3.1.Fiskalna politika-uvod 3.2.Funkcije fiskalne politike3.3.Ciljevi i instrumenti fiskalne politike3.4.Odnos fiskalne i monetarne politike4.1.Fiskalna politika i njena podrucja 4.2. Komponente fiskalne politike4.3. Voenje fiskalne politike4.4.Javni prihodi i rashodi4.5. Fiskalna politika u Republici Srbiji5.1. Fiskalna politika Srbije i komparacija sa zemljama centralne i istone Evrope5.2. Planovi Ministarstva finansija napolju fiskalne politike u Republici Srbiji5.3. Instrumenti fiskalne politike injihov znaaj5.4. Analiza fisklanih indikatora u Republici Srbiji6.1.Fiskalni randman(rezultat)6.2.Fisklani kapacitet6.3.Fiskalno optereenje7.1.Zakljuak8.1..Literatura9.1Rezime...

*

Fiskalna politika predstavlja oblikovanje poreza i javnih rashoda s ciljem da se ublai jaz privrednih ciklusa, da se doprinese odravanju ekonomije pune zaposlenosti, osloboene od infacije i deflacije. Upotreba fiskalnih prihoda (poreza, doprinosa, carina, taksa i sl.) i budetskih rashoda mora se vriti u pravcu i na nain ostvarivanja ciljeva i zadataka makroenomske politike (ubrzani privredni razvoj, konkurentska sposobnost privrede, puna zaposlenost, porast ivotnog stadarda stanovnita).Fiskalna politika se bavi nainima prikupljanja novca u dravnu blagajnu i njegovog troenja. Sastoji se od porezne politike i politike javnih rashoda.Pojam politika potie od grke rei polis-drava, tj. rei politikos - dravni, javni, graanski.Politika je delatnost vezana za upravljanje odnosno rukovoenje dravom.Pojam fiskalanpotie od latinske rei fiskus, koja oznaava dravnu blagajnu i pravnu osobu koja je nosilac imovinskih prava izastupa je u svim njenim imovinsko-pravnim odnosima.

*

Osnovne funkcije fiskalne politike mogu se formulisati na sledei nain:stabilizaciona funkcija - nosioci fiskalne politike nastoje da njenim instrumentima obezbede privrednu stabilnost kao osnovu za neometano obavljanje ekonomskih aktivnosti;alokativna funkcija - fiskalnom politikom i njenim instrumentima odnosno politikom javnih prihoda i javnih rashoda utie se na odluke privrednih subjekata u vezi sa alokacijom oskudnih resursa na razliite delatnosti;redistributivna funkcija - fiskalna politika obezbeuje neometano snabdevanje javnim dobrima, odvijanje javne potronje i transfer sredstava prema ugroenim delovima stanovnitva.

*

Fiskalna politika je deo ekonomske politike i od ostalih oblasti se razlikuje po svojim instrumentima. Ona predstavlja politiku javnih prihoda i rashoda. Primarna funkcija fiskalnog sistema je da obezbedi javne prihode za finansiranje javnih rashoda. Osim te ona ima i druge funkcije u cilju postizanja odreenih ekonomskih i drugih drutvenih ciljeva. Masgrejev je nefiskalne funkcije poreza kojim se vri intervencija drave podelio na :Alokativnu funkciju: porezima se postiu efekti usmeravanja ili alokacije resursa odvraanjem ili podsticanjem nekih aktivnosti. Redistributivnu funkciju: primenom odreenih metoda oporezivanja se ostvaruje preraspodela nacionalnog dohotka. Stabilizacionu funkciju: smanjenje ili poveanje poreza utie na ponudu, tranju, zaposlenost, cene...

*

Meu najvanije ciljeve fiskalne politike spadaju :Uticaj na nivo realnog bruto domaeg proizvoda i stimulisanje ekonomskog rasta;Uticaj na nivo zaposlenosti;Ostvarivanje drutveno prihvatljive jednakosti u raspodeli dohotka i bogatstva date zajednice;Kontrola inflacije.*

Fiskalna politika ima svoje globalne i specifine ciljeve. Globalni ciljevi fiskalne politike su:privredni rast i razvoj kroz pospeivanje rasta drutvenog proizvoda,ekonomska ravnotea i stabilnost cena,pravednija raspodela dohotka.Specifini ciljevi fiskalne politike su:finansiranje ponude javnih dobara i usluga,ravnomernija socijalna raspodela javne potronje,stabilizaciona funkcija (kroz rast bruto drutvenog proizvoda, rast zaposlenosti i stabilne cene),strukturno-razvojna funkcija.*

Javne finansije suekonomska disciplina koja izuava finansijsku delatnost drave i drugih pravnih lica javnog prava javnopravnih kolektiviteta kojima jezakonompovereno da vre takvudelatnost.Procesfinansiranjazadovoljavanjajavnihpotreba,kaoisvakidrugiproces finansiranja, obuhvata obezbeivanje sredstava i njihovo korienje za odreene namene.Prihodiirashodiinesutinskekomponentefinansijskedelatnostiipredstavljaju osnovne instrumente fiskalne politike. Prihodi u rashodima nalaze svrhu svog postojanja, a sami rashodi su uslovljeniprihodima.Dasejavnepotrebemoguzadovoljitibezutroakafinansijskih sredstava, ne bi bilo potrebno obezbeivati sredstva i ostvarivati prihode. Sa druge strane, nije mogue vriti rashode bez prethodnog obezbeivanja i ostvarivanja adekvatnih sredstava od strane nosilaca finansiranja. Vei prihodi omoguavajuporast rashoda, a nunost odravanja rashoda na odreenom nivou ili njihovogpoveanjaiziskujeadekvatneprihode.Takoe,vaiiobrnutodasurashodi determinisani uslovima i mogunostima ostvarivanja prihoda. U zemljama gde su te mogunosti vee, objektivno je mogue obezbeivati vea sredstva i time vie troiti za javne potrebe.

*

Prema veini ekonomskih strunjaka prvo treba razmotriti javne rashode, a tekpotom javne prihode. Tri osnovna razloga zaovo shvatanje su:

1.Zademokratskoodluivanjeoporezimaidrugimjavnimprihodimapredstavlja bitnu pretpostavku to egzaktnije saznanje o obimu i strukturi javnihpotrebaitrokovimanjihovogzadovoljavanja,tj.oobimui strukturi javnih rashoda.2.Javni rashodi imaju neproizvodan karakter, sem odreenih sluajeva, mada neidrutvenonekoristan,paseprekonjihovogangaovanjane obezbeuje reprodukcija prihoda, njima se, kao takvim, mora obraati izuzetna panja.3.Bez prethodnog utvrivanja karaktera potreba i rashoda, ne bi bilo mogue sasvim uspeno objasniti karakter i specifine oblike prihoda.

*

Fiskalna politika podrazumeva nain kako vlada bira troenje svog budeta u cilju pruanja javnih usluga i roba gradjanima, esto ih nazivajui trokovima. Ove robe i usluge obuhvataju javnu infrastrukturu, edukaciju, zdravstvo, javnu sigurnost, pravosue, itd. Vlada se zalae da pronadje najbolje metode za finansiranje ovih trokova preko raznih vrsta poreza kao to su: PDV, carinske takse, porez na lina primanja, porez na prihode korporacija, doprinos za socijalnu sigurnost, itd.. U toku implementacije poreskih politika, vlada se trudi da osigura nizak nivo poreskih optereenja i jednako tretiranje kako za biznise tako i za graane.Fiskalna politika je usmerena na korienje instrumenata javnih prihoda i rashoda, kao i instrumente finansiranja javne potronje, bilo da je u pitanju opta ili zajednika javna potronja, kojima se ostvaruju odreeni ciljevi Ekonomske politike. Mere Fiskalne poliltike, se ustvari svode na promenu postojeih i uvoenje novih instrumenata, a ti instrumenti mogu biti vani stabilizatori odnosno automatski stabilizatori u privrednom sistemu.

*

Fiskalna politika utie i na ostvarivanje drugih vanih ciljeva: politika obrazovanja, nauna politika, kulturna, stambena... injenica je da se svi ciljevi Ekonomske politike ustvari ostvaruju korienjem Fiskalne Politike, te je stoga Fiskalna politika izuzetno vana.Meutim, injenica je da je za uspenu Monetarnu Politiku i odravanje makroekonomske ravnotee od izuzetnog znaaja je odnos izmeu fiskalne i monetarne politike. Naime, ukoliko fiskalna politika predvia veu potronju od tekuih redovnih budetskih prihoda, stvaraju se inflatorni pritisci, naroito ukoliko je ta fiskalna eskpanzija usmerena u potronju, a ne u investicije. Da bi obuzdala inflatorne pritiske, monetarna politika svojom restriktivnou moe da zakoi rast privatnog dela privrede.Zato bi javnost morala da bude svesna moguih posledica prekomerne dravne potronje.

*

Fiskalna politika ima tri velika podruja: alokaciju, distribuciju i stabilizaciju. Merama alokacije fiskalna politika utie na usmeravanje i korienje privrednih resursa. Preraspodela nacionalnog dohotka se sastoji od promene rezultata koji proizilaze iz trine raspodele, pre svega raspodele dohotka i imovine i obezbeenja jednakog pristupa i korisnosti javnih dobara za sve graane. to se stabilizacione politike tie njen zadatak je da koriguje odstupanja i oscilacije na privrednom tritu to znai kretanje i stabilnost cena. Fiskalna politika se od ostalih podruja ekonomske politike razlikuje samo po svojim instrumentima , a ti instrumenti su razliiti oblici javnih prihoda i rashoda.

*

Osnovne komponente fiskalne politike su:politika javne potronje odnosno budetska politika - budet predstavlja novani predraun drave kojim se odreuju prihodi i rashodi dravnih organa prema unapred odreenim namenama; politika javne potronje definie naine potronje odnosno namenu svih sredstava koja postoje u budetu; budet u naoj zemlji predlae ministarstvo finansija, a usvaja ga Narodna skuptina i on ima snagu zakona;poreska politika odnosno politika budetskih prihoda - da bi budet mogao da se troi za razliite namene potrebno je da se odrede naini punjenja budeta; budet drave se puni iz njenih javnih prihoda odnosno iz razliitih vrsta poreza i drugih izvora koje drava odnosno fiskalna vlast prikuplja.

*

Definisanjem osnovnih komponenti fiskalne politike u velikoj meri su definisani i instrumenti fiskalne politike - nivo budetske potronje, nivoi transfera, autonomni porezi i nivoi poreskih stopa. Fiskalna vlast moe na privredne subjekte da utie i preko budetske politike i preko politike budetskih prihoda odnosno i preko javne potronje i preko poreske politike. Na primer, ako je cilj nosilaca ekonomske politike u odreenom periodu da poveaju ulaganja privrednih subjekata u odreenu delatnost onda e vrlo verovatno svim preduzeima koja se odlue na obavljanje te delatnosti smanjiti poreze kako bi ih stimulisala. Na taj nain bi fiskalna vlast uticala na privredne tokove svojom poreskom politikom. Ako bi preduzea koja se odlue da uu u navedenu granu dobijala i druge vrste pomoi (na primer subvencije), onda bi fiskalna vlast i kroz javne rashode uticala na privredni ivot.*

Iako je polje delovanja fiskalne politike mnogo ire, moglo bi se rei da postoje dva osnovna naina za voenje fiskalne politike:voenje ekspanzivne fiskalne politike - podrazumeva nie poreske stope i veu potronju drave;voenje restriktivne fiskalne politike - fiskalna politika sa viim poreskim stopama i ograniavanjem dravne potronje.Voenje fiskalne politike ne moe biti nezavisno od voenja monetarne politike, kao to se ni monetarna politika ne moe formulisati i sprovoditi bez obzira na nain na koji se sprovodi fiskalna politika. One su meusobno povezane ne samo kao delovi ekonomske politike drave ve i zbog toga to se i jednom i drugom moe delovati na iste ekonomske kategorije zbog ega moraju da budu usklaene.

*

Na polju fiskalne politike, za srpsku privredu, je najvanije poveanje budetskihprihoda. Ve su preduzete mere poveanja akciza na gorivo, poreza na impulse mobilne telefonije i poreza na luksuzna dobra, ali problem je to oni imaju malo uee u strukturi budetskih prihoda. Iz razloga to najvaniju stavku u strukturiprihodadravnogbudetaimaporeznadodatuvrednost,potrebnojeteiti njegovom poveanju. Postojao je predlog za poveanje stope PDV-a sa 18% na19%, ali kreatori srpske ekonomske politike najavilisu poveanje za 4%. Da bi dolo do poboljanja naplate poreskih prihoda, neophodno je poveati efikasnost poreske administracije u smislu aurnosti i kontrole naplate.*

Meutim,kontrola naplate poreskih prihoda uglavnom zahteva poveanje broja zaposlenih u tom segmentu, kao i odreeno vreme potrebano za nadgledanje, to dovodi do rasta rashoda drave. Krajnji finansijski efekti ovog poduhvata su u velikoj meri neizvesni, ali ih je ipak potrebno razmotriti. Poveano zaduivanje drave kod meunarodnih finansijskih institucija otvara mnogobrojna pitanja vezana za javni ukupni spoljni dug Srbije, to izlazi iz okvira mera za poveanje budetskihprihoda i zalazi u resor ekonomskih mera u domenu finansijskog sektora, zajaanje finansijske discipline iuspeno voenje ekonomske politike.*

Slika1.1.*

Javni rashodi su svi izdaci drave u najirem smislu radi obavljanja njenim ustavom i zakonom odreenih funkcija. Dinamika javnih rashodaobino se meri njihovim udelom u bruto domaem proizvodu, a elastinost postupkom prirasta javnih rashoda u odnosu napostupak prirasta BDP-a.Tokom godina javni rashodi su se ubrzano poveavali. Prvi koji je upozorio na ubrzani rastjavnih rashoda bio je nemaki teoretiarAdolf Wagneru19. veku. Uzroci ubrzanog rasta javnih rashoda su bili; irenje funkcija drave; poveanje broja stanovnika;veapodela rada; proces urbanizacije; veagustina naseljenosti; demokratizacija drutva;Globalizacija.Proraun je glavni instrument finansiranja javnih rashoda. Onje plan prihoda i rashoda drave za idue godinje razdoblje.Velika ekspanzija javnih rashoda dovela je u pitanje temelje meovitog gospodarstva i zbog toga se javlja pitanje ograniavanja daljeg rasta javne potronje. Stoga se s razlogom postavlja nekoliko kljunih pitanja koja se tiu racionalizacije javnih rashoda.

*

Drava stie svoje prihode u obliku poreza, doprinosa, carina, taksa, naknada i javnog duga. Sve su to tekui prihodi drave osim javnog duga, koji je tekui ali i izvanredniprihod. Drava moe sticati svoje prihodejo i na temelju vlasnitva nad kapitalom,prodajom imovine, emisijske dobiti i slicno. Treba uzetiu obzir da svaka zemlja ima razliiti sastav javnih prihoda, pa stoga iklasifikacije nee uvek biti iste.

*

5.1.Fiskalnapolitika Srbije ikomparacija sa zemljama centralne i istone EvropeDa bi se donele ispravne odluke na polju fiskalne politike, potrebno je sagledati i razmotriti iskustva drugih zemalja saslinim ekonomskim, socijalnim i politikim nasleem. U zemljama biveg socijalistikog bloka Centralne i istone Evrope(CEI) kao iu Srbiji, dominantnu ulogu ima dravni sektor. Dravni sektorje deojavnog sektora, a obuhvata sve dravne jedinice ijaje primarna uloga izvravanje dravnih funkcija. Meutim, morala je da se izvri redefinicija njegove uloge nakon zapoinjanja reformi u pogledu uvoenja trine ekonomije i demokratije. Pre svega, morao je biti smanjen dominantan uticaj drave u oblasti privrede, alije javni sektor morao nastaviti da obezbeuje odreene javne usluge i dobra.*

Javneuslugesuizrazkojisenajeekoristidabioznaileuslugekoje obezbeuje vlada svojimgraanimabilodirektnokrozjavnisektor,bilokroz finansiranjeprivatnogpruanjausluga.Kodzemaljautranzicijiprocesredefinisanjaulogedraveoteanjeznaajnim padomivotnogstandarda, realnog domaeg proizvoda i zaposlenosti. Sve navedeno je dovelo do smanjenja prihoda u dravnom budetu, a sa druge strane rashodi nisu opadali istom brzinom kao prihodi, to je dovelo do znaajnog deficita, (ekonomski analitiar Vladimir Vukovi uveren je da je pad ivotnog standarda znatno vei od objektivnih pokazatelja o inflaciji).

*

Javni prihodi i javni rashodi u Srbiji su iznad proseka za zemlje CEI grupacije. Stanje u javnom sektoru u Srbiji bi verovatno bilo jo nepovoljnije, ako bi se u analizu uvrstili i vanbudetski fondovi, koji u razliitim oblicima postoje na svim nivoima vlasti. Sledei problem koji je ve naglaen, odnosi se na veliinu javnog sektora i na praksu izbegavanja poreske obaveze. Poreska evazija dovodi do toga da samo deo privrede snosi ogorman teret, ali se preduzimanjem odreenih mera nastoji iskoreniti ovaj problem. Cela navedena situacija je u velikoj meri uticala na sporiji rast privatnog sektora u odnosu na zemlje u regionu.*

Promene koje je u fiskalnoj politici sprovodilo Ministarstvo finansija imale su za cilj smanjenjejavne potronje i smanjenje deficita.U 2004. godini u Srbiji dolazi do smanjenja deficita i postepenog prelaska u suficit u narednoj godini.U odnosu na prosekzemaljaCEIgrupacije,Srbijajeveombrzinomostvarilabudetskisuficit.

Prihode koje ostvaruju organizacijeobaveznog socijalnog osiguranja nisudovoljni za pokrie njihovih rashoda, tako da ove organizacije imaju visoke deficite koji se uglavnom finansiraju transferima iz republikog budeta. Meutim, to je samo kratkorono reenje. Dugorono reenje problema funkcionisanja ovih fondova ogleda se u sprovoenju reformi u penzionom i zdravstvenom osiguranju.Ove reforme su ve sprovedene skoro u svimzemljama u regionu.*

U Republici Srbiji, u periodu od 2001. do 2006. godine, izvrena je sveobuhvatna reforma javnih finansija, donoenjem novog zakonodavnog okvira i izgradnjom novihimodernizacijompostojeihinstitucija.Sprovedenefiskalnereforme kljunosudoprineleuspostavljanjumakroekonomskestabilnostiistvaranju pogodnih uslova za investiranje i rastprivrede Srbije.Fiskalna pozicija Republike znaajno je pogorana krajem 2008. i tokom 2009.godine. Pad u prihodima drave ipored znaajnih uteda na rashodnoj strani nije upunoj meri mogao biti kompenzovan, to je uslovilo poveanje fiskalnog deficita sa 2,5% BDP u 2008. na 4,5% BDP u 2009. godini.Poveanje fiskalnog deficita,u kratkom roku, je opravdana mera sobzirom na znaajnu ekonomsku kontrakciju i eksterno prilagoavanje koje je bre od projektovanog. Istovremeno fiskalna odrivost e morati da se povrati kroz sveobuhvatnu reformu javne potronje koja e se realizovati posebno kroz reformu dravne administracije, reforme u javnim slubama, zdravstvu i obrazovanju kao i reformu penzionog sistema.

*

Prema izjavi, biveg guvernera Narodne banke Srbije, Radovana Jelaia, za ublaavanje posledica ekonomske krize neophodno je drastino smanjenje javnepotronjeiizdatakaizdravnogbudeta.ImajuiuvidupogoranjefiskalnepozicijeSrbijezbogciklinogistrukturnogpadajavnihprihoda zanaredni srednjoroni period, neophodan je kredibilan program fiskalnog prilagoavanjabazirannasmanjenjujavnepotronje.Utompogledufiskalnapolitikaunarednomsrednjoronomperioduimaekljunuuloguuostvarivanju makroekonomskihciljeva.Prema Ministarstvu finansija Republike Srbije prioriteti fiskalne politike bie fiskalnoprilagoavanje,zavretakreformeporeskogsistemaiunapreenje upravljanja javnim rashodima i javnim dugom. U tom pogledu poseban znaaj e imati izmene Zakona o budetskom sistemu koje predviaju uvoenje fiskalne odgovornosti.

*

Poreskereformeuzefikasnijunaplatu,kaoijaanjeupravljanjajavnom potronjomuzboljukoordinacijunasvimnivoimavlasti,osiguraefiskalnu odrivost.Posebnapanjaposvetiesereformamaobrazovanja,zdravstvaipenzionog sistema.Smanjenje javne potronje i fiskalnog deficita na odriv nivo, naroito deficita republikog budeta, predstavlja kljunu polugu za smanjenje domae tranje iposledino smanjenje inflacije, uvoza i spoljnotrgovinskog deficita u narednim godinama.U planu je i nastavak reforme poreskog sistema koji je ve u odnosu na regionalno okruenje vrlo konkurentan. Reforma poreskog sistema e imati veliki znaaj u stvaranju povoljnijih uslova za rast investicija izaposlenosti.

*

Reforma javnih rashoda sprovodie se u pravcu smanjivanja tekuih rashoda ipoveanjainvesticijauljudskikapital(obrazovanje,nauka)ifizikikapital (infrastruktura,ivotnasredina).Posebnapanjaposvetieseunapreenju selekcije javnih investicija, u skladu sa stratekim prioritetima, kao i poveanju efikasnostiunjihovojrealizaciji(minimalneceneirokovi,dobarkvalitetproizvod)Rast ulaganja drave u infrastrukturu predstavlja neophodan uslov zaprivlaenjeprivatnihinvesticijakojesuprimarnifaktordugoronoodrivog privrednograsta.Takoe,neophodnojeuokvirufiskalnedecentralizacije sprovesti ustavna naela o podeli imovine izmeu razliitihnivoa vlasti.

*

Fiskalni randman odnosno rezultat predstavlja ukupan iznos naplaenih fiskalnihprihoda na odreenom podruju i u odreenom vremenskom intervalu. On je deo fiskalnog kapaciteta, odnosno drtvenog proizvoda,odnosno nacionalnog dohotka koji je javno - pravno telo legalizovanim fiskalnim instrumentima prikupilo od fizikihipravnihlicanadkojimaimafiskalnisuverenitet u odreenom vremenskom okviru.Fiskalnirandmanjeproizvodposlovnogrezultatadrave,granepreduzea,pojedinca sa jedne strane i odgovarajue fiskalne politikesa druge strane. Randman moemo iskazati u nominalnom i realnom izrazuu zavisnosti od toga da li se podaci iskazuju u tekuim ili stalnim cenama.

*

Razlikujemo dve vrste fiskalnog randmana (rezultata)1.Globalni fiskalni randman;2.Strukturnifiskalnirandman1.Globalnifiskalnirandmanpredstavljaukupaniznosnaplaenihdabinskih prihoda na prostoru jedne drave u odreenom vremenskom periodu koji je uglavnom jedna kalendarska godina.Strukturni fiskalni randman moe biti:po fiskalnim objektima: dohodak, profit, promet, potronja i imovina;po subjektima: nacionalna privreda, grana, region, preduzee, fiziko lice;Po pojedinim finansijskiminstitucijama:federalnibudet,republikiipokrajinskibudet,budetlokalnesamouprave finansijskiplanovi,fondovi itd.... po pojedinim fiskalnim oblicima: porez na dohodak, porez na dobit, porez nadodatuvrednost,carine,akcize,takseidoprinosizasocijalno osiguranje.

*

Fiskalnikapacitetpodrazumevaukupnuekonomskuifinansijskusnagu nacionalne privrede koja slui kao osnov za prikupljanje prihoda i finansiranjajavnih potreba.

Neadekvatnost veliine i strukture javne potronje u Srbiji naroito je dola do izraajaukriznomperiodu.Ugodinamavisokogprivrednograstafiskalnapolitika delovala je prociklino, poveanjem javne potronje s jedne strane, i smanjenjemfiskalnogkapacitetakrozsmanjenjeodreenihporeskihstopa,ukidanje pojedinih poreza, te uvoenje brojnih olakica, sa druge strane. To je onemoguilo fiskalnu politiku da u recesiji deluje kontraciklino u znaajnijoj meri, jer je prostor za fiskalne stimulanse u privredi ogranien.

*

Razlikujemo dve vrste fiskalnog kapaciteta, a tosu:1.Opti ili globalni fiskalni kapacitet;2.PojedinaniiliparcijalnifiskalnikapacitetPrvo e biti razmotren opti fiskalni kapacitet pod kojim se podrazumeva ukupan drutveniproizvodilinacionalnidohodaknacionalneprivrede posmatranu odreenom vremenskom okviru od jednegodine.

Nakon opteg fiskalnog kapaciteta usmeriemo panju na pojedinani odnosnoparcijalni fiskalni kapacitet koji pokazuje ekonomsku i finansijsku snagu jedneprivredne grane, politiko teritorijalne jedinice, jednog preduzea ilipojedinca.

*

Fiskalni kapacitet lokalnih zajednica moe se aproksimirati ili nivoom dohotka(nacionalnog dohotka, drutvenog proizvoda, sa ili bez dodatnih usklaivanja) po stanovniku, kao merom celokupne poreske baze, ilinekim metodoloki sloenijimpostupkom. Jedan od njih je tzv. reprezentativni poreski sistem (RPS), gde se rauna obim moguih prihoda po pojedinim dabinama pod kontrolom lokalnih vlasti i ukupno za sve njih, a uz pretpostavljeni prosean poreski napor, definisan krozkombinacijuporeskihstopa,osloboenjaodplaanjaikvalitetarada lokalnogporeskogorgana.Dabiseizraunaofiskalnikapacitetlokalnih zajednica, potrebno je da je poznat:1.iznos stvarno naplaenih prihoda lokalnezajednice;2.uloenporeski napor.*

Potencijalni fiskalni kapacitet je odreen njihovim odnosom. Tanije, predstavlja kolinik iznosa stvarno naplaenih prihoda lokalne zajednice i uloenog poreskog napora.Iz razloga to postoje brojni inioci koji utiu na nivo potreba i fiskalne mogunosti lokalnih zajednica, formula kojom se on izraunava moe biti veoma sloena i ak imati, bar jednim delom, nelinearan oblik. Sa druge strane, postojipotrebadase,raditransparentnosti,posebnoupolitikomprocesu,koristijednostavna formula, to dovodi do konfliktnosti ciljeva i nunosti nalaenja srednjeg reenja.*

Iako je koncepcijski najbolje reenje, primena formule se u praksi suoava sa nekoliko problema. Prvi je politiki, kako se pokazalo u vie zemalja (na primer, u Italiji), poto se koristi ad hoc metoda.

Drugi problem moe biti raspoloivostpodataka, ali ipak statistika u Srbiji je dovoljno razvijena i moe obezbeditipouzdane podatke iz oblasti demografije i geografije, kao i relativno pouzdanepodatke o dohocima stanovnitva. Trei problem je prelazak sazateenog na novostanje, tj. sa postojeeg nivoa transfera na neki drugi, gde se neminovno meulokalnim zajednicama javljaju i dobitnici i gubitnici. Kako bi se potencijalni okpo budetiranje umanjio, mogue je novi sistem postepeno, u roku od nekoliko godina, uvoditi u ivot.

*

Podfiskalnimoptereenjempodrazumevamostepenoptereenjanacionalnog dohotka (ili drutvenog proizvoda) globalnim izdacima za zadovoljavanje javnihpotreba koje se pokrivaju fiskalnim iparafiskalnim prihodima.Fiskalnooptereenjeukljuujefiskalneprihodeukoje spadaju porezi,takse,doprinosi, naknade i naplaene novane kazne.Formula za izraunavanje fiskalnog optereenja glasi:Fo = Sd/Dp x 100Fo fiskalno optereenje izraeno u procentima Sd zbirsvih javnih prihoda dabinskog tipa Dp godinji bruto drutveni proizvod po trinim cenama konkretne godine odnosno GDP (Gross domestic product)Kada je u pitanju delilac u gore navedenoj formuli, otvaraju se mnoge dileme ipitanja oko statistike kategorije kojom se eli izraziti rezultat rada privrede i stanovnitva jedne zemlje u toku jedne godine. Bitno je naglasiti da je opteprihvaeno da se u deliocu iskazuje godinji brutoproizvod po trinim cenama.

*

Predstavljajui reformu poreskog sistema, za koji kae da e predstavljati mirnu revoluciju, ministarka je rekla da bi graani mogli da oekuju poveanje PDV-a za ak etiri odsto, na 22 procenta. Ona tvrdi, meutim, da e celokupna reforma zapravo znaiti manje optereenja za graane i privredu.Ekonomisti, pak, tvrde da e ovamera naterati graane da sesuoe sa realnou u kojoj e njihov standard biti manji nego to je sada. Shvatie da drava nita neproizvodi i da nema odakle da daje, ve mora samo da uzima. Ipak, oni smatraju da je ova mera korektna,jerako ve drava ne moe da smanji svoju potronju, graani e morati.

Ministarka finansija Diana Dragutinovi smatra da bi bilo najbolje da se fiskalno optereenje zarada, odnosno porezi i doprinosi na primanja, smanje za treinu,zahvaljujui emu bi se stimulisala privreda ipoveala proizvodnja.*

Razlikujemo dve vrste fiskalnog optereenja, a to su:1.globalnofiskalnooptereenje;2. parcijalno fiskalno optereenje.Globalno fiskalno optereenje obuhvata sve obavezne javne prihode na teritorijijedne zemlje uglavnom u toku jedne godine. Osim globalnog postoji i parcijalno fiskalno optereenje u okviru kojeg razlikujemo tri vrste, a to su:1.Optereenje jednom vrstom JP (npr. PDV ili porez na dohodak graana)2.Optereenja na subnacionalnom nivou (optina, region, pokrajina)3.Optereenjejednogporeskogobveznika.*

Za potpuniju ocenu fiskalnog optereenja treba, osim razlika u stepenu privredne razvijenosti,imatiuviduirazlikeustepenusocijalizacijezadovoljavanja mnogih optih i posebno zajednikih potreba.Od relevantnog znaaja je i niz drugih momenata koji karakteriu odreenu zemlju.Ti momenti se posebno tiupotreba za proirenom reprodukcijom, stepena stabilnosti privrednih kretanja i nunostiraspolaganjadohotkomprivrednihsubjekata,kaorealnebazeza realizovanjesopstvenihodlukaipostojanjeodreenihmaterijalnihstimulansa privreivanja.

*

Na osnovu prikazanih podataka u radu vidimo da su javni rashodi vei od javnihprihoda, to dovodi do deficita u dravnom budetu..Postojei fiskalni sistem u Srbiji u skladu je sa do sada primenjivanim konceptomprivrednog rasta. Analizom poreza na potronju, pre svega poreza na dodatu vrednost i akcize, zakljuujemo da su u Srbiji ovi porezi nii nego u zemljama Evropske unije, dok su porezi na faktore proizvodnje vii. Upravo na taj nain,dravakrozsvojuporeskupolitikuangaovanjeradnesnageini relativno skupljim, a potronju relativno jeftinijom. Slabosti ovakvog pristupa su naroito izraeni u tome to veliki deo potronje potie iz uvoza, to znai da poveanjepotronje neimplicira i stvaranje znatnije dodate vrednosti uSrbiji.*

Kada je u pitanju sistem poreza na dohodak, iskustva drugih evropskih zemalja ukazujudaSrbijistojenaraspolaganjutrimogunosti,atosu:uvoenjejednostavnijeforme sintetikog;dualnogmodelaoporezivanjadohotka;istog proporcionalnog poreza na dohodak.Najznaajnijom komponentom poreza nadohodak graana smatra se oporezivanje zarada zaposlenih. Stopa poreza na zaradu u Srbiji od 12% je nia nego u veini drugih zemalja EU. Meutim, ono to ukupne fiskalne dabine na zaradu ini relativno visokim u Srbiji su visoke stope doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. *

Iznavedenogproizilazidabisesnienjemfiskalnog optereenja zarada u Srbiji, moglo uticati snienjem stopa socijalnih doprinosa. Tako da bi dolo do snienja trokova koji su potrebni za angaovanja radne snage u Srbiji,to bi donelo odreene pozitivne efekate. Kao prvo, dolo bi do unapreenja meunarodne konkurentnosti zemlje, usled snienja jedininihtrokova rada, a tobi u budunosti delovalo podsticajno na priliv stranihdirektnih investicija i na rast zaposlenosti.Takoebisnienjefiskalnogoptereenjazaradadelovalopodsticajno na smanjenje sivog trita rada.Meutim, snienje socijalnih doprinosa bi postojei deficit u Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja uinilo jo veim. Stoga bi snienje fiskalnog optereenja zarada moralo biti praeno poveanjem poreza na potronju, pre svega PDV i akciza na cigarete. Poveanje PDV bi uvoz i potronju uinilo skupljim, dok negativnih efekata na izvoz ne bi bilo, jer je izvoz osloboen plaanja PDV, sapravom na odbitak prethodnog poreza. esto se kao argument protiv poveanjaporezanapotronjunavodinjihovoregresivnodejstvo, tj.darelativno vie pogaaju siromanije slojevestanovnitva.*

Nova poreska politika Srbije trebalo bi da bude usmerena na podsticanje izvoza i zapoljavanja, kroz smanjenje fiskalnih dabina koje se plaaju na angaovanje radne snage, uz destimulisanje uvozne potronje,poveanjem poreza na potronju.MMF-a insistira i zahteva od Srbije da smanji javnu potronju, odnosno da se zamrznu plate i penzije i da se promeni strategija razvojaprivrede.*

Modernadravamoradakreirafiskalnupolitikukojaesvojimmeramapodsticatiprivrednirazvoj,razvojpreduzetnikeinicijative,razvojnauno-istraivakog rada, irenje tehniko-tehnolokih inovacija i razvoj nedovoljno razvijenih podruja. Neadekvatna fiskalna politika moe dabude prepreka razvojujedne zemlje za ulaganje kako domaeg, tako i inostranog kapitala, posebno uprivredama koje prelaze sa netrinog na trinisistem privreivanja.

Mere fiskalnepolitikepredstavljajubitan instrumentzarealizacijuosnovnih makroekonomskih ciljeva.Na osnovu komparativne analize fiskalnogoptereenja i osnovnih poreskih oblika u Srbiji i odabranim evropskim dravama, moe se zakljuiti da je fiskalnooptereenje u naoj zemlji, meu najveim uokruenju. Fiskalna politika moe da stimulie privredne aktivnosti, ali oporavak zahteva sveobuhvatan plan stabilizacije finansijskog sistema, odnosno obnavljanje tokova kredita i ulaganja koji direktno utiu na privredni razvoj. Svaka zemlja mora da kroz planove oporavka identifikuje segmente koje titi.

*

Posmatrano na globalnom nivou, ekonomija je trenutno u svojojnajdubljoj krizi uposlednjih est decenija. Nagli pad domae i svetske tranje, kao i usporavanje kreditneaktivnostiistranihdirektnihinvesticijauticalisunasmanjenje industrijske proizvodnje, izvoza, uvoza,kao i zaposlenosti i prometa na malo.Najdublje posledice svetska ekonomska kriza ostavie u zemljama koje imaju najvee uee u meunarodnim tokovima kapitala i meunarodnoj trgovini, kao i na zemlje koje su u razvoju i koje prolaze kroz tranzicioni proces. Srbija spada u ovu grupu zemalja, jer je u podmakloj fazi tranzicionog procesa.Efekte krize e neminovno najvie osetiti graani Srbije.Ipak,nezavisnoodsvetskeekonomskekrize,Srbijaodavnoimaozbiljneprobleme koji se odnose na makroekonomsku neravnoteu, a oni se ogledaju pre svega u porastu budetskog i spoljnotrgovinskog deficita. *

Ekonomska kriza je samo doprinela razotkrivanju problema dugogodisnjeg prekomernog rasta potrosnje i ukazala na nuno reavanje ovog problema sprovoenjem adekvatnih mera. Razlozi za porast budetskog i spoljnotrgovinskog deficita ogledaju se u poskupljenju kredita, smanjenju priliva stranih investicija , kao i zbog smanjenja prihod od privatizacije. Neophodno je smanjenje javne potronje i uz pomo meunarodnih finansijskih institucija moraju se obezbediti povoljni krediti za investiranje u infrastrukturu. Od velikog znaaja za poboljanje kreditnog rejtinga Srbije je svakako potpisivanje aranmana sa MMF-om.Miljenja ekonomskih strunjaka povodom sklapanja aranmana sa MMF-om su podeljena. Dok neki smatraju da e Srbija ostvariti korist od sklapanja ovog aranmana, drugi paksmatraju suprotno, iz razloga to zemlje koje u tranziciji nisu saraivale sa MMF-om, poput Slovenije, mnogo bolje prole. Poljska, koja je posle dve godine napustila taj koncept, postigla je vrlosolidne privredne performanse.

*

1. Cvetanovi, S.(2004): Ekonomija Ekonomski fakultet Ni.2.Hanekovi,M.(1984):Fiskalnooptereenjedohotkafizikihosoba uJugoslaviji i nekim privredno razvijenim zemljama Financijska praksa.3. Popovic, D. (2006):Poresko pravo Beograd4. Radii, M. (2008):Javne FinansijeEkonomski fakultet Subotica5. Trklja, M. (1998):Finansijsko pravo,Pravni fakultet Novi Sad.6.Revidirani memorandum o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2010.godinu sa projekcijama za 2011. i 2012. godinu.7.www.imf.org8.www.b92.net9.www.scindeks.nb.rs10.www.ekonomija.org11.www.skgo.org

*