JESTI A OSTATI ZDRAV!

Neka hrana bude tvoj lek, a lek tvoja hrana Hipokrat

Reenica koja je starija vie od dva milenijumaa koja sutinski jeste bezvremena.Mi se zaista nalazimo na najudnijoj raskrsnici u ljudskoj istoriji. Ljudska vrsta je prosto hipnotisana raznim iskuenjima, a koje su ponudile hemijska i farmaceutska industrija! Ali SADA sa masovnom epidemijom hroninih bolesti koje se ire poput poara, i to je najgore, i najtunije koja zahvata sve mlau i mlau populaciju, sa autizmom koji prati decu poinjemo lagano da se budimo posle dugakog sna. Doao je kraj dosadanjem nehajnom ponaanju, ali cena koju smo platili do sada ve je -PREVELIKA. Platili smo je u zdravlju. Plaamo je ivotom. I duinom i kvalitetom ivota.A posredno, platili smo je i u novcu kroz ogromne trokove zdravstvene zatite.

Zato je hrana ujedno i lek?ta god da ue u oveja usta, putuje vie od 7 metara digestivne cevi koja vrlo efikasno ekstrahuje odreene molekule iz hrane koju smo jeli, a onda ih sve prevodi u jedan zajedniki molekul, acetil-koenzim A, pomou koga je napravljeno sve u naem telu (belanevine, glikoza, zdrave masti). Creva jesu fantastine male maine, ali nisu svemona, to jest, ona su u stanju da pretvore molekule hrane u acetil koenzim A, jer se hrana sadri od kompatibilne kombinacije ugljenika, vodonika, kiseonika i azota, kompatibilne sa naim telom. Ali - to ne moe da uradi sa nekompatibilnim supstancama, neprirodnim i vetakim smaterijama koje su strane ljudskom telu, a koje smo skloni da svakodnevno unosimo, to iz neznanja, to iz potrebe, i tu I nastaje problem. Ljudsko telo zapravo nema ideju ta da radi sa ovim supstancama, nema nikakav genetski program koji bi razreio ovaj problem - jednostavno reeno mi nismo stvoreni da unosimo vetake materije!

http://healthychildblog.com/junk-foods-only-a-sometimes-foods

A to neprestano radimo. Sebi. Naoj deci. Onima koje najvie volimo.

esto se deava da telo pokuava da detoksikuje ili ibacu sponu materiju, to opet dovodi do stvaranja novih metabolite, od kojih su neki mnogo opasniji od poetne supstance.i tu nastaje vrzino kolo.Nezavisno od toga da li smo nastali kreacijom ili evolucijom, verovatno je da se naa tela (ono to ini nau anatomiju, histologiju, fiziologiju i biohemiju) sutinski ne razlikuju mnogo od naih predaka iji su fosilni ostaci skoro otkriveni na iroj teritoriji naeg grada. Razmislite: ta se deava kada umesto velikog broja razliitih nutrijenata (hranljivih stvari u hrani zbog kojih ona jeste hranljiva!), nutrijenata koji su nam potrebni radi odranja redovnih normalnih fiziolokih I biohemijskih procesa, naim elijama (I elijama nae dece!) te nutrijente zamenimo sintetikim produktima, hemijskim materijama, koje nalazimo u mnogobrojnim namirnicama, I u vodi koju kupujemo?Danas verovatno imamo najvei asortiman proizvoda i najvie hipermarketa otkako ja pamtim (poslednjih pedesetak godinica).

http://www.drdobbin.co.uk/supermarkets-good-or-bad

Danas u zemlji Srbiji imamo do sada najvei procenat ljudi sa prekomernom teinom, i najviu stopu gojaznih.Danas imamo itavu armiju ljudi koji imaju povien krvni pritisak, povien holesterol i eer u krvi. I to su sve mlai i mlai ljudi. Danas se pojavila udnovata epidemija poznata pod nazivom Syndrom X, i na alost ne radi se tu o nikakvoj vanzemaljskoj ineligenciji, ve naprotiv o ovozemaljskoj neinteligenciji.Zato smo sada sve bolesniji, upravo kada pijemo najvei mogui broj lekova?

Moda zvuim suvie ostraeno. Ili suvie sumorno. Moda deluje suvie mrano ova slika.Ali, kao to znate sa polja fizike, mrak nije neto to se moe proterati na drugi nain, sem da se osvetli. Stoga elim da malo pobudim i probudim svoje sugraane, pre svega elim da kaem postoji jedna strano ohrabrujua stvar kada priamo o hroninim nezaraznim bolestima, o toj epidemiji u kojoj upravo grcamo, a ta je da se da spreiti, da se da ublaiti, i da to zavisi od nas samih.Ili reenica koju esto volim da ponovim NAE ZDRAVLJE ZAVISI OD NAS SAMIH. Pokrenite se! Imate srenu okolnost da u ovom gradu postoji Regionalni centar za promociju zdravlja na radnom mestu, prvi te vrste u Srbiji, u okviru Zavoda za zdravstvenu zatitu radnika u Niu. U njegovom sklopu postoji Preventivni centar za ishranu zdravih i bolesnih ljudi. Nema oveka, bilo da je zdrav ili bolestan, kome bi bio suvian savet u vezi ishrane. A postoje bolesti, u kojima je ishrana presudan faktor znate i sami, jedna od njih je eerna bolest. Lekari na klinici, a i vai izabrani lekari obino nemaju dovoljno vremena da popriaju sa vama o jednoj tako vanoj oblasti kao to je ishrana zato je Preventivni centar pravo mesto za vas.

injenica je da sada vidimo veoma obeshrabrujue i teke posledice izbora hrane i medikamenata koje su napravile poslednje generacije. Oigledne posledice koje se pojavljuju svakodnevno su hronine nezarazne bolesti kao to su dijabetes i bolesti srca koje su postale prava epidemija savremenog drutva.

SAD imaju najgori zdravstveni status stanovnitva (oekivani ivotni vek, i smrtnost odojadi) od svih industrijalizovanih zemalja, uprkos maksimalnoj potronji novca na trokove zdravstvene nege i lekove. Zato su amerikanci sve bolesniji, dok istovremeno koriste sve vie lekova?

Zaboravite ta ste jeli do danas. ta jedete od danas je od vitalnog znaaja za vae zdravlje i blagostanje.

Do pre samo nekoliko generacija, nai preci su bili fantastino zdravi i mravi u odnosu na dananje generacije. Veina ih je ivela na dobre, aktivne zdrave naine ivota i na kraju je umrla u miru tokom sna. Danas, to je takva retkost. Dok su hronine bolesti, hronian bol, i produena palijativna nega praktino bili neuveni za nae pretke, takvi ishodi postaju najverovatniji scenario za nas same!

Koja pojedinana razlika je najvie uticala na naa tela u protekla dva veka?

Nadmono drugaiji faktor u naim ivotima su procesirani, obraeni, hemijski proizvodi koje jedemo, a koje nai preci jednostavno nisu jeli. Ako naa vrsta, u dobru I u zlu, bez obzira da li smo stvoreni, ili smo evoluirali, ili oboje, izrava svoj optimalni kapacitet kada se hrani prirodnom, celom hranom (povre, voe, meso itd.), onda treba da shvatimo da unoenje sintetikih, vetakih tenosti i vrstih materija u nae telo jednostavno vodi unitenju nae najvrednije imovine: naeg zdravlja.

Waking Times, Dr. Colleen Huber, Guest Writerizvor: http://www.wakingtimes.com/2013/01/22/eating-our-way-in-and-out-of-our-symptoms/?utm_source=Waking+Times+Newsletter&utm_campaign=28237fa941-Waking_Times&utm_medium=email

Mi zaista ivimo u udnoj raskrsnici u ljudskoj istoriji.

U poslednjih nekoliko decenija, ljudska vrsta je prosto hipnotisana raznim iskuenjima koje je ponudila hemijska i farmaceutska industrija. 50-ete godine su zapamene kao godine u kojima se bolje ivelo pomou upotrebe raznih hemikalija i sredstava. I verovali smo, namamili se i progutali, i uvaljena nam je, (i jo uvek ih konzumiramo!) ogromna koliina hemikalija kao to su etil-iva, etilen-glikol (antifriz), aluminijum i formaldehid. Bez razmiljanja. Bez sigurne provere. I to primenjeno na bebama, kao delovi vakcina!

Ali sada sa masivnom epidemijom hroninih bolesti koja se rairila u najveem broju industrijske populacije, sa autizmom koji prati decu, sa sve vie patologije koja koincidira sa izalaganjem koncentrovanim hemikalijama poinjemo lagano da se budimo posle dugakog dremea koji nas je uhvatio nakon II svetskog rata. Sada poinje sledee razdoblje u kome se sintetike hemikalije poinju da sagledavaju iako su korisne i primenljive u mnogim situacijama, kao neto to je najbolje drati na distanci od naih tela, javnih povrina i prirode.

Stara era nepromiljenog oslanjanja na sintetikoj egzistenciji pokazala je ozbiljne nedostatke, tako da URGENTNOST da se uspostave ponovni (izgubljeni!) odnosi sa prirodom postaje svima oigledna. Biljke i druge vrste prirodne hrane upravo stupaju u svoju sopstvenu novu eru, i dobijaju glavnu ulogu u leenju, i ve ih uveliko koriste ne samo naturopate ve i drugi dobro informisani lekari.

Veliko iznenaenje

Do kraja naih ivota, prirodna hrana e zaseniti medikamente u medicinskoj praksi, kako javnost bude budila svoje sopstvene (daleko superironije!) kapacitete za izleenje.

Alopatski profesionalci e biti najsporiji da uhvate tu mogunost, ba kao to su poetkom 20.veka odbile da veruju da odsustvo odreenih nutrijenata moe da dovede do takvih ozbiljnih bolesti kao to su skorbut, pelagra i beri-beri.

Tada, ba kao i sada, alopate su spremne da svale krivicu za bolesti na mikrobe, sve dok kakvog li iznenaenja!- limeta nije izleila skorbut kod engleskih mornara, i nismo videli da Vit. B3 spreava pelagru, dok Vit. B1 spreava beri-beri a Vit. D rahitis.

Kao i obino, alopatija se koriguje dugo, dugo nakon izleenja pacijenata od strane naturopata. U stvari, postoje dokazi da ak i bubonska kuga, za koju alopati i dalje okrivljuju bakteriju Yersiniu pestis, uveliko zavisi od nedovoljnog unosa vit. C.

Ali kako uticati na manipulisati osobom koja ima stav da hrana moe biti i lek?

Prvi putokaz za to jeste upravo graa naeg digestivnog trakta. ta god da doe u naa usta, putuje vie nego 20 stopa (6 metara!) kroz veoma efikasnu cev koja ekstrahuje odreene molekule iz hrane koju smo jeli, onda ih konvertuje u jedan zajedniki molekul, Acetil koenzim-A, pomou koga je napravljeno sve u naem telu:

proteini, glukoza, zdrave masti

Creva su fantastine male maine, ali nisu svemona. To jest, ona mogu pretvoriti molekule hrane u Acetil-koenzim-A, iz razloga to je hrana ima srodnu i upotrebljivu kombinaciju ugljenika, vodonika, kiseonika i azota. Ali ne moe da se to uradi sa bizarnim supstancima koje su neprirodne I strane naem telu, kao to su petrohemijski proizvodi i sintetike supstance koje se koriste kao farmakokinetici.

Telo nema iskustvo sa najveim brojem ovih supstanci, i ima malo pojma ta da radi sa njima, i esto ih ekskretuje, to moe objasniti zato esto placebo deluje na isti nain i ak prevazilazi lek u klinikim studijama. Mnogo ee se, meutim, deava da telo pokuava da se detoksikuje ili izbaci sporni lek, to stvara nove metabolite, koji s druge strane imaju multiple farmakoterapijske efekte, od kojih neki mogu biti krajnje tetni.

Efikasna maina za jedenje

Hrana se, s druge strane, osea u organizmu kao kod kue, jer je naa vrsta odvajkada obrauje, i mi smo postali krajnje efikasna maina za jedenje. Zbog toga, lako emo razloiti svarene proteine u aminokiseline.

S druge strane, aminokiseline bivaju preraene u proteine koje nam nai geni diktiraju da se naprave, i to sve od komplikovanih struktura koje nastaju jo u materici, pa do svega ostalog; zamena izgubljenih elija koe i drugih pokrovnih povrina, noktiju, kose, krastica na ranicama, i mnogo ega jo.

Ugljeni hidrati i masti se razlau do Acetil-koenzima-A i rearaniraju da stvore molekule koje nae telo treba zbog odreene funkcije, iz razloga jer je to nain na koji nae telo rukovodi stvarima, za sve vreme nae egzistencije kao vrste. Kako e telo biti u stanju da to uradi iz farmaterapeutika? Jednostavno to ne moe. Slino, kao kada pokuate da pokrenete kola sokom od narande, namesto goriva.

Osim prolog veka, u naem industrijalizovanom drutvu, i oveanstvo i ivotinjsko carstvo se iskljuivo oslanjalo na biljne lekove. U stvari, zapaeno je da divlje ivotinje jo uvek trae odreene biljice koje su podesne za leenje bilo koje bolesti koja ih snae. ak i bez pristupa farmakoterapiji, praene ivotinje u divljini ne obolevaju od hroninih bolesti, ak i kada proive svoj maksimalni ivotni vek.

ivotinjska populacija koju mi uvamo, kao i ona u zoo-vrtu, s druge strane, pokazuje veoma razliitu sliku: maligne bolesti, kardiovaskularne bolesti i epilepsija su sasvim uobiajene meu kunim ljubimcima koji su predmet visoko-procesirane dijete isto kao i sintetikih medikamenata kupljenih od strane njihovih dobronamernih vlasnika to smo mi! ali i naravno industrije hrane za kune ljubimce.

Bez obzira da li smo tako stvoreni, ili smo tako evoluirali, mi smo tako intimno vezani za biljno carstvo za sve vreme naeg postojanja tako da ne moemo bez njega! Povezani smo sa biljkama i razmenjujemo sa njima sve do elijskog nivoa, kao i na nivou najmanjih molekula!

To je razlog zato nas biljke lee kada nita drugo ne moe. Nae istorijsko oslanjanje na biljke je bilo integralni deo svakog ljudskog drutva. Biljke i ljudi rezoniraju na nivoima koji su jo uvek van naeg poimanja, podrazumevajui i biohemijske i fizioloke nivoe, a neki e rei i isto tako estetske i emotivne !

Kako bi ljudi i biljke tako blisko delili palentu Zemlju, jedni uz druge, a da nisu imali komplementarne, viestruke odnose jedni sa drugima? Hipokrat je rekao: Neka tvoja hrana bude tvoj lek, a lek tvoj tvoja hrana. Medicina je ono to se dobije kada se najpodesnija biljka da oboleloj osobi. Biljno kraljevstvo igra glavnu ulogu od sve hrane koja je korisna za nas.

Kvalitetna prirodna hrana: vrednost ivota

Bez obzira da li verujete u kreaciju, ili u evoluciju, ili ste neopredeljeni, veina nas e se sloiti da naa tela (to to je naa anatomija i biohemija, na metabolizam hrane) jesu sutinski ista kao i kod davnanjih naih predaka. ta se deava kada umesto velikog broja razliitih nutrijenata koji su potrebni naim elijama, i elijama nae dece, da bi unutranji organi funkcionisali na ispravan nain, te iste nutrijente zamenimo hemisjkim jedinjenjima, sintetikom hranom i hemisjksim materijama koje se dodaju vodi, da bi bila ispravna za pie?

injenica je da sada vidimo veoma obeshrabrujue i teke posledice izbora hrane i medikamenata koje su napravile poslednje generacije. Oigledne posledice koje se pojavljuju svakodnevno su hronine nezarazne bolesti kao to su dijabetes i bolesti srca koje su postale prava epidemija savremenog drutva.

SAD imaju najgori zdravstveni status stanovnitva (oekivani ivotni vek, i smrtnost odojadi) od svih industrijalizovanih zemalja, uprkos maksimalnoj potronji novca na trokove zdravstvene nege i lekove. Zato su amerikanci sve bolesniji, dok istovremeno koriste sve vie lekova?

Zaboravite ta ste jeli do danas. ta jedete od danas je od vitalnog znaaja za vae zdravlje i blagostanje.

Do pre samo nekoliko generacija, nai preci su bili fantastino zdravi i mravi u odnosu na dananje generacije. Veina ih je ivela na dobre, aktivne zdrave naine ivota i na kraju je umrla u miru tokom sna. Danas, to je takva retkost. Dok su hronine bolesti, hronian bol, i produena palijativna nega praktino bili neuveni za nae pretke, takvi ishodi postaju najverovatniji scenario za nas same!

Koja pojedinana razlika je najvie uticala na naa tela u protekla dva veka?

Nadmono drugaiji faktor u naim ivotima su procesirani, obraeni, hemijski proizvodi koje jedemo, a koje nai preci jednostavno nisu jeli. Ako naa vrsta, u dobru I u zlu, bez obzira da li smo stvoreni, ili smo evoluirali, ili oboje, izrava svoj optimalni kapacitet kada se hrani prirodnom, celom hranom (povre, voe, meso itd.), onda treba da shvatimo da unoenje sintetikih, vetakih tenosti i vrstih materija u nae telo jednostavno vodi unitenju nae najvrednije imovine: naeg zdravlja.

Waking Times, Dr. Colleen Huber, Guest Writerizvor: http://www.wakingtimes.com/2013/01/22/eating-our-way-in-and-out-of-our-symptoms/?utm_source=Waking+Times+Newsletter&utm_campaign=28237fa941-Waking_Times&utm_medium=email

4