fiskalni sektor 05 - cbcg · 84 centralna banka crne gore godišnji makroekonomski izvještaj cbcg...

FISKALNI SEKTOR 05

83

Fiskalni sektor

Očuvanje fiskalne stabilnosti kao glavnog faktora cjelokupne makroekonomske stabilnosti bio je glav-ni cilj fiskalne politike vođene u toku 2017. godine. Javne finansije u 2017. godini obilježila je uspješna implementacija mjera fiskalnog prilagođavanja, utvrđenih Planom sanacije budžetskog deficita i jav-nog duga za period 2017-2021 i Fiskalnom strategijom 2017-2020.

Na prihodnoj strani, efekat konsolidacije je najuočljiviji kod naplate akciza, u okviru kojih je najveća naplata ostvarena od akciza na cigarete i dizel gorivo, kao rezultat primjene novog „akciznog kalenda-ra“ po kojem je predviđeno postepeno povećanje akciza na ove proizvode.

Pozitivni rezultati su vidljivi i u boljoj naplati poreza na dodatu vrijednost na uvoz, kao i doprinosa usljed reprograma zaostalog poreskog duga, od koga je prihodovano više od 20 miliona eura, dok je prilagođavanje na rashodnoj strani bilo usmjereno na smanjenje zarada u javnom sektoru i naknada majkama sa troje i više djece.

Navedene mjere su smanjile pritisak na javne finansije i dovele do ujednačavanja tekuće budžetske potrošnje, odnosno omogućile da se iz izvornih prihoda finansira tekuća potrošnja, dok su se samo za potrebe finansiranja kapitalnog budžeta sredstva obezbijedila kroz zaduživanje.

S druge strane, zbog povećanih izdataka u dijelu kapitalnog budžeta, evidentan je rast konsolidovanih izdataka, a samim tim i deficita budžeta. Veći budžetski deficit je, zajedno s neophodnošću tehničkog usaglašavanja s novom organizacijom i načinom rada državne uprave, uslovio donošenje rebalansa budžeta za 2017. godinu, kojim su porezi povećani za oko 8 miliona eura, a tekući izdaci smanjeni za 40 miliona eura.

Tabela 5.1

Kretanje suficita/deficita javnog sektora i budžeta

opis/period 2013. 2014. 2015. 2016. 2017.

deficit/suficit javnog sektora (u mil. eura) -176,3 -104,7 -265,1 -112,1 -227,8

% učešća u BDP -5,2 -3,0 -7,3 -2,8 -5,4

deficit/suficit budžeta CG sa državnim fondovima (u mil. eura) -215,8 -107,1 -276,2 -122,3 -237,6

% učešća u BDP -6,4 -3,1 -7,6 -3,1 -5,6

izvor: Ministarstvo finansija (podaci za 2017. godinu su preliminarni)

84

Centralna banka Crne Gore Godišnji makroekonomski izvještaj CBCG 2017

5.1. Javne finansije Crne Gore43

Prema preliminarnim podacima Ministarstva finansija44, javni prihodi u 2017. godini iznosili su 1,79 milijardi eura, odnosno 42,1% procijenjenog BDP-a45 i bili su na nivou planiranih, dok su u poređenju sa 2016. godinom bili viši za 6%. Ovom rastu najviše je doprinijelo povećanje prihoda od poreza na dodatu vrijednost za 48 miliona eura (9,6%), akciza za 42,4 miliona eura (23,2%) i doprinosa za 32,1 miliona eura (6,9%).

U strukturi javnih prihoda i dalje su dominantni prihodi od poreza (61,9%) i prihodi od doprinosa (27,7%), dok su svi ostali prihodi iznosili 10,4% ukupnih prihoda.

Konsolidovana javna potrošnja, prema preliminarnim podacima, u 2017. godini iznosila je 2,01 mili-jardi eura, odnosno 47,5% BDP-a. U poređenju sa prethodnom godinom, javna potrošnja bila je viša za 10,2%, dok je u odnosu na plan bila viša za 50 miliona eura ili 2,5%.

Tekuća javna potrošnja46 iznosila je 1,71 milijardi eura ili 40,4% BDP-a i niža je u odnosu na 2016. go-dinu za svega 0,5%, dok je kapitalni budžet iznosio 301,6 miliona eura ili 7,1% BDP-a.

Najveći rast izdataka u odnosu na prethodnu godinu zabilježen je kod kapitalnog budžeta – 195,8 mi-liona eura, kao rezultat pojačane dinamike izvođenja radova na autoputu Bar-Boljare.

Takođe, u odnosu na prethodnu godinu, značajan rast bilježe bruto zarade i doprinosi na teret poslo-davca – 24,5 miliona eura, kamate – 16,8 miliona eura i penzije – 10,5 miliona eura.

Posmatrano po ekonomskoj klasifikaciji, najveće stavke izdataka bile su bruto zarade i doprinosi na teret poslodavca (492,1 miliona eura) i izdaci za penzije (401,3 miliona eura).

Najznačajnije smanjenje rashoda, u odnosu na prethodnu godinu, zabilježeno je kod transfera za soci-jalnu zaštitu (17,2 miliona eura ili 3,1%) usljed smanjenja potrošnje iz prava u oblasti socijalne zaštite.

Takođe, u odnosu na plan za 2017. godinu, transferi za socijalnu zaštitu su smanjeni za 26,8 miliona eura ili 4,7%, u okviru kojih su smanjeni rashodi za prava iz socijalne zaštite za 16,2 miliona eura ili 14%.

U 2017. godini ostvaren je niži nivo javnih prihoda od ostvarene konsolidovane javne potrošnje, tako da je deficit javnog sektora iznosio 227,8 miliona eura ili 5,4% BDP-a, i viši je za 85,6 miliona eura od gotovinskog deficita (142,2 mil. eura), a 115,7 miliona eura od korigovanog deficita zabilježenog u 2016. godini.47

U toku 2017. godine otplata duga iznosila je 371,8 miliona eura, ili 8,8% BDP-a, što, dodajući procije-njeni deficit, ukazuje na potrebu za zaduživanjem u iznosu od 599,6 miliona eura ili 14,2% BDP-a. Od

43 Strukturu javnih finansija Crne Gore čine budžet Crne Gore sa državnim fondovima (Fond penzijskog i invalidskog osi-guranja, Fond za zdravstveno osiguranje, Fond za obeštećenje, Zavod za zapošljavanje i Fond rada) i budžetima lokalnih samouprava (Prijestonica Cetinje, Glavni grad Podgorica i 21 opština).

44 Podaci su preliminarni, dok će konačni podaci biti sastavni dio Zakona o završnom računu budžeta za 2017. godinu.45 Izvor: Monstat; procijenjeni BDP za 2017. godinu iznosi 4,24 milijarde eura.46 Javna potrošnja umanjena za ukupne kapitalne izdatke47 Korigovani deficit za 2017. godinu biće publikovan kad bude donesen Zakon o završnom računu budžeta za 2017. godinu.

85

Fiskalni sektor

toga, 264,4 miliona eura se odnosi na domaće zaduženje, dok je 353,3 miliona eura inostrano zaduži-vanje, a preostali iznos predstavlja prihode od privatizacije - 9,3 miliona eura i transfere - 3,6 miliona eura. Kao posljedica ovih transakcija u 2017. godini depoziti su smanjeni za 23,7 miliona eura (prilog D, tabela 12).

Tabela 5.2

Konsolidovana javna potrošnja

opis2013. BDP 2014. BDP 2015. BDP 2016. BDP 2017. BDP

mil.eura % mil.eura % mil.eura % mil.eura % mil.eura %

Javni prihodi 1.432,1 42,6 1.549,8 44,8 1.525,8 42,1 1.684,3 42,6 1.785,0 42,1

Konsolidovani izdaci 1.586,5 47,2 1.648,0 47,7 1.828,5 50,4 1.826,5 46,2 2.012,9 47,5

Kapitalni izdaci 124,4 3,7 124,5 3,6 268,1 7,4 105,9 2,7 301,6 7,1

Tekuća javna potrošnja 1.462,1 43,5 1.523,5 44,1 1.560,4 43,0 1.720,6 43,5 1.711,3 40,4

Suficit/deficit -176,3 -5,2 -104,7 -3,0 -265,1 -7,3 -112,1 -2,8 -227,8 -5,4

izvor: Ministarstvo finansija (podaci za 2017. godinu su preliminarni)

Boks 5.1 – Mjere fiskalne politike sprovedene tokom 2017. godine48

Mjere fiskalnog prilagođavanja, koje su implementirane tokom 2017. godine, shodno Planu sanacije budžetskog deficita i javnog duga, kao i dodatnih mjera sadržanih u Fiskalnoj strategiji, odnosile su se na:

• primjenu Zakona o reprogramu poreskog duga, kojim je poreskim obveznicima omogućeno plaćanje poreskog duga u 60 jednakih mjesečnih rata uz otpis kamata i troškova postupka u vezi sa potraživanjem, uz obavezu jednokratne uplate od 10% ukupnog iznosa poreskog potraživanja;

• povećanje akcize na mineralna ulja na 0,09 €/l, akcize na cigarete i fino rezani duvan, gdje specifična akciza iznosi 30 €, a proporcionalna 32% i akcize na etil-alkohol na 850 €/hl čistog alkohola;

• jačanje fiskalne discipline poreskih obveznika kroz smanjenje sive ekonomije i redovniju naplatu poreskih potraživanja;

• nastavak primjene više stope poreza na dohodak fizičkih lica od 11% na iznos primanja iznad prosječne zarade;

• primjenu standardne stope PDV-a od 19% na računarsku opremu, za razliku od niže stope od 7% koja je prethodno primjenjivana;

• smanjenje zarada javnih funkcionera za 8% od 01. januara 2017. godine, a od jula za dodatnih 6%, dok su zarade svih zaposlenih u javnom sektoru, osim zaposlenih sa najnižim primanjima, uman-jene za 1% od marta 2017;

• prvobitno smanjenje naknada majkama sa troje i više djece sa 336 € na 264 € i sa 192 € na 144 €, a potom utvrđenje povraćaja na stanje prije dobijanja naknada za korisnice koje su prethodno ostvarivale pravo na penziju i nalazile se na evidenciji nezaposlenih lica, dok će korisnice, koje su radi ostvarivanja ovog prava prekinule radni odnos, nastaviti da primaju privremenu naknadu i to u periodu ne dužem od pet godina od stupanja na snagu Zakona o izvršenju odluke Ustavnog suda (30. juna 2017);

• povećanje dječijeg dodatka za 20%, kao i naknada za novorođeno dijete do navršene prve godine života djeteta, naknada za nezaposlena lica na evidenciji nezaposlenih ili studente itd.

48 Izvor: „Program ekonomskih reformi za Crnu Goru 2018-2020“.

86


5.2. Budžet Crne Gore

Prema preliminarnim podacima Ministarstva finansija, ukupni primici budžeta sa državnim fondovi-ma49 u 2017. godini iznosili su 2,19 milijardi eura ili 51,6% BDP-a.

Izvorni prihodi u 2017. godini iznosili su 1,57 milijardi eura ili 37% BDP-a. U odnosu na plan50, niži su za 0,9%, a u odnosu na 2016. godinu, izvorni prihodi bili su viši za 5,3%.

U strukturi izvornih prihoda najveće učešće ostvarili su prihodi od poreza (62%), doprinosa (31,6%), ostali prihodi (2,3%), donacije (1,6%), naknade (1,2%), takse (0,9%) i primici od otplate kredita i sred-stva prenesena iz prethodne godine (0,4%).

Tabela 5.3

Ostvarenje prihoda budžeta Crne Gore i državnih fondova u 2017. godini

vrsta primitkaplan 2017.

ostvareno 2017.

učešće u prihodima

učešće u BDP

ostvareno u odnosu na plan

ostvareno

2016.

ostvareno u odnosu na 2016.

u mil.eura u mil.eura % % index u mil.eura index

Porezi 979,1 971,1 44,4 22,9 99,2 886,5 109,5

Porez na dohodak fizičkih lica 117,7 112,0 5,1 2,6 95,1 123,1 90,9

Porez na dobit pravnih lica 48,8 49,2 2,3 1,2 101,0 45,2 108,8

Porez na promet nepokretnosti 1,5 1,5 0,1 0,0 99,3 1,3 114,3

Porez na dodatu vrijednost 550,5 548,7 25,1 13,0 99,7 500,7 109,6

Akcize 225,6 225,1 10,3 5,3 99,8 182,7 123,2

Porez na međunarodnu trgovinu i transakcije 25,8 25,4 1,2 0,6 98,6 24,3 104,7

Ostali republički porezi 9,2 9,2 0,4 0,2 99,9 9,2 100,0

Doprinosi 500,5 494,9 22,7 11,7 98,9 462,9 106,9

Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje 304,7 303,0 13,9 7,2 99,4 273,6 110,8

Doprinosi za zdravstveno osiguranje 171,3 167,4 7,7 4,0 97,7 164,4 101,8

Doprinosi za osiguranje od nezaposlenosti 12,8 12,6 0,6 0,3 98,4 13,0 97,0

Ostali doprinosi 11,7 11,9 0,5 0,3 102,2 12,0 99,6

Takse 13,4 13,6 0,6 0,3 101,2 13,0 104,6

Naknade 18,1 19,0 0,9 0,4 105,0 73,9 25,7

Ostali prihodi 35,6 35,7 1,6 0,8 100,3 34,5 103,6

Primici od otplate kredita i sredstava pren. iz preth. god.

6,7 6,3 0,3 0,1 93,2 4,7 134,5

Donacije i transferi 26,6 25,3 1,2 0,6 94,9 11,6 218,1

IZVORNI PRIHODI 1.580,0 1.565,9 71,7 37,0 99,1 1.487,0 105,3

Primici od prodaje imovine 0.0 6,2 0,3 0,1 4,2 146,7

Pozajmice i krediti od inostranih izvora 292,4 352,8 16,1 8,3 120,6 331,8 106,3

Pozajmice i krediti od domaćih izvora 100,0 260,1 11,9 6,1 260,1 317,8 81,8

UKUPNI PRIMICI BUDŽETA CG I FONDOVA 1.972,4 2.185,0 100,0 51,6 110,8 2.140,8 102,1

izvor: Ministarstvo finansija

49 Primici budžeta uključuju izvorne prihode (direktne i indirektne poreze i neporeske prihode), pozajmice i kredite iz domaćih i inostranih izvora i primitke od prodaje imovine.

50 Plan ostvarenja budžeta po rebalansu budžeta, shodno Zakonu o izmjenama i dopunama Zakona o budžetu za 2017. godinu.

87

Fiskalni sektor

Prihodi od poreza iznosili su 971,2 miliona eura i bili su niži za 0,8% u odnosu na plan, a u odnosu na 2016. godinu ostvarili su rast od 9,5%. Posmatrano pojedinačno, porez na dohodak fizičkih lica zabi-lježio je najveće smanjenje u odnosu na plan, dijelom zbog smanjenja zarada funkcionera i zaposlenih u javnom sektoru.

U poređenju sa prethodnom godinom, evidentna su pozitivna odstupanja kod naplate poreza na do-datu vrijednost, akciza i doprinosa, što se objašnjava povećanom naplatom uvoznog PDV-a, rastom akciza na cigarete i etil-alkohol i reprogramom zaostalog poreskog duga.

Prihodi po osnovu doprinosa iznosili su 494,9 miliona eura i bili su niži za 1,1% u odnosu na plan za 2017. godinu, a u odnosu na isti period prethodne godine viši su za 6,9%.

Ukupni izdaci budžeta51 u 2017. godini iznosili su 2,16 milijardi eura ili 51% BDP-a i bili su neznatno viši u odnosu na isti period prethodne godine, a u odnosu na planirane zabilježili su porast od 9,6%.

Konsolidovani izdaci budžeta u 2017. godini iznosili su 1,80 milijardi eura, što čini 42,6% BDP-a. Os-tvareni izdaci su viši u odnosu na prethodnu godinu za 11,2%, a u odnosu na planirane za 2,9%.

Na tekuće izdatke odnosilo se 1,55 milijardi eura ili 36,5% BDP-a. Najveće odstupanje od plana, i to zbog rasta, zabilježeno je kod rashoda za usluge i kapitalnih izdataka u tekućem budžetu. Smanjenje je zabilježeno kod rashoda za tekuće održavanje, transfera za socijalnu zaštitu i transfera institucijama, pojedincima, nevladinom i javnom sektoru.

Kapitalni budžet Crne Gore iznosio je 255,5 miliona eura ili 6% BDP-a, što je u odnosu na prethodnu godinu više za čak 294,2%.

Otplata državnog duga iznosila je 358,6 miliona eura52 i smanjena je u odnosu na prethodnu godinu za 174,5 miliona eura zbog smanjenja otplate hartija od vrijednosti i kredita nerezidentima.

Struktura budžetske potrošnje u 2017. godini, prikazana na grafiku br. 5.1 je i dalje nepovoljna. Oko 24,7% budžetskih izdataka odnosi se na bru-to zarade, a 29,8% na transfere za socijalnu zašti-tu, dok otplata obaveza iz prethodnih godina čini 2,2% budžetske potrošnje. Razvojni dio budžeta, odnosno kapitalni budžet, činio je 14,2% budžet-ske potrošnje.

Deficit53 budžeta Crne Gore u 2017. godini proci-jenjen je na 237,6 miliona eura ili 5,6% BDP-a i viši je odnosu na deficit u 2016. godini za 102,6 miliona eura, a u odnosu na korigovani deficit u

51 Ukupne izdatke budžeta čine konsolidovani izdaci, otplata hartija od vrijednosti i kredita rezidentima i nerezidentima.52 Glavnica duga prema rezidentima i nerezidentima, bez otplate duga iz prethodnog perioda.53 Metodologija obračuna suficita/deficita „Sl.list RCG“, 53//09. Deficit predstavlja razliku između izvornih prihoda i kon-

solidovanih izdataka.

Budžetska potrošnja u 2017. godini - procentualno učešće u izdacima

Grafik 5.1


88


2016. za 115,4 miliona eura. Primarni deficit budžeta54 u 2017. godini, iznosio je 138,9 miliona eura ili 3,3% BDP-a.

Tabela 5.4

Izdaci budžeta CG i državnih fondova u 2017. godini

OPIS

plan 2017.

ostvareno 2017.

učešće u izdacima

učešće u BDP

ostvareno u odnosu na plan

ostvareno 2016.


u mil.eura u mil.eura % % index u mil.eura index

Tekući budžetski izdaci 738,0 778,6 36,0 18,4 105,5 739,4 105,3

Bruto zarade i doprinosi na teret poslodavca 439,1 445,4 20,6 10,5 101,4 422,5 105,4

Ostala lična primanja 10,1 10,7 0,5 0,3 105,7 10,9 97,6

Rashodi za materijal 29,2 29,3 1,4 0,7 100,1 31,3 93,5

Rashodi za usluge 49,9 66,7 3,1 1,6 133,7 59,8 111,5

Rashodi za tekuće održavanje 20,6 20,2 0,9 0,5 98,0 20,5 98,9

Kamate 95,4 98,7 4,6 2,3 103,5 81,6 121,0

Renta 9,1 9,1 0,4 0,2 100,2 9,2 98,9

Subvencije 27,3 27,8 1,3 0,7 101,7 27,1 102,5

Ostali izdaci 32,9 38,3 1,8 0,9 116,6 34,4 111,5

Kapitalni izdaci u tekućem budžetu 24,4 32,4 1,5 0,8 132,8 42,1 77,0

Transferi za socijalnu zaštitu 562,4 538,1 24,9 12,7 95,7 555,0 96,9

Transferi inst. pojedincima NVO i jav. sektoru 167,8 166,9 7,7 3,9 99,5 171,8 97,1

Kapitalni budžet 258,6 255,5 11,8 6,0 98,8 64,8 394,2

Pozajmice i krediti 2,4 4,9 0,2 0,1 200,0 2,9 169,3

Rezerve 22,8 19,7 0,9 0,5 86,4 18,9 104,1

Otplata garancija 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

Otplata obaveza iz prethodnih godina 0,0 40,0 1,8 0,9 69,3 57,7

Neto povećanje obaveza 0,0 0,0 0,0 0,0

BUDŽETSKI IZDACI 1.752,0 1.803,5 83,4 42,6 102,9 1.622,0 111,2

Otplata hartija od vrijednosti i kredita rezidentima

51,9 226,0 10,5 5,3 435,4 225,4 100,2

Otplata hartija od vrijednosti i kredita nerezidentima

134,8 132,6 6,1 3,1 98,4 307,7 43,1

Otplata obaveza iz prethodnih godina 33,7 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

UKUPNI IZDACI 1.972,4 2.162,1 100,0 51,0 109,6 2.155,1 100,3


Nedostajuća sredstva budžeta iznosila su 596,2 miliona eura ili 14,1% BDP-a. Finansiranje je obezbije-đeno kroz pozajmice i kredite iz inostranih izvora u iznosu od 352,8 miliona eura, pozajmice i kredite iz domaćih izvora u iznosu od 260,1 miliona eura i, manjim dijelom, iz prihoda od prodaje imovine i korišćenjem depozita.

54 Deficit umanjen za iznos plaćenih kamata.

89

Fiskalni sektor

Boks 5.2 - Fiskalni rizici u srednjem roku

Glavni rizici u ostvarenju fiskalnih projekcija, bilo politički ili ekonomski, mogu se odraziti kako pozi-tivno, tako i negativno na javne finansije.

Pozitivni politički rizici su:

• Članstvo Crne Gore u NATO povećaće povjerenje investitora i turista, što će pozitivno uticati na sve ekonomske parametre domaće ekonomije i usloviti i bolji pristup izvorima finansiranja;

• Napredak na putu pristupanja Evropskoj uniji, usloviće povećanje povjerenja investitora, stabilniji poslovni ambijent i pristup EU fondovima.

Negativni politički rizici su:

• Politička nestabilnost u regionu Jugoistočne Evrope može se negativno odraziti na ekonomiju Crne Gore, posebno u sektoru turizma.

Pozitivni ekonomski rizici su:

• Intenziviranje aktivnosti na smanjenju sive ekonomije i ostvarivanje rezultata na tom polju povećaće poresku bazu, pa će samim tim omogućiti povećanje budžetskih prihoda;

• Veći multiplikativni efekti gradnje auto-puta i realizacija najavljenih investicija pozitivno će se odraziti na projekcije prihoda;

• Reprogram poreskog duga opština i obaveza da se zarade uplaćuju u bruto iznosu imaće pozitivan efekat na budžetske prihode.

Negativni ekonomski rizici su:

• Visina državnog duga predstavlja negativan ekonomski pritisak na ostvarenje projekcija, a povećanje državnog duga negativno utiče na uslove zaduživanja na međunarodnom tržištu;

• Povećanje cijene izgradnje auto-puta, potencijalno do 10%;• Implementacija ESA 2010 metodologije će proširiti postojeći institucionalni obuhvat budžetskog

računovodstva sa javnim preduzećima koja po ESA 2010 kvalitativnim ili kvantitativnim kriteri-jumima treba da budu prikazani u sektoru Opšte države.

5.3. Lokalna samouprava

Prema preliminarnim podacima Ministarstva finansija, izvorni prihodi lokalne samouprave iznosili su 219,1 miliona eura ili 5,2% BDP-a i u poređenju sa 2016. godinom bili su viši za 11,2%.

Struktura ostvarenih prihoda pokazuje da su najveće učešće ostvarili prihodi od poreza (60,8%) i na-knada (27,7%), dok se na ostale prihode odnosilo 11,5%. Najznačajnje povećanje prihoda u odnosu na 2016. godinu zabilježeno je kod naknada za 14,5 miliona eura, zahvaljujući ubiranju nove naknade za komunalno opremanje građevinskog zemljišta za neformalne objekte, u skladu sa Zakonom o plani-ranju prostora i izgradnji objekata.

90


Preliminarni izdaci lokalne samouprave iznosili su 209,3 miliona eura ili 4,9% BDP-a. U odnosu na 2016. godinu, ostvarili su rast od 2,4% ili 4,9 miliona eura, a u odnosu na plan bili su niži za 0,7% ili 1,5 miliona eura.

Najznačajniju rashodnu stavku u okviru potrošnje lokalne samouprave čine tekući izdaci sa učešćem od 38,3%, transferi 22,3% i kapitalni izdaci koji su učestovali sa 22%. Otplata obaveza iz prethodnog perioda čini 6,3%, dok se preostalih 11,1% izdataka odnosilo na ostale izdatke na lokalnom nivou.

Tabela 5.5

Preliminarni izvorni prihodi i konsolidovani izdaci lokalne samouprave u 2017. godini

Vrsta primitka ostvareno 2017. plan

2017.ostvareno

2016.


mil.eura % BDP-a mil.eura mil.eura Index

IZVORNI PRIHODI 219,1 5,2 206,4 197,1 111,2

Porezi 133,2 3,1 125,5 126,2 105,5

Takse 6,5 0,2 6,0 5,9 110,2

Naknade 60,8 1,4 55,0 46,3 131,3

Ostali prihodi 13,4 0,3 12,8 13,0 103,1

Primici od otplate kredita i sredstva prenijeta iz prethodne godine 0,0 0,0 0,2 0,0

Donacije 5,2 0,1 6,9 5,7 91,2

IZDACI 209,3 4,9 210,8 204,4 102,4

TEKUĆA POTROŠNJA 163,2 3,9 175,8 163,4 99,9

Tekući izdaci 80,2 1,9 88,5 78,9 101,6

Bruto zarade i doprinosi na teret poslodavca 46,7 1,1 48,5 45,1 103,5

Ostala lična primanja 3,2 0,1 7,4 4,4 72,7

Rashodi za materijal i usluge 14,8 0,3 16,9 15,3 96,7

Tekuće održavanje 6,2 0,1 5,1 5,7 108,8

Kamate 3,8 0,1 6,0 4,1 92,7

Renta 0,6 0,0 0,6 0,5 120,0

Subvencije 1,2 0,0 1,0 0,7 171,4

Ostali izdaci 3,7 0,1 3,0 3,1 119,4

Transferi za socijalnu zaštitu 0,8 0,0 3,3 1,1 72,7

Transferi inst. pojedinicima NVO i javnom sektoru 45,9 1,1 41,5 41,4 110,9

Kapitalni izdaci 46,1 1,1 35,0 41,0 112,4

Pozajmice i krediti 2,3 0,1 0,6 0,7 328,6

Rezerve 2,0 0,0 1,9 1,9 105,3

Otplata garancija 0,0 0,0 40,0 0,0

Otplata obaveza iz prethodnog perioda 31,9 0,8 0,0 39,4 81,0

Neto povećanje obaveza 0,0 0,0 0,0 -17,4

SUFICIT/DEFICIT 9,8 0,2 -4,4 -7,3 -134,2

Korigovani suficit/deficit 10,1

Primarni deficit 13,6 0,3 1,6 6,0 226,7

Transferi iz Budžeta CG 3,6 0,1 3,0 1,7 211,8

Otplata dugova 13,2 0,3 33,0 17,3 76,3

Pozajmice i krediti iz domaćih izvora 4,3 0,1 10,0 11,4 37,7

Pozajmice i krediti iz inostranih izvora 0,6 0,0 9,0 0,2 300,0

Prihodi od privatizacije i prodaje imovine 3,1 0,1 5,0 6,9 44,9

Povećanje/smanjenje depozita -0,9 0,0 10,4 -13,2 6,8


91

Fiskalni sektor

U 2017. godini lokalna samouprava zabilježila je suficit od 9,8 miliona eura. Otplata dugova iznosila je 13,2 miliona eura ili 0,3% BDP-a, prvenstveno zbog visokog nivoa otplate hartija od vrijednosti i kre-dita rezidentima (10,3 miliona eura). Transferi iz centralnog budžeta u 2017. godini godini iznosili su 3,6 miliona eura. (tabela br. 5.5).

5.4. Državni fondovi

Prema podacima Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja Crne Gore, u 2017. godini Fond je ostvario ukupne primitke u iznosu od 407 miliona eura, što je za 2,5% više nego u 2016. godini. Izvorni prihodi Fonda iznosili su 74,9% ukupnih primitaka i bili su za 11% viši u odnosu na prethodnu godinu. Učešće doprinosa (osnovnog izvora finansiranja Fonda PIO) u ukupnim prihodima iznosi 74,5%. Ova kate-gorija prihoda bila je za 10,8% viša u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, transferi iz budžeta, koji čine 25,1% ukupnih primitaka, smanjeni su za 16,5% u odnosu na 2016. godinu i iznosili su 102,1 miliona eura.

Ukupni izdaci Fonda PIO u 2017. godini iznosili su 407 miliona eura, što je za 2,5% više nego u 2016. godini, a neznatno niže u odnosu na planirani nivo. Najznačajniju rashodnu stavku predstavljaju izda-ci za penzije, koji su iznosili 98,6% ukupnih izdataka, dok se 1,4% izdataka odnosilo na administrativ-ne troškove i otplatu dugova. Izdaci po osnovu penzija povećani su za 2,7% u odnosu na 2016. godinu.

Poredeći ostvarene prihode i izdatke, Fond je imao uravnotežen budžet.

Boks 5.3 – Radno sposobno stanovništvo i penzioneri

Izdaci za bruto penzije u 2017. godini iznosili su 401,3 miliona eura, a najveće učešće u njima odnosi se na starosnu penziju i to 58,6%, zatim na porodičnu penziju 19,7%, invalidsku penziju 16,4%, ostala prava 2,5%, naknade 2,3% i na do-datke 0,5%, što je prezentirano u sledećem grafiku.

Upoređujući period 2016. i 2017. godine, uočava se rast broja penzionera. U decembru 2016. go-dine bilo je 108.478 penzionera, a u decembru 2017. godine 114.140, što predstavlja povećanje od 5,2%, a prikazano je u grafiku br. 2.

Broj zaposlenih je zabilježio neznatan rast u decembru 2017. godine u odnosu na decembar 2016. godine.

Međutim, odnos broja zaposlenih i broja penzionera je i dalje veoma nepovoljan. Na kraju 2017. godine iznosio je 1,56.

Struktura izdataka za bruto penzije, 2017. godina, u %

Grafik 1

izvor: Fond PIO

92


U trenutku pisanja izvještaja, podaci Fonda za zdravstveno osiguranje Crne Gore nijesu bili raspoloživi.

Prema podacima Zavoda za zapošljavanje Crne Gore, ova institucija je u 2017. godini ostvarila ukupne primitke u iznosu od 23,4 miliona eura, što je u odnosu na 2016. godinu veće za 30,6%.

Izdaci Zavoda u 2017. godini iznosili su 23,4 miliona eura i bili su za 30,6% viši nego u 2016. godini, a za 2,4% niži od plana. U ukupnim izdacima 21,8% odnosilo se na tekuće izdatke, dok je po osnovu transfera za socijalnu zaštitu izdvojeno 44,6%, za transfere pojedincima, institucijama i javnom sekto-ru 31,9%, a za kapitalne izdatke, pozajmice i odobrene kredite, kao i za ostala dugovanja 1,7%.

Poredeći ostvarene primitke i izdatke u 2017. godini, Zavod je imao uravnotežen budžet.

Neizmirene obaveze Zavoda za zapošljavanje na dan 31. 12. 2017. godine iznosile su 150,9 hiljada eura.

Fond rada, kao klasični budžetski korisnik koji se finansira iz opštih i namjenskih prihoda, u 2017. godini ostvario je prihode u iznosu od 2,5 miliona eura, koliko su iznosili i ukupni izdaci, što je za 3,8% niže u odnosu na plan, a za 61,1% niže u odnosu na uporedni period 2016. godine. Najznačajniju rashodnu stavku predstavljaju izdaci koji se odnose na transfere za socijalnu zaštitu, to jest sredstva za tehnološke viškove (2,1 milion eura).

Neizmirene obaveze Fonda na dan 31. 12. 2017. godine iznosile su 166,7 hiljada eura.

Fond za obeštećenje u 2017. godini ostvario je ukupne primitke u iznosu od 2,5 miliona eura, koliko su iznosili i ukupni izdaci, što je za 5,7% niže u odnosu na plan, a neznatno više u odnosu na isti period prethodne godine.

Broj penzionera Odnos broja zaposlenih i penzionera

Grafik 2 Grafik 3

izvor: Fond PIO izvor: Fond PIO i Monstat

fiskalni sektor 05 - cbcg · 84 centralna banka crne gore godišnji makroekonomski izvještaj cbcg...

Documents