diti obezbeđen zalogom na zalihama, finansiranje na osnovu narudžbe (purchase-order financing), čak i finansijski lizing, koji se često koriste u razvijenim finansijskim sistemima, u Srbiji su vrlo retki.

Preduzeća koja se bave proizvodnjom oslanjaju se na revol-ving kredite duplo više nego ostala preduzeća, ali je stepen korišćenja ovog oblika finansiranja i dalje vrlo nizak. Dozvo-ljeni minus na računu igra mnogo veću ulogu u strukturi fi-nansiranja MSP u Evropi nego što je to slučaj sa Srbijom. U Evropi, približno 80 odsto MSP ima kreditne linije u svojim bankama ili im je odobreno prekoračenje računa.

Ročnost i struktura

Odnos između kratkoročnog i dugoročnog zaduživanja je go-tovo izjednačen na nivou celog sektora MSP, ali postoje razli-ke između manjih i većih MSP. Manja MSP imaju veći odnos kratkoročnog kreditiranja koji u proseku iznosi 1,5. Veća MSP imaju manji odnos kratkoročnog kreditiranja koji je u pro-seku 0,67. Postoje razlike između sektora u odnosu između kratkoročnih i dugoročnih obaveza koje je vredno spomenuti.

23

OGRANIČENJA NA StRANI PONUDE I INFRAStRUKtURE

Ograničenja na strani ponude utiču na spremnost institucija da kreditiraju MSP, prikladnost proizvoda i usluga za potrebe MSP i na izvore finansiranja na tržištu. Činioci koji doprinose ovim ograničenjima prikazani su i ukratko objašnjeni u tabeli na dnu strane.

Neefikasnost i neizvesnost izvršnog postupka10

Novim zakonima o izvršnom postupku i stečaju poboljša-na je zakonska infrastruktura za naplatu dugovanja. Pored mnogih značajnih promena, ovim zakonima uvedeni su i propisi čiji je cilj da izvršni postupak postane brži, predvidlji-viji i jeftiniji u pogledu utroška vremena i administracije. Pod idealnim uslovima, ovim propisima trebalo bi da se poboljša funkcionisanje kreditnog tržišta, podstakne povećanje broja kreditnih ugovora (uključujući i finansiranje koje preduzeća pružaju jedna drugima) i unapredi pristup izvorima finansi-

10 Spisak relevantnih odredbi propisa analiziranih u ovom poglavlju možete naći u Prilogu E.

Ograničenja u pristupu izvorima finansiranja i bolje korišćenje finansijskih sredstava

Niti jednim pojedinačnim činiocem ne može se objasniti zašto je pristup MSP izvorima finansiranja tako loš. I MSP i zajmodavci suočavaju se sa nizom ograničenja koja utiču na ponudu finansiranja i tražnju za njim. Rizik, cena, nedostatak informacija i znanja, pogrešno usmerena očekivanja i niska kreditna kultura – sve to zajedno čini prepreku sa čije su jed-ne strane MSP a sa druge zajmodavci.

Ova ograničenja su u velikoj meri međusobno povezana i pod uticajem su mnogih ekonomskih, institucionalnih, bihe-vioralnih i pravnih činilaca. Njihova isprepletenost dovela je do stvaranja širokog i verovatno sve šireg, jaza finansiranja koji posledično vodi ka začaranom krugu nerazvijenosti, rizi-ka i pasivnosti MSP.

Ograničenja na strani ponude i infrastrukture

Neefikasan izvršni postupak

Visoki troškovi finansiranja

Regulatorne prepreke

Nizak stepen prilagođenosti proizvoda i usluga

Malo alternativnih izvora finansiranja

Slabost službi koje pružaju podršku

Uloga podrške države i donatora u poboljšanju pristupa izvorima finansiranja

Neefikasnost pravosuđa

Izazovi u pogledu založnog prava

Izazovi u pogledu hipoteka

Zloupotreba stečajnog postupka

Neka sredstva obezbeđenja nisu pravilno regulisana

Spoljni faktori

Cena poštovanja propisa

Mala ekonomija obima

Nepovoljni propisi vezani za procenjene gubitke

Nepovoljni propisi vezani za sadržaj kreditnog dosijea

Favorizovanje određenih sredstava obezbeđenja

Praćenje poštovanja poreskih propisa

Neizvestan uticaj standarda adekvatnosti kapitala

Neodgovara-jući poslovni modeli

Nedovoljno poznavanje sektora MSP

Nepovoljna struktura finansiranja

Nedostatak mehanizama za upravljanje rizikom

Odsustvo propisa o nebankarskim finansijskim institucijama

Zakonske prepreke za lizing

Nerazvijeno tržište dugova

Nerazvijeno tržište finan-siranja među firmama

Nerazvije-ne usluge procene imovine

Nerazvijena infrastruk-tura za profesije računovođe i revizora

Ograničena efi-kasnost državnih programa finan-sijske podrške

24

troškovi izvršenja potraživanja (zaposleni, vreme koje ruko-vodioci moraju da odvoje, resursi pravosuđa, itd.) obično su visoki u poređenju sa prosečnim iznosima kredita odobrenih MSP. Zbog toga prinosi na kredite odobrene MSP u velikoj meri zavise od efikasnosti i niskih troškova obrade. Zajmo-davci ugrađuju te rizike u svoje cene, selektivni su u pogledu izbora kolaterala, traže previše kolaterala ili zahtevaju garan-cije i za vrlo nizak prag rizika od neizmirenja duga – a sve to dovodi do većih troškova i lošijeg pristupa izvorima finansira-nja za mnoga mala preduzeća.

Neefikasan izvršni postupak utiče na rast MSP

Neefikasan izvršni postupak može u velikoj meri da utiče na modele poslovanja i činjenicu da su širom Srbije MSP u radu ograničena na svoju najbližu okolinu. Dve trećine preduzeća retko pokušava da svoja potraživanja naplati kroz izvršni postupak ili čak to nikada ni ne čini, zato što nema poverenje u sistem. Ova preduzeća posluju uglav-nom sa firmama i ljudima koje poznaju, kojima veruju i sa kojima lako mogu da sarađuju. Zbog toga su mnoga MSP vezana za tržište na lokalu i nisu zainteresovana da poslu-ju sa nepoznatim klijentima iz drugih krajeva zemlje.

U odsustvu jačih, pouzdanijih formalnih mehanizama za naplatu potraživanja kojima MSP mogu da veruju, nije ja-sno kako MSP mogu da učestvuju u podsticanju privred-nog rasta i otvaranju novih radnih mesta, kao što to čine u mnogim delovima sveta.

Da bi MSP rasla, moraju da steknu nove klijente i uđu na nova tržišta bez preuzimanja velikog rizika dobavljačkih kredita. Ova preduzeća moraju da budu u stanju da brzo iskoriste izvršenje radi naplate potraživanja kada je to po-trebno, po niskoj ceni, kako bi uspešno poslovala.

Mnogi činioci koji doprinose neefikasnom izmirenju dugova mogu se rešiti. Oni su najvećim delom rezultat lošeg spro-vođenja propisa i nedostatka institucionalnih kapaciteta. Određene izmene zakona i propisa su neophodne, ali najveća ograničenja povezana su sa izvršnim postupkom, admini-stracijom i državnim institucijama – sudovima, katastrom, službama za izvršenje zakonskih propisa, itd. – koje čine oko-snicu državne uprave.

Nedostaci utiču na naplatu potraživanja u četiri glavne obla-sti: i) sudskim postupcima i izvršenju; ii) upisu sredstava obezbeđenja; iii) izvršenja na imovini pod hipotekom; i iv) sprovođenju stečajnog postupka.

ranja povećanjem vrednosti i ponudom šireg izbora mogućih sredstava obezbeđenja.

Međutim, uprkos nedavno sprovedenoj regulatornoj reformi i usvajanju novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju, izvrše-nja sudskih odluka i naplate potraživanja po osnovu ugovo-ra i dalje su nedovoljno efikasna u Srbiji. U pogledu stepena predvidljivosti i pravne sigurnosti naplate potraživanja Srbija zaostaje za drugim zemljama u regionu. U izveštaju Doing Business Svetske banke, Srbija zauzima 104. mesto u svetu u pogledu izvršenja radi naplate potraživanja. Prema Poslovnoj anketi koju je sproveo USAID Projekat za bolje uslove poslo-vanja u jesen 2011. godine, dve trećine preduzeća ocenilo je efikasnost sistema izvršenja sudskih odluka kao „lošu“ ili „veoma lošu“, što potvrđuje da je široko rasprostranjeno ne-poverenje prema sudstvu i državnoj upravi. To direktno utiče na davanje kredita i dobavljačke kredite, jer banke i dobav-ljači ne mogu da računaju na efikasnu i poštenu naplatu potraživanja.

Međutim, iako je prošlo već neko vreme od kada su ovi zako-ni stupili na snagu, ni zajmodavci ni zajmoprimci nisu još u potpunosti osetili korist od njih, naročito u pogledu sudskog i vansudskog izvršenja na založenoj imovini. Postupak napla-te potraživanja i dalje je nepredvidiv. Bez obzira da li poveri-oci pokušavaju da izvrše naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom, založenim pokretnim stvarima ili menicom ili na osnovu ugovora o kreditu ili pak traže naplatu kroz stečajni postupak, često se susreću sa birokratijom, kašnjenjima i do-datnim troškovima. Prosečni vremenski okvir za dobijanje i izvršenje sudske odluke još uvek je nepodnošljivo dug, dok su izgledi za namirenje potraživanja mali i u proseku ne prelaze 10 odsto. U preko 90 odsto slučajeva, pokušaji da se zaplene sredstva obezbeđenja (uglavnom pokretna imovina) završe se neuspehom. Često dolazi do otuđenja založene imovine i nezakonitog prenosa sredstava obezbeđenja na druga lica. Vansudsko izvršenje na imovini pod hipotekom i založenim pokretnim stvarima takođe prate nedostaci koji mogu da otežaju naplatu potraživanja i ne ostavljaju poveriocima dru-go rešenje nego da pravdu traže na sudu. Po mnogim kriteri-jumima, efikasnost izvršnog postupka značajno zaostaje za zemljama EU, čak i za zemljama u regionu.

Neka MSP ne dobijaju kredite i to ne na osnovu lošeg po-slovanja, već zbog rizika od naplate potraživanja i zbog birokratije

Izvor: Učesnici okruglih stolova u organizaciji USAID Projek-ta za bolje uslove poslovanja održanih širom Srbije 2011. godine

Zajmodavci itekako imaju na umu ove izazove kada se odlu-čuju da kreditiraju MSP. S obzirom da MSP uzimaju relativno male kredite i statistički gledano imaju višu stopu neizmi-renja dugova, stope prinosa na kredite mogu biti značajno smanjene ili čak negativne, zbog složenog postupka naplate potraživanja – čak i kada su krediti solidno obezbeđeni. Fiksni

25

Zakon o parničnom postupku omogućava skraćeni postupak i ograničava rokove za podnošenje dokaza, čime bi značajno trebalo da bude smanjeno trajanje privrednih sporova i, u skladu sa tim, vreme koje je sada potrebno za izvršenje na-plate potraživanja iz ugovora. Mada je suviše rano da se u potpunosti ocene efekti primene ovog Zakona, oni koji se sa njim susreću u praksi već se žale na nedoslednosti u sudskoj praksi.

Neadekvatni institucionalni kapaciteti za sprovođenje iz-vršnog postupka: Sudovi su oduvek imali problema sa pri-vrednim sporovima, ali je sada, više nego ikada, očigledno da pravosuđu nedostaju znanja jer sudovima nije lako da primene novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju i usvoje sa-vremene modele postupanja. U pojedinim slučajevima, sud-ski postupak se odlaže na neodređeno vreme zbog nespo-sobnosti ili nespremnosti suda da izrekne presudu, odobri predlog ili razjasni zahtev. Sudije su nedovoljno upoznate sa složenim bankarskim transakcijama, što ponekad dovodi do nedoslednosti u donošenju presuda. Ne postoje odgovaraju-ći izvori informacija niti pravnici specijalno obučeni za ovu oblast. ti pravnici bi se bavili širokim spektrom problema koje sudovi treba da rešavaju. Zapravo, stručni kapaciteti pravosuđa su sada čak i manji nego ranije, pošto je u okviru reforme pravosuđa smanjen broj sudija i administrativnog osoblja u sudovima. Iako je u Zakonu o izvršenju i obezbe-đenju predviđeno imenovanje 300 sudskih izvršitelja da bi se pokrila cela teritorija Srbije, do sada je imenovano samo njih 59. Ovaj podatak dodatno potkrepljuje činjenicu da je nedostatak kapaciteta za efikasno izvršenje još uvek aktu-elna tema, kao i da se novi, reformisani regulatorni okvir i dalje sporo primenjuje.

Problemi vezani za postupak vansudskog izvršenja na založe-nim pokretnim stvarima

MSP često nemaju dovoljno nepokretne imovine koju mogu da koriste u svrhu obezbeđenja, te je tako mogućnost zala-ganja različitih vrsta pokretne imovine od posebnog značaja za pristup izvorima finansiranja13. U stvari, jedan od razloga za donošenje Zakona o založnom pravu na pokretnim stvari-ma upisanim u registar bila je upravo potreba da se manjim firmama omogući da svoja ograničena sredstva bolje iskori-ste za zaduživanje i da se poveća obim korišćenja opreme i drugih sredstava kao obezbeđenja. Zajmodavci ponekad ima-ju probleme sa izvršenjem na založenim pokretnim stvarima zbog nemogućnosti da fizički zaštite od otuđenja predmete koji služe kao obezbeđenje i da obezbede prvenstvo nad upi-sanim založenim pravima u odnosu na neupisana prava. Ovi problemi proizilaze iz nesposobnosti da se identifikuju i po-tvrde sva založna prava na određenoj imovini, ograniči pro-

13 U proseku tri četvrtine bilansa stanja jedne firme čini vrednost pokretne imovine. (IFC “SME Finance Policy Guide”, 22. oktobar)

NEEFIKASNI SUDSKI POSTUPCI I IZVRŠENJE SUDSKIH ODLUKA U VEZI SA IZMIRENJEM KREDITA

Izvršni postupak je oduvek bio u krizi i to je u izvesnoj meri i sada, jer se novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju11 sporo primenjuje. U toku su obuka i licenciranje novih profesional-nih izvršitelja od kojih se očekuje da unaprede efikasnost iz-vršenja, ali će proći još dugo vremena dok se ne budu videle koristi od toga, pošto je broj nerešenih predmeta ogroman12.

Nedoslednost u praksi i procedurama, povremeno nepošto-vanje propisa, nizak nivo stručnosti i administrativne pre-preke koje pogoduju zajmoprimcima – sve su to suštinski problemi sa kojima se suočavaju zajmodavci. Ovi problemi detaljnije su objašnjeni u daljem tekstu.

Nepoštovanje zakona i propisa i procesnopravne nedosled-nosti: Mnogi sudski postupci se odlažu ili se neadekvatno sprovode. Sudovi nedosledno poštuju rokove ili zakonske procedure. Sudovi ne snose nikakvu odgovornost za kašnje-nja, dok vođenje predmeta u sudovima uopšte uzevši nije dovoljno transparentno. Novi zakoni – Zakon o parničnom postupku (usvojen 2012. godine) i Zakon o izvršenju i obez-beđenju (usvojen 2011. godine, u potpunosti se primenjuje od 2012. godine) trebalo bi da pruže rešenje za ove probleme postavljanjem jasnih ciljeva, pojednostavljenjem postupaka i ograničavanjem mogućnosti stranaka da odlažu rešenje predmeta. Međutim, sudovi i sudije se još uvek ne snalaze u primeni ovih zakona i nemaju dovoljno veština i resursa za efikasno rešavanje predmeta. U Izveštaju EU o napretku Srbije naglašava se da su nezavisnost, odgovornost i efika-snost sudova u Srbiji još uvek ispod evropskih standarda.

Pravne nejasnoće i različita tumačenja propisa: Dešava se da sudovi pogrešno tumače zakone, a različiti lokalni sudovi daju kontradiktorna i nedosledna tumačenja istih zakonskih odredbi. Kao primer mogu da posluže slučajevi u kojima su sudovi odlagali ili obustavljali postupak izvršenja pošto su dužnici ulagali neosnovane prigovore. I pored toga što zakon nudi rešenje za ovakve situacije, neki sudovi su pogrešno tu-mačili svoje obaveze. U drugim slučajevima, pojedini prvo-stepeni sudovi odbijali su da pokrenu izvršne postupke jer su dužnici prodavali imovinu pod hipotekom, a izvršni dužnik nije bio isto lice kao založni dužnik. Pošto Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne nudi konkretna rešenja za ovakvu situaciju tako što bi eksplicitno bilo omogućeno da i izvršni dužnik i založni dužnik budu navedeni u sudskim spisima, pojedini sudovi odbijali su da odrede izvršenje. Pored toga, srpski

11 Zakon o izvršenju i obezbeđenju usvojen je 2011. godine, a u potpunosti je počeo da se primenjuje od maja 2012. godine. Izrađen je uz tehničku po-moć USAID-a i u njemu se prvi put spominju profesionalni (privatni) izvršitelji.

12 I pored toga što se situacija popravlja, broj nerešenih predmeta još uvek je vrlo veliki, a nivo poverenja veoma nizak. Prema sadašnjim sudskim sta-tističkim podacima, u osnovnim sudovima u Srbiji ima 2.145 659 nerešenih predmeta, dok u trgovinskim sudovima taj broj iznosi 70 215 (podaci iz juna 2012. godine).

26

ima obavezu da obavesti dužnika (i zalogodavca, ako to nije isto lice) o nameri da sprovede izvršenje radi naplate svog potraživanja. Međutim, ono što ograničava izvršenje je obaveza da prijem obaveštenja potpisom mora da pot-vrdi dužnik/zalogodavac odnosno ovlašćeni zastupnik. Ova procedura se obično pretvara u igru mačke i miša iz-među poverioca i dužnika kojom se produžava postupak izvršenja i povećavaju troškovi izvršenja.

• Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ne dozvoljava upis založnog prava na celokupnoj imovini odnosno inventaru preduzeća: Za razliku od me-đunarodne prakse, prema domaćem zakonodavstvu, nije moguće steći ili upisati založno pravo na pokretnoj imovi-ni koja nije individualno određena ili „odrediva“ (pokret-na imovina odnosno stvari određene po vrsti, kao što su kukuruz, itd.), čime se isključuje mogućnost raznovrsni-jeg kreditiranja obezbeđenog, na primer, upisom založ-nog prava na celokupnoj imovini preduzeća ili inventaru. Iako je ovim zakonom dozvoljen upis založnog prava na inventaru, njegove odredbe se u praksi tumače tako da se zahteva navođenje svih stvari koje se zateknu u trenutku upisa zaloge, čime se sprečava upis založnog prava na ce-lokupnom inventaru.

Problemi vezani za postupak vansudskog izvršenja na imovini pod hipotekom

I pored toga što poverioci još uvek imaju veće šanse da napla-te svoja potraživanja van suda nego pred sudom, vansudski postupak nije uvek efikasan i nosi sa sobom probleme koji utiču na kreditni rizik. Pre početka finansijske krize, u nekoli-ko godina tokom kojih je donet novi Zakon o hipoteci, a cene nekretnina rasle, retko se dešavalo da se vansudski postupak izvršenja na imovini pod hipotekom pretvori u pretnju po poverioca. Sa protokom vremena i pogoršanjem privrednog okruženja, neki nedostaci ovog postupka mogu se lakše uo-čiti. Dužnici pronalaze sve kreativnije načine da izbegnu iz-vršenje na imovini pod hipotekom. Na probi je sposobnost državnih institucija da sprovedu izvršni postupak i pravično primenjuju propise o imovini pod hipotekom. Iz donetih pre-suda, tumačenja propisa i samih postupaka može se zaključi-ti da su dužnici favorizovani u odnosu na poverioce.

Ima više činilaca koji utiču na troškove, ažurnost i postupak izvršenja na imovini pod hipotekom.

• Neefikasan žalbeni postupak koji se može koristiti za op-strukciju: Dužnici često imaju mogućnost da zaustave postupak izvršenja na imovini ulaganjem žalbe rele-vantnom ministarstvu po upisu obaveštenja o prodaji u registar. Ponekad se ne poštuju rokovi, iako je zakonom propisano da se o žalbi odlučuje u roku od 15 dana. U po-jedinim slučajevima postupci traju predugo, čak i kada se radi o žalbama za koje ima malo osnova. Pored očiglednog nedostatka tehničkih kapaciteta i resursa u Ministarstvu za ocenu osnovanosti raznih žalbi, ne postoji ni pravni lek

stor za zloupotrebe dužnika i smanje komplikovani zahtevi u pogledu dostave.

• Nedovoljne mere za sprečavanje otuđenja založene pokret-ne imovine: Zajmodavci nemaju mnogo efikasnih načina da preduzmu mere protiv dužnika koji otuđe, sakriju ili odbiju da predaju založenu pokretnu imovinu. Sudsko izvršenje, kao što smo već spominjali, još uvek nije poželj-na opcija. Proces pokretanja krivičnog postupka može da bude naporan i dugotrajan. Čak i kada je krivični postupak pokrenut, zajmodavci ne uspevaju uvek da ostvare sarad-nju sa policijom u pogledu povraćaja založene pokretne imovine ili krivično gone dužnike koji su prekršili zakon. Ne postoje mehanizmi koji bi omogućili brzo reagovanje – izdavanje sudskog ili policijskog naloga – u slučaju da postoji osnovana sumnja u otuđenje založene imovine. U praksi, založena pokretna imovina obično „nestane“ pre nego što policija i pokuša da je zapleni.

• Nepotpuna primena odredbi Krivičnog zakonika kojim se sankcioniše kršenje privrednih propisa: I oni koji sprovode zakone i privrednici žale se na neadekvatno krivično go-njenje za dela koja predstavljaju kršenje privrednih propi-sa. Izgleda da je u Srbiji lakše pokrenuti krivični postupak protiv kradljivca jednog automobila, nego za „krađu“ ce-log parkirališta punog vozila nabavljenih na lizing ili datih kao kolateral. Nema dovoljno ni stručnog kadra, kako u policiji, tako i u Javnom tužilaštvu, koji bi se suprotsta-vili nezakonitom prenosu vlasništva i zloupotrebi prava poverilaca. Izvršioci krivičnih dela retko se krivično gone, što znači da se krivične radnje dužnika ne sankcionišu do-sledno i blagovremeno, čime se u velikoj meri doprinosi sveopštem nedostatku finansijske discipline i povećava kreditni rizik.

• Porodični zakon zabranjuje izvršenje na bračnoj imovini: Iako svuda u svetu postoje propisi o izvršenju na bračnoj imovini, njihove odredbe treba da budu osmišljene tako da se ne mogu lako zloupotrebiti. Odredbe ovog zakona trenutno daju prostora dužnicima da izbegnu izvršenje na imovini ako tvrde da nemaju nikakvu imovinu i da sva pokretna imovina pripada njihovim supružnicima. Pošto pokretna imovina uglavnom nije registrovana, često je nemoguće oduzeti pokretnu imovinu dužnika, čime se povećava i kreditni rizik.

• Nije moguće otkriti i potvrditi sva založna prava na imo-vini: Ne postoji zakonska obaveza upisa državne zaloge na pokretnoj imovini. To znači da čak i kada je zaloga upi-sana, zajmodavcu nije garantovano prvenstvo nad tim pravom jer će se državinskoj zalozi zaključenoj pre upisa verovatno dati prvenstvo u svakom izvršnom postupku. Ovakvi slučajevi su doduše retki u praksi, međutim sama mogućnost da problem nastane utiče na povećanje per-cepcije rizika kod zajmodavaca i umanjuje privlačnost ovakve vrste obezbeđenja.

• Zahtevi vezani za dostavu omogućavaju dužnicima da iz-begnu izvršenje: Kao i kod drugih vrsta izvršenja, poverilac

27

prodajna cena ostvari na javnom nadmetanju. Ovaj ri-zik je jedan od razloga zašto se hipoteke drugog i trećeg reda tako retko koriste – tj. zajmodavci nisu samo izlože-ni kreditnom riziku, nego nemaju veliku kontrolu ni nad realizacijom prevelikog kolaterala na osnovu koje donose odluke o kreditiranju. To je činilac koji sprečava raznovr-sniju ponudu hipotekarnih proizvoda drugog i, verovatno, trećeg reda kao zaloge, čime bi se pomoglo MSP da svoja sredstva bolje iskoriste za zaduživanje.

• Problemi u vezi upisa založene imovine pod hipotekom i prava vlasništva: Prenos svih dokumenata o imovini u ka-tastar Republičkog geodetskog zavoda i registar zaloge po svemu sudeći privodi se kraju. Međutim, nije izvršena sistematska provera tačnosti podataka prenetih iz starih registara. Iako su neki nadležni organi objavili unete po-datke radi provere i ispravke, formalna i zvanična proce-na nije sprovedena. Poverioci i drugi korisnici navode da tačnost podataka može da bude problem u nekim nad-ležnim telima. Netačni podaci dovode do kašnjenja, zah-tevaju dodatnu administraciju i pojačavaju nesigurnost poverilaca u bezbednost svojih sredstava obezbeđenja.

Zloupotrebe u stečajnom postupku

Većina finansijskih institucija ne smatra stečajni postupak dobrim načinom za naplatu potraživanja od MSP. Iako po-verioci mogu da pokrenu stečajni postupak kako bi sredstva stavili pod kontrolu stečajnog upravnika, čime se omogućava jednostavna prodaja kolaterala i deoba ostvarenih novčanih sredstava, stečajni postupak je obično najskuplja procedu-ra ako se u obzir uzme odnos uloženog i naplaćenog novca. Pored toga, poverioci često odustaju od ovog postupka zbog visine obaveznih avansa, za koje mnogi smatraju da nisu ade-kvatno procenjeni.

Paradoksalno je, međutim, da je stečajni postupak izvor kreditnog rizika kada su dužnici u poziciji da ga zloupotre-be kako bi izbegli naplatu potraživanja. Dužnicima ponekad pođe za rukom da na prevaru prenesu sredstva pre ili nakon pokretanja stečajnog postupka ili prenesu sredstva tako da time pogoduju samo određenim licima, usled čega je veoma malo sredstava ostajalo zakonitim poveriocima. Bilo je slu-čajeva kada su dužnici namerno koristili stečajni sistem da prevare poverioce tako što su nekoliko puta otvarali firme, zaduživali ih i terali u stečaj. Mada ovakve prevarne radnje nisu sistemski značajne u pogledu kreditne izloženosti, one jesu sistemski značajne zbog uticaja koji imaju na formiranje stavova o riziku od nemogućnosti izmirenja potraživanja, kao i na efikasnost stečajnog postupka u zaštiti prava poverilaca.

Slabosti Zakona o stečaju, same po sebi, ne predstavljaju problem. On leži u načinu na koji se ovaj zakon primenjuje i sprovodi. Da bi se sprečile ovakve i slične nepovoljne situ-acije, zakon sadrži posebne odredbe čija je svrha zaštita po-verilaca i daje ovlašćenja stečajnim upravnicima da pobijaju pravne radnje u cilju razotkrivanja nezakonitih transakcija.

kojim bi se poveriocima omogućilo da traže pomoć od Ministarstva. Zakon o hipoteci zabranjuje poveriocu da pokrene postupak pred upravnim sudom pre nego što je doneta odluka po žalbi, tako da poverioci teoretski mogu da čekaju u nedogled na odobrenje da nastave sa postup-kom. Dužnici mogu da zloupotrebe postupak ulaganjem raznih žalbi, u nadi da će do donošenja presude proći još mnogo vremena.

• Zakonske nejasnoće u pogledu rešavanja hipoteka drugog i trećeg reda sprečavaju vansudsku prodaju predmeta za-loge: Zakon o hipoteci sadrži protivrečne odredbe kada je reč o nastavku hipoteka drugog i trećeg reda i posle vansudske prodaje predmeta zaloge. Posledica toga je da katastar odbija da obriše ove hipoteke kada se založena imovina proda. „Kontinuitet“ hipoteka drugog i trećeg reda komplikuje postupak prodaje založene imovine, a u nekim slučajevima je takvu imovinu nemoguće proda-ti, naročito ako je preostala vrednost imovine smanjena posle isplate hipoteke prvog reda. Dužnici mogu da zlou-potrebe ovaj nedostatak kako bi izbegli prodaju tako što omogućavaju poznatim trećim licima (prijatelji, članovi porodice, poslovni partneri) da upišu hipoteke nižeg reda, čime se imovina opterećuje u tolikoj meri da potencijalni kupci za nju izgube interesovanje.

• Neadekvatna podrška državnih organa za iseljenje dužni-ka: Dužnici mogu da odlažu zaplenu imovine ako ne sara-đuju sa poveriocima i odbijaju da se isele iz založene imo-vine ili joj ne dozvoljavaju pristup. Iako Zakon o hipoteci obavezuje policiju da u ovakvim situacijama pomogne poveriocu, ta pomoć nije uvek dostupna. Zakoni kojima se uređuje hipoteka i rad policije treba da budu vrlo jasni u pogledu obaveze policije da pruži asistenciju i u sud-skom i u vansudskom postupku.

• Nejasan status objekata izmenjenih bez dozvole: Zakon o hipoteci ne sadrži odredbe kojima bi se regulisali sluča-jevi izmene založene imovine bez odgovarajuće dozvole. Propisi ograničavaju prava poverioca samo na imovinu na kojoj je upisano založno pravo i koja kao takva služi kao sredstvo obezbeđenja. Shodno tome, poverioci mogu da se nađu u nezavidnoj situaciji kada pokušaju da zaplene i prodaju objekat na kome je, na primer, dozidan novi deo ili novi sprat ili je izmenjena njegova struktura. Ima slu-čajeva da poverioci ne mogu čak ni da uđu u posed ili da vrednost izmenjene imovine drastično opadne.

• Ograničene zakonske smernice u vezi sa vođenjem javnih nadmetanja za prodaju založene imovine: Osim nižih po-četnih cena na javnom nadmetanju, ne postoje propisi o sprovođenju vansudske prodaje imovine; ne postoje ni standardi kojih bi poverioci trebalo da se pridržavaju. Izgleda da poverilac koji ima hipoteku prvog reda na zalo-ženoj imovini vodi glavnu reč u organizaciji prodaje svog kolaterala, tako da za ove poverioce nedostatak smernica za vođenje aukcije ne predstavlja veći rizik. Međutim to jeste rizično za poverioce sa hipotekom drugog i trećeg reda (ili jemce) čije će namirenje zavisiti od toga koja se

28

Odabrane kamatne stope na korporativne kredite*

ZemljaU lokal-

noj valuti

U lokalnoj valuti indeksi-

rani u EUR

Kamatna sto-pa u EUR

Srbija 16,17% 8,14% 7,4%

Albanija** 12,00% - 7,20%

Bosna 7,27% 7,56% 6,94%

Bugarska 9,50% - 7,79%

Hrvatska 7,12% 6,96% 6,49%

Mađarska 9,12% - 4,05%

Makedonija 7,4% 8,2% 7,4%

Rumunija 10,46% - 5,74%

Izvor: publikacije centralnih banaka, Svetska banka* Podaci od kraja 2011. godine**Uključujući domaćinstva

Pored toga, razne takse i naknade mogu da povećaju uku-pnu cenu kredita za čak do pet procentnih poena. Predu-zeća koja uzimaju kredite od banaka plaćaju takse u visini do dva procenta za obradu i praćenje otplate kredita. Drugi troškovi koji ne zavise od banke i koji su vezani za pripremu dokumentacije, kao što su takse za katastar, naknade za upis založnih prava, procenu imovine, itd. mogu u proseku da po-većaju troškove zaduživanja za još jedan procentni poen, u zavisnosti od vrednosti transakcije, opštine i drugih činilaca. Ovi troškovi jesu česti kod hipotekarnog zaduživanja, među-tim, pošto su krediti koji se uzimaju uglavnom kratkoročni, svako refinansiranje ili ponovno automatsko odobravanje (roll-over) kredita podrazumeva i dodatne troškove. Postoje slučajevi kada su MSP čak nekoliko puta u toku jedne godine plaćala naknade za obradu iste vrste kredita. Visoki troškovi kreditiranja ograničavaju iznose duga koje MSP mogu da ser-visiraju iz sopstvenog toka gotovine, što očigledno dovodi do manje tražnje za finansiranjem i niže konkurentnosti.

U tabeli u nastavku dat je primer uticaja stopa i naknada na cenu finansiranja. U ovom primeru, zajmoprimac uzima dugoročni zajam u iznosu od 50.000 evra sa rokom otplate od godinu dana uz nominalnu promenljivu kamatnu stopu od 11,6 odsto. Zajam je obezbeđen hipotekom na nekretnini. Takse i drugi troškovi iznose 2,7 odsto ukupnog iznosa kredi-ta ili 111.188 dinara. Bankarske takse i uslovi otplate kredita, bez eksternih taksi i naknada koje zajmoprimac plaća da bi zasnovao založno pravo, povećavaju stvarnu cenu kredita na preko 15 odsto.

Tri ključna faktora su:

• Nedoslednost u korišćenju ovlašćenja za pobijanje pravnih radnji i slab nadzor nad stečajnim upravnicima: Mnogi poverioci i preduzeća žale se na nespremnost stečajnih upravnika da ponište prevarne prenose sredstava ili pre-nose kojima se pogoduje određenim licima. Na poverioce ponekad negativno utiču i količina vremena i napora koje treba uložiti da bi se pokrenuo postupak pred trgovinskim sudom; u nekim slučajevima, sudovi poništavaju odluke o pobijanju pravnih radnji iz sasvim nejasnih razloga. U pojedinim situacijama stečajni upravnici nisu imali do-voljno znanja i iskustva, a ponekad za svoje delovanje nepotrebno traže prethodnu saglasnost od odbora pove-rilaca, verovatno da bi umanjili sopstvenu odgovornost ili izbegli kritiku drugih poverilaca ili zainteresovanih stra-na. Nadzor nad radom stečajnih upravnika jeste pobolj-šan, ali nedostatak pravog nadzora i posebnih smernica za stečajne upravnike doprinosi ovakvim dešavanjima.

• Odsustvo krivičnog gonjenja za prevare i nezakonite rad-nje: Prema Zakonu o stečaju i Krivičnom zakoniku, odre-đene radnje smatraju se krivičnim delima. Međutim, sprovođenje ovih odredbi je u praksi vrlo retko, što zakon-ske mere čini slabim i neefikasnim. Teret pobijanja prav-nih radnji svaljen je na leđa poverilaca, ali im nije data garancija da su od njih bar donekle zaštićeni.

• Pojedinačno vansudsko izvršenje nastavlja se i posle pokre-tanja stečajnog postupka: Zakon o stečaju propisuje da se izvršenje na založenoj imovini obustavlja na dan pokreta-nja stečajnog postupka. Međutim, pošto se ova odredba ne odnosi na vansudski izvršni postupak započet pre po-kretanja stečajnog postupka, njena primena je neujedna-čena. Time se otežava ostvarivanje koncepta kolektivnog izmirenja potraživanja u stečajnom postupku, a poverioci se dovode u nejednak položaj.

VISOKI TROŠKOVI FINANSIRANJA

MSP se u Srbiji suočavaju sa troškovima finansiranja koji su među najvišima u regionu. Ona su opterećena visokim ka-matnim stopama i nizom taksi i naknada koje su sastavni deo apliciranja za kredite i njihovo servisiranje. Čak 84 odsto MSP navodi da su kamatne stope i naknade previsoke. Ovaj procenat je čak i viši među firmama iz Beograda i okoline, kao i iz jugoistočne Srbije, gde je 90 odsto preduzeća navelo da im troškovi finansiranja predstavljaju problem.

Prosečne stope za korporativno zaduživanje u dinarima i evrima visoke su kada se u obzir uzmu tržišni uslovi. Kao što se može videti u tabeli sa desne strane, prosečne kamatne stope više su nego u mnogim sličnim zemljama u regionu.

29

Na visinu stopa i naknada utiče nekoliko osnovnih faktora:

• Spoljni faktori: finansiranje države, propisi vezani za re-zerve, kao i inflacija, utiču, pored drugih činilaca, na vi-sinu stopa i naknada. Diskusija o navedenim uzrocima i odgovorima politika na spoljne faktore prevazilazi okvi-re ovog Izveštaja. Međutim, važno je razumeti da su to ključni razlozi zbog kojih su troškovi finansiranja visoki i njihov uticaj na rast preduzeća.

• Troškovi vezani za poštovanje propisa: Zajmodavci navode troškove poštovanja propisa i administrativna optereće-nja kao činioce koji utiču na visinu kamatnih stopa, taksi i naknada. Dok su neke naknade koje se plaćaju za izradu kreditne dokumentacije rezultat interne politike banaka, nekoliko poverilaca navelo je da su razlog tome i prevelik obim papirologije, prikupljanje nepotrebnih informacija, potreba za dupliranjem informacija i druge radnje koje se vrše radi poštovanja propisa ili neizvesnosti regula-tornog okvira u pogledu vođenja dokumentacije.14 Neki troškovi direktno su vezani za pripremu kredita i procenu sredstava obezbeđenja. Drugi troškovi su deo transakcija koje nisu povezane sa kreditima, ali jesu deo postupka za pokretanje kreditnog postupka; npr. naknade za prenos sredstava, konverzija valuta, otvaranje računa, itd.

• Mada ne postoje pouzdane procene ukupnih troškova izrade kreditne dokumentacije i kreditnih dosijea, sa trži-šta smo dobili dovoljno povratnih informacija na osnovu kojih se može zaključiti da se troškovi transakcija mogu smanjiti. Iako je potrebno sprovesti posebnu analizu koja će se baviti isključivo finansijskim sektorom, treba spomenuti da je poslednje istraživanje o uticaju propisa na realni sektor koje je sproveo USAID Projekat za bolje uslove poslovanja pokazalo da se značajne uštede – od-nosno do 0,5 procenta BDP – mogu ostvariti pojednostav-ljenjem procedura i racionalizacijom opterećenja. Shod-no tome, nije nerealno očekivati da se određene uštede mogu ostvariti i u finansijskom sektoru.

• Neadekvatna ekonomija obima u pogledu finansiranja MSP: Eksterno finansiranje je skuplje za mala preduzeća nego za velika. Fiksni troškovi finansiranja (npr. admini-strativni troškovi i troškovi prikupljanja informacija o zajmoprimcima) nisu srazmerni visini kredita i čine ma-nje kredite skupljim od velikih. Do razlike u ceni dovode i različiti stavovi banaka o kreditnom riziku, kao i neki drugi faktori koji se odnose na veličinu preduzeća, kao

14 Pitanje uticaja neizvesnosti regulatornog okvira pokrenuto je u mnogim diskusijama. Ta neizvesnost je po svemu sudeći izazvana time što se NBS pretežno bavi praćenjem poštovanja detaljnih aspekata propisa koji mogu, ali i ne moraju, biti važni za stvarni kreditni rizik banaka. Propisi se moraju poštovati, ali regulatorna tela moraju da imaju određena diskreciona prava u primeni regulatornih odgovora u skladu sa mogućim olakšavajućim okolnostima i kreditnim kontekstom. Kada je regulatorni proces fleksibilniji, poverioci mogu da izađu na kraj sa svakodnevnim promenama sa kojima je suočen sektor pružanja kreditnih usluga, kao i da procene troškove i koristi koje će imati ako odluče da ne pruže određene informacije bez straha od zakonskih posledica.

Kamatne stope i naknade za prosečan kredit

Iznos kredita: 50.000 evraNominalna kamatna stopa: 11,60% (promenljiva)Rok: 1 godinaGrejs period: 3 meseca

Vrsta naknade Naknada % iznosa kredita

Bankarske takse

Administrativna taksa 62.718 1,5%

Taksa za prenos sredstava 8.000 0,20%

Neposredni eksterni troškovi

Kreditni biro 1.200 0,02%

Menica 50 0%

Upis hipoteke 20.445 0,50%

Procena vrednosti imovine 11.700 0,28%

Overa u katastru 1.500 0,03%

Osiguranje 5.575 0,13%

Ukupni troškovi 111.188 2,7%

Efektivna kamatna stopa = 15,77%*

Izvor: Primer uzet iz jedne komercijalne banke u Srbiji*Stvarnu cenu kredita izračunala je sama banka na osnovu sopstve-nog tumačenja propisa NBS.

Mada među kreditorima postoje razlike u visini kamatnih stopa i naknada, one nisu velike i ne mogu se uzeti kao do-kaz većeg stepena cenovne konkurencije za privlačenje pre-duzeća sa sličnim nivoom rizika. Pojedini učesnici na tržištu navode da postoje veće razlike u visini troškova između ba-naka različitih veličina – manje i srednje banke često prime-njuju više stope i takse nego veće banke, dok najveće banke naplaćuju takse i naknade u približno istoj visini. Kamatne stope i takse manjih banaka verovatno su više zato što ove banke najviše posluju sa MSP i možda manje poznatim ili ri-zičnijim, korporativnim klijentima.

Visoka cena zaduživanja bila je glavna tema rasprave na sva-kom okruglom stolu. Neki učesnici otišli su čak tako daleko da su izneli pretpostavku kako kreditori, a naročito banke, naplaćuju nesrazmerno visoke naknade i tako iskorišćavaju klijente. Iako ne isključujemo mogućnost da banke imaju ko-risti od toga što diktiraju cene finansiranja, ipak treba istaći da ovakve pretpostavke potiču i iz neznanja. Moglo bi biti ko-risno da se u nekom trenutku analizira priroda konkurencije u finansijskom sistemu, kako bi se sa sigurnošću utvrdilo da li banke imaju preveliku moć u pogledu formiranja cena. Me-đutim, činioci koji verovatno najviše doprinose visokim troš-kovima finansiranja povezani su sa rizikom, spoljnim fakto-rima tržišta, troškovima poštovanja propisa i neadekvatnim ekonomijama obima koje se povezuju sa finansiranjem MSP.

30

ćavaju troškovi i vreme koje ovim radnjama mora da posveti rukovodstvo banke.

Propisima nije dozvoljeno da se rezervacije smanje ili izbe-gnu ako dužnik nije u docnji a da se pritom ne izmeni sam ugovor o kreditu.

Obavezne rezerve za procenjene gubitke po osnovu potraživanja banke u određenim zemljama

Broj dana koli-ko je dužnik u docnji

Srbija Hrvatska Bugarska Česška

0-15 dana 0%

Rezervacije u skladu

sa identi-fikovanim gubicima

0% 0%

16-30 dana 0% 0% 0%

31-60 dana 2% 10% 1%

61-90 dana 15% 10% 1%

91-180 dana 30% 50% 20%

180-360 dana 100% 100% 50%

Izvor: Narodna banka Srbije; Financial Sector Assessment Program Update—Detailed Assessment of Basel Core Principles for Effective Banking Supervision, IMF 2010

Srbija nije jedina zemlja koja reguliše rezervacije na osnovu broja dana koliko je dužnik u docnji, jer to čine i mnoge dru-ge države u regionu. U gornjoj tabeli prikazani su mehaniz-mi u primeni u Češkoj i Bugarskoj. Međutim, druge zemlje, na primer Hrvatska, prešle su na utvrđivanje rezervacija na osnovu identifikovanih gubitaka, što je u skladu sa Međuna-rodnim standardima finansijskog izveštavanja i tačnije odra-žava rizike koji postoje u finansiranju preduzeća.

Propisi o sadržini kreditnog dosijea

Propisi o sadržini kreditnog dosijea mogu negativno da uti-ču na finansiranje MSP na dva načina. Prvo, prilično je stroga kazna za posedovanje nepotpunog kreditnog dosijea – banka je u obavezi da degradira klasifikaciju klijenta, što povlači veći iznos rezervisanja sredstava – zbog čega kreditori mogu da odbiju da odobre kredite inače dobrim MSP ako takva predu-zeća ne mogu da dostave kompletnu propisanu dokumenta-ciju. Obaveza rezervisanja sredstava, u slučaju nekompletne dokumentacije, nije u srazmeri sa rizicima sa kojima se kre-ditori suočavaju kada odobravaju kredite MSP i daje snažan podsticaj poveriocima da kreditiraju samo najveća i najbolja MSP koja imaju infrastrukturu i kapacitete da prikupe svu po-trebnu dokumentaciju.

Drugi način na koji ovaj propis utiče na MSP je povećanje troškova obrade kredita. Propisi se odnose na sve korpora-tivne dužnike bez obzira na veličinu firme i iznos kredita.

što je stepen leveridža i vrsta preduzeća koje traži zajam. Postoje načini za prevazilaženje neadekvatnih ekonomija obima, ali ih finansijski sistem u Srbiji nije usvojio, niti ih je, iz raznih razloga, podržala država.

NEGATIVNI PODSTICAJI KOJI PROISTIČU IZ FINANSIJSKIH PROPISA

Na osnovu nedavnih izmena Zakona o bankama može se za-ključiti da Vlada nastoji da u nekim segmentima ukine ne-potrebna ograničenja za kreditiranje. Na primer, svrstavanje robnih zapisa i propisno obeleženih i registrovanih domaćih životinja u adekvatna sredstva obezbeđenja pomoći će da se poboljšaju uslovi za finansiranje poljoprivrede.

Međutim, postoje i drugi regulatorni zahtevi koji mogu ima-ti nepovoljan efekat na finansiranje MSP. Već smo rekli da zahtevi za dokumentacijom i vođenjem administracije dopri-nose povećanju kamatnih stopa i naknada, ali i drugi zahtevi koji se odnose na rezerve za procenjene gubitke po osnovu potraživanja banke, sadržaj kreditnog dosijea, vrste kolatera-la, obavezu banaka da prate poštovanje poreskih propisa, kao i standardi adekvatnosti kapitala, takođe mogu predstavljati rizik i prepreku za finansiranje MSP.

Minimalne rezerve za procenjene gubitke po osnovu potraži-vanja banke zasnovane na broju dana docnje

Propisi kojima se minimalne rezerve za procenjene gubit-ke po osnovu potraživanja banke povezuju sa brojem dana docnje mogu predstavljati poseban problem za finansiranje MSP. MSP su po svojoj prirodi osetljivija na nedostatak go-tovog novca15 i češće su primorana da privremeno kasne sa servisiranjem kredita. Pod takvim okolnostima, krediti odo-breni MSP češće mogu da aktiviraju obavezne rezerve za pro-cenjene gubitke i time privuku veću pažnju regulatornih tela.

to može biti opravdano u pojedinim slučajevima, ali ako se uzme u obzir da za većinu kredita MSP postoje značajna hi-potekarna sredstva obezbeđenja, ovakvi zahtevi možda nisu primereni stvarnom stepenu rizika kome su izložene banke. Tim zahtevima se može povećati regulatorni kreditni rizik MSP i podstaći finansiranje samo onih preduzeća čiji su toko-vi gotovine najpouzdaniji. Krediti se mogu izmeniti tako da se izbegne rizik od neizmirenja duga, ali možda nije u najbo-ljem interesu ni banaka ni dužnika ako se ugovori o krediti-ma menjaju samo da bi se izbegla privremena rezervacija za procenjene gubitke po osnovu potraživanja, jer se time pove-

15 Ovo je još izglednije u Srbiji nego na drugim tržištima zbog razmera problema sa likvidnošću o čemu će biti više reči u daljem tekstu.

31

što su inventar, oprema ili čak celo preduzeće16. U odnosu na ranije spomenute izazove u pogledu izvršnog postupka, ovo ograničenje i nije tako značajno. Međutim, ono ne mora nuž-no da postoji, budući da svaki kolateral, bez obzira na vrstu, treba da bude razmatran od slučaja do slučaja da bi se proce-nio kvalitet kredita i odredile rezervacije.

Još jedno sekundarno pitanje koje treba razmotriti jeste za-htev za ponovnom procenom vrednosti založene imovine svake tri godine. Iako ovaj zahtev važi za sve slučajeve, mož-da nije uvek neophodan. Time se povećava cena finansiranja zato što zajmoprimci moraju da pokriju troškove ponovne procene založene imovine. Premda je tekuća finansijska kriza očigledno dovela do veće proizvoljnosti u proceni vrednosti imovine, a ne treba zanemariti ni problem sa izloženošću banaka, banke bi trebalo da raspolažu procedurama i siste-mima za ponovnu procenu statusa založenih sredstava i bez strogih propisa koji ih na to obavezuju.

Praćenje poštovanja poreskih propisa

Propisi kojima se banke obavezuju da kontrolišu da li njiho-vi klijenti poštuju poreske propise mogu imati neočekivane negativne efekte na finansiranje malih preduzeća. ti efekti mogu da se odraze na nekoliko načina. Prvi i najdirektniji je da preduzetnici mogu da odustanu od apliciranja za kredit, čime se smanjuje i tražnja za finansiranjem. Ovo se poseb-no odnosi na preduzetnike koji bankama moraju da dokažu da su izmirili poreze i doprinose pre nego što zatraže zajam, što oni možda neće želeti da učine iz različitih razloga. Zato će takvi preduzetnici možda jednostavno zaobići finansijski sektor i potražiti zajam negde drugde. Što se banaka tiče, one koje se plaše da će biti kažnjene ako ne budu temeljno proveravale da li njihovi klijenti plaćaju poreze i doprinose mogu pokušati da kreditiranje ograniče samo na nepoznata preduzeća.

Obaveza kontrole poštovanja poreskih propisa može nega-tivno da se odrazi i na percepciju privatnih banaka među preduzećima. Dobar odnos između banke i klijenta zasniva se na obostranom poverenju i transparentnosti. Kada se od banaka traži da nadziru izmirenje poreza i doprinosa – ili da prate poštovanje privrednih i krivičnih propisa, pri tom čak i u većoj meri nego što se to očekuje od svakog privatnog pre-duzetnika – banke će svakako privući pažnju klijenata, a time se može ugroziti i njihovo međusobno poverenje. Tako nešto nije dobro ni za banke ni za klijente iz sektora MSP, jer takve firme mogu da odluče da ne uzimaju kredite smatrajući da su banke preuzele ulogu države. To u praksi znači da će MSP

16 Ovaj izveštaj je još bio u pripremi kada je NBS izmenila definiciju adekvatnih sredstava obezbeđenja i njom obuhvatila i adekvatno obeležen i registrovan stočni fond. To je pozitivan pomak u pogledu podrške finansira-nju poljoprivrede i doprinosi manjem favorizovanju zaloge u vidu hipoteke nad nekretninom. Međutim, MSP raspolažu i drugim vrstama obezbeđenja koja potencijalno ostaju neiskorišćena, budući da nisu navedena u definiciji adekvatnih sredstava obezbeđenja.

Predstavnici banaka i MSP sa kojima smo razgovarali ističu da je obim dokumentacije koju prikupljaju ponekad veća od onoga što im je neophodno za donošenje ispravne odluke o kreditiranju; neki kreditori su izjavili da iznova prikupljaju in-formacije koje već poseduju o dužnicima jer su sa njima već poslovali.

Čini se da kreditori ne mogu da budu fleksibilni u pogledu toga da li će prihvatiti različite standarde dokumentacije ili da kredit strukturiraju tako da u obzir uzmu dodatne rizike koji mogu nastati zbog nepotpune dokumentacije i to na pri-mer: uvođenjem dodatnih uslova, prihvatanjem različitih vr-sta zaloge, propisivanjem posebnih mogućnosti za otplatu ili prosto snošenjem određenih rizika u skladu sa tim u kakvim su odnosima sa dužnikom i u kojoj meri mogu da se pouzdaju u njega. U određenoj meri, kreditorima bi trebalo dozvoliti da sami odluče koliko su spremni da rizikuju ako ne mogu da kompletiraju kreditni dosije. To je naročito slučaj u Srbiji, gde je pojedinačna izloženost MSP relativno mala i gde ovakva preduzeća nailaze na razne izazove i snose različite troškove dok nastoje da prikupe informacije.

„I pored toga što imam desetoro zaposlenih u računovod-stvu i dalje oko nedelju dana mesečno provodim u banci [prikupljajući i podnoseći dokumentaciju].”

Vlasnik MSP iz Vranja

Ako imamo u vidu činjenicu da je većina malih preduzeća u vlasništvu jedne osobe, jedne porodice ili grupe prijatelja, lične osobine vlasnika postaju važan činilac koji utiče na ishod finansiranja. Budućnost i poslovanje preduzeća zavi-se od vlasnika koji su u većini slučajeva i glavni rukovodioci. Shodno tome, servisiranje duga zavisi od poveriočeve proce-ne vlasnikovog karaktera i sposobnosti da upravlja preduze-ćem, kao i spremnosti da otplati dug i kamate kada preduze-će dobro posluje.

Različit regulatorni tretman sredstava obezbeđenja

Propisi prave razliku između sredstava obezbeđenja koja banke primaju na osnovu toga da li se radi o gotovini, goto-vinskom ekvivalentu ili garancijama koje daje država („prvo-klasna“ sredstva obezbeđenja) ili hipoteci na nekretninama („adekvatno“ sredstvo obezbeđenja). Ovakav različit tretman sredstava obezbeđenja može da utiče na cenu i povećan ri-zik finansiranja MSP. Takođe može da pojača negativne sta-vove o finansiranju MSP, jer MSP obično raspolažu sredstvi-ma obezbeđenja lošijeg kvaliteta. Pored toga, s obzirom da propisi očigledno favorizuju hipoteke i gotovinu kao sredstva obezbeđenja, poverioci će njima verovatno dati prednost nad vrstama obezbeđenja koje MSP lakše mogu ponuditi, kao

32

nastane između primene standardizovanog pristupa i pristu-pa zasnovanog na internom rejtingu, a na to u izvesnoj meri utiču veličina i kapacitet institucije.

Debata o Bazelu III započeta je nedavno i još uvek traje. Me-đutim, već sada se naslućuje da ovaj standard možda neće rešiti sve probleme finansiranja MSP koji su identifikovani pri primeni Bazela II. Zbog toga je važno da se analiziraju po-tencijalni efekti primene Bazela III u Srbiji, kao i na koji način će politike morati da se prilagode bi se umanjio negativni tr-žišni efekat na različite vrste finansiranja.

NIZAK STEPEN PRILAGOđENOSTI PROIZVODA I USLUGA

Većina MSP smatra da je kreditni proizvodi i usluge nedo-voljno odgovaraju njihovim potrebama. Izgleda da je tako bez obzira na to da li preduzeće uzima formalni kredit ili ne. Tabela u daljem tekstu, na kojoj su prikazani odgovori MSP na različita pitanja u vezi sa adekvatnošću kreditnih proizvo-da i usluga, daje nagoveštaj zašto među MSP vlada ovakvo raspoloženje.

Približno 60 odsto MSP smatra da trajanje kredita, uslovi ot-plate i obavezna sredstva obezbeđenja malo ili nimalo od-govaraju njihovim potrebama. Izgleda da ovakvo negativno mišljenje više vlada u regionu Beograda i u jugoistočnoj Sr-biji nego u drugim delovima zemlje, mada je ono i dalje na nacionalnom nivou vrlo rasprostranjeno. Zanimljivo je da je nezadovoljstvo kreditnim proizvodima najrasprostranjenije među MSP u Beogradu, s obzirom na činjenicu da se upravo u Beogradu nalazi najveći broj banaka koje se nadmeću za klijente iz redova MSP. To navodi na zaključak da je niska pri-kladnost proizvoda potencijalno povezana sa nekim drugim faktorima, a ne samo sa konkurencijom i pristupom najvećim i najrazvijenijim institucijama.

početi da izbegavaju da preko komercijalnih banaka plaćaju lične dohotke zaposlenih i izmiruju druge svakodnevne raču-ne i obaveze (uplate i isplate), što će smanjiti i obim informa-cija koje banke mogu da iskoriste da bi ponudile bolje proi-zvode i uspostavile kvalitetne odnose sa klijentima na duži rok, a oni su nezaobilazni deo jednačine finansiranja. Najzad, zahtev za kontrolom uplate poreza i doprinosa negativno se odražava i na količinu i vrstu informacija koje preduzeća mogu da podele sa bankama. Čak i kada je finansijsko stanje preduzeća bolje od onog koje je prikazano u poreskom do-sijeu, banka možda neće moći da na osnovu te informacije odobri zajam, a da pritom zanemari moralno pitanje neiz-mirenosti poreskih obaveza. U pojedinim slučajevima, inače održiva MSP mogu ostati bez pristupa formalnim izvorima finansiranja.

Standardi adekvatnosti kapitala

Bitno je da kreatori politika budu svesni raznih rizika i pro-blema koji su se u drugim zemljama pojavili u vezi sa pri-menom standarda adekvatnosti kapitala. Analiza uticaja standarda adekvatnosti kapitala na finansiranje MSP preva-zilazi okvire ove studije, ali se zato važne pouke mogu izvući iz iskustva drugih evropskih zemalja sa primenom standarda Bazel II, koja nije tekla istovetno u svim zemljama.

Primena standarda Bazel II zahteva određene promene. Nji-hova primena je dovela do izmena u načinu procene rizika, podstakla banke da odobravaju više hipotekarnih kredita, otkrila ograničenja u korišćenju rejting agencija bez istovre-menog vršenja kvalitativne procene i otkrila značaj kreiranja jakih i neutralnih internih modela procene rizika, što do tada nije bilo lako ostvarljivo. Pravi rezultati postaće poznati tek vremenom, sa dostupnošću kvalitetnijih podataka, ali je pri-mena ovih standarda možda uticala i na cikličnost finansi-ranja MSP i nastanak konkukrentske razlike između banaka različitih veličina. Na primer, konkukrentska razlika može da

Procenat MSP koja navode nizak stepen prilagođenosti kredita i usluga potrebama

Odabrani indikatori prilagođenost

Odgovori po sektorima Odgovori po regionima Srbije Prosek MSPProizvod-

njaUsluge Trgo-

vinaVojvodina Beograd Zapad-

naCentral-

naJugo-

istočna

Trajanje kredita 56 56 66 38 74 47 49 47 59

Indeksiranost u stranoj valuti

48 43 64 41 52 56 48 71 51

Uslovi otplate 60 62 56 50 64 52 56 66 60

Sredstva obezbeđenja 67 64 64 50 72 52 57 79 64

Kamatne stope i naknade

88 82 85 73 91 72 74 90 84

Trajanje procesa odobravanja

48 50 58 41 57 46 52 57 52

Kvalitet usluge 37 38 55 34 48 42 42 40 43

Izvor: „Poslovna anketa – Srbija 2011“, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja

33

Segmentacija proizvoda je takođe relativno niska. Na primer, firme koje se nalaze na različitom stepenu razvoja (npr. firme koje su tek osnovane, firme u početnim fazama razvoja, ra-stuće ili zrelefirme, itd.) koriste slične proizvode iako su njiho-ve potrebe za finansiranjem često različite. Pored činjenice da je finansiranje pokretanja biznisa izuzetno ograničeno, MSP mogu imati problema sa stasavanjem u rastuća konkurentna preduzeća, zato što finansijsko tržište nije dovoljno dobro organizovano da u kontinuitetu nudi opcije za finansiranje (npr. kroz bankarske kredite, akcije, komercijalne zapise, deo-nice, itd.) koje bi firme koristile za razvoj.

Ako se ima u vidu visoko lokalizovana priroda MSP u Srbiji (tri četvrtine preduzeća prodaje preko 80 odsto svojih proi-zvoda u mestima/gradovima u kojima im je sedište), mnoga MSP ne vide koristi od kreditora kada je reč o posvećenosti lo-kalnoj poslovnoj zajednici u kojoj posluju. Stav MSP po ovom pitanju izuzetno je negativan. Na osnovu razgovora sa mno-gim MSP i pojedinim zajmodavcima može se izvući zaključak da je održavanje dobrih odnosa između banaka i preduzeća vrlo bitno.

Čini se da je ovakvo stanje izazvano mnogim preprekama koje potiču od finansijskog sektora – na primer, neodgovara-jući modeli poslovanja, neuravnotežena struktura finansira-nja, loše posredovanje u slučaju rizika i nedovoljno poznava-nje tržišta. Ove prepreke nisu prisutne na isti način kod svih kreditora, ali su važne za tržište. O njima će biti više reči u daljem tekstu.

Neodgovarajući modeli poslovanja

Modeli poslovanja kreditora nisu prilagođeni različitim po-trebama, rizicima i tokovima prihoda MSP. Uspešno finansi-ranje MSP podrazumeva minimum formalnosti, jednostavne procedure i kratak rok isporuke. Međutim, mnoge banke tre-tiraju finansiranje MSP na isti način kao i finansiranje velikih kompanija.

Banke se pridržavaju opsežnih procedura za preuzimanje kreditnog rizika, a profitabilnost mere na osnovu vrednosti kredita i očekivanih gubitaka, dok se manje pažnje posvećuje kvalitetu odnosa sa klijentima i indikatorima „ukupnog pri-nosa“ na kojima se zasniva finansiranje MSP na drugim trži-štima18. Malo se koriste i pristupi zasnovani na obimu pomo-ću kojih se rizici raspoređuju na veći portfolio kredita kojima se upravlja kao jedinstvenim portfoliom. Slabe su i podsticaj-ne mere za rukovodioce da unose inovacije, a mnogi proizvo-di koje nude velike bankarske franšize formiraju su po ugledu

18 To potvrđuje i istraživanje sprovedeno u Evropi koje je pokazalo da 58 odsto inostranih banaka smatra finansijsku procenu najvažnijim kriteriju-mom, u poređenju sa 37 odsto nacionalnih banaka u privatnom vlasništvu. U skladu sa činjenicom da privatne banke bolje procenjuju klijente korišćenjem tzv. „mekih“ informacija, dok se banke u inostranom vlasništvu više oslanjaju na merljive, „tvrde“ pokazatelje.

Posmatrajući po sektorima, vidi se da su firme koje se bave proizvodnjom najmanje zadovoljne uslovima otplate i sred-stvima obezbeđenja. Ne iznenađuje to što veći procenat tr-govinskih preduzeća smatra da trajanje kredita nije prilago-đeno njihovim potrebama – npr. većini preduzeća potrebni su kratkoročni obrtni kapital i kreditne linije da bi izneli trgo-vački ciklus, a ne dugoročni krediti za koje moraju da založe ono malo nekretnina koje poseduju, ako ih uopšte i imaju.

Više od 50 odsto MSP navelo je da krediti u stranoj valuti nisu idealni. Kao što će se videti kasnije u izveštaju, privreda apsorbuje veliki deo rizika kojim bi finansijski sektor mogao bolje da upravlja.

Rezultati nisu bili dobri ni u pogledu kvaliteta i efikasnosti pruženih usluga, jer je 43 odsto MSP izjavilo da nije zado-voljno kvalitetom usluga, a 52 odsto njih se žalilo da postu-pak odobravanja kredita predugo traje. Samo oko 3 odsto preduzeća navelo je da je generalno zadovoljno pruženim uslugama i vremenom potrebnim za odobrenje kredita. Ovi rezultati se ne razlikuju od zaključaka sa okruglih stolova, na kojima su mnoga MSP navela da imaju probleme sa pruže-nim uslugama i da na odobrenje kredita čekaju i do mesec dana (u proseku tri nedelje). MSP su takođe istakla da su nivo transparentnosti i kvalitet informacija o statusu zahteva za kredit ponekad nezadovoljavajući i da se na odobrenje čeka i duže ako banke nastave da traže dodatne informacije pošto firma podnese zahtev za kredit17. Sa druge strane, velika veći-na MSP istakla je da lako održava kontakte sa zajmodavcima. Izgleda da problem leži u kvalitetu i preciznosti informacija koje preduzeća dobijaju. Gore navedeno samo je deo teško-ća sa kojima se firme suočavaju kada je reč o neadekvatnosti proizvoda i usluga.

Ako bacimo pogled na proizvode koje nudi više od 30 licenci-ranih banaka u Srbiji, videćemo da su oni u velikoj meri slični, naročito kada je reč o proizvodima koji se nude manjim pre-duzećima. Premda postoje određene razlike u strukturi proi-zvoda i uslovima pod kojim ih banke nude, a povremeno se promovišu i novi proizvodi, stepen raznovrsnosti proizvoda je nizak. Mnogi proizvodi koji su danas u ponudi formirani su po ugledu na slične proizvode koje banke nude na drugim trži-štima. Proizvodi su strukturisani na sličan način, dok su mo-gućnosti za unošenje izmena ograničene. Posledično, većina MSP se suočava sa istom ponudom finansijskih proizvoda.

Čini se da je obim odgovarajućih proizvoda ograničen i za fir-me u ključnim sektorima, kao što su poljoprivreda, proizvod-nja i građevinarstvo. Preduzećima iz ovih sektora potrebni su bolji proizvodi kako bi finansirale svoje aktivnosti koje su kapitalno osetljive i imaju duge proizvodne cikluse. Njima je potreban i veći pristup izvoznom finansiranju.

17 To ne znači da do kašnjenja ne dolazi i zbog MSP koje podnose netačne informacije koje banke potom moraju da ispravljaju. Ovaj činilac je prisutan i na strani ponude i na strani potražnje.

34

MSP i pravdaju svoje poteze pred akcionarima. Ako kreditor nije u dovoljnoj meri prisutan u nekom delu zemlje, može mu biti teško i skupo da dobije informacije ukoliko nema lokal-ne kontakte ili veće klijente koji u toj oblasti posluju sa MSP i koji razumeju takva preduzeća dovoljno dobro da bi mogli da usmeravaju razvoj tržišta. Čak i kada je banka prisutna u nekoj zajednici, informacije koje stižu do nje ne moraju biti adekvatne za procenu novih mogućnosti.

Informacije koje objavljuje država su korisne, ali ne i dovolj-ne da bi se utvrdio nivo potražnje, razumelo funkcionisanje poslovnih mreža i trgovačkih veza između MSP ili njihovih specifičnih potreba za finansiranjem. Istraživanja koja spro-vode kreditori često nisu adekvatnog obima, niti se za njih odvaja dovoljno novca. Izgleda da između banaka i MSP ne postoji komunikacija na širem nivou kako bi se unapredila ponuda proizvoda.

Dva ključna faktora doprinose nedostatku informacija u vezi sa segmentom MSP:

• Neadekvatni izvori informacija o ovom tržištu: U Srbiji ne postoje vodeći izvori istraživanja o sektoru MSP. Informa-cije koje objavljuje Vlada često su isuviše uopštene i kao takve ne mogu se u potpunosti iskoristiti za razumevanje potreba za finansiranjem i prioriteta MSP. Pojedini kredi-tori sprovode sopstvena istraživanja, ali su ona uglavnom ograničenog obima i sa ograničenim novčanim resursima i koriste se za otkrivanje novih potencijalnih klijenata.

• Slabe platforme privatnog sektora za komunikaciju izme-đu kreditora i MSP: banke i MSP ne komuniciraju na širem nivou, niti za to imaju dovoljno mehanizama. Poslovna udruženja i komore mogu biti dobra polazna tačka za ko-munikaciju, ali se čini da nema dovoljno razmene infor-macija o problemima finansiranja MSP.

Finansiranje MSP je više od kreditiranja

Najuspešniji modeli finansiranja MSP u svetu imaju dve značajne osobine koje se nedovoljno primenjuju u Srbiji.

Kao prvo, oni se rukovode velikim obimom transakcija ma-nje vrednosti i brzim obezbeđivanjem kredita. Drugim re-čima, zasnivaju se na diverzifikaciji rizika (a ne na izbega-vanju rizika) i manjim troškovima prikupljanja informacija i praćenja nego što je to slučaj kod klasičnog finansiranja. Druga karakteristika je postojanje sveobuhvatnog modela za procenu i rast profitabilnosti klijenata.

Nedavno sprovedeno istraživanje o praksi finansiranja MSP u drugim delovima sveta pokazuje da približno 60 odsto profita ostvarenog od finansiranja MSP potiče od nekreditnih proizvoda. Međutim, čini se da je u Srbiji mali broj institucija koje mere profitabilnost na osnovu uku-pnog prinosa – tj. koliko se zaradilo na nekom MSP uklju-čujući sve kredite, depozitne račune, platni promet i po-tencijalne prilike za plasman novih proizvoda postojećim klijentima.

na slične proizvode na drugim tržištima. Sve to za posledicu ima šablonski pristup kreditiranju u kojem je ponuda fiksna za većinu MSP, a fleksibilniji uslovi nude se samo najvećim srednjim preduzećima ili ćerkama-firmama privilegovanih klijenata.

Zajmodavcima takođe nedostaje dovoljno znanja o sektori-ma u kojima postoji velika tražnja za finansiranjem. Na sva-kom okruglom stolu MSP su komentarisala nedostatak struč-nosti u bankama kada je reč o ovom sektoru privrede. Čini se da MSP imaju teškoća da objasne bankarima čime se bave, gde leže rizici i zašto su neki uslovi i zahtevi manje povoljni od drugih. Ovo se delimično može objasniti prirodom modela poslovanja većine banaka, o čemu smo već govorili. Među-tim, drugi bitan razlog zašto banke nemaju dovoljno znanja o sektoru MSP leži u nedovoljno razvijenim kapacitetima bana-ka za upravljanje specijalizovanim operacijama finansiranja. Malobrojni su stručnjaci za ovaj sektor, a banke moraju da se snalaze sa znanjima kojima trenutno raspolažu.

Neki od ovih modela poslovanja razvili su se vremenom i možda neće moći da se izmene. Na primer, većina vodećih banaka u Srbiji deo je regionalnih mreža koje su porasle pu-tem spajanja i regionalnog širenja. Konkurencija i povećani regulatorni nadzor primoravaju ove mreže da se u svim ze-mljama u kojima posluju usredsrede na svoje osnovne poslo-ve finansiranja, očuvanje kapitala i poslove koji donose veću zaradu. Odlučivanje o dodeli kredita je postalo centralizova-nije, što za posledicu ima manji obim klasičnog finansiranja zasnovanog na dobrim odnosima sa klijentima. Čini se da je veći naglasak stavljen na „tvrde“ informacije i standardnu fi-nansijsku analizu nego na „meke“ informacije, čija primena je nekada bila osnovni znak raspoznavanja tradicionalnog bankara. Službenici koji se bave kreditima u filijalama bana-ka često završavaju opštu obuku za proizvode i tržišta, a ne za posebne sektore. I pored toga što možda postoje dobri po-slovni razlozi za postojanje ovakvih modela poslovanja, ona MSP ne donose veću efikasnost, niže troškove i bolji pristup izvorima finansiranja.

Nedovoljno poznavanje sektora MSP

Nedostatak informacija o MSP doprinosi lošoj adekvatnosti proizvoda zato što kreditori ne umeju uvek da definišu odr-žive segmente tržišta, kvantifikuju i odrede cenu rizika razli-čitih proizvoda ili „spakuju“ svoje proizvode tako da imaju optimalnu vrednost za klijente.

tržište MSP je fragmentirano i šaroliko – i to u pogledu veliči-ne, učinka, aktivnosti i geografske rasprostranjenosti. Većina MSP posluje na lokalu i to sa poznatim partnerima i klijenti-ma. Čini se da se ne zna dovoljno o veličini tržišta MSP, nivou tražnje ili poslovnim mrežama i trgovinskim vezama između MSP. Uz to, informacije o učinku MSP i rizicima nisu široko dostupne kako bi kreditori na osnovu njih mogli uspešno da odrede cene svojih proizvoda. Zbog toga je bankama veoma komplikovano da donose strateške odluke o finansiranju

35

na sredstva.19 Na primer, masa sredstava kojima raspolažu penzioni i investicioni fondovi i društva za osiguranje života relativno je niska po merilima regiona, a na tržištu kapitala i novca postoji relativno mali broj instrumenata za štednju odnosno finansiranje. Ako banke ne budu spremne da snose više rizika ili ako ne budu uspešnije u mobilizaciji dinarskih sredstava, ova vrsta neravnoteže će verovatno nastaviti da postoji.

Neadekvatno posredovanje finansijskog sektora u preuzima-nju tržišnog rizika

Neadekvatno posredovanje finansijskog sektora u preuzima-nju valutnog i kamatnog rizika doprinosi začaranoom krugu niskog nivoa finansiranja u dinarima, neprilagođenosti pro-izvoda i niskoj kreditnoj sposobnosti MSP. Finansijske insti-tucije imaju ograničene kapacitete za pravilno preuzimanje tržišnih rizika i upravljanje tim rizicima. One zapravo skoro da nemaju ni izbora osim da MSP nude proizvode koji im ne odgovaraju. Značajni rizici se prenose na sektor MSP posred-stvom promenljivih kamatnih stopa, indeksiranosti u stranoj valuti i rokovima dospeća kredita. Mala i srednja preduzeća suočavaju se sa velikim teškoćama jer moraju da preuzimaju rizike kojima bi trebalo da upravlja finansijski sektor. Njihova veličina, slabiji bilansi stanja i osetljivost na ekonomske šo-kove sužavaju polje za prihvatanje kreditnih proizvoda u koje su ugrađeni tržišni rizici, a paradoks leži u tome da pomenuti proizvodi – kada se koriste – zapravo snižavaju kreditnu spo-sobnost MSP jer uvećavaju rizike kojima ova preduzeća mo-raju da upravljaju.

Za razliku od banaka, MSP nisu u poziciji da upravljaju ka-matnim i valutnim rizicima. Ovim preduzećima nedostaju adekvatna znanja, a cena hedžinga – koja se kreće od 5 do 20 odsto od vrednosti ugovora – često je previsoka zbog malih iznosa koji se hedžuju. Preduzeća ne vide nikakvu ekonom-sku prednost hedžinga, što je jasno po povratnim informa-cija od preduzeća širom zemlje. Preko 75 odsto MSP navode da izloženost kamatnom riziku bez hedžinga ima negativan uticaj na poslovanje. Više od 80 odsto navodi da im teškoće stvara valutni rizik (mada, za razliku od kamatnog rizika, izlo-ženost valutnom riziku nije u celini vezana za finansiranje). Procenjuje se da MSP učestvuju u manje od 10 odsto hedžing transakcija.

Više činilaca doprinosi problemu neadekvatnog preuzima-nja rizika i njegovom uticaju na prilagođenost kreditnih proizvoda.

19 Tokom pripreme ovog izveštaja USAID BEP je odobrio grant lokalnoj organizaciji radi izrade studije o štednji na nivou cele zemlje koja će se baviti pojedinim ograničenjima vezanim za mobilizaciju dugoročne štednje posred-stvom sektora osiguranja, penzionog osiguranja i investicionih fondova. Preli-minarni nalazi ove studije trebalo bi da budu dostupni do kraja 2012. godine.

Struktura sredstava

Na vrstu proizvoda koje su kreditori spremni i u stanju da ponude MSP u značajnoj meri utiče struktura izvora sredsta-va, koju u slučaju banaka uglavnom čine kratkoročni depozi-ti u stranoj valuti. Kao što se može videti u tabeli koja sledi, procenjuje se da preko 80 odsto depozita van sektora države (sredstava koja drže domaćinstva, pravna lica i druge orga-nizacije) ima ročnost od manje od godinu dana, dok je samo pet odsto sredstava oročeno na preko dve godine. Više od 50 odsto kratkoročnih depozita i skoro 100 odsto dugoročnih depozita je u stranoj valuti, uglavnom u evrima. Informacije o strukturi drugih izvora finansiranja nisu dostupne, ali se pro-cenjuje da je najvećih deo tih sredstava oročen na kratak rok.

Približna struktura ročnosti depozitau srpskim bankama*

% ukupnog iznosa

Ročnost RSD Devize Ukupno

Ukupno kratkoročni** 26% 56% 82%

Ukupno dugoročni 1% 17% 18%

1-2 Godine 1% 12% 13%

2+ Godina 0% 5% 5%

Ukupno 27 73 100

Izvor: NBS i procene autora* Domaćinstva, pravna lica i drugi izvori van sektora države** Polovinu ovog iznosa čine transakcioni depoziti

Ovakva struktura izvora finansiranja ne deluje podsticajno za dugoročno kreditiranje u dinarima, što je potrebno MSP za investiranje i razvoj. Za dugoročno kreditiranje u dinari-ma, kakvo je potrebno MSP, koriste se sredstva koja pružaju donatorske organizacije i država, ali su takvi izvori ograničeni (videti poglavlja 4 i 5). Ove mogućnosti dostupnije su većim bankama. Manjim bankama, koje su u najboljoj poziciji da pruže neophodne usluge MSP, na raspolaganju je manje op-cija za prevazilaženje ograničenja u pogledu finansiranja. Na-vedene banke ne mogu da iskoriste eksterne kredite; njihovo učešće u kreditnim linijama inostranih donatora relativno je malo; imaju ograničen pristup spoljnim izvorima sredstava drugih finansijskih institucija i sa sredstvima međubankar-skog tržišta; a suočavaju se i sa većim teškoćama u privlače-nju štednje stanovništva, čak iako postoji osiguranje depozi-ta. Male banke koje nastoje da se pozicioniraju tako da mogu da zadovolje naročite potrebe MSP za kreditima nailaze na teškoće usled konkurentskih nedostataka koje imaju u pogle-du pristupanja pravim izvorima sredstava po konkurentnim cenama.

Postoji institucionalna infrastruktura za mobilizaciju du-goročne štednje koja bi mogla da unapredi dostupnost sredstava denominiranih u dinarima, ali ta infrastruktura je nedovoljno razvijena i za nju nisu opredeljena dovolj-

36

NEDOSTATAK ALTERNATIVNIH IZVORA FINANSIRANJA

Nedostatak alternativa finansiranju koje pružaju banke predstavlja značajan činilac koji utiče na kreditnu poziciju MSP. Banke ili nisu u stanju ili ne žele da zadovolje celokupnu tražnju malih i srednjih preduzeća za finansiranjem, a njima su potrebne različite vrste finansiranja. Nebankarske finan-sijske institucije,20 tržište kapitala i mehanizmi za međusob-no finansiranje preduzeća mogli bi igrati veću ulogu u finan-siranju MSP nego što je to sada slučaj – ovi akteri bi mogli da pružaju usluge u oblastima koje trenutno nisu adekvatno pokrivene i da premoste jaz finansiranja svojim bliskim kon-taktima sa privredom i fleksibilnošću u radu.

tokom poslednjih 30 godina, nebankarske finansijske insti-tucije (NBFI) postale su značajni pružaoci finansijskih usluga na mnogim tržištima širom sveta.21 One povećavaju konku-renciju među pružaocima finansijskih usluga, a posledično do nižih troškova i boljih proizvoda i usluga. Ove institucije pomažu diversifikaciju i integraciju finansijskog sektora, čime se omogućava veća specijalizacija kreditora i poboljšava pristup u regionima sa nedovoljnom pokrivenošću. Na ovim tržištima MSP su u stanju da pristupe različitim izvorima finansiranja kako im obim poslovanja raste. Preduzeća koja su suviše mala da bi bili klijenti komercijalnih banaka mogu da obezbede finansiranje od drugih zajmodavaca, kao što su specijalizovane institucije za kreditiranje malih preduzeća, kompanije za finansiranje i druge institucije čiji su modeli poslovanja orijentisani ka pružanju usluga regionalnim ili lokalnim zajednicama. Veća MSP koja se razvijaju mogu da iskoriste izvore finansiranja poput faktoringa, lizinga, komer-cijalnog zaduživanja i privatnog kapitala, sa krajnjim ciljem inicijalne javne ponude akcija. Svaka od ovih opcija dovodi firme u dodir sa različitim finansijskim akterima i izvorima kapitala koji odgovaraju pojedinačnim delovima životnog ci-klusa firme. Sposobnost da se pređe sa jednog oblika finansi-ranja na naredni od ključnog je značaja za uspeh svakog MSP.

„U svakoj zemlji bi trebalo da postoji kontinuum finan-sijskih institucija koje zajedno pružaju proizvode i usluge prilagođene svim segmentima stanovništva.“

Ovaj citat, pozajmljen iz publikacije UN o inkluzivnim fi-nansijskim uslugama, ukazuje na jedan bitan aspekt razvo-ja finansijskog sektora koji nije prisutan u Srbiji.

takođe je važno ne zanemariti pozitivne efekte rasta NBFI na rast bankarskog sektora, jer uspešna MSP postaju dugoročni

20 Kompanije za finansiranje, mikrokreditne institucije, firme za faktoring i lizing, kao i druge institucije koje ne primaju depozite.

21 Na primer, u većini zemalja jugoistočne Azije na NBFI otpada između 10 i 25 odsto svih kredita. Prosek u Evropi je preko 30 odsto, dok u SAD prelazi 50 odsto. Prosek u Srbiji je 3 odsto ili čak i manje, u zavisnosti od toga da li se u obzir uzimaju lizing kompanije u vlasništvu banaka.

• Nedovoljno razvijeni mehanizmi za upravljanje rizikom: Tržišna infrastruktura za upravljanje rizikom veoma je loše razvijena. Ima tek nekoliko instrumenata sa nižim cenama, pri čemu ne postoji likvidno tržište koja bi firme mogle da koriste za direktno upravljaju rizicima. Premda oko 16 od ukupno 33 banke tvrde da nude instrumente za valutni hedžing, samo tri u ponudi imaju instrumente za upravljanje kamatnim rizikom. NBS bankama omoguća-va da koriste široku lepezu proizvoda za hedžing valutne izloženosti, ali se ti programi ne prenose u potpunosti na proizvode koje nude banke.

• Nepostojanje organizovanog tržišta i regulatorne struk-ture za trgovanje standardizovanim instrumentima za upravljanje rizikom i kliring takvih instrumenata postu-pak hedžinga čini skupljim, rizičnijim i složenijim sa orga-nizacione tačke gledišta. Nudeći određene instrumente, banke obavljaju posredničku funkciju poput berze, ali po-stoje i neki nedostaci – na primer, postoji rizik da druga strana neće ispuniti svoje obaveze, likvidnost nije garan-tovana, cene nisu transparentne, a postoje i drugi činioci koji ograničavaju rast i potražnju.

• Nedostatak mogućih učesnika u hedžingu: Obim hedžing transakcija ograničen je brojem mogućih učesnika koji su spremni da preuzmu suprotne pozicije. To zavisi od hed-žera i špekulanata aktivnih na tržištu, diversifikovanosti i dubine samog tržišta, kao i privrede u celini. Budući da je najveći deo valutnog i kamatnog rizika jednosmeran – tj. da se treba zaštititi od devalvacije dinara ili evra, odno-sno rasta kamatne stope – često dolazi do toga da nema dovoljno učesnika kojima je potrebna zaštita od rizika u suprotnom smeru. Ova situacija će se vremenom izme-niti kada je reč o hedžingu kamatne stope, paralelno sa rastom institucija koje privlače dugoročne depozite (osi-guravajuća društva i penzioni fondovi). Postoje i drugi činioci koji utiču na dubinu tržišta i raspodelu mogućih učesnika u hedžingu.

• Neadekvatni regulatorni podsticaji za preuzimanje rizi-ka: Minimalni obim tržišnog rizika koji prema propisima smeju da snose kreditori služi kao polazna osnova za pre-nošenje rizika.

• Potreba za specijalizovanim znanjima iz računovodstva: Korišćenje instrumenata hedžinga koje nude banke za-hteva računovodstveni tretman u skladu sa međuna-rodnim standardima finansijskog izveštavanja, čija je primena često isuviše složena za MSP. Ako ne postoje jednostavniji standardi – kakvi su opisani u daljem tek-stu – složeno računovodstvo predstavljalo bi negativni podsticaj čak i da se stvore povoljni uslovi da MSP koriste postojeće proizvode.

37

da bi se osiguralo da je lizing kompanija zaista u stanju da posluje – rezerve za potencijalni rizik najčešće nisu potrebne jer lizing kompanije ne prihvataju depozite stanovništva. Regulatorni rizici su sa prudencijalne tačke gledišta relativno niski. Isto obrazloženje može se prime-niti i na propise o analizi kredita i dokumentaciji. Lizing kompanije bi mogle da imaju veća registraciona prava jer se rizici odnose prvenstveno na kapital akcionara i dug same institucije.

• Kako je većina lizing kompanija u vlasništvu banaka, gore navedeno ne znači da NBS ne bi trebalo da se brine o izlo-ženosti banaka prema svojim lizing kompanijama. Me-đutim, regulatorni tretman tih rizika mogao bi da bude regulisan propisima o bankama.

• Poreski tretman plaćanja PDV na lizing naknade: Jedna od glavnih teškoća na regulatornoj strani sa kojom se su-očava sektor lizinga u Srbiji jeste obaveza plaćanja PDV na „kamatnu“ komponentu lizing naknade. Ova obaveza nije u skladu sa tretmanom kamate na bankarske kredite i povećava cenu lizinga, čime pojedine njegove vrste lizin-ga postaju neprivlačne za klijente. Na primer, to je jedan od razloga zbog kojih je lizing nekretnina manje konku-rentan od redovnog kreditnog finansiranja.

• Ne postoje posebni propisi kojima se reguliše operativni lizing: Operativni lizing je trenutno uređen Zakonom o obligacionim odnosima i za njega ne važe posebni zakon-ski uslovi.

• Druga poreska pitanja: Postoje druga poreska pitanja koja utiču na uslove za lizing. Postoje pitanja vezana za primenljivost pojedinih vidova poreskih kredita na lizing i različit poreski tretman banaka i lizing kompanija u po-gledu kamate na zaduživanje kod povezanih lica.

Sektor lizinga može da igra veoma važnu ulogu u razvoju finansijskih tržišta i finansiranja preduzeća, naročito ma-lih preduzeća koja se suočavaju sa problemima u dobijanju kredita od banaka. Firme koje se bave finansijskim lizingom igraju dvojaku ulogu: sa jedne strane dopunjavaju bankarski sektor tako što povećavaju dostupnu lepezu proizvoda i uslu-ga, a sa druge su konkurencija bankarskom sektoru koja ga primorava da bude efikasniji i da brže odgovara na potrebe klijenata. Uz to, lizing postrojenja i opreme se u mnogim ze-mljama često koristi kao sredstvo za povećanje pristupa pre-duzeća kreditu.

Nedovoljno razvijena tržišta obveznica

Pristup dugoročnom kapitalu delom otežava i neadekvatan pravni okvir, naročito kada je reč o emisiji novih hartija od vrednosti, nedostatak aktivnih domaćih finansijskih inve-stitora, kao i slab regulatorni i nadzorni okvir. Međutim, do-nošenje novog Zakona o tržištu kapitala i više uspešnih emi-sija obveznica omogućili su razvoj mehanizama dugovnog

i profitabilni klijenti banaka. Banke su često u stanju da razvi-ju nove oblike poslovanja neposrednim kreditiranjem NBFI, što im omogućava da dopru do segmenta malih preduzeća a da pritom ne budu neposredno izložene.

Među ograničenjima koja utiču na razvoj NBFI u Srbiji su i:

Odsustvo regulatornog okvira za nebankarske kreditne institucije

Odsustvo regulatornog okvira za institucije kao što su finan-sijski posrednici, mikrokreditne institucije, faktoring kompa-nije i druge nedepozitne institucije po samoj prirodi stvari ograničava mogući odgovor tržišta na potrebe MSP. Iako je šačica mikrokreditnih institucija i faktoring kompanija u sta-nju da posluje na tržištu bez pravog regulativnog okvira,22

njihove mogućnosti razvoja su ograničene jer nisu u stanju da posluju na pravi način pod tržišnim uslovima. Nedosta-tak regulatornog okvira povećava reputacioni rizik, snižava poverenje tržišta, povećava troškove MSP i, prema nekim navodima, sprečava ulazak na tržište renomiranih institucija koje su spremne da investiraju svež kapital. Sa druge strane, firme koje trenutno posluju mogu privući negativnu pažnju i naći se pod lupom javnosti jer činjenicom da nisu regulisane i one su suočene su sa ozbiljnom opasnošću po svoj ugled ako bilo koji učesnik na tržištu iz njihove branše ne postupa profesionalno.

Nedovoljno razvijeno tržište lizinga

Rad lizing kompanija jeste regulisan, ali ove firme ne mogu da se razviju usled regulatornih ograničenja sa kojima se su-očavaju.23 Među regulatornim ograničenjima na koje u svom radu nailazi ovaj sektor su i sledeća:

• Čini se da su prudencijalni propisi nesrazmerno strogi u poređenju sa rizicima lizinga: Pojedini prudencijalni pro-pisi koji se odnose na lizing kompanije prevazilaze okvire regulative o lizingu koja se generalno primenjuje u dru-gim zemljama. Time se narušava konkurentna prednost koju lizing može doneti na tržište. Na primer, obaveza li-zing kompanija da formiraju rezerve na osnovu veličine svog portfolija nije uobičajena u Evropi niti širom sveta. Iako je verovatno opravdano propisati minimalan iznos kapitala da bi firma mogla da dobije licencu – odnosno

22 U trenutku izrade ovog izveštaja nacrt novog Zakona o faktoringu skoro je finalizovan i spreman je za usvajanje. USAID BEP je pružio podršku Ministarstvu finansija, odnosno sadašnjem Ministarstvu finansija i privrede i međuresorskoj radnoj grupi prilikom izrade nacrta ovog zakona i sprovođenja javne rasprave o njemu.

23 Asocijacija lizing kompanija Srbije, Savet stranih investitora i predstav-nici organizacije Leaseurope, glavnog udruženja lizing kompanija u Evropi, prepoznali su slična ograničenja za razvoj lizinga u Srbiji.

38

Nedovoljno razvijene službe za procenu vrednosti imovine

I zajmodavci i zajmoprimci veoma kritično govore o slabo-stima službi za procenu vrednosti imovine i negativnom uti-caju koje one imaju na kreditiranje. Zajmoprimci se žale na to da banke koriste te slabosti da bi vršile pritisak da se pro-cenjene vrednosti smanje, što može da ograniči kapacitet za zaduživanje i iznos koji firme mogu da pozajme. Privrednici smatraju da procenitelji moraju da zadovolje ciljne vredno-sti koje odrede banke. Zajmodavci se žale na nedoslednosti u pogledu kvaliteta i prezentacije procena, zloupotreba, ne-dostatak konkurencije i potrebu da se procene ponovno pro-veravaju. I preduzeća i banke navode da su zabrinuti da će „izvući deblji kraj“ u slučaju da dužnik nije u stanju da otpla-ćuje kredit i sud naloži da se sredstvo obezbeđenja unovči. I jedni i drugi su zabrinuti – i to možda s pravom – da procene vrednosti koje obavljaju sudski veštaci ne odražavaju pravič-nu vrednost u slučaju likvidacije imovine.

Većina profesionalaca koji se oslanjaju na usluge procene vrednosti imaju slične stavove o tome šta doprinosi nepo-uzdanim procenama, iako taj problem možda posmatraju sa suprotnih strana. Među najvažnijim teškoćama su sledeće:

• Nedovoljno kvalifikovani procenitelji: Postupak kvalifiko-vanja i imenovanja koji sprovodi država nije prilagođen proceniteljima vrednosti imovine, iako su njihove usluge potrebne u postojećem kreditnom okruženju koje se u najvećoj meri bazira na hipoteci kao obezbeđenju. Posto-ji veći broj slabosti u samom postupku. Kao prvo, Mini-starstvo pravde i državne uprave imenuje sudske veštake koji mogu da procenjuju vrednost imovine u poreskom, stečajnom i drugim sudskim postupcima. Među kriteriju-mima za imenovanje bitnije su inženjerske veštine nego iskustvo u proceni vrednosti u komercijalne svrhe, izuzi-majući činjenicu da se od budućeg veštaka traži dokaz da ga je u nekom trenutku banka angažovala da izradi proce-nu vrednosti ili da dâ izjavu o tome da namerava da pruža usluge procene vrednosti. Kao drugo, ne postoji obaveza stalnog stručnog usavršavanja ili periodičnog ponovnog imenovanja. Po imenovanju, procenitelj ne mora da ažu-rira svoja znanja o metodama procene, ekonomiji ili tržiš-nim uslovima. Na kraju, postupak imenovanja je netran-sparentan i javnost ne razume u dovoljnoj meri način na koji se on odvija. Osim javnog oglasa u kome se navodi broj sudskih veštaka potrebnih u određenoj oblasti, zain-teresovani kandidati ne mogu da na jednostavan način saznaju da su otvorena nova radna mesta. Ulažu se nedo-voljni napori da se podigne zainteresovanost za poslove procenitelja ili da se poveća zdrava konkurencija između kandidata tokom postupka koji dovodi do imenovanja.

• Nejednak pristup uslugama procenitelja: Iako ne postoji poseban registar imenovanih procenitelja, sudski poda-ci pokazuju da bi sudskih veštaka ovlašćenih za proce-nu vrednosti nekretnina moglo da bude samo oko 200. To znači da jedan procenitelj dolazi na svakih milijardu i po dinara kredita za koje se procenjuje da su pozajmi-la MSP (isključujući vrednost kredita sa hipotekarnim

finansiranja koje bi neka od većih MSP mogla da iskoriste pod odgovarajućim uslovima. Trenutno se čini da je cena pripre-me i listiranja emisije obveznica na berzi relativno visoka za MSP bilo koje veličine, ali da bi ta cena mogla da se snizi ako se sprovedu adekvatne reforme, kao što je npr. uvođenje jed-nostavnijih kriterijuma za listiranje manjih emisija.

Nedovoljno razvijeno tržište za međusobno finansiranje preduzeća

Finansijske institucije nisu jedini izvor novca za MSP. Osim doznaka srpskih državljana iz inostranstva, iz kojih se bez sumnje delom finansiraju pojedina porodična preduzeća, međusobno finansiranje MSP je od velikog značaja za ceo sektor. Velike firme mogu da obezbede finansiranje svojim dobavljačima tako da oni osiguraju konstantan nivo proi-zvodnje i ažurne isporuke. Klasteri mogu da organizuju inter-no finansiranje i međusobne garancije koje mogu da posluže kao alternative bankama.

Međutim, mnogi od ovih mehanizama međusobnog finan-siranja nisu dovoljno razvijeni u Srbiji. Postoje primeri u po-ljoprivredi da velike firme pomažu proizvođačima tako što ih plaćaju unapred koristeći inpute za proizvodnju (seme i đu-brivo) kao sredstva plaćanja, ali su takve transakcije u suštini na nivou bartera. Čini se da je finansiranje u okviru lanaca vrednosti i lanca nabavke na niskom nivou. To je posledica nedostatka znanja, ali je neadekvatno izvršenje ugovora bi-tan dodatni činilac.

Na kraju sledećeg odeljka koji se bavi ograničenjima na strani preduzeća može se naći više informacija o ovim mehanizmima.

NEDOVOLJNO RAZVIJENE SLUžBE KOJE PRUžAJU PODRŠKU

Službe koje pružaju podršku ključan su deo podsticajnog okruženja za finansiranje. Među njima su službe koje se bave, između ostalog, procenom vrednosti imovine, kredit-nim rejtingom i izveštavanjem, računovodstvom i knjigo-vodstvom, pružanjem informacija, naplatom potraživanja, vođenjem stečajeva i pružanjem pravnih usluga. Kada se ove usluge pružaju na pravi način, kreditiranje je olakšano jer se smanjuju cene i povećava efikasnost i/ili poboljšava kvalitet informacija koje se koriste za odobravanje kredita.

Iako je infrastruktura za pružanje ovih usluga u Srbiji sve bo-lja, potrebno ju je dodatno razviti. U određenim oblastima postoje teškoće koje dodatno otežavaju pristup izvorima fi-nansiranja umesto da ga olakšavaju. U daljem tekstu navo-dimo neke od izazova usluga u pogledu procene vrednosti imovine, računovodstva i revizije i pružanja informacija.

39

zasnovanu na metodu tržišne vrednosti. Indeks DOMEX, koji se zasniva na podacima koje prikuplja Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) jeste koristan, ali se njegova primena ograničava na stambene objekte finansirane kreditima osiguranim kod NKOSK. Na nacionalnom nivou ne postoji nijedan drugi izvor podataka o drugim transakcijama sa stambenim ili poslovnim objektima. Javnost ne može jednostavno da dođe do drugih informacija koje prikuplja država, kao što su na primer informacije koje koriste poreske uprave i katastri, kao i podaci iz sudskih postupaka unovčenja imovine. Neke veće agencije za posredovanje u oblasti nekretnina vode interne baze podataka o transakcijama na tržištu, ali te firme ne obavljaju najveći deo procena vrednosti imovine u svrhu kreditiranja MSP.

Nedovoljno razvijena infrastruktura za računovodstvo i reviziju

Sprovođenjem različitih reformi računovodstvenog sistema poboljšano je okruženje za finansijsko izveštavanje i reviziju. Međutim, mnoga MSP nisu osetila nikakve promene na bo-lje jer kreditori prilikom procene rizika ili formiranja ponude kredita ne koriste u dovoljnoj meri informacije koje pružaju računovođe i revizori . Ove profesije ne igraju dovoljno zna-čajnu ulogu u omogućavanju boljeg pristupa MSP izvorima finansiranja.

Usluge koje su dostupne MSP poprilično se razlikuju u smislu kvaliteta i korisnosti za ocenu i preuzimanje kreditnog rizika. Pojedini revizori klijente privlače tako što snižavaju standar-de ili cene ili i jedno i drugo. Time se srozava kredibilitet čita-ve profesije i vrednost profesionalnih kvalifikacija, jer banke i preduzeća ne mogu da razlikuju kvalitetne pružaoce usluga od manje kvalitetnih. Mnogi kreditori navode da ih više bri-nu pouzdanost informacija koje pružaju MSP i sposobnost profesionalaca koji vode knjige i pripremaju izveštaje, nego sami računovodstveni standardi. Štaviše, mnogi zajmodavci automatski smatraju finansijske izveštaje MSP nepouzdanim osim ako već nemaju odnos sa revizorom ili računovođama koji su pripremili te izveštaje. Ovo predstavlja veliki izazov za sposobnost MSP da ubede banke da su zdrava i kreditno spo-sobna ako ne koriste takve „odobrene“ revizore. Te teškoće se mogu nastaviti uprkos primeni međunarodnih računovod-stvenih standarda.

Kako se profesije računovođa i revizora u Srbiji i dalje razvi-jaju, postoje značajne prepreke za rast koje doprinose teško-ćama navedenim u prethodnim pasusima i koje će morati da se rešavaju tokom budućih reformi politika. Među izazovima na ovom polju su i:

• Neadekvatan nadzor nad radom profesije i tržišna discipli-na: Iako revizori moraju da imaju licencu, nema dovoljno kontrolnih mehanizama koji se primenjuju posle licenci-ranja da bi se osiguralo da se revizori pridržavaju mini-malnih standarda kvaliteta. Malo je sankcija za revizore

obezbeđenjem). Čak i kada se uzme u obzir da je obim kreditiranja skroman, mnogi procenitelji verovatno ima-ju mnogo posla u relativno kratkim vremenskim okviri-ma. Geografska raspodela tih procenitelja takođe izaziva sumnju u adekvatan pristup uslugama procene vrednosti imovine širom zemlje. Tri četvrtine procenitelja registro-vano je u Beogradu ili Vojvodini. Ako su javno dostupni podaci tačni, manje od 50 imenovanih procenitelja re-gistrovano je u zapadnim, centralnim i južnim delovima Srbije.

• Neadekvatan nadzor nad radom procenitelja i tržišna dis-ciplina: Iako budući procenitelji moraju pri imenovanju da izjave da će se pridržavati etičkih standarda, ne postoji formalan mehanizam nadzora kojim bi moglo da se prati njihovo postupanje na tržištu po imenovanju. Ne posto-je ni mehanizmi kojima bi procene mogle da se ospore kada se jave problemi. Usled toga, zloupotrebe se retko sankcionišu, a podsticaji za imenovane procenitelje da poboljšaju znanja ili kvalitet usluga koje pružaju veoma su slabi. Slaba je i tržišna disciplina, koja bi inače mogla da nadomesti neadekvatan nadzor javnog sektora. Banke imaju suženu mogućnost izbora jer su u obavezi da anga-žuju sudske veštake. U oblastima u kojima je broj veštaka mali, banke možda uopšte ni nemaju izbora. Nacionalno udruženje procenitelja Srbije (NUPS), osnovano pre šest godina radi unapređenja standarda procene i tehničkih kapaciteta, nije postalo dovoljno brojno da bi moglo da utiče na postupanje na tržištu i dosledno poštovanje standarda. Procenitelji nemaju potrebu da se učlane do-kle god država ograničava broj imenovanih sudskih ve-štaka i zakonom obezbeđuje potražnju za njihovim uslu-gama. Veća je verovatnoća da će procenitelji biti članovi Gradskog zavoda za veštačenje u Beogradu ili Inženjerske komore Srbije, iako se te organizacije ne staraju o pošto-vanju standarda i koncepata procene tržišne vrednosti nekretnina.

• Neadekvatne ili nedovoljno potkrepljene metodologije za procenu vrednosti: Jedna od posledica toga što se po-stupak imenovanja usredsređuje na inženjerske, a ne ekonomske veštine, je to da mnogi procenitelji nemaju iskustva u primeni različitih pristupa proceni imovine. Dok se procene vrednosti imovine širom sveta zasnivaju na sintezi najmanje tri različita pristupa – prihodovnog, komparativnog i troškovnog pristupa – mnoge procene vrednosti u Srbiji zasnivaju se u velikoj meri samo na troškovnom metodu, koji za nekretnine može da bude nepouzdan (i to naročito u okruženju u kome su prepreke za izgradnju visoke i uključuju znatne skrivene troškove, odnosno gde vrednost zemljišta čini značajan deo rezidu-alne vrednosti). Test „optimalne iskorišćenosti“ retko se primenjuje u proceni vrednosti nekretnina. Iako za razli-čite pristupe postoje uniformni standardi, oni se niti kori-ste u značajnijoj meri, niti se njihova primena propisuje.

• Nedostatak tržišnih informacija: Procenitelji često nema-ju informacije o istoriji transakcija (cenama, uslovima i finansiranju) koje su od ključnog značaja za procenu

40

• Jaz pokrivenosti kreditnim izveštavanjem: Kreditni biro i Agencija za privredne registre imaju dobru reputaciju i zavidan broj korisnika, ali ne pokrivaju sve vrste izve-štavanja o kreditima i poslovanju koje su neophodne da bi se premostio jaz u pogledu pružanja informacija koji postoje između finansijskog sektora i privrede. Čine se napori da se pokrivenost proširi, na primer na sektore te-lekomunikacija i osiguranja, ali ima prostora za još veću pokrivenost nebankarskih institucija i preduzeća kojom bi mogao da se olakša tok finansiranja. Učesnici na tr-žištu takođe smatraju da postoji prilika za unapređenje izveštavanja o kreditima tako što će se pružati dodatne informacije.

• Tržišna i pravna ograničenja koja ometaju određivanje kreditnog rejtinga: U ovom trenutku, banke su obavezne da o kreditima izveštavaju Kreditni biro. Međutim, pošto je to izveštavanje obavezno, otežan je ulazak na tržište drugim firmama koje bi mogle da pruže neke vrste infor-macija o kreditima, kao na primer utvrđivanje kreditnog rejtinga. Regulisanje pristupa informacijama o poslova-nju komplikuje razvoj naprednih usluga za izveštavanje o kreditima, među kojima su ne samo informacije koje pri-kupljaju agencije za izveštavanje o kreditima već i Agen-cija za privredne registre.

• Nedovoljna upotreba podataka iz Agencije za privredne registre: Više učesnika na tržištu navelo je da postoji po-treba za boljim korišćenjem podataka koje vodi APR kako bi se, na primer, potpunije razumeli poslovni odnosi i veze koje mogu da budu važne za procenu zahteva. Bilo je predloga da se podaci APR koriste za praćenje vlasnika preduzeća koja su otišla u stečaj. USAID BEP ne podrža-va ovakvu upotrebu tih podataka, budući da je praćenje kreditne sposobnosti i istorije plaćanja zajmoprimaca uloga kreditnog biroa, a ne privrednog registra. Pa ipak, u privrednim registrima postoje i druge informacije o sektoru MSP koje bi mogle da posluže kreditorima, istra-živačima tržišta i ekonomistima da dodatno podstaknu finansiranje.

• Jaz u pogledu kvaliteta i tačnosti informacija koje pružaju registri nepokretnosti: Kao što je već navedeno u odeljku o izvršnom postupku, izgleda da postoje problemi sa tač-nošću informacija koje se vode u pojedinim registrima nepokrenosti i konzistentnosti usluga koje se u različitim opštinama pružaju kreditorima.

• Nedostatak trećih lica-pružalaca informacija: Nedostaju ostale informacije koje su često deo dinamičnih kredit-nih okruženja i kojima se pruža podrška proceni imovine, analizi sektora i analizi konkurenata. Ovakvi pružaoci in-formacija takođe obezbeđuju podatke koji mogu da po-mognu MSP da odaberu i procene različite mogućnosti za finansiranje, a kreditorima da omoguće da pronađu kvalitetne klijente.

koji imaju licencu. Disciplinske mere koje bi inače moglo da sprovodi strukovno udruženje, kao što je Savez računo-vođa i revizora (SRR), tek su delimično efikasne jer mnogi pripadnici profesije nisu članovi navedenog udruženja.

• Različite vrste licenci: Sektor revizije je fragmentiran u tolikoj meri da revizori mogu da imaju tri različite vrste licenci. Pojedini revizori imaju licencu države u skladu sa lokalnim standardima; neki takođe imaju i licencu SRR, koja jeste u skladu sa međunarodnim standardima ali ne predstavlja međunarodnu licencu, dok pojedini pripadni-ci profesije imaju i srpsku i međunarodnu licencu. Razli-čite nivoi licenci dodatno pojačavaju utisak o različitim nivoima kvaliteta.

• Nedostatak samoregulatorne organizacije: Dokle god je članstvo u državnoj Komori obavezno, revizori neće imati interesa da budu članovi privatne samoregulatorne or-ganizacije (SRO), što je slučaj u mnogim zemljama širom sveta. Iako SRO nisu nepogrešivi regulatori profesionalnih usluga, kao što smo videli iz iskustva mnogih država, one su obično bolja alternativa državnim regulatornim telima revizora zbog prirode usluga koje se pružaju i snažnih in-teresa privatnog sektora koji su na delu. Taj činilac nad-zora nedostaje Srbiji. Isključiva zavisnost od Komore za licenciranje revizora i nadzor nad njihovim radom pred-stavlja značajno opterećenje koje mnoge države nisu u stanju da podnesu.

• Ne postoje posebno prilagođeni računovodstveni standar-di za MSP: Mnoga veća MSP moraju da vode knjige u skla-du sa računovodstvenim standardima MSFI. Iako se tak omogućava kvalitetnije objavljivanje informacija, takođe se povećavaju i teškoće, jer nije jednostavno naći raču-novođe i revizore sa dovoljnim iskustvom u primeni ovih standarda. Ponekad se dešava da je puna primena stan-darda MSFI suvišna kada se u obzir uzme ono što je MSP potrebno da adekvatno prikažu svoje poslovanje.

U mnogim zemljama profesije računovođa i revizora igraju važnu ulogu jer pomažu MSP ne samo da pripreme infor-macije već i da procene svoj učinak, poboljšaju upravljanje gotovinom, prate poštovanje propisa i snize rizike, te time unaprede svoj profil i kreditnu sposobnost. Time što pružaju pomoć ovim preduzećima da pripreme i potvrde informacije o svojoj finansijskoj poziciji, računovođe i revizori takođe igra-ju ulogu posrednika između firmi i kreditora koja može biti veoma konstruktivna za obezbeđivanje finansiranja.

Jazovi u pružanju informacija

Postoji jaz u pružanju informacija i istraživanju tržišta čije premošćavanje može doprineti sniženju troškova i većoj efi-kasnosti finansiranja.

41

Široko je rasprostranjeno uverenje da su sredstva nesrazmer-no opredeljena većim preduzećima ili firmama od naročitog značaja, kao i da korišćenje političkih veza može da poboljša pristup tim sredstvima. Nije jasno da li je to zaista tako, ali ovakvi stavovi dovode do negativnih percepcija koje utiču na tražnju i kredibilitet.

Ono što se može uočiti iz istraživanja i razgovora je sledeće: samo oko jedne trećine MSP sa naših okruglih stolova kori-stilo je finansiranje posredstvom državnog programa, a tek 3 odsto MSP obuhvaćenih istraživanjem na nacionalnom nivou navodi da su im državni programi bili primarni izvor finansiranja.

Nedostatak integracije i nedovoljna diferenciranost namena

Većina programa nastala je u različitim periodima i radi ispu-njena različitih potreba i strategija, tako da MSP na raspola-ganju imaju neusklađenu mešavinu mera. Pojedini programi namenjeni su premošćavanju jaza finansiranja, dok se drugi-ma pružaju podsticajne mere za rešavanje socioekonomskih problema, kao na primer veća ulaganja u nedovoljno razvije-ne regije. Pojedini programi imaju ciljeve koji se na prvi po-gled međusobno preklapaju. Na primer, postoji više mehani-zama za pružanje obrtnih sredstava i unapređenje likvidnosti preduzetnika, novoosnovanih preduzeća i preduzetništva. Ti programi naizgled uopšte nisu međusobno povezani, niti su utemeljeni u jedinstvenoj krovnoj strategiji za unapređenje pristupa izvorima finansiranja.

Finansiranje inovacija zahteva finansiranje razvoja

Jedan od primera problema koje izaziva nedostatak in-tegracije sa širom strategijom za poboljšanje pristupa izvorima finansiranja jeste podrška države i donator-skih organizacija za inovacije, novootvorene kompanije i preduzetnike.

Bez mera za premošćavanje jaza finansiranja za firme koje su u kasnijim fazama razvoja, podrška za nove firme može imati ograničeno dejstvo ako te firme kasnije neće biti u stanju da van javnog sektora pronađu sredstva za finan-siranje svog razvoja. U tom smislu, nema nikakve logike usredsrediti se na samo jedan aspekt tržišnog ograničenja.

Da bi se obezbedili održivi efekti, podrška za novoosnova-na preduzeća mora biti povezana sa podrškom za firme u kasnijim fazama razvoja.

Nedostatak doslednosti u subvencionisanju i korišćenju sredstava

Nije jasno da li je stepen subvencionisanja na bilo koji način vezan za ozbiljnost ograničenja, rizik ili tržišnu neefikasnost koja se njime rešava. Mada su uslovi programa na prvi po-gled u nekom odnosu sa tržišnim uslovima, nije jasno kako se određuju stope i uslovi. Različiti grantovi, krediti i subvencije

ULOGA DRžAVNIH PROGRAMA FINANSIJSKE PODRŠKE

Država je prepoznala značaj sektora MSP i u tom smislu po-krenula čitav spektar programa podrške da bi se olakšao razvoj i unapredile mogućnosti za finansiranje. Te mere su pomogle da se obrtnim sredstvima ublaže efekti finansijskih kriza i učini napredak u pravcu prihvatanja povelja EU o MSP, konkurentnosti i inovacijama.

Međutim, sada su možda potrebne bitne promene u orga-nizaciji i distribuciji državne podrške da bi se postigli pravi rezultati (npr. efikasno finansiranje posredstvom privatnog sektora, širi obuhvat i razvoj tržišta) a istovremeno izbeglo stvaranje negativnih egzogenih faktora i zavisnosti od države.

Nedostatak javno dostupnih informacija o rezultatima i ak-tivnostima državnih programa komplikuje analizu ove obla-sti od ključnog značaja i skoro u potpunosti onemogućava konstruktivnu javnu debatu o tome kako treba koristiti ove vidove podrške. Međutim, mnogi učesnici na tržištu smatraju da se može učiniti više da se unapredi državna podrška. Kada se stvari posmatraju u kontekstu ograničenja predstavljenih u ovom izveštaju, svakako treba razmisliti da li država radi sama protiv sebe tako što pruža podršku za prevazilaženje ograničenja koja su posledica neadekvatnih politika ili nedo-statka reformi, dok istovremeno ne odobrava dovoljno pomo-ći za složene situacije u kojima postoji neefikasnost tržišta, a tiču se oblasti od ključnog značaja za rast privrede.

Neki od izazova sa kojima se suočava postojeći paket mera podrške proizilaze iz načina na koji je podrška uvedena, nedo-statka integracije i jasne, sveobuhvatne strategije, kao i ne-dovoljne transparentnosti. O njima će više reči biti u daljem tekstu.

Nejasan domet državne podrške MSP i prioritetnim sektorima

Iako je deklarisani cilj mnogih programa pomoć za MSP, nije jasno u kojoj meri se podrška zaista pruža ovim preduzećima. Iz dostupnih podataka može se primetiti da je iznos državne pomoći dodeljene ili opredeljene za podršku finansiranju i zapošljavanju između jedne i dve milijarde evra. Međutim, mnogi veći programi podrške otvoreni su i za velike i za male firme, pri čemu se ne objavljuju ni podaci o ciljanim iznosima finansiranja po sektorima posredstvom kojih učesnici na tr-žištu mogu da saznaju više o aktivnostima Vlade usmerenim na pružanje pomoći različitim vrstama preduzeća. Procenjuje se da su sredstva zaista pozajmljena manja od 15 odsto.24

24 Ovaj iznos je rezultat procene; ukupna suma mogla bi biti mnogo manja. Naveli smo procenjeni maksimalni iznos zasnovan na podacima iz izveštaja o aktivnostima fondova, rezultatima kratkog istraživanja sprovedenog među privrednicima na okruglim stolovima i procena različitih učesnika na tržištu.

42

ULOGA DONATORSKIH SREDSTAVA I KREDITNIH LINIJA

Uopšteno uzevši, donatorske kreditne linije bi trebalo da budu efikasniji oblik subvencionisane podrške privredi. Ve-ćina ovih linija su tzv. on-lending mehanizmi25 zasnovani na programima korišćenim u drugim zemljama.

Nije lako doći do agregatnih podataka o sredstvima koja se zaista plasiraju kroz ove mehanizme. Sredstava opredeljena za kreditne linije Apex koje se plasiraju posredstvom NBS iznosi oko 500 miliona evra.Nije jasno koliko je plasirano MSP, jer su pojedina sredstva namenjena lokalnim samou-pravama, lokalnim javnim komunalnim preduzećima ili za druge posebne namene. Prema gruboj proceni, ima 1200 kredita odobrenih po ovim linijama, ali se ne može videti ko-liko je plasirano MSP bez dodatnih javnih informacija od sva-ke donatorske organizacije i kreditora koji učestvuju u ovim aktivnostima. Još je komplikovanije doći do podataka o di-rektnim kreditnim linijama koje se ne plasiraju posredstvom NBS. EBRD i IFC zajedno obezbeđuju oko 400 miliona evra, ali, baš kao što je to slučaj i sa kreditnim linijama Apex, podaci o tome koliko je odobreno kredita, odnosno koliko je odobreno MSP nisu lako dostupni.

Većinu sredstava plasira pet najvećih banaka (koje drže po-lovinu ukupne aktive bankarskog sistema) koje u većoj meri kreditiraju velike korporacije, veća MSP, strane firme i građa-ne. Učešće srednjih i malih banaka generalno je nisko, iako je fokus tih banaka na sektor MSP i one često imaju lošiji pri-stup izvorima finansiranja, što se prenosi na klijente u vidu viših troškova kreditiranja. (U Prilogu F dat je okvirni pregled učešća banaka u različitim donatorskim kreditnim linijama.)

Čini se da se MSP imaju teškoće u pronalaženju informacija o tome šta se nudi posredstvom ovih programa. Mnogi uče-snici na tržištu smatraju da je pristup kreditnim programima praktično ograničen na firme koje već imaju odnos sa ban-kom. Ako je to tačno, ova sredstva se koriste za unapređenje pristupa izvorima finansiranja i obezbeđenje boljih uslova za postojeće klijente, a ne za povećanje inkluzije. Tako nešto se ne bi značajnije razlikovalo od iskustava iz drugih krajeva sve-ta, gde međunarodne kreditne linije nisu uvek stvarale održiv lokalni razvoj u oblasti kreditiranja MSP. Napred navedeno je još jedan dokaz za potrebu ciljane primene donatorskih sredstava i, možda, njihovog inovativnijeg korišćenja da bi se stimulisao tok finansiranja iz privatnog sektora prema delo-vima tržišta koji nisu adekvatno usluženi.

25 Indirektno finansiranje koje države ili donatori odobravaju bankama i koje banke dalje plasiraju privredi.

koriste se u naizgled iste svrhe. U sektoru poljoprivede, na primer, pojedine subvencije se koriste kao izvor operativnog finansiranja, a ne kao podsticaj za bolju proizvodnju.

Nedostaci u pogledu transparentnosti, pružanja usluga i da-vanja povratnih informacija

Zbog svoje centralizovane prirode, Fond za razvoj (podeljen između Beograda i Niša) i AOFI (podeljena između Užica i Be-ograda) nemaju dovoljno prilika da stupe u kontakt sa MSP: Preduzeća podnose prijave koje potom procenjuje komisija preuzimača rizika koji o podnosiocu ne moraju nužno da zna-ju ništa više od onoga što je predstavljeno na obrascu prijave. Osim očiglednih ograničenja ovog pristupa u pogledu pro-cene kreditnog rizika, on takođe otežava efikasnu i pravičnu raspodelu državne pomoći.

Izgleda da centralizacija doprinosi nedovoljnoj transparen-tnosti i povećava birokratiju. Mnoga MSP se žale na nedosta-tak iskustva u obezbeđivanju podrške. Osim fizičkog rastoja-nja i nedostataka kontakta „licem u lice“, negativni stavovi preovladavaju i u pogledu nedostatka transparentnosti po-stupaka i odluka, dugotrajnog čekanja, birokratskih prepreka i potencijalnih visokih troškova, naročito ako je potrebno pri-baviti bankarske garancije kao u slučaju pojedinih programa Fonda za razvoj. MSP takođe nisu upoznata sa tim šta je do-stupno ili su čak zbunjena velikim brojem i stalnom smenom programa.

Nedostatak učešća privatnog sektora i komplementarnog uticaja

Sa izuzetkom garancijskih mehanizama i programa za sub-vencionisanje kamatnih stopa, najveći deo podrške za fi-nansiranje koja se nudi neposredno i garantuje ih i finansira država bez ikakvog učešća privatnih finansijskih institucija. Iako rezultate mnogih direktnih programa kreditiranja širom sveta mogu da ograniče političke intervencije ili distorzije na tržištu, neposredno kreditiranje je jedan od najskupljih vido-va podrške kada se sprovodi direktno kroz državne institucije i kada se pritom ne koriste prednosti kapitala i infrastrukture privatnog sektora. Ovakvo finansiranje može biti i najrizičnije usled nedostatka različite privredne kulture između državne i privatne institucije.

Budući da u Srbiji posluje preko 30 komercijalnih banaka sa licencom za rad, od kojih strani vlasnici imaju značajne udele u tri četvrtine, postoji infrastruktura za kreditiranje koja bi se u većoj meri mogla koristiti za pružanje državne podrške. Takođe verovatno postoje mogućnosti za podelu rizika sa privatnim sektorom, optimalniju iskorišćenost skromnih dr-žavnih sredstava i strukturisanje podrške tako da dopunjuje i pojačava efekat primene onoga što je dostupno posredstvom donatora i privatnog sektora.

43

efikasnost. Rukovodioci MSP navode da ih potreba da pokri-vaju rutinske nedostatke gotovine u velikoj meri ometa u radu.

MSP u Evropi i širom sveta, uopšteno gledano, imaju nižu likvidnost od velikih kompanija, tako da je rizik likvidnosti njima svojstven. Čak i najuspešnija MSP s vremena na vreme suoče se sa krizom tokova gotovine – u slučajevima u kojima kašnjenje uplata većih klijenata utiče na sposobnost MSP da izmiri svoje obaveze. Štaviše, postoje velike razlike u proseč-nim uslovima plaćanja od zemlje do zemlje (npr. prosečni rok plaćanja komercijalnog potraživanja dvostruko je kraći u Švedskoj nego u Italiji). Pa ipak, u Srbiji postoji više činilaca koji doprinose začaranom krugu usled koga se pogoršavaju problemi sa likvidnošću.

• Dugi rokovi za naplatu potraživanja između preduzeća: Prosečno vreme potrebno za naplatu komercijalnog po-traživanja značajno se povećalo u poslednjih nekoliko godina. U medijima se mogu naći informacije, koje potvr-đuju i mnogi učesnici na tržištu, da su ti rokovi sada duži od 75 dana. U situaciji u kojoj je obim prometa sve manji, ovakvi rokovi dovode do brzog opadanja obrtnih sredsta-va i značajnih fluktuacija likvidnosti. Stanje se za MSP po svemu sudeći i pogoršalo. MSP koja snabdevaju veće firme, koje imaju i veći tržišni uticaj moraju da prihvate znatno duže rokove za naplatu, u pojedinim slučajevima i 120 dana ili više. MSP zapravo kreditiraju veće firme, za koje se može pretpostaviti da imaju bolji pristup izvorima finansiranja i čiji bilansi stanja imaju veći kapacitet da iz-drže fluktuacije tokova gotovine.

Čim se ujutro probudim, počnem da zovem dužnike.

Vlasnik MSP, Šabac

• Neadekvatno izvršenje radi naplate potraživanja: Iako ne postoje pouzdani podaci o vrednosti potraživanja koje se ne naplate između preduzeća, firme širom zemlje navode da je naplata krajnje problematična. Osnovni faktor koji doprinosi ovim teškoćama je neadekvatan i skup izvršni postupak – i to iz istih razloga kao što je navedeno u pret-hodnom odeljku o izvršenju ugovora o kreditima.

OGRANIČENJA NA StRANI PREDUZEćA

Strana ponude nije jedini izvor ograničenja za pristup izvori-ma finansiranja. Iako MSP ne nedostaje negativnih stavova u pogledu nedostatka mogućnosti za finansiranje, neprilago-đenih proizvoda, ograničenom kreditiranju itd, postoji i čitav niz izazova sa kojima se suočavaju preduzeća i koji utiču na njihove mogućnosti i kapacitete za korišćenje formalnih izvo-ra finansiranja

Na sledećem dijagramu prikazana su bitnija ograničenja na strani preduzeća i faktori koji im doprinose.

Oslabljeni finansijski kapaciteti

Sistemska nelikvidnost

Nelikvidnost (odnosno nizak nivo obrtnih sredstava i fluktu-acije u tokovima gotovine) u krajnje ozbiljnoj meri negativno utiče na sposobnost inače zdravih MSP za pravilno korišćenje finansiranja radi razvoja preduzeća. Kada se tome doda ne-adekvatan pristup izvorima finansiranja, ovi problemi mogu da prouzrokuju čak i zatvaranje pojedinih MSP.

Znatno više od 50 posto svih MSP navode da nelikvidnost ima negativan uticaj na njihovo poslovanje i sposobnost da finansiranje koriste za razvoj (a taj procenat je čak i viši među preduzećima koja se bave proizvodnjom). Ove firme zaroblje-ne su u začaranom krugu upravljanja likvidnošću – kratkoroč-no se zadužuju da bi platile račune, a sa druge strane znatno vreme troše na nastojanje da od klijenata naplate potraži-vanja. Čak i kada su u stanju da dobiju finansiranje, mnoga MSP koriste finansijske proizvode koji su skupi i nedovoljno prilagođeni nameni za finansiranje obrtnih sredstva (npr. oko 26 odsto MSP navodi da koristi revolving kredite). Kada nisu u stanju da obezbede finansiranje, firme često pokušavaju da primene brza rešenja koja imaju negativne redistributiv-ne efekte na korišćenje firminih sredstava i mogu da ostave trajne negativne posledice po razvoj preduzeća. Nelikvidnost uzrokuje značajne troškove u smislu količine vremena koje rukovodstvo firme mora da posveti ovom pitanju i umanjuje

Ograničenja na strani preduzeća

Oslabljeni finansijski kapaciteti

Stavovi zajmoprimaca i nesklonost ka riziku

Informaciona asimetrija i tačnost informacija

Nepovoljna pregovaračka pozicija MSP

Sistemska nelikvidnost

Nedovoljna sredstva obezbeđenja

Nizak prag tolerancije prema riziku

Očekivanja državne podrške

Negativni stavovi o formal-nim zajmodavcima

Distorzija kreditne kulture

Neadekvatni kapaciteti za upravljanje finansija-ma i izradu finansijskim izveštanjem

Poslovanje u sivoj ekonomiji

Mešanje poslovnih i ličnih finansija

Neadekvatan aktivizam na nacionalnom nivou

Slaba pregovaračka pozi-cija i loša komunikacija sa zajmodavcima

44

kredita26, MSP pribavljanje zahtevanih sredstava obezbeđe-nja izdvajaju kao najveći problem. Oko jedne polovine MSP sredstva obezbeđenja smatraju velikom ili čak nerešivom preprekom za pristup izvorima finansiranja. MSP u sektoru trgovine, koja predstavljaju ogromnu većinu registrovanih firmi i preduzetnika, najviše trpe jer često nemaju dovoljno adekvatne imovine koju bi mogla da iskoriste u ove svrhe ili uopšte nemaju takvu imovinu, dok im je najveći deo gotovi-ne zarobljen u trgovinskom ciklusu. Među MSP postoje i geo-grafske razlike. Na primer, preko 70 odsto MSP u jugoistočnoj Srbiji navodi da imaju probleme sa obezbeđenjem, u poređe-nju sa 40 odsto u Beogradu i 53 odsto u zapadnoj Srbiji.

Ograničenja u pogledu kolaterala i poljoprivreda

Poljoprivrednici se suočavaju sa posebnim izazovima kada treba da zadovolje zahteve banaka za sredstvima obezbe-đenja. Zajmodavci nisu uvek spremni da prihvate zemlju kao sredstvo obezbeđenja, iako se ona najčešće nudi. Ze-mlju vlasnici takođe smatraju vrednijom od tržišne cene i zato su oprezni kada treba da je izlože riziku. Manja je verovatnoća da će kredite od banaka moći da dobiju mala gazdinstva čija zemlja nema veliku vrednost ili poljopri-vrednici koji imaju samo pravo plodouživanja.

Zajmodavci smatraju pokretnu imovinu, kao što su stoka i oprema, sredstvima obezbeđenja sa višim stepenom ri-zika. Vlasnik mora da pruži dokaz o svojini, a u pojedinim slučajevima zajmodavci zahtevaju osiguranje takve imovi-ne, što predstavlja težak zadatak za domaćinstva sa ma-lim prihodima.

Poljoprivredni zajmoprimci i njihovi kreditori takođe se su-očavaju sa problemima koje izaziva smanjenje vrednosti imovine korišćene kao sredstvo obezbeđenja. Na primer, usevi i zasadi imaju ograničen rok trajanja. Mašine, zgra-de i druga osnovna sredstva mogu da propadnu ako se ne održavaju pravilno, dok i njihova tržišna vrednost može opasti usled negativnih razvoja događaja na tržištima, kao što na dramatičan način pokazuju povremeni padovi cena pojedinih produkata.

Ovaj efekat je manje značajan ako se određeno sredstvo može koristiti u različite svrhe, kao što je na primer slučaj sa traktorima, ali kada se koristi specijalizovana oprema, njena vrednost može biti vezana za vrednost useva. Rizici se mogu smanjiti (ili barem podeliti) korišćenjem, na pri-mer, lizinga i ugovora o održavanju sa dobavljačima opre-me. Ali ako se takve mere ne primenjuju, rizici zaduživanja i kreditiranja se povećavaju.

Nisu svi razlozi zbog kojih MSP imaju problema sa korišće-njem adekvatnog obezbeđenja na strani ponude, niti su

26 1) Dobijanje početnih informacija o kreditu; 2) održavanje kontakta sa bankom; 3) priprema potrebne dokumentacije; 4) pribavljanje kreditne istorije; i 5) davanje adekvatnog sredstva obezbeđenja.

• Rasprostranjena praksa blokade računa: Ulažu se napori da se korišćenje menica i praksa blokade računa učine efikasnijim, kao i da to u manjoj meri utiče na poslova-nje. Međutim, ove reforme još nisu sprovedene do kraja. Posledica toga je to što se pojedina preduzeća i dalje su-očavaju sa čitavim nizom povezanih problema sa likvid-nošću kada im se čitavi računi blokiraju sa više strana. U trenutku pisanja ovog izveštaja blokirani su računi preko 64.000 firmi usled neplaćenih obaveza po menicama u iznosu od preko 128 milijardi dinara. Mada neki od tih računa verovatno pripadaju nesolventnim preduzećima, druge firme su što se svega ostalog tiče zdrave, ali su zna-čajno ugrožene blokiranjem računa. Firmu može da pa-rališe naplata dugovanja obezbeđenih menicama, čak i u slučajevima u kojima takva dugovanja još nisu dospela ili ne postoji rizik da se obaveza ne izmiri. Mogući naknadni efekti blokade računa zahtevaju brzu i potpunu primenu preostalih reformi.

• Dinamika uplate i povraćaja poreza: MSP, kao sve firme, osećaju teret nesrazmere koja postoji između dinamike uplate i povraćaja poreza. Na primer, kada je reč o uplati, firme moraju da plate PDV kada izdaju fakturu – dakle, moraju da plate državi pre nego što njima plate klijenti. Što se povraćaja tiče, preduzeća navode da moraju dugo da čekaju pre nego što im se sredstva vrate. U nekim slučajevima firme ne traže povraćaj poreza da bi izbe-gle administrativno opterećenje podnošenja zahteva za povraćaj ili zato što se plaše da time ne izazovu posetu poreske inspekcije. Sve ovo na pojedina MSP ima kumu-lativni efekat koji se ogleda u stvaranju potrebe za struk-turnim finansiranjem koje nema mnogo dodirnih tačaka sa samim upravljanjem preduzećem. Država tako povlači kapital koji bi mogao da se koristi za investicije ili formira-nje rezervi gotovog novca i smanjenje rizika nelikvidnosti.

• Fluktuacije stope inflacije i deviznog kursa: Na likvidnost MSP u velikoj meri utiču i fluktuacije troškova i prihoda izazvane inflacijom i kursem. Čak 87 odsto MSP navodi da inflacija ima negativan uticaj na cenu njihovih proi-zvoda. Taj procenat je preko 90 odsto među firmama koje se bave proizvodnjom, kao i preduzećima iz jugoistočnih i zapadnih krajeva zemlje i Beograda. Percepcija uticaja kursa nešto je povoljnija, ali ne u znatnijoj meri.

U poslednjih nekoliko godina državni sektor jedan je od glavnih uzroka nelikvidnosti. Iako su preduzeti koraci da se smanji uticaj javnog sektora, ostalo je još posla, a naročito u oblasti javnih preduzeća i nekomercijalnih obaveza.

Nedovoljna sredstva obezbeđenja

Široko rasprostranjeno korišćenje gotovine ili hipoteke kao sredstva obezbeđenja kredita ograničava broj MSP koja po-kušavaju da se zaduže. Od pet ključnih koraka za dobijanje

45

Nizak prag tolerancije prema riziku

Baš kao što su banke nesklone da rizikuju kada treba da po-zajme novac, MSP su nesklone riziku pri zaduživanju. Tako nešto nije retko u nepovoljnim ekonomskim situacijama. MSP su relativno manje spremna da se nose sa privrednom neizvesnošću i, kao što je već pomenuto u ovom izveštaju, postoje faktori na strani ponude, kao što su kreditni proizvodi osetljivi na rizik, koji povećavaju rizik zaduživanja.

Nesklonost ka snošenju rizika pogoršava i veći broj drugih faktora:

• Visok stepen ličnog rizika: Od vlasnika MSP često se traži da garantuju kredite ličnom imovinom, keš kolateralom vlasnika i drugim sredstvima. Budući da mnogi od tih vla-snika već finansiraju deo svog poslovanja iz sopstvenih izvora, ukupan nivo ličnog rizika može značajno porasti uz korišćenje formalnih kredita. Odluka da se podigne kredit u tom slučaju ne donosi se samo na osnovu zdrav-lja MSP, već i na spremnosti da se izgubi lična imovina i na efektu koji to može da ima na porodicu vlasnika ako se garancije aktiviraju. Preduzetnički duh ume da se iz-gubi kada je finansiranje skopčano sa previsokim ličnim rizikom, a naročito ako cena neuspeha može da se kata-strofalno odrazi na finansijsku sigurnost porodice. Brojna MSP su na našim okruglim stolovima pomenula da sma-traju da je rizik zaduživanja visok i da više cene duševni mir od razvoja svojih preduzeća. Čak i kada su prilike za investiranje dobre, mnoga preduzeća spremna su da iz-begnu zaduživanja i da ostanu mala i ograničena samo na lokalni nivo.

• Neizvesnost u pogledu ishoda sporova sa bankom: MSP nisu sigurna u kojoj meri će biti izložena ako zapadnu u teškoće sa servisiranjem kredita. Takav stav se, delimično, zasniva na pogrešnoj percepciji i nerazumevanju dobro dokumentovanih zakonskih procesa i zaštitnih mera, od kojih su neke uvedene nedavnim izmenama zakona (npr. procedura za neregistrovane menice). Međutim, nesigur-nost MSP je delom i opravdana. Na primer, nesigurnost u pogledu pouzdanosti procene vrednosti imovine koja služi kao sredstvo obezbeđenja, već opisane u ovom izve-štaju, predstavlja izazov i za zajmodavce i za preduzeća. MSP često ne veruju da će imovina koju ponude imati pravičan tretman ako je potrebno unovčiti je. U situaci-jama u kojima se vredna imovina koristi kao obezbeđenje za kredit male vrednosti, MSP su veoma zabrinuta za kva-litet procene i integritet eventualnog postupka unovče-nja. Takođe je prisutna nesigurnost u pogledu toga kako će kreditor reagovati na tehničko kršenje uslova ugovora o kreditu ili privremenu docnju, zbog čega se MSP veo-ma oprezno upuštaju u sklapanje ugovora o kreditu sa restriktivnim odredbama o plaćanju i obaveznim „oki-dačima“ za unovčenje imovine koji su postali standardni među zajmodavcima usled sličnosti njihovih poslovnih modela.

ograničeni na nove firme koje nemaju dovoljno imovine za tu namenu. Postoje i drugi faktori koji nastaju iz načina na koji MSP upravljaju imovinom koju koriste za obezbeđenje i neizvesnih uslova na tržištu.

• Vanbilansno korišćenje sredstava: Kod vlasnika manjih fir-mi povremeno se dešava da oni sopstvenim sredstvima kupe imovinu, odnosno opremu, a onda je iznajmljuju svojim firmama. Razlozi za takvo postupanje su višestru-ki – na primer, želja da se imovina zaštiti u slučaju ste-čaja firme ili da se omogući rukovodiocima/vlasnicima da sredstva firme izvuku za lične ili druge namene – ali ta praksa smanjuje bilansna sredstva koja MSP mogu da iskoriste za obezbeđenje zaduživanja.

• Nepostojanje ili neuredne građevinske dozvole: Dobro su poznati i prilično rašireni problemi sa nelegalno ili deli-mično legalno izgrađenim objektima. Čak i da MSP ima imovinu koju može da upotrebi kao sredstvo obezbeđe-nja, pojedini zajmodavci je možda neće prihvatiti jer je MSP izmenilo tu imovinu na određen način i to bez do-zvole. Banke imaju različite pragove tolerancije u pogledu toga šta se može prihvatiti kao sredstvo obezbeđenja, ali se čini da su banke u stranom vlasništvu restriktivnije. Na primer, pojedine banke će odbiti sredstvo obezbeđenja kod koga postoji bilo kakav problem sa građevinskom do-zvolom, bez obzira na to koliko vrednost „legalnog“ dela imovine prelazi traženu sumu kredita.

• Nepostojeće upotrebne dozvole (dozvole za obavljanje delatnosti?): Još jedan faktor koji utiče na prihvatljivost sredstava koja MSP nude kao obezbeđenje jesu nedosta-juće upotrebne dozvole za objekte i postrojenja. Iako se ovo pitanje može rešiti jednostavnije nego nedostatak građevinskih dozvola i dalje može sprečiti MSP da aplici-raju za finansiranje.

• Neadekvatan pristup informacijama o proceni vrednosti: MSP često nisu u potpunosti upoznata sa tržišnom vred-nošću imovine koju mogu da ponude kao sredstvo obez-beđenja, kao ni sa tim koji činioci utiču na procenu njene vrednosti. Time se komplikuje upravljanje kolateralom i njegovo korišćenje, a često dovodi i do pogrešnih percep-cija procene vrednosti koje zajmoprimce mogu da odve-du u pogrešnom pravcu.

Stavovi zajmoprimaca i nesklonost ka riziku

Očekivanja i ponašanje vlasnika i rukovodilaca MSP utiču na odluke o finansiranju. Mada nije jednostavno izmeriti uticaj psiholoških faktora na tražnju za finansiranjem, u razgovori-ma sa MSP i kreditorima došli smo do zaključka da su ti činio-ci deo konteksta u kome se (ne) donose odluke o finansiranju.

46

poslovanje i troše i vreme i energiju u potrazi za sredstvi-ma koja možda nikada neće biti dostupna.

Negativni stavovi o formalnim kreditorima

Nedostatak znanja i pogrešne percepcije o poslovanju za-jmodavaca, kao i o finansijskom sistemu uopšte, doveli su do mnoštva negativnih stavova MSP o bankama. Zapravo, čini se da postoji čak i određena doza neprijateljstva između bankarskog sektora i MSP. To dodatno utiče na nespremnost preduzeća da preuzmu rizik koji nosi zaduživanje, a predstav-lja prepreku i za kreiranje tražnje za finansiranjem i podsti-canje ulaganja u bankarski sektor radi pružanja bolje usluge malim preduzećima.

Više činilaca doprinose ovom problemu:

• Neadekvatno razumevanje ekonomskih pokretača kredi-tiranja: Mnoga MSP niti traže niti dobijaju dovoljno in-formacija od svojih banaka. Iako čak i do 60 odsto MSP navode da nemaju teškoća da ostvare kontakt sa bankom i dobiju informacije o kreditnim proizvodima, iz onoga što je izneto na okruglim stolovima jasno je da mnoga preduzeća ne razumeju ekonomska pitanja vezana za kreditiranje niti različite regulatorne zahteve koji utiču na poslovanje banaka. Komunikacija sa bankama je naizgled ograničena na dobijanje osnovnih podataka o kreditnim proizvodima i postavljanje pitanja o tome dokle se stiglo sa odobravanjem kredita. Iako mnoge banke ne komuni-ciraju sa svojim klijentima na najbolji način, ni MSP ne traže uvek informacije koje bi im pomogle da se bolje pri-preme za donošenje odluka o finansiranju – na primer, da uporede finansiranje koje pružaju banke sa drugim opcijama ili da povećaju šanse da im kredit zaista i bude odobren. Među takvim informacijama su i podaci o ban-karskim procedurama, kao na primer ocenjivanje rejtinga i procena rizika, kao i o tome kako se određuju kamatne stope i naknade. Bolja komunikacija bi trebalo da unapre-di međusobno poverenje između banaka i MSP i podsta-kne preduzeća da od banaka traže više informacija.

• Neadekvatni izvori informacija: Osim onoga što je nepo-sredno dostupno od banaka, MSP imaju mali broj dru-gih izvora podataka iz kojih bi mogla da razumeju kako zajmodavci posluju i na osnovu toga donesu objektivne odluke o tome da li da se banci obraćaju za kredit ili ne.

Distorzija kreditne kulture

Slaba kreditna kultura može da bude uzrok značajnih rizi-ka. Iako većina MSP koja se zaduže to čini u dobroj veri i sa namerom da izmiri svoja dugovanja, razvoj snažnog tržišta kredita ometa prisustvo firmi koje nisu dovoljno disciplinova-ne da otplaćuju svoje obaveze po kreditima i spremne su da

Očekivanja državne pomoći

Stalna tema mnogih diskusija i okruglih stolova bila je uloga državne finansijske pomoći. Iako se kroz ovu vrstu podrške obezbeđuje tek relativno mali deo ukupnog finansiranja koje koriste MSP, to pitanje ima značajan uticaj na očekivanja i percepciju MSP.

Može se videti da se uticaj državne pomoći na nekoliko na-čina odražava na mentalitet privrednika. Kao prvo, ona utiče na vreme donošenja odluka o finansiranju. MSP koja očeku-ju da će država obezbediti dodatna sredstva i koja smatraju da će se kvalifikovati za takva sredstva, spremna su da če-kaju i odlože zaduživanje dok država ne aktivira nova sred-stva u tom regionu.27 Državna sredstva utiču na očekivanja preduzeća i posredstvom svoje povoljnije cene i strukture. Mnoga MSP ocenjuju komercijalno finansiranje u odnosu na to šta država može da ponudi. Iako mnogi rukovodioci shva-taju da je u stvarnosti komercijalno finansiranje skuplje od finansiranja uz državne subvencije, stav koji preovladava je da je razlika u ceni previsoka i da banke suviše zarađuju na sektoru MSP. Naravno, takva percepcija bazira se na relativ-noj jeftinoći kredita koje obezbeđuje država a ne na proceni kriterijuma na osnovu kojih se utvrđuje cena komercijalnih kredita. Pa ipak, ovi stavovi utiču na to kako MSP posmatra-ju vrednost usluge koju dobijaju od komercijalnih kreditora. Na kraju, ta očekivanja takođe imaju uticaja i na percepciju MSP o pravičnosti raspodele finansiranja. Ako MSP smatraju da takva raspodela nije pravična, opašće njihova tražnja za finansiranjem, kao i nivo poverenja.

Među faktorima koji utiču na očekivanja zajmoprimaca su:

A. Politizacija korišćenja državnih programa: Očekivanja MSP podstiču ad hoc političke izjave o značaju državne pomoći i obećanja državnih zvaničnika iz svih krajeva Srbije koji navode da će se povećati obim kredita za MSP finansira-nih iz državnih izvora.

B. Nedostatak transparentnosti i informacija o državnim sredstvima: Kao što će biti objašnjeno u daljem tekstu i to u odeljku koji se tiče uloge državnog finansiranja, MSP nemaju informacije o državnom finansiranju koje bi im omogućile da donesu racionalne odluke o tome da li da pokušaju da obezbede sredstva iz tih izvora. Preduzeća nemaju dovoljno podataka o raspodeli postojećih sred-stava niti o njihovom geografskom obuhvatu da bi shvati-la u kojoj meri su druga MSP iz njihovog okruženja uspeš-na u pogledu dobijanja podrške. MSP nemaju ni dovoljno informacija o kriterijumima za odobrenje kredita, osim opštih zahteva, na osnovu kojih bi mogla da procene da li zaista ispunjavaju uslove za finansiranje ovim metodom. Posledica ovog nedostatka informacija je to što neka MSP ne procenjuju realno kako mogu da finansiraju svoje

27 Smanjenje subvencionisanih kredita je na pretposlednjem mestu među merama kojih bi se privrednici odrekli u zamenu za niže poreze: 57% anketira-nih ne bi se saglasilo sa smanjenjem ovih kredita u zamenu za niže poreze.

47

Neadekvatni kapaciteti za upravljanje finansijama i izradu finansijskih izveštaja

MSP bankama mogu biti manje privlačna za finansiranje zbog slabosti i nedovoljnih kvalifikacija rukovodstva firme. Zajmodavci se žale da zahtevi za kredite koje primaju od mnogih MSP ne zadovoljavaju čak ni minimalne standarde. Često su informacije koje banke dobiju nepotpune, ne sadrže dovoljno detalja i nisu dovoljno potkrepljene. To važi i za stra-teške informacije (npr. finansijske planove i projekcije tokova gotovine) i za informacije o tržištu. Mnogi kreditori finansij-ske projekcije MSP često smatraju isuviše optimističnim.

• Nedovoljan nivo stručnosti za izradu biznis planova i stra-tegija: Iako su MSP često u posedu korisnih i pozitivnih in-formacija o svom poslovanju, te informacije se ne mogu lako pronaći u finansijskim izveštajima jer rukovodioci firmi nemaju adekvatne veštine za izradu poslovnih i fi-nansijskih planova u pismenom obliku.

• Nedovoljan nivo stručnosti za računovodstvo i izradu fi-nansijskih izveštaja: Mala preduzeća imaju veoma mala računovodstva, a često uopšte i nemaju posebno odelje-nje za računovodstvo. Pojedini preduzetnici nemaju ade-kvatne veštine za upravljanje finansijama, a u tolikoj meri se bave svakodnevnim poslovanjem firme da često zane-mare dokumenta koje zahtevaju banke (npr. dokumenta o troškovnom računovodstvu i biznis planove). MSP su ta-kođe opterećena zahtevom za poštovanje međunarodnih standarda (MSFI) koje je često komplikovano primeniti bez specijalizovanih znanja ili računovođa koji uživaju poverenje firme. Kako MSP ne koriste ove standarde, a pojedina od njih radije primenjuju prosto knjigovodstvo, pristup sredstvima im je ograničen jer banke – a čak i po-jedini državni fondovi – često zahtevaju korišćenje pravog dvojnog računovodstva osim ako vlasnik MSP ne uzima kredit kao fizičko lice.

• Nedostatak informacija: MSP često ne poseduju informa-cije o tržištu, kao što su podaci o cenama i obimu trgo-vanja, što im otežava izradu pouzdanih biznis planova i projekcija tokova gotovine. Ovaj problem je naročito na-glašen u sektoru poljoprivrede. U tom sektoru su dostu-pni podaci o tržišnim cenama, ali informacije o državnim intervencijama koje utiču na cene i obim proizvodnje nisu uvek ažurne niti dostupne javnosti na pravi način. I u drugim sektorima postoje problemi sa informacijama o tržištu, koji delimično proističu iz toga što relativno mali broj MSP posluje na celoj teritoriji Srbije ili u više regiona.

Poslovanje u sivoj ekonomiji

Pojedina MSP mogu imati problema da dokažu svoju snagu ako posluju i u legalnoj i u neformalnoj ekonomiji. Takozva-na „siva ekonomija“ već duže vreme jedan je od najvećih pro-blema sa kojima se suočava srpska privreda. Ovaj problem se pogoršao i povećao od početka globalne ekonomske krize.

iskoriste pravne i institucionalne slabosti izvršnog i stečajnog postupka.

Učestalost ove vrste „moralnog hazarda“ relativno je visoka u Srbiji, a njegov potencijal za narušavanje poverenja i kredi-bilnosti potrebnih da se održi snažno tržište kredita ne može se zanemariti. Široko su rasprostranjeni negativni stavovi prema otplati dugovanja.

Za to postoji više razloga:

• Nedovoljna opredeljenost države da obezbedi naplatu po-traživanja: Kao što je već pomenuto, postoje problemi sa izvršenjem sudskih odluka i adekvatnim sankcionisanjem kršenja zakona. Ništa ne podriva kreditnu kulturu više od percepcije pasivnosti države kada je reč o sprovođenju za-kona o naplati dugova.

• Percepcija da su gubici po kreditima kod državnih progra-ma visoki: Iako ne postoje potpune informacije o kvali-tetu kredita sa državnom podrškom, najskoriji podaci o problematičnim plasmanima u pojedinim programima u Vojvodini navode na zaključak da je broj kredita u docnji u porastu. Mnogi učesnici na tržištu smatraju da država nije dovoljno agresivna u nastojanju da naplati potraživa-nja od svojih dužnika. Ovakve percepcije mogu da podriju kreditnu kulturu i treba ih eliminisati boljom edukacijom javnosti. Postoje mnogi primeri iz celog sveta gde su gla-sine i percepcije o rezultatima državnog kreditiranja do-vele do toga da javnost svoje obaveze u pogledu otplate dugova ne shvata ozbiljno.

• Nedovoljan broj kanala za delotvornu edukaciju javnosti: Ne postoje grupe niti organizacije koje su vidljive javnosti i koje rade na tome da se podigne nivo svesti, unaprede društveni i profesionalni standardi i poboljša sprovođenje postojećih zakona koji se tiču naplate dugovanja.

Informaciona asimetrija i prepreke za utvrđivanje tačnosti informacija

Da bi bila u stanju da dobiju finansiranje po priuštivim uslo-vima, MSP moraju da mogućim kreditorima predstave svoje poslovanje u najboljem svetlu, kao i da te zajmodavce ube-de da su kreditno sposobni. MSP često imaju teškoće da to i učine, a nisu u stanju uvek ni da adekvatno potkrepe svoje zahteve za finansiranjem. Ovim izazovima doprinose i nea-dekvatni kapaciteti za upravljanje finansijama, izmešanost privatnih i poslovnih finansija i rad u sivoj ekonomiji.

48

finansiranje, a istovremeno kreditorima omogućavaju pri-stup novim klijentima i omogućavaju korišćenje ekonomije obima.

Slab kapacitet za aktivizam na nacionalnom nivou

Premda je pristup izvorima finansiranja tema koja se nepre-kidno javlja na javnim skupovima i u dijalogu između javnog i privatnog sektora, postoji potreba za većim obimom akti-vizma na ovu temu. Prikupljanje informacija o teškoćama u pristupu izvorima finansiranja komplikuje činjenica da su mnoga MSP usredsređena na svoja lokalna tržišta i ne oseća-ju potrebu da se povezuju sa preduzećima iz drugih delova zemlje. Međutim, postoje i drugi faktori koji sprečavaju na-stanak programa za reforme na nacionalnom nivou.

• Privredne komore i poslovna udruženja nemaju međusob-no usklađene predloge za reformu mera politike kojima bi se mogao unaprediti pristup izvorima finansiranja: Mno-ga poslovna udruženja i privredne komore aktivno za-govaraju unapređenje poslovnog okruženja, ali je njihov angažman često neadekvatan ili isuviše apstraktan da bi mogao da utiče na kreiranje dobrih politika na nacional-nom nivou. Nedostaju im kapaciteti, a ponekad i resursi i mehanizmi koordinacije, za prepoznavanje i formulisanje preporuka za rešavanje ograničenja iznetih u ovom izve-štaju. Uz to, ne postoji ni svest o inostranim iskustvima i ulozi udruženja u rešavanju problema sa finansiranjem. Na primer, u EU, organizacije kao što je Mreža evropskih finansijskih institucija koje pružaju usluge MSP (Network of European Financial Institutions for SMEs, NEFI) i Opser-vatorija za MSP (SME Observatory) aktivno rade na pro-mociji pitanja finansiranja i to putem istraživanja, studija i okruglih stolova.

• Potreba za boljim razumevanjem pitanja finansiranja MSP: Postoje značajne razlike između javnog i privatnog sekto-ra kada je reč o nivou razumevanja ograničenja sa kojima se MSP suočavaju u pogledu pristupa izvorima finansira-nja. Sa jedne strane, nekim pitanjima se posvećuje pre-više pažnje, što ometa donošenje ispravnih politika. Na primer, centralne teme mnogih diskusija su uloga i značaj finansiranja uz podršku države, uticaj egzogenih faktora na tržište ili percipirana nespremnost banaka da preuz-mu rizik. Sa druge strane, mnogi profesionalci pravilno ali nepotpuno razumeju ova pitanja, što ograničava njihovu sposobnost da zagovaraju sveobuhvatne reforme.

• Nedovoljno iskorišćene institucije iz javnog sektora: Iako u Srbiji postoje formalne strukture za dijalog između javnog i privatnog dijaloga, država se ne konsultuje for-malno ni dosledno sa MSP, niti odgovara na njihove kon-kretne probleme vezane za pristup izvorima finansiranja. Više je nego dovoljno institucija i programa koji se bave pristupom izvorima finansiranja. No, problemi postoje u pogledu toga kako su te institucije organizovane, ko-ordinirane i sa koliko resursa raspolažu. Na primer, nisu

Mnoga MSP koja krše propise imaju velikih teškoća da dođu do finansiranja jer nisu u stanju ili ne žele da svoje celokupno poslovanje predstave zajmodavcima. Mnogi privrednici radi-je ostaju u sivoj zoni jer je legalno poslovanje skopčano sa značajnim troškovima.

Ograničenja vezana za poslovanje u sivoj ekonomiji prevazi-laze okvir ovog izveštaja. Međutim, uticaj neformalne eko-nomije na potrebe za finansiranjem treba detaljnije ispitati jer bi mogle biti potrebne posebne mere da se firmama olak-ša prelazak iz sive ekonomije u legalne tokove. Loš pristup izvorima finansiranja je često uzrok, a ne samo posledica, poslovanja u sivoj zoni.28

Povezanost poslovnih i ličnih finansija

Kod manjih MSP su poslovne i ličnih finansija vlasnika na-izgled u većoj meri povezane. Takva povezanost finansija može da komplikuje analizu zdravlja preduzeća i, u pojedi-nim slučajevima, onemogući pristup izvorima finansiranja. Razdvajanje finansija može da potraje, a, na kraju krajeva, možda i nije najbolji pristup za to preduzeće.

Nepovoljna pregovaračka pozicija MSP

Mnoga MSP se suočavaju sa sličnim izazovima kada je reč o pristupu finansiranju, ali svoje potrebe ne saopštavaju efika-sno ni tržištu ni državi. Ova preduzeća nisu dovoljno zastu-pljena u kreiranju politika na nacionalnom nivou niti u identi-fikovanju reformi čijim sprovođenjem bi mogla da se ostvare trajna poboljšanja u pogledu pristupa izvorima finansiranja. Nedostaju im uticaj i snaga na tržištu, iako predstavljaju preko 90 odsto svih privrednih subjekata i mogu da postanu vodeći izvor rasta novog finansiranje u narednim godinama.

Činioci koji doprinose njihovoj nepovoljnoj poziciji su i insti-tucionalni i vezani za informacije. Među njima su i slabosti u pogledu aktivizma, neadekvatne komunikacione veštine i nedostatak pouzdanih kanala za dijalog između privatnog i javnog sektora. Mnoga MSP nemaju pristup poslovnim mrežama koje bi mogle da im pomognu da ojačaju svoju pregovaračku poziciju u odnosima sa kreditorima ili da ko-riste kolektivne mere, kao što su zajedničko zaduživanje, uzajamne garancije, kooperativno kreditiranje ili, prosto, ek-skluzivni aranžman sa jednom bankom ili više njih. Ove vrste mreža same podstiču svoj dalji razvoj i mogu privući novo

28 Iako su regulatorna opterećenja i porezi među glavnim uzrocima rada u sivoj ekonomiji, mnogo toga se još može saznati o tome kako je ova ekono-mija organizovana i kako su same firme organizovane unutar nje. USAID BEP trenutno finansira i prati izradu nezavisne studije o sivoj ekonomiji u ključnim sektorima privrede. Rezultati ovog istraživanja očekuju se do početka 2013. godine.

49

• Postoje i državna sredstva iz kojih bi mogao da se podsta-kne razvoj granskih klastera, ali se ta sredstva ne koriste uvek i uopšte uzevši nisu znatna. Istorijski gledano, MSP nisu bila spremna da organizuju veće granske klastere koji mogu da iskoriste zajedničke interese za unapređenje pristupa izvorima finansiranja, na primer posredstvom zajedničkog zaduživanja, uzajamnih garancija, koopera-tivnog kreditiranja ili, prosto, kroz ekskluzivni aranžman sa jednom bankom ili više njih. Iz razvoja MSP u Aziji, na primer, mogu se izvući korisne pouke za mogući uticaj ko-lektivizacije na pristup izvorima finansiranja.

sasvim jasne ni pravilno predstavljene informacije o Sa-vetu za MSP i preduzetništvo, koji bi trebalo da koordinira politike za MSP na nivou vlade. Periodična istraživanja koja je sprovodilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, a sada nastavlja Ministarstvo finansija i privrede, rezultirala su korisnim informacijama, ali one nisu dovolj-no detaljne ni dovoljno širokog obuhvata da bi mogle da se koriste za donošenje politika. Ovi i drugi primeri po-kazuju da se ne koristi čitav potencijal državnog aparata.

Slaba pregovaračka pozicija i komunikacija sa kreditorima

MSP nemaju mnogo uticaja na zajmodavce koji bi mogli da ostvare povoljnije uslove zaduživanja. Stoga su mnoga lo-kalna i regionalna tržišta finansiranja zapravo tržišta kojima dominiraju zajmodavci i posredstvom kojih se ne može pouz-dano proceniti istinski obim tražnje za finansiranjem. Mada se mnoga MSP suočavaju sa sličnim izazovima u pogledu pristupa sredstvima, ne komuniciraju dovoljno delotvorno sa tržištem odnosno državom da bi im preneli koje potrebe imaju. Stoga se prilike za finansiranje ne opažaju, a čak i da se primete, tržište često daje ad hok odgovor.

• Slabe platforme za komuniciranje sa zajmodavcima: MSP nemaju razvijene platforme za zagovaranje unapređenja u pogledu toga kako se finansiranje pruža, a ne posedu-ju ni delotvorne kanale ni načine za komuniciranje sa pružaocima kredita, uključujući i finansijere koji pružaju razvojni kapital (tzv. venture capitalists) i državne progra-me. Međunarodna praksa pokazuje da organizacije MSP mogu da odigraju ključnu ulogu u unapređenju odnosa između banaka i MSP kroz saradnju sa bankama, a isto-vremeno poboljšavaju i kreditnu sposobnost MSP. Na primer, Forum za finansiranje MSP (SME Finance Forum) koji postoji u EU okuplja vodeće privrednike i pružaoce fi-nansijskih usluga i omogućava komunikaciju i zajedničku izradu predloga za unapređenje pristupa MSP kreditima i finansijskim sredstvima.

• Neadekvatna kolektivizacija: U mnogim delovima zemlje, MSP nemaju pristup odgovarajućim poslovnim mreža-ma, odnosno saznanjima o tehnikama kolektivizacije koje bi mogle da im pomognu da ojačaju svoju pregovaračku snagu u odnosu na kreditore i obezbede bolje uslove za-duživanja. Istovremeno, ove mreže bi obezbedile nove klijente i omogućile ekonomije obima. Iako su sva predu-zeća članovi komora, mreže malih preduzeća – tamo gde uopšte postoje – najčešće su lokalne i neformalne i kao takve nisu u idealnom položaju da unaprede kolektivnu pregovaračku snagu u odnosima sa kreditorima. Granski klasteri postoje, a ima i dokaza da firme u sličnim sektori-ma sarađuju da bi poboljšale svest drugih aktera o tome šta im je potrebno: na primer, građevinske firme iz cen-tralne Srbije i proizvođači obuće sa juga sarađuju da bi ostvarili bolji pristup izvorima finansiranja. Međutim, svi ovi napori predstavljaju novost.

50

udruženja poslovnih žena jer im pružaju priliku da razmene ideje i iskustva u pogledu finansiranja.

Podaci pružaju dokaze za postojanje ovih problema. Ako podatke o MSP podelimo po rodu, mogu se videti zanimljive razlike. Mada je stopa korišćenja formalnog finansiranja veo-ma niska kod svih MSP, još je niža za firme u vlasništvu žena i to za skoro 25 odsto. MSP u vlasništvu žena se za finansira-nje obraćaju prijateljima i porodicama više nego bankama, dok je situacija sasvim suprotna kada je reč o MSP kojima su vlasnici muškarci. A kada MSP u ženskom vlasništvu odluče da se zaduže, iznosi zajmova su takođe niži. Tek 8 odsto MSP u vlasništvu žena navodi da je uzelo kredit od preko 50.000 evra, dok je ta stopa za MSP u vlasništvu muškaraca 27 odsto. MSP u ženskom vlasništvu ređe pokreću izvršenje radi napla-te potraživanja – preko 75 odsto njih navodi da nisu zaintere-sovana za pokušaj izvršenja.

Moram da podignem kredit kao fizičko lice i da onda ulo-žim taj novac u svoje malo preduzeće kao pozajmicu vlas-nika. Banka valjda misli da sam bolji klijent [kao fizičko lice] nego privrednik.

Vlasnica MSP, Beograd

Okrugli sto posvećen MSP u ženskom vlasništvu i njihovom pristupu izvorima finansiranja održan je u junu 2012. u Beo-gradu. Na ovom okruglom stolu iznete su najkvalitetnije in-formacije i saznanja o pristupu finansijama MSP. Privrednice dobro razumeju sa kojim se problemima suočavaju, koji tr-žišni faktori im doprinose i šta se može učiniti da se situacija popravi. Eliminisanje rodnih ograničenja mora biti deo plana reformi za unapređenje pristupa MSP izvorima finansiranja.

Posebni izazovi sa kojima se suočavaju MSP u vlasništvu žena i kojima upravljaju žene

Među kreatorima politika sve je snažnija svest o značaju do-prinosa koji preduzetnice mogu da ostvare kada je reč o iz-gradnji i jačanju sektora MSP. U pojedinim zemljama se može videti da žene otvaraju preduzeća brže od muškaraca29, čime značajno doprinose rastu zaposlenosti. Pa ipak, preduzeća u vlasništvu žena se suočavaju sa jedinstvenim teškoćama kada je reč o pristupu izvorima finansiranja.

Profil vlasnice MSP

Prosečna privrednica u Srbiji je žena srednjih godina iz gradske sredine sa završenom srednjom školom, udata, živi u porodici i domaćinstvu srednje veličine i ima decu.

žene u Srbiji uglavnom vode mikropreduzeća (u 99% slu-čajeva zapošljavaju manje od 10 ljudi) u sektoru usluga i rade na lokalnom tržištu (tj. ne izvoze niti čak pokrivaju ni celo tržište Srbije).

Tek 32% žena u Srbiji pokreće poslovanje zato što prepo-zna dobru poslovnu priliku; 68% to učini iz ekonomske ne-ophodnosti. U zemljama članicama EU taj odnos je skoro sasvim obrnut (66,5% odnosno 33,5%).

MSP u vlasništvu žena u Srbiji suočavaju se sa svim ograni-čenjima koja smo već naveli, ali takođe imaju i druge pro-bleme koji im dodatno otežavaju situaciju. Među njima su i predrasude na osnovu roda, socioekonomske prepreke i nedovoljan pristup poslovnim mrežama. Na primer, žene često imaju teškoće kada treba da pruže adekvatna sredstva obezbeđenja, jer je bračna svojina (koju bi mogle da koriste kao kolateral) često registrovana kao zajednička svojina ili se vodi na ime supruga.30 Ove žene se mogu suočiti i sa predra-sudama vezanim za njihovu sposobnost ili posvećenost us-pehu u „grubom“ svetu biznisa. Privrednice ponekad imaju i probleme sa izgradnjom reputacije koja može da im olakša zaduživanje ili sa dokazivanjem da su u stanju da vode svoju firmu uprkos porodičnim obavezama (na primer, rođenju de-teta) zbog kojih moraju privremeno da napuste posao. Tako-đe nemaju pristupa često neformalnim poslovnim mrežama kojima dominiraju muškarci i koje ugovaraju poslove u kafani isto koliko i na sastanku. žene stalno ističu značaj mreža i

29 Na primer, Irska, Španija i SAD primeri su zemalja gde je broj MSP u vla-sništvu žena porastao brže nego broj tih preduzeća u vlasništvu muškaraca.

30 Banke nastoje da zaobiđu problem bračne svojine uzimanjem izjava pred sudom kojima supruga potvrđuje ugovor na osnovu koga se na imovini upisuje založno pravo

51

Unaprediti izvršni postupak

Zaštita prava poverilaca osnovni je preduslov za dobro kre-ditno okruženje i dokazano je da ima neposredan uticaj na pristup izvorima finansiranja u mnogim zemljama širom sve-ta.31 Ako Vlada ne učini ništa drugo osim unapređenja izvrše-nja radi naplate potraživanja, značajno će poboljšati uslove za bolje kreditiranje preduzeća. 32

Unaprediti sudski izvršni postupak: Potrebni su napori usme-reni na ubrzanje primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju i poboljšanje rezultata sudova u odlučivanju o potraživanjima iz ugovora o kreditima i sprovođenju takvih odluka.

• U potpunosti primeniti novi Zakon o izvršenju i obezbe-đenju, a naročito njegove odredbe o radu profesionalnih izvršitelja i njihovoj efikasnosti.

• Unaprediti institucionalne kapacitete sudova obukama sudija, sudskih službenika i izvršitelja u pogledu novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju, različitih sredstava obezbeđenja i drugih pitanja vezanih za banke i kredite.

• Ubrzati imenovanje i obuku kvalifikovanih profesionalnih izvršitelja i ojačati kapacitete Komore izvršitelja i Mini-starstva pravde i državne uprave za nadzor nad radom izvršitelja.

• U potpunosti primeniti novi Zakon o parničnom postup-ku kojim se omogućava skraćeni postupak i ograničavaju rokovi za podnošenje dokaza.

• Unaprediti doslednost i izbeći nepredvidivost sudskih po-stupaka i odluka formiranjem zajedničkih stavova i dava-njem mišljenja viših sudova o temama i sporovima koji se često javljaju.

• Uspostaviti mehanizam kojim će se omogućiti sudijama i izvršiteljima prvostepenih sudova da međusobno dele informacije, postavljaju pitanja i ostvare podjednak nivo znanja.

• Izmeniti Zakon o policiji kako bi se ojačala uloga organa unutrašnjih poslova u izvršenju sudskih odluka.

• Razmotriti formiranje posebnog trgovinskog suda, uvo-đenje novog postupka arbitraže ili angažovanje postojeće institucije za rešavanje sporova (npr. Privredne komore Srbije) za brzo rešavanje potraživanja manje vrednosti i komercijalnih potraživanja. Specijalizovani sud ili insti-tucija primenjivala bi skraćene postupke i imala zapo-

31 Čong (Chong), Galindo i Miko (Micco) (2004).

32 Čini se da je ovo dominantno mišljenje na tržištu, a takav stav potkre-pljuje i nedavna studija IFC-a. U toj studiji se navodi da će napori usmereni na povećanje stope naplate potraživanja verovatno imati najveći uticaj na premošćavanje tzv. „jaza finansiranja MSP“ u većini zemalja.

Kako omogućiti bolji pristup izvorima finansiranja za MSP

MSP neće biti u stanju da zauzmu mesto koje im po pravu pripada i doprinesu privrednom preobražaju i rastu dokle god se suočavaju sa teškoćama u finansiranju. Iako će usled makroekonomskih činilaca i nestabilnosti u evrozoni i dalje biti opravdan određen stepen opreznosti u kreditiranju, mno-go više može i treba da se uradi da bi se poboljšali uslovi za finansiranje produktivnih MSP i na taj način im omogućiti da budu deo rešenja za privredni oporavak.

Mnoga ograničenja predstavljena u ovom izveštaju mogu se prevazići uz skromne napore ako postoji snažna saradnja između javnog i privatnog sektora, kao i dosledna oprede-ljenost države. Preporuke koje predstavljamo u daljem tek-stu za cilj imaju ostvarenje tog plana. One su sveobuhvatne i za njihovo sprovođenje biće potrebne, između ostalog, dalje pravne, regulatorne i administrativne reforme, izgradnja ka-paciteta institucija, produbljivanje finansijskog sektora, veći dijalog između javnih i privatnih aktera i aktivizam, podsti-cajne mere za investiranje, kao i unapređenje mehanizama državne podrške.

PREPORUKE ZA PREVAZILAžENJE OGRANIČENJA NA StRANI PONUDE I INFRAStRUKtURE

A. Unaprediti izvršni postupak;

B. Pojednostaviti finansijske propise kojima se uređuju ak-tivnosti MSP;

C. Razviti alternativne izvore finansiranja za MSP;

D. Povećati prikladnost proizvoda i proširiti postojeću bazu klijenata zajmodavaca i

E. Osnažiti službe koje pružaju podršku.

52

• Pojednostaviti postupak izvršenja na imovini pod hipote-kom, ograničiti prostor za zloupotrebe i osnažiti pravnu osnovu za korišćenje hipoteke drugog i trećeg reda kao zaloge i to tako što će se razjasniti status hipoteka nižeg reda. Izmeniti Zakon o hipoteci i pravila kojima se uređuje rad katastra da bi se sprečilo da hipoteke nižeg reda na-stave da postoje i posle vansudske prodaje predmeta za-loge. Uz to, uvesti nove odredbe o pravičnom i efikasnom namirenju hipoteka nižeg reda.

• Osnažiti efikasnost žalbenog postupka i smanjiti moguć-nost da dužnici zloupotrebljavaju taj postupak tako što će se osigurati poštovanje zakonskih rokova; izgraditi in-stitucionalni kapaciteti; i stvoriti mehanizam čijim kori-šćenjem će poverioci biti u stanju da pobijaju nepovoljne sudske odluke. Razmotriti smanjenje opterećenja mini-starstva građevinarstva i urbanizma u pogledu postupa-nja po žalbama i prebacivanje tog postupka na sudove ili druga nezavisna državna tela koja imaju ovlašćenja za uređivanje pravičnog i efikasnog tržišta kredita.

• Unaprediti Zakon o hipoteci da bi se smanjili rizici po po-verioce u situacijama u kojima je imovina pod hipotekom izmenjena bez odgovarajuće dozvole. Takvim unapređe-njem bi trebalo omogućiti poveriocima da sprovedu iz-vršenje na toj imovini čak i kada su dužnici bez dozvole preduzeli izmene kojima se u cilju sprečavanja prodaje utiče na pravni status imovine, pristup imovini i njeno korišćenje odnosno izgled.

• Povećati stepen poštovanja Zakona o hipoteci kod sudo-va u delu u kome se odnosi na nedopuštenost parnice na zahtev dužnika ili zahteva za prekid vansudskog izvršenja. Izraditi smernice da bi se smanjila nedoslednost u postu-panju različitih sudova.

Unaprediti primenu Zakona o stečaju: Neophodno je uložiti napore radi povećanja stepena zaštite prava poverilaca na povraćaj imovine otuđene pre pokretanja stečajnog postup-ka ili tokom njega i ograničiti mogućnosti za zloupotrebu i rizik od moralnog hazarda.

• Povećati odgovornost stečajnih upravnika i njihovu spo-sobnost da u potpunosti koriste ovlašćenja za pobijanje pravnih radnji koja su im data Zakonom o stečaju. Po-sredstvom Agencije za licenciranje stečajnih upravnika ili drugog tela koje ovlasti Ministarstvo finansija i privrede treba obezbediti specijalizovanu obuku za pobijanje prav-nih radnji i finansijsku forenziku. Treba unaprediti i odgo-vornost i zaštitu stečajnih upravnika kako bi neometano mogli da obavljaju svoje dužnosti.

• Unaprediti kapacitete sudova da odluke o pobijanju prav-nih radnji donose dosledno i transparentno.

• Unaprediti primenu krivičnih propisa radi sprečavanja zloupotreba, prevarnih radnji i bespravnog otuđenja imovine.

slene obučene za brzo rešavanje potraživanja i posebna ovlašćenja da posreduje između dužnika i poverilaca.

• Uspostaviti okvir javne odgovornosti za efikasne izvršne postupke kojim se promoviše poštovanje zakona i zakon-skih rokova i podstiče odgovorno ponašanje.

Unaprediti vansudsko izvršenje na založenim pokretnim stvarima: MSP često nemaju dovoljno nepokretne imovine koju mogu da koriste u svrhu obezbeđenja, te je tako moguć-nost zalaganja različitih vrsta pokretne imovine od posebnog značaja za proširenje spiska sredstava koji mogu da posluže kao obezbeđenje.33 Potrebna su unapređenja da bi se osigu-rali predmeti koji služe kao obezbeđenje, potvrdila sva založ-na prava na određenoj imovini, ograničio prostor za zloupo-trebe dužnika i olakšala dostava.

• Uspostaviti snažnije mere kojima se sprečava besprav-no otuđenje i prikrivanje založene imovine. Povećati broj policijskih službenika i unaprediti njihove kapacitete da sarađuju sa zajmodavcima i njihovim zastupnicima u po-gledu pronalaženja, obezbeđivanja i povraćaja založene imovine. Obezbediti adekvatne mehanizme za brzo rea-govanje službenika policije u slučaju da postoji osnovana sumnja u bespravno otuđenje založene imovine.

• Unaprediti primenu Zakona o krivičnom postupku u ci-lju sankcionisanja kršenja privrednih propisa i prevar-nog otuđenja založene imovine. Edukovati tužilaštvo i policiju o tome kako postupati u slučajevima privrednog kriminala.

• Izmeniti Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar i Porodični zakon da bi se izbeglo pre-varno izbegavanje izvršenja na bračnoj imovini.

• Uvesti obavezu registracije svih založnih prava i to i drža-vinskog (ručna zaloga) i bezdržavinskog založnog prava ili dati upisanim založnim pravima prvenstvo u odnosu na sva neupisana prava, bez obzira na dan nastanka.

• Izmeniti Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar kako bi se postupak dostave uskla-dio sa odredbama drugih zakona (o izvršenju, parničnom postupku i hipoteci). Omogućiti da se dostava smatra iz-vršenom ako se izvrši na registrovanoj adresi preduzeća. Omogućiti specijalizovanim privatnim firmama ili izvrši-teljima da vrše dostavu.

Ojačati postupak vansudskog izvršenja na imovini pod hi-potekom: Potrebne su korenite promene i to i u zakonu i u proceduralnim odredbama, kojima će se omogućiti bolje funkcionisanje postupka naplate na imovini pod hipotekom.

33 Jedan od razloga za donošenje Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar bila je upravo potreba da se manjim firmama omogući svoja ograničena sredstva bolje iskoriste za zaduživanje i da se pove-ća obim korišćenja opreme i drugih sredstava kao obezbeđenja.

53

• Eliminisati regulatornu razliku između „prvoklasnih“ i „adekvatnih“ sredstava obezbeđenja i obavezati banke da procene rizik i formiraju rezerve na osnovu identifikova-nih faktora rizika ili gubitaka. Ako postojeća pravila mo-raju da se zadrže, u najmanju ruku bi trebalo razmotriti proširenje definicije adekvatnih sredstava obezbeđenja na druge vrste založene imovine koje se često koriste pri zaduživanju MSP (npr. traktori, veće mašine, zalihe itd).

• Svesti na minimum zahteve za dokumentacijom koja čini deo kreditnog dosijea kako bi banke imale veće diskreci-ono pravo da prihvate različite standarde dokumentacije od MSP u slučajevima gde su rizici manji i gde se njima lako može upravljati. Obaveza rezerve za gubitke koji mogu nastati po osnovu potraživanja banke u slučaju ne-potpunog kreditnog dosijea mogla bi da se u potpunosti ukine, osim ako se u postupku odobravanja kredita ne jave značajne manjkavosti zbog nedostatka dokumentacije.34

• Eliminisati obaveznu ponovnu procenu vrednosti založe-ne imovine svake tri godine da bi takva imovina mogla da se smatra adekvatnim sredstvom obezbeđenja. Dovoljna osnova za postupanje banaka trebalo bi da bude njihovo diskreciono pravo da ponovo procene vrednost imovine u slučaju da dođe do pogoršanja okolnosti.

• Razmotriti izmenu obaveze banaka da prate poštovanje poreskih propisa u pogledu plaćanja poreza na zarade i praćenja uplate poreza preduzetnika.

• Izmeniti zakonske obaveze o izveštavanju da bi se mogle prikupljati informacije o bankarskom kreditiranju MSP na nivou cele privrede. Navedene podatke trebalo bi razvr-stati prema zvaničnoj definiciji izraza „MSP“ koju koristi Vlada, čime bi se omogućila analiza obima kreditiranja, troškova, prosečnih iznosa, itd.

Razviti alternativne izvore finansiranja za MSP

Uzdanje u banke radi finansiranja svih vrsta poslova možda ne predstavlja pravu strategiju za pokretanje rasta u čitavoj privredi. Uz postojeći obim kreditiranja– gde su u manjini MSP koja podižu kredite iz formalnih izvora – banke će morati da značajno povećaju svoje poslovanje da bi ostvarili tržišno učešće bar približno slično onom u Evropi, gde u proseku oko 80 odsto MSP imaju najmanje jednu kreditnu liniju banke. Upitno je koliko je verovatno da se takvo povećanje ostvari, uzevši u obzir strukturu sektora MSP i eksterne trendove u

34 U slučajevima u kojima se otkrije da banka konzistentno neadekvatno dokumentuje kredite, regulatorni odgovor trebalo bi de se ne ograniči samo na ono što je određeno propisom, već bi o tome trebalo skrenuti pažnju i rukovodstvu i Upravnom odboru banke i te probleme rešavati primenom šireg spektra korektivnih mera, uključujući i povećanje kapitala.

Omogućiti upis založnog prava na celokupnoj imovini od-nosno inventaru preduzeća: Radi usklađivanja sa međuna-rodnom praksom i kako bi se omogućila šira lepeza kreditnih proizvoda, zakonom bi trebalo omogućiti zajmodavcima da radi obezbeđenja kredita upišu založno pravo na celokupnoj imovini odnosno inventaru preduzeća.

• Izmeniti Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar kako bi se omogućile ove promene. Te izmene bi trebalo da se zasnivaju na sličnim odredbama koje sadrži model zakona EBRD-a.

• Izmeniti pravila i propise o upisu založnog prava i u njih uneti ove promene. Možda će biti potrebne i izmene nači-na na koji se založno pravo upisuje u javne registre.

Pojednostaviti finansijske propise kojima se uređuju aktivnosti MSP

Finansijski propisi ne predstavljaju veću prepreku za krediti-ranje MSP, naročito kada se u obzir uzmu drugi činioci kao što je neadekvatnost izvršnog postupka. Pa ipak, još toga se može učiniti da bi se podstakle inovacije, snizili troškovi veza-ni za poštovanje propisa, smanjila neizvesnost regulatornog okvira i poboljšalo prikupljanje podataka, čime će se omogu-ćiti rast kreditiranja čim se poboljšaju tržišni uslovi.

• Izraditi i sprovesti analizu efekata propisa (AEP) o kre-ditiranju i drugih propisa da bi se procenili troškovi koji se njima nameću bankama i MSP. Primena „testa MSP“ koji postoji u EU mogla bi biti od koristi za ocenu toga u kojoj meri propisi imaju efekat na dostupnost finansi-ranja i (posrednu i neposrednu) cenu finansiranja MSP. Ove aktivnosti trebalo bi preduzimati paralelno sa radom Kancelarije za regulatornu reformu, koja se priprema da do kraja godine primeni kriterijume iz testa MSP na nefi-nansijske propise. U okviru ove procene takođe bi trebalo razmotriti uticaj koji nadzor ima na institucije različitih veličina i oblika vlasništva. Neutralno i pravično tržišno okruženje za rad svih finansijskih institucija neophod-no je da bi se omogućilo finansiranje MSP, a propisima i obavezama nadzora ne bi trebalo nenamerno uvoditi diskriminaciju finansijskih institucija koje pružaju usluge za MSP.

• Postepeno ukidati rezervu za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu potraživanja banke, zasnovanu na broju dana koliko je dužnik u docnji i staviti veći na-glasak na pravila MSFI o određivanju rezervacija u skladu sa procenjenim gubicima. U skladu sa tim, učiniti banke odgovornima za posedovanje internih politika i testiranih metodologija za utvrđivanje rezerve na osnovu detaljnih procena potraživanja. Unaprediti kapacitet regulatornih tela da procene takve interne politike u skladu sa princi-pom nadzora zasnovanog na proceni mogućeg rizika.

54

finansiranje pune cene mašina i opreme uz fleksibilnije uslo-ve i bez kolaterala.

• Izmeniti Zakon o lizingu u cilju eliminisanja činilaca koji nepovoljno utiču na konkurentnost i time ometaju rast i ulaganje. Trebalo bi sprovesti reforme da bi se uklonila ograničenja vezana za tretman ove oblasti u smislu PDV i poreza na dobit preduzeća, rezervacije i obaveze u pogle-du analize rizika i uređenje operativnog lizinga, kao i da bi se rešila druga pitanja. Trebalo bi ublažiti prudencijal-ne zahteve i uskladiti ih sa drugim tržištima Evrope, kao i dozvoliti veću fleksibilnost u pogledu preuzimanja rizika i strukture ugovora.

• Izraditi posebne prudencijalne zahteve za lizing koji pružaju banke. Pojedine odredbe Zakona o lizingu tiču se pitanja koja prevazilaze okvire rizika koje lizing pred-stavlja za stabilnost finansijskog sistema. Ako bavljenje banaka lizingom predstavlja prudencijalni rizik, te rizike bi trebalo prevesti na banke primenom odgovarajućih propisa o bankarskom sektoru. Kada se steknu odgova-rajući regulatorni uslovi, na tržište će ući nove firme za lizing finansirane privatnim kapitalom ili će ih osnovati dobavljači opreme kao konkurenciju tradicionalnim lizing kompanijama.

Povećati prikladnost proizvoda i proširiti postojeću bazu klijenata zajmodavaca

Razviti podsticajne mere i mehanizme kojima će se podstaći ulaganje u pružanje bankarskih usluga MSP i širenje usluga na sektore tržišta koji su trenutno zapostavljeni: Najuspešni-ji modeli finansiranja MSP širom sveta nisu široko zastupljeni među poslovnim modelima ili proizvodima koje nude mnoge banke u Srbiji. Za to, između ostalog, postoje i ekonomski ra-zlozi. Bankarski sektor bi trebalo ohrabriti i, ako je potrebno, primeniti podsticajne mere za poboljšanje ulaganja, razvoj partnerstava i uvođenje inovacija, da bi se povećao obuhvat kreditiranja MSP.

• Uvesti mere kojima bi se banke podstakle da kreditira-ju MSP. Vlada bi mogla da razmotri pružanje određenih podsticaja finansijskim institucijama koje aktivno pro-movišu finansiranje MSP, usvajaju nove tehnologije, ra-zvijaju nove proizvode i imaju značajan portfolio kredita odobrenih MSP. Da bi se zadržali prudencijalni standardi, takve mere mogle bi biti vremenski ograničene i u nefi-nansijskom obliku – npr. privilegije za otvaranje novih filijala, poreske olakšice za određene troškove, olakšice u pogledu kapitala itd. Za tako nešto može biti potrebno da se Vlada obrati svim učesnicima na tržištu i od njih zatraži da osmisle nove predloge za povećanje obima kreditira-nja MSP.

• Treba razmotriti mogućnosti za osnivanje regionalnih ili lokalnih banaka, odnosno nove klase institucija koje bi

bankarskom sektoru u Evropi (i širom sveta) koji primorava-ju banke da naglase profitabilnost, smanje leveridž i napu-ste rizičnije, ranjivije segmente tržišta. Preduzeća i država možda previše očekuju od banaka kada se uzdaju u njih kao u pružaoce kredita svim aspektima privrede. Uz to, kao što su pokazala iskustva iz globalnih finansijskih kriza, predu-zeća rizikuju ako se pouzdaju u samo jedan izvor formalnog finansiranja.

Preporuke iz ovog odeljka tiču se strukture finansijskog sek-tora i toga da li u Srbiji postoje institucije odgovarajućeg tipa za pružanje usluga preduzećima svih veličina širom zemlje. Razmatranja strukture tržišta izlaze izvan okvira našeg izve-štaja, ali ipak smatramo da je potrebno da Vlada obrati pa-žnju na ovo pitanje i reši nedostatke na tržištu koji dovode do finansijske zapostavljenosti mnogih MSP.

Promovisati razvoj nebankarskog sektora i alternativnih oblika finansiranja. Iako je bankarski sektor dominantni pružalac kreditnog finansiranja u privredi, a takav će i ostati, trebalo bi razmotriti otvaranje tržišta za više nebankarskih pružalaca kredita (to ne moraju biti institucije koje će primati depozite građana). Za ovo bi trebalo doneti i odluku i strate-giju o tome na koji način će se vršiti nadzor nad radom svih nebankarskih finansijskih institucija, što je već neko vreme neophodno kako bi se izbeglo stvaranje fragmentirane regu-latorne strukture u ovom sektoru.

• Uspostaviti jedinstven regulatorni okvir za nebankarske, nedepozitne kreditne institucije. Ovim okvirom bi se de-finisao postupak licenciranja i nadzora za sve vrste speci-jalizovanih kreditnih ustanova koje ne primaju depozite građana, uključujući i ugledne mikrofinansijske institu-cije, firme koje pružaju finansiranje i druge aktere. Time bi se omogućili ulazak na tržište i ulaganje novih vrsta pružalaca finansiranja, koji bi pružali nove modele kredi-tiranja poslovanja u sektorima koji sada nisu adekvatno usluženi.

• Bez odlaganja usvojiti novi Zakon o faktoringu. Novim zakonom, koji je trenutno u fazi javne rasprave i unoše-nja konačnih izmena, uspostaviće se solidni temelji za povećanje likvidnosti u privredi i poboljšati uslovi za me-đusobno finansiranje preduzeća i veći obim kreditiranja baziranog na obrtnoj aktivi.

• Razmotriti nove kategorije za listing na berzi emisija ob-veznica većih MSP. Takva preduzeća, čije su potrebe za zaduživanjem znatne, mogle bi da dobiju bolji pristup finansiranju posredstvom tržišta kapitala. Ulazak na ova tržišta može se olakšati pojednostavljenjem zahteva i smanjenjem transakcionih troškova za manje firme.

Unaprediti zakonski okvir za lizing: Asocijacija lizing kompa-nija Srbije, Savet stranih investitora i predstavnici Leaseuro-pe, glavnog udruženja lizing kompanija u Evropi, prepoznali su slična ograničenja za razvoj lizinga u Srbiji koja bi treba-lo eliminisati. Širom sveta, a naročito u Evropi, lizing uveli-ko koriste firme iz prerađivačke industrije i poljoprivrede za

55

• Sarađivati sa donatorskim organizacijama i učesnicima na tržištu radi kreiranja kratkoročnih programa kojima bi se MSP pomoglo da smanje tržišni rizik. Intervencije bi mogle da se finansiraju iz programa neposrednog krediti-ranja, a da budu osmišljene tako da se njima poveća ste-pen i smanje troškovi korišćenja proizvoda za upravljanje rizikom trenutno dostupnih posredstvom banaka, kao i da se olakšaju „market mejking“ poslovi. Na primer, dr-žava bi mogla da sponzoriše program za prenos valutnog rizika ili pak da sarađuje sa donatorskim organizacijama radi povećanja kreditnih linija denominiranih u dinarima.

• Kreirati sveobuhvatnu strategiju, sa podsticajnim mera-ma, za povećanje obima dinarskih sredstava dostupnih za kreditiranje MSP. Jasno je da je smanjenjem obavezne rezerve učinjen napor da se poveća obim štednje u dina-rima, ali možda je potrebno podstaći povećanje štednje i na druge načine, kao na primer kroz osiguranje, penzije i tržišta novca i time povećati masu sredstava dostupnu zajmodavcima. (USAID BEP trenutno finansira studiju o štednji na nacionalnom nivou, koja će biti dovršena u je-sen 2012. i u kojoj će biti date dodatne preporuke o pita-njima koja Vlada treba da razmotri.)

• Granska udruženja i poslovne asocijacije bi trebalo da promovišu edukaciju o upravljanju rizikom i korišćenju instrumenata hedžinga. Privredne komore su do sada u nekoliko navrata organizovale skupove na ovu temu, ali treba učiniti više da bi se povećao stepen praktičnog zna-nja na nivou cele zemlje.

• Usvojiti pojednostavljene računovodstvene standarde i objaviti smernice za knjiženje hedžing transakcija koje MSP jednostavno mogu da slede. Ovu oblast reforme mo-glo bi da predvodi Ministarstvo finansija i privrede, zajed-no sa udruženjima računovođa i revizora.

Osnažiti službe koje pružaju podršku za kreditiranje i povećati njihovu dostupnost

Službe koje pružaju podršku predstavljaju neophodan katali-zator za odobravanje kredita i nužno je da budu u stanju da odgovore na potrebe zajmoprimaca. Potrebne su reforme ko-jima će se unaprediti standardi u pogledu procene vrednosti imovine, računovodstva i revizije, kao i povećati dostupnost izvora informacija koji omogućavaju smanjenje troškova i uvođenje novih modela kreditiranja MSP.

Postepeno smanjiti ulogu države u kvalifikovanju i licencira-nju procenitelja, kao i nadzoru nad njihovim radom: Licen-ciranje procenitelja imovine i sredstava bi, na kraju, trebalo preneti na nezavisno, samoregulatorno strukovno telo koje bi promovisalo međunarodne prakse i snažne etičke standar-de. Prelaz na ovaj oblik upravljanja trebalo bi da se odvija uz

bile bliže korisnicima usluga. Izdavanje dozvola za rad novim bankama nije popularno, a postoje i pitanja koja su nasleđena, kao i pitanja vezana za superviziju kojom se u nepovoljniji položaj stavljaju lokalizovane institucije koje primaju depozite i odobravaju kredite. Međutim, ne moraju sve institucije koje daju kredite da imaju dozvolu za prikupljanje depozita, a ako se ovo pitanje uredi bez političkih intervencija, moguće je upravljati rizicima. Tre-balo bi ispitati mogućnosti za osnivanje više kreditnih in-stitucija na lokalnom ili regionalnom nivou koje se mogu specijalizovati za određene oblasti i čiji poslovni modeli mogu da odgovore na potrebe MSP za finansiranjem. Po-datak da ogromna većina MSP uglavnom posluje samo na lokalu dodatan je pokazatelj potrebe za lokalnom spe-cijalizacijom i prisnijim odnosima sa klijentima.

• Istražiti mogućnosti za pospešivanje ulaganja u nove za-jedničke platforme i usluge za finansiranje MSP. Primeri ovakvih tehnologija su platforme koje omogućavaju oce-nu kreditnog rejtinga, olakšavaju pristup informacijama o poslovanju ili pojednostavljuju i ubrzavaju proveru poreskog status preduzetnika, ali postoje i druge obla-sti u kojima se tehnologija može iskoristiti za efikasnije kreditiranje.

Sprovesti konkretne, ciljane mere za smanjenje nivoa rizika kamatne stope i valutnog rizika u realnom sektoru: Posto-jeći nivo tržišnog rizika koji snose preduzeća nije pozitivna pojava. Zapravo, time je verovatno povećano „prelivanje“ kreditnog rizika na celokupnu privredu, budući da MSP kroz finansiranje preuzimaju rizike koji škode njihovoj kreditnoj sposobnosti. Za ovo ne postoje gotova rešenja. Vlada, dona-torske organizacije i privatni sektor moraju da sarađuju kako bi našli načine da ublaže uticaj ove pojave na sektor MSP.

• Ispitati alternativne mogućnosti za liberalizaciju finan-sijskih propisa o zadržavanju tržišnog rizika u bankama koje kreditiraju MSP. Takvom liberalizacijom bi se, na pri-mer, bankama moglo dozvoliti da snose više nivoe rizika po kreditima koje odobre MSP, odnosno napraviti razliku između propisa o preuzimanju rizika u skladu sa nivoom kapitala i veštinom i kapacitetima rukovodstva svake po-jedinačne institucije.

• Postarati se da ne postoje pravne ili nadzorne prepreke za razvoj i korišćenje standardizovanih instrumenata za upravljanje rizikom.

• Organizovati radnu grupu sastavljenu od predstavnika Narodne banke, Ministarstva finansija i privrede, Komi-sije za hartije od vrednosti, berze i drugih aktera da bi se prepoznale održive opcije za kreiranje standardizovanih instrumenata kojima se može trgovati. Napori koje Mini-starstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija sada predvodi u pravcu razvoja robnih berzi predstavljaju korak u pravom smeru za poboljšanje upravljanja rizikom u celokupnoj privredi. Potrebno je učiniti dalje korake da bi se utvrdilo šta sve još može preduzeti zarad upravljanja valutnim i kreditnim rizicima.

56

• Izmeniti zakone kako bi se omogućio ulaz novih aktera na tržište izveštavanja o kreditima i, po mogućstvu, na kraju ukinulo obavezno izveštavanje. Sada, kada Kreditni biro postoji već neko vreme i kada je izgradio dobru reputa-ciju kod korisnika, nema razloga da se ograniči ulazak na tržište drugih firmi koje nameravaju da pružaju srodne usluge, zadovoljavaju specifične potrebe ili čak nastoje da povećaju konkurenciju, dokle god takve firme mogu da dokažu da imaju adekvatne kvalifikacije i poštuju važeće propise o korišćenju informacija i privatnosti. Uz to, oba-veza dostavljanja informacija Birou trebalo bi na kraju da postane dobrovoljna i da se zasniva na zajedničkom in-teresu zajmodavaca da se osigura odgovorno korišćenje i tačnost podataka. Izveštavanje o kreditima je usluga kao i svaka druga, te su tako tržišni mehanizmi i zajednički interesi korisnika najčešće dovoljni da se osigura ažurno izveštavanje.

• Podstaći Kreditni biro da poveća detaljnost i unapredi format informacija sadržanih u svojim izveštajima. Među preporukama koje smo dobili sa tržišta su, između osta-log, pružanje i normativnih i negativnih informacija o dužnicima, zajedničko izveštavanje o podacima o fizičkim i pravnim licima, informacije o stečaju i bolja dezagrega-cija podataka o zaduživanju MSP.

Nastaviti sa unapređivanjem kvaliteta usluga i informacija koje pružaju katastar nepokretnosti, Agencija za privredne registre i registar zaloge: Ostvaren je značajan napredak u razvoju infrastrukture za registrovanje imovine i potraživanja poverilaca. Međutim, ima još prostora za unapređenja koja mogu da u značajnoj meri ubrzaju i pojeftine zaduživanje MSP.

Republički geodetski zavod (RGZ)

• Smanjiti vreme potrebno za odobravanje kredita i to veri-fikovanjem informacija i poboljšavanjem njihove tačnosti u odabranim lokalnim katastrima. Ova aktivnost bi treba-lo da bude usmerena na lokale u kojima se prijavljuje naj-više problema. Omogućiti „skraćeni“ postupak za proveru i jednostavno ispravljanje grešaka koje stvaraju značajne probleme u praksi. Razmotriti i javno oglašavanje drugog poziva za javnu raspravu u pojedinim opštinama.

• Kreirati program za upravljanje učinkom u RGZ u okviru kojeg će se pratiti kvalitet pružene usluge, vreme potreb-no za obradu predmeta i jednostavnost postupaka upi-sa u različitim lokalnim registrima širom zemlje. Ovim programom bi trebalo pojednostaviti procedure i ubrzati razvoj jedinstvenog softverskog i informatičkog sistema koji će pomoći da se aktivnosti standardizuju i učine efi-kasnijim.36 Mehanizam kojim bi se lokalnim kancelari-jama omogućilo da brzo provere status taksi uplaćenih

36 Videti takođe i izveštaj Svetske banke o sprovođenju i rezultatima Pro-jekta „Katastar nepokretnosti i upis prava u Srbiji“ (PO78311).

podršku i da bude postepen kako ne bi došlo do prekida u pružanju usluga procene vrednosti, kao i da bi se prepoznalo takvo funkcionalno samoregulatorno telo. U međuvremenu bi trebalo preduzeti sledeće radnje:

• Razdvojiti kvalifikovanje sudskih veštaka od kvalifikova-nja procenitelja imovine. Uspostaviti posebne kriteriju-me za licenciranje i sistem testova zasnovan na savreme-noj tržišnoj praksi procene vrednosti.

• Izraditi kodeks ponašanja i obavezne etičke standarde. Usvojiti kredibilne sankcije za kršenje tih standarda.

• Podstaći sve licencirane procenitelje da formiraju udruže-nje ili da se učlane u postojeće udruženje koje promoviše iste standarde.

• Ukinuti ograničenja u pogledu broja kvalifikovanih proce-nitelja i podstaći interesovanje za kvalifikovanje kod šire javnosti. Dozvoliti da ponudu kvalifikovanih procenitelja diktiraju tržište i zdrava konkurencija.

• Centralizovati prikupljanje informacija koje vrši država – npr. sistem DOMEX u Nacionalnoj korporaciji za osigu-ranje stambenih kredita, katastri nepokretnosti i poreske uprave – i te informacije učiniti dostupnima kvalifikova-nim proceniteljima. Podstaći osnivanje trećih lica koja bi pružala informacije koje procenitelji mogu da koriste da potkrepe svoje procene.

Podstaći i omogućiti ekspanziju službi izveštavanja o krediti-ma i ocenu kreditnog rejtinga: Postoje dobri razlozi za pove-ćanje pokrivenosti tržišta izveštavanjem o kreditima i pruža-nje tako dobijenih informacija svim nebankarskim kreditnim institucijama, firmama, zemljoradnicima i domaćinstvima kako bi se omogućio pristup širem spektru izvora finansira-nja. Takođe, dostupnost novih usluga kao što su ocenjivanje kreditnog rejtinga – kojima se snižavaju troškovi pružanja kredita i omogućava dodela većeg broja kredita manjih izno-sa – može izazvati promene u kreditiranju MSP i na taj način podstaći razvoj.

• Sarađivati sa bankarskim sektorom, Kreditnim biroom i Agencijom za privredne registre na razmatranju moguć-nosti za proširenje spektra usluga koje se pružaju i po-krivenosti tim uslugama. Tokom pisanja ovog izveštaja, prema našim saznanjima, ovim uslugama obuhvaćena su i osiguravajuća društva i telekomunikacione kompa-nije, ali u sledećem koraku trebalo bi izveštavanje učiniti sveobuhvatnim,35 kao i razviti usluge koje zadovoljavaju široke potrebe tržišta i pružaju podršku finansiranju MSP, uključujući i dobavljačke kredite.

35 Kreditni podaci koji ne spadaju u tradicionalnu definiciju ovog izraza, kao što su istorija plaćanja po različitim ugovornim obavezama, mogu predstavljati dobar posredni pokazatelj za ponašanje dužnika i mogu pomoći firmama koje nemaju dugu istoriju zaduživanja da izgrade kreditne profile.

57

odabere, najbolja mogućnost je ona čijom primenom se smanjuje opterećenje države u pogledu obaveza licenci-ranja i nadzora.

• Promovisati razvoj računovodstvene profesije kroz podrš-ku za uspostavljanje međunarodnog programa za sertifi-kaciju računovođa. Savezu računovođa i revizora takođe bi mogla da bude pružena podrška za proširenje članstva i unapređenje kapaciteta za sertifikaciju.

Promovisati formiranje trećih lica – pružalaca informacija koji mogu da obezbede podršku za kreditiranje: Pružaoci in-formacija koji prikupljaju, agregiraju i analiziraju informacije o preduzećima, imovinskim transakcijama i tržišnim rizicima mogu da omoguće uštede na osnovu obima koje utiču na snižavanje troškova, unapređenje procena rizika, jednostav-niju procenu vrednosti sredstava obezbeđenja i analizu tren-dova na tržištu.

• Inicirati saradnju različitih pružalaca informacija radi ra-zumevanja i izrade rešenja za tržište kredita namenjenih MSP. Ova aktivnost bi, u idealnim uslovima, trebalo da bude koordinirana sa radom poslovnih i bankarskih udru-ženja uz posredovanje Vlade. Trebalo bi da budu obuhva-ćeni akteri i iz javnog i iz privatnog sektora, uključujući i Ministarstvo finansija i privrede.

• Ispitati mogućnosti za javno-privatna partnerstva (JPP) radi unapređenja usluga informisanja. U okviru takvih JPP bi se iskoristili kapaciteti države za prikupljanje in-formacija, zajedno sa informatičkim, tehnološkim i ana-litičkim veštinama koje poseduju privatne kompanije. Na primer, mehanizmi slični sistemu JPP već su korišćeni za izveštavanje o kreditima i prikupljanje informacija o trži-štu nekretnina.

PREPORUKE ZA PREVAZILAžENJE OGRANIČENJA NA StRANI PREDUZEćA

A. Unaprediti finansijsku sposobnost MSP da pozajme do-datna sredstva;

B. Premostiti jaz znanja i poboljšati stavove preduzeća pre-ma zaduživanju;

C. Unaprediti tehničke i administrativne kapacitete MSP da pozajme dodatna sredstva i

D. Osnažiti pregovaračku poziciju MSP.

elektronskim putem takođe bi smanjio gužve u kancelari-jama sa većim obimom aktivnosti.

• Postarati se da svi katastri slede iste politike i sprovode iste procedure u pogledu upisa založnih prava. U tim po-stupcima bi trebalo jasno naglasiti šta sme a šta ne sme biti upisano kao založno pravo i na kojim vrstama imo-vine založna prava mogu biti upisana. Nedoslednosti bi trebalo prepoznati i ispraviti.

• Smanjiti rizik koji snose zajmodavci skraćivanjem vreme-na potrebnog da se na imovini upiše založno pravo, kao i da se to pravo obriše. Sadašnja praksa nije idealna, jer zajmodavci često plasiraju sredstva dok čekaju na upis za-ložnog prava, što komplikuje refinansiranje. Ako se skrati vreme čekanja na upis, skratiće se i kašnjenja sa kojim se suočavaju MSP.

Agencija za privredne registre (APR)

• Omogućiti zajmodavcima bolji pristup podacima o kre-ditnoj sposobnosti zajmoprimaca unapređenjem funkci-ja za pretragu podataka iz privrednog registra. U okviru toga bi trebalo omogućiti vršenje relacionih pretraga iz kojih se vide veze između fizičkih i pravnih lica. Ako kre-ditori mogu da koriste registar da, uz prethodnu sagla-snost, provere informacije o zahtevima za kredite i proce-ne sve poslovne veze i finansijske obaveze zajmoprimaca, lakše će moći da prepoznaju razlike između zajmoprima-ca, brže će donositi odluke i odobravaće sredstva sa većim stepenom sigurnosti.

Unaprediti licenciranje i nadzor nad radom revizora i pod-staći razvoj jedinstvene profesije računovođe: Kao i kod procenitelja, licenciranje revizora trebalo bi na kraju prene-ti nezavisnom, samoregulišućem granskom udruženju koje promoviše međunarodne prakse i snažne etičke standarde. U međuvremenu bi trebalo povećati kapacitete revizora i sma-njiti troškove njihovog angažovanja, budući da usled toga mnoga MSP nisu u stanju da koriste njihove usluge.

• Usvojiti uslove i procedure za licenciranje u skladu sa me-đunarodnim standardima revizije. Postoje mnoge među-narodne organizacije i modeli za sertifikaciju. Trebalo bi razmotriti angažovanje jedne od tih organizacija da pruži podršku u postupku licenciranja ili da u njemu učestvuje. Trebalo bi u saradnji sa univerzitetima ili organizacijama koje pružaju obuku usvojiti standarde stalnog stručnog usavršavanja i sticanja znanja i organizovati edukaciju.

• Unaprediti stručni nadzor i doslednost procedura. Po-našanje na tržištu i kvalitet usluge trebalo bi unaprediti kako bi se ostvario pozitivan uticaj na kreditiranje.

• Pružiti podršku za razvoj nezavisne, samoregulišuće or-ganizacije koja će u dogledno vreme preuzeti sertifikaci-ju i nadzor nad profesijom revizora. U drugim zemljama je državna komora poslužila kao osnova za privatnu SRO ili je formirano novo udruženje. Koja god da se opcija

58

• Edukovati privrednike za efikasno upravljanje sredstvi-ma obezbeđenja. To se može postići putem posebnih seminara u organizaciji udruženja, komora ili poslovnih inkubatora.

• Razmotriti uvođenje skraćenog programa za legalizaciju i izdavanje dozvola kojim će se MSP omogućiti da dobiju dozvole za imovinu koja bi mogla da se koristi kao sred-stvo obezbeđenja za zaduživanje. Takav program bi mo-gao da bude ograničenog trajanja i za posledicu bi mogao imati povećanje mase sredstava koja se mogu upotrebiti za obezbeđenje kredita, dok bi istovremeno bankama omogućio lakše kreditiranje.

Premostiti jaz znanja i poboljšati stavove preduzeća prema zaduživanju

Potrebno je ukloniti prepreke koje izaziva nedostatak znanja i koje za posledicu imaju negativne stavove, neopravdanu per-cepciju rizika, zavisnost od države i slabiju kreditnu kulturu. Ako se to učini, tržište kredita postaće efikasnije. Treba spro-vesti različite aktivnosti da bi se prevazišlo nerazumevanje između MSP i zajmodavaca i poboljšali uslovi za uzajamno poverenje, kao i transparentnost.

Promovisati veću razmenu znanja i dijalog između finansij-skih institucija i sektora MSP: Stvaranjem boljih veza i pod-sticanjem dijaloga između finansijskih institucija i udruženja MSP omogućilo bi se bolje međusobno razumevanje i olak-šalo finansiranje MSP. Time se takođe može prevazići otpor ka kreditiranju određenih segmenata ovog tržišta, kao što su preduzetnice, mladi preduzetnici ili osetljivi segmenti sta-novništva čije kreditiranje se može smatrati rizičnijim. Ova-kva vrsta saradnje može biti korisna ne samo za smanjenje rizika i troškova, već i za prepoznavanje perspektivnih malih privrednika kao potencijalnih klijenata.

• Podstaći više kontakata između banaka i MSP. U tom smislu, banke bi mogle da (bilo kao grupa, bilo pojedinač-no) organizuju više prezentacija namenjenih poslovnim udruženjima, komorama i lokalnim i regionalnim razvoj-nim organizacijama kako bi predstavile svoje usluge i sa njima otvoreno razgovarale o tome sa kojim se ograniče-njima suočavaju u pristupu izvorima finansiranja. Udru-ženje banaka moglo bi da odigra ulogu u pružanju eduka-cije i tehničkih resursa bankama i MSP. Sa druge strane, banke bi mogle da učestvuju na seminarima i sajmovima u organizaciji granskih udruženja. Vlada bi ove aktivnosti mogla da podrži svojim učešćem i/ili sponzorstvom.

• Izraditi Kodeks postupanja za zajmodavce sličan onima koji već postoje na drugim tržištima. U tom kodeksu bi se naveli principi i standardi usluga koje bi zajmoprim-ci trebalo da očekuju od zajmodavaca. Njime bi trebalo obuhvatiti ne samo postojeće odredbe zakona i propisa o zaštiti dužnika, već i uvesti dobrovoljne standarde usluga

Unaprediti finansijsku sposobnost MSP da pozajme dodatna sredstva

Potrebno je učiniti više da bi se rešio problem nelikvidnosti manjih preduzeća da bi im se pomoglo da izgrade veštine i kapacitet da ispune zahteve zajmodavaca, kao i da bi ta-kva preduzeća bila u stanju da strateški upravljaju imovi-nom i time povećala svoje šanse da se kvalifikuju za pristup sredstvima.

Preduzeti ciljane radnje za poboljšanje likvidnosti: Očekuje se da će predložene izmene uredbe o plaćanjima u javnom sektoru i novi nacrt Zakona o faktoringu poboljšati likvidnost, ali nijedna od navedenih izmena još uvek nije usvojena. Treba učiniti više.

• Ublažiti pravila o plaćanju PDV za MSP usvajanjem pro-pisa kojima bi se regulisalo plaćanje PDV po naplati po-traživanja. Time bi se u velikoj meri poboljšala likvidnost i smanjili finansijski rizici sa kojima se suočavaju MSP. Uko-liko propisivanje plaćanja PDV po naplati nije izvodljivo u potpunosti, treba razmotriti da se u slučaju MSP omogući duži rok za plaćanje PDV po fakturisanju (npr. od 60 do 90 dana) usklađen sa prosečnim rokom naplate potraživanja ovih preduzeća.

• Smanjiti vreme čekanja za povraćaj poreza, subvencije i plaćanja javnih preduzeća. Ovi izvori sredstava su naroči-to značajni za poljoprivredu i proizvodnju. Vlada bi treba-lo, posredstvom svojih organa i javnih preduzeća, da služi kao primer brze isplate.

• Podržati ažurno rešavanje potraživanja po osnovu dobav-ljačkih kredita i izvršenje odluka na osnovu njih. Ovo je već navedeno u okviru preporuka za unapređenje izvrš-nog postupka.

• Izmeniti Zakon o platnom prometu tako da se trećim lici-ma omogući da otplate dugovanja dužnika u slučaju da je dužnikov račun blokiran. Time bi se unapredila stopa naplate dugova i smanjili rizici sa kojima se suočavaju banke.

• Razmotriti mogućnosti da se podstakne brža naplata potraživanja MSP od većih firmi. Podstaći poslovna udru-ženja da se više aktiviraju u iznalaženju rešenja za pro-bleme likvidnosti i posredovanju u dijalogu sa velikim kompanijama. Razmotriti prilike za dalje skraćenje rokova naplate kroz lance snabdevanja u kojima učestvuje drža-va. Za ove aktivnosti kao primeri mogu poslužiti rešenja iz Velike Britanije i drugih zemalja.

Pomoći MSP da bolje upravljaju sredstvima koje koriste kao obezbeđenje za zaduživanje: Ovi napori bi trebalo da se usredsrede na obuku i istraživanje mogućnosti da se MSP po-mogne da njihova sredstva postanu legitimna za zajmodavce.

59

movisanjem izvoza, podržavanjem inovacija i poslovnih mreža i klastera.

Unaprediti tehničke i administrativne kapacitete MSP da pozajme dodatna sredstva

Kredite lakše dobijaju oni koji bolje poznaju poslovnu prak-su i finansijski su pismeniji – te veštine su dobar znak toga koliko će se produktivno dobijena sredstva koristiti. Poslov-na udruženja, poslovni inkubatori i programi sa podrškom države trebalo bi da se koriste za povećanje kapaciteta MSP. Potrebna je podrška za izradu finansijskih izveštaja i biznis planova, kao i za druge oblasti.

Promovisati širi spektar podrške u pogledu obuke i tehničke pomoći MSP u oblasti finansiranja: I javne i privatne organi-zacije treba da odigraju ulogu u pružanju podrške MSP za sti-canje kapaciteta za korišćenje i upravljanje finansijskim sred-stvima. Brojne su organizacije posredstvom kojih se može pružiti unapređena obuka i podrška u oblasti finansiranja.37

• Proširiti obim obuke i edukacije koje se u oblasti finan-siranja MSP pružaju poslovnim organizacijama i agenci-jama. Cilj takve obuke bio bi da se poslovnim organiza-cijama omogući da svoje članove savetuju i obučavaju o pitanjima vezanim za finansiranje.

• Omogućiti dalji razvoj alata i programa za obuku koje sa lakoćom mogu da koriste različite vrste poslovnih orga-nizacija. Cilj ove aktivnosti je da se formira osnovni skup materijala o finansiranju MSP, izradi biznis planova i izve-štavanju koji bi kasnije mogao da se primenjuje u obuci koju pružaju trening centri, poslovna udruženja, lokalne i regionalne razvojne agencije, klasteri, inkubatori itd. i koja bi bila pristupačna za MSP.

• Ohrabrivati i podsticati sektor pružalaca stručnih uslu-ga da u većoj meri obezbedi specijalizovanu obuku o fi-nansiranju. U mnogim zemljama računovođe, advokati i drugi pružaoci stručnih usluga nude obuku, a ponekad i besplatnu pomoć, malim preduzećima.

• U većoj meri uključiti zajmodavce u obuku. Pojedine ban-ke pružaju obuku svojim klijentima, mada je takva obuka često ograničenog obima i neredovna. Banke u EU us-

37 Među ovakvim organizacijama u Srbiji su poslovna udruženja, komore, klasteri, poslovni inkubatori, firme koje upravljaju industrijskim parkovima, javno-privatni centri za obuku, lokalne i regionalne agencije za ekonomski razvoj i organizacije formirane u skladu sa Zakonom o inovacionoj delatnosti.

i transparentnosti sa kojima bi se saglasile finansijske in-stitucije. U izradi ovog kodeksa pomoć bi mogli da pruže Udruženje banaka, NBS ili skup drugih institucija.

• Pozvati sektor pružalaca stručnih usluga da odigra ulo-gu u jačanju poverenja između banaka i MSP. Udruženja pružalaca stručnih usluga – pravnika, računovođa, revi-zora, procenitelja, poslovnih savetnika itd – treba da se kolektivnije uključe u unapređenje kreditnog okruženja. Takva udruženja mogu, na primer, da učestvuju u radu fokus-grupa, pružanju obuke i izradi smernica. Mogu ta-kođe i da razmenjuju ideje o tome kako smanjiti rizike i poboljšati kvalitet usluga koje pružaju i na koje se osla-njaju zajmodavci.

Potrebna je saradnja između javnog i privatnog sektora kako bi se ojačala kreditna kultura i poboljšala finansijska pisme-nost u pogledu zaduživanja: Učesnici na tržištu bi trebalo da sarađuju sa Vladom kako bi unapredili opšti nivo razumeva-nja o funkcionisanju tržišta kredita i značaju odgovornog kre-ditiranja i zaduživanja.

• Promovisati dobru kreditnu kulturu posredstvom edu-kacije privrednika i šire javnosti o odgovornostima koje nosi zaduživanje. To se može postići posredstvom nacio-nalne kampanje ili drugih sredstava usmerenih na javne i privatne aktere. Ovom aktivnošću bi trebalo obuhvatiti ulogu kreditne kulture u podsticanju privrednog razvoja i zakone i propise koji služe da onemoguće zloupotrebe. Ako se ključne poruke pošalju u pravom trenutku, može se skrenuti pažnja na probleme sa kojima se suočavaju kreditori i izgraditi podrška javnosti za reforme.

• Pružiti više informacija o ulozi, kriterijumima i učinku programa finansiranja uz podršku države. Bolje informa-cije o vidovima državne podrške pomoći će da se očeki-vanja preduzeća o tome šta država može a šta ne može da učini za njih svedu na realnu meru. Time će se takođe unaprediti disciplina korišćenja sredstava i ublažiti per-cepcije nejednakosti koje izazivaju negativne stavove i nepovoljno utiču na preduzetnički duh.

• Smanjiti politizaciju državnih programa finansiranja.

• Promovisati preduzetništvo i zdravu tražnju za finan-siranjem. Značajan i pravilno predstavljen napredak u ostvarivanju reformi kojima se poboljšava poslovno okru-ženje, podstiče izgradnja konkurentnih tržišta i smanju-je obim sive ekonomije u velikoj meri će potpomoći da se poslovnoj zajednici pokaže da Vlada podržava razvoj MSP. Međutim, treba sprovesti i druge mere za jačanje preduzetničkog duha kojima se podstiče želja MSP za za-duživanjem i ulaganjem – npr. posredstvom podsticajnih programa za razvoj privrede, edukacije javnosti, prizna-nja za uspešna MSP i inovativne finansijske institucije i podrškom za sticanje novih znanja. Lokalne samouprave i razvojne agencije takođe mogu da doprinesu ovim ak-tivnostima podsticanjem preduzetništva, obukom, pro-

60

članovima.39 Ona mogu da zastupaju MSP i time im omoguće bolje uslove kreditiranja, a takođe mogu da odigraju ulogu u prepoznavanju i formiranju novih budućih klijenata banaka.

• Podstaći poslovna udruženja da iskoriste svoj uticaj. Ova udruženja mogu da sarađuju sa svojim članovima radi razvoja posebnih aranžmana sa kreditorima, a mogu da rade i sa bankama na kreiranju ekskluzivnih vrsta usluga, po principu „samo za članove“, kojima se bankama omo-gućava da privuku pažnju grupa MSP. Udruženja takođe mogu da sprovode uporedne studije o mogućnostima finansiranja i da svojim članovima pruže informacije o cenama i uslovima koje nude različiti zajmodavci.

• Podstaći poslovna udruženja da olakšaju kreditiranje pružanjem podrške bankama i razvojem mehanizama za podelu rizika. Napredna poslovna udruženja mogla bi da rade sa bankama u prvoj trijaži potencijalnih klijenata, izradi smernica ili da čak sa njima potpisuju sporazume u skladu sa kojima udruženja mogu da pružaju pomoć pri plasmanu kredita i nadzoru nad njihovim servisiranjem. Udruženja mogu i da iskoriste kolektivni uticaj članova za kreiranje programa uzajamnih garancija kojima bi se smanjili rizici koje snose banke.40

• Podstaći poslovna udruženja da predvode zagovaranje reforme finansiranja MSP. Sektoru MSP potreban je sna-žan zastupnik na nacionalnom nivou kako bi mogli da se prevaziđu mnogi problemi sa finansiranjem sa kojima se ovaj sektor suočava. Mogao bi se organizovati savez po-slovnih udruženja koji bi imao adekvatan broj i strukturu zaposlenih za sprovođenje ove aktivnosti.

Bolje iskoristiti javne institucije radi unapređenja javno-pri-vatnog dijaloga o pitanjima finansiranja MSP:

• Povećati učešće Saveta za MSP i preduzetništvo u razgo-vorima o pristupu izvorima finansiranja. Razmotriti for-malno osnivanje poslovnog saveta za MSP. Ovakve grupe bi mogle da podstaknu javnu raspravu, deljenje informa-cija i koordinaciju politika.

• Pružiti neposrednu podršku kojom bi se povećala vidlji-vost delova sektora MSP kojima banke ne pružaju ade-kvatne usluge.

39 Na primer, Forum za finansiranje MSP (SME Finance Forum) koji postoji u EU okuplja vodeće predstavnike poslovnih organizacija i pružalaca usluga radi komuniciranja sa pružaocima finansiranja i zajedničke izrade predloga za unapređenje pristupa MSP kreditima i finansijskim sredstvima.

40 MSP, poslovna udruženja ili komore često formiraju udruženja za pruža-nje uzajamnih garancija i to ponekad u partnerstvu sa bankama. Kreiranjem ovakvih zadruga, udruženja za pružanje uzajamnih garancija u stanju su da sa bankama pregovaraju o kreditima po povoljnijim uslovima i često svojim klijentima mogu da pruže stručne usluge na osnovu svojih specijalizovanih znanja o granama privrede u kojima rade. U Francuskoj se naročito često koriste ovakva dobrovoljna udruženja: postoji preko 100 takvih fondova koji zajedno zastupaju 300.000 MSP.

pešno pružaju obuku za MSP38 u većem obimu; pojedine banke su čak formirale i odeljenja za podršku privredi koja rade sa firmama i pružaju savete o izradi biznis planova i finansijskih izveštaja.

Omogućiti standardizaciju dokumenata i pojednostaviti standarde za izveštavanje: Standardizacija ugovora i doku-mentacije koja je neophodna u procesu odobravanja pozaj-mica može biti od izuzetno velike koristi za MSP jer se time snižavaju transakcioni troškovi, smanjuje se potreba banaka za angažovanjem spoljnih eksperata i svim akterima obez-beđuje ista polazna osnova. Pojednostavljenje standarda za izveštavanje podstaći će više MSP da kvalitetnije vode knjige i evidenciju.

• Omogućiti većem broju MSP da pređu sa prostog knji-govodstva na dvojno knjigovodstvo i to usvajanjem iz-menjenih računovodstvenih standarda za MSP. I Mini-starstvo finansija i privrede i Savez računovođa i revizora rade na izmeni računovodstvenih standarda za MSP. Oko 60 zemalja širom sveta do sada je već usvojilo izmenjene standarde za MSP.

• Promovisati i omogućiti veću standardizaciju dokumena-ta i obrazaca ugovora koji se koriste za finansiranje MSP. Ovaj vid saradnje trebalo bi da obuhvata obrasce ugovora, obrasce izveštaja o proceni vrednosti imovine, standardi-zaciju faktura i dokumentacije za dobavljačke kredite, itd. Iako je određeni broj dokumenata već standardizovan i dalje ima prostora za dodatna poboljšanja.

Osnažiti pregovaračku poziciju MSP

Mala i srednja preduzeća moraju bliže da sarađuju na una-pređenju svog položaja na tržištu i poboljšanju svoje privlač-nosti za formalne zajmodavce. Udruživanje MSP u veće grupe doneće im snagu koja će im, opet, omogućiti da dobiju bolje uslove kreditiranja, a finansijskim institucijama dati priliku da dođu do novih klijenata.

Podstaći poslovna udruženja da preuzmu aktivniju ulogu u unapređenju pristupa izvorima finansiranja za svoje člano-ve: Poslovna udruženja moraju da se aktivnije uključe u za-govaranje reformi kojima se proširuje pristup sredstvima i pomaže preduzećima da se organizovano obrate zajmodavci-ma. Poslovna udruženja su u idealnoj poziciji da olakšaju bo-lju dostupnost izvora finansiranja na osnovu pristupa svojim

38 Dobar primer toga je projekat u organizaciji dve italijanske banke (Banco di Sardegna i Banca Nazionale del Lavoro) koji je za cilj imao promovisanje saradnje između državnih institucija za finansiranje, organizacija MSP i banaka na regionalnom nivou. Glavni zadaci ovog projekta bili su smanjenje trajanja i troškova odobravanja kredita i podrška MSP za izradu biznis planova i finansijskih projekcija.

61

aktere, pomognu rad tržišta i sprovode druge aktivnosti koje za cilj imaju informisanje preduzeća.

Preporuke za poboljšanje efikasnosti i transparentnosti državne podrške

Izmene državnih programa podrške finansiranja privrede će bez sumnje biti teške. Međutim, uloga države ključna je kada je reč o stimulisanju finansiranja MSP, a može se učiniti mnogo toga uz korišćenje sredstava koja su već opredelje-na. U daljem tekstu predstavljamo pravac u kome bi trebalo sprovoditi reforme, uz navođenje ograničenja koja utiču na organizaciju, osmišljavanje proizvoda i prikupljanje i objavlji-vanje informacija.

Osnažiti koordinaciju i strateško sprovođenje podrške finan-siranju MSP: Treba sprovesti aktivnosti kojima će se osnažiti institucionalna struktura za upravljanje podrškom i pobolj-šati objavljivanje informacija o trendovima i prilikama na tržištu, a programi učiniti dostupnijim, integrisanijim i prila-gođenijim potrebama MSP.

• Izraditi strateški plan za korišćenje i integraciju podrške za finansiranje MSP. U ovom planu bi trebalo navesti cilje-ve za korišćenje državne podrške za pomoć MSP. Njime bi trebalo navesti i mere za integraciju podrške koju pružaju sve agencije i ostvariti sinergiju uticaja finansijskih i ne-finansijskih programa koje nude država i međunarodne donatorske organizacije.

• Ovlastiti centralizovano telo na nivou Vlade da koordinira sprovođenje i razvoj svih vidova podrške za finansiranje MSP. Ministarstvo finansija i privrede već u svom sasta-vu ima jedinicu koja se bavi razvojem MSP, a ako joj se ovlašćenja prošire ta jedinica bi mogla da pomogne pri koordinaciji pružanja podrške za finansiranje, da prati realizaciju ciljeva i centralizuje prikupljanje informacija. Ova jedinica sarađivala bi sa svim delovima Vlade i pruža-la podršku za koordinaciju i razmenu informacija, a odr-žavala bi vezu i sa Komisijom za kontrolu državne pomoći u pogledu rešavanja regulatornih pitanja. Jedinica bi ta-kođe mogla da u okviru svog mandata ima ovlašćenja da sarađuje sa međunarodnim donatorskim organizacijama i koordinira pružanje indirektnog finansiranja posred-stvom kreditnih linija koje država ili donatorske organi-zacije odobravaju bankama i koje banke dalje plasiraju privredi (tzv. on-lending).42

• Imenovati višeg zvaničnika Vlade ili renomiranog struč-njaka iz poslovnog sektora da nadzire pružanje podrške i promoviše reforme finansiranja MSP. Ta osoba bi takođe

42 Pregovorima o kreditima trebalo bi da rukovodi Uprava za javni dug. Uloga ove jedinice bila bi samo da pruža podršku.

Omogućiti razvoj saveza i tržišnih mehanizama posredstvom kojih MSP mogu da poboljšaju svoj pristup izvorima finan-siranja: Reforme u oblasti lizinga, usvajanje Zakona o fakto-ringu i unapređenje izvršnog postupka omogućiće otvaranje novih kanala za finansiranje u okviru lanaca nabavke i kla-stera. MSP bi trebalo podstaći da sarađuju sa finansijskim institucijama, trgovinskim partnerima i klijentima da bi se na najbolji način za pristup finansiranju iskoristili tokovi go-tovine, trgovinski sporazumi i zajednički interesi u okviru tih lanaca i klastera.

• Integrisati obuku i izgradnju kapaciteta za tehnike finan-siranja zasnovane na lancu vrednosti u postojeću podrš-ku preduzećima. Takođe, u situacijama gde za to postoji potreba i interes, pružiti obuku i omogućiti izgradnju ka-paciteta zajmodavaca za kreditiranje mreža zasnovanih na lancu vrednosti.41

• Omogućiti veći stepen interakcije između MSP i veli-kih firmi. Velika preduzeća, a naročito ona koja posluju u okviru etabliranih trgovinskih lanaca, mogu da učine mnogo da olakšaju pristup MSP izvorima finansiranja i to transferom sredstava i garantovanjem kredita MSP. Veze sa velikim firmama takođe mogu da pomognu MSP da dobiju kredite za izvoz jer su često bolje informisane o sposobnosti klijenata da izmire svoje obaveze od drugih poverilaca.

• Podstaći razvoj više klastera MSP i trgovinskih mreža po-sredstvom različitih podsticajnih mera i aktivnosti usme-renih na podršku preduzećima. U ovom pogledu ulogu mogu da odigraju i lokalne i regionalne razvojne agencije, kao i država i, po mogućstvu, druge donatorske organiza-cije posredstvom projekata za podršku preduzećima.

Formirati javno-privatno partnerstvo za povećanje obima pri-mene i unapređenje uslova za finansiranje lanaca nabavke. Privreda, finansijske institucije, kreatori politika, donatorske organizacije i drugi akteri bi u okviru te inicijative trebalo za-jedno da izrade strategije za unapređenje finansiranja lana-ca nabavke i da prepoznaju u kojim je oblastima potrebna podrška.

• Bolje iskoristiti lokalne i regionalne razvojne organizaci-je u cilju premošćavanja jaza informacija između aktera u lancu vrednosti i poboljšanja distribucije podataka o mogućnostima za finansiranje. Ove organizacije bi tre-balo da sprovode studije o ponudi i potražnji i utvrđuju potrebe za finansiranjem u okviru pojedinačnih lanaca odnosno klastera, a trebalo bi da organizuju i radionice za

41 Banke mogu da stiču nove klijente iz redova MSP tako što svoje poslovanje usklađuju sa lancima nabavke svojih klijenata – razvojem dobrih odnosa i smanjivanjem rizika finansiranja korišćenjem potraživanja od većih firmi kao sredstva obezbeđenja. Banka može svoj odnos sa postojećim MSP klijentima koristiti kao referentnu tačku za smanjivanje rizika koje nose novi zajmoprimci.

62

se da ovi vidovi podrške ne budu konkurencija postojećim tr-žišnim proizvodima: podrška treba da se koristi na pravilan način, tj. za prevazilaženje ograničenja sa kojima se suočava-ju segmenti tržišta kod kojih rizik ili cena obeshrabruju uče-šće privatnog kapitala.

• Sprovesti sveobuhvatnu procenu svih programa i proizvo-da finansiranja: U okviru ove procene trebalo bi ispitati način na koji se koriste proizvodi, odnos rizika i prinosa, adekvatnost uslova, nivo i obuhvat subvencija, uključuju-ći i da li se njima obuhvataju osetljive grupe kao što su žene i mladi, itd. Rezultate ove procene trebalo bi kori-stiti da se prepoznaju prilike za unapređenje postojećih programa.

• Formirati posebno radno telo, uz učešće predstavnika i javnog i privatnog sektora, koja će ispitati moguće vido-ve saradnje za finansiranje MSP. Ovo telo bi trebalo da se bavi pitanjima kao što su mogućnosti za razvoj novih proizvoda i veća podela rizika, poput mehanizama sufi-nansiranja i fondova sa delimičnim garancijama; prilike za smanjenje zavisnosti od direktnog kreditiranja, poput konverzije pojedinih državnih programa u indirektno fi-nansiranje kroz banke, zarad većeg korišćenja nekreditnih instrumenata radi smanjenja rizika i troškova ili kreiranje pozitivnih efekata na tržištu; prilike za podsticanje novog kreditiranja oblasti koje nemaju adekvatan pristupa izvo-rima finansiranja; itd.

• Razmotriti uvođenje mehanizma delimičnih garancija. Delimične garancije su popularan mehanizam koji se ko-risti širom sveta radi optimizacije iskorišćenosti kapitala iz privatnog sektora, bolje pokrivenosti i deljenja rizika.

Unaprediti prikupljanje i objavljivanje informacija o finansi-ranju MSP. Postoji značajna potreba za unapređenjem izvora podataka i prikupljanjem, analizom i objavljivanjem podata-ka o MSP. Bolje informacije biće od pomoći za kvantifikaciju nivoa nezadovoljene tražnje za finansiranjem; omogućiće ažurniji odgovor na trendove i promenljive tržišne uslove, a pomoći će i pri donošenju politika i odluka o tome da li su intervencije opravdane, i ako jesu, kako se najbolje mogu osmisliti.

• Unaprediti istraživanje koje na nacionalnom nivou spro-vodi Ministarstvo finansija i privrede: Ovo istraživanje predstavlja vrednu osnovu za prikupljanje informacija o finansiranju MSP u praksi. Istraživanje bi trebalo proširi-ti tako da obuhvati veći obim informacija o finansiranju MSP, kao što su izvori finansiranja, trendovi, metodi, cena kapitala, problemi sa finansiranjem itd.

• Trebalo bi sprovesti stratešku analizu finansiranja MSP i njene nalaze predstaviti javnosti. Na primer, bilo bi od koristi ispitati konkretne izazove sa kojima se u pogledu finansiranja suočavaju firme iz poljoprivrednog odnosno građevinskog sektora. Bilo bi korisno sprovesti procenu nivoa i vrste tražnje za finansiranjem od strane MSP da bi se shvatilo koliko je širok jaz finansiranja.

trebalo da potpomogne unapređenje saradnje sa drugim sektorima državne uprave, privredom, finansijskim in-stitucijama, donatorima i strukovnim udruženjima. Ovu ulogu bi takođe moglo da odigra poslovno udruženje ili NVO.

• Uspostaviti okvir za merenje učinka i izveštavanje koji se može koristiti za evaluaciju učinka različitih programa. Napredno izveštavanje trebalo bi da obuhvata podatke o obimu podrške i demografske informacije, kao što su veli-čina, lokacija, sektor i vrsta firmi koje koriste podršku, itd.

Unaprediti veze između državnih programa i sektora MSP:

• Kreirati jedinstveni portal za informisanje o svim progra-mima podrške MSP.Preduzeća bi trebalo da budu u stanju da posetom samo jednoj lokaciji pribave sve informacije o svakom programu. Ako se obezbedi kvalitetnije priku-pljanje podataka, ovaj portal bi takođe mogao da obuhva-ta korisne informacije o aktivnostima svakog programa, kao npr. stope prihvaćenih zahteva, geografsku i sektor-sku distribuciju, obim sredstava, itd.

• Formirati „centar za izuzetnost“ odnosno informativni centar posredstvom koga sva MSP mogu da dobiju infor-macije i smernice o državnim programima finansiranja. Ovo telo moglo bi da među svojim resursima ima i obu-čene specijaliste za finansiranje preduzeća sposobne za pružanje jednostavnih smernica o popunjavanju doku-mentacije i izboru opcija za finansiranje.

• Sprovesti procenu rada i standarda pružanja usluga za svaki državni program. U okviru te procene trebalo bi razmotriti koje su potrebe rukovodilaca tih programa za resursima i obukom, kvalitet eksterne komunikacije i efi-kasnost rada u cilju ažurne obrade prijava.

• Organizovati povremene fokus-grupe sa predstavnicima MSP iz svih krajeva Srbije da bi se utvrdile njihove potrebe i iskustva u pogledu finansiranja. Ove fokus-grupe bi tre-balo da obuhvataju i MSP koja su uspešno dobila državnu podršku i ona koja nisu. Informacije sa ovih fokus-grupa trebalo bi koristiti da se unapredi rad programa i da se na bolji način upravlja rizikom.

Unaprediti formu i strukturu proizvoda i programa: Kao što je već navedeno, ovaj izveštaj nije pravo mesto da se prika-žu sve mogućnosti za uvođenje novih, inovativnih proizvoda ili izmene postojećih, ali navešćemo da bi Vlada trebalo da preduzme korake da proceni da li ima odgovarajući portfolio proizvoda za ubuduće i utvrdi šta se može učiniti da privatni sektor može na optimalan način da iskoristi državna sred-stva, kao i da smanji zavisnost od neposrednog kreditiranja i subvencionisanja kamatnih stopa.

Državna podrška trebalo bi da se usredsredi na unapređenje efikasnosti tržišta, popunjavanje praznina u pristupu izvo-rima finansiranja koje drugačije ne mogu da se zadovolje i omogućavanju učešća privatnog sektora. Važno je postarati

63

Zaključak

Vlada je tokom poslednje decenije ostvarila značajan napre-dak u pogledu promovisanja malih biznisa. Time je pomogla da se izmeni struktura privrede i za preduzetništvo stvore nove mogućnosti koje mogu pozitivno da utiču na srpsku ekonomiju u celini.

Ovaj pravac je ispravno odabran za postizanje održivog ra-zvoja u Srbiji. Malo je zemalja koje nemaju značajne prirod-ne resurse koje su izgradile savremene, industrijalizovane i izvozno-orijentisane privrede, a da u tome MSP nisu odigrala presudnu ulogu.43

U narednom periodu trebalo bi se usredsrediti na pružanje pomoći ovom segmentu privrede da obezbedi finansiranje koje mu je potrebno za rast i pokretanje privrednog opo-ravka. Preko polovine preduzeća sa kojima smo razgovarali navode da bi povećala investicije i proširila poslovanje kada bi bila u stanju da obezbede bolje finansiranje. Unapređenje pristupa izvorima finansiranja i poboljšano kreditno okruže-nje omogućili bi zdravim MSP da se prošire i na druge regio-ne, povećaju obim izvoza, konkurišu uvozu i otvore nova rad-na mesta. Može se ostvariti značajan uticaj na privredu – a i na brojne lokalne zajednice – ako Srbija primeni iskustva iz EU i drugih zemalja u kojima sektor MSP ostvaruje preko 50 odsto BDP i služi kao osnova za rad vodećih izvozno orijenti-sanih privrednih grana.

Bolji pristup izvorima finansiranja doprineo bi i zdravlju fi-nansijskog sistema. Primena mera opisanih u ovoj studiji trebalo bi da dovede do smanjenja rizika i troškova, kao i do unapređenja tokova informacija. Zdrava MSP koja se razvijaju predstavljaju značajan izvor budućih klijenata komercijalnih banaka, kao mogućnost za diverzifikaciju rizika.

USAID Projekat za bolje uslove poslovanja spreman je da pruži podršku Vladi u pogledu primene odabranih preporuka sadržanih u ovom izveštaju.

43 Istraživanje kojim se mogu potkrepiti ovakve tvrdnje može se naći u radu “Industrialization and the Small Firm: Patterns and Policies”. D.R. Snodgrass i T. Briggs. International Center for Economic Growth and Harvard Institute for International Development.

• Ministarstvo finansija i privrede trebalo bi da predvodi rad međuresorskog radnog tela koje će usklađivati, koor-dinirati i širiti obim prikupljanja podataka. Različiti delovi državnog aparata – npr. Ministarstvo finansija i privre-de, registri, NBS, regionalne razvojne agencije, Poreska uprava, Zavod za statistiku, itd. – trebalo bi da se okupe i zajedno rade na poboljšanju izveštavanja i prikupljanja informacija, uz korišćenje postojećih informacionih teh-nologija i infrastrukture i kontakata sa MSP, kao i kreira-nje protokola za razmenu informacija.

MERE ZA SPROVOđENJE OVIH PREPORUKA

Preporuke iz ove studije najbolje se mogu primeniti u sklopu sveobuhvatnog plana reformi zasnovanog na jasno defini-sanom skupu ciljeva za razvoj MSP i unapređenje njihovog pristupa izvorima finansiranja. Ti ciljevi su već delimično postavljeni strategijama i planovima Ministarstva finansija i privrede i njegovih agencija. Ali bitno je preispitati te do-kumente i osigurati srazmernu zastupljenost pitanja koja se odnose na pristup izvorima finansiranja.

Plan koji mi preporučujemo trebalo bi da kreira realan, vre-menski ograničen okvir za sistematsko rešavanje ograniče-nja za finansiranje predstavljenih u ovoj studiji: a ključ za rešavanje mnogih od njih je upravo u rukama Vlade. Taj plan bi trebalo da obuhvata i aktivnu saradnju sa privatnim sekto-rom i donatorskim organizacijama, kako bi im se omogućilo da odigraju svoju ulogu pružanjem ideja, informacija i inova-cija. U okviru tog plana trebalo bi da se odredi lice odgovorno za nadzor nad sprovođenjem reformi, formiraju mehanizmi komunikacije i koordinacije unutar Vlade i definišu međuci-ljevi čije ostvarivanje može da se koristi za merenje napretka i obaveštavanje sektora MSP o tome šta se dešava.

I, konačno, ovaj plan bi trebalo sprovoditi zajedno sa nas-tavkom reformi usmerenih na unapređenje poslovnog i in-vesticionog okruženja. Napori za smanjenje regulatornog opterećenja, pojednostavljenje i ubrzanje izdavanja građe-vinskih dozvola, podsticanje povezivanja unutar sektora, unapređenje informacionih resursa, korišćenje tehnologije i poboljšanje znanja i veština, na primer, predstavljaju ključne aktivnosti za poboljšanje zdravlja sektora MSP uopšte. Njih treba sprovoditi istovremeno sa finansijskim reformama.

64

Prilozi

PRILOG A INStItUCIONALNI IZVORI INFORMACIJA

DRžAVNE INStItUCIJE

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika

Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije (AOFI)

Agencija za privredne registre

Fond za razvoj AP Vojvodine

Fond za razvoj Republike Srbije

Garancijski fond AP Vojvodine

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

Ministarstvo finansija

Ministarstvo finansija i privrede

Ministarstvo trgovine, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita

Narodna banka Srbije

Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede

Republički geodetski zavod

65

LOKALNE I REGIONALNE ORGANIZACIJE

Agencija za mala i srednja preduzeća i registrovana poljoprivredna domaćinstva Jagodina

Balkanski centar za regulatornu reformu

Centar za razvoj jablaničkog i pčinjskog okruga

Opština Jagodina

Opština Novi Pazar

Opština Subotica

Regionalni centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva Niš

StRUKOVNA UDRUžENJA

Sekcija za faktoring

Asocijacija lizing kompanija Srbije

Nacionalno udruženje procenitelja Srbije

Savez računovođa i revizora Srbije

Srpska asocijacija menadžera

Udruženje banaka Srbije

PROFESIONALNE USLUGE

Advokatska kancelarija „Bošković“

Advokatska kancelarija „Dajović i Tošić“

Advokatska kancelarija „Popadić & Gačić“

Advokatska kancelarija „Samuilović“

Grant Thornton BC Consulting

KPMG Audit, Tax and Advisory Services

Knjigovodstvena agencija „Dimitron“

Knjigovodstvena agencija „Efor“

66

POSLOVNA UDRUžENJA I KOMORE

Američka privredna komora u Srbiji

Biznis inkubator centar Niš

Privredna komora Beograda

Privredna komora Srbije

Regionalna privredna komora Kraljevo

Regionalna privredna komora Leskovac

Regionalna privredna komora Niš

Regionalna privredna komora Subotica

Regionalna privredna komora Valjevo

Regionalna razvojna agencija Sandžaka

Udruženje preduzetnika opštine Aleksinac

Udruženje preduzetnika opštine Kanjiža

Udruženje preduzetnika Šabac

Udruženje zanatlija Niš

Udruženje zanatlija Vranje

Unija poslodavaca Srbije

MEđUNARODNE INStItUCIJE

Evropska banka za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development)

Međunarodna finansijska korporacija (International Finance Corporation)

Međunarodni monetarni fond (International Monetary Fund)

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Co-operation and Development)

Svetska banka (World Bank)

67

EKSPERtSKE ORGANIZACIJE I INStItUtI

Ekonomski institut

Fond za razvoj ekonomske nauke

BANKE

Agrobanka

AIK banka

Alpha Bank

Banca Intesa

Čačanska banka

Credit Agricole

Erste Bank

Eurobank EFG

Findomestic Bank

Hypo Alpe-Adria-Bank

KBC banka

Komercijalna banka

Opportunity banka

OTP Banka

Piraeus Bank

Privredna Banka Beograd

ProCredit Bank

Raiffeisen Bank

Societe Generale banka

UniCredit Bank

Univerzal banka

Vojvođanska banka

Volksbank

DRUGE FINANSIJSKE INStItUCIJE

68

AgroInvest Serbia

Finera Faktoring doo

Intesa Leasing

Marfin Factors & Forfeiters S.A.

Micro Development Fund

Real Factor doo

S-Leasing

Sogelease

DRUGI PROJEKtI

ACCESS GIZ

UN Women

USAID Agrobiznis projekat

USAID Projekat za jačanje ekonomske sigurnosti

69

PRILOG B RESURSI I IZVEŠtAJI KORIŠćENI tOKOM IZRADE OVE StUDIJE

RADOVI I IZVEŠtAJI

• Agencija za privredne registre Republike Srbije, 2010. „Saopštenje o poslovanju privrede u Republici Srbiji u 2010. godini“.

• Agencija za privredne registre Republike Srbije, 2011a. „Saopštenje o poslovanju privrede u Republici Srbiji u 2010. godini. Uporedni podaci iz finansijskih izveštaja za 2009. i 2010. godinu“.

• Agencija za privredne registre Republike Srbije, 2011b. „Saopštenje o poslovanju privrede u Republici Srbiji u 2010. godini. Uporedni podaci iz finansijskih izveštaja za 2009. i 2010. godinu“.

• Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, 2010. „Godišnji izveštaj za 2010. godinu“.

• Ardic, O. P.; Mylenko, N.; Saltane, V., 2011. “Small and Medium Enterprises. A Cross-Country Analysis with a New Data Set.” Policy research working paper 5538. The World Bank. Washington D.C.

• Aterido, R.; Hallward-Driemeier, M.; Pages, C., 2009. “Big Constraints to Small Firms’ Growth? Business Environment and Employment Growth across Firms.” Policy Research Working Paper 5032. The World Bank, Washington D.C.

• Balling, M. et al., 2009. “Financing SMEs in Europe.” The European Money and Finance Forum (SUERF), Vienna.

• Beck, T., 2007. “Financing Constraints of SMEs in Developing Countries: Evidence, Determinants and Solutions.” World Bank, Washington D.C.

• Beck, T.; Demirgüç-Kunt, A.; Martinez Peria, M. S., 2008. “Bank Financing for SMEs around the World. Drivers, Obstacles, Business Models, and Lending Practices.” Policy Research Working Paper 4785. The World Bank, Washington D.C.

• Business Info Group, 2012. „Strane direktne investicije u Srbiji 2001-2011.“

• Center for Economic Development, 2001. “Code of Best SME Finance Practices in South Eastern Europe.” Sofia, 2001.

• Chong, A.; Galindo, A.; Micco, A., 2004. “Creditor Protection and SME Finance.” Inter-American Development Bank. Manila.

• Consultative Group to Assist the Poor/The World Bank Group, 2010. “Financial Access 2010. The State of Financial Inclusion through the Crisis.” Washington DC.

• Dalberg Global Development Advisors, 2011. “Report on Support to SMEs in Developing Countries Through Financial Intermediaries.”

• De la Torre, A., 2008. “Bank Involvement with SMEs: Beyond Relationship Lending.”

• Deutscher Sparkassen- und Giroverband, 2011. “Inside the Savings Banks Finance Group.”

• Economic Commission for Africa, 2001. “Enhancing the Competitiveness of Small and Medium Enterprises in Africa: A Strategic Framework for Institutional Support.”

70

• Economist Intelligence Unit, 2009. “Surviving the Drought. Access to Finance among Small and Medium-Sized Enterprises.”

• EU, 2000. “Third Round Table of Bankers and SMEs Final Report,” 19 June 2000, Brussels.

• EU, 2010. “Draft conclusions of the SME Finance Forum.” Brussels.

• Eurochambres, 2004. “A Survey on Women Entrepreneurs.” Survey carried out in the frame of the Women in Business and in Decision-Making project.

• European Central Bank, 2011. “Survey on the Access to Finance of SMEs in the Euro Area.”

• European Central Bank, 2011. “The Euro Area Bank Lending Survey 2011.”

• European Commission Directorate General for Enterprise and Industry, 2009b. “Investment Readiness for Women Entrepreneurs.” Summary report of the workshop Brussels, 28 September 2009.

• European Commission, 2006. “Implementing the Community Lisbon Programme: Financing SME Growth - Adding European Value.” Brussels.

• European Commission, 2007. “A European Initiative for the Development of Micro-Credit in Support of Growth and Employment.” Brussels.

• European Commission, 2009. “Impact Assessment Guidelines.”

• European Commission, 2011a. “An Action Plan to Improve Access to Finance for SMEs.” Brussels.

• European Commission, 2011b. “Commission Staff Working Paper Accompanying the Document an Action Plan to Improve Access to Finance for SMEs.” Brussels.

• European Commission, 2011c. “Thinking Big for Small Businesses What the EU does for SMEs.”

• European Commission, 2012a. “Press Release - SMEs: Better Access to Finance and Boosting Entrepreneurship.” Brussels.

• European Commission, 2012b. “Small Business Act Fact Sheet Serbia 2010/11.” Fischer, K. P., 1998. “Financial Cooperatives: A “Market Solution” to SME and Rural Financing.”

• Fond za razvoj Republike Srbije, 2010a. „Izveštaj nezavisnog revizora o izvršenoj reviziji finansijskih izveštaja za 2010. godinu“, Niš.

• Fond za razvoj Republike Srbije, 2010b. „Informator o radu Fonda za razvoj Republike Srbije“.

• Fond za razvoj Republike Srbije, 2010c. „Informacije o programima koje nude republičke institucije za 2010. godinu“.

• Fond za razvoj Republike Srbije, 2011. „Program fonda za 2011. godinu“.

• Foundation for the Advancement of Economics (FREN), 2012.

• Gärtner, S., 2009. “Balanced Structural Policy: German Savings Banks From a Regional Economic Perspective.” WSBI/ESBG. Brussels.

• Global Entrepreneurship Monitor, 2010. “2010 Women’s Report.”

• Globalization and Economic Policy Center, University of Nottingham, 2010. “Small Businesses Create Most Jobs.”

71

• IFC, 2009. “The SME Banking Knowledge Guide.” Washington D.C.

• IFC, 2010. “Scaling-Up SME Access to Financial Services in the Developing World.” Washington D.C.

• IFC, 2011a. “Scaling Up Access to Finance for Agricultural SMEs Policy Review and Recommendations.” Washington D.C.

• IFC, 2011b. “SME Finance Policy Guide.” Washington D.C.

• IFC, 2011c. “Strengthening Access to Finance for Women-Owned SMEs in Developing Countries.”

• IMF, 2010. “Republic of Serbia Country Report: Financial Sector Assessment Program Update - Detailed Assessment of Basel Core Principles.”

• Ionescu, D. 2003 “Financing Women Entrepreneurship: A Global Challenge.” OECD.

• Klapper, L. F., Sarria-Allende, V., Sulla, V., 2002. “Small- and Medium-Size Enterprise Financing in Eastern Europe.” Policy research working paper 2933. The World Bank. Washington D.C.

• Klyue, V.,2008. ”Show Me the Money: Access to Finance for Small Borrowers in Canada.” IMF Working Paper 08/22.

• Krogstrup, N., 2012. “SME Test Workshop for the Member States.” The Danish Business Authority of the Ministry of Business and Growth.

• Maarit Nyman, 2012. “The SME Test in the Commission’s Impact Assessments. Workshop on the Implementation of the SME Test.” European Commission, Brussels, 10 January 2012.

• Magoulios, G., Kydros D., 2011. “Women Entrepreneurship: Problems and Means of Finance.”

• Malhotra, M.; Chen, Y.; Criscuolo, A.; Fan, Q.; Hamel, I.I., Savchenko, Y., 2006. “Expanding Access to Finance Good Practices and Policies for Micro, Small, and Medium Enterprises.” The World Bank, Washington D.C.

• Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Nacionalna agencija za regionalni razvoj, 2011. „Mere podrške MSPP“.

• Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Republički zavod za razvoj, Nacionalna agencija za regionalni razvoj, 2010. „Izveštaj o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. godinu“.

• Ministarstvo finansija, 2010. „Izveštaj o dodeljenoj državnoj pomoći u Republici Srbiji u 2010. godini“.

• Nacionalna agencija za regionalni razvoj, 2010. „Stanje, potrebe i problemi preduzetnika u Srbiji“.

• Narodna banka Srbije, 2010. „Godišnji izveštaj o stabilnosti finansijskog sistema, 2010“.

• Neumark, D.; Wall, B.; Zhang, J. 2008. “Do Small Businesses Create More Jobs? New Evidence from the National Establishment Time Series.” National Bureau of Economic Research, Working Paper 13818.

• OECD, 1997. “Small Businesses, Job Creation and Growth: Facts, Obstacles and Best Practices.” Paris: OECD.

• OECD, 2004a. “Effective Policies for Small Business. A Guide for the Policy Review Process and Strategic Plans for Micro, Small and Medium Enterprise Development.” OECD/UNIDO, Paris.

72

• OECD, 2007. “Key Policy Issues in Entrepreneurship and SME Development.”

• OECD, 2008. “Facilitating Access to Finance. Discussion Paper on Credit Guarantee Schemes.”

• OECD, 2010. “National and Regional SMEs Policy Linkage in Serbia.”

• Official Journal of the European Union, 2007a. “Notice of Implementation of the SME Guarantee Facility under the Competitiveness and Innovation Framework Programme (2007-2013).”

• Official Journal of the European Union, 2007b. “Notice of Implementation of the High Growth and Innovative SME Facility under the Competitiveness and Innovation Framework Programme (2007-2013).”

• Olaitan, M.A., 2006. “Finance for the SMEs-Nigeria’s Agricultural Credit Guarantee Scheme Fund.” Journal of International Farm Management Vol.3. No.2, January 2006.

• Peachey, S., 2006. “Savings Banks and the Double Bottom-Line. A Profitable and Accessible Model of Finance.” A study sponsored by World Savings Banks Institute for the World Bank and Brookings Institute Global Conference on Access to Finance – May 2006.

• Peachey, S.; Roe, A., 2004. “Access to Finance. A study for the World Savings Banks Institute.” Oxford Policy Management.

• Phoenix Strategic Perspectives, 2007. “Canada Small Business Financing Program (CSBFP) Final Report. Awareness and Satisfaction Study.”

• Republički zavod za statistiku, 2010. „Statistički godišnjak Republike Srbije“.

• UN Department of Economic and Social Affairs, 2009. “2009 World Survey on the Role of Women in Development.

• UN Women/Development Initiative Group (SeConS), 2012. „Polazna studija o preduzetništvu žena u Srbiji.“ Beograd, 26. februar 2012.

• UN Women/Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, 2012. „Rodna analiza postojećih državnih mera za podršku preduzetništvu u Srbiji - finalni izveštaj“. Januar 2012.

• UN, 2002. “Women’s Entrepreneurship in Eastern Europe and CIS Countries.”

• UNCTAD, 2001. “Improving the Competitiveness of SMEs in Developing Countries. The Role of Finance to Enhance Enterprise Development.” United Nations, New York and Geneva.

• UNIDO, 2001. “Development of Clusters and Networks of SMEs.” Vienna.

• Vlada Republike Srbije, 2010. „Godišnji izveštaj za 2010. godinu o sprovođenju Strategije razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzeća za period od 2008. do 2013. godine sa petogodišnjim operativnim planom“.

• WB, 2006. “Policy Research Report (PRR) on Access to Finance: Measurement, Impact and Policy Concept Note.” World Bank. December, 2006.

• WB, 2012. “Real Estate Cadastre and Registration Project (Serbia) Report.”

• WB, 2012. “Serbia - Bank Lending to Small and Medium Enterprise.”

• Women’s Control over Economic Resources and Access to Financial Resources, including Microfinance.”

73

• World Economic Forum, 2011. “The Global Competitiveness Report 2011–2012.”

• Yamori, N., 2009. “What Types of Small and Medium-sized Businesses Are Utilizing New Financial Products?” Nagoya University, September 2009.

INtERNEt SAJtOVI I IZVORI PODAtAKA

• Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza www.aofi.rs

• Agencija za privredne registre www.apr.gov.rs

• Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije www.siepa.gov.rs

• Bloomberg www.bloomberg.com

• Centralna banka Bosne i Hercegovine www.cbbh.ba

• Centralna banka Republike Mađarske www.mnb.hu

• EBRD www.ebrd.com

• EU Finansiranje malih i srednjih preduzeća (MSP) www.access2finance.eu

• EUROSTAT http://epp.eurostat.ec.europa.eu

• Evropska komisija http://ec.europa.eu/index_en.htm

• Fond za razvoj Republike Srbije www.fondzarazvoj.gov.rs

• Gallup http://eu.gallup.com

• Garancijski fond AP Vojvodine www.garfondapv.org.rs

• Hrvatska narodna banka www.hnb.hr

• IFC www.ifc.org

• IMF www.imf.org

• KfW www.kfw.de

• Komisija za hartije od vrednosti www.sec.gov.rs

• Komora ovlašćenih revizora www.kor.rs

• Konsultativna grupa za pomoć siromašnima www.cgap.org

• Leaseeurope www.leaseeurope.org

• Međunarodna asocijacija faktoring kompanija www.factoring.org

• Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja www.merr.gov.rs

• Ministarstvo finansija Republike Hrvatske www.mfin.hr

74

• Ministarstvo finansija Republike Makedonije www.finance.gov.mk

• Ministarstvo finansija Rumunije www.mfinante.ro

• Ministarstvo finansija www.mfin.gov.rs

• Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede www.mpt.gov.rs

• Mixmarket www.mixmarket.org

• Nacionalna agencija za regionalni razvoj www.narr.gov.rs

• Narodna banka Albanije www.bankofalbania.org

• Narodna banka Bugarske www.bnb.bg

• Narodna banka Republike Makedonije www.nbrm.mk

• Narodna banka Rumunije www.bnro.ro

• Narodna banka Srbije www.nbs.rs

• Narodna skupština Republike Srbije www.parlament.gov.rs

• OECD www.oecd.org

• Oxford Policy Management www.oplm.co.uk

• Privredna komora Beograda www.kombeg.org.rs

• Privredna komora Srbije www.pks.rs

• Raiffeisen Research www.rbinternational.com

• Svetska banka www.worldbank.org

• Svetski ekonomski forum www.weforum.org

• Udruženje banaka Srbije www.ubs-asb.com

• Vlada Kanade – Inicijativa za prikupljanje podataka o finansiranju MSP www.sme-fdi.gc.ca

• Zavod za statistiku Republike Srbije www.webrzs.stat.gov.rs

75

PRILOG C ZAKONI I PROPISI ANALIZIRANI U OKVIRU StUDIJE

ZAKONI I PODZAKONSKI AKtI KOJI SE ODNOSE NA KREDItIRANJE

• Zakon o hipoteci („Sl. glasnik RS“, br. 115/2005).

• Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Sl. glasnik RS“, br. 57/2003, 61/2005 i 64/2006 - ispr.).

• Zakon o menici („Sl. list FNRJ“, br. 104/46, „Sl. list SFRJ“, br. 16/65, 54/70 i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 46/96 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 - Ustavna povelja).

• Zakon o čeku („Sl. list FNRJ“, br. 105/46, „Sl. list SFJR“, br. 12/65, 50/71, 52/73, 46/96).

• Zakon o stečaju („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011 i 71/2012).

• Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, br. 31/2011 i 99/2012).

• Uredba o sadržini, načinu upisa i vođenja registra stečajnih masa („Sl. glasnik RS“, br. 4/2010).

• Odluka o načinu praćenja likvidnosti privrednih subjekata (“Sl. glasnik RS”, br. 48/2010).

ZAKONI KOJI SE ODNOSE NA USLUGE U OBLAStI PRIStUPA IZVORIMA FINANSIRANJA

• Zakon o računovodstvu i reviziji („Sl. glasnik RS“, br. 46/2006 i 111/2009).

• Zakon o sudskim veštacima („Sl. glasnik RS“, br. 44/2010).

• Zakon o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009 i 18/2010).

ZAKONI I PROPISI KOJI SE ODNOSE NA FINANSIJSKE INStItUCIJE

• Zakon o bankama („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005 i 91/2010).

• Zakon o finansijskom lizingu („Sl. glasnik RS“, br. 55/2003, 61/2005 i 31/2011).

• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu („Sl. glasnik RS“, br. 61/2005).

• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu („Sl. glasnik RS“, br. 31/2011).

• Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011).

• Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke („Sl. glasnik RS“ br. 94/2011 i 57/2012).

• Odluka o upravljanju rizicima banke („Sl. glasnik RS“, br. 45/2011 i 94/2011).

• Odluka o adekvatnosti kapitala banke („Sl. glasnik RS“, br. 46/2011).

• Uputstvo za sprovođenje Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 8/2011 i 43/2011).

76

• Odluka o načinu vršenja prinudne naplate s računa klijenta („Sl. glasnik RS“, br. 47/2011).

• Odluka o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku („Sl. glasnik RS“, br. 65/2011).

• Odluka o bližim uslovima, sadržini i načinu vođenja Registra menica i ovlašćenja („Sl. glasnik RS“, br. 56/2011).

LIZING

• Odluka o obavezi davalaca lizinga da drže sredstva rezerve („Sl. glasnik RS“, br. 21/2010).

• Odluka o minimalnim uslovima za zaključenje ugovora o finansijskom lizingu i o načinu iskazivanja lizing naknade i drugih troškova koji nastaju zaključenjem tog ugovora („Sl. glasnik RS“, br. 94/2011).

• Odluka o načinu postupanja banke i davaoca lizinga po prigovoru korisnika finansijskih usluga i načinu postupanja Narodne banke Srbije po obaveštenju tih korisnika („Sl. glasnik RS“, br. 65/2011).

DRUGI PROPISI SA DEJStVOM U VIŠE OBLAStI

• Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009 i 111/2009).

• Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/1978).

• Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS“ br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010).

• Zakon o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006 i 31/2011).

• Zakon o platnom prometu („Sl. glasnik RS“ br. 3/2002 i 5/2003; „Sl. glasnik RS“, br. 43/2004, 62/2006, 111/2009 – dr. zakon i 31/2011).

• Zakon o porezu na dobit preduzeća („Sl. glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2004, 84/2004, 18/2010 i 101/2011).

• Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005 i 61/2007).

• Zakon o tržištu kapitala („Sl. glasnik RS“, br. 31/2011).

• Odluka o minimalnoj sadržini procedure „Upoznaj svog klijenta” („Sl. glasnik RS“, br. 46/2009).

• Odluka o Smernicama za procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS“, br. 46/2009 i 104/2009).

DRUGI PODZAKONSKI AKtI

• Uredba o uslovima i kriterijumima za subvencionisanje kamatne stope za potrošačke kredite i kredi-te za pravna lica, odnosno finansijski lizing, za nabavku određenih trajnih potrošnih dobara i usluga u 2011. godini („Sl. glasnik RS“, br. 1/2011, 26/2011, 52/2011 i 93/2011).

• Pravilnik o bližim uslovima i postupku prijema, kontrole, registracije, obrade i objavljivanja finansij-skih izveštaja, načinu vođenja i sadržini Registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika, kao i o davanju podataka iz tih izveštaja („Sl. glasnik RS“, br. 2/2010 i 102/2010).

77

PRILOG D ODABRANA PItANJA I KRItERIJUMI KORIŠćENI ZA PROCENU PRIStUPA MSP IZVORIMA FINANSIRANJA

U daljem tekstu dajemo indikativnu listu pojedinih pitanja kojima smo se bavili i koja smo analizirali u svakoj posebnoj oblasti uzetoj u razmatranje tokom izrade ove studije.

ZAKONSKA INFRAStRUKtURA ZA KREDItIRANJE

• Adekvatnost zakona i propisa za pružanje različitih vrsta kredita

• Pravna izvodljivost korišćenja različitih oblika pokretne i nepokretne imovine kao sredstava obezbeđenja

• Kvalitet i doslednost primene zakona i propisa od sudova kojima se reguliše kreditiranje

• Kvalitet i doslednost primene vansudskog izvršnog postupka (sprovođenja izvršenja pred profesio-nalnim izvršiteljima)

• Teret (troškovi i opterećenje rukovodilaca) vezan za pokretanje izvršnog postupka i naplatu potraživanja

• Kvalitet i doslednost primene Zakona o stečaju

FINANSIJSKI PROPISI

• Uticaj propisa o poslovanju banaka na pristup kreditima i njihovu cenu, u celini

• Zahtevi kojima se MSP mogu nenamerno staviti u nepovoljniji položaj u odnosu na veće kompanije

• Zahtevi kojima se uvode nesrazmerno velika regulatorna opterećenja

• Zahtevi koji posredno utiču na MSP tako što ograničavaju mogućnost za uvođenje inovacija, razvoj proizvoda ili druge aktivnosti

• Zahtevi kojima se povećavaju transakcioni troškovi kreditiranja

78

PROIZVODI I USLUGE

• Izbor proizvoda i usluga prilagođen različitim sektorima i regionima

• Prilagođenost uslova kreditiranja prirodi poslovanja MSP

• Stepen rizika kome je zajmoprimac izložen kada uzima kredit

• Ukupni troškovi i priuštivost zaduživanja

• Stepen specijalizacije zajmodavaca

• Geografski obuhvat i koncentracija zajmodavaca

• Kvalitet pružene usluge i transparentnost

• Kvalitet informacija o proizvodima i uslugama

• Homogenost i prilagođenost poslovnih modela zajmodavaca

DUBINA I OBUHVAt FINANSIJSKOG SEKtORA

• Tržište i vlasnička struktura bankarskog sektora

• Rezultati bankarskog sektora u pogledu raspodele kredita, posredovanja u preuzimanju rizika i mo-bilizacije štednje u svim sektorima privrede

• Struktura nebankarskog sektora

• Pravna izvodljivost rada različitih vrsta nebankarskih pružalaca kredita

• Pravni i tržišni činioci koji utiču na razvoj lizinga i faktoringa

• Stepen razvoja tržišta kapitala i novca kao izvora finansiranja MSP

• Aktivnosti Udruženja banaka vezane za finansiranje MSP

SLUžBE KOJE PRUžAJU PODRŠKU I USLUGE

• Kvalitet i lepeza usluga dostupnih za podršku kreditiranju

• Kvalitet izvora informacija

• Prilagođenost i pouzdanost usluga koje pružaju državne organizacije

• Prilagođenost postupaka licenciranja i imenovanja pripadnika različitih profesija

• Stepen poverenja kreditora u usluge koje pružaju pripadnici različitih profesija

• Prepreke za pristup izvorima finansiranja kao posledica nedostataka ovih službi/usluga

• Uloga profesionalnih službi/pružalaca usluga u podsticanju i zagovaranju finansiranja MSP

79

FINANSIJSKI KAPACItEtI MSP

• Tržišni činioci i egzogeni faktori koji utiču na finansijski kapacitet MSP

• Kvalitet finansijskog upravljanja i korišćenja sredstava finansiranja

• Kvalitet upravljanja imovinom koja služi kao sredstvo obezbeđenja

• Odnos između MSP, većih firmi i javnih preduzeća

tEHNIČKI I ADMINIStRAtIVNI KAPACItEtI MSP

• Nivo znanja rukovodilaca

• Kvalitet i pouzdanost informacija koje pružaju MSP

• Saznanja o alternativnim izvorima finansiranja

• Potreba za profesionalnim uslugama

• Uloga poslovnih udruženja i organizacija koje pružaju podršku

• Kvalitet komunikacija sa kreditorima

• Uticaj poslovanja u sivoj ekonomiji

PSIHILOŠKI I FAKtORI ZNANJA

• Stavovi MSP i kreditora

• Stepen poznavanja banaka i ekonomskih činilaca vezanih za kreditiranje

• Validnost percepcija o bankama

• Stavovi o podizanju kredita

• Stavovi o državnoj podršci

• Dostupnost informacija i smernica za MSP

• Stepen poznavanja sektora MSP

80

StRUKtURA SEKtORA MSP

• Geografska i sektorska distribucija MSP

• Obrasci poslovanja i poslovne prakse

• Stepen i kvalitet aktivizma

• Odnosi između MSP i zajmodavaca

• Odnosi između MSP i države

• Snaga pregovaračke pozicije MSP

• Uloga poslovnih udruženja i organizacija koje pružaju podršku

81

PRILOG E ODABRANI ZAKONI I NJIHOVI ČLANOVI ČIJE SU IZMENE POtREBNE ZA UNAPREđENJE IZVRŠNOG POStUPKA

ZAKONI I PROPISI KOJI SE ODNOSE NA SREDStVA OBEZBEđENJA

• Zakon o hipoteci, „Sl. glasnik RS“, br. 115/2005:

» Član 5, Domašaj hipoteke – odnosi se na unapređenja, ali ne i na značajnije izmene sredstva obez-beđenja bez saglasnosti poverioca

» Član 15, st. 3, tač. 2, Svojstvo i upis – uređuje izjavu dužnika o prinudnoj predaji i saglasnost na nju bez prava na vođenje parnice radi osporavanja ugovora o hipoteci

» Član 31, st. 4, Zabeležba o prinudnoj prodaji – ulaganje žalbe, rešenje po žalbi, rokovi

» Članovi 35 i 36 kojima se uređuje prodaja i član 41, Raspodela sredstava dobijenih vansudskom prodajom nepokretnosti – nedostatak procedura za raspodelu sredstava ostvarenih prodajom u slučaju hipoteka nižeg reda

» Član 37, Ometanje vansudskog postupka namirenja – obaveza policije da pruži pomoć za sprovo-đenje postupka namirenja (nepotpuna primena)

» Član 49, st. 2, tač. 2, Vansudska prodaja i naknadni ugovor – navodi se da prava docnijih hipote-karnih poverilaca ostaju „rezervisana“ nakon prodaje

• Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, „Sl. glasnik RS“, br. 57/2003,61/2005 i 64/2006

» Član 36 kojim se uređuje dostava obaveštenja – dužnik mora da potpisom potvrdi prijem obaveštenja

ZAKONI KOJIMA SE UREđUJU IZVRŠNI I StEČAJNI POStUPAK

• Zakon o stečaju, „Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011 i 71/2012

» Član 88, Procesnopravne posledice otvaranja stečajnog postupka, Prekid postupka – ne navodi se da vansudski izvršni postupak mora da se prekine danom otvaranja stečajnog postupka

» Članovi 119 -130, Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika

• Krivični zakonik, „Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009

» Član 235, Prouzrokovanje stečaja

» Član 236, Prouzrokovanje lažnog stečaja

» Član 237, Oštećenje poverioca

• Zakon o izvršenju i obezbeđenju, „Sl. glasnik RS“, br. 31/2011 i 99/2012

» Član 13, st. 1, tač. 4, Izvršne isprave

82

% aktive bankar-skog sektora

Banka / sponzor kreditne linije

EAR EIB Italija Danska Svetska banka

EBRD IFC

Procenjena vrednost (EUR)

62 mil. 315 mil. 33 mil. 15 mil. 0,1 mil. 300 mil. 200 mil.

14,56% Banca Intesa a.d. Beograd x x x

10,68%Komercijalna banka a.d. Beograd

x x x x

7,63%Unicredit Bank Srbija a.d. Beograd

x

6,94%Société Générale banka Srbija a.d. Beograd

x x x

6,91%Raiffeisen banka a.d. Beograd

x

6,22%Eurobank EFG a.d. Beograd

x

5,78%Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd

5,44%Agroindustrijska komercijalna banka AIK banka a.d. Niš

3,50%Vojvođanska banka a.d. Novi Sad

3,18%Alpha Bank Srbija a.d. Beograd

x

3,03%Volksbank a.d. Beograd

2,73%Erste Bank a.d. Novi Sad

x

2,22%ProCredit Bank a.d. Beograd

2,16%Poljoprivredna banka Agrobanka a.d. Beograd

2,16%Piraeus Bank a.d. Beograd

2,02%Crédit Agricole banka Srbija a.d. Novi Sad

1,54%NLB banka a.d. Beograd

x

PRILOG F BANKE KOJE UČEStVUJU U ODABRANIM KREDItNIM LINIJAMA FINANSIRANIM IZ DONAtORSKIH SREDStAVA

(Indikativna raspodela)

% aktive bankar-skog sektora

Banka / sponzor kreditne linije

EAR EIB Italija Danska Svetska banka

EBRD IFC

Procenjena vrednost (EUR)

62 mil. 315 mil. 33 mil. 15 mil. 0,1 mil. 300 mil. 200 mil.

1,54%OTP banka Srbija a.d. Novi Sad

x x

1,46%Banka Poštanska štedioni-ca a.d. Beograd

1,43%Razvojna banka Vojvodine a.d. Novi Sad

1,27%Univerzal banka a.d. Beograd

1,19%KBC banka a.d. Beograd

1,17%Čačanska banka a.d. Čačak

x x x x

1,03%Privredna banka Beograd a.d. Beograd

x x x

0,99%Marfin Bank a.d. Beograd

0,72%Findomestic banka a.d. Beograd

0,70%Srpska banka a.d. Beograd

0,49%Credy banka a.d. Kragujevac

0,36%JUBMES banka a.d. Beograd

0,34%Jugobanka Jugbanka a.d. Kosovska Mitrovica

0,24%Opportunity banka a.d. Novi Sad

x

0,19%Moskovska banka a.d. Beograd

0,16%Dunav banka a.d. Zvečan

FINANSIRANJE RASTAMALIH I SREDNJIHPREDUZEĆA

www.konkretno.rs/preduzimljivo

Ključna pitanja i preporukeza Srbiju