fondacija tempusmonografija... · menadzment. 12 fondacija tempus - 12 godina programa eu iz...

12 godina programa Evropske unijeiz oblasti obrazovanja u Republici Srbiji

Fondacija Tempus

ImpressumFondacija Tempus – Dvanaest godina programa Evropske unije iz oblasti obrazovanja u Srbijimaj, 2014.

Glavni i odgovorni urednik:Marija Filipović-Ožegović

Uređivački odbor i prevod:Sofija Dukić, Milena Škaljac, Marko Banković, Irena Žuvela, Nina Stojanović, Ivana Babić

Lektor:Irena Popović

Dizajn i priprema za štampu:Milan Kostadinović i Nenad Veljković

Štampa: JP “Službeni glasnik”

Tiraž:1.000 primeraka

Izdavač:Fondacija Tempus, Beograd – Erazmus+ kancelarija u Srbiji

SadržajFondacija Tempus–kratak osvrt na razvoj organizacije

Programi Evropske unije za saradnju u oblasti obrazovanja i njihovi projekti Tempus = reforma visokog obrazovanjaStudijski programi nastali kroz projektePodsticaj reformi upravljanja visokoškolskim institucijamaSaradnja visokog obrazovanja i društva u celiniPreduniverzitetsko obrazovanje u Tempus projektimaOsavremenjivanje opreme Erazmus Mundus = mobilnost studenata i nastavnog osobljaErazmus Mundus alumniProgram za celoživotno učenje = širenje saradnje na druge nivoe obrazovanja

Aktivnosti Fondacije Tempus - Erazmus+ kancelarijeKoordinativni sastanci Tempus projekataPodrška radu Stručnog tima za reformu visokog obrazovanjaEuroguidance centar – Centar evropske mreže za podršku karijernom vođenju isavetovanjuBaza obrazovnih mogućnosti za strane studente

Erazmus+ Ka punopravnom učešću Srbije u programu Erazmus+Značaj učešća u decentralizovanim delovima programa

6_

7_7_13_16_18_21_22_24_28_30_

34_38_40_42_

47_

48_50_

6 Fondacija Tempus - 12 godina programa EU iz oblasti obrazovanja u Republici Srbiji

Fondacija Tempus – kratak osvrt na razvoj organizacije

Fondacija Tempus svoje postojanje i rad vezuje za učešće Srbije u programima Evropske unije za saradnju u oblasti obrazovanja od 2000. godine naovamo.

Osnovana je u oktobru 2002. godine kao organizacija koja je pružila okvir za uspostavljanje kancelarije za Tempus program modernizacije visokog obrazovanja; nekoliko godina kasnije, od 2007. godine, počela je da promoviše i program Erazmus Mundus, njegove zajedničke studijske programe i stipendije za studente, nastavnike i ostale zaposlene na visokoškolskim institucijama, a 2011. godine u svoj portfolio dodala je i Program za celoživotno učenje, kojim su obuhvaćeni i preduniverzitetski nivoi obrazovanja.

Broj institucija sa kojima je sarađivala se širio – od univerziteta i visokih škola do osnovnih i srednjih škola i organizacija, državnih institucija, preduzeća i organizacija civilnog društva koje su aktivne u oblasti obrazovanja.

Kada su krajem 2013. godine sva tri programa ustupila mesto novom programu Evropske unije pod nazivom Erazmus+, Fondacija Tempus imenovana je za kancelariju nadležnu za promovisanje i praćenje sprovođenja tog programa za projekte u oblasti obrazovanja.

Fondacija Tempus - 12 godina programa EU iz oblasti obrazovanja u Republici Srbiji

7

Tempus = reforma visokog obrazovanja

Tempus program se smatra jednim od najstarijih i najuspešnijih programa saradnje koje je pokrenula Evropska unija. Njime je pružena značajna podrška reformi visokog obrazovanja u zemljama okruženja Evropske unije, ponajviše zemljama koje su bile u fazi predpristupa Evropskoj uniji. Sredstva za Tempus projekte su u najvećoj meri bespovratna (grantovi u iznosu od 90%), sa malim procentom sufinansiranja (10%).

Srbija je aktivno učestvovala u Tempus programu od 2001. godine, kada se priključila prvom konkursu takozvane Tempus III faze programa (2001–2007), sve do konkursa 2013. godine. To je bio i poslednji konkurs Tempus IV faze (2008–2013), kada je program prestao da postoji jer je tada smešten u okvire programa Erazmus+.

Procenjeno je da je ukupna vrednost Tempus projekata u kojima su učestovale (još uvek učestvuju) institucije iz Srbije, kao partneri ili kao koordinatori, oko 45 miliona evra. Tokom čitavog perioda (2001–2013) Tempus je bio najveći finansijski instrument pomoći modernizaciji visokog obrazovanja, koji je doprinosio tome da visokoškolske institucije iz Srbije slede aktuelne tokove promena u evropskom prostoru visokog obrazovanja.

Uspešnost institucija iz Srbije u Tempus IV konkursnim rokovima

Učešće univerziteta iz Srbije u Tempus III projektima (2001- 2006)

103

1813

66

0

20

40

60

80

100

120

17

613

612 11 13

8 6 8

81

2008.

broj prijava sa učešćem institucija iz Srbije

broj finansiranih projekata

broj koordinatorskih projekata

2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

49

74

59

Univerzitet u Beogradu

Univerzitet u Novom Sadu

Univerzitet u Nišu

Univerzitet u Kragujevcu

Univerzitet umetnosti

12 6 8 5 7 14

7

5

6

2 11

2 3 1 4 7

5 5 5 3 10

7 6 5 7 10

0 10 20 30 40 50 60

konkurs2001

konkurs2002

konkurs2003

konkurs2004

konkurs2005

konkurs2006


Uticaj Tempus programa na visokoškolskim institucijama u početku se najviše osetio u reformi konkretnih studijskih programa, kupovini opreme i građenju kapaciteta nastavnog osoblja studijskim boravcima u inostranstvu. Takvi projekti su nazvani zajednički projekti za reformu kurikuluma (joint projects curricula reform) i ostali su najbrojnija grupa Tempus projekata u Srbiji tokom celog trajanja programa (skoro dve trećine finansiranih projekata). Ti projekti su u najvećoj meri bili odraz podrške reformama koje su započete Bolonjskim procesom.

Istrovremeno, imajući u vidu Tempus prioritete za konkurisanje, bili su istaknuti i drugi važni delovi programa, odnosno izazovi koji se tiču unapređenja rada samih institucija, unapređenja standarda kvaliteta, interne regulative, rada studentskih službi, studentskih predstavničkih tela i upravljanja institucijama u celini. Takvi projekti su nazvani projekti za reformu upravljanja visokoškolskim institucijama (governance reform) i najčešće su bili strukturnog karaktera, što znači da se rešenja ostvarena u njima mogu preneti na sve univerzitete u zemlji, čak i na one koji nisu direktno učestvovali u projektima.

Važna zajednička tema koja prožima sve Tempus projekte i koja je takođe postala značajna od 2007. godine nadalje, jeste veza visokog obrazovanja i društva (higher education and society). Postoji velika grupa projekata koja je u svom fokusu imala upravo jačanje veza sa neakademskim partnerima, u smislu razvoja i pružanja kurseva za zaposlene u raznim privrednim preduzećima i drugim organizacijama, kao i druge vidove saradnje. Slično tome, u svakom od novijih projekata za razvoj kurikuluma isticana je potreba da se studijski programi revidiraju ili uvode u skladu sa potrebama konkretnih privrednih organizacija ili tržišta rada.

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

47

5

Tempus III (2001-2006)

Tempus IV(2008-2013)

Broj institucija iz Srbije u projektima TempusTempus IV projekti po vrsti

Visoko obrazovanje i društvo

Reformakurikuluma

Reforma upravljanja VŠI

38

27

19

9

Partnerska institucija / OrganizacijaBroj projekata 2008-2013Kao

koordinatorKao

partner Ukupno

Univerzitet u Beogradu 13 41 54Univerzitet u Novom Sadu 11 48 59Univerzitet u Kragujevcu 8 35 43Univerzitet u Nišu 6 32 38Univerzitet umetnosti u Beogradu 2 5 7Državni univerzitet u Novom Pazaru 1 15 16Visoka tehnička škola strukovnih studija u Novom Sadu 1 1 1Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u Begradu 1 1 2Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija u Prokuplju 1 1 2Visoka poslovno-tehnička škola strukovnih studija u Užicu 1 5 6Visoka škola strukovnih studija za vaspitače "Mihailo Palov" u Vršcu 1 1 1Konferencija univerziteta Srbije 1 1 1Univerzitet Singidunum 0 11 11Megatrend univerzitet 0 4 4Visoka tehnička škola strukovnih studija u Nišu 0 4 4Visoka tehnička škola strukovnih studija u Subotici 0 4 4Univerzitet Educons 0 3 3Univerzitet Metropolitan Beograd 0 2 2Visoka železnička škola strukovnih studija 0 2 2Visoka škola strukovnih studija za vaspitače u Kruševcu 0 2 2Visoka škola strukovnih studija za tekstil u Leskovcu 0 2 2Visoka tehnička škola strukovnih studija u Požarevcu 0 2 2Visoka poljoprivredna škola strukovnih studija u Šapcu 0 2 2Visoka škola primenjenih strukovnih studija u Vranju 0 2 2 Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu 0 2 2Alfa univerzitet 0 1 1Univerzitet Union 0 1 1Univerzitet odbrane 0 1 1Visoka medicinska škola strukovnih studija u Cupriji 0 1 1Visoka hemijsko-tehnološka škola strukovnih studija u Kruševcu 0 1 1Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru 0 1 1Fakultet za pravne i poslovne studije "Dr Lazar Vrkatic" 0 1 1Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Pirotu 0 1 1Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija u Trsteniku 0 1 1Visoka škola strukovnih studija za vaspitače i poslovne informatičare "Sirmijum" Sremska Mitrovica 0 1 1

Visoka poslovna škola strukovnih studija u Novom Sadu 0 1 1Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu 0 1 1Visoka poslovna škola strukovnih studija u Leskovcu 0 1 1Visoka tehnička škola strukovnih studija u Kragujevcu 0 1 1Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u Beogradu 0 1 1Visoka turistička škola strukovnih studija u Beogradu 0 1 1

Ukupno 41 84


Učešće koordinatorskih projekata u ukupnom broju odobrenih projekata po godinama

Srbija

Srbija

Srbija

Učešće prijava koordinatorskih projekata u ukupnom broju prijava Tempus IV projekata po godinama

Ukupan broj odobrenih projekata po godinama

Da li u projektima učestvuju uvek isti ljudi?U nastavku je prikazano koliko ljudi učestvuje istovremeno u:

jedan projekat88,80%

više od jednog projekta11,20%

11

Tempus je podstakao i izuzetno važnu temu povezivanja visokog i preduniverzitetskih nivoa obrazovanja, sa ciljem da se ostvari bolja koordinacija reformskih aktivnosti, u skladu sa konceptom celoživotnog učenja. Program je time dao svoj doprinos ukupnom socioekonomskom razvoju, jačanju građanskog društva, razumevanja i dijaloga među kulturama, a uticao je i na unapređenje regionalne saradnje među zemljama Zapadnog Balkana.

U fazi Tempus IV ističe se značaj činjenice da su univerziteti i visoke škole iz Srbije mogli da budu nosioci ugovora za sprovođenje projekata, ispred celog konzorcijuma, kao koordinatori projekata. To je doprinelo građenju stručnosti akademskog osoblja i univerzitetskih službi za obavljanje odgovornog posla koordinacije svih aktivnosti i administrativnog i finansijskog izveštavanja o trošenju sredstava. Ovo je doprinelo generalno boljem apsorpcionom kapacitetu institucija za korišćenje fondova Evropske unije.

Tematske oblasti u projektima Tempus III i IV

poljoprivreda/šumarstvo 7

8

5

5

6

8

12

15

9

16

4

17

2

2

2

2

2

1

1

3

4

4

1

10

hemija/zaštita životne sredine

strani jezici

sport

obrazovanjenastavnika

službe na VO institucijama

digitalna televizija, multimedija

društvene nauke

pravo

matematika

turizam

javna administracija /EU politike

0 2 64 8 10 12 14 16 18

dva projekta8,45%

tri projekta1,65%

četiriprojekta0,70%

pet projekata0,25%

šest projekata0,15%

primenjene nauke i tehnologija

inženjerstvo i IKT

inter/multidisci-plinarne studije

celoživotno učenje/otvoreno

obrazovanje

medicina/farmaci-ja/zdravstvena

zaštita

obezbeđenje kvaliteta

socijalni rad

veterin.medicina

upravljanje institucijama VO

veze VO iprivrede-društva

prirodne nauke

ekonomija imenadzment


Prikaz broja učesnika u Tempus projektima po visokoškolskoj instituciji

Univerzitet u Beogradu

Univerzitet u Nišu

Državni univerzitet u Novom Pazaru

Visoko poslovno-tehničkaškola strukovnih studija Užice

Megatrend iniverzitet

Univerzitet umetnosti

Visoka škola elektrotehnike iračunarstva strukovnih studija u Beogradu

Univerzitet Union

Visoka poljoprivredna škola strukovnih studija u Šapcu

Univerzitet u Novom Sadu

Univerzitet u Kragujevcu

Univerzitet Singidunum

Visoka poslovna školastrukovnih studija u Novom Sadu

Visoka poslovno školastrukovnih studija Leskovac

Visoka škola strukovnih studija za vaspitače “Mihailo Palov” u Vršcu

Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija u Prokuplju

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu

Visoka škola strukovnih studija za vaspitače u Kruševcu

Visoka tehnička škola strukovnih studija u Novom Sadu

Visoka tehnička škola strukovnih studija u Subotici

Visoka tehnička škola strukovnih studija u Nišu

0 50 100 150 200 250 300 350 400 450

447

375

236

218

65

53

35

28

26

23

22

21

16

16

11

13

13

12

10

10

10

Prema analizi urađenoj sredinom maja 2014. godine u Tempus projektima učestvuje 1660 predstavnika visokoškolskih ustanova iz Srbije. Podaci navedeni u nastavku su prikupljeni na osnovu informacija koje su dostavile visokoškolske ustanove, odnosno njihove kontakt osobe. Napomena: Na prikazu su navedene samo visokoškolske institucije koje su za rad na projektima delegirale 10 ili više ljudi.

13

Studijski programi nastali u projektima

Zahvaljujući široko postavljanim prioritetima za Tempus projekte, gotovo da nema oblasti ili discipline na visokoškolskim institucijama u Srbiji koja nije bila, makar u skromnoj meri, pod uticajem nekog od projekata za modernizaciju studijskih programa. Tempus projekti su pomogli da se, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju iz 2005. godine, pređe na novi sistem studija, da se uvedu krediti ili bodovi i modularna struktura studijskih sadržaja, kao i da se unapredi metodologija rada, što je podrazumevalo i savremeniju opremu i nastavne metode sa aktivnijim uključivanjem studenata. Reforma osnovnih i uvođenje master studija pomognuto je Tempus projektima za oblasti: poljoprivreda, arhitektura, elektroinženjerstvo i elektronika, ekonomija, mašinsko inženjerstvo, biologija, prirodne nauke, veterina i medicina.


Zahvaljujući takvim projektima institucije su bile podstaknute da razmišljaju o usklađivanju ishoda učenja u zemlji, a i da se upoređuju sa inostranim institucijama za date oblasti. Otvorena je diskusija o stvarnim i željenim kompetencijama svršenih diplomaca i potreba da se unapredi i bolje vrednuje studentska praksa.

Veliki broj studijskih programa nastalih u projektima ima interdisciplinarni karakter, što je ukazalo na trend i potrebu tešnje saradnje među fakultetima i katedrama na visokoškolskim institucijama univerziteta. Tako su u fazi Tempus III programa nastali novi master programi ili moduli za master programe u sledećim oblastima: informacione tehnologije u zdravstvenoj zaštiti, industrijska matematika, kvalitet i bezbednost hrane, turizam i hotelijerstvo, softversko inženjerstvo, umetnost i mediji, isplativi energetski sistemi, EU studije u oblasti pravnih nauka, studije javnog zdravlja, primenjena elektronika, dizajn u mašinskom inženjerstvu, menadžment voda u ravničarskim predelima, menadžment u agroekonomiji, ekonomija i šumarstvo, transport i logistika, poslovni informacioni sistemi.

UK

Nemačka

Slovenija

Austrija

Italija

Grčka

Španija

Belgija

Francuska

Slovačka

Portugalija

Mađarska

Holandija

Poljska

Švedska

Finska

Češka Rep.

Danska

Estonija

Litvanija

Letonija

Kipar

BiH

Makedonija

Crna Gora

Albanija

Hrvatska

Saradnja sa državama EU u Tempus III i IV projektima na kojima učestvuju institucije iz Srbije

Saradnja sa državama iz regiona u Tempus III i IV projektima na kojima učestvuju institucije iz Srbije

68

64

59

58

56

49

41

32

32

30

23

22

21

17

17

17

13

7

2

2

1

1

0

0

10

10

20

20

30

30

40

40

50

50

60

60

70

70

55

41

40

26

21

15

U fazi Tempus IV programa nastao je veliki broj master i specijalističkih programa, koji su prilagođeni potrebama tržišta rada.U fazi Tempus IV programa nastao je veliki broj master i specijalističkih programa, koji su prilagođeni potrebama tržišta rada.

Univerzitet Studijski programiUniverzitet u Beogradu Menadžment poslovnih performansi

Preduzetnički menadžment Obrazovne politike, zajedničke studije sa Univerzitetom u Kragujevcu Nastavnik predmetne nastave Interdisciplinarne master studije Jugoistočne Evrope Hemija životne sredine Puštanje leka u promet

Univerzitet u Novom Sadu Evropske studije (na srpskom i engleskom jeziku) Omladinski rad u zajednici Profesor stručnih predmeta (na srpskom i mađarskom jeziku) Master primenjene statistike (na srpskom i engleskom jeziku) Industrijsko inženjerstvo – razvoj i upravljanje životnim ciklusom proizvo-da (na srpskom i engleskom jeziku) Industrijsko inženjerstvo – napredne inženjerske tehnologije (na srpskom i na engleskom jeziku) Poljoprivredno savetodavstvo – poljoprivredni menadžer Poljoprivredno savetodavstvo – poljoprivredni savetodavac

Univerzitet u Nišu Multimedijalne tehnologije Upravljanje i primenjeno računarstvo Evropske studije (na srpskom i engleskom jeziku) Profesor predmetne nastave

Univerzitet u Kragujevcu Inženjerski menadžment Poslovni informacioni sistemi Automobilsko inženjerstvo

Državni univerzitet u Novom Pazaru Energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije i zaštita životne sredine Obrazovanje profesora stručnih predmeta

Univerzitet “Alfa” Omladinski rad u zajednici

Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija, Beograd

Multimedijalne tehnologije i digitalna televizija

Visoka poslovno tehnička škola Užice

Bezbednost i zdravlje na radu

Univerzitet umetnosti u Beogradu Džez i popularna muzika

Očekuje se akreditacija ili podnošenje dokumenata za akreditaciju sledećih novih programa: Osnovne akademske studije u oblasti menadžmenta i računarstva, Univerzitet u Beogradu Doktorske studije inteligentni sistema, Univerzitet u Beogradu Osnovne akademske studije za razvoj kompjuterskih igara, Univerzitet Metropolitan Master akademske studije u oblasti informacionih tehnologija za e-poslovanje, Univerzitet u Kragujevcu Master akademske program u oblasti e-uprave i administracije, Univerzitet u Novom Sadu Master akademske studije Mehatronika za rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu Master, specijalističke akademske i doktorske studije u oblasti bioinženjeringa i medicinske informatike, Univerziteti u Kragujevcu, Beogradu i Nišu

Master akademske studije za liderstvo u obrazovanju, Univerziteti u Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu Master akademske studije za menadžment inovacijama, Univerzitet u Novom Sadu, Univerzitet Singidunum, Univerzitet u Nišu Osnovne i specijalističke strukovne studije za turizam, Visoka poslovno-tehnička škola iz Užica Osnovne, master akademske stucije za socijalni rad, socijalnu pedagogiju i socijalnu politiku, Univerziteti u Nišu, Beogradu i Novom Sadu

Master studije za medicinu sporta, Univerzitet u Beogradu Master program za menadžment materijala i energetskih tokova, Univerziteti u Novom Sadu, Beogradu i Nišu Master program za konferencijsko prevođenje, Univerziteti u Beogradu i Novom Sadu Master program za srpski jezik kao strani, Univerzitet u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu

osn

ovne

aka

dem

ske

stud

ije m

aste

r aka

dem

ske

stud

ije d

okto

rske

stu

dije

spe

cija

listi

čke

akad

emsk

e st

udije

osn

ovne

str

ukov

ne s

tudi

je s

peci

jalis

tičk

e st

ruko

vne

stud

ije

Lege

nda


Podsticaj reformi upravljanjavisokoškolskim institucijama

Tempus projekti reforme menadžmenta i upravljanja visokoškolskim institucijama spadaju u manje brojnu grupu Tempus projekata (četvrtina ukupnog broja), ali su podjednako važni. Uz takve projekte, visokoškolske institucije u Srbiji imale su mogućnost da preispitaju neke od osnova svog uređenja i načina rada kako bi se postiglo što racionalnije korišćenje sredstava i pružila podrška nastavnicima i studentima.

Zbog zahtevnosti ciljeva, Tempus projekti u toj kategoriji suočili su se sa mnogim izazovima, ali su u najvećem broju slučajeva stvorili pozitivno okruženje i okupili u diskusiji važne donosioce odluka u visokom obrazovanju kao i predstavnike studenata. Projekti su doprineli utvrđivanju ključnih problema, formiranju stručnih grupa za njihovo rešavanje i dalji razgovor. Za razliku od projekata za reformu kurikuluma, za te projekte je specifičan pristup odozgo-naniže uz neophodnost uključivanja nadležnih vlasti u obrazovanju. Tokom realizacije projekata za reformu univerzitetske uprave:

- formirani su centri za internu kontrolu kvaliteta na institucijama i centri za celoživotno učenje, - ojačani su centri za razvoj karijere, napisane su smernice za internu kontrolu kvaliteta tih centara i dat je doprinos razvoju strategije za karijerno vođenje (ciljna grupa 19 do 25) i akcionog plana za njeno sprovođenje, - izrađen je predlog zakona o studentskom ogranizovanju,- napisane su preporuke za regulativu u oblasti izvođenja studentske prakse i uvođenja obaveznog broja kredita za studentsku praksu, - urađeni su predlog za institucionalizaciju praksi sakupljanja podataka i analize u domenu socijalne dimenzije visokog obrazovanja i okvir za pružanje podrške studentskoj populaciji iz marginalizovanih grupa,- formiran je sistem prikupljanja podataka o svršenim studentima – alumnistima i analize njihove zapošljivosti,- urađene su preporuke za unapređenje standarda učenja na daljinu i preporuke za institucionalnu praksu učenja na daljinu,- osmišljen je program povezivanja, modernizacije i digitalizacije usluga univerzitetskih biblioteka i sl.

17

U okviru tih projekata organizovane su obuke za zaposlene u univerzitetskim službama, ali se ispostavlja da je veoma teško održati kontinuitet i zadržati takve osobe zaposlene na univerzitetu.

Uprkos načelnoj podršci relevatnih institucija (Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Komisije za akreditaciju u kontrolu kvaliteta, Konferencije univerziteta i Studentske konferencije univerziteta Srbije), ostaju izazovi finansijskih aspekata rada visokoškolskih institucija. Jedan od ključnih izazova ostaje optimizacija odnosa fakultet–univerzitet i rad na integraciji univerziteta.

Nedavno započeti projekti iz te grupe bave se uvođenjem mera koje će pomoći internacionalizaciji univerziteta, pripremanjem za masovnije učešće u projektima za razmenu studenata i nastavnog osoblja, jačanjem službi za rad sa studentima i jačanjem kapaciteta za izvođenje nastave na stranim jezicima.


Saradnja visokog obrazovanjai društva u celini

Tempus projekti u Srbiji, posebno u četvrtoj fazi programa (2007–2013) podstakli su institucije visokog obrazovanja na značajniju saradnju sa organizacijama i omogućili su sprovođenje mnogih korisnih kurseva za zaposlene u privrednim i neprivrednim preduzećima.

Obuke i kursevi kontinuirane edukacije organizovani su u projektima u oblasti bezbednosti hrane, zdravlja i zaštite na radu, ekološke proizvodnje, lean tehnologije. U planu su obuke za zaposlene u laboratorijama za javno zdravlje, obuke za scenske tehničare, obuke iz oblasti energetske efikasnosti za zaposlene u gradskim opštinama i treninzi iz oblasti javnih politika Evropske unije za javnu upravu, preduzeća i sektor nevladinih organizacija.

U okviru jednog od projekata, kojim je promovisan koncept celoživotnog učenja na univerzitetima, uspostavljeni su centri za celoživotno učenje. Takvi centri bi trebalo da objedine ponude različitih obuka sa svih fakulteta jednog univerziteta, da ih kao takve promovišu, da pomognu u administriranju i da posreduju u kontaktima sa poslodavcima u slučaju kada zahtevane obuke podrazumevaju zajednički rad nastavnog osoblja sa više fakulteta.

Kada je reč o saradnji sa privredom, treba spomenuti i projekat čiji je cilj bio da podstakne kreiranje virtuelne mreže malih i srednjih preduzeća u regionu Centralne Srbije sa Univerzitetom u Kragujevcu, kao i sličan projekat partnerstva visokog obrazovanja i nekoliko preduzeća iz regiona Vojvodine, sa UNESCO katedrom za preduzetništvo Univerziteta u Novom Sadu.


19

Jedan od projekata podstakao je građenje alata za usaglašavanje kompetencija koje se stiču u visokom obrazovanju sa potrebama tržišta rada, a jedan strukturni projekat ovog tipa pomogao je otvaranju centara za transfer tehnologija na univerzitetima.

Osim toga, saradnja sa privredom uticala je, kao dodatni efekat takvih projekata, i na proces modenizacije studijskih programa, uz veće uvažavanje potreba preduzeća za stručnim kadrom. U nekim slučajevima su rađeni studijski programi za prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju nezaposlenih ili neadekvatno zaposlenih sa diplomom visokog obrazovanja, a u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje.

20 Fondacija Tempus - 12 godina programa EU iz oblasti obrazovanja u Republici SrbijiFondacija Tempus - 12 godina programa EU iz oblasti obrazovanja u Republici Srbiji

21

Preduniverzitetsko obrazovanjeu Tempus projektima

Tempus projekti koji bi doprineli jačanju veza visokog i prethodnih nivoa obrazovanja smatrani su značajnim, pa je ova tema bila prioritetna u skoro svakom konkursnom roku. Na taj način Tempus je zagovarao pristup da ceo obrazovni sistem treba da se posmatra u celini, u skladu sa konceptom celoživotnog učenja.

U najranijim konkursnim rokovima, finansirani su projekti koji su podstakli saradnju među nastavničkim fakultetima u regionu Zapadnog Balkana. Usledili su projekti koji su se bavili revizijom studijskih programa za obrazovanje nastavnika iz oblasti prirodnih nauka, matematike i računarstva.

Projekti novije faze programa pomogli su da se:- osmisle studije za sticanje potrebnog broja bodova iz oblasti pedagoško-psihološko-metodičke grupe predmeta (master za nastavnike predmetne nastave), - unaprede nastavni programi za učitelje i da se uvede master program za inkluziju,- promovišu novi i inovativni načini rada na osnovnim disciplinama, kakva je, na primer, vizuelna matematika u školama.

Očekuju se projekti koji će doprineti formiranju virtuelnog repozitorijuma i pravljenju kurseva za nastavnike srednjih poljoprivrednih škola, uvođenju metodologije laboratorija za rad na daljinu u srednjim tehničkim školama, kao i projekat za unapređenje nastavnih programa za vaspitače i obuke za direktore škola i liderstvo u obrazovanju.

U ovoj grupi projekata značajan je i projekat u kojem je nastao i prvi studijski program za oblast obrazovnih politika u Srbiji, koji zajednički sprovode Univerzitet u Beogradu i Univerzitet u Kragujevcu.


U Tempus projektima se moglo planirati do 30% ukupnih sredstava za kupovinu opreme namenjene isključivo visokoškolskim institucijama. Ta mogućnost je u velikom procentu projekata korišćena u najvećoj meri. U početku je kupovana računarska oprema, a kasnije i razna druga laboratorijska oprema, softver, knjige i pristup naučnim časopisima.

Detalji o nabavljenoj opremi i pregled mesta na kojima se ona nalazi se nalaze u bazi projekata na sajtu Fondacije Tempus, http://projects.tempus.ac.rs/

Osavremenjivanje opreme


Program Erazmus Mundus pruža podršku visokoškolskim insititucijama u razvoju zajedničkih programa na nivou master i doktorskih studija, kao i u razvoju međunarodne saradnje sa drugim univerzitetima. Sa druge strane ovaj program obezbeđuje stipendije za studente, istraživače i nastavno osoblje za studijske boravke ili nastavak studija u inostranstvu.

Visokoškolske ustanove iz Srbije učestvovale su u značajnom broju projekata Erazmus Mundus, posebno u delu programa koji je podržao formiranje mreža za razmene među visokoškolskim institucijama sa Zapadnog Balkana i iz Evropske unije. Zahvaljujućim takvim mrežama prikupljena su vredna iskustva u zajedničkom evropskom akademskom i kulturnom kontekstu, pa se one smatraju dobrom pripremom za učešće Srbije u programima mobilnosti u narednom periodu. Takođe se može reći da su mreže za razmenu imale sistemski uticaj na međunarodnu univerzitetsku saradnju tokom prethodnih pet njihovog godina sprovođenja.

Učesnici projekata Erazmus Mundus akcije 2 u Srbiji bili su Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu, Univerzitet u Kragujevcu i Univerzitet u Nišu.

Finansirano je šest mreža za univerzitetsku razmenu – BASILEUS, JoinEUSEE, SIGMA, ERAWEB, EUROWEB i STEM. Među njima se, imajući u vidu da su imali nekoliko produžetaka projekta, najuspešnijim smatraju BASILEUS, kojim je upravljao Univerzitet u Gentu i JoinEUSEE kojim je upravljao Univerzitet u Gracu.

Erazmus Mundus = mobilnoststudenata i nastavnog osoblja

25

Rezime glavnih koristi za univerzitete iz Srbije koje su bili uključeni u projekte su:• podizanje svesti o važnim pitanjima koja olakšavaju nesmetanu mobilnost studenata i osoblja;• izgradnja kapaciteta zaposlenih u u kancelarijama za međunarodnu saradnju i ostalih službi koje se bave odlaznom i dolaznom mobilnošću studenata;• razvoj univerzitetskih pravilnika o mobilnosti studenata i akademskom priznavanju perioda mobilnosti u inostranstvu (sporazum o učenju, ESPB);• jačanje saradnje sa univerzitetima u Evropskoj uniji za buduće međuinstitucionalne sporazume za Erazmus+ razmene i generalno bolja vidljivost i prepoznatljivost univerziteta iz Srbije u Evropskom prostoru visokog obrazovanja;• podizanje svesti o značaju iskustva studiranja u inostranstvu za karijeru studenata/diplomaca i osoblja.

Iz studentske perspektive, najznačajnije koristi od studijskih boravaka u EU preko mreža za razmenu:

• vredno profesionalno i kulturno iskustvo usled izloženosti drugačijoj vrsti akademskog okruženja (za mnoge je to bio i prvi boravak u inostranstvu);• odluke da se prijave da pohađaju predmete i kurseve koje na domaćim univerzitetima ne mogu da pohađaju (interdisciplinarni kursevi, kursevi sa drugih fakulteta van matičnog); • praktično primenljivo znanje koje je uticalo na razvoj preduzetničkih veština i funkcionisanje u poslovnom okruženju.

25


Za nastavno osoblje mreže za razmenu doprinele su građenju i jačanju veza nastavnog osoblja univerziteta iz Srbije sa kolegama u obrazovnom i naučnom radu.

Institucije iz Srbije učestvovale su i u četiri manja projekta Erazmus Mundus, čiji je cilj bio da se unapredi i promoviše Evropski prostor visokog obrazovanja.Te projekte su vodili istaknuti univerziteti iz Evropske unije (Univerzitet Bordo 1, Tehnički univerzitet iz Beča, Univerzitet „La Sapienza” iz Rima i Katolički univerzitet iz Porta).

Pored učestvovanja na razmenama, studenti koji su završili osnovne studije u Srbiji su imali mogućnost da dobiju stipendiju i nastave studije na Master ili doktorskim studijama na nekom od partnerskih univerziteta iz EU, ili na nekim od preko 150 zajedničkih master i preko 40 zajedničkih doktorskih programa koji se realizuju u okviru Akcije 1 programa Erazmus Mundus.

U proteklih deset godina je preko 400 studenata iz Srbije dobilo stipendiju za zajedničke master ili doktorske programe, koji se izvode na više visokoškolskih institucija u različitim državama EU i vode sticanju zajedničke ili višestruke diplome. Takođe, preko sto studenata je dobilo priliku da nastavi svoje školovanje i na nekoj od partnerskih insititucija koje su učestvovale u partnerskim mrežama Akcije 2.

Erazmus Mundus Akcija 2 - mreže za razmenu stipendije za studente / nastavno osoblje iz Srbije

Razmena studenata i nastavnog osoblja

Stipendije za celokupne studije

Master 15%

Osnovne 56%

Doktorske 12%

Nastavno osoblje 0%

Master 11%

Doktorat 2%

Postdoktorske 4%

27

Erazmus Mundus Akcija 1: broj stipendista iz Srbije po godinama

Ukupan broj mobilnosti RS -EU kroz mreže za razmenu po godinama

2004

2009

2004

0

0

0

10

50

20

20

100

40

30

150

60

40

200

80

50

250

100

60

300

120

70

350

140

2005

2010

2005

2006

2011

2006

2007

2012

2007

2008

2013

2008

2009 2010 2011 2012 2013

Ukupan broj mobilnosti EU-RS kroz mreže za razmenu po godinama

6

master

doktorskestudije1

87

42

97

5347

128

274

237

147

299

3

30

46

65

61

55

42

63

9 10

19


U saradnji sa Delegacijom Evropske unije u Republici Srbiji, Fondacija Tempus je osnovala Erazmus Mundus alumni za sadašnje i bivše studente koji su koristili stipendije programa Erazmus Mundus. Cilj uspostavljanja mreže bio je da posreduje u uspostavljanju kontakata između potencijalnih poslodavaca i studenata i diplomaca tog programa.Trenutni broj članova Erazmus Mundus alumni mreže iz Srbije je 563.

Važan događaj za Erazmus Mundus alumni u 2013.godini bio je ispraćaj nove generacije stipendista programa Erazmus Mundus. Cilj događaja je bio da pripremi nove studente na izazove i mogućnosti studija Erazmus Mundus, kao i da se podele iskustva Erazmus Mundus alumnija. U junu 2014.godine biće organizovan sličan događaj.

U januaru 2014.godine organizovan je karijerni događaj za alumniste programa Erazmus Mundus, na kojem su oni imali priliku da se susretnu sa tri velike kompanije: Javno preduzeće Elektromreža Srbije, NIS – Gazprom Neft i HR agencija Manpower.

Takođe, uspostavljena je saradnja sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije i sa nekoliko privrednih komora sa ciljem da se istraže nove mogućnosti za promovisanje Erazmus Mundus alumnija među poslodavcima u Srbiji.

Planirano je da u narednom periodu bude pokrenuta inicijativa za organizovanje prakse u javnom sektoru.

Erazmus Mundus alumni


Krajem 2011. godine stekli su se uslovi da institucije iz Srbije počnu da učestvuju i u projektima Programa za celoživotno učenje Evropske unije. Nakon što je Srbija potpisala memorandum o saradnji, omogućeno joj je da učestvuje u centralizovanim delovima programa i da podnese prijave Izvršnoj agenciji u Briselu na dva konkursna roka 2012. i 2013. godine. Najvažnija novina ulaska Srbije u taj program bilo je to što je mogućnosti učešća proširena i na institucije formalnog i neformalnog sistema obrazovanja – vrtiće, predškolske ustanove, osnovne škole, srednje stručne škole, gimnazije, univerzitete i visoke škole, centre za obrazovanje odraslih i specijalne škole, nevladine organizacije, preduzeća, udruženja roditelja i učenika i ostale organizacije zainteresovane za oblast obrazovanja.

Učešće u tom programu, koji je prvenstveno namenjen institucijama iz zemalja članica Evropske unije, značilo je za Srbiju korak napred ka učešću u programima saradnje Evropske unije. Naime, za razliku od učešća u programima Tempus i Erazmus Mundus, gde se od institucija koje učestvuju u projektima nije očekivalo da budu vodeće u nekom polju, budući da se tokom projekta vrši transfer znanja iz Evropske unije u Srbiju, u Programu za celoživotno učenje razmena je trebalo da bude obostrana. Od svih partnera, ne samo onih iz Srbije, očekuje se da ostvare promene na nivou svoje institucije i šire, kao i da budu stručni u oblasti koja je predmet projekta.

Naziv tog programa ukazuje na potrebu savremenog čoveka da produbljuje svoja znanja, učeći tokom celog života. Evropska unija sebe u budućnosti vidi kao „društvo znanja”, te stoga kvalitetnom obrazovanju i obukama daje značajno mesto u kreiranju konkurentne i dinamične ekonomije. Neki od najvažnijih ciljeva, koji se ostvaruju putem raznih vrsta projekata Programa za celoživotno učenje, jeste unapređenje kvaliteta obrazovnog procesa, širenje dostupnosti formalnih i neformalnih oblika učenja ljudima svih uzrasta i svih društvenih grupa, povećanje opšteg nivoa obrazovanosti stanovništva, učenje stranih jezika i sticanje veština koje vode većoj zaposlenosti i buđenju preduzetničkog duha.

Program za celoživotno učenje = širenje saradnje na druge nivoe obrazovanja

31

Program je omogućio da se široj javnosti pokažu rezultati dobrih primera iz prakse obrazovnih institucija širom Evrope.Velika pažnja je posvećena jačanju evropske dimenzije obrazovanja putem razumevanja, dijaloga i poštovanja među kulturama. Istaknuti su, takođe, i komunikacija, učenje stranih jezika, pozivanje na veću društvenu odgovornost i rodnu ravnopravnost, toleranciju i građenje svesti o aktivnom građanskom društvu.

Institucije iz Srbije su učestvovale u svakom delu programa, odnosno u nekoliko projekata Komenijus, koji su namenjeni osnovom i opštem obrazovanju, projektima Leonardo da Vinči, u čijem fokusu su inicijalno i kontinuirano stručno obrazovanje i obuka, Erazmus projektima, koji su usmereni na visoko obrazovanje, projektima Gruntvig, u kojima se ciljevi postavljaju u skladu sa potrebama obrazovanja odraslih, i u više vrsta Transverzalnog (poprečnog) potprograma (učenje stranih jezika, razvoj obrazovnih politika, informacione tehnologije, podrška obrazovanju Roma i širenje dobre prakse).

Učešće Srbije u LLP projektima u rokovima 2011 (status treće zemlje), 2012 i 2013 (punopravno učešće u centralizovanim projektima)

29

92

1526

153

5

2011.

broj prijava broj finansiranih projekata

2012. 2013.

33

U ovom programu učestvovala su tri univerziteta iz Srbije (univerziteti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu) na nekoliko modula Žan Mone u vezi sa temama i predavanjima iz oblasti integracija u Evropsku uniju.

Za dve godine (ovaj program je, kao i drugi programi Evropske unije, 2014. godine nasledio Erazmus+) institucije iz Srbije učestvovale su u ukupno 41 projektu projekata. U konkursnom roku 2013. godine, finansirana su tri projekta u kojima su institucije iz Srbije imale koordinatorsku ulogu.

Neke od tema su bile: inovativne metode učenja stranih jezika uz ustanovljavanje logičke strukture jezika i novih načina za ocenu naučenog, naučni kampovi, zemljana arhitektura, mreža za studije u oblasti dečjih prava, finansijska pismenost Roma, umrežavanje institucija u oblasti hemijskog inženjerstva, građenje socijalnih i kompetencija za kreativnost kroz igru, jačanje produktivnosti kroz privatno-javno partnerstvo, kao i projekat za unapređenje efikasnosti osnovnih škola, kreativne strategije za podučavanje prirodnih nauka, preduzetnička pedagogija, horizonti u nastavi fizike, komparativna analiza regionalne politike obrazovanja odraslih.

Takvi projekti su doprineli širenju interesovanja velikog broja institucija iz Srbije za učešće u projektima međunarodne saradnje u oblasti obrazovanja sa zemljama Evropske unije.


Aktivnosti Fondacije Tempus Erazmus+ kancelarije

Fondacija Tempus (nekada Fond univerziteta Tempus) osnovana je 2002. godine, od strane tada najvećih univerziteta u Republici Srbiji. Povod za osnivanje Fondacije bilo je uključivanje Republike Srbije u Tempus program, tačnije potreba za uspostavljanjem nacionalne kontakt tačke za pomenuti program u Srbiji.

Osnovni ciljevi Fondacije su:• Promovisanje i podrška sprovođenju programa Evropske unije za saradnju u oblasti obrazovanja i podrška mladima u Republici Srbiji, a kroz razvoj, koncipiranje i implementaciju projekata čiji je cilj unapređenje kvaliteta obrazovanja;• Doprinos razvoju evropskih standarda u obrazovanju i približavanje konceptu evropske dimenzije u oblasti obrazovanja;• Doprinos razvoju ljudskih potencijala u oblasti obrazovanja i drugim oblastima ekonomskog i društvenog života kroz postavljanje platforme i sprovođenje aktivnosti koje se odnose na uvođenje i implementaciju novih projekata u sistem obrazovanja Republike Srbije, a u skladu sa trendovima i standardima koji postoje u Evropskoj uniji;• Promovisanje i popularizacija pitanja vezanih za oblast obrazovanja i obrazovnih politika i informisanje stručne, ali i šire javnosti o dostignućima i trendovima u ovoj oblasti;• Doprinos razvoju teorijskih i praktičnih znanja iz oblasti obrazovanja i obrazovnih politika.

Rad Fondacije se stoga ogleda u promovisanju Tempus programa i praćenju projekata koji se realizuju u okviru istog. Radi ostvarivanja pomenutih ciljeva, a u skladu sa raspoloživim resursima, Fondacija Tempus preduzima potrebne aktivnosti od kojih su najzastupljenije one koje se odnose na pružanje podrške za pripremu prijava projekata, praćenje odobrenih projekata i otklanjanje problema u njihovom sprovođenju, informisanje javnosti o mogućnostima za razmenu studenata i nastavnika i individualne konsultacije kada god je to potrebno. Fondacija takođe pruža podršku i Stručnom timu za reformu visokog obrazovanja, kao i resornim ministarstvima u sprovođenju obrazovnih i drugih politika.

35

Od 2008. godine obuhvat rada se proširuje na promovisanje programa Erazmus Mundus koji predstavlja program razvoja projekata zajedničkih master i doktorskih studija, i dodele stipendija studentima u okviru istih kao i razmene studenata i nastavnog osoblja. Od 2010. godine, u kancelariji Fondacije se organizuju konsultacije za studente u vezi sa mogucnostima dobijanja stipendije preko ovog programa za odlazak na master ili doktorske studije kao i odlazak na razmenu.

Od 2010. godine takodje, Fondacija Tempus zadužena je i za promociju Programa za celoživotno učenje (od 2009 za Žan Mone), ali su tek od 2011. godine krenule značajnije promotivne aktivnosti, a u 2012. i 2013. godini održan je i značajan broj konsultativnih sastanaka sa učesnicima odobrenih projekata kao i sa zainteresovanima za pisanje aplikacije za projekat.

Počev od 2013. godine, u okviru Fondacije Tempus osnovan je i nacionalni Euroguidance centar kao deo Evropske mreže za podršku karijernom vođenju i savetovanju, kojoj je Srbija pristupila iste godine.

Kada je reč o konkretnim aktivnostima, pored konsultacija za prijavljivanje projekta i konsultacija za studente, Fondacija Tempus, organizovala je i niz informativnih događaja na velikom broju visokoškolskih institucija u Srbiji na kojima je promovisala pomenute programe.

Fondacija je, u okviru svojih aktivnosti objavila preko 20 publikacija i veliki broj promotivnih materijala za sve programe. Takođe, kako Fondacija prati projekte Evropske unije vezane za obrazovanje, već dugi niz godina upućena je u procese razvoja sistema obrazovanja u Srbiji. Neretko se, stoga, Fondacija uključuje i u organizovanje događaja, konferencija i objavljivanje publikacija čiji je cilj da doprinesu razvoju obrazovnog sistema u Srbiji, pre svega na nivou visokog obrazovanja.


Fondacija Tempusje do sada:

37

Fondacija Tempusje do sada:

…..Organizovala 15 velikih informativnih dana sa preko 150 učesnika po događaju i 91 manji

….sprovela 23 treninga za one koji konkurišu za Tempus projekte i 77 informativnih događaja za studente

…..organizovala 168 monitoring poseta projektima, 260 sastanaka radi dodatnog praćenja projekata i 7 koordinativnih sastanaka projekata

……izdala 25 publikacija radi pružanja informacija o programima iz obrazovanja i rezultatima projekata

…..pružila podršku studentima koji konkurišu za stipendije i to kroz 830 individualnih konsultacija

…..organizovala 22 događaja Tima stručnjaka za reforme visokog obrazovanja


Važan segmenat rada Fondacije Tempus jeste praćenje tekućih projekata. Pored redovnih monitoring poseta projektima na osnovu kojih se pišu detaljni izveštaji Izvršnoj agenciji za programe u oblasti obrazovanja, kulture i medija (EACEA), organizovani su i sledeći koordinativni sastanci:

- I koordinativni sastanak (finansijska pitanja specifična za Tempus projekte), mart 2010.- II koordinativni sastanak (sveukupni napredak projekata, primeri dobrog menadžmenta), maj 2011.- I tematski sastanak (reforma kurikuluma i kultura kvaliteta), jun 2011.- Sastanak sa finansijskim službama univerziteta, oktobar 2011. - III koordinativni (priprema srednjoročnih i završnih izveštaja), oktobar 2012.

Koordinativni sastanci Tempus projekata

39

- IV koordinativni (finansijski mendžment projektima), novembar 2012.- II Sastanak finansijskih službi rektorata i visokih škola zaduženih za praćenje Tempus projekata na temu offsetting, nabavka opreme, revizija..., decembar 2013.- III sastanak finansijskih službi rektorata i visokih škola zaduženih za praćenje Tempus projekata, decembar 2013. - V koordinativni sastanak (priprema završnih izveštaja), februar 2014. - Radionica za finansijske službe rektorata i visokih škola zaduženih za praćenje Tempus projekata – fokus na prikupljanju dokumentacije za završne izveštaje, april 2014.


Stručni tim za reformu visokog obrazovanja (HERE tim) je savetodatno telo sastavljeno od pojedinaca koji se interesuju za proces reforme i unapređenja visokog obrazovanja. HERE tim je takođe dao svoj doprinos pripremi nacionalnih izveštaja za ministarske konferencije o visokom obrazovanju, pripremi nacionalnih godišnjih izveštaja o visokom obrazovanju i sličnih analiza. Zahvaljujući njegovom angažovanju, uspostavljene su veze sa državnim organima, privrednim komorama i preduzećima u smislu boljeg definisanja ishoda učenja studijskih programa, prepoznatljivosti dodatka diplomi i značaju studentskih praksi. Neki od događaji u organizaciji HERE tima:

- Nacionalna konferencija posvećena reformi studijskih programa iz oblasti menadžmenta i ekonomije (Kragujevac, novembar 2008)- Okrugli sto o primeni Evropskog sistema prenosa bodova u Srbiji (Beograd, decembar 2008)- Nacionalna konferencija o unapređenju primene Bolonjskog procesa (Beograd, decembar 2008.)- Regionalni seminar na temu veza između razvoja kurikuluma i ESPB-a, kulture kvaliteta i ishoda učenja (Beograd, april 2009.)- Nekoliko skupova sa studentskim predstavnicima na većim državnim univerzitetima na temu sprovedene ankete o učešću studenata u upravljanju visokoškolskim institucijama (Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac, decembar 2010.)- Skup na temu “Doktorske studije u Srbiji” (Novi Sad, septembar 2011.)- Okrugli sto: Privreda i visoko obrazovanje - Dodatak diplomi (januar 2012.)- Seminar o ishodima učenja na studijskim programima za obrazovanje vaspitača (Novi Sad, mart 2012.)- Okrugli sto: Privreda i visoko obrazovanje - obrazovanje za sticanje preduzetničkih veština, studentska praksa i karijerno vođenje (Beograd, april 2012.)- Okrugli sto: Privreda i visoko obrazovanje - farmacija (Beograd, oktobar 2012.)- Tribina i open-space konferencija “Kompentencije univerzitetskih nastavnika u Srbiji (Beograd, januar 2013.)- Okrugli sto: Visoko obrazovanje i privreda – saobraćaj (Beograd, decembar 2013.)- Okrugli sto: Statistika u visokom obrazovanju (Beograd, decembar 2013.)- Konferencija: Kakvo inicijalno obrazovanje je potrebno nastavnicima predmetne nastave? (Beograd, decembar 2013.)- Skup na temu: Srednje stručno obrazovanje i visoko obrazovanje u Republici Srbiji (Niš, april 2014).

Podrška radu Stručnog tima za reformu visokog obrazovanja

4141

U događajima skorijeg datuma, HERE tim je usmerio svoje aktivnosti na oblast saradnje privrede i visokog obrazovanja jer je to jedan je od prioriteta Evropskog prostora visokog obrazovanja. Budući da je savremena ekonomija zasnovana na ekonomiji znanja i mobilnosti visokokvalifikovanih, stručnih pojedinaca, potrebno je da studenti, nakon završenih studija, poseduju znanja i veštine koje odgovaraju potrebama poslodavaca, a koje se u studijski program pretaču ne samo kao sadržaji programa, već i kao jasno definisani ishodi učenja pojedinačnih predmeta i studija u celini.

Drugi važan segmenat delovanja HERE tima u protekloj godini je povezivanje sa preduniverzitetskim obrazovanjem kako bi se na pravi način promovisao koncept celoživotnog učenja, kao i isticanje važnosti kompetencija nastavnika na svim nivoima obrazovanja. S tim u vezi, Stručni tim ističe i sagledavanja statistika o obrazovnom sistemu kao osnove za donošenje odluka zasnovanih na činjenicama.


U okviru Fondacije Tempus početkom 2013. godine osnovan je nacionalni Euroguidance centar Evropske mreže za podršku karijernom vođenju i savetovanju. Ta mreža je bila deo Programa za celoživotno učenje Evropske komisije, a od 2014. godine nastavlja da postoji kao deo programa Erazmus+. Svoje aktivnosti sprovodi delovanjem nacionalnih centara, koji postoje u trideset četiri evropske države.

Osim toga što prikuplja i objavljuje informacije o rezultatima projekata, inovativnim metodama i primerima dobre prakse u oblasti celoživotnog karijernog vođenja, Euroguidance mreža omogućava i razmenu informacija o obrazovnim sistemima u Evropi, o mogućnostima za međunarodnu mobilnost, kao i o evropskim inicijativama i programima u oblastima obrazovanja, karijernog vođenja i mobilnosti.

Saradnjom sa drugim nacionalnim centrima, Euroguidance centar Srbije pruža podršku umrežavanju karijernih praktičara i savetnika iz oblasti karijernog vođenja i savetovanja tako što organizuje seminare, treninge i studijske posete na nacionalnom i međunarodnom nivou. Takođe, Euroguidance centar promoviše saradnju svih aktera iz oblasti karijernog vođenja i savetovanja na nacionalnom nivou. S druge strane, Euroguidance ističe poseban značaj promocije razvoja evropske dimenzije nacionalnih sistema karijernog vođenja i savetovanja time što obezbeđuje blisku saradnju sa drugim srodnim evropskim mrežama, kao što je Evropska mreža politika celoživotnog obrazovanja (European Lifelong Guidance Policy Network – ELGPN).

Jedan od važnih zadataka Euroguidance mreže je i da objavljuje sadržaje o mogućnostima za obrazovanje na evropskom portalu – Ploteus (Portal on Learning Opportunities throughout the European Space), gde ažurira informacije o obrazovnim sistemima u Evropi, troškovima života, smeštaju tokom studija, školarinama i druge korisne informacije o mobilnosti i programima razmene, dostupnim stipendijama i sl.

Euroguidance centar – Centar evropske mreže za podršku karijernom vođenju i savetovanju

43

Primarni korisnici usluga Euroguidance centra su stručnjaci iz oblasti karijernog vođenja i savetovanja, među kojima su karijerni savetnici – praktičari, donosioci odluka na nacionalnom i lokalnom nivou, pedagozi i psiholozi, nastavnici i obrazovne ustanove koje sprovode programe karijernog vođenja i savetovanja.

Usluge Euroguidance centra mogu da koriste i svi zainteresovani studenti, učenici, nastavnici, zaposleni ili nezaposleni. Na taj način, putem informacija koje pruža Euroguidance mreža, mogu da pronađu programe obrazovanja ili usavršavanja u Evropi, korisne informacije o mogućnostima karijernog vođenja i savetovanja u zemlji i o obrazovnim sistemima u drugim zemljama Evrope.

Više informacija o Euroguidance centru možete pronaći na adresi: www.euroguidance.rs


Nаcionаlni centаr Euroguidance mreže, u sаrаdnji sа Ministаrstvom prosvete, nаuke i tehnološkog rаzvojа i Ministarstvom omlаdine i sportа, organizovao je prvu Euroguidance konferenciju o karijernom vođenju i savetovanju u decembru 2013. godine, na kojoj je učestvovalo više od 150 karijernih praktičara, nastavnika i predstavnika organizacija i institucija koje se bave karijernim vođenjem i savetovanjem.

Učesnici su se upoznаli sа primerimа dobre prаkse iz Nemаčke, Hrvаtske, Danske i Bugаrske, a na dve pаrаlelne pаnel sesije diskutovаli su o dаljem rаzvoju sistemа kаrijernog vođenjа i sаvetovаnjа u Srbiji. Takođe, predstavljeni su publikacija „Pregled sistemа kаrijernog vođenjа i sаvetovаnjа u Republici Srbiji” i bilten „Kаrijerа i mobilnost”.

Tokom konferencije, Euroguidance centar u Srbiji organizovao je narednog dana i seminar za nastavnike – karijerne praktičare iz srednjih škola. Učesnicima je omogućeno da se, na predavanjima i radionici, upoznaju sa sistemom karijernog vođenja i savetovanja u Danskoj, a predstavljene su i preporuke Beogradske otvorene škole za razvoj programa karijernog vođenja i savetovanja u srednjim školama u Srbiji.

Euroguidance konferencija o karijernom vođenju i savetovanju

46 Fondacija Tempus - 12 godina programa EU iz oblasti obrazovanja u Republici SrbijiFondacija Tempus - 12 godina programa EU iz oblasti obrazovanja u Republici Srbiji

47

Euroguidance centar u Srbiji pokrenuo je StudyInSerbia.rs – novu bazu obrazovnih mogućnosti na engleskom jeziku, sa ciljem da studenti iz inostranstva zainteresovani za studiranje ili studijsku razmenu u Srbiji mogu da dobiju informacije o dostupnim studijskim programima. Pretražujući bazu, strani studenti će imati priliku da dobiju informacije o svim akreditovanim visokoškolskim institucijama u Srbiji i svim akreditovanim programima na tim institucijama, sa linkovima ka sajtovima fakulteta i visokih škola na kojima će moći da pronađu dodatne informacije. Takođe, imajući u vidu da je većina stranih studenata zainteresovana za programe koji su dostupni na stranim jezicima, biće im omogućeno i filtriranje programa koji su akreditovani i na stranom jeziku ili koji pružaju dodatne mogućnosti, kao što su konsultacije na stranom jeziku za studente na razmeni i sl.

StudyInSerbia.rs će takođe stranim studentima pružati korisne praktične informacije koje će im olakšati snalaženje u našoj zemlji, uključujući informacije o troškovima života, o smeštaju tokom studija, vizama, mogućnostima zaposlenja i učenja srpskog jezika, kao i dodatne izvore informacija.

Baza obrazovnih mogućnosti za strane studente formirana je sa ciljem podrške internacionalizaciji visokog obrazovanja u Srbiji, imajući u vidu i mogućnost sve veće mobilnosti u okviru novog programa Erazmus+. Baza pruža informacije o sistemu obrazovanja i usavršavanja u Srbiji sa ciljem da se Srbija što bolje integriše u zajednički evropski prostor visokog obrazovanja. Takođe, StudyInSerbia.rs, kao nacionalna baza podataka o mogućnostima učenja, obezbeđuje sadržaj i ažurira informacije na evropskom portalu – Ploteus.

Osim početnih podataka o visokoškolskim institucijama i njihovim programima, portal Study In Serbia ima u planu da u narednom periodu dodatno unapredi bazu i uvrsti informacije o ostalim obrazovnim nivoima. Podaci o studijskim programima postavljeni na portalu biće redovno ažurirani u saradnji sa visokoškolskim institucijama.

Sajt je dostupan na engleskom jeziku na adresi: www.studyinserbia.rs

Baza obrazovnih mogućnostiza strane studente


U periodu od 2014. do 2020. godine programi saradnje institucija u oblasti obrazovanja, mladih i sporta biće pod okriljem jedinstvenog programa Evropske unije pod nazivom Erazmus+. Evropska komisija je za taj program u celokupnom periodu njegovog trajanja planirala budžet od 14,8 milijardi evra, za sve projekte koji uključuju institucije iz svih zemalja Evropske unije i ostalih zemalja sveta. Prvi konkursni rokovi ovog programa objavljeni su krajem 2013. i početkom 2014. godine.

Program Erazmus+ je podeljen na tri velika dela ili ključne aktivnosti koje se tiču obrazovanja i mladih: KA1 (odnosi se na mobilnost pojedinaca pod okriljem međuinstitucionalnih ugovora), KA2 (bavi se unapređenjem rada institucija i saradnjom u oblasti inovacija i razmenama dobre prakse) i KA3 (obuhvata podršku reformskoj politici u oblasti obrazovanja). Poseban deo programa su aktivnosti Žan Mone, čija su tema evropske integracije, i posebni delovi namenjeni sportu.

Novi program je nasledio četiri programa za obrazovanje u kojima je Srbija do sada učestvovala – Tempus, Erazmus Mundus i Program za celoživotno učenje kao i program Mladi u akciji, uključujući još jednu novu oblast – sport. Evropska komisija je definisala tri nivoa učešća Srbije u programu Erazmus+, od kojih bi prva dva trebalo da počnu da se sprovode u drugoj polovini 2014. godine i mogu da se dešavaju istovremeno, dok je treći, nivo punopravog učešća Srbije u programu, u pripremnoj fazi.

Prvi, osnovni nivo podrazumeva učešće pre svega visokoškolskih institucija u projektima koji zamenjuju dosadašnje projekte programa Tempus i Erasmus Mundus. Fokus je dalja modernizacija visokog obrazovanja i intenzivnija dolazna i odlazna mobilnost studenata, nastavnog i administrativnog osoblja. Za ovaj nivo učešća finansiranje se obezbeđuje iz fondova IPA sredstava, koje Evropska unija dodeljuje zemljama Zapadnog Balkana kao deo bespovratne pomoći.

Erazmus+ Ka punopravnom učešću Srbije u programu programu Erazmus+

49

U trenutnom statusu, institucije iz Srbije mogu da učestvuju u drugim delovima programa Erazmus+, kao što su alijanse znanja, sektorski savezi veština i strateška partnerstva, ali se učešće ograničava na mogućnost partnerskog pridruživanja konzorcijumu projekta uz obavezno dokazivanje dodatne vrednosti uključivanja institucija iz Srbije. Samim tim, učešće osnovih i srednjih škola i institucija neformalnog obrazovanja u ovoj fazi ostaje ograničeno.

Nakon potpisivanja sporazuma sa Evropskom komisijom i uplate određenog iznosa nacionalne kontribucije, Srbiji će biti omogućeno učešće, odnosno pristup mrežama Erazmus+, koje u značajnoj meri podržavaju razvoj obrazovnih politika, kao i pristup e-platformama za saradnju među školama i ostalim zainteresovanim stranama u obrazovanju. Iako Evropska unija u oblasti obrazovanja, za razliku od pravosuđa ili poljoprivrede, ne nameće tako veliki broj pravila koja sve članice moraju da poštuju, teži se većoj usaglašenosti obrazovnih politika zbog čega Evropska komisija formira radne grupe u okviru ovih mreža. Primeri mreža su Euroguidance – mreža za karijerno vođenje i savetovanje, Eurydice – mreža za prikupljanje podataka i analizu obrazovnih sistema i obrazovnih zemalja Evrope, EQF – mreža za saradnju i usklađivanje nacionalnih okvira kvalifikacija, Agenda za obrazovanje odraslih i druge.

Treći i punopravni nivo učešća Srbije u programu Erazmus+ podrazumeva učešće u svim delovima programa, ravnopravno sa zemljama članicama Evropske unije, uz uspostavljanje procedura za upravljanje fondovima. Veoma važan uslov za taj nivo je uplata nacionalne kontribucije za učešće u programu, koja je obavezna sve dok zemlja ne postane članica Evropske unije.


Polazna postavka budućeg programa je da je ulaganje u obrazovanje i obuku ključno za razvijanje potencijala ljudi, bez obzira na njihove godine ili poreklo. Program bi trebalo da pomogne u sprovođenju aktivnosti koje vode usavršavanju, sticanju novih veština i povećanju izgleda za zaposlenje. Neki od ciljeva su jačanje pristupa celoživotnog učenja, produbljivanje strukturne saradnje i unapređenje budžetskog planiranja radi postizanja boljih efekata, kao i internacionalizacija, posebno na nivou visokog obrazovanja.

Punopravno učešće u programu Erazmus+ povećalo bi broj studenata i nastavnika kao cirkulaciju visokoobrazovnih ljudi u evropskom prostoru visokog obrazovanja. S tim u vezi, visokoškolske institucije treba da povećaju broj studija na stranim jezicima.

Takođe, veliki značaj ima nastojanje da se preduniverzitetskim nivoima obrazovanja omogući učešće u programima saradnje, i to što konkretnijim oblicima saradnje škola, nastavnika i učenika u zajedničkim projektima prilagođenim njihovim neposrednim potrebama. Mobilnost nastavnika i učenika preduniverzitetskih institucija obrazovanja i obrazovanja odraslih bila je veoma ograničena u prethodnom periodu.

Značaj učešća u decentralizovanim delovima programa


Resavska 29, I sprat, 11000 Beograd, SrbijaTel/fax: 011/33 42 430, 33 42 432www.tempus.ac.rswww.erasmusplus.rswww.euroguidance.rs

Na raspolaganju su Vam sledeće e-mail adrese putem kojih nam se možete obratiti, u zavisnosti od teme koja Vas interesuje:

Konkurisanje za Erazmus+ projekte [email protected] Tekući projekti [email protected] za nastavnike i studente [email protected] centar [email protected] stipendista programa Erasmus Mundus [email protected]

Za svu ostalu korespondenciju možete koristiti [email protected]

Fondacija Tempus – Erazmus+ kancelarija


fondacija tempusmonografija... · menadzment. 12 fondacija tempus - 12 godina programa eu iz...

Documents