F OT O G R A M E T R I J A 2 Predavanje 16 PLANIRANJE AEROTRIANGULACIJE BLOKA ! Svako planiranje ili projektovanje predstavlja jedan optimizacioni postupak čiji je zadatak

ispunjavanje većeg broja kriterijuma postavljenih u projektnom zadatku. ! U teoriji optimizacije ovi kriterijumi su argumenti funkcije cilja čijom se minimizacijom dolazi do

osnovnih projektnih re�enja. ! U planiranju fotogrametrijskih radova zasnovanih na kombinovanom izravnanju funkcija cilja bi

se matematički mogla formulisati na sledeći način:

E)P,f(T, = Z

pri čemu su: : Z funkcija cilja; : T kriterijum tačnosti; : P kriterijum pouzdanosti; : E kriterijum ekonomičnosti (ograničenje tro�kova).

! Ova tri kriterijuma su međusobno jako korelisana i često međusobno suprostavljena, pa zbog

toga nikada nije moguće njihovo potpuno zadovoljavanje. Zbog vrlo kompleksne problematike, velikog broja ulaznih parametara i specifičnih zahteva svakog konkretnog radili�ta, egzaktno re�enje ovog optimizacionog zadatka jo� uvek nije moguće.

! Ima poku�aja da se ovaj optimizacioni zadatak re�ava uz pomoć ekspertskih sistema. ! Do pojave ekspertnih sistema re�enje pomenutog zadatka se ipak mora tra�iti empirijskim

putem, oslanjanjem na modele tačnosti i pouzdanosti, uz kori�ćenje in�enjerske logike, iskustva i intuicije.

Pregled projektnih parametara od značaja za zadovoljavanje kriterijuma tačnosti i pouzdanosti ! Polazeći od op�teg zakona kojim se mo�e predstaviti model tačnosti fotogrametrijskog bloka:

,)n,rd,,r,rq,p,G(c, )t,t,n,rd,,r,rq,p, S(c, = ndovdondovFB ••σσ pri čemu su:

: Bσ Srednja gre�ka izravnatih koordinata (izlazna tačnost), : Fσ Srednja gre�ka fotogrametrijske koordinate u prirodi,

: S Funkcija uticaja gre�aka datih veličina na izlaznu tačnost bloka, :G Funkcija uticaja geometrije na izlaznu tačnost bloka,

1

kao i op�teg zakona pouzdanosti:

. ),rq,p,(c,F = f

,),rg,p,(c,F = l

0vsf0

0vul0

δσ

δσ

•∇

•∇

pri čemu su: : Fu Funkcija uticaja geometrije na unutra�nju pouzdanost, : F s Funkcija uticaja geometrije na spolja�nju pouzdanost.

mo�e se zaključiti da je zadovoljavanje kriterijuma tačnosti i pouzdanosti moguće delovanjem na geometrijske i negeometrijske faktore tačnosti, odnosno pouzdanosti. ! Ovi faktori se u javljaju direktno, ili kao argumenti funkcija , G , i . S Fu F s

! U fazi projektovanja logičnije je govoriti o projektnim parametrima, jer svaki od faktora tačnosti, odnosno pouzdanosti, istovremeno predstavlja i jedan od elemenata projekta.

! U praksi je veći broj projektnih parametara unapred definisan projektnim zadatkom ili su na raspolaganju samo nekoliko mogućih alternativa, pa se zadovoljavanje kriterijuma tačnosti i pouzdanosti obično posti�e delovanjem na manji broj preostalih slobodnih projektnih parametara.

Tačnost fotogrametrijskih merenja σ 0 ! Tačnost fotogrametrijskih merenja je empirijski utvrđena veličina na bazi velikog broja

eksperimenata i praktičnih primena. Za svaki fotogrametrijski instrument, a najče�će za klasu tih instrumenata, kao i za svaku fotogrametrijsku kameru, ove vrednosti su unapred poznate sa vrlo velikom sigurno�ću. Tako na primer, za srednju gre�ku slikovnih koordinata kod metode perspektivnih snopova sa samokalibracijom u optimalnim uslovima posti�e se tačnost od m4µ u ravni snimka, dok je za metodu nezavisnih modela gre�ka modelskih x,y-koordinata m7µ u ravni snimka, a gre�ka z-koordinate u prirodi 0.00007 od relativne visine leta aviona.

Imenilac razmere snimanja M ! Izlazna tačnost u bloku direktno je proporcionalna imeniocu razmere snimanja, pa je, prema

tome, imenilac razmere snimanja projektni parametar preko kojeg se mo�e delovati na zadovoljavanje kriterijuma tačnosti.

! �to se kriterijuma pouzdanosti tiče, ako se unutra�nja i spolja�nja pouzdanost analiziraju preko bezdimenzionalnih parametara δ ′ i0, i δ i0, , onda je razmera snimanj bez uticaja na pouzdanost.

! Međutim, ako se unutra�nja pouzdanost analizira preko donje granice prepoznatljivosti grube gre�ke , a spolja�nja pouzdanost preko graničnog uticaja neotkrivene grube gre�ke na izravnate koordinate , onda je imenilac razmere snimanja direktno proporcionalan ovim veličinama, jer se preko njega srednjoj gre�ci merenja jedinice te�ine određuje prirodna veličina.

li0∇ZY,X, i0,i0,i0, ∇∇∇

2

! Opseg imenioca razmere snimanja mo�e se direktno ili indirektno izvesti iz projektnog zadatka.

Kao definitivna vrednost, u fazi projektovanja se iz tog opsega usvaja najveća moguća vrednost koja, zajedno sa drugim usvojenim projektnim parametrima, zadovoljava kriterijume tačnosti i pouzdanosti.

Veličina bloka izra�ena brojem nizova nn

! Veličina bloka predstavlja osnovni projektni parametar koji mora da sadr�i svaki projektni

zadatak. Ona proizilazi iz granice koja je projektnim zadatkom usvojena kao granica područja koje treba zahvatiti aerofotrgrametrijskim snimanjem i iz razmere snimanja.

! Ukoliko razmera snimanja nije čvrsto uslovljena projektnim zadatkom, tada se veličina bloka mo�e izraziti u funkciji razmere snimanja, pa se ova dva projektna parametra mogu jednovremeno usvojiti.

Konstanta kamere c ! Konstanta kamere je projektni parametar koji najče�će nije direktno definisan projektnim

zadatkom, ali se obično indirektno iz njega mo�e dobiti. ! Kao �to je poznato, na izbor konstante kamere utiču konfiguracija terena, zara�ćenost terena,

visina objekata, kao i zahtevana visinska tačnost. ! Ukoliko nije unapred zadat ili uslovljen nekim od navedenih kriterijuma, i ovaj parmetar se

mo�e izraziti u funkciji razmere snimanja preko poznatog odnosa . h/M=c

Podu�ni preklop p ! Iako u aerofotogrametriji podu�ni preklop načelno predstavlja jedan od projektnih parametara,

on se ipak u fotogrametrijskom blok-izravnanju mora smatrati konstantnom veličinom koja iznosi 60%.

! Manji podu�ni preklop od ovog ugro�ava optimalan polo�aj veznih tačaka, a veći preklop nije preporučljiv zbog smanjenja tačnosti prostornog odredjivanja tačaka.

Poprečni preklop q ! Posmatrano iz ugla tačnosti fotogrametrijskog bloka za poprečni preklop u bloku postoje samo

dve opravdane alternative: poprečni preklop od 20% i poprečni preklop od 60%. ! Prva obezbeđuje jednostruko snimanje sa neophodnim preklopom između nizova, dok druga

predstavlja dvostruko snimanje. Poprečni preklop se teoretski mo�e menjati u opsegu , ali se u praksi tek sa poprečnim preklopom od minimalno 20% mo�e ostvariti

povezivanje susednih nizova, dok se daljim povećanjem preklopa tek sa preklopom od 60% posti�e kvalitativni skok u pogledu tačnosti.

100%<q<0%

3

! Kod polo�ajne tačnosti ovaj skok se mo�e izraziti faktorom pobolj�anja koji kod najpovoljnijeg rasporeda datih veličina iznosi 1.4, a kreće se do 1.6 za najnepovoljnije rasporede.

! Kod visinske tačnosti ovaj skok mo�e iznositi od 1.5 - za najpovoljniji raspored datih veličina, do 2.3 - za najnepovoljniji raspored.

! U pogledu pouzdanosti pozitivan efekat povećanja preklopa sa 20% na 60% naročito je izra�en u ivičnom području bloka i na uglovima bloka.

Raspored veznih tačaka rv

! Raspored veznih tačaka se obično predstavlja jednom od uobičajenih �ema rasporeda. ! Ovaj projektni parametar nema veliki uticaj na izlaznu tačnost bloka, jer se kod enormnog

povećanja broja veznih tačaka mo�e postići povećanje tanosti od samo 25%. ! Njegov uticaj je mnogo značajniji na pouzdanost, pa se �ema rasporeda veznih tačaka u toku

projektovanja obično određeje tako da pre svega zadovolji kriterijum pouzdanosti. ! Efekat pobolj�avanja rasporeda veznih tačaka na pouzdanost bloka naročito je izra�en u

ivičnom području bloka i na uglovima. Raspored orijentacionih tačaka rO

! Za polo�ajnu orijentaciju bloka na raspolaganju su četiri karakteristična rasporeda

orijentacionih tačaka P1 - P4, koji praktično pokrivaju sve slučajeve iz prakse. ! Za visinsku orijentaciju bloka na raspolaganju je op�ti raspored, koji se u svakom konkretnom

slučaju određuje tek usvajanjem broja premo�ćenih modela (i). ! Apstrahujući ekonomski kriterijum, svakako da je za polo�ajnu tačnost bloka najinteresantnija

varijanta rasporeda P1 (za manje blokove i varijanta P2), koja obezbedjuje postizanje maksi-malne tačnosti. Za metodu perspektivnih snopova i 20%-ni poprečni preklop ova tačnosti iznosi

- za date koordinate bez gre�aka, i kreće se do - za gre�ke datih kordinata na nivou fotogrametrijskih gre�aka. Za metodu nezavisnih modela i 20%-ni poprečni preklop mo�e se postići tačnost od - za date koordinate bez gre�aka, a kreće se do nivoa - za gre�ke datih koordinata na nivou fotogrametrijskih gre�aka.

σ F0.7 σ F0.8

σ F1.0 σ F1.1

! Za dobijanje poptpune slike o krajnjem dometu tačnosti treba imati u vidu da je, u odnosu na metodu nezavisnih modela, srednja gre�ka fotogrametrijskih koordinata σ F kod metode perspektivnih snopova za oko dva puta ni�a.

! Za visinsku tačnost u bloku postizanje maksimalne tačnosti obezbeđuje najpovoljniji raspored visinskih orijentacionih tačaka kada je i=2. Ova tačnost je i za metodu nezavisnih modela i za metodu perspektivnih snopova jednaka tačnosti fotogrametrijskih merenja, pri gre�kama datih visina koje su na nivou gre�aka fotogrametrijskih merenja.

4

Tačnost koordinata orijentacionih tačaka to

• Ovaj projektni parametar u najvećem broju aerofotogrametrijskih primena predstavlja unapred

dati parametar. U slučajevima kada se za mre�u orijentacionih tačaka koriste tačke raspolo�ivog geodetskog nasleđa ovaj parametar se procenjuje na osnovu do tada stečenih saznanja o kvalitetu postojećih mre�a. Kada aeorofotogrametrijskim radovima prethode radovi na razvijanju geodetske osnove u području zahvaćenom snimanjem, tada je ovaj projektni parametar poznat iz prethodno sprovedenih izravnanja geodetskih mre�a.

• Pri a priori procenjivanju tačnosti orijentacionih tačaka treba imati u vidu i tačnost fotosignalizacije.

• Način foto-signalizacije orijentacionih tačaka (veličina, oblik, kontrast, itd.) manifestuje se kroz gre�ku fotogrametrijskih merenja, ali se tačnost fotosignalizacije, u smislu centričnosti fotosignala u odnosu na orijentacionu tačku, manifestuje kao gre�ka orijentacione tačke.

• Donja granica a priori gre�ke orijentacionih tačaka ne mo�e biti manja od tačnosti centrisanja fotosignala.

Vrsta dodatnih opa�anja d • S obzirom da sva istra�ivana dodatna opa�anja (D, P, A i K) u svim korespodentnim

rasporedima posti�u pribli�no jednaku tačnost, na izbor ovog projektnog parametra od presudnog uticaja biće kriterijum ekonomičnosti. Svakako da se pri izboru mora voditi računa i o raspolo�ivom instrumentariju, metodama merenja, mogućnosti kombinacije geodetskih opa�anja, kao i o drugim činiocima koji mogu na posredan način uticati na ekonomičnost.

Raspored dodatnih opa�anja rd

• Tačnost i ekonomičnost su opredeljujući kriterijumi za izbor rasporeda dodatnih opa�anja.

Posebno je interesantna mogućnost koju kombinovano izravnanje uvodi u projekat blok-aerotriangulacije, a to je zamena orijentacionih tačaka dodatnim opa�anjima, bez gubitka tačnosti.

• Ova mogućnost dolazi u obzir onda kada mre�a postojećih tačaka svojom gustinom i rasporedom ne odgovara potrebama bloka. Tada je projektom potrebno predvideti ili progu�ćavanje postojeće mre�e novim tačkama ili dodatna opa�anja koja problem mogu da re�e ekonomičnije, a nekada to mo�e biti i kombinacija obe mogućnosti.

• Ovaj element projekta, zajedno sa izborom vrste dodatnih opa�anja, ostavlja punu slobodu projektantu, veoma sličnu onoj koja postoji kod projektovanja geodetskih mre�a.

5

Tačnost dodatnih opa�anja t d

• S obzirom da se po pravilu dodatna opa�anja projektuju za svaku konkretnu blok-

aerotriangulaciju, tada se u okviru samog projekta, na osnovu prethodne ocene tačnosti i razrade metode geodetskih merenja, tačnost dodatnih opa�anja mo�e a priori procenjivati sa velikom sigurno�ću. Kao �to ni vrsta ni raspored dodatnih opa�anja ne moraju za ceo blok biti isti, logično je da se i tačnost dodatnih opa�anja mo�e dozirati prema postavljenim kriterijumima zasebno za svaki deo bloka.

• Gre�ka centrisanja signala mo�e se izbeći tako �to bi se dodatna opa�anja izvodila na fotosignalisanim tačkama naposredno pre ili posle snimanja. Ukoliko to nije izvodljivo, onda se merenja izvode na stabilisanim tačkama na terenu, pa u tom slučaju u prethodnu ocenu tačnosti treba uključiti i gre�ku centrisanja signala. U tom smislu va�i sve ono �to je rečeno u vezi sa gre�kama orijentacionih tačaka izazvanih gre�kom centrisanja signala (poglavlje 6.1.9).

6

Rekapitulacija projektnih parametara ! Izlo�eni projektni parametri predstavljaju osnovne elemente projekta aerofotogrametrijskih

radova. ! U narednoj tabeli ovi parametri su pregledno predstavljeni sa svim relevantnim podacima koje

treba imati u vidu prilikom re�avanja optimizacionog zadatka:

R.b. Projektni parametar Kontinual.

Diskretni

Ge-omet

Ne-geo. Opseg projektnog parametra Dom.k

. Ilus.

1 Tačnost fotogram. merenja σ 0 DA DA σσ 00 <min

T,E 6.1-1 2 Imenilac razmere snimanja M DA DA M < M< M maxmin T,E 6.1-2 3 Veličina bloka nn DA DA 2(D/b) = nn T 6.1-3 4 Konstanta kamere c DA DA UUNU,_U,S_U, T 6.1-4 5 Podu�ni preklop p DA DA 60% - 6.1-5 6 Poprečni preklop q DA DA 60% 20%, T,P,E 6.1-6 7 Raspored veznih tačaka rv DA DA 9,18,25: Sni4,6,8,12,:Mod P,E 6.1-7 8 Raspored orijent. tačaka rO DA DA I8-I2 :Vis P4,-P1 :Pol T,P,E 6.1-8 9 Tačnost orijent. tačaka tO DA DA t t<t< OOO maxmin

T,E 6.1.9 10 Vrsta dodatnih opa�anja d DA DA _H :Vis K,A,P,D, :Pol E 6.1-10 11 Raspored dodatnih opa�. r d DA DA D8-D2 :Vis D5,-D1 :Pol T,E 6.1-11 12 Tačnost dodatnih opa�anja t d DA DA t t<t< ddd maxmin

T,E 6.1-12

7

Ilustracija projektnih parametara značajnih za zadovoljavanje kriterijuma tačnosti i pouzdanosti.

8

Mere za kvalitativno pobolj�anje tačnosti i pouzdanosti ! Međusobna uslovljenost u izboru i redosled usvajanja projektnih parametara deo su strategije

koju projektant sprovodi u okviru svog projektnog pristupa nekom konkretnom zadatku. ! Poznavanje mera za kvalitativno pobolj�anje tačnosti i pouizdanosti fotogrametrijskog bloka

spada u elmentarnu obave�tenost svakog projektanta. Mere od značaja za čitav blok ! Duplo preletanje (60%-ni poprečni preklop)

Duplo preletanje kod svih vrsta blokova dovodi do najpovoljnijih rezultata i u pogledu tačnosti i u pogledu pouzdanosti. Tačnost i pouzdanost se pobolj�avaju, kako u sredi�njem delu bloka, tako i na periferiji. Na�alost, u ivičnom području bloka tačnost i pouzdanost su i dalje nepovoljniji nego u sredi�njem delu bloka, �to je naročito izra�eno kod bloka perspektivnih snopova. Duplo preletanje je sigurno najskuplji način nezavisne kontrole fotogrametrijskih merenja, ali treba imati u vidu i njegovo blagotvorno dejstvo na tačnost izravnatih koordinata.

! Merenje duplih tačaka Kod jednostrukih blokova (20%-ni poprečni preklop) znatno povećanje pouzdanosti i ne�to manje povećanje tačnosti posti�e se duplim tačkama kako kod bloka nezavisnih modela, tako isto i kod bloka perspektivnih snopova. Duple tačke su korisne kako kod veznih, tako i kod orijentacionih tačaka.

Mere od značaja za ivično područje bloka ! Oivičavanje bloka dodatnim modelima/snimcima

Uvodjenjem dodatnih modela, odnosno snimaka u ivičnom području bloka sa neznatno povećanim utro�kom moguće je postići ravnomernu tačnost i pouzdanost fotogrametrijskih koordinata u čitavom području bloka. Oivičavanje bloka mo�e se postići novim nizovima koji se projektuju po periferiji bloka. Povećanje pouzdanosti odnosi se kako na koordinate veznih, tako i na koordinate orijentacionih tačaka.

! Pro�irenje bloka izvan granice zadatka Blok se mo�e pro�iriti izvan granica postavljenog zadatka, pa se zatim mogu koristiti samo unutra�nje tačke bloka i unutra�nji stereoparovi. Pri tome orijentacione tačke mogu ostati na ivici zadatka, jer se to u praksi najče�će tako i de�ava. Primenjujući ovu meru, čitavo područje zadatka se mo�e tretirati kao sredi�nji deo bloka, dakle kao područje sa homogenom tačnosču i pouzdano�ću.

! Duple tačke u ivičnom području Uvođenjem duplih tačaka samo u ivičnom području bloka posti�u se lokalni efekti jednaki efektima projektne mere uvođenja duplih tačaka u čitavom bloku. Na ovaj način se, pre svega, smanjuje nesklad u nivou pouzdanosti između sredi�njeg i ivičnog područja bloka, a posti�u se i znatne materijalne u�tede. Osim veznih tačaka, po�eljno je takodje i orijentacione tačke uzimati u grupama od po bar dve tačke.

9

Pristup prethodnoj oceni kvaliteta modela aerotriangulacije bloka ! Planiranje i projektovanje fotogrametrijskih radova zasnovanih na aerotriangulaciji bloka

predstavlja veoma slo�en i kompleksan zadatak. Polaznu osnovu za njegovo re�avanje predstavlja projektni zadatak. Izmedju ostalog, projektni zadatak treba, po mogućstvu, da sadr�i eksplicitne zahteve tačnosti i pouzdanosti. Kada investitor nije u stanju da te zahteve sam formuli�e, o tome se stara projektant, jer je to u njegovom interesu.

! Formulisanje zahteva pouzdanosti treba dovesti u vezu sa kriterijumom dozvoljenih odstupanja

za pojedine izlazne rezultate fotogrametrijskih radova. Apsolutna pouzdanost podataka nije moguća, ali je moguća veća ili manja proverljivost ulaznih podataka (unutra�nja pouzdanost) i veća ili manja osetljivost izlaznih podataka na prisustvo neotkrivenih grubih gre�aka (spolja�nja pouzdanost).

! Značaj pravilnog formulisanja pouzdanosti le�i, s jedne strane, u tome �to je podizanje nivoa

pouzdanosti uvek povezano sa povećanjem tro�kova, a s druge strane, u tome �to su ovi zahtevi skoro uvek imperativni.

! Olako postavljanje dozvoljenih odstupanja u projektnom zadatku mo�e da predstavlja

prikrivenu opasnost za projektanta, jer eventualni nesklad izmedju zahteva tačnosti i zahteva pouzdanosti mo�e dovesti do toga da se iz raspolo�ivih opsega ne mogu pronaći projektni parametri koji bi istovremeno zadovoljili oba projektna zahteva.

! Investitor mora biti upozoren jo� kod sastavljanja projektnog zadatka da će tro�kovi realizacije

projekta zavisiti ne samo od postavljenih zahteva tačnosti, već i od postavljenih zahteva dozvoljenih odstupanja iz kojih se izvodi kriterijum pouzdanosti.

! Zahtevi tačnosti i pouzdanosti predstavljaju polazi�te za prethodnu ocenu kvaliteta modela

kombinovanog izravnanja. Ovo je ujedno i najosetljiviji deo projekta fotogrametrijskih radova. Projektni parametri koji se u usvoje u okviru prethodne ocene kvaliteta modela predstavljaju osnovu za druge delove projekta fotogrametrijskih radova.

U svesti svakog geodetskog stručnjaka dugo je bio usačen tradicionalni pojam prethodne ocene tačnosti, dok je pouzdanost obično shvatana kao va�na, ali apstraktna i nemerljiva kategorija. Međutim, Bardin koncept ocene kvaliteta modela, pored ocene tačnosti (koja predstavlja statistički kvalitet rezultata) predviđa i ocenu pouzdanosti (koja se bavi uticajem neotkrivenih grubih gre�ka). Pri tome Barda čak daje prioritet oceni pouzdanosti koja je, po njemu, uslov za ocenu tačnosti. Drugim rečima, teoretski ostvarena tačnost je iluzorna i bez značaja, ako su u mre�i prisutne neprepoznatljive, pa zbog toga i neotkrivene grube gre�ke. Da bi smo ostali dosledni prihvaćenoj teoriji prethodnu ocenu tačnosti i pouzdanosti treba nazivati kraće prethodnom ocenom kvaliteta modela. ! U uslovima kada se veliki broj polaznih elemenata za izradu jednog projekta ne mogu

podvrgnuti egzaktnoj algoritamskoj obradi, projektant se u velikoj meri mora oslanjati na in�enjersku logiku, iskustvo i intuiciju. Ovo naročito va�i za prethodnu ocenu kvaliteta modela, jer se ostali delovi projekta ipak mogu smatrati rutinskim zadacima. Dakle, pristup izradi projekta je individualan i deo je strategije koju projektant mo�e da stvori samo iskustvom. Medjutim, to nikako ne znači da bi se, s obzirom da je pristup prethodnoj oceni kvaliteta modela individualan, za isti projektni zadatak dva nezavisno izvedena projekta bitno

10

razlikovala. Razlike bi mogle da se pojavi samo kao posledica različite interpretacije značaja nekih zahteva iz projektnog zadatka - koje je inače nemoguće egzaktno iskazati, ili kao posledica različitih stepena osiguranja - koji se projektom mogu predvideti kao mera za�tite od nepotpune realizacije va�nih projektnih elemenata.

! Prethodna ocena kvaliteta počinje sa analizom projektnog zadatka koja ima za cilj, pre svega,

da uka�e na sve izričite zahteve koje projekat mora imperativno zadovoljiti. Iz tih zahteva se zatim direktno ili indirektno moraju formulisati kriterijumi tačnosti i pouzdanosti koje projekat mora zadovoljiti. Izričiti zahtevi projektnog zadatka nekada mogu nalagati izbor konkretnih projektnih parametara (na primer: imenilac razmere snimanja, poprečni preklop, tačnost orijentacionih tačaka itd.), čime se zadatak prethodne ocene kvaliteta modela pojednostavljuje.

! Izbor konkretnih projektnih parametara mo�e biti takođe indirektno postavljen u projektnom

zadatku. Na primer, ako je svrha blok-aerotriangulacije određivanje mre�e stalnih geodetskih tačaka, tada se mora predvideti 60%-ni poprečni preklop, jer sa 20%-nim poprečnim preklopom tačke u sredini modela, odnosno snimka, nebi bile uop�te, ili bi bile vrlo slabo proverljive. Ako se blok-aerotriangulacija pak izvodi radi obezbeđivanja tačaka potrebnih za pojedinačnu orijentaciju stereoparova, tada će se usvojiti 20%-ni poprečni preklop.

! Daljom analizom projektnog zadatka otkrivaju se oni projektni parametri čiji je opseg su�en u

odnosu na raspolo�ivi opseg. To mogu biti na primer: konstanta kamere, imenilac ramere snimanja, vrsta dodatnih opa�anja, tačnost fotogrametrijskih merenja itd. Na kraju se konstatuju projektni parametri koji nisu ničim uslovljeni, pa se za njih mo�e koristiti čitav raspolo�ivi opseg.

! Nakon ovakvog razvrstavanja projektnih parametara korisno je analizirati ekonomske efekte

onih parametara za koje su u projektu na raspolaganju dve ili vi�e alternativa, dakle za diskretne parametre. Za već usvojene projektne parametre ekonomski efekti su bez značaja. Na taj način se ostavlja samo otvoreno pitanje kontinualnih projektnih parametara (na primer imenilac razmere snimanja, tačnost orijentacionih tačaka, tačnost dodatnih opa�anja itd.). Njihove vrednosti se određuju tako �to se za sve kombinacije diskretnih projektnih parametara (pretpostavka je da je njihov broj mali), vrednosti kontinualnih projektnih parametara određuju tako da budu zadovoljeni kriterijumi tačnosti i pouzdanosti. Neodređenost re�enja, kada je u pitanju vi�e kontinualnih projektnih parametara (nejednakost sa vi�e nepoznatih), re�ava se uvođenjem srednje, minimalne, maksimalne ili neke druge vrednosti za pojedine kontinualne parametre. Na taj način dobiće se sve moguće kombinacije projektnih parametara od kojih treba usvojiti onu koja će iziskivati najmanje tro�kove.

11

Zaključak ! Planiranje aerofotogrametrijskih radova zasnovanih na aerotriangulaciji bloka predstavlja

jednako va�an i odgovoran zadatak kao i realizacija tih radova. ! Svi rezultati istra�ivanja, sopstvena iskustva i zapa�anja iznesena u ovom poglavlju

podrazumevaju projektni pristup u planiranju fotogrametrijskih radova. ! Potpuni efekti takvog jednog pristupa u praksi posti�u se samo ukoliko je projekat stvarni

dokument za stručno i investiciono odlučivanje, a ne pokriće za stručne i investicione odluke koje su već donete.

! Takva pozicija projekta fotogrametrijskih radova mo�e se obezbediti u sadejstvu sa drugim instrumentima kao �to su projektni zadatak, revizija projekta, nadzor nad realizacijom projekta itd.

! Prethodna ocena kvaliteta modela kombinovanog izravnanja predstavlja najosetljiviji deo

projekta fotogrametrijskih radova. I pored obilja teorijskih i empirijskih rezultata, problem prethodne ocene kvaliteta, a u �irem smislu i projektovanja, jo� uvek se ne mo�e egzaktno algoritamski re�iti, pa je projektovanje jo� uvek individualan čin u kome značajnu ulogu jo� uvek igraju logika, iskustvo i intuicija. Treba očekivati da će se ovaj problem u budućnosti re�avati uz pomoć ekspertnih sistema.

! Ključnu ulogu u re�avanju optimizacionog zadatka igraju kriterijumi tačnosti, pouzdanosti i ekonomičnosti. Obično su kriterijumi tačnosti i pouzdanosti imperativni i kao takvi prioritetni u odnosu na kriterijum ekonomičnosti. Pogodnost re�avanja optimizacionog zadatka le�i u tome �to se mere za zadovoljavanje kriterijuma unutra�nje i spolja�nje pouzdanosti skoro istovetne, a istovremeno doprinose podizanju nivoa tačnosti.

! Projektni zadatak mora da sadr�i dovoljno elemenata za direktno ili indirektno izvodjenje

kriterijuma tačnosti pouzdanosti. O tome se stara projektant. Dozvoljena odstupanja koja mogu biti predvidjena projektnim zadatkom - kao provera kvaliteta fotogrametrijskih rezultata, nesmeju biti "spisak �elja", već se moraju dovesti u vezu sa kriterijumom pouzdanosti.

! Najva�nije mere u oblasti zakonske regulative na op�tem planu jesu institucionalizacija

projekta i pratećih projektnih instrumenata, kao i ustanovljavanje tr�i�ta u oblasti geodetskih i fotogrametrijskih radova. Najva�nije posebne mere koje treba preduzeti u oblasti zakonske regulative jesu: ustanoviti sadr�aj projekta, verifikovati do sada poznate modele tačnosti i pouzdanosti i dozvoljena odstupanja dovesti u vezu sa modelom pouzdanosti fotogrametrijskog bloka.

! Zadovoljavanje kriterijuma tačnosti i pouzdanosti u prethodnoj oceni kvaliteta modela izvodi

se izborom odgovarajućih projektnih parametara, kao i uvođenjem posebnih projektnih mera za podizanje nivoa tačnosti i pouzdanosti.

! Dodatna geodetska opa�anja, njihov raspored i tačnost, predstavljaju projektne parametre sa kojima je pro�iren koncept konvencionalne blok-aerotriangulacije. Dodatna opa�anja otvaraju mogućnost za veću slobodu pri projektovanju i pronala�enje optimalnih re�enja za svaku situaciju.

12