fizionomija krokodila

II

Fizionomija krokodila

Andrej Gli{i}

F I Z I O N O M I J A

K R O K O D I L A

PAN^EVO, 2002.

“Da se spasi nade`ta”spored dramata “Monserat”od E. Robles na prilepskata scena

vo adaptacijata i reìja na Mirko Stefanovski.

... [to se odnesuva do ivedbata, taa be{e u{tete eden primer zatoa {to moè da se stori koga u~esnicite vo nea ke bidat

poneseni od ne{to.

Toa be{e pretstava, edna odnajdobrite {to vo poslednite

godini sme ja videle naprilepskata scena iedna od najpotre-

snite koga sezboruvalo za vietnamska

tragedija iosudata na agresijata

i vojnata...Ivan Mazov Eva Gli{i} i Blaè Aleksoski

У спомен на Еву Глишић, верној монахињиТалијиног храма, њен супруг Андреј Глишић.

V


PREDGOVOR

Motiv za rad na “Fizionomiji krokodila” je slojevi-tost kratke i nedovr{ene pri~e Fjodora Mihajlovi~a Dos-tojevskog te provokacija nevremena u ko’m vegetiramo.Genijalnom vidovito{}u Dostojevski anticipira i

1991. godinu, godinu kameleona, verolomnika, licemera,godinu kada Bizanti i/iliti kreatori “Novog svetskogporetka” (prepoznatqiv koncept - apokalipti~nih jaha-~a) otvori{e Pandorinu kutiju. Da bi pritom restauri-rali mra~nu hroniku viktorijanske epohe; deprimiraju}ehladnu atmosferu u {takorskoj borbi cegera{a, xeparo-{a, siroti{ta, razba{tiwenih radnika iz vremena aris-tokratskog pira, “kada su ovce pojele qude”, u pohlepnugozbu dana{wice kad’ izelice nezasitom sladostra{}u“êtveroprsta{a”, bezobzirnom pqa~kom, ili, saètijere~eno, povampireni drznici bez skrupula preta~u takoz-vani “Realsocijalizam” u anarhiju i orgiju, wih, koji odo-{e, da bi opstali.Oprosti druè, izvinite “gospodine”, para vrti gde

burgija ne}e, buva }e na buvu, para na paru. Da! Tako tobiva. Radni~ke menze preregistrova{e u humane to~ioni-

“Svaki je na~in uspe{an, ako je u stawu dauveri Gledaoca u ideju komada i da mu u ma{tistvori predstavu o jednoj sredini i jednomna~inu ìvota, vremenu i qudima.”

Jovan Putnik

VI


ce spla~ine, uz srceparaju}u retoriku ujke s’ one strane“bare” s’ JOK-om (Jugoslovenskom opozicionom koteri-jom). E, a ja Vam se, eto tako “smu{en”, u ime idealane/predajem spoznav{i i sopstvene zablude.Kako to da bi “}uran” na da}u? Mo`da je sve to sa-

mo snovi|ewe? Ne, nije, ne `eli “}uran” devi~anstvo uvreme sveop{teg prostituisawa. No, gle, uz svesrdnu po-mo} “doma}ina”, na ~elu trpeze pu{i se pura, maste brciuz slavopojke “Novom svetskom poretku” (NOSP) “Apa~demokratije”. A “doma}in”, kobajagi naivan, ne samo sad,i ne samo ponekad “... navla~i }urak od jagwe}eg krzna”,zar ne? Sad mi je, zar tek sad, svakako, jasno ali kasno- mo`da?Danas sa rezignaciojom sagledavam da je intelektualno

impontentna elita, svojevremeno aktuelno-podobna, poten-cijalni rukovode}i kadar uspe{no diplomirla izdaju navikend kursevima i seminarima tipa: “Salcbur{ki semi-nar”, (Rok)felerova fondacija, “Liders program” - naz-dravqe. Za bagatelu, na radni~koj grba~i je izvozana du`Vol Strita - bogatog li zoo vrta za dresuru “Krokodi-la”. I onih maju{nih, maltene doma}ih aligator~i}a. Sveje isprogramirano: |in|a za du{u i dobismo “Kalu|ere|in|ere ne |in|ere brade”, kakav kalu|er takav mu i tro-par.Naravvno, “doga|a” se, neminovan proces, “ekonomski

princip je iznad svega”, no sada, po svoj ne/prilici, une{to vidoizmewenoj formi, sa ka{wewem u prestupnimi nepristupnim godinama, za osam frtaqa stole}a.Zaista, bilo je profitabilno sagraditi (ZETR-u), ze-

lenu transverzalu na “Brdovitom Balkanu”. Jer, nedovoq-

VII


ne su samo Olimpijske igre, bi}e da su igrarije oko wihbitnije - Trojanskih kowa, na primer.No, na àlost, u vreme najnovijeg “NOSP-a” ne pose-

dujemo, koliko mi je poznato, kolonije, iliti, Boè nassa~uvaj krematorije, za one suvi{ne.Pa ipak, ne gubite nadu, u ovom istorijskom periodu

s’ “krokodilom”, koji je bez maske i strpqewa, izuzetnohalapqiv, bi}emo sladokusno predjelo belosvetske, a bo-gami i doma}e kamarile - koje li sre}e biti sladokusan!U “globalnom selu”, prepoznatqivih interesnih sfe-

ra i geografskih koordinata, za “krokodila” je sve ma-we prostora, otuda i dodatna koli~ina strepwe predonim {ta nas o~ekuje u mondijalisti~koj unifikaciji du-ha.Briqantan prosede, sa samo “jednom” (usud je re}i)

metonimijom, artificira vi{eslojnu dramatiku, parale-lan tok iracionalne storije i rigidne stvarnosti. Me-tonimijom u fabuli o, i u “Krokodilu”, Dostojevski nawemu svojstven na~in anticipira, eksplicite i implici-te, stawe duha i relativnost vrednostnih stavova, poseb-no u vremenu zato~enika mrtvaja, jednoumnog duha i mon-dijalisti~ke ekspanzije. Profitabilni merkantilizam, ka-da od perfidnog i silexijskog manipulisawa qudskim du-{ama nema ni ~estitog miga, je ìvotno geslo skoroje-vi}a. „Evopa je i nadaqe ko dobra stara koka za leglo“kobnih jaja”” - Bulgakov.Ti, “Bedni qudi”, ne samo danas, mutanti (nedu`ne li

Doli) 21. veka okoti{e “Dvojnika”, koji na elipti~nojputawi civilizacijskog pute{estvija, u blaènom im al-truizmu, dvoli~nog Jonusa, zatvaraju istorijski put tran-

VIII


{ejama iz kojih, a {ta bi drugo, do da bquju vatru.Kako, proces transformacije nije mogu} a da svi dru{-

tveni slojevi izi|u neo{te}eni i zadovoqni onim {tanam se nudi, nakon letargije i uquqkivawa sa “Daqimpravcima razvitka politi~kog sistema socijalisti~kog sa-moupravqawa”, “Svi putevi vode u Rim” - umalo da poveru-jem.U prijem~ivu, pa ipak stupidnu teoriju o “Daqim

pravcima razvitka politi~kog sistema socijalisti~kog sa-moupravqawa”, u kojoj se ekonomski determinizam svodina voluntarizam, na oponirawe postavki nau~ne misli,koju nije praksa verifikovala, zasigurno nisu verovalini weni tvorci. Stoga, otrgnuti se od iluzija, ukolikose, pored ostalog, ne upoznamo i sa “Krokodilom” je filo-zofija maloletnika u {pilhoznicama.U pomen utopija dana{wih i onih budu}ih je i “ob-

ja{wewe”, zapravo odgovor Dostojevskog na pitawe is-tra`ne komisije.“...Zbog ~ega me okrivquju? Zbog toga {to sam govo-

rio o politici, o Zapadu, o cenzuri i sli~no. Ali konije govorio i mislio u ovo na{e doba o tim problemi-ma? Pa za{to sam u~io, za{to su naukom probudili u me-ni radoznalost ako nemam prava da iznesem svoje mi{qe-we ili da se ne slo`im s mi{qewem koje je samo po se-bi autoritativno? Na Zapadu se zbivaju strahote, odig-rava se nevi|ena drama... Sami temeqi dru{tva prete da}e se svaki ~as sru{iti i povu}i za sobom u propast ce-lu naciju... Pa nije li ta slika takva da mora pobuditipa`wu, radoznalost, te`wu za znawem, potresti du{u?...To je ona ista zemqa koja nam je dala nauku, obrazova-

IX


nost, evropsku civilizaciju; takav je prizor - lekcija!......Petra{evski veruje Fourieu. Furierizam (falanstera

harmonije) je miroqubiv sistem, o~arava du{u svojom le-potom, osvaja srce onom qubavqu prema ~ove~anstvu ko-ja je nadahwivala Furiera dok je gradio svoj sistem, i za-divqava um svojom sla{}u. Ne privla~i ù~nim napadi-ma nego tako da nadahwuje qubavqu prema ~ove~anstvu. Utom sistemu nema mr`we. Furierizam ne predvi|a poli-ti~ke reforme; wegova je reforma ekonomska. Ne dirani u vlast ni u privatno vlasni{tvo...Ali, nema sumwe da je taj sistem {tetan, prvo, ve} za-

to {to je sistem, a drugo, ma koliko bio lep, ipak je sas-vim neostvarqiva utopija.” Surova stvarnost, Golgota na-roda socrealisti~kog svetogleda, u vreme “tranzicije” (upokajawu), iz ideologizirane dru{tvene svesti u “neide-ologiziranu” masu/testo “Novog svetskog poretka”, samimneprihvatawem je jeres, otpadni{tvo od ideopoklonstva“Mister dolar-u”.Politi~ka “elita”, lavira du` o{trice noà, zadrig-

la u najezdi samoqubivosti, ta{tine, sitnosopstveni~kogmentaliteta, stupidnog filosofirawa u tzv. “slobodnimmedijima” i dràvnim kanalima, iliti kanalizacijama,po ko zna koji put ponavqa “To tako treba”.Masovna produkcija i promocija laì, ki~a i {unda,

te opravdano strahovawe da }e zgusnutu intelktualnu hra-nu konzumirati samo elita ratnih profitera (jer, “zasviwe nisu diwe” - oprostite moli}u lepo), svih fela ifelera, je jedinstveni moto za avanturu i, na izvestanna~in, iskaz revolta protiv masovne }utologije i na~e-la hipokriti~ara “medicus curat, natura sanat”, ~ekati,

X


~ekati...Gospodo, nije uputno da de~ki} iz “Radni~ke ulice”,

neprikladno, diletantski upro{teno, sociologizmom op-tere}eno, bez zlatoustog estetizma, koji bi nas/vas uspa-vao do besvesti/besavesti, upozorava da sve te~e - i svese mewa. „Sve {to ste obe}ali narodu, narod vam je omo-gu}io da imate. - Vib”.Strah od isku{ewa (dodu{e savladiv) da se „Kroko-

dil” ~ita kao kompaktan blok koji moè da se reprodu-kuje samo na ovaj i ovakav na~in unapred osu|ujem, nijesvojstveno/prihvatqivo feti{izirawe bilo koga ili ~e-ga. Defini{emo li “Krokodila” nekakovim pamfletomgospodina Dostojevskog, koga ne smemo podvesti samo krozistorijsku, iliti ideolo{ku determinaciju, ne bez raz-lo`no osudite skribomana.No, zapazite, kwièvni~ka praksa je materijalisti~-

ka: ona nam i govori da nema misli bez tela i svakov-rsna aktivnost podre|ena je konkretnim uslovima, kojisu socijalni. Druga~iji pristup, vidogled, diskreditujeva{u naobrazbu.Vama, takvima kakvi jeste, neminovno je odgovoriti,

ili vas bar potsetiti na re~i koje je Gete napisao svo-me prijatequ Kristijanu Goltobu Hajneu, profesoru be-sedni{tva u Getingenu: „Kao {to vidite, ja po~iwem pop-rili~no odozdo, sa zemqe, te se nekome moè u~initi dasam sa najduhovnijim stvarima postupio na suvi{e zemaq-ski na~in; ali moè mi se dopustiti da primetim da segr~ki bogovi nisu ustoli~avali na sedmom ili desetomnebu, ve} na Olimpu, stupaju}i xinovskim koracima nesa sunca na sunce, ve}, najvi{e, sa planine na planinu.”

XI


Stoga je i naum da storiji, koja me je ne bezrazlo`no op-~inila, li~nom vizurom, i ne samo kao mimezis ovovre-menog sociolo{ko-politi~kog trenutka, podarim subjek-tivan beleg i, na izvestan na~in, ukaèm na ve~ne, ne-minovne prohteve u nikad ne zavr{enoj storiji ~oveko-vog egoizma, i halapqivosti.„Dvojnik”, ta druga strana medaqe homo duplex-a, ne-

zadovoqnog pred neminovno{}u sopstvene prolaznosti ipitawe: „[ta smo, {ta nismo - mi bi}a kratkoveka?...... san jedne senke”. - (Pindar), koji nestaje u ~equstimasamoqubqa, onog trenutka po~im se sunce zgrozi i ogor-~eno skrije. Tako, nemilo saznawe da je ~ovek nevredani sopstvene senke, neizbe`nog ìvotnog saputnika - „jer... nek se sunce za mah skrije, nestade sve te ~arolije”, inije zavredeo sebi sabesednika.Otuda i ube|ewe da, ukoliko èlimo iole zaviriti u

umetni~ko delo, moramo, pre svega, pre nego sa~inimoanatomsku analizu, razgolititi fasadu, sagledati idejnikorpus, dati sociolo{ku vizuru storije o „Krokorilu”.Poverujte li mi na re~ da, „Traìmo glavni motiv,

kqu~ sa kojim je sve uskla|eno”, da se radi o “krokodi-lu - kapitalu”, o “stvoru” koji se ni kroz milenije nepromeni ni za jotu, s’ uvaàvawem se zahvaqujem.I, to ne bi bilo sve, jer kako je homo - duplex, a to

je, sasvim izvesno, otelotvorewe osobe u kojoj ìvot pro-ti~e izme|u dva sveta - realnog i iracionalnog, humanogi nehumanog, socijalizovanog i nesocijalizovanog, za{tone re}i za homo - multiplex-a, koji je, sasvim jasno, ne{-to novija kreacija homo - sapiensa; da je zatvoren u sop-stvenu zamku; da je u kolote~noj sprezi racionalnog i

XII


iracionalnog; neprekidno zahtevan u traèwu demiurga;da je beznade`no dragovoqan okoristi se profitabilnim;da je za metod prihvatio silu (na àlost); da se obma-wuje bezprimernom floskulom, kada “ciq opravdava sred-stvo”; i da sa tako zlatoustim izgovorom prevali mile-nije sopstvenog otu|ewa - u raqama krokodilaNo, vratimo se “Masaì u Pasaù” i ekspoziciji, ko-

ja, naizgled nemu{to, dramski konflikt, ta~nije re~enobezbri`nu ve~erwu promenadu dokonih slu`beni~i}a, stepby step, {to bismo rekli - korak po korak, jednosmern-im pravcem dovela do ~equsti “Krokodila”. Dostojevski,nas iz iracionalnog sièa uvodi u racionalnu dru{tve-nu zbiqu, barem za one koji su se iole umislili u ta-da{wi sociolo{ki, a boga mi i ovovremeni jugosloven-ski, politi~ki i ekonomski miqe.F. M. Dostojevski iako 1865. godine ne dovr{ava pri-

povetku, na zajedni~ku nam àlost, na zadovoqstvo obe-spravqenih, iliti na “{tetu” generacija jednoumqa, “mno-goumqa” i bezumqa, sa~ini kroki pledoajea u parnici na-rastaju}ih suprotnosti dru{tvenih slojeva i naroda, ko-jima je Belona reìrala mno{tvo ”sitnih” a bogami idva svetska rata.Leèrno, analiti~ki pronicqivo i proro~anski dale-

kovido ukazuje na rovovsku borbu dru{tvenih elita Ev-rope, koje, tek {to se ogrnu{e imperijalisti~kim pla{-tom, “krokodilskom” halapqivo{}u, sru~i{e se u kaqu-gu “Bliskog” im i Dalekog istoka.Stoga, i ne slu~ajno Dostojevski, o N. V. Gogoqu (ko-

ji, u Revizoru, èstokom satirom mla|ane nam buròazi-je i romanom Mrtve du{e razobli~ava {pekulante, hoh{-

XIII


taplere visokog renomea i koteriju vlastodràca) kaè:“Svi smo mi izi{li ispod wegove kabanice”. Kod Gogo-qa i Dostojevskog, “ako i nije” identi~no ube|ewe, onoje sasvim izvesno proisteklo iz slojevite sociolo{ke isvakovrsne ideografije sistema u kolapsu.Ne{to duì citati iz takozvanog osvrta, iliti kri-

tike, u jednom od reìmskih listova; (ne) shvatam a, ni-je mi ni dragovoqno u ta{tim godinama pohabanog duha,okoristiti se darom neistomi{qenika. No, nije na odmet- gozba je sladostrasna.Naime, u “Glasu” od 3. aprila 1865. godine, oda glu-

posti i rekvijem literalnoj kritici. Zaslepqenog uma,prizemnom analizom poluinteligenta, u nastojawu da dep-lasira “nedovr{enu”, i ko zna dal’ ikad zavr{enu saguo krokodilu i wegovoj alavosti - kritika poru~uje: “Gos-podin F. M. Dostojevski ne}e, naravno, poslu{ati na{savet, ali bismo mu savetovali da ne ide daqe od ~et-vrtog poglavqa te potpuno netakti~ke pri~e... Re~ je zap-ravo o krokodilu i o gospodinu koga je krokodil progu-tao a isto tako o gospodinovoj lepu{kastoj supruzi, ko-keti, koja se raduje {to joj je krokodil progutao muà ikoja ne}e da po|e za wim u krokodilovu utrobu, isto ta-ko i o tome da gospodin kani propovedati iz krokodil-ske utrobe, danom po trgovinama u Pasaù a nave~er uèninom salonu, radi ~ega je zamislio da se krokodil, u~ijoj utrobi on prebiva, prenosi nave~er u salon wego-ve lepu{kaste supruge-kokete”.êmu tolka halabuka tzv. kriti~ke duhovnosti-prosve-

}enih, ~emu du{ebri`ni{tvo, za onog, ve} osu|ivanog nasmrt, ~emu sva ispraznost re~i nakon egzekucije cenzo-

XIV


ra, i ~ega radi simplifikacija tako “nepredvidqivog”doga|aja u vezi sa bezgre{nim “krokodilom” ukoliko ni-je u prilog eventualne izda{nosti onih ~iji su intere-si, blagovremeno, ukalkulisani u spekulacije inostranihmentora/kreditora.Ne anatemisati “krokodila”? Krokodila, Bogom nam

datog saputnika, koji pobegav{i iz Pandorine kutijedonese sva zla ovog sveta, pa i “bezgre{no” za~e}e poh-lepe je nonsens, besmislica u nameri da se legalizuje kra|aslobode.Zavist i neznawe ne mogu se sakriti, gospodin “Kri-

ti~ar”, treba da kaè samo istinu. Me|utim, “on je mo-ra i poznavati”- Jules Renard.To je ve} vi|eno. O~igledno je kukavni ùrnalista us-

pani~en, sebe radi, pomawkawem hrabrosti, i da ne kaèmreìmskog mu slugerawstva, na najbezazleniji na~in, poprotokolu, razvezivao Gordijev ~vor; tako da, vuk budesit i ovce na broju. Ovce }e i daqe blejati, a vuk }e,iliti neka druga zverka, ubirati danak.Stoga je i vidna prijem~qiva sli~nost, “ovovremene

gra|anske - intelektualne elite”, i igrokaza onih kojibehu sa ovima koji SU.Servilnost, slugerawstvo, pokornost bez imalo dosto-

janstva, vrsnog nam “publiciste” o~ituje se u “naravou~e-niju”: ”Sve to, gospodine Dostojevski, ne mogu iskupitiprili~no lo{e dosetke na ra~un, Vlasi’ (“koincidenci-ja” sa vlastima) i Petrogradskih novosti; svi }e vas ucelosti, kuditi, i prijateqi i neprijateqi, a nikome ne-}ete time u~initi uslugu.”

XV


L I C A

SLAVOQUB, ÌVOT DA’M SLAVU NE DA’MGOSPAVA, SUPRUGA SLAVOQUBOVA - KOKETARODOQUB, PO POTREBI

NEMAC, PREPOZNATQIVNEMICA, PREPOZNATQIVAKLO[ARI, XEPARO{I I DR. PROTUVENEGOVAN, KANCELARIJSKI PACOV

SUBRETA, SLUÀKAKANCELARIJSKI PACOVI:

Prvi,Drugi,Tre}i iêtvrti

]UTI], {EF BIROKRATA

POLITIÂR, KOZERMITINGA[I, VI{E LICA I PROFESIJA

POLICAJCI I DRUGI

XVI


PRVA SCENA

prva slika

Salon u domu Ceni}evih. Na sredi{wem delu porta-la u fonu ka{iran zid sa stilizovanim prozorima, provid-nim zavesama, oivi~en te{kim zavesama, kroz koje prodirednevna svetlost. Na sredi{wem delu scene kanabe, poduglom od ~etrdesetpet stepeni vi{a komoda sa ogledalom,koje bqe{ti. Ispred kanabea ~ajni stoli} i par oniskihtaburea.Osnovno svetlo denfovano. Akteri osvetqeni pi{toqi-

ma. Gospava sedi pred ogledalom i nehajno popravqa{minku. Slavoqub, praznog pogleda, zagledan u daqinu,prisutan vi{e kroz dim cigarete no sopstvenom figurom.Sa desne strane, izme|u prvog i drugog sufita, nakonreskog zvuka zvona, ulazi Rodoqub.

SLAVOQUB. (Zna~ajno, s’ podozrewem, Gospavi) Ovo jezasigurno Rodoqub.

GOSPAVA. (Primetno ironi{e) Mili, ta zar vam onnije uva`eni ro|ak, a pritom i savetnikza strana~ka pitawa u ministarstvu.

SLAVOQUB. (Gospavi) Da, Da! Izvolite! (Za sebe) Danasje Spasovdan, a ionako sam slobodan, {tose slu`be ti~e. Jedan dokoli~ar, mawe-vi{e.


1

RODOQUB. (Sa ulaza, uùrbano) Moj naklon cewenigospodine Ceni}u. (Gospavi) Qubim rukemadam, danas ste tako lepi, nekakonametqivi. Va{a frizura je toliko salon-ska i ...

GOSPAVA. (O~ito zadovoqna komplimentom, koketno)Ah, Vi, laskav~e! (Slavoqubu, razneèno).Dragi, mogao bi i ti pokatkad, kao gospodin[evi}, primetiti moje napore da prili~imva{em poloàju i ugledu. A, vi, vi dragimoj (dure}i se) danas, danas kad idete u belisvet, sa tom kartom u xepu, prosto me neprime}ujete.

RODOQUB. (Uvi|avno) Moli}u lepo, ako smem primeti-ti, moj vrli ro|ak Slavoqub Ceni}, kolikoje meni poznato, ne putuje u inostranstohira ili zdravqa radi, wega obremewujeèqa za znawem, za univerzalnim vrednos-tima, a to se o~ito vidi iz wegova dràwa.Wegovog stoi~kog podno{ewa obaveza kojetek nadolaze.

GOSPAVA. (@alostivo) A ja? Ja }u, sve vreme, ovde~amiti i misliti, misliti i patiti, samomisliti, i... Oh, kako je to te{ko. Van svihtokova. Bez vizita. Pada mi na um, do|emi, do|e mi rastuìti se.

RODOQUB. (Snishodqivo) Madam, molim vas... Ta tone prili~i vama, ne prili~i supruzi sanajve}im vrlinama, tako re}i heroini...


2

SLAVOQUB. (U èqi da gugutkawe okon~a) Dakle, ~esti-ti moj ro|a~e, imate li ~ega novijega re}i?

RODOQUB. (Kanda zami{qeno) Ku}e nove, predrasudestare... Ah, da! Na{ grad je prava menaèri-ja, toliko je stranaca, posebno u Pasaù.Uz odre|enu naplatu prezentiraju vamkrokodila.

SLAVOQUB. Kaète, prezentiraju?! Nekog, dremqivogstanovnika faraonovog carstva, to je vred-no osmotriti.

GOSPAVA. Draèsna ideja! Mili moj, to je tolikoneodoqivo. Zar ne gospodine Rodoqube, vi}ete nam se pridruìti, jesam li u pravu?

SLAVOQUB. (Ishitreno) Ho, ho! Po svoj prilici, mojasupruga misli da je ”stranac” od brili-janata. Mogli biste nam se i vi (zajedqi-vo) prikrpiti, htedoh re}i pridruìti, japla}am.

GOSPAVA. ”Kakva je ìvotiwa taj krokodil?”

SLAVOQUB. On je, gospo|o, oblika koji ima, {irok jeprema svojoj {irini, visok je taman kolikoje visok, a kre}e se sopstvenim udovima.@ivi od onoga ~ime se hrani, a kad izgu-bi ìvotnu snagu, du{a mu se odseli.

GOSPAVA. Kakve je boje?

SLAVOQUB. I boja mu je wegova.

GOSPAVA. To je ~udna zmija.


3

SLAVOQUB. Jeste; i suze su joj mokre. Skoro qudske.1)

RODOQUB. (Uùrbano, da se Ceni} ne predomisli)Stojim vam na raspolagawu. (Za sebe) Ovomese nisam nadao od wega.

SLAVOQUB. (Na~uv{i komentar) Izvrsna ideja, stogavas treba nagraditi. Pogleda}emo krokodi-la. Kad se ve} spremam u Evropu, ne}e bitizgorega da se jo{ ovde upoznam s wenimstarosedeocima. (Odlaze).

Druga slika

Da bi se rasteretili saobra}ajnih i svakovrsnihzapetqavawa, od sedamdesetih ka inim godinama, prokr-ti~areni su podzemni Pasaì. Onaj kod ”Moskve” da bipodelio na one s’ leve i one s’ desne strane, a ”Srpskimvladarima” obezbedilo se lak{e, brè i bezbednijebavqewe diplomatskim radom, i svakovrsno komunicirawesa aeroflotom, bez zastoja na pe{a~kim prelazima, zbogne daj Boè... nekakvih 27. martovskih ida.Pasa` bqe{ti od neonskih reklama ekskluzivnih

lokala, mini drogerija, komisiona, agencija, kraj kojihdokoni {eta~i saware o obe}anom raju i, da ne propus-timo, tu me|u wima, kao i u svakom podzemqu, svoj deo


4

1)William Shakespeare, Antonije i Kleopatra, celokupna dela kwiga~etvrta, str. 446, BIGZ, Narodna kwiga, Nolit, Rad, Beograd, 1978.

sna realizuju qudi sa “êtiri prsta”, prodavci cigare-ta, secikese, kol-gerle pod prismotrom podozrivih makroa.Uzavreli buvqak unakaènih ìvota.Lokal u kojem je izloèna neman, nedavno dopremqe-

na u prestonicu, nalazi se u prostoriji tik uz ulaz uPasa`..Sau~esnici secikesa zaokupqaju pa`wu {eta~a. Ohe

Lambert! Ou est Lambert? As-tu vu Lambert. Delaju i onis’ ~etiri prsta. Est-ce-que vous savez Lambert? Oui, biensir, vous etes Lambert, ne’est-ce pas?

* * *

Rope, je gde Kami? Sije li deovi Kumi? Oprostite,da li ste videli Miku? Da, naravno vi ste Kami. Mojneneme da drkeqa{. Rokiraj tezgu na onog metuzalema, tajti je nafatiran, dobio je penziju. (Prethodan dijalog jeu àrgonu uli~ara sa izme{tawem slogova u re~i).Tokom ove igre (masovka), nekoliko bu|elara prome-

nilo je vlasnika. Secikese su prona{le ”Lambera”, a na{ijunaci u|o{e u lokal sa krokodilom. Opazili su da se uwemu, osim krokodila, nalaze jo{ i papagaji pasmine-kakadu i, uz to, u posebnom kavezu u dubini, skupina maj-muna.

SLAVOQUB. (Znala~ki) Kako nepodobno drè krokodi-la. Leì kao klada, nepomi~an, ne obr}ese, izgubio je sve svoje sposobnosti. Na{epodnebqe nije gostoqubivo prema stranci-ma.


5

GOSPAVA. Dakle, to je krokodil! A ja sam mislilada je... nekako druga~iji! (gazda, Nemac ovuscenu nadmeno posmatra).

NEMAC. (Umiqato) Mein allerlibster Karlchen!

SLAVOQUB. Ima pravo, ({apatom) zna on da sad jedi-ni celom balkanskom zveriwaku pokazujekrokodila.

GOSPAVA. (Qupko) îni mi se da va{ krokodil nijeìv.

NEMAC. O, ne, madam! (na r|avom srpskom jeziku -pritom bocka krokodila da se pomeri). De,ne quti se, Karlhen! (umiqato, pomirqi-vo i daqe nadmeno).

GOSPAVA. (Durqivo) Kako je odvratan taj krokodil!Ba{ sam se upla{ila! Jo{ }u ga i sawati!

NEMAC. (Galantnim ophodom) Ali vas u snu ne}eujesti, madam. (Umiqato) De ne quti se,Karlhen.

SLAVOQUB. Ama, ne bojte se, mila moja! (juna~e}i se)Ovaj sawivi metuzalem Nila ne}e namu~initi ni{ta naào (uzima rukavicu ipo~iwe da {kakqa krokodila).

GOSPAVA. (S’ qutwom) Hajdemo, Rodoqube, pogledaj-mo radije majmune. Stra{no volim majmune.Ima me|u wima koji su prosto slatki...

A krokodil je grozan!


6

Gospava, Rodoqub i Nemac prilaze kavezu sa majmuni-ma. Gospava se odu{evqava, ci~i od u`itka, obra}a seRodoqubu. I nadaqe grohotno se smeje, o~ito da izme|utih repatih majmuna otkriva izvesnu blisku vezu.

GOSPAVA. Dragi moj, koliko je sli~nosti ovih repatihmajmuna sa izvesnim znancima i prijate-qima, zar ne?


7

Koliko sli~nosti ovihmajmuna sa nekim znancima

RODOQUB. Svakako, mila moja prijateqice (blaèno,sme{e}i se).

Nakon krika iz pravca krokodilovog stani{ta, Rodoqubje kao prikovan, Gospava je pani~na, izbezumqena, ne kon-troli{e pona{awe.

GOSPAVA. Dragi Boè! Moj suprug, moj suprug je uuàsnim ~equstima krokodila.

RODOQUB. Kakva neprijatnost! (Za sebe) Dobro je {tose meni nije dogodila takva stvar.

GOSPAVA. To je tako uàsno!

RODOQUB. (Utu~eno) Sad je kraj na{em SlavoqubuCeni}u.

(Gospava gleda razroga~enih o~iju i nakon toga o~ajnozajeca)

NEMAC. (Sle|en od uàsa, pqesne rukama imole}ivo pogleda put neba) O, mojakrokodil! O, mein allerliebster Karlchen!Mutter, Mutter, Mutter!2)

Iznena|ena vikom u prostoriji ulazi Nemica sa friz-erskom haubom u ruci i papilotnama u kosi.


8

2) Najdraì moj Karlchen. Majko, majko, majko!

Rumena, vreme{na, izuzetno krupna, nedovr{enog frize-raja, hrli Nemcu vri{te}i. Ovu rolu po mogu}nosti igramu{karac.

NEMICA. (Cvile}i) Unser Karlchen, unser allerlieb-ster Karlchen wird sterben3) - Na{ Karlchen,na{ najdraà Karlchen }e umrela!

GOSPAVA. (Unezvereno) Raskop~ati ga! Raskop~ati ga!Rasporiti ga! (raskop~ava grudwak haqine).

Nemac i Nemica ne obra}aju pa`wu na Rodoquba iGospavu ve} oko sanduka bez re~i zapomaù.

NEMAC. (Upla{eno, s’ vremena na vreme, samo zamig pogleda u pravcu Gospave i Rodoquba)Propadna}e! On }e sad lipsala! On otmahbude puknati je prokutala ganz ~inovnik,~itaf ~inovnik.

RODOQUB. (Nadmeno) Moram uloìti protest gospo-dine... Koliko sebi~nosti u va{empona{awu... Hladno}e i bezobzirnosti, tato je za me|unarodni skandal i ... èlimosvetiti pogibiju premilog ro|aka.

NEMAC. (S’ patosa, lupaju}i se u glavu i grudi) Misiroto, i pez hleb! Bez zivoten prostor.

GOSPAVA. (Jecaju}i, cima Nemca za jaknu) Rasporiti,raskop~ati, raskop~ati! (otkrivaju}i grud-wak).


9

3)Na{ Karlchen. na{ najdraì Karlchen }e umreti!

NEMAC. (Qutito, otimaju}i se od Gospave) Sta viznaci raskopcati ({kiqi u brushalter). Onqutila moj krokodil, on drazila moja Karl-hen. Zasto vas mus qutila krokodil?

GOSPAVA. (Mole}ivo) Za ime Gospodwe... Smilujte se.

NEMAC. (Osorno, otimaju}i se od Gospave). Viplatila, ako Karlhen puknuti. (Istrgnuv{ise iz ruku Gospave qutito preti) Wird, daswar mein Sohn, das war mein einziger Sohn.4)

To bila mojn sen, mojn sen edin.

RODOQUB. (Zbuweno, obaziru}i se na vrata moliGospavu) Molim vas, Gospa Ceni}, umiritese. Ne upotrebqavajte tako {kakqivu re~“raskop~ati”. Tako nazadna èqa, ovde,usred pasaà i obrazovanog dru{tva, na dvakoraka od dvorane gde mo`da, ba{ ovog ~asa,gospodin Vu~i} drì javno predavawe...

GOSPAVA. Dragi moj gospodine [evi}u (baca mu seoko vrata) Ja nestajem... mene nema... mojspasiteq je u ovoj nemani.

RODOQUB. (Saàqivo) Ne samo da je nemogu}e, negoje i nepojmqivo, moglo bi nas izloìtipodsmehu obrazovanog sveta, po{alicamakandidata za Pjerovu nagradu.

Kroz vrata proviruje bradata figura sa kapom u ruka-ma za pozdrav, kora~a obazrivo na vrhovima prstiju, kao


10

4) To mi je bio sin, to mi je bio sin jedinac.

da ne èli nekoga povrediti, novinar bulevarskog lista”Javnost”

VUÎ]. (Toboè preneraèn, potom i uvredqivo)Tako nazadna èqa, gospo|o! To ne ~ini~ast va{em obrazovawu. Svakako, to seduì va{em vaspitawu a, obja{wavanedostatkom fosfora u va{em mozgu.Bi}ete sasvim izvesno ismejani u hronici”O{i{anog jeà”.

NEMAC. (Qutit, nasr}e na uqeza i hvata ga za krag-nu. Razjaren je na napadnog neznanaca, udaraga {akama po {iji) Nadfor, fie nemaplati, fie ne sme atentati moi Karlhen,fie ne budete Evropa.

(Nakon izbacivawa uqeza) [ta, fi hoceta moj krokodil propala! (zapomaè, potomdojuri natrag) A, nee, nek fa{ mu` prfopropala, a onta krokotil! Mein Vaterpokazala krokotil, mein Grossvater poka-sivala krokotil, i ja bute pokazalakrokodil, mein zon bute pokazala krokotil.Svi bute pokazifati krokotil. Mene ganzEvropa poznala, a fas ganz Evropa ne poz-nala, i meni platiti globa.

NEMICA. Ja, ja! (Prihvati srdito Nemica) Mi fasne pustiti, globa platiti, kat Karlhenpukla.

RODOQUB. Pa i ne vredi da se raspori (spokojno,


11

umiruju}im gestovima nastoji izvestiGospavu). Na{ Slavoqub verovatno, ve}sada, lebdi u vi{im sferama.

Iznenada uzdrma se kavez krokodila u kome je krokiautomobila “Studebaker” sa otvorenom haubom stilizo-vanom u vidu ~equsti krokodila. Prisutne preneraziglas Slavoquba.*

SLAVOQUB. Dragi moji! Dragi moj Rodoqube! Moje jemi{qewe da se treba obratiti pravo na”92” u jedinicu za specijalne namene, jerNemac bez pomo}i policije ne}e razumetiistinu (ovo je rekao sa prigu{enim, piska-vim glasom)

RODOQUB. (Zaprepa{}en) Ne mogu verovati svojimu{ima. Vi ste ìvi! Odakle nam se tojavqate. Kao da ste s one strane... s nekogbrda.

GOSPAVA. (Sa olak{awem) Slavoqube Ceni}u, dragimoj, pa ti si ìv!

SLAVOQUB. (Nadmeno) @iv i zdrav! I, hvala Sve-vi{wem, progutan sam bez najmawe ozlede.(Zami{qeno) Jedino me zabriwava {ta }e


12

*Ideja da scenski znak semanti~ki konotira sa maspotro{a~kim mentalitetom,kulturom masovnog proizvodno-potro{a~kog, “dru{tvenog blagostawa”, razlog je da“Studebaker” postane aktant. Me|utim, kako je ovakva postavka operativno zahtevna,jednostavnije je re{ewe, dakako mawkavo, da bazen sa krokodilom bude obloèn plas-ti~nim crnim najlonom - uz ostalu nadgradwu (pqaskawe vodom u kadi - posudi ubazenu).

na ovu nezgodu re}i moji pretpostavqeni,pa ve} sam izvadio kartu za put u inos-transtvo, a dospeo u krokodila, {to nije~ak ni duhovito.

GOSPAVA. (Saàqivo) Ali, dragi moj, kakva ti jeduhovitost sada na umu! Pre svega treba date nekako otuda i{~upamo.

NEMAC. (Qutito) Da i{~upaj! Ne dam i{~upaj izkrokodil. Sad ba{ publikum bute mnogodolazio, i ja budem sad fufcig DM traìla,i Karlhen prestana puknuti.

NEMICA. (S’ olak{awem) Gott sei Dank!5) (prekrstise).

SLAVOQUB. (Spokojno) Pravo imaju. Ekonomsko na~elo,ekonomski princip, pre svega.

RODOQUB. (Uùrbano) Prijatequ dragi! Evo sad,odmah letim vlastima da se prituìm, jerpredose}am da sami ne moèmo ovome na}ileka.

SLAVOQUB. (Boja`qivo) I ja tako mislim ali bezekonomske nadoknade te{ko je u ovo na{edoba trgova~ke krize samo tako krokodilurasporiti trbuh. A tu se odmah javqa ineminovno pitawe. Koliko }e vlasniktraìti za svoga krokodila?

RODOQUB. (Utu~eno) Bi}e da je tako. Sa Nemcimanema {ale.


13

5) Hvala bogu

SLAVOQUB. A ujedno i drugo pitawe. Ko }e sve toplatiti? Jer, zna{, ja nemam sredstava.

RODOQUB. Sem da se akontira na platu?

NEMAC. (Osorno) Ja ne protavajt krokotil, ja trihiqade protavajt krokotil, ja ~etri hiqadeprotavajt krokotil. Sat publikum bute punotolazit. Ja pet hiqade protavajt krokotil.(U zanosu je, juna~i se, gramzivost i koris-toqubqe prosto kuqa iz Nemca).

RODOQUB. (Qutito) Odoh ja!

GOSPAVA. (Jecaju}i, no u`urbana da se {to pre udaqi)I ja! Idem i ja! Oti}i }u li~no ministruunutra{wih poslova, razne`i}u ga, ganu}uga suzama.

SLAVOQUB. (Susretqivo) Nemoj mila moja. Znam da biti, {to je sasvim prirodno, pustila suze...No pred tim nakontenim skorojevi}em, takolascivnom personom, postigli bi stenenadani efekat. On ~ak i ”Qubi bli`wegsvoga” bukvalno shvata. Za sve to trebaimati snage, a vi ste mi tako naza{ti}eni,tako ste dragi i krhki.

GOSPAVA. (Rasplakano) Qubqeni moj, vi me takodobro poznajete... Ja, ja bih se prosto...

SLAVOQUB. (Slu`beno) Pa ni tebi, prijatequ dragi,ne bih to savetovao, nema smisla da ide{grlom u jagode, jo{ bi se moglo iz toga{togod izle}i.


14

RODOQUB. (S’ promi{qawem) Da, zasigurno, moglo bise tu {to-{ta izle}i...

SLAVOQUB. (Razlo`no) Nego, svrati radije danas,onako, kao, vi{e u privatnu posetu, Nego-vanu Tvrdi}u.

RODOQUB. (Za~u|eno) Negovanu Tvrdi}u?!

SLAVOQUB. (Slu`beno) Da! To je staromodan iograni~en ~ovek, ali je ozbiqan i, {to jenajva`nije, iskren.

RODOQUB. (Snishodqivo) Da, da svakako. (Za sebe)Licemerna protuva i krpeq.

SLAVOQUB. (Pre}utav{i upadicu) Hm! Pozdravi ga odmene i sve mu potanko izloì! I...(Mawa pauza) Ostao sam mu 700 DM duànod posledwe partije preferansa, pa isko-risti ovu zgodnu priliku da mu ih vrati{,time }e{ ganuti krutoga starca.

RODOQUB. Cenim da }e ga 700 DM ganuti.

SLAVOQUB. Kako bilo da bilo, wegov nam savet moèdobro do}i.

RODOQUB. Nema sumwe, oduvek je rado delio savete.

SLAVOQUB. A sad prvo odvedi Gospavu ku}i... (Gospavi)Umiri se mila moja, zamorila me cela ovavika i ènsko zanovetawe i hteo bih maloodspavati. Ovde je toplo i mekano, iako jo{nisam dospeo razgledati ovo svoje nenadanouto~i{te.


15

GOSPAVA. (Za~u|eno) Razgledati! Zar je tu svetlo?

SLAVOQUB. (Tu`no) Oko mene je mrkla no}, ali moguda pipam i, da tako kaèm, razgledam ruka-ma... A sad zbogom, budi bez brige, i nebeì od zabave! Do sutra! (Rodoqubu). Ati, Ro|o, do|i ve~eras, a budu}i da si rase-jan pa moè{ zaboraviti, zaveì ~vor namaramici, znam da nema{ burmu.

Rodoqub brè boqe, u ùrbi, hvata Gospavu pod ruku,koja deluje nekako ucveqeno, no i prolep{ana, verovat-no od uzbu|ewa. Napu{taju lokal ”Kod krokodila”.Za wima, ~im prekora~i{e prag Nemac doviknu;

NEMAC. Nafe~er bute opet platila!

Iza trotoara rotacioni praktikabl sa ilustracijamaizloga u pasaù. Akteri kora~aju u mestu. Gospava iRodoqub povremeno zastajkuju ispred bqe{tavih pro-davnica, kafeterija, reklamnih panoa i sl.U prolazu je i mno{tvo qudi ”svih” dru{tvenih slo-

jeva. Uz glasovito nadvikivawe preprodavci {verc kom-merc-a, nude cigarete, kojekakve {pilhoznice, raznoraznetri~arije .....

GOSPAVA. (Blagonaklono prihvata Rodoqubovumi{icu) O, Boè, koliko su gramzivi.(Pritom se ogleda u izlozima pasaà).


16

RODOQUB. (Gord na vidnu naklonost Gospave) Ekonom-ski princip. Da, neumoqiv ekonomski prin-cip!

GOSPAVA. (Umiqato-upitno) Ekonomsko na~elo...Nisam ni{ta razumela od svega onog {taje Slavoqub malopre govorio o tom odurnomekonomskom na~elu.

RODOQUB. (Zna~ajno) Draga Gospavo, moram vam objas-niti. Vidite, mila moja, tu se radi o povo-qnim posledicama privla~ewa stranog ka-pitala u na{u domovinu, o ~emu sam ba{jutros ~itao u ”Blicu” a i u ”Demokrati-ji”. Mogu primetiti da je i Vlada istogmi{qewa.

GOSPAVA. (Zainteresovano) Kako je sve to ~udno!

RODOQUB. (Zna~ajno) Ne, nipo{to. Takore}i svi medi-ji, javna glasila i gospoda strana~ki tri-buni, uveliko razglabaju o tome.

GOSPAVA. (Qutnuto) Ama, prestanite ve} jednom,zlo}o jedna; (umiqato) kakve to glupostigovorite... Recite, jesam li jako rumena?

RODOQUB. (Ustreptalo) Rumeni ste kao ruìca!

GOSPAVA. (Izazovno) Vragolan jedan. Jadni Slavoqub,ah... (Koketno nagiwe glavu na rameRodoqubu). Meni je zbiqa ào... Ah, Boèmoj! (bri`no) Recite kako }e on tamo jesti,i... i... kako }e... ako mu bude jo{ {togodpotrebno?


17

RODOQUB. (Iznena|eno) To pitawe nismo predvideli..Meni zbiqa to nije palo na um. Koliko suène prakti~nije od nas mu{karaca ure{avawu svakida{wih problema.

GOSPAVA. (@alostivo) Siroma{ak! Kako se samouvalio u to... i nema tamo ikakve razon-ode, i mrak je... ba{ mi je krivo {to minije ostala bar wegova fotografija...(ìvahnije, sme{e}i se, o~igledno zadovo-qna novonastalim situacijom) Sad sam, dak-le, kao neka udova. Hm... (razo~arano) Ipakmi ga je ào!..

Izlaze sa scene.


18

DRUGA SCENA

Kabinet Negovana Tvrdi}a. Pisa}i sto, stolica, ispred,pod 900 u odnosu na sto foteqa sa dubokim naslonom.Negovan je slu`benog izgleda, gotovo strog, u vatiranomku}nom kaputu. Iznenada, po ulasku Rodoquba, naglo usta-je prilazi ulaznim vratima, oslu{kuje, odmakne se od vra-ta, ponovo im prilazi, uzrujan je i usplahiren, u vi{enavrata ponavqa radwu oslu{kivawa.

RODOQUB. (Za sebe) Iako nije bio pretpostavqen, nimeni ni Slavoqubu Ceni}u, izuzetno smoga po{tovali, posebno zbog wegovih mani-ra u opho|ewu. Sve do sada, do ovog nemilogslu~aja smatran je za na{eg vrlog kolegui, {ta vi{e, dobrog znanca. Danas je nekakou`urban, takore}i u{eprtqan.

TVRDI]. (Uzrujano) Da nam deca ne smetaju.

RODOQUB. (S’ razumevawem) Da, deca su tako radoz-nala, nesta{na a, i ne dr`e zubima vodu.Moglo bi {to {ta i da procuri.

TVRDI]. (Usplahireno) Najpre, nemojte smetnuti suma da ja nisam nikakav {ef, nego upravoisto takav slu`benik kao vi i Slavoqub...


19

Mene se ni{ta ne ti~e, molim lepo, i nenameravam se ni u {to petqati.

RODOQUB. (U ~udu) Vi kanda ve} sve znate?(snishodqivo) Oprostite {to konstatujem,to je tako normalno za ~oveka sa va{imrangom.

TVRDI]. (Odmahuje rukom) Zamislite... Ja sam odu-vek mislio da }e se wemu tako ne{tosvakako dogoditi.

RODOQUB. (Zabrinuto) Ama, za{to, molim lepo, Nego-vane Tvrdi}u. Slu~aj je sam po sebi vrloneobi~an, molim lepo...

TVRDI]. Ne protivure~im. Pa ipak prisetite se daje Slavoqub Ceni} u toku cele svoje slu`benagiwao upravo takvom ishodu. Brzoplet je,molim lepo, pa ~ak i uobra`en. (Zajedqi-vo) Neprestano samo “progres” i kojekakveideje. Evropa pa Evropa, a eto kamo voditaj progres!

RODOQUB. (S’ indignaciojm) Ali, pa ovo je sasvimneobi~an slu~aj i nikako se ne mo`e uzetikao op{te pravilo za sve pobornike pro-gresa...

TVRDI]. (Ignorantno) Da ne mislite na one kojiodlaze u ”Ameri~ku ~itaonicu”, pih vajnihmi progresista. Ama, ostavite vi to, molimvas lepo! To vam, vidite, sve dolazi odpreterane obrazovanosti, verujte mi. Jer,


20

preterano obrazovani qudi guraju se svuda,a najvi{e tamo gde ih uop{te ne traè.

RODOQUB. (Qutnto) Pa nemojte molim vas. To zna~ida bi i meni, [evi} Rodoqubu, samo sto-ga {to sam u vi{e mahova, onako kurtoazno,na bezna~ajne tra~ parti, vizitiraoAmeri~ku, Englesku, Francusku, pa iNema~ku ambasadu, za dobronamernost kaosledovawe pripravili krokodila.

TVRDI]. (Pomirqivo) Uostalom, mo`da vi znatene{to vi{e od mene. (Znatièqno) Mo`dasu vam poznati i ostali polaznici ”Flori-da programa”, ”Ajzenhauer programa”, ”Sal-cbur{kog seminara”, i ”Liders programa”i ....?

RODOQUB. Taman posla! Budi Bog s nama! Fuj, fuj,fuj!

TVRDI]. Ja sam star ~ovek i nisam toliko obrazo-van; po~eo sam kao vojni~ko dete, a ove }ugodine proslaviti ~etrdesetu godinu uslu`bi, molim lepo.

RODOQUB. Ah, nemojte tako, zaboga, Negovane Tvrdi}u!Slavoqub Ceni}, naprotiv, ùdi za va{imsavetom, ùdi za va{im uputama.

TVRDI]. (Iznenadno) Slavoqub?!

RODOQUB. Dakako, naravno! Tako re}i sa suzama uo~ima, molim lepo.


21

TVRDI]. (Sa nevericom) ”Tako re}i sa suzama uo~ima.” Hm!? To su krokodilske suze i nemoè{ im se mnogo verovati. Pa dobro,{ta ga je, recite, vuklo u inostranstvo? Iotkud mu pare? O ~ijem tro{ku? On, kolikomi je poznato, nema sredstava, nije li tako?

RODOQUB. (Saàqivo) Skucao je, Negovane Tvrdi}u,od posledwih nov~anih nagrada. Hteo je nasvega tri meseca otputovati... u [vaj-carsku... u domovinu Viqema Tela.

TVRDI]. (Upitno) Kaète u domovinu Viqema Tela?Hm! Hm... Interesantno.

RODOQUB. U Napuqu je hteo do~ekati prole}e, molimlepo. Upoznati muzeje, obi~aje, ìvotiwe...

TVRDI]. (Ironizira) Hm! @ivotiwe?! Ja mislim daje po sredi obi~na oholost. Mislim, sve jeon to zbog naobrazovawa sa kojekakvim ide-jama. Kakve ìvotiwe? @ivotiwe? Zar jekod nas malo ìvotiwa?

RODOQUB. (S razumevawem) Da, svakako, ne mawkamoni mi u ìvotiwama, no nemamo one inos-trane, mora}ete se sloìti.

TVRDI]. (Zainteresovano) Dragi moj. Kako se onozvaste? Ah, da, Rodoqube imamo mi zveri-wak i to kakav. Majmuni nam se gradom{etaju. Pa eto vidite, i on je zaglavio ukrokodilu... Da ne kaèm re{etke dragi moj,re-{et-ke!


22

RODOQUB. (Qutnuto) Zaboga, Negovane Tvrdi}u, ~ovekje u nevoqi, ~ovek hrli prijatequ kao sta-rijem ro|aku, ùdi za savetom, a vi preko-revate... Smilujte se bar nesretnoj gospo|iGospavi!

TVRDI]. (Non{alantno) Mislite na wegovu suprugu?(Zna~ajno) Zgodna damica. Suptilna osoba.I kako je samo puna~ka, a glavicu jednakodrì ovako, nagnutu, nagnutu na stranu, nastranu, nekako stidqivo... vrlo zgodno,molim lepo. Qubisav Dragovi}, onaj saestrade, govorio je ba{ prekju~e o woj.

RODOQUB. Govorio!?

TVRDI]. Govorio i to vrlo laskavo. Kakve grudi,kaè, pa pogled, frizura... Bombon~i}, ane damica, ala smo se nasmejali! Jo{ sumladi. (zagleda Rodoquba) Eto vidite, mlad~ovek, a kakvu karijeru pravi, molim lepo...Govorka se da su tu kakve tetke imaleudela. No zavidqivci ko zavidqivci. Zarne?

RODOQUB. Ali, to je ne{to sasvim drugo.

TVRDI]. Naravno, naravno to je ne{to sasvim dru-go.

RODOQUB. Pa {ta }emo onda u vezi sa Slavoqubom?

TVRDI]. Aman, {ta ja tu mogu?

RODOQUB. Posavetujte, uputite, kao iskusan ~ovek,


23

kao ro|ak! [ta da radimo? Da se obrati-mo vlastima, ili...

TVRDI]. Vlastima? Ni govora. Ako ba{ èlite mojsavet, najpre sve skupa treba zata{kati iraditi, da tako kaèm, kao privatna oso-ba.

RODOQUB. (Iznena|eno) Privatna osoba?

TVRDI]. Slu~aj je sumqiv, nezapam}en, a i ne~uven.

RODOQUB. Nezapam}en! Ma, je li mogu}e da... da jenezapam}en. Da, nemamo neki primer izistorije?

TVRDI]. Da, dragi moj. Nezapam}en! Nema sli~nihprimera, a i ne sluì na ~ast... S’ togaoprez iznad svega...

RODOQUB. Da! Svakako, oprez iznad svega.

TVRDI]. (Zami{qeno) Neka on tamo malo odleì!Treba pri~ekati, pri~ekati...

RODOQUB. Ama, kako pri~ekati? A {to ako se tamougu{i?

TVRDI]. Za{to bi se ugu{io? Ta zar niste reklida se ~ak vrlo udobno smestio?

RODOQUB. A wegov put u inostranstvo, kupqena kar-ta?

TVRDI]. Hm! Ja mislim da je ~ak i dobro {to }eodleàti neko vreme tamo, mesto u inos-transtvu.


24

RODOQUB. Odle`ati tamo, mesto u inostranstvu, nijemi jasno, radi ~ega?

TVRDI]. Neka porazmisli u dokolici, radi ~ega?Svakako da ne treba da se ugu{i. Preduzetimere na za{titi zdravqa...

RODOQUB. Ali tamo je nezdrava klima. Ne ra~unaju}ii negostoqubivost Nemca.

TVRDI]. Ma {ta ja znam, da se sa~uva, eto od ka{qai sli~no...

RODOQUB. Ne verujem da }e mu Nemac to obezbediti.

TVRDI]. A, {to se ti~e Nemca, po mom li~nommi{qewu, on ima pravo.

RODOQUB. Nemac pa jo{ u pravu, za ime Boga! ...

TVRDI]. Jo{ vi{e }e Nemac, no druga strana, vodi-ti ra~una. Zato {to su se u wegovogkrokodila uvukli bez pitawa, a ne ukrokodila Slavoquba Ceni}a, kojiuostalom, koliko se se}am, nije ni imaokrokodila. (Poluglasno) Gologuzan!

RODOQUB. (Saglasno) Sem zmija u xepu za ne{to dru-go nije mi poznato.

TVRDI]. Da, svakako, to mi je poznato. Ali krokodilje, moli}u lepo, privatno vlasni{tvo, pase, dakle, ne sme rasporiti bez od{tete.

RODOQUB. Ali, da spasimo ~oveka!

TVRDI]. ^oveka! E, pa to je ve}, molim lepo, briga


25

policije ili ti àndarmerije. Ve} kako vamdrago. Wima se treba obratiti.

RODOQUB. Ali Slavoqub moè i nama zatrebati.

TVRDI]. Slavoqub, da nama zatreba? Imamo Slavo-quba za izvoz. He - he! Osim toga ra~unase da je na odsustvu, pa ga moèmo iignorisati, a on neka samo razgledaevropske zemqe!

RODOQUB. Kako stvari sada stoje on }e tamo ostati.

TVRDI]. E, u to ba{ nisam siguran. Jer, ako se nakonpredvi|enog roka ne javi, to }e biti ne{todrugo, e onda }emo se raspitati, zatraìtiinformacije...

RODOQUB. Za tri meseca?! Ta molim vas lepo...

TVRDI]. Pravo nalaè, molim lepo! Ko ga je teraoonamo? Ovako bi jo{ trebalo da se za weganajmi dràvna dadiqa, a to ipak ne pri-pada wegovom rangu.

RODOQUB. (Ironizira) Dadiqa nije predvi|enaZakonom. Ono mogu}e je da Parlamentdonese i propise o dadiqama, po glavistanovnika.

TVRDI]. Dragi moj Rodoqube, ovde se ipak radi oesenciji egzistencije. Krokodil je privat-no vlasni{tvo, neprikosnoveno ekonomskona~elo. A ekonomsko na~elo je iznad sve-ga.


26

RODOQUB. Kako to gordo zvu~i, nekako mi poznato. A~ovek? ôvek u raqama nemani, to je si-gurno otu`no...

TVRDI]. (Uùrbano) Oprostite, mi se kanda nerazumemo, moram vam re}i; pre neki dan, ugostima kod gospodina premijera, gospodinBogati}, kapitalista, homme d’affaires, daznate kako lepo govori. “Nama je, kaè,potrebna industrija, industrije je kod nasmalo. Treba je podi}i. Treba stvoriti ka-pital, dakle sredwi stale`, takozvanuburòaziju treba stvoriti.”

RODOQUB. Da, svakako, me|utim kako spasiti ~oveka?Oprostite, ja ko {vabo tra-la-la.

TVRDI]. (Nadmeno) Kod nas nema kapitala, zna~i daga treba dobaviti iz inostranstva. A kakosa ovim }uranima ...


27

Treba prvoomogu}iti stranimkompanijama da

pokupuju zemqi{te...

ôvek je uraqama

krokodila!

RODOQUB. îni mi se da ne govorimo o istoj temi?

TVRDI]. Naprotiv! (U zanosu) Treba, prvo,omogu}iti stranim kompanijama da pokupu-ju zemqi{te na parcele, kao {to je sadaura|eno svuda u inostranstvu. Zajedni~kovlasni{tvo je, veli, otrov, propast! I,znate, nekako odu{evqeno, vatreno govori.

RODOQUB. (Pomirqivo) Wemu to i dolikuje, ~ovek jebiznismen, kapitalista... a ne neki tre}erazredni slu`benik.

TVRDI]. Sa tim op{tinama, sa tzv. lokalnomsamoupravom, veli, ne}e se podi}i ni indus-trija ni zemqoradwa. Treba, veli, da stranekompanije pokupuju po mogu}nosti svu na{uzemqu komad po komad, a onda da je mrve,mrve, mrve na {to sitnije parcele, a ondada je prodaju privatnicima. Pa i da ne pro-daju nego jednostavno daju u zakup.

RODOQUB. êmu sve to gospodine Tvrdi}u, nama goripod nogama. Slavoqub se gu{i.

TVRDI]. Svakako da se gu{i, on nema kompaniju pada izdaje zemqu po zakupnini do mile voqe.Jer da ima seqak bi kod wega radiotrostruko vi{e, samo za nasu{ni hleb.

RODOQUB. Samo za nasu{ni hleb?!

TVRDI]. A, moè ga u svakom ~asu i oterati, akonije marqiv, pokoran i ne radi trostrukovi{e za istu cenu. A ne po wihovom; “Ne


28

moète me toliko malo platiti koliko jamogu malo da radim”.

RODOQUB. Pokoran po svaku cenu, do u bescewe?

TVRDI]. (Ne obra}aju}i pa`wu na prethodnu rep-liku) Pa eto, i engleske politi~ke ikwièvne novine “Times”, analiziraju na{efinansije, pisale su da nam se finansijeba{ i ne popravqaju, jer u nas nema sred-weg staleà, nema debelih kesa, nemauslu`nih proletera...

RODOQUB. Gde vi tu vidite gospodina Slavoquba. ZarSlavoqub nije predmet na{eg najpredani-jeg interesovawa?

TVRDI]. Kako? Ne vidim Slavoquba? Slavoqub ijeste predmet na{eg interesovawa. Samo-inicijativno se, eto, trudimo da privu~emostrani kapital u na{u domovinu, a etovidite; tek {to se kapital vlasnikakrokodila, koga smo privukli, udvostru~ioCeni}em umesto da {titimo stranog vlas-nika, mi, naprotiv, nastojimo tom samomosnovnom kapitalu rasporiti trbuh. Imali to smisla?

RODOQUB. Ne, nema smisla... posebno u situaciji kadje na{ visokopo{tivani Slavoqub predmetinteresovawa.

TVRDI]. I nema smisla. Zna~i tu se slaèmo! Pomom mi{qewu Slavoqub bi se, kao pravi


29

sin otaxbine, trebao radovati i ponositi{to je udvostru~io vrednost stranog kapi-tala, a mo`da i utrostru~io.

RODOQUB. Ako smem primetiti, Slavoqub je samomalo zadovoqio apetit te nemani. Woj tre-ba, kako da kaèm, nekako u prenosnomsmislu, metafori~ki, {to vi{e qudskogmesa, i to u kontinuitetu.

TVRDI]. (Odu{evqeno) Razumeli smo se! Sasvim steu pravu! Bravo, bravisimo! Uspe li jedan,za~as }e do}i i drugi s’ krokodilom, a tre}i}e dovesti ve} dva-tri odjednom, i oko wih}e se gomilati kapital! I eto vam buròaz-ije. To treba podsticati!

RODOQUB. Ama, zaboga! Pa vi traìte da se preceweniSlavoqub gotovo neprekidno `rtvuje!

TVRDI]. (Na distanci) Ni{ta ja ne traìm. Ja vasmolim, kao {to sam vas ve} i zamolio, dadrìte na umu da ja nisam vlast i da, pre-ma tome, ni od koga ne mogu ni{ta traìti.

RODOQUB. Vi, dakako, ni{ta ne traìte, pa ipak, usvemu ovom, na{ dragi Slavoqub je `rtva...Govorite da... da bude sin otaxbine, spre-man na `rtve.

TVRDI]. Da, govorim kao sin otaxbine, to jest nekao “Sin otaxbine”, nego jednostavno kaosin otaxbine. I opet vas pitam, ko mu jerekao da se uvla~i u krokodila? Ozbiqan


30

~ovek, ~ovek na poloàju! @ivi u zakonit-om braku, pa odjednom takav korak!

RODOQUB. Ali, sasvim slu~ajno je u~inio nespretankorak. Skliznuo je... Omaklo mu se!

TVRDI]. A tko bi to mogao ustvrditi? Skliznuo!?

RODOQUB. Bio sam prisutan, platio mi je kartu.Zbiqski je skliznuo. Nepoznat teren.

TVRDI]. (Zainteresirano) Oho! Pa da! Svakako! Auzgred, otkud }e platiti vlasniku krokodi-la, recite sami?

RODOQUB. Od svoje plate, naravno.

TVRDI]. (Podsme{qivo) Zar }e sti}i i za to?

RODOQUB. Ne}e, naravno. Vlasnik se isprva upla{ioda }e se krkokodil raspuknuti, a kad se uve-rio da je sve u redu, uobrazio se i obradovao{to moè udvostru~iti cenu.

TVRDI]. (Zami{qeno) Udvostru~iti, pa mo`da iu~etvorostru~iti! Sad }e publika nagrnu-ti, i vlasnici krokodila su spretan svet.Biznis je biznis.

RODOQUB. (Bri`no) No to mesto je nedoli~no zajednog dràvnog ~inovnika, ~inovnika odranga... Narod }e...

TVRDI]. (Osorno) Narod }e? [ta }e narod? Naro-du je potrebno {to vi{e cirkusa. [to bise reklo “hleba i igara”, Zar ne? Qudi su


31

skloni da se zabavqaju i zato, ponavqam;neka Slavoqub ostane inkognito, neka sene ùri! Ba{ ako svi mo`da i znaju da jeu krokodilu, ne znaju ni{ta slu`beno.

RODOQUB. Inkognito? To ne prili~i wegovom imenu.Slavoqub pa inkognito, kao da se ni{tanije dogodilo. K’o da {uruje sa...

TVRDI]. Slavoqub je u povoqnom poloàju jer sera~una da je u inostranstvu. Svi }e re}ida je u krokodilu, u biznisu, ali im mine}emo verovati. To se moè tako uredi-ti. Najva`nije je da pri~eka, a i kamo muse ùri?

RODOQUB. Dobro, a ako postane, ne daj Boè, znate,ono...

TVRDI]. Budite bez brige, ~vrste je on gra|e.

RODOQUB. E, ali ako... Ako izgubi slu`bu?

TVRDI]. Ima taj tetke, strine i ujake. Jo{ jednomkaèm - budite bez brige.

RODOQUB. A, nakon toga... Kada se na~eka?

TVRDI]. E, pa ne}u da vam tajim da je taj slu~aj neo-bi~no zamr{en. Ne moè se tu ~ovek sna}i,a najgore je {to do sada nije bilo sli~nihprimera.

RODOQUB. Istorijske li nepoznanice!?

TVRDI]. Da ima kakav primer, jo{ bismo se nekako


32

mogli, po ne~emu, ravnati. A ovako, kakoda to re{i{? Razmi{qam, razmi{qam, are{ewe se samo odugovla~i.

RODOQUB. Zar se ne moè tako udesiti, ako mu je ve}su|eno da ostane u utrobi, i, po voqiprivi|ewa da ostane ìv, zar se ne bimogla u wegovo ime uputiti molba, kakvapeticija, da mu se to vreme ra~una da je naslu`bi?

TVRDI]. Hm... mo`da, kao da je na odsustvu i bezplate...

RODOQUB. A zar ne bi moglo i s’ platom?

TVRDI]. Na kojoj osnovi?

RODOQUB. Recimo da je na slu`benom putu...

TVRDI]. Kakvom, i gde?

RODOQUB. Pa u utrobi, u samom sredi{tu stvari.Radi prikupqawa podataka, da tako kaèm,radi prou~avawa ~iwenica na licu mesta.

TVRDI]. îwenice, ta molim vas! Kome su danas onepotrebne?

RODOQUB. To }e biti ne{to novo, ali je progresivnoi ujedno }e pokazati brigu dràve zaprosve}ivawe.

TVRDI]. Poslati posebnog ~inovnika na slu`beniput u krokodilovu utrobu, radi posebnihzadataka, po mom mi{qewu je koje{tarija.


33

RODOQUB. Koje{tarija?

TVRDI]. To mu ne pripada po rangu. Da je to Vol-strit, gde se on zasigurno ne bi sna{ao,pa |enem, |enem. Ali u krokodila? To bibila ~ista spekulacija sa dalekose`nimposledicama po sistem, koji, ne}u da kaèmda je idealan no ìvotari se. Blagonaklonanam je Evropa. Sve }e ona dovesti u red,pa i u{oriti ukoliko zatreba.

RODOQUB. (Umi{qeno) A nau~ni rad, studijsko puto-vawe. Tako re}i, izu~avawe prirode na licumesta, uìvo. Dan - danas se neprestanoizu~avaju prirodne nauke, genetika, kiber-netika, informatika... (Ironi~no) tamo bipoìveo i slao izve{taje... recimo o tome;“kako su ovce pojele qude”, makar da seovom prigodom radi o krokodilu, a to muispada, da ne gre{im du{u, skoro isto.Moèmo s’ punim pravom re}i da se radio modernom kanibalizmu. Naime, tada bise u finansijskim godi{wacima nacional-ni dohodak prora~unavao po produktivnos-ti krokodila, ili tako ne{to.

TVRDI]. To bi onda bila statistika. E, tu nisamjak, a nisam ni filozof. Osim toga, ta jestatistika opasna...

RODOQUB. Opasna?!

TVRDI]. Opasna je! Zatim, priznajte i sami,


34

izve{tavao bi o ~iwenicama le{kare}i, datako kaèm. A zar se moè raditile{kare}i? To bi bila opet novotarija, iuz to opasna; i opet nemamo sli~nogprimera. Da nam je kakav-takav primer~i},mo`da bismo i mogli poslati ga naslu`beni put.

RODOQUB. Pa, do sada, takva neman nije dovo|ena unas, zato i nemamo primera. Ono ima ne{tou istorijskim ~itankama. No narod slabopamti a brzo zaboravqa. I tu se ni{ta neda izmeniti.

TVRDI]. (Zami{qeno) Hm! Da... Taj va{ prigovor,ako ba{ ho}ete, je opravdan i ~ak bi mogaoposluìti kao osnova da se slu~aj prosle-di daqe.

RODOQUB. Mislite na vi{u instancu? Zar ne?

TVRDI]. Ali uzmite u obzir i ovo: Ako nakon pojaveìvih krokodila po~nu nestajati slu`beni-ci, pa posle, budu}i da im je tamo toplo imekano, budu traìli da se upu}uju onamona slu`beni put, i onda tamo budu le{ka-rili... priznajte i sami da bi to bio lo{primer. Onda bi, mo`da, svi nagrnuli onamoda bez truda mlate pare.

RODOQUB. Ipak, potrudite se za Slavoquba. Ah, da!Umalo da zaboravim; Slavoqub me je zamo-lio da vam predam neki karta{ki dug od700 DM, od pre neki dan.


35

TVRDI]. To je nedavno izgubio kod “Bore Puba”.Se}am se. A kako je samo bio rasplo`en,zasmejavao nas, i eto...

RODOQUB. Sad }ete, zasigurno, preduzeti ne{to?

TVRDI]. Potrudi}u se. Porazgovara}u u svoje ime,privatno, raspitat}u se. A, uostalom,interesujte se onako, neslu`beno, sa strane,na koju bi zapravo cenu pristao vlasnik.

RODOQUB. Neizostavno, i koliko danas do}i }u da vamjavim.

TVRDI]. A supruga mu je... sada sama? Dosa|uje se?

RODOQUB. Dobro bi bilo da je obi|ete.

TVRDI]. Obi}i }u je, ba{ sam malopre pomislio, ai zgodna je prilika... Ma {to, {ta ga jeteralo da gleda krokodila! A, uostalom,rado bih ga i sam pogledao.

RODOQUB. Obi|ite ga, bi}e po~astvovan.

TVRDI]. Obi}i }u ga. Dakako da mu tim svojimkorakom ne `elim uliti nikakve nade. Do}i}u kao privatna osoba... E pa, dovi|ewa, jabih malo do Bore Puba; ho}ete li i vi?

RODOQUB. Nisam u prilici, molim lepo, ja }u dozato~enika.

TVRDI]. Eh, sad ve} i do zato~enika!!... Kakve lilakomislenosti.

RODOQUB. Tako ste dobri... Va{ih pedeset godina


36

slu`be uliva nadu i poverewe u povoqanishod po dragog nam Slavoquba.

TVRDI]. Ta nemojte molim vas, nije to ni{ta.

RODOQUB. Verujte, meni se na mahove, dok nisam pro-govorio s’ vama, ~inilo da je svemu kraj;no va{ih pedeset godina iskustva u ruko-vo|ewu, ukazuje da su svi konci i daqe uva{im rukama. Da ne bi Vas ne bi bilo ninas.

TVRDI]. Nemojte uobra`avati sve je to u granica-ma objektivnih okolnosti. A vi biste namahda me proglasite svecem. Skromnost minala`e, ako je ve} neizbe`no, eto, nek mibude kakva bistica pod lipama uKara|or|evom parku.

RODOQUB. U pravu ste. Nije ovo san pa da se pre-nagquje, ovo je, i to nedvosmisleno, java.Va{e patriotsko samopo`rtvovawe vrednoje po~asti. Mo`da }e se i za Slavoqubovoime na}i ikakva avenija u Kalu|erici.


37

TRE]A SCENA

Lokal menaèrije je u polusvetlu. Odsjaj reklama izpasaà reflektuje se na scenografiji iz prve scene, dru-ga slika. Nemac pun sebe, zadovoqno se {etka s’ kraja nakraj scene. Kad-kad pro|e kraj krokodilove nastambe,blaèno sme{e}i se, sladostrasno je pomiluje uz nepre-stalno ponavqawe: “Publikum puno, u tolasila dolasi-la”...Rodoqub ulazi na sporedna vrata. Nemac se dogovara

sa Mutter. Nakon ~ega prilazi Rodoqubu snishodqivosme{kaju}i se. Tokom tre}e scene Nemac i Mutter suprisutni.

NEMAC. Vi svak’ put bute platila; publikum butemarka platila, vi samo 25 centi, jer vitobar truk va{eg tobri truk, a ja cenamtruk...

RODOQUB. Zar opet ulaznica?

NEMAC. Publikum puno dolasila. Svi platila, nemaprifilegija.

RODOQUB. Lokal je zatvoren, i ~emu to...

NEMAC. Ja fas dala popust od re{pektiraj.


38

RODOQUB. (Prilaze}i krokodilu) Je l’ ìv, je l’ ìvmoj u~eni prijateq?

SLAVOQUB. (Kao iz daqine) @iv i zdrav, ali o tompotom... Kako poslovi?

RODOQUB. (Pomirqivo) Kako si naloìo; razgovaraosam sa gospodinom Tvrdi}em. Wegovomi{qewe je da je krokodil privatno vlas-ni{tvo, a da je to, veli, neprikosnovenoekonomsko na~elo. A ekonomsko na~elo jeiznad svega.

SLAVOQUB. Stari ima pravo.

RODOQUB. Potom je rekao: “tek {to se kapital vlas-nika krokodila, koga smo privukli,udvostru~io Ceni}em, umesto da {titimostranog vlasnika, mi, naprotiv, nastojimotom samom osnovnom kapitalu rasporititrbuh”.

SLAVOQUB. Bravo! Volim prakti~ne qude, a ne trpimsladuwave mlitowe.

RODOQUB. Na moju primedbu...

SLAVOQUB. Na tvoju primedbu? Kakve ti primedbe daima{?

RODOQUB. Da je mesto nedoli~no za jednog dràvnog~inovnika od ranga... Da }e narod komen-tarisati.

SLAVOQUB. Narod! Kakav narod? Ruqa je to Rodoqube,ruqa.


39

RODOQUB. I on je tako ne{to rekao. Kaè: “Qudi suskloni da se zabavqaju, neka Slavoqubostane tamo inkognito, neka se ne ùri”.Ja sam ipak predloìo da uputimo molbu,da ti se to vreme ra~una kao da si naslu`benom putu i ...

SLAVOQUB. (Zainteresirano) Spreman sam priznati dani tvoja zamisao o slu`benom putu nijesasvim besmislena.

RODOQUB. (Osvetoqubivo) Nije prihvatio zamisao oslu`benom putu. Kaè. “Poslati posebnogslu`benika na slu`beni put u krokodilovuutrobu je koje{tarija”.

SLAVOQUB. (Za~u|eno) Koje{tarija!? Ja zaista mogu omnogo ~emu izvestiti i u znanstvenom i umoralnom pogledu. Ali sad, sve to popri-ma nov i neo~ekivani oblik i ne vredi tru-diti se samo radi puke plate. Slu{aj medobro! Sedi{ li?

RODOQUB. Ne sedim, stojim.

SLAVOQUB. Sedi na ne{to, makar i na pod, i slu{ajme dobro! I beleì.

RODOQUB. (Qutit, uzima stolicu) Seo sam!

SLAVOQUB. Znam da }e sutra biti ovde navala ko nasajmi{tu. Moè se o~ekivati da }e svi najo-brazovaniji qudi iz Beograda, Bubaw poto-ka, a i {ire, vizitati moje uto~i{te.[tavi{e, nagrnut}e qudi iz svih pokraji-


40

na i regija. Dame iz najvi{eg sloja dru{tva,sve sama elita, strani poslanici, vojniata{ei, {to bi se reklo dru{tveni krem.

RODOQUB. Da, i?

SLAVOQUB. Po~e}u podu~avati, dokonu svetinu, {ta jeto “Crvena Bastiqa”, pruà}u primeruzvi{enosti i patriotizma, po{to sampro{ao to iskustvo. Posebno kada su medi-ji u pitawu.

RODOQUB. (Jetko) Da ti ne dosadi? (Za sebe) Zbog~ega li se ta lakomislena tikva takorazme}e?

SLAVOQUB. (O{tro) Ne}e! Bi}u, tako re}i, katedra s’koje }u podu~avati ~ove~anstvo. Proètsam velikim idejama. Iz krokodila }epote}i istina, blagostawe i svetlost.

RODOQUB. Iz “krokodila” svetlost?

SLAVOQUB. Najnovija teorija o ekonomskim odnosima,novi svetski poredak. Sve }u pore}i, novedokaze }u dati, bi}u novi Furije! Hm... Da!Da li si dao dug Negovanu Tvrdi}u?

RODOQUB. (Nagla{avaju}i: “svojih”) Da, od svojihnovaca. Nije bila povi{ica.

SLAVOQUB. (Autoritativno) To }emo obra~unati.O~ekujem povi{icu, jer kome povisitiplatu ako ne meni? Sad je korist od meneneizmerna. Nego, na posao! Kako èna?


41

RODOQUB. (Zate~en) Verovatno pita{ za gospo|uGospavu?

SLAVOQUB. (O{tro) Kako èna?

RODOQUB. Se}a{ se, da je tako bila radosna kad smou{li u ovu menaèriju. Ci~ala je od zadovo-qstva i grohotom se smejala sli~nosti (u{irokom gestu pokazuje na Nemca i Nemicu)izme|u repatih majmuna i svojih dobrihznanaca i prijateqa. @ao joj je {to nematvoju fotografiju. Sada, dakle, ona je kaoneka udovica, i roni suze nad svojom sud-binom.

SLAVOQUB. (Nestrpqivo) S’ wom imam posebneplanove.

RODOQUB. A da! Obilazio ju je Qubisav Dragovi},nadam se zbog sau~e{}a. A, i zbog ~ega bidrugog?

SLAVOQUB. (Nadmeno) Ako ja budem ovde glasovit, ho}uda ona onde bude glasovita. Nau~nici, pes-nici, filozofi, ekolozi, minerolozi,dràvnici, po{to pre podne porazgovara-ju sa mnom, pose}ivat }e nave~er wen salon.Od idu}e nedeqe treba da svake ve~eri pri-ma goste u svom salonu.

RODOQUB. (Bri`no) Ona je sada bez sredstava. Tvojaprimawa...

SLAVOQUB. Moja primawa!? Od moje udvostru~ene plateimat }e sredstava za primawa. No


42

ograni~iti tro{kove na ~aj, tu se vi{enema {ta re}i.

RODOQUB. Da! O plati, nema se {ta re}i?!

SLAVOQUB. Odavno sam ùdio za prilikom da svi gov-ore o meni, ali nisam mogao to ostvaritijer nisam mnogo zna~io, nisam imao visokpoloàj. S’ visokog mesta daqe dopre. Daqese vidi.

RODOQUB. Nisam siguran da ti je sada{wi poloàjne{to povoqniji...

SLAVOQUB. (Iznena|eno) Molim? Sad sam sve to ost-vario time {to me je krokodil jednostavnoprogutao.

RODOQUB. (Ironi~no) Poloàj, ex cathedra.

SLAVOQUB. Svaka }e se moja re~ slu{ati. Svaka }e semoja izreka prepri~avati, objavqivati.Pokaza}u ja svima wima! Napokon }e shvati-ti kakve su sposobnosti dopustili da seizgube u utrobi nemani. Govori}e: “Taj je~ovek mogao biti ministar inostranihposlova”, drugi }e re}i; “Taj ~ovek nijemini-star, on je maksi-star, to jest AS min-istar.

RODOQUB. Ministar bi morao nekome ili ne~emu dasluì.

SLAVOQUB. Pa zar do sad nisam sluìo? Posluìo sami krokodilu, naime wegovom vlasniku dauve}a kapital.


43

RODOQUB. Dakle, {ta o~ekujete od gospo|e Gospave?Ona je tako tu`na i usamqena...

SLAVOQUB. @ena mi mora biti pandan. U mene je pamet,a u we lepota i qubaznost...

RODOQUB. (Zanosno) Krasna je, i zato mu je èna, re}i}e jedni. Krasna je zato {to je wegovaèna, ispravi}e ih drugi.

SLAVOQUB. (Prekorno) Nije se za {aliti! Kolikosutra Gospava }e da otpo~ne sa “Vujakli-jom”, kako bi nau~ila da govori o svim pred-metima. Neka ~e{}e ~ita uvodnike u “Prak-ti~noj èni”. Drìm da }e vlasnik pris-tati da ponekad odnese i mene, s’krokodilom, u blistavi salon moje ène,da prosipam dosetke, koje }u ve} pre podnepripremiti.

RODOQUB. (Za sebe) Priznajem, mada su sve ove besmis-lice sasvim sli~ne ranijim biserimaSlavoquba, ipak mislim da je ovaj ~ovek ugroznici.

SLAVOQUB. Ne ~ujem vas Rodoqube. Vi me slu{ate?

RODOQUB. Da, svakako, bez pogovora.

SLAVOQUB. Dràvniku }u izneti svoje planove; s’ pes-nikom }u porazgovarati o ritmu; sa dama-ma }u biti zabavan i bezazleno privla~an,jer sam bezopasan wihovim supruzima. Svi-ma }u ostalima sluìti kao primer poko-ravawa sudbini.


44

RODOQUB. (Rezignirao) Prijatequ dragi, nada{ li seda }e{ dugo poìveti? Reci mi jesi lizdrav? Kako jede{, kako spava{, kakodi{e{? Slu~aj je, priznajem isuvi{eneprirodan, te prema tome moja radoznalostsasvim je prirodna.

SLAVOQUB. (Nadmeno) Pusta radoznalost i ni{ta vi{e,ali }u ti odgovoriti. Kako sam se smestiou utrobu nemani. Prvo, na moje veliko~udo, krokodil je sasvim {upaq.

RODOQUB. Je li mogu}e? Zar je krokodil zbiqa pot-puno {upaq?

SLAVOQUB. Potpuno! I po svoj prilici tako je sazdanpo zakonima same prirode. Krokodil imasamo raqe s’ o{trim zubima, a uz raqe jo{neobi~no duga~ak rep, i to je zapravo sve.U sredini, izme|u dva kraja, nalazi seprazan prostor, okruèn ne~im nalik nakau~uk, a sva je prilika da je to zaistakau~uk.

RODOQUB. (Zainteresirano) A rebra, a èludac, a cre-va, a jetra, a srce?

SLAVOQUB. A ovo, a ono, a srce. Krokodil nema srce,on je posledwi kanibal na kugli zemaqskoj.Ni{ta, ama ba{ ni{ta, od svega toga nema,i verovatno nije nikad ni imao. Sve je togola izmi{qotina lakoumnih putnika.Rastegqiv je do neverovatnosti, kao jastukza hemoroide.


45

RODOQUB. ([aqivo) Konfor, par exselans.

SLAVOQUB. âk bi se i ti, kao ku}ni prijateq, mogaosmestiti, kad bi bio toliko velikodu{an,i jo{ bi ostalo mesta. Pomi{qam da unu`di pozovem ènu. Uostalom pokraj muàjoj je mesto.

RODOQUB. Zna~i li to da je u tome fiziologijakrokodila, da guta qude?

SLAVOQUB. Fizika je ve} odavno ustanovila da priro-da ne trpi {upqine. Eto, to je jedini razu-man razlog zbog kojeg svi krokodili guta-ju nas qude.

RODOQUB. (Podsme{qivo) Bon appetit! Mon cher croc-odile.

SLAVOQUB. (Nestrpqivo) ôvek je pak druga~ije gra|en;{to je {upqija, na primer, ~ovekova gla-va, to mawe ose}a èqu da se napuni, i toje jedini izuzetak od op{teg pravila.Lewost duha.

RODOQUB. (Cini~no) Zaista? Vrlo impresivno.

SLAVOQUB. Sve mi je to sad jasno kao sunce, sve samto ja doku~io svojim umom i iskustvom,nalaze}i se, tako re}i, u utrobi prirode,u wezinoj retorti, oslu{kuju}i kako jojbilo kuca.

RODOQUB. (Za sebe) U laboratoriji duha?! Jasno alikasno...


46

SLAVOQUB. Molim?

RODOQUB. Pratim vas pa`qivo.

SLAVOQUB. Samo me vi pratite... âk se i etimologi-ja slaè sa mnom, jer sam naziv krokodilozna~ava pro`drqivost halapqivost.Krokodil, crocodillo, o~ito je italijanskare~, mo`da iz doba starih egipatskihfaraona, a potekla je, o~ito, iz francuskogkorena: croquer, {to zna~i pojesti,po`derati i uop{te, hraniti se.

RODOQUB. (Snebqivo) Prijatequ dragi, ne bi li baruzeo ne{to za ~i{}ewe creva? Imategroznicu, sigurno imate vatru!

SLAVOQUB. (Prezrivo) Koje{ta! Osim toga, u momsada{wem poloàju bilo bi to vrlo nez-godno. Dodu{e, nekako sam slutio da }e{spomenuti medikamente.

RODOQUB. Prijatequ dragi, a kako... kako se sadahrani{? Jesi li ru~ao danas ili nisi?

SLAVOQUB. Nisam, ali sam sit i, po svoj prilici, ne}use vi{e nikada ni hraniti. Ja hranimkrokodila samim sobom, a za uzvrat dobi-vam od wega hranu; prema tome hranimojedan drugog. Ali, budu}i da je te{ko, ~aki krokodilu, da svari ovakvog ~oveka kao{to sam ja, sigurno da ose}a izvesnu teìnuu èlucu, iako mi daje sve ìvotne sokovesvoga tela.


47

RODOQUB. To je isto kao kad neke rafinirane koketeoblaù uve~e sve svoje obline sveìmkotletima, pa su onda ujutro, kad se oku-paju, sveè, gipke, so~ne i zamamne.

SLAVOQUB. Zato se ja, da ne nanosim nemani nepotreb-nu bol, malo kad prevr}em; premda bih semogao prevrtati, ne ~inim to iz humanos-ti.

RODOQUB. Po tome je gospodin Tvrdi} u pravu kad tenaziva leàkom.

SLAVOQUB. Ali ja }u dokazati da se i le{kare}i,{tavi{e, da se samo le{kare}i moèpreokrenuti sudbina ~ove~anstva. Svevelike ideje, izmi{qotine i tendencijena{ih novina i ~asopisa izmislili su,o~ito, leè}i; zato i nazivaju te idejekabinetskim idejama.

RODOQUB. Kabinetske ideje, pa jo{ le{kare}i. Zartako nismo radili i do sada?

SLAVOQUB. Jesmo no... Treba da se samo malo povu~e{daqe u }o{ak, ili da bar upadne{ ukrokodila, i za`muri{ pa da za~as izume{pravi raj za celo ~ove~anstvo. Izmisliosam ve} tri sistema, a sad izra|ujem ~etvr-ti.

RODOQUB. Slavoqube sve su to ~udesa u koja jedva moguverovati. Pa zar zbiqa, zar zbiqa ne kani{nikada vi{e ru~ati?


48

SLAVOQUB. (Nadmeno) O kakvoj besmislici ti vodi{brigu, lakoumna, prazna glavo! Ja tebi ovelikim idejama, a ti meni... Pa znaj da samja sit ve} od samih velikih ideja {to suobasjavale no} koja me okruùje.

RODOQUB. (Pomirqivo) Verujem, dragi prijatequ, imeni, i meni su dojadile ideje, posebno akonisu kabinetske, sa izmamama, htedoh re}iizmima.

SLAVOQUB. Jedna me misao malo zbuwuje, kako samobu~en u sukno, a na nogama imam cipele,krokodil me, o~ito, ne}e mo}i svariti. Jerje razumqivo da se ne èlim pretvoriti uono u {ta se pretvara svaka hrana, to bibilo za mene veliko ponièwe.

RODOQUB. (Ironi~no) Ne samo da bi bilo ponièwenego i nedostojno za jednog dràvnog~inovnika va{eg ranga.

SLAVOQUB. Ipak, jednog se bojim: za hiqadu godinasukno moga redengota, koje je naàlost,Para}inske proizvodwe, moè istrunuti, ikoliko se ja bunio, krokodil }e po~eti savarewem. Premda dawu to nipo{to ne}udozvoliti, no}u }e me, u snu, kad voqa~oveka napu{ta, susti}i poraàvaju}a sud-bina.

RODOQUB. Misli{ na sudbinu kakvog krompira,pala~inke ili komada teletine. Sigurno,da vas ta misao dovodi do besnila.


49

SLAVOQUB. Eto i razloga za snièwe carine i pod-sticaj za uvoz engleskog {tofa. Ovo se moraobznaniti. Nadam se da ne}e samo tu idejupreuzeti od mene. Ukratko, budu}nost mise prikazuje u najruì~astijem svetlu.

RODOQUB. (Intrigantno) Oprosti dragi prijatequ, asloboda? Ti si, takore}i, u tamnici a,~ovek treba da uìva u slobodi.

SLAVOQUB. Ala si ti glup. “Ta divqaci vole nezav-isnost, mudraci vole red, a nema reda, ine moè ga biti, bez apsolutisti~kevlasti.6” Demokratija je borba za slobodudok je apsolutisti~ka vlast koncentratinteresa, dragi moj.

RODOQUB. Slavoqube, za ime boìje, nije vaqda daTI misli{ tako!?

SLAVOQUB. (Qutito) ]uti i slu{aj! Nikada se nisamtoliko uzdigao duhom kao sad. Jedino sepla{im kwièvne kritike debelih~asopisa, i potsmeha u “O{i{anom jeù”.Bojim se da me lakoumni posetioci, glu-paci i neznalice i, uop{te, nihilisti neizvrgnu ruglu. Ali preduze}u mere. O{tampi mi javi koliko sutra.

RODOQUB. Dobro, sutra }u ti doneti celu hrpu novi-na, mada je sutra rano za o~ekivati osvrte


50

6) Preina~en citat iz Karamzinove pripovetke Namesnica Marfa. Ta~ancitat glasi: “Divqi narodi vole nezavisnost, mudri narodi vole red, a nemareda bez apsolutisti~ke vlasti.”

i komentare, urednici moraju to lepo upako-vati, otkrojiti, da se javnost ne prepla{i.

SLAVOQUB. Nameravam da te uzdignem do sekretara.^ita}e{ mi novine, a ja }u ti diktiratimoje misli. Nemoj zaboraviti na telegramepodr{ke i sli~no, posebno one evropske.

RODOQUB. (Podsmeh) Izuzetno sam po~astvovan i ...

SLAVOQUB. A sad dosta; verovatno ti se ve} spava. Nemisli mnogo o kritici, ne pla{im se we,jer se i ona nalazi u kriti~nom stawu. Tre-ba samo biti mudar i plemenit i eto te napijedastalu slave i uzdignu}a. Ako nisamSokrat, onda sam Diogen, ili i jedno i dru-go i, eto moje budu}e uloge u ~ove~anstvu!

Rodoqub nervozno {eta avanscenom.

RODOQUB. (Za sebe) Kladim se da se Slavoqub hvaliiz sujete, da bi me ponizio. Istina,bolestan je, a bolesniku treba koje{taoprostiti; ali moram priznati da nisamnikad trpeo Slavoquba Ceni}a. Otkad znamza sebe, jo{ od malih nogu, hteo sam, a nisammogao, da se oslobodim wegove torture.^udno je to prijateqstvo! Pouzdano mogutvrditi da je devet desetina mog prijate-qstva s’ wim bilo podstaknuto pako{}u iqubomorom.


51

NEMAC. (Dodvorno) Va{ truk je jako pametna ~ofek.

RODOQUB. A propos, da ne zaboravim, koliko bistecenili svog krokodila kad bi kome palona pamet da ga kupi?

NEMAC. Niko ne smeje kupovajt moj vlastitikrokotil! Ja ne ho}e protavajt krokotil!Ja miliun maraka ne}e za krokotil primat.Ja sto marka tanas od publikum tobila, jasutra hiqadu maraka sakupila, a onda sto‘iqada maraka svaki dan sakupila. Ne}uprotavala.

RODOQUB. Ra~un vam posve nije dobar; ako svaki dandobijete po hiqadu maraka, za dvadeset danakrokodila }e obi}i ceo grad, pa ne}e vi{eimati od koga da ubirete prihod. @ivot ismrt u boìjim su rukama, krokodil moèi prsnuti, a Slavoqub Ceni} moè serazboleti i umreti, i tako daqe, i takodaqe.

NEMAC. (Zami{qeno) Ja bute wemu kapqice iz apte-ka tavati. I va{ truk ne bute umirala.

RODOQUB. Kapqice su kapqice. Ali uzmite u obziri to da se moè povesti sudska parnica.Supruga Slavoquba Ceni}a moè zatraìtisvoga zakonitog supruga. Eto, kanite seobogatiti, a kanite li dodeliti bar kakvupenziju gospo|i Gospavi?

NEMAC. (Odlu~no) Ne, ne kanila!


52

NEMICA. (Qutito) Neee, ne kanila!

RODOQUB. Pa, ne}e li onda biti boqe da primite{togod sada, odjednom, pa ma i umereno, alipouzdano i konkretno, nego da se predajeteneizvesnosti? Smatram svojom du`no{}uda dodam da vas ovo pitam iz puke radoz-nalosti.

Nemac odvodi Mutter radi dogovora u ugao u kojem jestajao kavez s’ najve}im i najru`nijim majmunima iz celezbirke.

SLAVOQUB. (Iznenada) Sad }e{ videti!

RODOQUB. (Slavoqubu) [to se mene ti~e, gorim odèqe da pretu~em [vabu namrtvo, drugo dajo{ gore pretu~em Mutter, a tebe Slavo-qube da ... hm.

Nakon savetovawa Nemac i Nemica prilaze Rodoqubu.

NEMAC. (Otresito) Moè pod uslof da dobila pet-sto ‘iqada DM, koncesija nat autobandtrieset godina, vila u U{i~koj ulica usova i prifatna apteka i, us to, ~in srps-ki pukofnik.

SLAVOQUB. (Nadmeno) Eto vidi{! [ta sam ti rekao!Osim posledwe èqe da bude promovisan usrpskog pukovnika, ima potpuno pravo jer


53

dobro zna koliko sad vredi neman kojupokazuje publici. Ekonomsko na~elo iznadsvega!

RODOQUB. (Qutito) Za boga miloga! Pa otkud da vibudete srpski pukovnik? Kakvo ste juna{tvopo~inili, kakvu ste slu`bu obavili, kakvuste ratnu slavu stekli? Zar niste bezum-ni, kad tako govorite?

NEMAC. (Uvre|eno) Bezuman!? Nije, ja jako pamet-na glafa, a fi frlo klup! Ja zasluìlapukofnik, dfa rata ja {pacirala Srbia,sada pokazifala krokotil, u wemu sedelaìfi ministar, a Serb ne moè pokazi-vala krokotil. Ja neobicno pametna covek,i frlo {elela srpski pukofnik. I staeto vas pukofnik? Pukofnik prodafa nabuflak |i|e-mi|e, kako se kaze, i kupusofeglafe na pjaca. Ja, ja, ja prodafala glafekraut na feliko.

RODOQUB. (Besan) Onda zbogom, Slavoqube Ceni}u.(Nemcu salutira vojni~ki sa o~itim nipo-da{tavawem) Dovi|ewa herr pukofnik undherrliche Mutter.

svetlosna zavesa


54

ÊTVRTA SCENA

prva slika

U desnom uglu scene lavabo sa ogledalom. Far svet-lom, osvetqena figura sa odrazom u ogledalu. Rodoqubpun sebe, veselo pevu{i, omamqen je odrazom sopstvenogizgleda. êtkicom za brijawe nanosi penu, brija se.Neprekidno se zagleda, nanosi kolowsku vodu, tapkaju}iutrqava kremu.

RODOQUB. (Pred ogledalom) Majmune sam, vaqda,sawao zato {to su bili u kavezu vlasnikakrokodila. Ali Gospavu Ceni}, to je, biloje to ne{to drugo... Unapred }u re}i da samvoleo tu damu, ali hitam, hitam opijenrado{}u, i da se ogradim: voleo sam je kaootac, ni mawe ni vi{e od toga. Sudim takopo tome {to me je vi{e puta spopadalaneodoqiva èqa da je poqubim u glavicuili u rumeni obra{~i}. I, premda to nisamnikada u~inio, priznajem skru{eno, za {tose kajem, ne bih se ustezao ba{ ni da joj


55

usnice poqubim. I to ne toliko u usta{cakoliko u zubi}e koji su se vazda onako~arobno isticali, ba{ kao niska krasnih,biranih bisera, kad god bi se nasme{ila.A smejala se vrlo ~esto. Slavoqub Ceni}nazivao ju je, kad god bi je mazio, svojom“dragom ludicom”, {to bija{e nadasveta~no i karakteristi~no ime od miqa. Toje bio bombon~i} od dame, ni{ta drugo.Stoga nikako ne razumem kako je sada tomistom Ceni}u palo na pamet da zami{qasvoju suprugu kao Srpsku Jevgeniju Tur.Bilo kako mu drago, moj san, ako zanema-rimo majmune, ostavio je na mene vrlo ugo-dan ose}aj. Prebiru}i mislima sve {to seju~e dogodilo, mislim da je podobno, daputem u ured svratim Gospavi, {to sam,uostalom, i du`an u~initi, kao wihov ku}niprijateq. Samo da nije onog crnomawastogs’ br~i}ima, {to radi u gra|evinarstvu,koji je ~esto obilazi a zna je i nasmejati.Sigurno je bio s’ wom na va{aru. Mrzimga!

Sa stoje}eg ~iviluka uzima {e{ir i {tap, izlazi sascene.

Svetlosna zavesa


56

druga slika

Levi deo scene. Omawi salon, jedan divan, par fote-qa i ~ajni sto~i}. Gospava je u prozirnoj ku}noj haqini.Na sto~i}u {oqice za kafu i kola~i}i. Nakonogla{avawa zvonca ulazi sa desne strane, pun sebe i o~itozadovoqan gospodin Rodoqub.

GOSPAVA. (Zavodqivo, sme{e}i se) Ah, to ste vi,vragolane. Sedite vetropire, popijte kafu!Pa {ta ste ju~e radili? Jeste li bili nava{aru?

RODOQUB. (Kanda iznena|en) A zar ste vi bili? Paja, ovaj, ne idem... a osim toga ju~e sam pose-tio na{eg zato~enika... mog di~nog pri-jateqa a i va{eg supruga.

GOSPAVA. Koga? Kakvog zato~enika? Supruga? Ah, da!Jadnik! Pa {ta, je li mu dosadno? (Ne ~eka-ju}i odgovor mewa temu) Ah, da li znate...htela sam vas ne{to pitati... sada vaqdamogu zatra`iti razvod?

RODOQUB. (Ogor~eno) Razvod! Ko vam je napri~aotakve gluposti?


57

GOSPAVA. (Qutito) Pa {ta, on }e tamo ~amiti ukrokodilu i mo`da se nikad ne}e vratiti,a ja da ga ovde ~ekam! Mu` treba da ìvikod ku}e, a ne u krokodilu...

RODOQUB. (Pomirqivo) Ali, ovo je nepredvi|enslu~aj.

GOSPAVA. Ma nije nego, nemojte mi ni{ta govoriti,ne}u, ne}u! Ve~ito ste protiv mene, ba{ste nevaqali! S’ vama ~ovek ne moè nikadni{ta, ne}ete ~oveka da posavetujete. Ve}mi i strani qudi kaù da }u dobiti razvod,jer Slavoqub ne}e vi{e primati platu.

RODOQUB. (Iznena|eno) Gospava! Zar vi to govorite!Plata je neosnovan razlog. Slavoqub gori,topi se od qubavi, kao komadi} {e}era.Sino} je odlu~io da vas pozove, kao zakoni-tu suprugu k’ sebi, pokazalo se da ukrokodilu ima mesto ne samo za dvoje nego~ak i za tri osobe...

GOSPAVA. (U ~udu) [ta, {ta?! Da se ja zavu~emonamo! [ta vam pada napamet! A i kako dase zavu~em, sa {e{irom i u krinolini?Gospode boè kakva glupost! A i lepa bito slika bila, pa jo{ kad bi me kogodugledao!... To je sme{no! I {ta bih tamojela?... I... i {ta bih tamo kad... I kakvetamo razonode ima?... Kad bi se posva|alas’ wim ipak bi leàla uz wega?


58

RODOQUB. (Sa zanosom) Slaèm se, slaèm se sa svimtim argumentima, predraga gospo|o Gospa-va, ali pri svemu tome ne vodite o ne~emura~una, ne vodite ra~una o tome da on nemoè ìveti bez vas; zna~i da je to qubav,strastvena, verna, uzvi{ena qubav...

GOSPAVA. Ne}u, ne}u da ~ujem! Odurni ste! Jo{ }eteme rasplakati. Zavucite se sami onamo akovam se mili! Ta vi ste mu prijateq iprepirite se do kraja ìvota o nekakvimdosadnim naukama...

RODOQUB. (Otresito) Ne bi trebalo da se tako rugatetoj misli, i onako me je Slavoqub ve} poz-vao k’ sebi. Vas, naravno, obavezuje du`nost,a mene puka plemenitost. Moèmo sesmestiti svi troje.

GOSPAVA. (Qutito) Kako to utroje? Pa kako bismo...svi troje bili tamo zajedno? Ha-ha-ha! Jabih vas svakako tamo neprestano {tipkala,nevaqal~e jedan, ha-ha-ha!

Gospava, zavaqena na divanu, smeje se do suza. Suze ismeh podsti~u Rodoquba i s’ ushi}ewem qubi ru~ice, ~emuse ona ne protivi i, kao znak pomirewa ne`no ga povla~iza u{i. O~ito na obostrano zadovoqstvo. Rodoqub koristimomenat da iznese ju~era{wi Slavoqubov plan.


59

RODOQUB. (Zna~ajno) Slavoqub je izneo da sa vamaima posebne planove, kako kaè: “Ako jaovde budem glasovit, ho}u da i ona tamobude glasovita”.

GOSPAVA. (Koketno) To }e mi lako po}i za rukom.

RODOQUB. Zatim je rekao: “Nau~nici, pesnici, filo-zofi, putnici, dràvnici, po{to pre podneporazgovaraju sa mnom, to jest s’ wim,pose}ivat }e nave~er wen salon”. Dakle,od idu}e nedeqe, treba }e, da svake ve~eriprimate goste u svom salonu.

GOSPAVA. (Ushi}eno) Koje lepote... Samo, treba}e mii vrlo mnogo novih haqina i, zato Slavo-qub treba da mi po{aqe {to pre i {tove}u platu, ili apanaù za... Samo... samo,kako }e to... kako }e ga donositi u kadi.Stidela bih se pred gostima... Ne}u, ne,ne}u.

RODOQUB. Da zbiqa. Da ne zaboravim, je li bio sino}kod vas gospodin Tvrdi}?

GOSPAVA. (Otu`no) Ah, bio je. Do{ao je da me te{ii, zamislite, neprestano smo se kartali.On je igrao za bonbone, a kad bih ja izgu-bila, izqubio bi mi ruke.

Kakav nevaqalac i, zamislite, umalo {tonije po{ao sa mnom na va{ar. Verujte... ma,verujte kad vam kaèm!


60

S’ koliko upornosti i napadnosti je bio,prosto mi pada na pamet da je imao nameruokoristiti se sa, da tako kaèm, jednomucveqenom i udovom ènom.

RODOQUB. (Sa uvaàvawem) Zaneo se ~ovek! A ko sene bi zaneo vama, ~arobnice?

GOSPAVA. (Dure}i se) Eto na, opet vi s’ tim va{imkomplimentima. êkajte da vas u{tinempre nego {to odete! Da vidite kako sam senau~ila {tipati! Onda, {ta kaète! Da,zbiqa. Kaète da je Slavoqub ju~e ~estogovorio o meni?

RODOQUB. (Zami{qeno) N-n-nije, nije ba{ ~esto...Moram priznati da mu je sad vi{e na umusudbina celog ~ove~anstva i da ho}e...

GOSPAVA. Pa dobro, neka ga voda nosi! Nemojte daqegovoriti! Sigurno mu je stra{no dosadno.Ve} }u ga jednom obi}i. Sutra }u svakakooti}i. Samo danas ne}u. Boli me glava, aosim toga }e tamo biti mnogo publike...Rekli bi. “Ono mu je èna, pa bi me bilostid...”. Zbogom. Ve~eras ste vaqda... tamo?

RODOQUB. (Otu`no) Kod wega, kod wega. Rekao je dado|em i da mu donesem novina, promovisaome u li~nog sekertara. Kako to danas kaùportparol za {tampu.

GOSPAVA. (Uùrbano) E pa, lepo. Oti|ite i ~itajtemu. A meni nemojte danas vi{e dolaziti.


61

Nije mi dobro, a mo`da }u i oti}i u pose-tu. E pa, zbogom vragolane.

Uz blagi naklon g-|i Gospavi Rodoqub izlazi sa scene.Gospava ostaje u salonu imitira manire Rodoquba,raskala{no seda na divan uz komentar:

GOSPAVA. Boè, kako je dosadan!

Ulazi sluàvka spremna da pomogne gospodarici iu~vrsti svoju poziciju u novonastaloj situaciji.

SUBRETA. (Podraàva Rodoquba) “On ne moè ìvetibez vas! To je qubav, strastvena, verna,uzvi{ena. Samo vi da u|ete u ~equstkrokodilu.” Pih, Rodoqub.

GOSPAVA. (Saàqivo) No, mila moja, tako se stièu visoko dru{tvo, a Slavoqub je to tolikoèleo.

SUBRETA. Nije nego! “Plata je neosnovan razlog,Slavoqub gori, topi se od qubavi kaokomadi} {e}era”. Kanda }emo prodavati{e}erleme po Zemunskim kioscima. Bog s’vama gospo|o!

GOSPAVA. (Qutnuto) Rodoqub zaista nije takti~an.Neprimereno je svu elitu primati umaju{ni salon, a u zadwe vreme ona seumnoìla.


62

SUBRETA. (Ironizira) Tja, iz opanaka u cipele! (Adspektatores) Da, svakako, sa turbo-folkom,ekstra-folkom, sa Dr. vojvodama, nekakvimtigri}ima, do ofucanih predsednika i mi-nistara, koji jedva da znaju {ta je nobles.Kamo da imaju i grama plave krvi, one aris-tokratske, kao i ostali svet, a ne tam-tambubweve i maskaradu sa ratni~kim bojama,boè pazi, kao neki crvenoko{ci. Verujtemi, sve to vodi u ni{tavilo.

GOSPAVA. (Popustqivo) Pa ipak... ve~erwa primawau salonu... To je prekrasno! Bila bih u cen-tru pa`we... ûvena! ûvena kao tamo neka“Naga Maja”, ili tako ne{to sli~no. Medi-jska zvezda!

Zavesa


63

PETA SCENA

Dijagonalno, od predweg levog ka desnom delu scene ifonu postrojeni kancelarijski stolovi. Slu`benici uzjutarwu kaficu uùrbano prelistavaju jutarwu {tampu.S’ vremena na vreme me|usobno prokomentari{u sadràjnapisa ili razmene publikacije. Nakon ulaska Rodoqubautrkuju se u komentarisawu ju~era{weg nemilog doga|aja.

prva slika

PRVI. Ma je li to mogu}e? Ulazimo u Evropu!

DRUGI. Sasvim normalno, mi smo oduvek u Evropi.Eto i gospodin “N” gastronom, kao da mine znamo da je novokomponovani bogata{ iratni profiter, uz slast i bez ostatkapojeo na{eg Slavoquba.

TRE]I. Govorio sam ja... Znao sam da }e tako pro}i.Gospodinu je dosadila doma}a kuhiwa pa bida ~alabrcne i kod Nemca, dok gradskojsirotiwi u {erpicu udequju pomije.

ÊTVRTI. E to }e da ko{ta! Do|e maca na vratanca.Sve te~e i sve se mewa osim budala i stu-pidnih ube|ewa.


64

TRE]I. I Rodoqub }e biti na ovalu, ìvi bili pavideli. Pardon gospodine Rodoqube nisamvas zapazio.

PRVI. (Pravdaju}i se) Nismo mi nipo{to protivovog novog jela koje je odavno poznato stran-im gastronomima. âk smo to i predvideli.No, }utawe je zlato. Ne treba u zdravu noguzabijati trn.

DRUGI. Engleski lordovi i putnici, koliko mi jepoznato, naveliko love krokodile poAfrici i Aziji, jedu ki~mu toj nemani kaobiftek.

PRVI. A Francuzi, koji su navalili onamo s’Lessepsom7), vi{e vole noge ispe~ene uvrelom pepelu, {to, uostalom, ~ine zapakost Englezima, koji im se rugaju.

DRUGI. Kod nas }e, verovatno, biti na ceni i jed-no i drugo.

ÊTVRTI. Al’ }e to da ko{ta!

PRVI. Ipak, mi se radujemo toj grani privrede,koja ponajvi{e nedostaje na{oj mo}noj iraznolikoj domovini.

TRE]I. Za{to se ne bi, na primer, krokodili razm-noìli od Horgo{a do Ulciwa? Bi}e tozdrava, ekolo{ka i slasna hrana.


65

7)Leseps, Ferdinand de, francuski inèwer i diplomata, graditeq Sueck-og kanala. Po{to je izgradwom ovog kanala stekao svetsku slavu, postavqenje na ~elu Dru{tva za izgradwu Panamskog kanala.

ÊTVRTI. Novine laù! Gospodine Rodoqube,poslu{ajte, molim vas. “Javnost” nam kazu-je druga~iju pri~u: “Nismo jo{ ni prib-li`no “sazreli” o tome svedo~i nemila zgo-da koja se ju~er zbila u Pasaù.

RODOQUB. Jel’ Vi to podràvate najnovije izdaweEvrope?

ÊTVRTI. Za{ta me Vi smatrate, ja sa Evropom neèlim da imam i{ta zajedni~kog. (îtanaglas) No, iznenada ju~e, u ~etiri i poposle podne, pojavquje se u prostoriji vlas-nika krokodila neobi~no debeo ~ovek upripitom stawu, pla}a ulaznicu i odmah se,bez ikakva upozorewa, zavla~i u raqekrokodilu, koji je, dakako, prisiqen da gaproguta, ve} iz punog nagona zasamoodràvawem, da se ne ugu{i”. E ovoim je sjajna aluzija na na{eg Slavoquba.Ne znaju oni da je tzv. neobi~no debeo~ovek ~lan Udruèwa za za{titu ìvoti-wa. Toliko je blagonaklon prema doma}imìvotiwama i inostranim primercima,(obra}a se svima) ma narode bole glava. Atek kakvu zmiju drì u ku}i, da ne kaèmi ne{to vi{e o tako wemu bliskim i drag-im mu gmizavcima.

RODOQUB: Zmija, gmizavci? Kanda imate {ta gode naumu?

ÊTVRTI: Ni{ta zna~ajno. (ucveqno) Sirotica, mla-da pa jo{ bez supruga.


66

TRE]I: (pevu{e}i)... ~ekaj mene mala kraj crvenogferala ...

RODOQUB: (iznena|eno) êmu ove aluzije. Kanda nekogbockate?

ÊTVRTI: Boè ~uvaj i pazi. Tako je nevina i naiv-na, kako }e se sna}i?

PRVI: Skoro uvek je u prozirnom neglièu, tre-ba raditi. Ne mora da zna~i ...

ÊTVRTI: Al’ moè da bude.

PRVI: Ona je preduzimqiva persona. Veleobrtniks pedigreom.

TRE]I: (Pevu{i) ... ~ekaj mene mala kraj crvenogferala. (glasno u smehu) Ima da {tek}e kosingerica.

Op{ti smeh

RODOQUB: (Nadmeno) Glupost je glasovita. S indi-gnacijom odbijam neslane {ale. Ona je jo{uvek supruga na{eg kolege.

PRVI. (@alostivo) Jadni sisavac, primoran je daproguta onoliku masu, mora da mu liju suze!U Evropi ve} odavno sudski gone osobe kojene~ove~no postupaju s’ doma}im ìvotiwa-ma.

DRUGI. Ne znam kako da protuma~im takav var-varski postupak. Bizantinac! [ta je èleo


67

Slavoqub, topao i udoban sme{taj? Gorije od Arbanasa! I mi bismo u Evropu!

TRE]I. Sme{taj? Ne, nije to u pitawu. Imamotako krasnih azbestnih ku}a, solidarnih,s’ jeftinim i neobi~no komformnimstanovima za karcinom. Ipak sam u veri daga je, ta jadna ìvotiwa, potsetila naìvotnu saputnicu, pa je, onako u zaletu,zgre{io. Gde pobe}i od ove lepote ìvqe-wa i blagostawa? Ovog nema ni u Tunguz-iji.

RODOQUB. Pa {ta je ovo gospodine ûti}u? Kakve suovo insinuacije u vezi sa na{im kolegom?

ÛTI]. A {to, moli}u lepo?

RODOQUB. Ama, zaboga, umesto da àle Slavoquba,àle krokodila!

ÛTI]. Pa {ta, moli}u lepo? âk su i zver, sisav-ca saàlili.

Po ~emu ovo ne bi bila Evropa, moli}uvas lepo? I tamo àle krokodile. Hi, hi,hi! Krokodile. Hi, hi, hi!

Nakon prethodne replike ûti} zabija glavu u spiseslede ga i ostali u birou. Rodoqub sakupqa dnevnu {tam-pu nakon ~ega, razo~aran i poti{ten, napu{ta kancelar-iju.

Svetlosna zavesa


68

druga slika

Masovka. Mno{tvo qudi, razli~itih politi~kih, soci-olo{kih, profesionalnih i drugih obele`ja demonstri-raju pred Pasa`om.Kolporteri, nadvikuju}i jedni druge, nude fri{ke

novosti bulevarskih listova. Preprodavci svakovrsnerobe, iza tezgi od gajbi i kartonskih kutija, mawe ilivi{e uspe{no nadvikuju kolportere. Pasa` je prepun qudi,atmosfera je naelektrisana. Kroz masu je proneta infor-macija o skorom dolasku mitinga{a, kontra mitinga{a ikordona policije.Jedan od aktera u toku ove masovke na ramenu nosi

ogroman kasetofon sa koga se ~uju kli{irane vesti na{ihzvani~nih radio stanica i sl.

PRVI. Vesti, najnovije vesti! “Javnost” o Slavo-qubovom dosijeu! “Javnost”, “Javnost”,kupite “Javnost”! Najnovije izdawe“Evrope”.

DRUGI. “Gra|anin”, samo za vas, direktno iz prese!Sve o zakulisnim radwama Slavoquba iNemca!


69

POLIT. Dragi moj narode, ~estiti podanici! Dozvo-lite mi da u ovom trenutku, sa ovog mes-ta... (podme}e jo{ jednu pivsku gajbu podnoge) Dozvolite mi da izrazim nemerqivonegodovawe i duboko razo~arawe napona{awe pojedinaca, vama vrlo dobroznanih, stoga ne bih da ih imenujem, kojisu se ogre{ili o najsvetlije ideale Serb-skog roda i ... (pada sa gajbe).

TRE]I. Navali narode! “Demokratija” za samo jedandinar! “Demokratija” o “Velikoj {koliizdaje”. [ta je mislio i, da li je Rodoqubmislio dok je {kolovao Slavo-quba! Slavoqub i demokrats-ki svet! Navali narode, jo{malo pa nestalo! Samo kodnas “Demokratija” zajedandinar.


70

Dragi MOJ narode

POLIT. (Nadvikuje `agor mase) I kao {to rekoh,dragi moj narode, mili moji podanici, mno-gi od vas nisu se jo{ ni rodili, mislimnisu bili ro|eni, kada su na{i o~evi,o~evi na{ih otaca, majke na{ih majki, {to}e re}i na{e babe, pa i prababe...

MITING. (Upadica) I na{e strine!

POLIT. I na{e strine, pa i na{e prastrine,goloruke u krvi do lakata...

MITING. (Upadica) Kukom i motikom!

POLIT. Da! Svakako da! Kukom i motikom prognalikrvopiju, dvoglavu a`dahu...

MITIN. (Upadica) Krokodila, gospodine Muti}u!

POLIT. Molim? Da, da! To jest krokodila. Da nelo~e krv na{oj svetloj budu}nosti, to jestvama. Vama koji ste se okupili u ovolikombroju da pozdravite svoje prvake, svoje lide-re, svoje harizmate, koje }e vas uvesti uEvropu, u idili~nu budu}nost pod kredoom“Sa krokodilom protiv krokodila”, kakose to i ina~e radi u civilizovanom svetu.

MITIN. Nova grana privrede, vanredno domi{qata,krokodilistika. Neobremewena gra|anskaaltruistika. Na prvoj vanrednoj Skup{tini,jer redovne i onako ni{ta ne re{avaju,doneti akt o za{titi krokodila.


71

POLIT. I mimo Skup{tine mi }emo u odbranukrokodila. @ivela krokodilistika!

MITIN. Ali, po{tovani, gospodine Muti}u, kakoprehraniti tolike krokodile. Slavoqubi,eto, ve} su potro{eni. Na lageru, kolikomi je poznato, imamo jo{, tu i tamo, iRodoquba, i Miroquba, i Veroquba isli~nih; i ho}e li to biti dovoqan kon-tigent za Ha{ku pijacu? Mo`da im se, uEvropi, ne}e dopasti buji-baji-nani Lale-gator, stalno je pospan? A mo`da }e se iline}e probuditi u ovakvoj, na{oj nepodob-noj klimi prema strancima. Ko to zna?

POLIT. Vi gospodine ne razmi{qate doma}inski.Pomnoìte... dva puta dva, jasno i logi~no,~etiri, a ~etiri razdeqeno sa dva jeste dva,jasno, a dva mawe dva ostaje ni{ta, jasno,i kapital nosi dividendu, jasno, a dividendeteraju glavnicu na sve ve}u zaradu, sasvimjasno... Tako se razmnoàva krokodil, samosa qudima i nikako bez wih. Po potrebimoèmo i narod da umnoàvamo, pa ~ak ida ga mewamo. Pod uslovom da nam ne odgo-vara. Tako je u Evropi, o~as promene na-rod. Sad su ovde, umnoè krokodila, sutra,ili mo`da jo{ i danas, u drugom narodu,itd. itd...

MITIN. (Sa suprotne strane) Ehej, gospodine al’ gati zabrazdi! Visokoumno deklamirate o


72

Evropi! Kakva Evropa? Hteo bih ipak,oprostite, jednom da ~ujem, {ta je zapravota Evropa? [ta bi imala da bude ta tolikorazvikana Evropa? Gde je ta Evropa? [taho}e ta Evropa?

POLIT: Ja samo koordiniram, spa{avam Vas odsamih sebe. Obavezan sam pred epohalnimpromenama. Vi ste jo{ u {pilhoznicama.

MITIN. E! Vidi ga molim te! I u kakvoj naro~itojrelaciji stojite vi, molim vas, prema tojEvropi, da li ste stekli neku naro~ituprivilegiju, te se vi li~no, u svoje ime,mo`ete pozivati na Evropu, kao da steiskqu~ivo vi li~no wen pravni i moral-ni zastupnik, a ja nisam? I, gde sam se jaogre{io o tu Evropu? Kada? Za{to?

POLIT. Novi svetski poredak pretpostavqa da, takore}i, posebno naglasim promene u svimanama: ...stvari treba na kugli zemaqskoj ure-diti, jasno, energi~no i logi~no, kao {tose danas ure|uje pu{kom i brovingom. Iodmazdom, za{to da ne! Hvala dragomgospodinu Bogu, pamet je pobedila. Svet nijevi{e tako glup, da bi se dao vu}i za nosnekakvim revolucionarnim floskulama!

MITIN. Zna~i, vra}awe na staro nema pa jok?

POLIT. Nema! “Avet” bi se ra{irila nad Evropom.POLI - CIJO svih zemaqa ujedini se!


73

MITIN. E, ne}e biti! Udri belosvetsku bagru! Mamamu vam foteqa{ku. Dok su Rodoqubiradili vi ste se kotili po pacovskim kanal-ima i kanalizacijama, davali veru za ve~eru.Jao! Jaoj, Muti}u al’ nam se krvi iznapi,no ne zadugo! Udri! Ne, nemoj mene ja samna{.

MITIN.2. Koji na{? Jesi li za levo ili desno?

MITIN. Ja sam za pravo.

MITIN.2. Pa povedi parnicu kad te izgazim, onakonazdravo. Prevr{ilo je od tih “Prava{a”i “Kriva{a”.

MITIN. Ma ja sam za pravnu dràvu. Dràvu pra-va.

MITIN. 2. Ipak da te ja isperda{im, onako eksperi-mentalno, akademski, u ciqu op{teg dobra.Pa ako je pravne dràve dobi}emo oba dva,na op{te zadovoqstvo {irokih narodnihmasa, za kolateralnu {tetu.

Op{ta tu~a, pucwi iz pozadine, zavijaju sirene. Ulazikordon policajaca, deli masu na dva dela pritom odra|ujesvoj deo posla.Studenti poku{avaju da zakite cve}em policajce i oni

dobiju po koji udarac, tek toliko da se zna gazda.


74

POLIC. Postupi po nare|ewu! Nismo do{li cve}ebrati, nego mlati, mlati, mlati...

RODOQUB. (Okrvavqen, iskidanog odela, izlazi izmase na avan scenu) Krv... Krv! Sad znamza{to vuk kidi{e na kowa! Jaoj meni...Krv... Krv... Al, ne znam za{to magarci iduza vukom? Krv... Krv! Nek’ nam je naz-dravqe. Slavoqube, (histeri~no) Slavoqube! Zar ne bi dovoqno doma}e stado.Ovce, volovi i ostala marva. Odabrakrokodila, za{to? @iveli smo i bez wega.Zar ne?

KRAJ


75

BALKANSKA VARIJANTA“KROKODILA”

(Drama Andreja Gli{i}a)Drama “Krokodil” Andreja Gli{i}a po svojim poruka-

ma, sièu, kompoziciji, dijalozima i leksici su{tinskise razlikuje od dramske produkcije nastale u posledwihtridesetak godina u na{oj zemqi. Umesto preovladaju}ihtekstova s apstraktnim “humanizmom”, nategnuto kon-struisanim “op{tequdskim vrednostima”, sterilnim ide-jnim porukama, eklekti~kim moralom, dosadnim sièimai praznom retorikom, koje karakteri{u dramske tekstovenastale i favorizovane u ovom razdobqu, Gli{i}ev“Krokodil” predstavqa savremeno, dinami~no, kolorit-no i veoma aktuelno delo koje tretira ìvotno vaànproblem suprostavqawa pro`drqivim krokodilskim nas-rtajima i ekspanziji nosioca filozofije globalizma naidentitet i nezavisnost, u datom slu~aju i prvenstvenobalkanskih naroda.Ideju za dramu Gli{i} je preuzeo iz nedovr{ene

istoimene pri~e Dostojevskog, pa donekle i iz Gogoqevepovesti “Nos”. U istoriji kwièvnosti poznati su mno-gi slu~ajevi kada su istaknuti pisci podsticani ili poza-jmqivali ideje iz narodne literature, mitologije ili oddrugih autora. Recimo, [ekspir je stvorio genijalno delo“Romeo i Julija” na osnovu ve} postoje}e italijanske leg-


76

ende, Gogoq i pozajmio od Pu{kina siè za “Revizora”,Sterija je po ugledu na Molijerovog “Tvrdicu” napisao“Kir Jawu”, Qubomir Simovi} je po istoimenoj narod-noj pesmi sazdao dramu Hasanaginica...Siè drame je veoma jednostavan, ali je zaplet sloèn,

originalan i veoma zanimqiv. U centru Beograda, u jed-nom od podzemnih pasaà, nalazi se lokal u koji je nekinema~ki biznismen izloìo svog krokodila. Da bi raz-gledao ogromnu neman radoznali svet mora da platiulaznicu. Radwa se doga|a u na{e vreme kada se svimmogu}im sredstvima propagira i kulminira poniàvaju}a,servilna, samoubila~ka, naivna i pomodarska“evropeizacija” na{eg dru{tva.Da ne bi zaostali za modnim trendom, novope~eni

“Evropejci” iz ~inovni~ke branè Rodoqub, Slavoqub iwegova èna Gospava napravili su vizitu nema~komkrokodilu. Ali se poseta zavr{ava o{tro komi~nomgotesknom situacijom. Krokodil je progutao Slavoquba,mada on ostaje ìv i iz wegove utrobe ~ak {aqe porukei uputstva èni i ostalima. Vlasnik - nemac jezaprepa{}en ne zbog toga {to je krokodil progutao srp-skog gra|anina, ve} zbog straha da mu ìvotiwa ne lip{ei da on ne ostane bez velikih para koje bi zara|ivao.Me|utim, ispostavqa se zarada umnogostru~ava, jer je uutrobi nemani ìv ~ovek. Zbog para koje nosi, ìvoti-wa se ne moè rasporiti, jer je princip “rentabilite-ta” va`niji od ìvota i slobode progutanog Jugoslove-na.îtav zaplet drame, koja ima pet scena, odvija se na

fonu razre{avawa problema: treba li zbog ekonomskog


77

“rentabiliteta” rasporiti krokodila ili `rtvovati ~ove-ka? Filozofija onih koji su za “evropeizaciju” Balkananedvosmisleno zastupa put ka “usre}ewu” nacije kroz~equsti krokodila. Drugim re~ima, ako je u pitawu“ekonomski princip” i “rentabilitet”, po wima, mora se`rtvovati ~ovek, pa ako treba i narod. “Po potrebimoèmo i da mewamo narod”, jer “tako je u Evropi”, kaèjedan od junaka drame. I, {to je najva`nije, i krokodilsa ~ovekom u utrobi, i “promena naroda”, i golemi pri-hodi, ste~eni na ovaj na~in, u interesu su vlasnika nemani.U ovom slu~aju Nemca, a isto bi vaìlo i da su mestowega Amerikanac, Englez ili Francuz. Po principu“rentabiliteta” na{i “evropejci” i wihove gazde, u vre-menu u kome ìvimo, uveravaju nas da je u “interesu rad-nika” iz jedne fabrike da od trideset hiqada zaposlenihwih dvadeset i devet hiqada bude otpu{teno s posla,izba~eno na ulicu, jer je to “daleko isplatnije” Za koga?Za vlasnika krokodila, svakako.Ve{to koriste}i sarkasti~no-satiri~ni pristup, autor

preko svojih junaka nagla{ava licemernost, servilnost iprotivure~nost interesa onog sloja dru{tva koje propa-giraju}i krkokodilov{tinu sti~e bogatstvo i sluì stran-im gazdama. Komi~na preuveli~avawa, hiperbole, never-stva, bezdu{ni egoizam, nemoral imitatorskog ipotro{a~kog dru{tva, nakazna vrednovawa korisnog i{tetnog, dobrog i zla poja~avaju satiri~ki karakterdrame i wen izobli~avaju}i karakter.U zavr{noj sceni dolazi do pobune naroda, prvenstveno

mladih qudi, protiv poretka stvari koje je uspostaviosistem globalizacije, odnosno krokodil{tine, sistem koji


78

je u interesu “ekonomskih principa” guta qude i nacije,sistem koji obezli~uje narode, pretvaraju}i ih u bezimene,poni`ene i pretopqene podanike mo}nika iza kojih sto-je Vol strit, “tomahavke” ~udovi{ne ma{inerije za sejawela`i i duhovno obogaqewe na stotine miliona qudi na{eplanete.Gli{i} je stvorio mnogobrojne jarko individualizirane

junake koji kroz smeh i suze, nadmenost i kukavi~luk,servilnost i bahatost, gnev i protest, antiglobalizam ipatriotizam daju poseban kolorit ovom delu.“Krokodil” je drama koja na alegori~an i svojebitan

na~in govori o dramati~nim i sudbonosnim doga|ajimakroz koje prolaze narodi Balkana.

Branko Kitanovi}


79


80

O “FIZIONOMIJI KROKODILA”

Umesto predgovora dramskom prvencuAndreja Gli{i}a

Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski je “Krokodila” kaonedovr{enu pri~u objavio prvi put u drugom broju ~asopisa“Epoha” 1865. Pri~a je ostala nedovr{ena jer je “Epo-ha” koju je Dostojevski ure|ivao i izdavao bila ukinuta,ali uprkos kritikama svojih savremenika Dostojevski jepri~om postigao ciq, mada ~itaoca ostavqa u pozicijuda sociolo{kom analizom do|e do odgovora u kakvom jedru{tvu ìveo u drugoj polovini devetnaestog veka u Rusi-ji.Fjodor M. Dostojevski je bez svake sumwe prva li~nost

realizma u kwièvnosti i po mnogim ocenama, ~ak iwegovih qutih protivnika, neponovqiv. Otuda je poduh-vat mog uvaènog kolege, novinara i publiciste AndrejeGli{i}a da “Krokodila” preto~i u dramsko delo,kwièvni podvig koji je na granici realnog i nestvarnog,ali {tivo nije iznevereno. Gli{i} je svestan odgov-ornosti prema autoru “Krokodila” trude}i se da galikovi poput Gospave, Rodoquba, Slavoquba, Policajca,Nemca, Tvrdi}a i drugih ne udaqe od sièa pri~e i ots-


81

likavawa autenti~nih li~nosti tog vremena i politi~kihprilika.Andrej Gli{i} je s pravom sebi dozvolio da u gra|ewu

za dramskog dela o “Krokodilu” pri~u pro{iri kako touostalom ~ine svi koji se sa mawe ili vi{e drskostidrznu da kwièvnom rodu promene vrstu. Zar nije sli~anslu~aj i sa “Kockarom” F. M. Dostojevskog koji je u nasdoìveo veli~anstvenu transformaciju na filmu. Ho}eli “Krokodil” posti}i isto na “daskama koje ìvotzna~e” vreme }e pokazati, a Gli{i} je hrabro na tom putuiskora~io prvi i mo`da najteì korak. Jer, a on je togasvestan, qudi i doga|aji su postali na tlu punom u tovreme ekonomskih i politi~kih previrawa sa qudimakoliko sli~nih toliko i razli~itih u odnosu na one kojipod ovim podnebqem treba da “zamene” Jelenu Ivanovnu,Ivana Matvej}a, Semjona Semjonovi}a, TimofejaSemjonovi}a... Elem, u pri~i je izvesno lak{e identi-fikovati i li~nosti nego ih u drami na pozornicioìveti, slu{ati ne samo kako govore ve} i gledati kakopsihofizi~ki “prate” svaku re~enicu, pa ne retko ipokret bez izgovorenog teksta.A. Gli{i} je i na to mislio iskqu~iv{i na taj na~in

nedoumice eventualnog rediteqa, a jo{ vi{e eliminisaolatentnu opasnost da gledalac po napu{tawu pozori{nedvorane pita “{ta je pisac scenario hteo da kaè”.Gli{i}eva stremqewa u gra|ewu dijaloga i{la su za

originalnim otslikavawem qudske du{e sa svim manamai du`nim po{tovawem prema vrlinama koriste}i i“skrivene” re~i da bi se auditorijum s druge strane pozor-


82

nice susreo sa duhovitim dosetkama, luciferima, bogo-huqama i {eretima, a da pri tom “Krokodil” ne pro-ma{i notu ozbiqnosti i `eqenu poruku. U tome jeGli{i}ev poduhvat vredan posebne pa`we. I pored namomente slobodnije interpretacije, Gli{i} je sa~uvao pre-poznatqiv jezik i stil Dostojevskog uveravaju}i nas dawegova “Fizionomija Krokodila” nije samo sociolo{ko-politi~ko dramsko kazivawe, odnosno politi~kopozori{te.Ono to zaista nije dok je kwiga snimawa zatvorena.

Aleksandar P. Malu{evi}


83


84

Andrej Gli{i}FIZIONOMIJA KROKODILA

Drama

RecenzentiBranko Kitanovi}

Aleksandar P. Malu{evi}

IlustracijeDu{an Kawevac

Dizajn i grafi~ka pripremaPredrag Milovanovi}

[tampa[tamparija PLATW

Pan~evo, Stevana Mokrawca 19


85


86

fizionomija krokodila

Documents