forme meĐunarodnog poslovanja -...

FORME MEĐUNARODNOG POSLOVANJA

Prof. dr Jugoslav Jovičić

IZVOZ

Izvoz predstavlja početni oblik ulaska na

internacionalno tržište.

Oblike izvoza možemo podijeliti na:

- posredne,

- neposredne i

- kooperativne.

16-Nov-15

2

Doc. dr Jugoslav Jovičić

POSREDNI IZVOZ

Posredni izvoz podrazumijeva prodaju

proizvoda na inostrano tržište posredstvom

agenata čija se baza nalazi na tržištu zemlje u

koju izvozimo ili na domaćem tržištu.

16-Nov-15

3


NEPOSREDNI IZVOZ

Neposredni izvoz ili često nazivani direktni izvoz

podrazumijeva prodaju proizvoda direktno

uvozniku ili kupcu na stranom tržištu bez

uvoznika ili kupcu na stranom tržištu bez

posrednika.

16-Nov-15

4


KORPORATIVNI IZVOZ

Korporativni izvoz koristi kompanija koja ima

namjere da svoje poslovne aktivnosti

internacionalizuje, ali ne posjeduje dovoljne

količine resursa, prodajnih centara i ostalih

potrebnih pretpostavki koje su potrebne da bi

se razvio izvoz.

16-Nov-15

5


VIDLJIVI IZVOZ

Visible Export su dobra koja se fizički izvoze u

drugu zemlju.

Ona mogu da budu kapitalna dobra (Capital

Goods) i potrošna dobra (Consumer Goods).

Izvoz kapitala podrazumijeva odobravanje

zajmova nerezidentima ili kupovina imovine

locirane u inostranstvu

16-Nov-15 Doc. dr Jugoslav Jovičić

6

NEVIDLJIVI IZVOZ

Invisible Export su usluge koje se prodaju

nerezidentima države koja ih je izvršila.

Neki nevidljivi izvozi se realizuju u drugim

državama kao npr. obavljanje vazdušnog i

pomorskog transporta.


7

UVOZ

Uvoz je oblik spoljnotrgovinskog posla

(Importing)u kojem preduzeće države kupuje

dobra i usluge od preduzeća druge ili drugih

zemalja radi prodaje na domaćem tržištu,

plaćajući ih, najčešće, konvertibilnim

sredstvima.

Uvoznici dobara i usluga uvijek su nerezidenti

države iz koje se ta dobra uvoze.


8

VIDLJIVI UVOZ

Visible Import su dobra koja su fizički uvedena

u zemlju, bilo da je riječ o kapitalnim ili

potrošnim dobrima.

Uvoz kapitala predstavlja uzimanje stranih

zajmova (Foreign Loans) ili prodaju domaće

realne imovine nerezidentima date države.

Uvozni poslovi su uvijek pod odgovarajućom

kontrolom države.


9

NEVIDLJIVI UVOZ

Invisible Import ili uvoz usluga može da se

realizuje tako što strani snadbjevač usluga

dolazi u drugu zemlju i pruža odgovarajuće

usluge, ili rezidenti jedne države odlaze u drugu

zemlju u kojoj kupuju ili koriste odgovarajuće

usluge (avionske, hotelske, bolničke i druge).


10

LICENCIRANJE

Licenca je oblik uspostavljanja poslovne

saradnje međunarodnog karaktera.

Njen značaj ogleda se u ustupanju i

pribavljanju prava na upotrebu određene

tehnike proizvodnje, prenosa znanja...

Licencni ugovor je ugovor prema kojem davalac

licence dobija određenu nadoknadu za

licenciranje.


11

DIREKTNO INVESTIRANJE (1)

Direktno investiranje – oblik ulaganja u preduzeće nad kojim se stiče vlasnička kontrola.

Jedan od oblika direktnog investiranja je i kupovina kontrolnog paketa akcija određenog preduzeća u stranoj zemlji.

Primarni motiv preuzimanja kontrole nad vlasništvom za investitora je sticanje profita i osvajanja novog tržišnog prostora.


12

DIREKTNO INVESTIRANJE (2)

Povećanim obimom direktnih investicija utiče se na:

- unapređenje lokalnog poslovnog ambijenta, što zavisi i od institucionalnih i političkih reformi u svakoj pojedinoj zemlji;

- normalizaciju međunarodnih finansijskih odnosa u smislu da zemlje u regiji trebaju postati normalni učesnici na međunarodnim finansijskim tržištima.


13

ZAJEDNIČKA ULAGANJA

Joint Ventures – oblik poslovne saradnje između kompanija koje se nalaze u dvije ili više zemalja i koje ulažu imovinu u osnivanje zajedničkog preduzeća za proizvodnju i/ili distribuciju roba i usluga.

Motivi ulaska u zajednička ulaganja mogu biti:

- zajednička upotreba tehnologije ili tehnike.

- obezbjeđenje kapitala i investicionih sredstava,

- olakšan izlazak na međunarodno tržište.


14

POSLOVNA BILATERALA

Poslovna bilaterala – oblik saradnje između dvije

kompanije koje se nalaze u dvije različite države i

koje uspostavljaju saradnju zbog zajedničkog

nastupa na tržištu ili im je cilj stvaranje novog

proizvoda.

Poslovna bilaterala nije stvaranje monopola.

Njena prednost je što kompanije ugovornice jačaju

konkurentsku snagu i šire svoj tržišni nastup.

Ugovori imaju vremenski interval trajanja.


15

POSLOVNA MULTILATERALA

Poslovna multilaterala – oblik poslovne

saradnje između tri i više kompanija koje se

nalaze u više različitih država koje uspostavljaju

saradnju zbog zajedničkog nastupa na tržištu ili

im je cilj stvaranje novog proizvoda.


16

POSLOVI VEZANE KUPOVINE

“Vezani” spoljnotrgovinski poslovi su oni poslovi

u kojima se uvoz jednih roba i usluga vezuje za

izvoz drugih roba i usluga, i obrnuto.

U spoljnotrgovinskoj praksi se susreće više

oblika “vezane” trgovine.


17

BARTER POSLOVI (1)

Barter poslovi – vezani spoljnotrgovinski poslovi kojima se uvoz jednih roba vezuju za izvoz drugih roba i usluga.

U spoljnotrgovinskoj praksi susrećemo više oblika barter poslova:

1. Klasični barter – kompenzacioni posao kroz koji se ostvaruje jednostavna razmjena dobra za dobro.

2. Savremeni barter – složeni kompenzacioni aranžman koji na strani uvoza i izvoza uključuje više roba i više poslovnih partnera.


18

BARTER POSLOVI (2)

3. Kontrakupovina – pralelni spoljnotrgovinski

poslovi u kojima se uvoz uslovljava izvozom.

4. Off set aranžmani – oblik kompezacionog

spoljnotrgovinskog posla kontrakupovine u

kojima se prodavac obavezuje da u finalni

proizvod ugradi odgovarajuće komponente kao

element protuvrijednosne ravnoteže razmjene.


19

BARTER POSLOVI (3)

5. Buy Back aranžmani - oblik kompezacionog spoljnotrgovinskog posla u kojem se kupac obvezuje da plaćanje uvezene opreme i tehnologije izvrši isporukom finalnh proizvoda proizvedenih upotrebom te opreme i tehnologije.

6. Poslovi prethodne kupovine - oblik kompezacionog spoljnotrgovinskog posla u kojima se prodavac visoke tehnologije obavezuje da iz zemlje kupca uveze odgovarajuću robu prije isporuke ugovorene tehnologije i opreme, poslije čega prodavac može da izvrši odgovarajuću naplatu od kupca.


20

BARTER POSLOVI (4)

7. Klirinški poslovi – specifični spoljnotrgovinski

poslovi, gdje se vezivanje poslova ne vrši na

nivou konkretnih tržišnih aktera nego na nivou

država, na osnovu prethodno ugovorenih

državnih robnih lista.


21

SAJAMSKI KOMPENZACIONI POSLOVI

Pojedine zemlje uvele su u svoj

spoljnotrgovinski režim i mogućnost da domaći

kupci države u kojoj se sajam održava mogu

izložene sajamske eksponate kupiti naknadnim

isporukama robe u razmeni 1:1.

Izloženi sajamski eksponati se, po pravilu,

prodaju domaćim kupcima po cijenama nižim

od tržišnih.


22

MALOGRANIČNI I SUSJEDNI PREKOMORSKI

PROMET

Ova vrsta poslova praktikuje se između susjednih država koje tradicionalno povezuju zajedničke vrijednosti.

Obavlja se na prostoru od 15 km sa svake strane granice, na moru 30 km.

Sa perspektivom daljeg širenja EU, kao i stupanjem sporazuma CEFTA 2006. na snagu, ne postoje posebni razlozi za uspostavljanje malograničnog prometa između pojedinih susjednih država Zapadnog Balkana.


23

POSLOVI DORADE, OBRADE I PRERADE (1)

To je vrsta spoljnotrgovinskog posla gdje jedno

preduzeće privremeno uvozi strane proizvode na

doradu, obradu i preradu i nakon obavljenog

posla, vraća ih naručiocu posla.

Ovom vrstom poslova se ostvaruje pozitivan

devizni priliv iz inostranstva.

Ukoliko preduzeće privremeno izvozi domaće

proizvode radi dorade i prerade u inostranstvo –

dolazi do deviznog odliva iz zemlje u inostranstvo.


24

POSLOVI DORADE, OBRADE I PRERADE (2)

Doradom se proizvod oplemenjuje, ali bez

mijenjanja njegovih osnovnih svojstva (npr.

ušivanje detalja na odjeći).

Obradom se unapređuje kvalitet proizvoda, ali,

takođe, bez mijenjanja njegove osnovne

upotrebne vrijednosti (npr. legiranje čelika).

Preradom se mijenjaju osnovna svojstva

proizvoda (npr. pretvaranje kože u obuću).


25

LOHN POSLOVI

Lohn poslovi – poslovni oblik kod kojeg se proizvod stvara za inostranog kupca.

Inostrani kupac ima obavezu da dostavi cijelu količini ili dio repromaterijala, sirovina ili gotovih dijelova za ugradnju u gotov proizvod.

Proizvođač naplaćuje svoj rad, energiju i eventualno dio domaćeg materijala (jeftina prodaja radne snage).

Lohn poslovi spadaju u grupu obrade, prerade ili svojevrsni oblik oplemenjivanja robe.


26

LIZING POSLOVI (1)

Kad preduzeće ne raspolaže vlastitim sredstvima za razvoj, što je čest slučaj sa državama u tranziciji, do potrebnih resursa se dolazi posredstvom lizinga.

Uslovi zakupa opreme i tehnologije regulišu se poslovnim ugovorom između preduzeća jedne države i preduzeća druge države.

Vlasništvo nad dobrima koja su predmet lizinga ostaje nepromijenjeno.


27

LIZING POSLOVI (2)

Prema davaocu lizinga razlikuju se:

- direktni ili klasični lizing ili lizing proizvođača – proizvođač opreme direktno stupa u odnos sa primaocem lizinga i pojavljuje se kao finansijer lizing posla.

- indirektni ili savremeni lizing – u odnos između proizvođača opreme i primaoca lizinga inkorporira treći subjekt (npr. banka) koji je davalac i finansijer lizinga.


28

LIZING POSLOVI (3)

U skladu sa ugovorom o lizingu, po isteku

ugovorenog roka zakupa, zakupac može:

- da iznajmljivaču vrati zakupljeno dobro;

- da novim ugovorom produži zakup;

- da otkupi zakupljeno dobro.

Kod spoljnotrgovinskih lizing poslova uvijek se

radi o privremenom uvozu, sve dok se

iznajmljena oprema ne vrati ili ne otkupi.


29

TAJMŠERING POSLOVI

Time Shering ili vremensko korišćenje objekta

je oblik dugoročne vremenske saradnje, u kom

strano preduzeće ulaže svoj kapital, znanje,

opremu i slično, a domaće preduzeće

obezbjeđuje zemljište, infrastrukturu, sirovine i

drugo, radi zajedničke izgradnje nekog

investicionog objekta


30

FRANŠIZING POSLOVI

Franšizing – oblik poslovne saradnje u kome

nezavisna preduzeća (franšizanti) koriste u

svom proizvodnom i pslovnim sistemu

trgovačke marke, znakove, patente drugog

preduzeća (franšizer), uz plaćanje

odgovarajuće ugovorene naknade (franšize).

Franšiza se plaća za ulazak u sistem (Initial

Free) i za poslovanje sve dok ugovor traje.


31

FAKTORING POSLOVI

Faktoring poslovi se odnose na kupoprodaju

kratkoročnih spoljnotrgovinskih potraživanja.

To je specifičan oblik ekonomske saradnje sa

inostranstvom, kojim jedna strana (klijent) nudi

drugoj strani (faktor) svoja kratkoročna

potraživanja za isporučenu robu ili izvršene

usluge, ali prije njihovog dospijeća za naplatu.


32

FORFETING POSLOVI

Forfeting poslovi se odnose na kupoprodaju

dugoročnih validnih spoljnotrgovinskih

potraživanja, odnosno prava.

Forfeting poslovi obično se pojavljuju kada izvoznik

ili izvođač radova nema mogućnosti da iz

sopstvenih sredstava finansira neki veći posao u

inostranstvu, pa zbog toga svoje potraživanje

prema stranom partneru ustupa banci da bi na

takav način pribavio sredstva plaćanja.


33

REEKSPORTNI POSLOVI (1)

Reeksportni poslovi su složene robne i finansijske transakcije posredovanja u trgovini između različitih zemalja radi ostvarivanja pozitivnog finansijskog efekta.

Javljaju se u više oblika:

1. Poslovi uvoza radi izvoza – ponovni izvoz u nepromijenjenom stanju

2. Poslovi spoljnotrgovinskog ramplasmana – uvoz robe iz inostranstva i paralelni izvoz iste količine robe domaćeg porijekla.


34

REEKSPORTNI POSLOVI (2)

3. Poslovi reeksportne dorade – kupovina robe u inostrantvu, njen privremeni uvoz radi prerade, dorade ili obrade i izvoz takve robe.

4. Klasično posredovanje – reeksporter kupuje robu u inostranstvu i istu robu neposredno prodaje u inostranstvu.

5. Svič (Swich) poslovi – reeksporter otkupljuje u nekoj zemlji po nižoj cijeni potraživanja sa nesigurnom naplatom od njihovog vlasnika (izvoznika), potom tim sredstvima kupuje robu u zemlji koja duguje i istu prodaje u drugoj zemlji po višoj cijeni.

6. Oplemenjivanje robe – kupovina robe u inostranstvu , njena prerada, dorada i obrada u domaćim preduzećima, plaćanje tih usluga i njen izvoz.


35

TRANZITNI POSLOVI (1)

Tranzit – prevoz robe preko državne teritorije

jedne ili više zemalja koje se nalaze na putu od

mjesta isporuke do mjesta krajnjeg odredišta

robe.

Tranzitne zemlje – zemlje preko čije se teritorije

roba prevozi.

Za prevoz robe preko svoje teritorije tranzita,

zemlja naplaćuje tranzitnu taksu.


36


Pod tranzitnim poslom podrazumijeva se:

- Prevoz robe jedne zemlje preko nacionalne

teritorije druge zemlje u neku treću zemlju, bez

plaćanja dažbina;

- Uvoz strane robe koja se skladišti u zemlji da

bi se poslije toga ponovo izvezla u inostranstvo.

Tranzitna roba – roba koja se nalazi u

tranzitnom prometu.


37


Tranzitni poslovi mogu biti:

- direktni (kad strana roba prelazi preko teritorije samo jedne zemlje);

- lomljeni (kad se strana roba istovara i privremeno skladišti u jednoj zemlji, pa tek onda izvozi u inostranstvo);

- posrednički (kad domaće uslužno preduzeće obavlja izvijesne komercijalne poslove za račun inostranog trgovca).


38

TIR KARNET SISTEM

Međunarodni TIR karnet je dokument sa popisom robe koja se prevozi.

Prevoznik sa TIR oznakom prolazi kroz zemlju tranzita slobodno i bez komplikovanih carinskih formalnosti.

Ulazna carinarnica izdaje potvrdu o ulasku kamiona, koja se pokazuje carinskim vlastima zemlje kroz koju se prevozi ka krajnjem odredištu.


39

IRU

Zemlja čijii prevoznik koristi TIR oznaku mora

biti član Međunarodne transportne unije

(International Road Transport Union – IRU),

osnovane 23. marta 1948. godine u Ženevi.

Učlanjenjem u IRU zemlja, čiji prevoznik koristi

TIR oznaku, garantuje da neocarinjena roba

neće biti istovarena na teritoriji tranzitne

zemlje.


40

forme meĐunarodnog poslovanja -...

Documents