FORME PISANJA U FORME PISANJA U DRUŠTVENIM NAUKAMADRUŠTVENIM NAUKAMA

Sadržaj prezentacije

• Apstrakt

• Prikaz knjige

• Pregledni rad

– Osnovne forme pisanja: rezimei (apstrakti i beleške), prikazi knjiga, pregledni radovi, monografije, eseji itd.

– Različite funkcije različita struktura i stil

ApstraktApstrakt

– Apstrakti su rezimei istraživanja koji se javljaju na početku rada (članka ili knjige) ili samostalno

– Funkcija: brz pregled rada– Izražen zahtev za jezgrovitim i preciznim izražavanjem– Dužina: od 100 do 500 reči (u zavisnoti od časopisa ili

naučnog/stručnog skupa)• Nekada se dužina meri karakterima (npr. za EIP 3600 karaktera sa

razmakom)– Ključne reči: 3 do 6 (ALI ne pojedinačnih reči, već POJMOVA)– Apstrakt treba da da odgovor na sledeća pitanja:

1. Koji je problem kojim se istraživanje bavi (i zašto)? 2. Koji je glavni metod prikupljanja podataka i analize? 3. Koji su rezultati i zaključci istraživanja?

– Ova pitanja mogu biti naglašena posebnim naslovima delova apstrakta (uvod, ciljevi, metod, rezultati, zaključak)

• Apstrakt može da stoji:1. Samostalno (npr. za potrebe selekcije na stručnim skupovima; nakon

selekcije, izabrani apstrakti se štampaju u knjizi apstrakata)

2. Na početku nekog rada, npr. članka (obično odvojen od teksta rada i sa drugačijim poravnanjem, a nekad i drugačijim fontom)

Prikaz knjigePrikaz knjige• Prvi naučni časopisi koji su počeli da se izdaju u Evropi u drugoj polovini

17. veka, najvećim delom su se sastojali iz prikaza knjiga (Journal des Scavans, prvi periodični časopis se u potpunosi sastojao iz prikaza knjiga)

• Danas brojni akademski časopisi imaju odeljak posvećen samo prikazima knjiga ili periodično objavljuju izdanja sa prikazima, a neki su isključivo posvećeni prikazima knjiga (između 9,5 i 10,5% stranica u časopisima je posvećeno prikazima knjiga (Buttlar, 1990))

• Obično se pišu odmah nakon objavljivanja knjiga– Pisac prikaza treba da se postavi kao reporter koji izveštava o nekom događaju

zasnivajući ocene na sopstvenom iskustvu

• Za razliku od rezimea, prikaz knjige otkriva šta autor misli o određenom radu – uključuje evaluaciju tj. ocenu sadržaja, stila i vrednosti, što ga donekle udaljava od objektivnosti

• Da bi svojim prikazom neke knjige mogao da da naučni doprinos, pisac mora bude ekspert u datoj oblasti

• Obraća se akademskom auditorijumu, a ne široj javnosti (npr. prikaz knjige u dnevnim novinama ili magazinima)

• Dobar prikaz knjige treba da:– Pruži rezime knjige (deskriptivna funkcija)– Ukaže na prednosti i nedostatke knjige– Proceni ispravnost zaključaka autora knjige i snagu

iznetih dokaza – Oceni njen doprinos s obzirom na dosadašnja

saznanja i precizira u čemu se tačno taj doprinos sastoji

– Proceni autentičnost / plagijat– Proceni njene implikacije u vezi sa daljim

istraživanjima i razvojem date oblasti

TEHNIČKI ASPEKT• Dužina: od jednog paragrafa do pravog eseja

• Obeležavanje: naziv knjige, edicija, ime(na) autora ili urednika, izdavač, grad, godina izdavanja, broj strana (poznati gradovi nisu praćeni nazivom države, npr. “London”, a ne “London, U.K.”; “New York”, a ne “New York, N.Y.”)

PREPORUKE • Budite selektivni i ne pokušavajte da u potpunosti pokrijete knjigu (ne

obrađivati svaku stavku tabele sadržaja, već preneti utisak o celom radu i dati pregled ciljeva knjige)

• Svoje argumente potkrepite primerima iz knjige koji predstavljaju ilustraciju vaših ocena (izbegavati citate, osim kada razmatrate stil i kvalitet izražavanja)

• Napišite prikaz knjige onako kako je objavljena, a ne onako kako mislite da teba da bude objavljena (identifikujte ciljeve autora i ocenite rad u pogledu postignutosti tih ciljeva)

• Suzdržite se od korišćenja pregleda kao prilike da iznesete svoja shvatanja u vezi sa datom temom (svrha pregleda je ocena rada autora, a ne predavanje o vašem mišljenju i ubeđenju)

KRITIKA PRIKAZA KNJIGA• Naučna opravdanost ove forme često se našla pod znakom pitanja

– Ponekad je nazivana “građaninom drugog reda” u naučnoj literaturi (Riley & Spreitzer, 1970)

• Takođe im se zamera da predstavljaju puki odraz individualnog mišljenja zbog čega ne mogu da daju bilo kakav naučni doprinos (Sabosik, 1988)

• Diodato (1984) je našao da se u umetnostima i humanističkim naukama prikazi knjiga retko citiraju i stoga zaključio da imaju malo uticaja na naučna istraživanja

U ODBRANU PRIKAZA KNJIGA• Jedna nemačka studija je pokazala da su prikazi knjiga odmah iza

direktne preporuke drugih naučnika, kao najvažniji izvor informacija o novim knjigama (Hubner, 1977)

• Nalazi jedne ankete koja je za cilj imala ispitivanje mišljenja naučnika o korisnosti i važnosti prikaza kjniga tvrde suprotno (Spink, Robin & Schamber, 1998) – Autori prikaza vrše sintezu i kritičku evaluaciju rada svojih kolega čime

doprinose razvoju novih ideja, teorija i istraživačkih hipoteza• Sami prikazi mogu se znatno razlikovati u stepenu naučnosti

• Baze prikaza knjiga:Book Review Index

• http://library.dialog.com/bluesheets/html/bl0137.html• Sadrži reference za više od 4 miliona prikaza oko 2 miliona

različitih knjiga• Baza postoji od 1969. godine• Sadrži reference za prikaze knjiga objavljene u gotovo 500

časopisa i novina (od Harvard Business Review do Center for Children's Books: Bulletin; od American Scholar do Psychology Today; zatim pokriveni su i opšti magazini kao što su Ms., Time, The New Yorker i Atlantic, ali i specijalizovani časopisi kao što su Flying, Yachting i National Genealogical Society Quarterly.

• Pokriva humanističke, društvene i prirodne nauke, različite vrste umetnosti, “biznis” i oblasti od opšteg interesa

Reference i sami prikazi knjiga mogu se naći i u bazama pojedinih časopisa i bazama specijalizovanim za pojedine discipline

Pregledni rad (pregled literature)

• Pregled prethodne, relevantne literature je suštinski element svakog akademskog projekta

• Stvara dobru osnovu za unapređenje znanja:– Olakšva razvoj teorije

– “Zaokružuje” oblasti u kojima postoji mnoštvo istraživanja

– Otkriva oblasti u kojima su potrebna dalja istraživanja

• Nepoznavanje metoda strukturiranja i prezentovanja preglednog rada predstavlja problem kod nemalog broja istraživača– “Autori pregleda literature rizikuju da stvore listu referenci i nalaza koja

otupljuje um i liči na telefonski imenik – impresivni slučajevi, mnogo brojeva, ali nedovoljno integrisanosti. Nasuprot tome, koherentni pregled može se pojaviti samo kao rezultat koherentnog konceptualnog strukturiranja same teme. Za većinu pregleda, ovo zahteva teoriju kojom će se rukovoditi ili skup suprotstavljenih modela ili stanovište u vezi sa fenomenom koji je predmet diskusije.” (Bem, 1995, str. 172)

• Dva su povoda koja naučnika mogu podstaći na pisanje pregleda

1) Kada je sam naučnik dao značajan doprinos u empirijskom istraživanju date oblasti

2) Kada je autor izvršio pregled literature kao pripremu za neki svoj projekat i na osnovu tog pregleda razvio neki teorijski model

• Razlikujemo dva tipa pregleda:1) Rad koji se bavi zrelom temom o kojoj postoji dosta istraživanja

koja je potrebno analizirati i sintetisati; nakon temeljnog pregleda literature autor predlaže konceptualni model koji sintetiše i proširuje postojeća istraživanja

2) Rad koji se bavi tek otkrivenom temom kojoj bi koristilo razmatranje potencijalnih teorijskih osnova; ovakav rad je nužno kraći

Početak preglednog rada – pisanje uvoda

• Problem nekih preglednih radova može biti u tome što tema počinje da se javlja tj. otkriva tek nakon što pročitamo znatan deo rada

• Drugi problem može biti u nejasnoći u vezi s tim kakvi su doprinosi rada

• Da biste odmah zainteresovali čitaoca, u uvodu morate:– Izložiti temu svog rada– Dati radne definicije vaših ključnih varijabli– Jasno istaći doprinose svog rada

• Pružanje novog teorijskog pristupa kojim će prethodni zbunjujući rezultati biti objašnjeni

• Ukazivanje ne nedovoljan broj istraživanja koja su se bavila temom• Nagoveštavanje daljih mogućih pravaca u kojima bi istraživanja mogla

da se kreću• Spajanje prethodno suprotstavljenih pravaca kako bi se fenomen

bolje osvetlio• Ukazivanje na implikacije značajne za praksu

• Odeljak nakon uvoda treba da:– Pruži detaljniju elaboraciju definicija vaših ključnih variajbali– Postavi granice vašeg rada

• Nivo analize (jedinice analize)

• Vremenska i kontekstualna ograničenja (npr. teorija je primenljiva samo na određene organizacije, zemlje, društva ili period vremena)

• Domet vašeg rada (na koju ćete se literaturu i oblasti oslanjati i zašto)

• Implicitne vrednosti (u čijem interesu je rad: vrhovno rukovodstvo, prosvetni radnici, istraživači itd.)

Identifikovanje relevantne literature

• Potpuni pregledni rad pokriva svu literaturu relevantnu za izabranu temu, a ne ograničava se samo na određenu istraživačku metodologiju, grupu časopisa ili geografsku oblast

• Preporučeni pristup za utvrđivanje izvora za pregled:1. Radovi koji su dali najveći doprinos će najverovatnije biti u vodećim

časopisima i saopštenjima značajnih konferencija• Pretraživanje ovih časopisa i saopštenja po ključnim rečima ili

pregledavanje njihovih sadržaja

2. “Korak nazad” – pregledavanje referenci članaka koji su identifikovani u prvom koraku kako bi se utvrdili raniji radovi koje je potrebno razmotriti

3. “Korak napred” – koristeći Web of Science (elektronsku verziju Indeksa citiranosti za društvene nauke- http://www.webofscience.com/) identifikuju se članci koji citiraju tj. kao reference koriste članke identifikovane u prethodna dva koraka i odlučuje koji će se od njih uključiti u pregled.

• Ako ste ispustili neki od kritičnih članaka, kolege, koje će čitati vaš rad pre ili nakon što ga podnesete, će to uočiti

Strukturiranje preglednog rada

• Dva pristupa stukturiranju preglednog rada:1. Koncept-centrični. Pojmovi određuju organizacioni okvir preglednog rada.

2. Autor-centrični. U suštini se radi o “spisku” relevantnih radova organizovanih s obzirom na autore, ali bez sinteze literature.

Dva pristupa preglednim radovima

Koncept-centrični

(+)

Autor-centrični

(-) Koncept X (autor A, autor B,......) Autor A (koncept X, koncept Y,.....)

Koncept Y (autor A, autor C,......) Autor B (koncept X, koncept W,....)

• Da biste prešli sa autor- na koncept-centrični pristup, preporučuje se da napravite matriks koncepata koji ćete popunjavati dok čitate svaki članak posebno (Salipante i sar., 1982)

Matriks koncepata

Članci Koncepti

A B C D ...

1 x x x

2 x x

... x x

• Nekada je potrebno matriksu koncepata dodati još jednu dimenziju kakao biste uključili i nivo tj. jedinicu analize– Npr. Te’eni (2002) je našao da koncept “komunikaciona strategija” ima

različito značenje kada se razmatra na organizacionom, grupnom ili individualnom nivou

Matriks koncepata proširen jedinicama analize

Članci Koncepti

A B C D ...

Jedinice anallize

O G I O G I O G I O G I O G I

1 x x x

2 x x x x

... x x x

• Tabele i slike mogu biti efikasno sredstvo za prikazivanje nalaza i novih uvida

• Međutim, one ne smeju biti jednostavne liste članaka, već treba da daju doprinos kategorišući članke na osnovu kriterijuma koji će pomoći da se definiše oblast interesovanja (npr. prema tipu ispitanih varijabli, korišćenim merama, tipu studija, nivou analize ili drugim važnim teorijskim kriterijumima)

– Npr., Bem (1995) je opisao pregledni čalanak u kome su prethodna istraživanja kategorisana prema tome da li podržavaju jedan od tri suprotstavljena teorijska modela

Ton pisanja preglednog rada

• Uspešan pregledni rad konstruktivno informiše čitaoca o onome što se do sada saznalo o datoj temi

• Treba se paziti zamke preteranog ktiricizma – “...još jedan pokazatelj amaterizma bio je previše negativan pristup

prethodnoj literaturi... Prethodni rad je uvek ranjiv. Kritikovati je lako, ali ono je od male vrednosti; važnije je objasniti kako se istraživanje nadograđuje na prethodne nalaze, pre nego tvrditi da je prethodno istraživanje neadekvatno i nekompetento.” (Daft, 1985, str. 198)

• Poštujte delo onih koji su radili na stvaranju osnova za vaš sadašnji rad tako što ćete uvek imati na umu da svako istraživanje ima mana (McGrath, 1982)

• Naravno, ne možete potpuno nekritički citirati tuđe radove: neka istraižvanja jesu loše dizajnirana i izvedena, pa morate odlučiti da li ćete ih uključiti u svoj rad ili umanjiti njihov značaj

• Ako neku grupu istraživanja karakteriše zajednička greška koju je potrebno ispraviti u budućim istraživanjima, morate to istaći kako bi se u datoj oblasti mogao načiniti korak napred

• OPŠTA PREPORUKA: budite tolerantni prema greškama!!!!

Glagolsko vreme preglednog rada

• Među autorima postoje različita mišljenja o tome da li prilikom pisanja o prošlim istraživanjima treba koristiti sadašnje ili prošlo glagolsko vreme

• Kada se sa oba glagolska vremena može komunicirati jednako efektno, opredelićemo se za sadašnje glagolsko vreme iz više razloga:

1. Ono čitaocu daje jači osećaj neposrednosti

2. Kada razmatramo koncepte, a u skladu sa našim koncep-centričnim pristupom preglednim radovima, logično je koristiti sadašnje glagolsko vreme jer koncepti uvek postoje ovde i sada

3. Sadašnje glagolsko vreme je kraće, pa ga samim tim čitalac brže “procesira”

IZUZETAK: Stav nekog autora se može menjati s vremenom. Usled toga, kada neku tvrdnju ili ideju pripisujemo određenom autoru, koristimo prošlo glagolsko vreme: “Maks Veber više ne tvrdi ono što je nekada tvrdio” (Starbuck, 1999)

Razvoj teorije u preglednom radu

• Pregled bi trebalo da identifikuje rupe u znanju i na taj način motiviše istraživače da ih “popune”

• Ovaj doprinos se obično postiže razvijanjem konceptualnog modela i davanjem predloga za istraživanja koji iz tog modela proizilaze

• Dakle, proširenje postojeće ili stvarenje nove teorije daće smernice za dalja istraživanja

– Međutim, ovo je težak zadatak i često najslabiji deo preglednog rada!!!– Ipak, to je ujedno i najglavniji deo koji zahteva najviše elaboracije!!!

• Argumenti teorijskog modela mogu poteći iz tri glavna izvora:1. Teoretsko objašnjenje ili “zašto”. “Zašto” tj. logičko rezonovanje je

najvažniji i neizostavni deo argumentacije. Ono predstavlja “teoretski lepak koji spaja model u celinu” (Whetten, 1989, str. 491).

2. Prošli empirijski nalazi. Treba da budu uključeni ako postoje. Ako ne postoje istraživanja u specifičnoj oblasti interesovanja, kao (slabija) podrška mogu poslužiti istraživanja iz povezanih oblasti.

3. Praksa ili iskustvo. Takođe može pomoći u potkrepljivanju modela bilo da se radi o autorovom ličnom iskustvu u nekoj organizacija ili literaturi o praksi.

NAPOMENA: prošli nalazi i iskustvo mogu pomoći, ali ne mogu

zameniti logičko rezonovanje!!!!

Evaluacija (vaše) teorije

• Kako da znamo da je teorija (model, predlozi) dobra???• Različiti autori nude različite kriterijume:

– Dobra teorija treba da objašnjava, predviđa i očarava (Weick, 1995)

– Dobra teorija treba da bude interesantna (Davis, 1971), ali i parsimonična, podložna falsifikaciji i korisna (Sutton & Staw, 1995)

– Dobra teorija treba da bude izgrađena iz više paradigmi, i usled toga treba da je odlikuju kreatvnost, relevantnost i razumljivost (Lewsi & Grimes, 1999)

• Važan doprinos evaluaciji vaše teorije daju kolege kojima možete dati da pročitaju i komentarišu vaš rad pre podnošenja na recenziju– “Sa svakom revizijom, rad sazreva. Izložite svoj rad svežem vazduhu i

svetlosti kolegijalnog fidbeka. Sa svakom diskusijom, javljaju se nove ideje. Proces sazrevanja biva olakšan napornim radom i čestim revizijama.” (Daft, 1985, str. 207)

Osmišljavanje diskusije i zaključaka

• Problem nekih preglednih radova je nagli završetak i kratak zaključak• Iako je najveći deo preglednog rada završen, još uvek ima prostora da:

– Ukažete na to kako vaš pregledni rad prevazilazi prethodna istraživanja

– Sugerišete načine na koji vaša teorija može biti empirijski ispitana

– Naznačite eventualne praktične implikacije

– Ukažete ne smer u kome se dalje teoretisanje može kretati

– ...

Proces recenzije i revizije preglednog rada

• Pregledni radovi predstavljaju polaznu tačku za one koji će izvoditi buduća istraživanja u datoj oblasti

• Zbog takvog značaja, pregledne članke recenziraju urednici časopisa za koji se članak podnosi, a koji često angažuju i starije istraživače u datoj oblasti

• Dakle, recenziju mogu pisati samo visoko kvalifikovani i ostvareni naučnici

PREDNOST: dobićete detaljnu, konstruktivnu recenziju

PROBLEM: ovakvi recenzenti prepoznaće mnogo načina na koje biste još mogli da unapredite svoj pregledni članak

REZULTAT: revidiranje preglednog rada će iziskivati više napora nego revidiranje običnog rada zbog ponovnog čitanja i tumačenja literature na kojoj ste zasnovali svoj rad, ali i zbog toga što morate pročitati i u svoj rad integrisati članke koje su vam sugerisali urednici i recenzenzti

• Recenzenti očekuju da preglednim radom date ogovor na četiri glavna pitanja:

1. Doprinos (“Šta je novo” / “What’s new?”)

2. Uticaj (“Pa šta?” / “So what?”)

3. Logika (“Zašto je tako” / “Why so?”)

4. Temeljnost (“Da li je dobro urađeno?” / “Well done?”)