foto: epa-efe / georgi licovski belgijski · [priprema mladih igra~a za plasiranje u fudbal-ski...

$: Foto: EPA-EFE / Georgi Licovski BELGIJSKI · [priprema mladih igra~a za plasiranje u fudbal-ski ja~e i bogatije zemlje \inovacije i ja~anje unutar dr`avnog {ampionata Po~etna generacija$
BELGIJSKI FUDBALSKI MODEL

OD 66. DO 1. MESTA NA FIFA RANG-LISTI

Foto:

EPA-

EFE /

Georg

i Lico

vski

PETA

K, 5.O

KTO

BAR 20

18.

BELGIJSKI FUDBALSKI MODEL / OD 66. DO 1. MESTA NA FIFA RANG-LISTIII IIIPETAK, 5. OKTOBAR 2018. I DANAS

Pi{e: Ivan Vukomanovi}

Belgija, po svemu specifi~na dràva, sa oko11 miliona stanovnika, locirana u srcu Evro-pe, danas prema FIFA rang-listi ima status

fudbalske zemlje broj jedan u svetu. Ispred peto-strukog {ampiona sveta Brazila, aktuelnog Francu-ske, uvek mo}ne Nema~ke i [panije.

Istorijski uspeh plod je dugogodi{njeg projektatamo{njeg fudbalskog saveza, posle serije proma-{aja, kadrovskih i rezultatskih, na velikoj sceni. Uspehneslu}enih razmera, u takvom dru{tvu, ima ogrom-nu teìnu, tim pre {to je belgijski dràvni tim, u tomrazdoblju, pre{ao liniju istorijskih dimenzija – od 66.do prvog na svetu na FIFA rang-listi. Uporedo sa timi nadma{io do sada najuspe{niju generaciju fudbal-ske Belgije, polufinalistu Mundijala 1986. u Meksiku,u isto vreme afirmi{u}i superzvezde modernog svet-skog fudbala: Vicela, Felainija, Ba~uaija, Dantea,Mangalu, Mbpoku, Karselu, Bentekea...

Puko ~udo? Ne. Daleko od toga...Pri~a o Belgiji, ipak, ima dozu specifi~nosti, ba-

rem u delovima o istoriji, nacionalnoj strukturi, ure-|enju i aktuelnom trenutku ove dràve. Zemlja,podeljena na 11 provincija (Zapadna i Isto~na Flan-drija, Antverpen, Limburg, Flamanski Brabant, Va-lonski Brabant, Eno, Namur, Lije`, Luksemburg iGrad Brisel), nosi i su{tinsku liniju podele na Flan-driju i Valoniju. Flamanski jezik pri~a oko dve tre}i-ne stanovni{tva, 0,9 odsto nema~ki, ostali valonski.

Nacionalna struktura ima posebnu dimenziju,jer oko 35 odsto stanovni{tva ~ine stranci, takozva-ni naturalizovani Belgijanci, me|u kojima je i mojamalenkost. Ovaj detalj posebno je interesantan upri~i o fudbalskom ~udu iz srca Evrope. U Antver-penu, na primer, gradu u kojem ìvim, registrova-no je ~ak preko 500 nacionalnosti! Svi, ipak, ose}a-ju pripadnost dràvi u kojoj ̀ ive. Zato se i lojalnostpodrazumeva, uprkos „{arenilu“ na sve strane. Bri-sel je na primer flamanski grad, iako je ve}inski je-zik francuski.

Himna Belgije, popularna „La Brabason“, peva sena tri jezika: flamanskom, francuskom i nema~kom.Bez izuzetka i razlike u tekstu. Postupak prihvatanjadràvljanstva podrazumeva i poznavanje himne.Uo~i SP u Brazilu, 2014. godine, u belgijskim medi-jima osvanuo je podatak da preko 50 odsto drà-vljana ne zna re~i dràvne pesme. Vlasti su odmahreagovale – na Mundijalu je svaka utakmica pra}e-na himnom i re~ima na TV ekranima. Definitivno,identitet belgijske nacije formiran je u specifi~nim,

multietni~kim, okolnostima. Jedinstvo je bitno, po-reklo se defini{e kao totalno zanemarljiva stavka.

Istorijska dragocenost i podatak kojim se Belgi-janci posebno di~e vezan je za status kraljevine.Krov dràve i nacije, uìva poseban status u dràvi,postavljenoj na zdravim nogama, koja je upravozahvaljuju}i posebnosti funkcionisala ~ak 560 da-na bez formirane vlade. Bez ijednog problema!

Fudbalska pri~a identi~na je dràvnoj. Struktu-ralno, su{tinski i funkcionalno. U najja~oj ligi goto-vo svaka provincija ima predstavnika. Ne po klju-~u, ili dekretu. Naprotiv, fudbal ne priznaje takvumatematiku. âk i nema~ki deo, iako teritorijalnona nivou „statisti~ke gre{ke“, moè da se pohvalisuperliga{em – Eupenom. Flamanci imaju domi-nantniju crtu, {to je i logi~no, na osnovu nacional-ne strukture.

Fudbalski savez stacioniran je na jednom mestu,u ogromnoj zgradi u Briselu, pored Nacionalnogstadiona „Hejsel“. Kakve li simbolike u toj pri~i: tikpored istorijskog stadiona, u neobi~noj koheziji, nanekoliko spratova, sme{tena je ̀ ila kucavica belgij-skog fudbala. Predsednik, sve komisije, trenerskaorganizacija, sud, operativa... Ponovo jedinstvo raz-li~itosti, na na{im prostorima, totalno nezamislivo.

Na fudbalskoj ravni pri~a o formiranju multina-cionalnog tima razvijala se sa zapanjuju}om iden-

ti~no{}u kao i na dràvnom planu. Istorijskipodaci su neumoljivi: na planetarnim tak-mi~enjima 1986, 1990, 1994, Belgiju su is-klju~ivo predstavljali Belgijanci, ro|eni utoj dràvi. Legendarni kapiten, Enco [ifo,jeste Italijan, ali je i u njegovom paso{u,kao zemlja ro|enja, upisana Belgija,grad Luvr.

„Barijeru“ su prvi sru{ili, naravno,ljudi sa na{ih prostora: pokojni JosipVeber iz Hrvatske i Sarajlija Goran Vi-dovi} ostavili su zna~ajan trag u bel-gijskom dràvnom timu sredinomdevedesetih godina pro{log veka.Sa njima je stigao i naturalizovani

Brazilac Oliveira, nekada prvotimac Anderlehta, ita-lijanskog Kaljarija i Fiorentine. Na fotografiji iz 2002,sa Mundijala iz Japana i Ju`ne Koreje, poslednjemvelikom takmi~enju na kojem je u~estvovala Belgi-ja, pre korenitog zaokreta, gotovo da nema „natu-ralizovanih“ reprezentativaca. Kongoanac MboMpenza i Hrvat Branko Strupar nisu, u to vreme, bi-li u kategoriji takozvanih nosilaca igre.

@rtvovane godine

Istorijski zaokret definisan je sa serijom neuspe-ha na SP i EP: 2000. na doma}em terenu nisu pro{liprvu fazu EP, dve godine kasnije na Mundijalu suispali od Brazila, u osmini finala, na EP 2004. nisuuspeli ni da se kvalifikuju, da bi u trci za SP 2006. bi-li nokautirani u kvalifikacijama. Poku{ali su sa no-vim selektorom, kozmeti~kim promenama unutartima. Nije i{lo, {amar u kvalifikacijama za Mundijalu Nema~koj, 2006. godine, toliko je brideo da se sti-dela ~itava nacija. Dovoljno da se ozbiljni ljudi po-gledaju u o~i i konstatuju:

„Ovako ne moè dalje, vreme je za rez!“Fudbalska Belgija bila je na istorijskoj prekretnici.Celokupan projekat, prezentovan pre 13 godi-

na, nije bio ekskluzivitet belgijskog saveza. Eklek-ti~kim pristupom, kopijom ideja Francuza iz 1998.i [panaca iz 2002, nazna~eni su osnovni pravci de-lovanja. Klju~ je ipak bio u novim ljudima na ~eluFS Belgije.

„Na{a je istina da smo trenutno u drugom nivouevropskog fudbala. Ne moèmo da se takmi~imosa Nemcima, Francuzima, [pancima, Englezima,Italijanima... Takav poloàj Belgije u fudbalskimokvirima nije odrìv. Osnovna ideja projekta bi}eformiranje mladih fudbalera, pod okriljem saveza“,saop{teno je 2005. na nikad pose}enijoj konferen-ciji za medije u Briselu.

Bode o~i konstrukcija „pod okriljem saveza“, ne-spojiva sa liberalnim idejama i trì{nim principima.Zar je mogu}e unutar dràve, kakva je Belgija, ofor-miti konzistentan sistem, gotovo monolitnog sadr-àja? Usput i jasno stavljaju}i do znanja ̀ rtvu – izo-stanak sa tri velika takmi~enja.

Jeste!Osnove tada predstavljenog programa mogu

da se defini{u u pet ta~aka:

ja~anje A timaformiranje mladih igra~a /do 18. godinestavljanje akcenta na takozvani period igra~kepostformacije /18-19 godina/ takozvani „fajnalta~“ (final touch)priprema mladih igra~a za plasiranje u fudbal-ski ja~e i bogatije zemljeinovacije i ja~anje unutar dràvnog {ampionata

Po~etna generacija bili su tada{nji de~aci sa 14godina – ro|eni 1990. i 1991. godine. Ta godina po-stala je me|ica, prvi korak ka fudbalskom i pozicio-nom profilisanju de~aka i izgradnje mo}ne fudbal-ske sile.

Belgijanci su u to vreme imali mnogo problemasa izgubljenim talentima. Nestajali su kao li{}e u je-sen i najvi{e je zbog toga trpeo dràvni tim. Zato jeprojekat iz 2005. podrazumevao strate{ko partner-stvo klubova i saveza. Organizovan je {irok okrugli

sto u Briselu, pod patronatom FS Belgije. Predstav-nicima klubova, direktorima akademija, predo~enisu osnovni pravci, sa akcentom na jedinstven si-stem 4-3-3 i profilisanje fudbalera. Apel je urodioplodom – nijedan glas nije bio protiv, uz op{ti kon-senzus, projekat je po~eo sa implementacijom iunutar svakog kluba.

Nijedan detalj nije izostavljen. Koncizni testovi,prognoze i jedinstvene metode, nisu ostavljali niminimum prostora za improvizacije. Dvosmernakomunikacija na relaciji klubovi – dràvni tim brzoje zaìvela, uz obostrano zadovoljstvo. Napokon,nevi|ena sinergija donela „porodila“ je klju~nu de-vizu belgijskog projekta:

„Finansijski dèk-pot klubovima, rezultatski dr-àvnom timu“.

Tako je zaista i bilo...Ideju je obelodanio Mertens, prvi ~ovek trener-

ske organizacije FS Belgije, uz pomo} asistenatamla|e generacije. Vremenom, ipak, traìla je korek-cije, iako je su{tina ostala ista. Poplo~ana granitnimplo~ama. Za sva vremena...

Izazovi: Formiranje trenera,modifikacija sistema takmi~enja,„duple selekcije“

Prvi izazov javio se sa nedostatkom stru~nog ka-dra, obrazovanog da predo~i i implementiraosnovne ideje unutar sistema. Od 2008. do 2010.napravljen je detaljan program formiranja trenera.Prva generacija, u kojoj i moja malenkost, na{la seu klupama tokom 2010. godine. Moje {kolovanjetrajalo je ~etiri i po sezone.

Belgijski trenerski sistem verno je iskopiran uSjedinjenim Ameri~kim Dràva-ma. Mladi stru~njak Bari Pau-els, prihvatio je u januaruove godine poziv Ameri-kanaca i na istim osnova-ma postavio sistem tre-nerskog obrazovanja.Impuls njegovog an-ga`mana korene vu~ejo{ iz 2014, od utakmi-ce Belgija – SAD, naMundijalu u Brazilu.

Poseban izazov odnosio se na formiranje takozva-ne „duple selekcije“. Re~ je o deci sporijeg fizi~kograzvoja, koja kasnije sazrevaju, sa velikim fudbalskimpotencijalima. U toj, 2007. godini, u toj grupi fudbale-ra na{li su se De Brujn i Karasko. Fizi~ki inferiorni, bezmi{i}a na sebi, u isto vreme fudbaleri budu}nosti. Na-

ravno, kasnije su eksplodirali i Evropa o njima je uve-liko pri~ala. Ovaj sistem gajila je svojevremeno i jugo-slovenska {kola fudbala, jer su de~aci bili podeljenina osnovu ro|enja, u prvu i drugu polovinu godine.

Deo zna~ajnih inovacija odnosio se i na prome-nu sistema takmi~enja u najkvalitetnijoj ligi. Utak-

mice, utakmice, utakmice... Tu se krije osnovna ide-ja u modifikaciji oblika {ampionata. Takmi~enje, ufinalnoj crti, ima tri dela: plej-of, doigravanje zaEvropu i plej-aut. Fudbaler Tin Tilemans, na primer,ro|en 1997. godine, ve} ima 186 me~eva u noga-ma, sa dresom Anderlehta na le|ima. Formiran, go-tov, igra~, spreman da odmah u Monaku dobijemesto me|u najboljih 11.

Nave{}u, na drugoj strani, primer na{eg NemanjeRadonji}a. Sjajan fudbaler, vanredno veliki potenci-jal, svojevremeno i moja ̀ elja u Slovanu iz Bratislave.Prerano je oti{ao u Romu, sada ve} vi{e nego o~i-gledno, napravio je pogre{an potez, ali se na sre}unije izgubio. Pro{le godine imao je osrednju sezonuu Crvenoj zvezdi, letos je klub u{ao u Ligu {ampionai Radonji}eva cena sko~ila je na 12 miliona evra. Izmog ugla, kad ve} nije bilo preke potrebe, Nemanjintransfer u Olimpik, sa~ekao bi jo{ najmanje {est me-seci. Tada bi njegov transfer sigurno vredeo, za nas,fantasti~nih 20 miliona evropskih nov~anica! Nedo-stajale su mu, u ovom trenutku, velike utakmice...

Napokon, u pri~i o modifikacijama i tendencija-ma, deo se odnosio i na korekciju sistema igre. Ide-ja selektora Martineza, podràna od vrha saveza, opromeni formacije 4-3-3 u 3-4-3 jednoglasno je pri-hva}ena.

Deset poraza ponekadvrednije od deset pobeda

Uz pri~u o formi, neumitno se naslanja i teori-ja o sadràju treninga. Projekat belgijskog savezakoncizno nabraja osnovne pravce u {kolovanjude~aka:

1 deca do 14 godinauìvanje u fudbalu, pra}enje razvoja deteta, nema taktike, niti igre „11 na 11“

2 deca od 14 do 18 godinatakti~ki razvoj, programsko-plansko u~enje, takmi~enje bez optere}enja

3 deca od 19 do 21 godinefokus na individualnim kvalitetima i njihovom razvoju

Zabava je mnogo bitan segment od po~etka.Nikakvo moranje, niti povi{en ton od trenera da-nas se ne ~uje. Zaboravljeno vreme, dete mora dazavoli fudbal. A, ta vrlina zahteva negovanje.

Pred po~etak svake sezone jedan od najbitnijihdoga|aja je roditeljski sastanak. Ta interakcija,mnogo bitna, podrazumeva nekoliko nepovredi-vih principa. Treninzi su zabranjeni za gledanje, zarazliku od utakmica, kad su dobacivanja sa tribina,bilo kakve vrste, najstroè sankcionisana – izbaci-vanjem deteta sa terena. I tu nema kompromisa,klub je na prvom mestu!

U tom segmentu rad sa mladima posebno je ak-centovan. Takozvana priprema za seniorski fudbal,oli~ena u takozvanoj Ligi rezervnih timova, njeneosnove i pravci, obra|eni su bez bilo kakvih takmi-~arskih zahteva. Od trenera se traì jedna stvar – daostave rezultate u drugom planu.

Bodovni uspesi bitni su samo u seniorskom ti-mu. U radu sa decom, ponekad je i deset porazavrednije od istog broja pobeda. >>>

Sve planirano dodetalja bezprostora za

improvizaciju

Ko nije hteo -ne moè u dràvni timProjekat FS Belgije nije bio obavezuju}i zaklubove. Iako je velika ve}ina prihvatilapromenu u tada moderan sistem 4-3-3,{ampion Gent nije hteo da menja formaci-ju 3-4-3. Istorijska je bila 2016. godina, klubje stigao do titule, ostvario pet vi{emilion-skih transfera i – nije imao nijednog repre-zentativca!

Ne, nije bilo re~ o odmazdi, jednostavno,ti momci se nisu uklopili u sistemsku orijen-taciju belgijskog dràvnog tima.

U najja~oj ligi gotovo svaka provincija imapredstavnika. Ne po klju~u, ili dekretu. âk i nema~ki deo, iako teritorijalno nanivou „statisti~ke gre{ke“, moè da sepohvali superliga{em – Eupenom

Tik pored istorijskog stadiona, u neobi~nojkoheziji, na nekoliko spratova, sme{tena jeìla kucavica belgijskog fudbala. Predsednik, sve komisije, trenerskaorganizacija, sud, operativa...

Istorijski zaokret definisan je sa serijomneuspeha na SP i EP: 2000. na doma}emterenu nisu pro{li prvu fazu EP, dve godinekasnije na Mundijalu su ispali od Brazila, uosmini finala, na EP 2004. nisu uspeli ni dase kvalifikuju, da bi u trci za SP 2006. bilinokautirani u kvalifikacijama

Po~etna generacija bili su tada{nji de~aci sa 14 godina – ro|eni 1990. i 1991. godine. Ta godina postala je me|ica, prvi korak ka fudbalskom i pozicionom profilisanju de~aka i izgradnje mo}ne fudbalske sile

Predstavnicima klubova, direktorimaakademija, predo~eni su osnovni pravci, sa akcentom na jedinstven sistem 4-3-3 i profilisanje fudbalera

Dvosmerna komunikacija na relaciji klubovi– dràvni tim brzo je zaìvela, uz obostranozadovoljstvo. Nevi|ena sinergija „porodila“ je klju~nu devizu belgijskogprojekta: „Finansijski dèk-pot klubovima,rezultatski dràvnom timu“

Formirana su i restriktivna pravila unutar{kola: nema tetovaà i pirsinga na telu,zabranjeno je no{enje ka~keta, crnekopa~ke su obavezne, dobre ocene u {kolinuàn su uslov za treninge

“ÛDO NESPOJIVO SA SRPSKIM FUDBALOM

Autor je poznati fudbalski trener i predava~ u [koli FS Belgije

ALARM IZ 2006: Grafikon pada i uspona belgijskog dràvnog tima

Selfi sa kraljem FilipomFoto: EPA / Philippe Corchet POOL

Sve na jednom mestu:Kompleks Fudbalskogsaveza Belgije u Briselu

Slavlje tre}eg mesta na svetu: Do~ek reprezentacije ispred Gradske ku}e u Briselu

Foto:

EPA-

EFE /

Nico

las La

mbe

rt

“

PETAK, 5. OKTOBAR 2018. I DANAS

BELGIJSKI FUDBALSKI MODELOD 66. DO 1. MESTA NA FIFA RANG-LISTI

„Kvalitet treninga mnogo je va`niji od rezultata,ali moramo u isto vreme da se staramo o pobed-ni~kom mentalitetu na{e dece“, jedna je od devizautkana u filozofiju {kole Standarda, po meri direk-tora Viktora Donofrija.

Napokon, u èlji da deca dobiju i prihvate {ireobrazovanje, formirana su i restriktivna pravila unu-tar {kola: nema tetovaà i pirsinga na telu, zabra-njeno je no{enje ka~keta, crne kopa~ke su obave-zne, dobre ocene u {koli nuàn su uslov za trenin-ge unutar klupskih akademija. I tu nema popusta...

Projekat nespojiv sa srpskim fudbalom

Belgijsko ~udo, naàlost, nespojivo je sa srpskimfudbalom. Nave{}u pet klju~nih razloga:

1 Ne postoji model pozitivne saradnje izme|u saveza i klubova.

îtam ovih dana u doma}im medijima da Crve-na zvezda i FSS imaju lo{e relacije. Nije ta~no, ljudi izdva fudbalska subjekta doveli su me|usobne od-nose do nivoa netrpeljivosti. Iza se kriju isklju~ivo li~-ni interesi. To je op{ta vertikala u fudbalskoj Srbiji.

2 Srpski klubovi nisu privatizovani.Nijedan ~elnik srpskog kluba nije spreman da

prihvati model saradnje u kojem mora da prihvatiinstituciju iznad sebe. Ne znam ni kako se zovu tiljudi, na osnovu pozicije u klubu, niti ko je titularklupske svojine.

3 Fudbalski savez nema viziju.FSS je i posle Mundijala u Rusiji u izvesnom va-

kuumu, bez ideje kako dalje. Reprezentaciju samokrpimo, plasman na velika takmi~enja sveden je naivicu incidenta. Primer raskida saradnje sa selekto-rom Slavoljubom Muslinom najbolji je lakmus pa-

pir nejasne politike doma}eg saveza. Na Terazija-ma 35 danas nema ni samosvesti da su savez i re-prezentacija u takozvanom drugom e{alonu fud-balske Evrope. Istini niko ne sme da pogleda u o~i.

4 Ne postoji saradnja izme|u FSS i Organizacije trenera.

Struka je u Srbiji totalno marginalizovana, poni-{tena do krajnje mere. Treneri se tro{e kao ~arape,mladi stru~njaci bacaju niz vodu, poslove u klubo-vima dobijaju isklju~ivo poslu{nici. Verujem da utrenerskoj organizaciji postoji ideja, ali njena teì-na je zanemarljiva.

5 Isklju~iva razmi{ljanja u krugu „profit sad i odmah“.

Niko se ne bavi budu}no{}u, {to je jedan odosnovnih kriterijuma odgovornog ìvota. Sve sesvodi na dana{nji trenutak i zaradu aktuelnih ge-neracija. Tako i razmi{ljaju ~elnici saveza i glave{i-ne srpskih klubova.

Srpski fudbal iz korena se promenio. Na{ savez,naàlost, i dalje ̀ ivi u iluzijama i pro{lim vremenima.

Ostalo je iza nas vreme finalne prodaje sa na{egtrì{ta, poput transfera Perice Ognjenovi}a u Real,Dejana Stankovi}a u Lacio, Ivana Tomi}a u Romu,

pa i moje malenkosti u Bordo. Svi poslovi realizo-vani su u istom periodu, leta 1998. Srpski klubovidanas prodaju fudbalere isklju~ivo na nivou tale-nata i potencijala za ve}e domete. Ni{ta vi{e. Natom talasu realizovani su transferi Marka Gruji}a,Lazara Markovi}a, Milo{a Joji}a, Sergeja Milinkovi}-Savi}a, Andrije @ivkovi}a, Aleksandra Mitrovi}a...Pla}eni, za velike evropske klubove, skromnih dopet-{est miliona evra, kao nedovr{en proizvod, ni-su dobili ni{ta vi{e od obi~ne prilike da se formira-ju i dokaù da kvalitet za najve}e izazove.

Gruji} nije poloìo u Liverpulu, posla Kardifa,prosle|en je u Hertu. Sli~ni su primeri Lazara Mar-kovi}a i Milo{a Joji}a.

Taj novac za evropske gigante ima takozvani„simboli~ni tro{ak“. Borusija iz Dortmunda, na pri-mer, od ulaznica i dresova prihoduje 144 milionaevra – tre}ina od tog fonda namenjena je tro{kovi-ma za pra}enje i angaòvanje talenata u Evropi.

Moramo da uvaìmo realnost ako èlimo na-pred. Naàlost, danas u Srbiji ne prepoznajem nijedno ni drugo.

Fudbalski projekat, na drugoj strani, danas uìvaop{tu podr{ku u Belgiji. Plodovi su tu, pred nama.Klubovi, javnost, mediji, navija~i... Svi su na istomtalasu – op{teg odu{evljenja. Belgija je broj jedanna FIFA listi, igrala je u polufinalu poslednjeg Mun-dijala i nije daleko dan kad }e se popeti na vrh sve-ta! Lepo je biti deo pri~e za sva vremena, vizionar-skog poduhvata o kojem planeta pri~a. U isto vre-me i nau~iti da je fudbal proces sa jasnim pravilimai zakonitostima.

SPECIJALNO IZDANJE LISTA DANAS URA\ENO U SARADNJI SA ISTRA@IVA^KO-IZDAVA^KIM CENTROM „DEMOSTAT“Priredili : Milomir Mandi}, Zoran Pavi}. Korektura: Ana Ron~evi}. Obrada fotografija: Stanislav Milojkovi}. Prelom: Zoran Spahi}.

Kako stranci „pucaju“êsto me kolege pitaju da li je projekat bel-gijskog saveza obavezuju}i i za trenere-strance. Moj odgovor je jasan – ni{ta nijeobavezuju}e, ali jeste poèljno.

Na kra}i period inovacije mogu da done-su boljitak, u duèm roku nema vajde od to-ga. Mnogi fudbalski stru~njaci su na sop-stvenoj koì osetili tu zakonitost, jer su fud-baleri jednostavno stasali u drugim uslovi-ma. Tako stranci „pucaju“.

Struka je u Srbiji totalno marginalizovana,poni{tena do krajnje mere. Treneri se tro{e kao ~arape, mladi stru~njaci bacaju niz vodu, poslove u klubovimadobijaju isklju~ivo poslu{nici

Srpski klubovi danas prodaju fudbalereisklju~ivo na nivou talenata i potencijala za ve}e domete. Ni{ta vi{e. Na tom talasurealizovani su transferi Marka Gruji}a,Lazara Markovi}a, Milo{a Joji}a, Sergeja Milinkovi}-Savi}a, Andrije @ivkovi}a,Aleksandra Mitrovi}a... Pla}eni, za velikeevropske klubove, skromnih do pet-{estmiliona evra, kao nedovr{en proizvod

“

Ivan Vukomanovi}Ro|en: 19. jun 1977. godine u Uìcu

Igra~ka karijera: Sloboda Uìce, Obili}, Bordo, Crvena zvezda, Keln, Rad, Dinamo Moskva, Alanija, Lokeren,

Makabi Herclija, Antverpen, Kvingdao Trenerska karijera: Standard Lije`, Slovan Bratislava

Predava~ u [koli FS Belgije

Nastavak sa III strane

Poseta kraljevskeporodice kampu zamla|e kategorije

foto: epa-efe / georgi licovski belgijski · [priprema mladih igra~a za plasiranje u fudbal-ski...

Documents