FOCUS-Balkans Nauka o potrošnji hrane na Balkanu

Prezentacija projekta

Prvi nacionalni mrežni sastanak20.mart 2009. Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

Nauka o potrošnji hrane na Balkanu “Okviri, protokoli i mreže za bolje poznavanje ponašanja potrošača hrane”

Budzet: skoro 3 miliona eura Sedmi okvirni program – FP7 EU

Trajanje projekta: 3 godine: oktobar 2008 - oktobar 2011

Zemlje gde se istraživanje sprovodi: Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Slovenija, Srbija

Projekat u par reči...

Teme, pitanja, kontekst u kome se projekat realizuje

• Tranzicija ka tržišnoj ekonomiji• Transformacija institucije i njihovih odgovornosti• Demografske i regionalne promene i povećanje socijalnih razlika• Navike u ishrani se brzo menjaju, sve česći su poremećaji u ishrani

– Očekivana dužina života 7 godina niža nego u EU15 (73 u odnosu na 80)– Upliv novih velikih tržišnih lanaca koji imaju značajan uticaj na tržište – Proizvodi preradjivačke industrije zamenjuju tradicionalnu hranu

Potreba da se bolje razumeju i istraže trendovi u potrošnji hrane

Očekujemo da projekat doprinese:

1. Saznanjima o odlučujućim faktorima i aspektima potrošnje određenih grupa namirinica u zemljama Zapadnog Balkana;

2. Formuliše argumente koji doprinose unapređenju regionalne i evropske politike javnog zdravstva i ishrane;

3. Povećanju dijaloga između potrošača i proizvođača hrane, uključujući i prerajđivačku industriju;

4. Boljoj saradnji među akterima i istrajživačima iz oblasti nauke o potrošnji hrane u regionu a i sa EU partnerima;

5. Promenama u kreiranju politika u oblastima zdravstva, nutricionizma i bezbednosti hrane a u skladu sa preporukama i nadležnostima Direktorata za zdravlje i zaštitu potrošača.

Opšti cilj FOCUS-BALKANS Projekta

Unapređenje znanja i razumevanja o ponašanju potrošača hrane u zemljama Zapadnog Balkana.

Razvoj istraživanja u oblasti potrošnje hrane koji će rezultirati publikovanjem rezultata, unapređenjem kapaciteta naučnih institucija i njihovom saradnjom.Rezultati naučnih istraživanja u okviru Projekta, doprineće javnom zdravlju i zaštiti potrošača, kao i ostvarivanju ciljeva Sedmog okvirnog istraživačkog programa (FP7) Evropske Komisije i kroz implementaciju specifičnih ciljeva.

Postavljeni su sledeći ciljevi:

• Bolje razumevanje ponašanja u potrošnji hrane (istraživanje)

• Razvoj znanja i veština u oblasti nauke o potrošnji hrane(trening i obuka)

• Razvoj mreže institucija i partnerskih istraživačkih incijativa različitih aktera (umrežavanje).

Ko su učesnici na projektu:

Članice KonzorcijumaUčesnici u aktivnostima, istraživanjima, treninzima... Univerziteti i fakulteti, privatni i državni, naučni i istraživački instituti, privatne

kompanije koje se bave istraživanjem, nevladine organizacije, učesnici u tržišnom lancu, farmeri i udurženja farmera, zadruge, preređivačka industrija, trgovinski lanci, mediji...

Udruženja potrošačaŠiroka javnost

Ko su članice Konzorcijuma?

Ko upravlja projektom:

Skupština projekta – sve članice Konzorcijuma (15)

Upravni odbor projekta (sve članice Konzorcijuma koje koordiniraju radne pakete – 8 organizacija)

Savetodavni odbor projekta – (WHO, SIEPA, HAH, Podravka, Udruženja prerađivača voća i povrća..)

Koordinator Agridea, Švajcarska

STRUKTURA PROJEKTA

Radni paket 1Postojeće stanje o nauci o potrošnji hrane

Šta je do sada publikovano o potrošnji hrane?

• Izrada opšteg pregleda istraživanja, naučnih radova, publikacija i statističkih izvora kad je u pitanju potršnja hrane na Balkanu;

• Označiti nedostatke i razviti konceptualni okvir;

• Integrisati metodologiju i saznanja iz različitih radnih paketa u jedinstven pristup;

Nacionalni izveštaj o teoretskim, metodološkim, tržišnim i potrošačkim istraživanjima koja postoje u ZZB (April 2009)Integrisana verzija izveštaja za čitav region (septembar 2009)

Radni paket 2

Sistem znanja o potrošnji hrane na BalkanuIdentifikacija aktera i njihovih međusobnih odnosa

Postaviti sistem znanja o potrošnji hraneKo je uključen u istraživački sistem o potrošnji hrane?Kakve su uloge tih institucija?Kakve su medjusobne relacije?

Nacionalni i regionalni izveštaji o sistemu znanja, najvažnijim akterima i vezama među njima. Baza podataka relevantnih institucija i organizacija koje su identifikovane kroz ispitivanje sistema znanja o potrošnji hrane na Balkanu.

Radni paket 3

Razvoj mreže “Nauka o potrošnji hrane”

Razvoj mreže institucija i partnerskih istraživačkih incijativa različitih aktera u oblasti nauke o potrošnji hrane - univerziteta, instituta, obrazovnih institucija, organizacija potrošača, civilnih organizacija i privrednih duštava.

Multidisciplinarni pristup + raznovrsnost akteraSaradnja u istraživačkim aktivnostima ProjektaPartnerstva - nove ideje, pisanje projekata

Obuka i bolje informisanje

Radni paket 4

Novine u metodološkom pristupu

Definisanje metodoloških pristupa (kvalitativnih i kvantitativnih) prema specifičnostima istraživačkog zadatka.

Omogućiti konzistentan pristup kako bi se dobili uporedivi rezultati iz regiona Uvede nove inovativne pristupe i metodologije

Prikupljanje podataka i analiza podatakaPostavljanje strukture istraživanja, varijable, uzorak, način prikupljanja i analize

podataka...(izrada upitnika, razvijanje strategije uzorkovanja, istraživanje putem Interneta, klaster

analiza, protokoli za senzorne analize, SPSS, Delphi, Conjoint analiza, SEM…)

Nacrtajte kako vidite stočarstvo danas

Tradicionalno vs. Intenzivno

Životinje unutra ili napolju

Životna sredina – puno prostora ili velike štale

Emocije: prijateljske, dobre, prijatne, vs. misterija, neprijatnost, sažaljenje

Formula Iskaz Komentar

Najbolja usluga

Lav: bogat, veliki, impresivan

- Kompletan i proširen - Visok kvalitet - Ekskluzivni proizvodi

Dobitak obzirom koliko placamo

Pas: pouzdan,nikad vas ne izneveri, dobar za celu porodicu

- Potpun asortiman - Prosečan kvalitet - Jeftina pakovanja

Najbolja cena Crv, glista: ruzna prodavnica ali ponekad možete da budete srećni da nađete nešto baš dobro

- Jeftini proizvodi, osnovni asortiman

- Osnovni kvalitet - Velika ali ne baš lepa

pakovanja

Asocijacija na tip supermarketa

Ne jede voćePovećana telesna težina

U slobodno vreme gleda TV, druži se, izlazi sa prijateljima, više uživa u životu

Moto: živimo da jedemo

Imidž nekoga ko jede voće

Redovno jede voćeProsečne težine

Slobodno vreme: sportovi, odgovoran stil života

Moto: “mi smo ono što jedemo”

Briz et al 2007 EU Isafruit D1.2.2

Optimizacija ambijenta tokom obroka u domovima za stare u NL

merna grupa Kontrolna grupa

Merna grupa Kontrolna grupa

Radni paketi 5-84 potrošačke studije…

Potrošačka studija za voće i proizvode sa višom nutritivnom vrednošću

• Zašto potrošači koriste voće u ishrani, da li sveže ili prerađeno, u kojim situacijama i koji su aspekti najznačajniji u potrošnji voća u ZZB• Šta za ljude iz našeg regiona znači dobro balansirana ishrana i kakvu ulogu voće ima u takvoj ishrani.• Koje su karakteristike industrije prerade voća i kakva su očekivanja na tržištu

Potrošačka studija za proizvode koji sa zdravstvenom deklaracijom

Koji su to proizvodi?Ko su potrošači ovih proizvoda u Srbiji?Koje su percepcije i vrednosti date proizvodima sa zdravstvenom deklaracijom?Faktori potrošnje (navike u ishrani, briga o zdravlju, cena, dostupnost proizvoda, ukus..)Mesta i situacije kad se ovi proizvodi konzumiraju (socijalna dimenzija)Očekivanja i ponašanja vezana za potrošnju ovih proizvoda

Očekivani rezultatiDa se identifikuju glavni učesnici na tržištu i njihov udeo kao i veličina nacionalnog i regionalnog tržištaDa se stekne prvi utisak o karatkteristikama ovog segmenta tržišta i to naročito proizvoda plasiranih kroz specijalizovane lance prodaje i supermarkete.

Očekivanja potrošača od proizvodaorganske poljoprivrede

Procena potrošačkih očekivanja i zahteva za proizvodima organske poljoprivrede;Trenutno stanje u orgnanskoj biljnoj proizvodnji i stočarstvuKoji su najveći marketinški i kanali prodaje, značaj izvoza i uvozaMere da se proširi domaće tržište organskih proizvoda

Nacionalni izveštaj o organskoj proizvodnji Procena potencijala tržišta, analiza potrošnje organskih proizvoda

Očekivanja i stavovi potrošača prema tradicionalnim proizvodima

Šta smatramo tradicionalnim proizvodima i tradicionalnom hranom? Koji su to segmenti potrošača skloni konzumiranju tradicionalnih proizvoda?Koje vrednosti vezujemo za tradicionalnu hranu...Tradicionalni proizvodi kao deo identiteta..

Rezultat:Potrošačka studija o stavovima, očekivanjima i ponašanju potrošača prema tradicionalnim proizvodima

Gibanica

“Srpska” Prekmurska

www.okusihercegovinu.org

Radni paket 9

Kvantitativna potrošačka studija

Da bi se izmerili kvantitativni aspekti identifikovani u prethodnim potrošačkim studijamaCilj da se kvantifikuju različiti aspekti ponašanja prema hrani, imidža i vrednosti koje

potrošači daju prehrambenim proizvodima i to identifikovano u prethodnim studijama slučaja

Poboljšanje znanja i razmena iskustva

RP 10 Obuka6 treninga za obuku istraživača

Mentorska podrška u prikupljanju i analizi podataka

RP 11 Informisanje Izveštaji, naučni radovi, saopštenja, članci itd..

Web prezentacije na engleskom i lokalnim jezicima

Preporuke za unapređenje politika i javno zagovaranje

RP 12 Upravljanje projektom

www.focus-balkans.org

Vaša razmišljanja...

Gde su najveće potrebe za povezivanjem?Koji su najveći potencijali za saradnju u Mreži?Koje se druge inicijative mogu iskoristi da se razvije Mreža

o potrošnji hrane na Balkanu?Na koji način Vaša organizacija može da razvija mrežu i da

se uključi?

Pridružite se mreži “Nauka o potrošnji hrane na Balkanu”