FLEKSIBILNOST TEHNOLOGIJE I ORGANIZACIJE

Fleksibilnost tehnologije i organizacije

➢Fleksibilni proizvodni sistemi

➢JIT, Kanban

➢Opredmećeni i neopredmećeni tehnološki progres

➢Globalna i partikularna proizvodna funkcija

Fleksibilnost

• Fleksibilnost za neke menadžere u organizaciji može da

znači sposobnost organizacije da efikasno povećava i

smanjuje obim proizvodnje u skladu sa zahtevom tržišta.

• Fleksibilnost se ocenjuje i na osnovu različitosti

potencijalnih proizvoda i usluga koje bi organizacija na

osnovu svojih tehnologija i kompetentnosti mogla da pruži.

▫ Fleksibilnost se odnosi na potencijalnu sposobnost da se ostvari

širok asortiman proizvodnje i usluga.

Nova tehnologija i FPS

FPS (fleksibilni proizvodni sistem) se mogu naći u literaturi pod različitim

nazivima: kompjuterski proizvodni sistemi, promenljivi proizvodni

sistemi, fleksibilni automatizovani proizvodni sistemi, itd.

Potpuno automatizovani, kompjuterski vođeni proizvodni sistem sa

specifičnim karakteristikama.

FPS ima značajnu ulogu objedinjavanja različitih

organizacionih i tehnoloških oblika u jedinstveni

automatizovani proizvodni sistem.

FLEKSIBILNI PROIZVODNI SISTEMI

Za pojam fleksibilne proizvodnje vezuje se koncept

totalnog upravljanja kvalitetom (TQM - engl. Total

Quality Management), JIT proizvodnje (JIT - engl.

Just In Time) i participativnosti zaposlenih (EI –

engl. Employee Involvement) u kreiranju

odgovarajuće organizacione klime.

TQM

Koncept totalnog upravljanja kvalitetom predstavlja

posebnu filozofiju menadžmenta:

1) totalnu spremnost (privrženost) svih organizacionih

nivoa da se ostvari kvalitet u svim aktivnostima, i

2) potrebu da se osigura da proizvodi i/ili usluge

zadovoljavaju zahteve kupaca.

TQM

TQM iziskuje da svaka funkcionalna oblast

organizacije kreira plan kvaliteta koji polazi od

zahteva potrošača i oblikovanja puteva i načina da

se ti zahtevi zadovolje kako bi se ostvario sklad

između ciljeva sveukupnog poslovanja i rezultata

internih operacija.

JIT

Proizvodnja ili pružanje usluga upravo na vreme, posebna je

filozofija menadžmenta i obuhvata:

1. stalne napore za poboljšanje svih performansi - kontinualno

unapređenje;

2. eliminisanje svih gubitaka - štedljive (engl. lean) operacije (tj.

radi samo one operacije koje dodaju vrednost proizvodu/usluzi);

3. radi samo ono što predstavlja vrednost za kupca i to u

količinama, po ceni i tačno na vreme kada on to zahteva.

Participativni menadžment

EI (engl. Employee involvement) je posebna filozofija menadžmenta:

1) korišćenje neograničenog inovativnog i kreativnog potencijala i

energije zaposlenih kroz njihovu involviranost, i

2) kontinualno poboljšanje performansi na nivou cele organizacije

(fabrike) putem porasta sposobnosti zaposlenih.

EI se smatra filozofijom koja može da dovede do potpunog uspeha

preduzeća.

Proizvodnja Just-in-time je tip proizvodnje koji ima sledeće karakteristike:

• proizvodnja „po narudžbi“,

• proizvodnja u „malim serijama“,

• proizvodnja sa „nula grešaka“,

• proizvodnja sa najkraćim ciklusom izrade,

• proizvodnja „bez skladišta“,

• proizvodnja „bez zaliha“ (gotovih proizvoda).

Cilj Just-in-time proizvodnje je da se postigne rentabilnost.

• nizak nivo angažovanja kapitala (bezskladišna

proizvodnja),

• niski troškovi,

• veliko iskorišćenje kapaciteta.

Primenom Just-in-time u proizvodnji postiže se:

• Visok kvalitet proizvoda; proizvodnja bez grešaka,

• Proizvodnja prema potrebama tržišta, fleksibilnost kapaciteta,

• Kratak ciklus proizvodnje,

• Efikasna izmena alata,

• „Pull-sistem“, tj. odgovarajuća tehnika planiranja,

• Saradnja i poverenje kupca i prodavca,

• Angažovan odnos svih zaposlenih,

• Efikasno upravljanje materijalom,

• Smanjenje zaliha robe,

• Pouzdanost isporuke itd.

JIT

JIT se često shvata kao program za nabavljanje delova spolja, tačno

na vreme kada su potrebni, čime se troškovi čuvanja zaliha

prevaljuju na dobavaljače. Međutim, veliki broj komponenti za

montažu proizvodi se unutar kuće.

▪ Harley-Davidson je morao da skrati vreme pripreme mašina da bi

uspeo sa JIT unutar kuće. Pripremno i proizvodno vreme za

proizvodnju branika i rezervoara za gorivo iznosilo je 3-4 nedelje. Uz

svestrano zalaganje, ovo vreme je skraćeno na 2 dana, što znači da se

može brzo i na vreme reagovati na tržišne promene.

Kanban (jap. Kartica)

• Kanban je metod praćenja proizvodnje i kretanja

materijala u JIT-sistemu. Na japanskom jeziku,

KANBAN znači „karta“, ili bukvalno, „vidljiv zapis“,

ili „ident karta“, kako se može zvati. Kanban je

podsistem JIT-a, i ta dva termina nisu sinonimi.

Kanban

Prvobitno razvijen u Tojotinim linijama za montažu.

Tumači se kao informacioni sistem koji je skrojen tako da

kontroliše proizvodne zalihe u svakom koraku proizvodnog

procesa.

Kanban je sistem povlačenja:

• radni centri kojima su potrebni delovi, podsklopovi ili

sklopovi iz drugih proizvodnih radnih centara, izvlače,

povlače ih prema svojoj potrebi. Na taj način, zahtevi za

materijalima su sasvim precizno određeni.

Kanban

• Kanban-sistem funkcioniše tako što Kanban ide od niže

radne stanice ka višoj, obaveštavajući radnika koji deo i u

kojim količinama treba da proizvede. Kada „karta“ ne dođe,

radnik treba da prestane sa proizvodnjom i pređe na drugi

radni zadatak, koji često zahteva i različito znanje i umeće.

Na ovaj način, fleksibilnost radnih zadataka, kao i šire

obrazovanje radnika, predstavljaju apsolutne pretpostavke

za proizvodnju malih serija po sistemu Kanban.

Ident karta (Kanban)

(ide) OD

KUDA (ide)

- Redni broj:

- Oznaka dela:

- Tip kontejnera:

- Kapacitet kontejnera:

6

135873

P.012/5

60 (jedinica)

D MN

2055 5627CMPT PLAN

27STYLE

STOREMN

GBLCA29

75PCS

Ako nađete ovu karticuvratite je MA

ili do odeljenja za isporuku.

HVALA!

3

Zadnja strana kartice

4

5

2 1

6

7Prednja strana kartice

Oznake: 1. Mesto korišćenja; 2. Mesto izrade; 3. Broj dela; 4. Opis dela; 5. Mesto za skladištenje; 6. Kontejner za standardno pakovanje; 7. Veličina standardnog pakovanja

Ident karta (Kanban)

KANBAN-kartica

Kartice se koriste sa dva cilja:

1. da se delovi transportuju sa jednog mesta na

drugo - transportni kanban (TK), ili

2. da se ovlasti proizvodnja delova, podsklopova ili

sklopova - proizvodni kanban (PK).

Kartice se koriste kao fizički signali kojima se odobrava

zamena potrošene količine materijala novom.

• Prilikom upotrebe kartica, u praksi, javlja se strah da se

ona može izgubiti, ukrasti ili poslati na pogrešno mesto.

Takve situacije se mogu izbeći ukoliko se na zadnjoj strani

kartice navedu informacije o tome šta bi trebalo uraditi u

slučaju pronalaženja kartice i, ukoliko se izvrši

upoznavanje svih zaposlenih sa svrhom kartice u

organizaciji.

Kanban-obavezni planovi

Kanban sistem podrazumeva da se ispuni odgovarajući

plan – tromesečni planski horizont, a mesečni planski

ciklus.

Glavni proizvodni plan (na engl. master production

schedule – MPS) je zamrznut u periodu od 2-4 nedelje, a

mesečni zahtevi se razbijaju u dnevne zahteve. Kada se

MPS promeni, novi skup kartica se unosi u sistem.

PRIMER PRIMENE KANBAN-SISTEMA U PRAKSI

• Kanban-sistem je široko prihvaćen, prvo u Japanu

a zatim i u ostalim industrijski razvijenim

zemljama. Ovaj sistem je široko prihvaćen i u

američkoj auto industriji. General Motors je jedna

od kompanija koja koristi Kanban-sistem za

upravljanje materijalnim tokovima.

Vizuelna kontrola toka materijala - Tabla za vizuelnu kontrolu Kanban-kartica u General Motors-u

INFORMACIJEDeo # 14089234

Crvena zona

Žuta zona

Zelena zona

Zamajac

Standardno pakovanje

30 kom

Broj kartica 15 kartica

Deo # 17086910

Osovina

Standardno pakovanje

100 kom

Broj kartica 10 kartica

Za svaki proizvod tabla je podeljena i čine je tri zone: crvena,žuta i zelena

• Crvena zona označava da je dobavljač na granici da ne ispuni zahteve

kupaca. Održava se vrlo nizak nivo zaliha. Žuta zona označava da su

potrebe kupaca zadovoljene. Održava se nizak nivo zaliha. Zelena zona

označava da su potrebe kupaca u potpunosti ispunjene. Dobavljač

proizvodi više nego što je kupcu potrebno i moguće je da treba zaustaviti

proizvodnju dok se ne uskladi tražnja sa raspoloživim zalihama.

▫ Za svaki proizvod na tabli je postavljeno više kuka na koje se kače prazne

signalne kartice. Ukupan broj kuka je jednak broju kartica u sistemu.

Kartice se koriste na sledeći način:

• Prazan kontejner se napuni standardnom količinom delova

(označenom na kartici).

• Uzima se kartica sa kontrolne table i postavlja na napunjeni

kontejner.

• Kontejner se isporučuje kupcu.

• Kupac vraća ispražnjeni kontejner.

• Skida se kartica sa kontejnera i postavlja na prvu slobodnu kuku

na kontrolnoj tabli (prva slobodna kuka posmatrana odozdo).

• Kontejner se postavlja na radno mesto radi punjenja.

Dijagram za praćenje broja Kanban-kartica je projektovan poput table

za vizuelnu kontrolu, sa tri zone: crvenom, žutom i zelenom. Na dijagramu

je prikazan broj Kanban-kartica koje se nalaze na tabli za vizuelnu

kontrolu. Na horizontalnoj osi je prikazan protok vremena, u danima,

a na vertikalnoj, broj kartica na tabli za svaki dan. Izlomljenom linijom

je prikazano kretanje broja Kanban-kartica na tabli za vizuelnu kontrolu

tokom vremena. Nekoliko primera dijagrama za praćenje Kanban-kartica i

analize materijalnih tokova je dato na slikama, u nastavku.

Dobar način upravljanja materijalnim tokom

Bro

j Kan

ban

-kar

tica

na

tab

li

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 ...

Maksimalan broj kartica u sistemu

Dijagram za praćenje broja Kanban-kartica

Crvena zona

žuta zona

Zelena zona

Dani

Zalihe ispod sigurnosnog nivoaB

roj K

anb

an-k

arti

ca n

a ta

bli

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 ...

Maksimalan broj kartica u sistemu

Dijagram za praćenje broja Kanban-kartica

Crvena zona

žuta zona

Zelena zona

Dani

Visok nivo zalihaB

roj K

anb

an-k

arti

ca n

a ta

bli

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 ...

Maksimalan broj kartica u sistemu

Dijagram za praćenje broja Kanban-kartica

Crvena zona

žuta zona

Zelena zona

Dani

Sistem izvan kontroleB

roj K

anb

an-k

arti

ca n

a ta

bli

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 ...

Maksimalan broj kartica u sistemu

Dijagram za praćenje broja Kanban-kartica

Crvena zona

žuta zona

Zelena zona

Dani

➢ Na osnovu iznetog primera primene Kanban-sistema u

General Motors, jasno se vidi uspešna primena Kanban-

sistema u proizvodnoj organizaciji.

Postoje mnoge varijacije Kanbana i JIT u primeni.

Kompanije kao što su Renault u Francuskoj, General

Electric, Hewlett Packard, Harley-Davidson u SAD, i

mnoge druge u svetu, uspešno su primenile osnovni

koncept razvijajući mnoge prilagođene sisteme koji su dali

rezultate u praksi.

Proizvodna funkcija

• Za bilo koji proizvod proizvodna funkcija (globalna) može

se predstaviti tabelarno, grafički ili putem jednačine koja

pokazuje maksimalni autput proizvoda koji se može

postići na osnovu bilo kog skupa (kombinacije)

upotrebljenih inputa.

• Proizvodna funkcija se uvek vezuje za odgovarajuću

proizvodnu tehnologiju i budući da tehnologiju

posmatramo kao makro i mikro fenomen, proizvodne

funkcije posmatramo kao:

Globalna proizvodna funkcija

• kada ona jednoznačno ukazuje na kombinaciju proizvodnih faktora da bi se

dobio određeni autput, pri čemu to nije bilo kakva kombinacija koja dovodi

do proizvodnje nekog autputa, već je to isključivo efikasna kombinacija

inputa. To je projektovana proizvodna funkcija za određenu tehnologiju;

• Efikasna kombinacija proizvodnih faktora da bi se dobio određeni autput;

• Pokazuje mogućnosti, potencijalni odnos inputa i autputa;

• Pokazuje optimalni, projektovani odnos između ulaza i izlaza;

• Tehnologija se posmatra kao makrofenomen.

Partikularna proizvodna funkcija

• kada ona u konkretnim situacijama primene

tehnologije u preduzeću pokazuje upotrebljene

kombinacije inputa u proizvodnji autputa, pri čemu

su moguća odstupanja u odnosu na projektovani,

efikasni model;

• pokazuje upotrebljene kombinacije inputa u

proizvodnji autputa;

• tehnologija se posmatra kao mikrofenomen.

Primer:

• Ukoliko se sa 2 jedinice L i 3 jedinice K može

proizvesti 1 jedinica P, ova kombinacija inputa

i autputa neće se smatrati validnom za globalnu

proizvodnu funkciju ukoliko se utvrdi da je

moguće 1 jedinicu P proizvesti sa 2 jedinice L

i 2 jedinice K.

• Prva kombinacija predstavlja partikularnu

funkciju, koja NE PREDSTAVLJA i najefikasniji

model proizvodnje sa datom tehnologijom.

2L+3K=1P

2L+2K=1P

Tehnološki progres

• Tehnološki progres je stvaranje nove i usavršavanje

postojeće tehnike i tehnologije, a rezultati se

ogledaju u:

▫ stvaranju novih sredstava i metoda proizvodnje koji

dovode do ušteda u živom i opredmećenom radu;

▫ poboljšanju kvaliteta proizvoda;

▫ uvođenju novih proizvoda;

▫ unapređenju organizacije i upravljanja;

Opredmećeni tehnološki progres (R. Solou)

• To je napredak kojim se nivo autputa

(proizvoda) povećava kao direktna posledica

povećanja neto-akumulacije kapitala ili

zamene dotrajale opreme savremenom

• Menja se starosna struktura opreme

Opredmećeni tehnološki progres

Neopredmećeni tehnološki progres (R. Solou)

• Pozitivno pomeranje funkcije proizvodnje, ali bez

novih investicija;

• Rezultat je poslovnih i organizacionih promena,

kao i novih znanja zaposlenih, koji vode

efikasnijem korišćenju faktora proizvodnje, bez

neto akumulacije kapitala.

Neopredmećeni tehnološki progres

Test

1. Prema prirodi svog nastanka sistemi mogu da budu:

1. _________________________

2. _________________________

2. Prema odnosu prema okolini sistemi mogu da budu:

1. _______________________

2. _______________________

3. KANBAN je:

• _______________________________________

4. Cilj operativnog menadžmenta tehnologije je:

a. obezbediti matematičku preciznost u definisanju problema;

b. ostvariti efikasnost raspoložive tehnologije;

c. podstaći inovacije tehnologije;

d. ostvariti vrednost za kupca

5. KANBAN kartica može biti (prema nameni):

1. _____________________________________

2. _____________________________________

6. Globalna proizvodna funkcija:

• ___________________________________________________________________

7. Partikularna proizvodna funkcija:

• ____________________________________________________________

8. Prema transformaciji ulaza u odgovarajući izlaz ili

promenama stanja sistema, sistemi se dele na:

1. __________________________

2. ___________________________

3. ___________________________

9. Međusobno uslovljeni tehnološki sistemi su

sistemi koji su:

1. Povezani jednim ili više zajedničkih ulaznih elemenata

2. Kod kojih izlaz iz jednog predstavlja ulaz u drugi tehnološki sistem

3. Nemaju nijedan zajednički element

Test – Rešenje

1. Prema prirodi svog nastanka sistemi mogu da budu:

1. prirodni i

2. veštački.

2. Prema odnosu prema okolini sistemi mogu da budu:

1. otvoreni i

2. zatvoreni.

3. KANBAN je:

• Informacioni sistem za kontrolu zaliha u svakomkoraku proizvodnog procesa

4. Cilj operativnog menadžmenta tehnologije je:

a. obezbediti matematičku preciznost u definisanju problema;

b. ostvariti efikasnost raspoložive tehnologije;

c. podstaći inovacije tehnologije;

d. ostvariti vrednost za kupca

5. KANBAN kartica može biti (prema nameni):

1. transportni Kanban (TK)

2. proizvodni Kanban (PK)

6. Globalna proizvodna funkcija:

• Efikasna kombinacija proizvodnih faktora da bi se

dobio određeni autput

7. Partikularna proizvodna funkcija:

• Upotrebljene kombinacije inputa u proizvodnji

autputa, pri čemu su moguća odstupanja u odnosu na

projektovani, efikasni model.

8. Prema transformaciji ulaza u odgovarajući izlaz ili

promenama stanja sistema, sistemi se dele na:

1. determinističke;

2. stohastičke i

3. slučajne.

9. Međusobno uslovljeni

tehnološki sistemi su sistemi:

1. Povezani jednim ili više

zajedničkih ulaznih elemenata

2. Kod kojih izlaz iz jednog

predstavlja ulaz u drugi

tehnološki sistem

3. Nemaju nijedan zajednički

element