FonetikaR je nosilac između dva sloga kada se nađe: između dva suglasnika ili iza samoglasnika.

Vokali (samoglasnici) su: A, E, I, O, U.Sonanti (glasnici) su: V, J, R, L, Lj, M, N, Nj.Afrikati (sliveni glasovi) su: C (ts), Ć (tc, tj), Č (tš), Đ (dz, dj), Dž (dž).

Suglasnici (konsonanti) se po mestu izgovora dele na:

usnene (p, b, m, v, f) – 5 zadnjonepčane (k, g, h) – 3 prednjonepšane – palatalni (ž, č, š, j, dž, nj, lj, ć, đ) – 9 nadzubni – nosni (l, r, n) – 3 zubni (t, d, s, z, c) – 5

Zvučni: B, G, D, Đ, Ž, Z, Dž.Bezvučni: P, K, T, Ć, Š, S, Č, F, H, C.

Zvučni glasovi su: vokali, sonanti i zvučni suglasnici.

Glasovne promene (ima ih 8)

Palatalizacija: K, G, H ispred E, I i ponekad A prelaze u Č, Ž, Š. Izuzetak prisvojni pridevi izvedeni od vlastatih imena koja se završavaju na ka. I, E su nastavci za oblik i tvorbu reči.Sibilarizacija: K, G, H ispred I daju C, Z, S. Nema kod reči koje menjaju značenje.Nepostojano ”a”: kod imenica ž. r., u 2, 3, 5, 6, 7, a nekad i u 4 i 1 padežu, kod brojeva…Prelazak ”l” u ”o”: kada se ”l” nađe na kraju sloga (ne kod tuđica): vo – volaJednašenje suglasnika po zvučnosti: prvi se ravna prema drugom u svoj par (b-p).Jednašenje suglasnika po mestu tvorbe: S, Z ispred prednjonepčanih postaju Š, Ž. N ispred usnenih postaje M.Jotovanje: tj=ć, nj=nj, lj=lj, dj=đ, zj=ž, sj=š, bj=blj, pj=plj, mj=mlj, vj=vlj, fj=flj.Gubljenje suglasnika: tc=c, zz=z, ss=s…

Vrste reči su:

imenice – zajedničke, vlastite, zbirne, gradivne, misaone, glagolske, brojne pridevi – opisni (lep), prisvojni (ljudski), vremenski (davni), gradivni (kameni), mesni (donji) zamenice – imeničke, pridevske brojevi – osnovni, redni, zbirni glagoli – radnja, stanje, zbivanje (pomoćni glagoli – jesam, biti, hteti) prilozi predlozi uzvici veznici rečce

Služba reči se deli na:

subjekat (ko, šta) predikat (glagolski, imenski, sa ili bez pomoćnog glagola) atribut (zamenice, pridevi i brojevi) apozicija (određuje imenicu uz koju stoji) objekat (koga, šta) priloške odredbe (za vreme, mesto, način, količinu i uzrok)

veznici (isto kao i vrsta)

Prilozi:

za vreme: juče, sinoć, večeras, lani, dogodine, tada, nekad, sad, kad, letos, odmah… za mesto: gore, desno, tamo, amo, napred, ovde, tuda, svuda, napolju… za način: neumorno, uporno, lepo, marljivo, radoznalo, ovako, brzo, lagano, ljuto… za količinu: dugo, još, puno, mnogo, dosta, malo, ovoliko, toliko… za uzrok: zato

Predlozi: u, na, o, po, pri, sa, ka, od, iz, uz, za, bez, pred, pod, pored, iza, ispred, iznad, ispod, posle, prema, preko, kod…Uzvici: ah, uh, jaoj, kuku, ih, jao, lele, buć, tras, pis…Veznici: i, pa, te, ni, niti, dok, ako, da, ili, jer, nego, već, a, ali, ipak, pak…Rečce: da, ne, li, mećutim, nego, samo, isto, kao, eno, bar, zar, baš…

Imeničke zamenice:

Lične: ja, ti, on, ona, ono, mi, vi, oni, sebe (se) – za svako lice / povratna Upitno – odnosne: ko, šta Odrične: niko, ništa Neodređene: neko, nešto Opšte: svako, svašta

Pridevske zamenice

Prisvojne: moj, tvoj, njegov, njen, naš, vaš, njihov, svoj (za svako lice) Pokazne: ovaj, taj, onaj za kakvoću: ovakav, takav, onakav za količinu: ovoliki, toliki, onoliki Upitno – odnosne: za bića i predmete: koji za kakvoću: kakav za količinu: koliki za pripadnost: čiji Neodređene: za bića i predmete: neki za kakvoću: nekakav za količinu: nečiji za pripadnost: nekolik Odrične: za bića: nikoji za kakvoću: nikakav za pripadnost: ničiji Opšte: za bića i predmete: svaki za kakvoću: svakakav za pripadnost: svačiji ma koliki, koji god, čiji god, bilo kakav

Gramatičke osnove se dobijaju odbijanjem padežnih nastavaka od genitiva množine (jednine).Koren reči je osnova reči, a skup reči koji imaju zajednički koren čini porodicu reči.

Izvedenice: koren + sufiks.Slaganje: spajanje dve reči ili prefiksa i reči.

Homonimija – isto se piše, različito znači.Sinonimija – različito se piše, isto znači.Antonimija – rači suprotnog značenja.Polisemija – višeznačnost reči koje se isto pišu (ista funkcija u rečenici).

Komunikativne rečenice su rečenice od velikog slova do tačke.Predikatske su proste rečenice u okviru složene.

Komunikativna funkcija: obaveštajna, zapovedna, upitna i uzvična.

Subjekat može biti gramatički (u nominativu i vokativu u pesmama) i logički (u ostalim padežima).Predikat: glagolski (ako se sastoji od glagola) i imenski (ako u sebi sadrži neku imensku reč).Objekat može biti pravi (u akuzativu ili deonom genitivu) i nepravi (u ostalim padežima).

Padeži i pitanja na koja se dobijaju:

1. Nominativ – ko, šta2. Genitiv – od koga, od čega3. Dativ – kome, čemu4. Akuzativ – koga, čega5. Vokativ – hej6. Instrumental – s kime, s čime7. Lokativ – o kome, o čemu, gde

Postoji pet vrsta nezavisnih rečenica: sastavne, suprotne, rastavne, isključne i zaključne.Zavisne rečenice:

1. Izrične rečenice – rekla sam da…2. Odnosne rečenice – ko pametno ćuti, čiju sam sestru video….3. Mesne rečenice4. Vremenske rečenice – kada, pošto5. Uzročne rečenice – zbot toga6. Uslovne rečenice – ako7. Namerne rečenice – da se vidimo, ne bi li…8. Načinske (poredbene) rečenice – kao9. Posledične rečenice – da ćete se začuditi10. Dopusne rečenice – iako11. Zavisnoupitne – šta da se radi

Sintagma se deli na:

zavisne (odredbene) ili naporedne (odnosne) morfološke: imeničke, pridevske, glagolske, priloške, zameničke, brojevne po službi: subjekatska, predikatska, objekatska, apoziciona, priloška, atributska

Naporedni odnosi u sintagmama:1. Ana i Milan studiraju istoriju umetnosti.Ana i Milan – naporedni članovi sintagme, nalaze se u sastavnom odnosu (oba člana istovremeno mogu da vrše radnju); veznici u ovakvim sintagmama su: i, pa, te, ni, niti.2. Danas dolaze ili Petar ili Milan.ili Petar ili Milan – naporedna sintagma, rastavni odnos (povezana su dva člana i biće izvršena samo jedna radnja). Članovi u ovoj sintagmi su povezani veznikom ili.3. To nije uradio Milan nego Petar.Milan nego Petar – naporedna sintagma, suprotan odnos, članovi su povezani veznikom nego, već, a, ali, ipak, pak.

1. Subjekatsko-predikatska rečenica je rečenica koja u sebi sadrži samo subjekat i predikat (može biti sa glagolskim ili imenskim predikatom).Petar piše.2. Subjekatsko-predikatska + objekatPetar kupuje knjige.3. Bezlična ili bezsubjekatska rečenica je rečenica koja ima samo predikat a subjekat ne može da se pretpostavi. Predikati u tim rečenicama su svi povratni ili neprelazni glagoli koji se nalaze u 3. l. jd.

srednjeg roda.Sviće.Pričalo se.4. Eliptična rečenica je rečenica u kojoj je izostavljen predikat a podrazumeva se na osnovu konteksta.Koga si video? Nikolu. A ti? Sanju.5. Specijalna rečenica je rečenica koja nema ni subjekat, ni predikat niti se mogu naslutiti. Uglavnom su to i, e, pa….6. Potpuna rečenica je rečenica koja je određena i subjektom i predikatom.Pada sneg. – potpuna (lična) rečenicaPa? – specijalna rečenica