Flakt Woods – Budućnost građenjaUšteda energije u ventilaciji građevina 

 

 Ušteda energije Ekonomičnost i Očuvanje okoliša sa Flakt Woods‐om 

Ušteda energije prije 2010. Godine mora se povećati za 22%  Slijedeći  Kyoto  protokol  Europska  Unija postavila  je  ciljeve  za  smanjenje  potrošnje energije.  Tako  je  ispalo  da  bi  smanjenje  na građevinama  do  2010.  godine  trebalo  biti 22%.  

 EU  160 milijuna  građevina  koristi  više od  40%  ukupne  europske  energije  i emitira više od 40% CO2.   Na  žalost  taj 

postotak  iz  dana  u  dan  raste  sve  više.  Zbog toga  je  Komisija  Europske  Unije  izdala  The Energy  Performance  of  buildings  directive (EPBD). Direktiva  je na snazi od siječnja 2003. godine.    

Lokalni  zakoni  i  rasporedi  u  zemljama članicama počeli su se razvijati. Ključna stavka Europe  je  smanjiti  upotrebu  energije  u građevinama  bez  narušavanja  unutarnjeg okoliša.  

 

   

ČINJENICE EPBD‐a

•Izdano od strane komisije Europske Unije•Direktiva se primjenjuje od 2003. godine•22% reduciranja do 2010. godine•Direktiva se odobrava po lokalnim zakonima•Može se prilagoditi na zgrade, kućanstva

U 

 

    

FlaktWoods koncept e3 omogućava ostvarivanje snova  Flaktwoods  je uložio veliki napor u ostvarivanje e3 koncepta,  a  sve  s  ciljem da  se  zadovolje odredbe EPBD direktive. 

 Njihovo rješenje ima veliki vidokrug, a sve s ciljem nalaženja optimalnih rezultata. 

 Polazna  točka  je proizvod visoke kvalitete s  velikom  mogućnošću  izvedbe.  Poučeni stogodišnjim  iskustvom,  to  je  ono  što kupci  taže.    Da  bi  se  kreirala  pametna rješenja koriste se najnovije tehnologije koje  dovode  do  najboljih  rješenja  uštede energije.  

  Želja  strategije  je  da  cijeli sistem  ali  i  individualne komponente  budu konstruirane  zajedno.  Za  to  je potrebno  kako,  znanje  jedne komponente, tako i znanje završnog proizvoda.   Na  sreću  Flaktwoods  razvija  i  proizvodi  i komponente  i  cijele  sisteme.  I  zbog  toga  mogu kombinirati dijelove u harmonička rješenja. 

                

 

 

   

  Približno provodimprostoru.pridaje  seIzvori  entako  datemperatTako moenergije prostorije30% na godlazi nainstalaciju 

  

Pr

80%  svoga mo  u  zat. Unutarnjem e  sve  veća ponergije  napraa  zadržavajuturu  i  kvaliteožemo  reći  datroši  na  ve

e,  30% na hlarijanje. (Ostala  svjetlosnu  i u.) 

roblem: 

vremena tvorenom prostoru ozornost. vljeni  su u  pravu tu  zraka. a  se  30% entiliranje ađenje,  a ih 10% tehničku 

Potrošn

Sa  ventiventilacijmožemofokusiralventilacijrazmotrit     

nja ene

lacijom  možeje možemo  uo utjecati na oi  na  ventilacje  vrijediloti! 

rgije u z

emo  riješiti  tutjecati  i  na  gotprilike poloviju.  U  svakom  bi  pod

HLA3

VENTILA30%

zgradam

trećinu  potrogrijanje  i  hlađvinu  sveukupm  slučaju  sistrobnije 

GR

ĐENJE30%

CIJA

ma 

ošnje.  Ali  sa đenje.  To  bi  zne potrošnje tem  SVJETLOSNA 

I TEHNIČKA INSTALACIJA

10%

RIJANJE30%

sistemom značilo  da kad bi  se 

   

 ◊ Izbje

Za počettrenutno porebno.konferenzahtjevu period unrješenje Ventilatio ◊ Pono

Energja pponovno se mogla  ◊ Pam

Različita prostorijezraka,  dhladnijeg

  

     

LCC su

U induOna btroškoodlazi

m

egavati gubit

ak  svatko od koristi  i  ra

  Dobar  primcijskih  dvoranda  su  uvijeknutra provodtog  problemaon (ventiliranj

ovna upotre

potrebna za griskoristiti. U iskoristiti pom

metni projekt

rješenja tražee  za  vrućeg  dok  grijanje g dana, iziskuje

umira sve g

ustriji kada prbalansira trošovima energijena utrošak en

Rješenj

Slijedeći nmože se pos

tke energije 

nas bi mogazmisliti  da  lmjer  je  ventina. Oni  su  vek  puni,  a  ustvi masa  ljudi. a.  Zavu  ga  Dje na zahtjev) 

eba energije 

rijanje i hlađe70% slučajevmoću Econet‐

ti 

e i različite zahdana  zahtjevaiste  prostorie samo djelić 

gore navede

rojektiramo suškove korištee preko sustavnergije, 10% n

je: Energ

neke glavnestići smanje

ao pogledati  ši  je  to  uistiilacija  kafića entilirani  premvari  jako  kratFlaktwoods  imDemand  Cont

nje trebala bi va  ta enegrijaa. 

htjeve. Hlađena  veliku  količiije,  za  vrijemte energije. 

eno

ustav ventilacnih komponeva životnog vijna početno ula

getski e

e korake, krenje potrošn

šta inu ili 

ma tak ma rol 

se  bi 

nje inu me 

TrimOvko(Všt  ◊

UmKozn ◊

Prkobaodvijenna

 

cije koristimoenti i sustavjeka proizvodaganja i 5% na

efikasni 

roz sustav vnje energije 

radicionalni  smaju  konstantvisno  o  zahtoristi  različitVAV),  što  povednju energij

Ušteda en

potreba  intemože  dovesti ombinacija  chnačajno smanj

LCC (Life C

ri  konstruiranoristi  analizu alansira cijenudržavanju  i  trjek  sustava. nergije  i on  isa investiciju, a

analizu kojukontrole saa. Oko 85% oa održavanje.

sistemi

entilacije,  u zgradam

istemi  ventilatan  protok  zrtjevu  Flaktwoe  brzine  zvoljno  utječee.  

nergije 

egriranih  sistedo  smanjen

hilleed  beamsjuje potrošnju

Cycle Cost)  

nju  sistema nazvanu  „L

u proizvodnogoškovima eneNajveći  troš

spada oko 85a 5% na održav

nazivamo "Lifuštedama ud životnog vij

 

a 

acije raka. oods raka e  na 

ema ja  potrošnje s‐a,  chiller‐a  iu energije.  

ventilacije  FlLife  Cycle  Cog sustava sa uergije kroz cijšak  ide  na 5%. 10% potrvanje.  

fe cycle cost"održavanjueka proizvoda

ENERG

ULAG

ODRŽ

energije. i  Econet‐a 

laktwoods ost“.  Ona uštedom u jeli životni potrošnju ošnje ode 

.ia

GIJA

ANJE

AVANJE

KVO

POTR

OŠN

JA ENER

GIJE

   

Predn

Econet Econet grijanje, obnovu  ejedno Zbog  bolenergije potreba zagrijavan

  

KontrKontrola temelju  sunutarnjuneventilirprimjenitpopunjenpansion sstvarna rdo  60%. više  od znači  da grijanjem

       

KONSTANTANOLUMEN ZRAK

UŠT

 

nosti 

 integrira 

hlađenje  i energije  u rješenje. 

je  obnove grijanja 

za njem zraka  

može  bitmože uprznatnom potrošnji         

roliranaventilacije osstvarne  popuu  kakvoću ra prostore koti i na područjnosti,  kao  šsobe, kafići itdazina popunjeU  uredskim 60%  vremenpotražnja  se

m i hlađenjem 

N KA

VARIJAVOLUME

TEDA EN

ti  znatno  smravljati sustav

uštedom energije.  

a ventilaigurava željenunjenosti  sobzraka,  šted

oji se ne koristima gdje su četo  su  konfed. Istraživanjeenosti barem zgradama  urea  tijekom  rae  potražnja  zmože smanjit

ABILNI N ZRAKA

K

NERGIJE

manjena.  Econvom hlađenja 

u  ukupn

acija nu ventilaciju e.  To  povećadi  energiju te. Ovo se moeste promjeneerencijske  sae pokazuje da25% niža, a  iedi  nisu  zauzadnog  dana. za  ventilacijoti za 10%‐30%

ONTROLIRANVENTILACIJA

E 

net sa noj 

na ava 

i ože e u ale, a je ide zeti To 

om, %. 

slutr

VKozrprdiprsv50

A 

  ChFlaosmgodvrssistEcoprichi

učaj,  što  dovoškova ulagan

arijabilni veoristeći  manjraka, te proizvrostore. FlaktWnamičko  prurilagođena  navakom  trenut0% na 80% ko

hillers ktWoods‐ov mišljen  je  kadišnju  potrošstama  objekatem grijanja i onet)  koji sustvo  mallera  nego  bvodi  do  znatnja i operativn

entilatori je  energije vodimo savršeWoods ventilažanje  prave a  razinu  popku.  Za  smanjristi se frekve

program ko  bi  smanjišnju  energijeata.  FlaktWohlađenja (np

omogućavanjeg  broji  to  inače  binog  smanjennih troškova. 

prilagođavamenu klimu za atori konstruikoličine  zrak

punjenosti  projenje  protokaentni pretvara

chillera li  ukupnu e  u  svim oods  ima r. va ja o na 

mo  protok zatvorene irani su za ka  koja  je ostorije  u a  zraka  sa č. 

   

     Područja na koipak  moraju 

ojima se može ušbiti  analizirane 

instalacslučaja d

 

 

štedjeti. Potencijas  obzirom  na 

ije  i  specifične odo slučaja. 

alne uštede postojeće 

kolnosti od 

JedinicaU sustavunutarnjvode.  Raudobno ohlađenihlađenjeohlađenotakođer buke 

 KontroSrce sisteFlaktWooOva  strakakvoće integrirasa drugim

a za hlađenima s rashladi zrak hlađen ashladni  uređokruženje  n

i  svježi  zrak.e do 75% od uo  pomoću  vose štede i kan

la  ema ventilacijods  je  naše ategija  predszraka  na  mina rješenja kom sustavima u

instalacijspretvaraj

nje nim uređajemje pomoću hlađaj  stvara  stana  način  da.  Korištenjemukupnog kapaode.  Osim  ušnali za zrak, te

je je kontrolamisli  unio  pastavlja  načininimum  enerontrole zasnivu zgradi.  Inteske  troškovejući proizvod u

m, adne abilno  i a  dobavlja m  jedinica  zaaciteta biti  ćeštede  energijee je niža razina

      

 Kontrozraka ProizvodadaptaciVAV  (Vsustavimenergijuprotok  istvarnoj prostorijrezultatosmanjenukupanoprotoka          

a. aket  kontrole  stvaranja  mgetskih  troškvana na otvogrirani sustave  i  maksimu energetski e

a e e a 

ola količine 

di  za  koniju  strujanja Variable  Air ma.  Sustav  i  troškovei  hlađenje  pr

potrošnji ji,  s om nja og zraka. 

. maksimalne kova.  FlaktWorenim komunvi kontrole smmiziraju  funkcefikasn sistem

ntrolu  i zraka  u Volume) 

v  štedi e,  jer  je rilagođeno zraka  u 

unutarnje oods  nudi nikacijskim manjenjuju cionalnost 

m.