Pol Frederik

GEMPrevod: Janoski Sonja

Pohl Frederik JEM, 1979.

POLARIS1987.

1.

Kada je Deni Dejlhauz kretao za Sofiju, nije znao da e to biti samo prva stanica na jednommnogo duem putovanju, niti da e upoznati neke svoje budue saputnike. Nikada nije ni uo za mestona kraju onog dueg putovanja, koje je nosilo neprivlano ime N-OA Bes-Bes Geminorum 8426, ajo manje za te osobe. Imena su im bila Ana Dimitrova i kapetan Mard Meninder. Sreli su se nadesetoj generalnoj skuptini Svetske konferencije o egzobiologiji, i to u vreme koje im je svimaodgovaralo. Bilo je prolee, i u jednom trenutku izgledalo je da je sav svet napupio da procvetanovim ivotom, punim uivanja i prijateljstva. Tri hiljade ljudi okupilo se u Velikom domu kulture i nauke na sveanom otvaranju konferencije;meu njima je bilo toliko mnogo politiara da je onih pet ili est stotina naunika koji e biti aktivniuesnici jedva pronalo sedita. ak su i prevodioci sedeli u dvostrukom broju po kabinama. Osedelilepotan, stari Karl Segan, odrao je pozdravni govor. Izgledao je pre kao ili osamdesetogodinjaknego kao starac kakav je zaista bio, bez obzira na to u kojim neverovatnim godinama. Ve je gipkimkorakom klizio prema govornici, u trenutku kada je Deni Dejlhauz uspeo da se ugura u jedno sedite uposlednjim redovima. Dejlhauz nije nikada pre toga bio u Bugarskoj. Privlaili su ga suncemobasjani parkovi i bio je obeao sebi da e posetiti muzej sa prastarim ikonama ispod katedrale sv.Stefana, odmah tu iza ugla. Ali nije hteo da propusti Seganov govor, a prvi plenarni sastanak bio jeposveen referatima o izvetajima o tehprenu. Bilo je tu stvari za koje nikada ranije nije uo. Bie daje to bilo Seganovo delo, mislio je. ak i kao poasni kopredsedavajui, Segan je sav programpropustio kroz svoje filtere. Ono to je preostalo sigurno je bilo vredno da se uje. Segan je govoriokratko i veselo, i siao sa govornice uz buran aplauz publike koja je poustajala sa svojih sedita. Poto je pozdravni govor odrao Amerikanac, predsedavajui za tematski ciklus o tahionskomprenosu trebalo je da bude neko iz drugog bloka. To je zahtevala meunarodna etikecija. Bio je tojedan Englez, iz kembridske grupe Freda Hojla. Nekoliko dostojanstvenika iz Bloka Energije ostaloje da ga saslua, iskljuivo iz solidarnosti, ali veina drugih politiara napustila je dvoranu to jeneupadljivije mogla, i tako je Dejlhauz dobio priliku da pree u jedno od boljih sedita u sreditudvorane, blie govornici. Spremio se da strpljivo podnese uvodnu re predsedavajueg uljuljkan mirisima cvea koji sudopirali kroz otvorene prozore - u Bugarskoj su se klima ureaji koristili jo ree nego u SjedinjenimDravama. Poto su Ishrana i Energija ve bili zastupljeni, protokol je zahtevao da naredno mestodobije Blok Radne Snage. I tako je jedan Pakistanac proitao prvi referat pod naslovom 'Pokazateljipostojanja ivota u izvetajima tela koja krue oko Alfa Drakonisa, Prosiona, Kapa Indi 17 iKungovog poluzvezdanog Objekta'. Dejlhauz je ve bio u polusnu, ali kada je naslov referata dopro do njega kroz slualice on seuspravi u seditu. "Nikada nisam uo ze neke od tih zvezda", primeti on svojoj susetki, "Ko je tajmomak?" Ona mu prstom pokaza ime odtampano u programu: Dr Ahmed Dula, Univerzitet Zulfikar AliButo, Hajderabad. Poto se nagnuo preko sedita, Dejlhauz otkri da miris cvea ne dolazi spolja veod nje, i pogleda je malo paljivije. Plavua. Pomalo debeljukasta, ali ljupkog, smirenog,dobroudnog lica. Neodreene starosti, ali otprilike u istom dobu kao i on, to e rei oko trideset ipet godina. Od kako se razveo, Dejlhauz je bolje zapaao privlanost svojih koleginica i sluajnihpoznanica, ali je postao i oprezniji. Nasmeio se u znak zahvalnosti i zavalio se natrag u svoje sediteda saslua govornika. Prvi deo nije bio uzbudljiv. Izvetaji o ispitivanjima Alfa Drakonisa ve su ranije bili objavljeni.

Nije ga mnogo zanimalo da mnogo slua o fotometrijskim merenjima koja su utvrdila postojanjefotosinteze i 'biljnog' ivota u proreenoj atmosferi. Takvih planeta bilo je mnogo i bile su ispitanetahionskim prenosnicima sa ugraenim instrumentima - to sve zajedno nije bilo vee od grejpfruta,ali udesno sposobno da za nedelju dana preleti prostor izmeu dve zvezde. Pakistanac je, izgleda,bio reen da ponovi svaku re iz svakog prethodnog izvetaja, ne proputajui da prokomentarie jonekoliko novootkrivenih planeta sa proreenom atmosferom, kao i niski stupanj evolutivnog ivotakoji je na njima uoen. Prenosnik poslat na Prosion bio je izgubio zatvara, tako da su izvetaji bili -u najmanju ruku - nepouzdani. Hvala Bogu, Dula je izostavio priu o samim aparatima. Kapa Indi 17je ve vie obeavala - imala je atmosferu sa kiseonikom, iako su temperaturna kolebanja bilaogromna i zapisi prilino oskudni - ali pravi biser bio je tek na kraju. Kungov poluzvezdani Objekat nije bio mnogo vei od same planete. U poreenju s drugimzvezdama bio je malen, jedva dovoljno velik da proizvede nuklearnu fuziju i isijava toplotu, alinjegova planeta bila je veoma zanimljiva. Topla, vlana. Vazduh gust, ali kiseonik upravo podonakvim parcijalnim pritiskom kakav je pogodovao opstanku ivota - ukljuujui i ivot istraivaa,ukoliko se neko rei da utroi novac da to proveri. A zapisi su bili prvoklasni. Ugljendioksid. Metan- ali samo u tragovima. Dobri fotometrijski rezultati. Talasne duine bile su jedini parametar koji jenedostajao; inae bi sve to mnogo liilo na plau u Majamiju. Pakistanac je potom nastavio da objanjava kako je Kungova zvezda bila otkrivena pomouogromne oklopljene antene sa jakim usmerenjem u Nagu Dongu, u brdima Tanga, i da je to biloostvareno uz pomo mudrosti i primera pokojnog predsednika Maoa. To nikome nije bilo naroitozanimljivo, izuzev ostalim delegatima iz Bloka Radne Snage koji su ozbiljno klimali, ali sama planetadelovala je zaista neobino. Prevodilac je s mukom uspevao da prati Pakistanca, a osim toga, to nijebila oblast za koju se Dejhauz naroito zanimao; ipak, uspeo je da razabere da je samo deo jedneplanetine polulopte bio biotiki ispitan. udno! Ali on nije bio jedini u publici koga je ova priaoarala. Pogledao je navie, na prevodioce koji su sedeli svaki u posebnom staklenom kavezu, to jeveoma podsealo na makazice za nokte i depne eljeve iza izloga prodajnog automata. Svakakabina imala je nabrane crvene zavesice, razvuene i privrene zlatnom trakom - to je delovaloveoma slovenski i neobino u ambijentu konferencijske dvorane - a iza njih prevodioci su izgledalikao astronauti sa lemovima za komunikaciju. Meu njima je bila i jedna sasvim mlada devojka,blagog i neupadljivog lica, koja se nagnula da posmatra govornika sa izrazom neverice ili, moda,zanosa. Usne joj se nisu kretale: bila je isuvie zanesena da bi mogla da radi. Dejlhauz uze na zajam olovku od ene pored sebe i ubelei na marginu svoga programa: istr. ev.Kungovu zvezdu. Ime planete nije upisao. Jo nije dobila ime, iako je uo da je neki od ljakatoranazivaju sa strahopotovanjem Kungovim Sinom. Mogla je da dobije i gore ime.

ta bi se moglo rei o nekome kao to je bio Deni Dejlhauz? Osnovna kola, srednja kola,fakultet, postdiplomske studije; stekao je svoju najteu diplomu u dvadeset sedmoj godini ivota, dozaposlenja se teko dolazilo. Uspeo je da godinu dana predaje brucoima biologiju, zatim je proveogodinu dana na stipendiji u Tbilisiju i vie od godinu dana na postdoktorskim studijama, tako da jebio ve dobro prevalio tridesetu kada je uspeo da se ubaci na novootvoreno odeljenje zaegzobiologiju dravnog univerziteta u Miigenu. Brak je opstao godinu dana na siru i belom vinu uSovjetskoj republici Gruziji, a raspao se u Istonom Lensingu. Uz neto dobre volje moglo bi se reida je bio srednjeg rasta - metar i sedamdeset u cipelama - i vitak. Nije bio ni naroito lep. Ali bio jepametan. Bio je dovoljno pametan da za tri godine, u Bloku Ishrane, uspe da postane jedan odvodeih strunjaka za itanje telemetrijskih zapisa sa tahionskih prenosnika za planetarna

istraivanja, i prevoenje tih zapisa u verodostojne pretpostavke o koliini i stupnju prisutnostiivota. ak i o vrstama ivota. Te veeri, u hotelskom aperitiv baru, opet je nabasao na plavuu. Uao je da slua konferenciju zatampu vodeih uesnika konferencije, ali gomila u tom delu bara bila je toliko velika i izgledalo jeda se veinom sastoji od istinskih novinara, tako da se Deniju uinilo da nema pravo da nekog od njihpotisne u pozadinu. Izmeu njihovih glava i fotoaparata nazreo je Segana i Josifa klovskog kakosede jedan do drugog u svojim stolicama za odravnje ivota u dnu uzane prostorije, putajui da ihsnimaju i razmenjujui uz osmehe svoje komentare i maske s kiseonikom. Zatim se otkotrljae premaliftovima, i gomila poe za njima. Dejlhauz se opredeli za pie i pogleda oko sebe. Plavua je pila sko u drutvu dva mala, tamnoputa, nasmejana mukarca - ne, shvatio jeodjednom; ona je pila sko. Oni su pili sok od pomorande. Mukarci ustadoe i zaelee joj laku no dok je on traio mesto da sedne, i ugrabio priliku."Smem li da vam se pridruim? Ja sam Deni Dejlhauz, sa Dravnog u Miigenu." "Mard Meninder", odgovori ona, i nije se protivila da joj se pridrui. Nije se protivila ni kadjoj je ponudio jo jedan sko, nije imali nita protiv ni da i ona njega asti zauzvrat, niti da proeta snjim pod svetlou debelog bugarskog meseca, a nije imala ni nita protiv da se popne u njegovusobu i da zajedno otvore njegovu bocu bugarskog vina; i tako, dak se sve sabere, dan u kome je DeniDejlhauz prvi put uo za Kungovu zvezdu bio je veoma uspean i prijatan dan u njegovom ivotu. Sledei dan ve nije bio toliko prijatan. Zapoeo je ipak sasvim dobro, u ranu zoru. Probudili su se jedno drugom u naruju i opet vodililjubav ne menjajui poloaj. Bilo je jo rano za doruak, pa su iskapili ostatak boce, dok su setuirali i oblaili. Zatim su reili da se proetaju. Tokom noi pala je kiica. Ulice su bile mokre. Ali vazduh je bio blag, i u prekrasnom ruiastomsjaju izlazeeg sunca ute zgrade iz doba Marije Terezije imale su toplu boju breskve i delovale suprijateljski. "Prva stvar koju nameravam da uradim", poletno ree Dejlhauz obgrlivi Mardi oko struka, "bieda malo razgledam Kungovu zvezdu." Mardi ga pogleda zainteresovano, ali na drukiji nain. "Ima li sredstva dodeljena u tu svrhu?" "Pa", odvrati on splasnuvi, "i imam i nemam. Ne, mislim da ipak nemam. Dravni univerzitet uMiigenu je prole godine lansirao etiri tahprena, ali nikada nismo imali dovoljno novca zaistraivanja sa ljudskom posadom." Ona ga blago lupnu glavom po ramenu. "Vetiji si nego to izgleda." "ta?" "Ne navaljuje ba iz sve snage, Bata-Deni, ali u svakom trenutku zna ta radi, zar ne? Kao onosino. Ona dva Ah-rapina nisu se ba naroito motala oko mene. A onda si ti samo uplovio." "Nije mi jasno o emu to govori." "Nije li?" "Ne, zaista." Ali ona nije izgledala raspoloena da mu objanjava, tako da se on vrati na ono toga je zaista zanimalo. "Ta planeta zvui izvanredno, Mardi. Moda ak ima i industriju! Jesi lizapazila taj podatak? Ugljen monoksid i ozon u tragovima." "Pa ta? Time se nita ne dokazuje. Pre dve stotine godina oni ne bi uli nikakve signale saZemlje, a znamo da je tu ve postojala civilizacija." Ona pri tom napui usne, i njemu se uini da je neto mui, moda neki od onih enskih problemakoje nikada nije umeo dobro da razume - tako mu se bar inilo. "Bie to puteestvije od najmanje dvegodine", ree ona zamiljeno. "Da li bi zaista eleo da ide?"

"Ja, hm... mislim da e mi nedostajati, Mardi", ree on, pogreno protumaivi njene misli. "Ma ne, kojeta", odvrati ona nestrpljivo. "Da li bi zaista iao tamo kada bi imao dovoljnosredstava?" "ik pogodi." "Taj Paki je bio prosto oduevljen samim sobom. Sigurno je ve sve uspeo da sredi sa MaovimNaslednikom da tamo poalju istraivaki brod sa ljudskom posadom." "to se mene tie, neka im bude. Ja ne bih iao iz politikih razloga. Ba me briga koja e zemljaprva uspeti da se susretne sa vizantijskom civilizacijom. Meni je, istinski, samo stalo da odem tamo." "Mene je briga", odvrati ona, izmigoljivi se iz njegovog zagrljaja da bi zapalila cigaretu. Dejlhauz zastade, posmatrajui kako ona akama zaklanja plamen upaljaa da bi ga zatitila odblagog jutarnjeg povetarca. Dosta su popili, a malo spavali. Oseao je posledice, odreenu klonulostu telu i utrobi, ali na Mardi Meninder se nita nije primeivalo. Prvi put u ivotu delio je posteljusa enom a da perthodno nisu razmenili nekoliko poglavlja autobiografije. Upoznao ju je samoulima, ali ne i umom. Mard Meninder nije ni najmanje liila na sada ve nepostojeu Polu, koja je bila crnka, sitna,hitra i povrna. Kakva je, u stvari, bila ta Mard Meninder? Dejlhauz jo nije bio stvorio odreenomiljenje o njoj. Kao da je imala vie linosti u sebi. Jue pre podne u Velikom domu kulture i nauke,bila je samo jedna od koleginica; sino je, pak, bila olienje svega to je jedan ameriki momakvoleo da ima u krevetu. Ali ko je ona jutros? Vie nisu ili nogu pred nogu, obgrlivi jedno drugo okostruka. Mard se odmakla itav metar od njega i malo isprednjaila, kreui se odseno i hitro,snano uvlaei dim, zagledana ispred sebe. Konano, kao da je donela odluku, okrenula se i pogledala ga. "Dravni univerzitet u Miigenu,institut za bioloka istraivanja izvan sunevog sistema. Denijel Dejlhauz diploma, magistratura,doktorat nauka. ini mi se da sam zaboravila da ti kaem da sam proitala rezime tvog referata prenego to sam otputovala iz Vaingtona." "Zaista?" Bio je zaprepaen. "Zanimljiv referat, navodi me na pomisao da zaista ozbiljno pria da bi eleo da ode. Bata-Deni, ja bih mogla da ti pomognem." "Kako?" "Novcem, dragi moj. To je sve to mogu da ti dam. I mislim da zaista mogu. Ako nisi uspeo daprimeti plastinu karticu sa mojim imenom na haljini koju si mi skinuo - upravo to mi je posao. Jaradim u KOMKIRU. "Neka je hvaljena KOM koja nam sve nae blagodeti daje", vatreno izjavi Deni. Upravozahvaljujui sredstvima koja je jedanput godinje dobijao od Komisije za kosmika istraivanja irazvoj, Dejlhauzov institut uspevao je da opstane. "Kako to da te nikada nisam sreo kada sam odlaziou Vaington sa prosjakim eirom u ruci?" "Zaposlila sam se kod njih tek u februaru. Ja sam Podsekretar za nove projekte. To mesto nije nipostojalo pre prvog januara i ja sam se progurala na njega. Pre toga drala sam predavanja na svomuniverzitetu... o tome i o jo nekim drugim stvarima; nismo ba imali neko Odeljenje za ekstrasolarnubiologiju. Bila je to mala kola i poela je da kuburi jo u vreme dok sam bila student. Dakle? takae?" "O emu?" "Je l' ti to mene radi? Ili zaista hoe sredstva za ekspediciju sa ljudskom posadom do Kungovezvezde?" "Hou! Gospode, naravno da hou! Hou!"

Ona uze njegovu aku meu svoje i potapa je. "Smatraj da smo se dogovorili. Hej, ta je ono? " "Ali..." "Rekla sam: dogovoreno." Vie nije gledala u njega, neto drugo joj je privuklo panju. Uputili suse u veliki park, i desno od njih jedna iroka staza sa drvoredom vodila je ka nekakvom spomeniku. Sobe strane, na poetku staze, stajale su izvajane skupine junaka u bronzi. Dejlhauz poe za njom u tom pravcu, dok mu se u glavi vrtelo, ali ne od mamurluka; jo se nijesasvim pribrao. "Pretpostavljam da treba da podnesem zahtev", upita on bojaljivo. "Nego ta. Ali pre nego to ga uputi redovnim putem, poalji meni koncept." Udubila se uposmatranje bronzanih figura. "Molim te, pogledaj ovo!" Dejlhauz ga je rasejano posmatrao. "To je ratni spomenik", ree. "Vojnici i seljaci." "Jeste, ali nije mnogo star. Ovaj vojnik dri u ruci mainsku puku... a evo i jednog na motociklu.Vidi, ima i ena-vojnika." Ona se sae i stade da prouava slova irilice. "Do avola. Ne mogu da ih odgonetnem. Ali to sudobrodoli oslobodioci radnika i seljaka, zar ne? To bi morao biti onaj poslednji od Velikih... Drugisvetski rat. ekaj da vidimo. Ovo je Bugarska, znai, ovo mora da su Crvenoarmejci koji isterujuNemce dok im Bugari prinose cvee, srdano se i bratski rukuju i pruaju im ae svee izvorskevode. Au! Pobogu, Deni, pa obojica mojih dedova i jedna baba borili su se u tom ratu. Dvoje najednoj strani, jedno na drugoj." Dejlhauz ju je posmatrao sa simpatijama i zanimanjem, iako ne ba sa nerazumevanjem; udno jebilo videti nekog ko se jo toliko zanima za borbe prainara, kad su ve svi znali da je rat naprostoispao iz konkurencije kod svih onih naroda koji su hteli da preive. "A ta ti je radila druga baba?Zabuavala?" Ona mu dobaci jedan kratak pogled. "Poginula je u bombardovanju", odgovori. "Hej, zar ovo nijezabavno?" Bronzane statue su svakako delovale dovoljno vojniki za bilo kakvu vrstu ratne zabave. Svaka jeizraavala hrabrost, polet i odvanost, u najboljem stilu socijalistikog realizma. Bile su izvajanetako da se uklope u etvrtaste blokove, isprepletane na odgovarajui nain; veoma su podseale nakutiju zamrznutih sardina, izuvijanih meusobno. Ali Mardino zanimanje za skulpturu je i samo posebi bilo zanimljivo, primeti Dejlhauz u sebi; dva policajca koja su bila stigla do kraja svoje rutesada su se vraala mimo njih, posmatrajui ih blagonaklono. "ta je to tako zabavno kod vojnika?" upita on. "Oni su iz mog esnafa, dragi Deni. Zar nisi pogodio? Mardori Mod Meninder, kapetan, SAD,diplomirala na Vest Pointu, kako ponekad kaem. Da me sada vidi u uniformi." Ona zapali jo jednucigaretu, i kada mu dade da povue dim on shvati da nije re o duvanu. Zadrala je neko vreme dim u pluima i potom ga izdahnula u dugakom mlazu. "Ah, bilo je tonajlepe doba", ree ona sanjalaki, zurei u bronzane kipove. "Gledaj ovog grmlja koji die bebu uvazduh. Zna li ta kae ovom drugom vojniku?: 'Samo napred, Ivane, ja u da pridrim dete dok tibude silovao mamicu. A posle je na mene red.'" Dejlhauz se nasmeja. Ohrabrena, Mardi nastavi: "A ovaj deko veli: 'okoladu? Ruske cigarete?Ej, vojnie slavne Crvene armije, je l' ti se svia moja sestra?' A ova vojnikinja koja uzima cvee odseljanke kae: 'Tako, dakle, drugarice! Krade poljoprivredne proizvode iz narodnih parkova! Nemaprigovora, eka te podui boravak u logoru!' Naravno, u vreme kada su Sovjeti stigli dovde Nemci suve bili gotovi, ali..." "Mardi", prekide je on. "... ipak mora da je jo bilo uzbudljivo."

"Ej, Mardi! Hajdemo odavde", ree on zabrinuto. Iznenada je shvatio da se straari vie neosmehuju i setio se, na alost prekasno, da su, zbog konferencije, svi policajci u gradu pohaalikurseve stranih jezika.

2.

Ono to bi se moglo rei o Ani Dimitrovoj nije ni moralo glasno da se kae, jer videlo se na prvipogled: bila je slatka, vesela devojka, koja je umela da voli. S vremena na vreme oseala je napetosti bolove u glavi, to je tipino za one kojima je zbog operacije bilo proseeno takozvano uljevitotkivo u mozgu, i tada je bivala smuena, razdraljiva, na mahove prosto bolesna od bolova. Ali je topodnosila sama, bez iije pomoi, kad god je mogla. Ustala je rano i tiho se iskrala u kuhinju da napravi pravi aj. Ahmed nije priznavao ono ubre uprahu! Kada mu ga je donela u sobu podigao je one duge dirljive trepavice i nasmeio joj se, dok sumu se kapci nabirali oko tamnosmeih oiju. "Zaista si isuvie dobra prema meni, Nana", ree naurdu jeziku. Ona spusti olju pored njega i nae se da svojim obrazom dodirne njegove. Ahmed nijenaroito cenio ljubljenje, izuzev u prilikama koje - iako pune uivanja - nisu ulazile u njene trenutnenamere. "Hajde da se brzo obuemo", predloi ona. "Hou da ti pokaem svoje dobro udovite." "udovite?" "Videe." Ona mu se izmigolji izmeu ruku i ode pod tu, putajui da joj topla voda dugo bijepo slepoonicama. Kaciga za komunikaciju esto je izazivala glavobolje i ona je htela da ih danasizbegne. Kasnije, dok je suila svoju dugu kosu, smeu kosu, Ahmed tiho ue i pree prstima preko uzanogoiljka na njenoj lobanji. "Mila moja Nana", ree on, "zar toliko muenja da bi nauila urdu; ja samga nauio sam od sebe." Ona se za trenutak priljubi leima uz njega, a zatim se obmota pekirom i blago ga prekori. "Akohoemo da idemo i vidimo moje udovite u zoru, onda nemamo vremena za te stvari. Sem toga, dalasam da mi otvore mozak ne zato da bih uila jezik, ve zato da bih bolje prevodila." "Ne bi to morala da uini u Pakistanu", ree on, ali je ona znala da samo pokuava da budeljubazan. Pred vratima kupatila, oslukujui kako hue i guna u trenutku kada ga je prvi put pogodio mlazhladne vode, Nana stade ozbiljno da razmilja o Ahmedu. Bila je, po prirodi, praktina. Savreno jebila voljna da rtvuje materijalne dobrobiti radi nekog principa ili oseanja, ali je, isto tako, htela dabude naisto s tim, ta stavlja na kocku i zato. U ovoj ljubavnoj igri s Ahmedom ulozi su bili zaistavisoki. Bugarska je, kao i Sovjetski savez, pripadala onim dravama izvoznicama hrane koje su bile uzaista prijateljskim odnosima sa Blokom Radne Snage; ali pravila meunarodne politike bila suneumoljiva. Moi e da se viaju samo retko i uz tekoe, ukoliko se jedno od njih ne odrekne svogdravljanstva. Znala je, sasvim dobro, da taj neko nee biti Ahmed. Do koje granice je spremna da se upusti sa ovim dragim Pakistancem? Da li bi bila u stanju dadeli ivot s njim u prenaseljenim, sporim gradovima Bloka Radne Snage? Posetila ih je. Bili su dostaprijatni. Ali iveti gotovo iskljuivo na itaricama, nemati nikakve aparate za domainstvo, optiti satim ljudima toliko uvuenim u sebe - da li je to zaista elela? Bili su vrlo ljubazni prema posetiocu,prijatni i pomalo neobini kad treba s njima da provedete dan ili mesec dana... ali, ceo ivot? Brzo se obukla, ne donevi nikakvu odluku; jedna polovina njenog mozga mislila je na ono to jetog asa radila, dok se druga posvetila ponavljanju materijala koji je zapamtila za taj dan rada nakonferneciji; i tako nita nije preostalo za Ahmeda. Raspremila je postelju dok se on oblaio,sklonila oprane tanjire i ae, i gotovo ga izvukla za ruku kroz ulazna vrata. Nebo je bilo svetloruiasto, ali sunce se tek pomaljalo; stii e, ako poure. Ne ekajui na malirasklimatani lift, povela ga je niz stepenice, potom u dvorite, urnim korakom izvan univerzitetskog

kruga, sve do raskrsnice dva bulevara. Tu se zaustavila i okrenula se ka njemu: "Vidi li?" Ahmed zakilji ka izlazeem suncu. "Vidim katedralu", proguna. "Da, tako je. A udovite?" "udovite? Je li u katedrali?" "udovite je sama katedrala." "Sveti Stefan - udovite?... Ah! Da, kao da vidim... ona dva prozora tamo gore, to su oi? A oviporeani ispod njih, to su mu zubi." "Vidi li kako nam se smei? A ono su mu ui i nos." Ahmed vie nije gledao katedralu ve nju. "Ti si veoma udna devojka. Pitam se kakva bi bilaPakistanka." Nana zaustavi dah. "Ne! To je ve previe. Molim te, nemoj mi govoriti o tome." Uze ga za ruku."Molim te, hajde da se proetamo." "Jo nisam dorukovao, Ana." "Bie vremena i za to." Ona ga povede kroz jedan mali park ka univerzitetu, a potom niz jedanvei. Odjednom, ona se nasmeja. "Jesi mi oprostio to sam te onako loe prevela na bugarski?" "Ne bih znao da je loe, da mi to nisi rekla." "Bilo je sasvim loe, Ahmede. Zagledala sam se u tebe dok si govorio o Kungovoj zvezdi i sasvimzaboravila da prevodim." On je radoznalo pogleda. "Zna li", ree on, "da se sam Maov Naslednik zanima za tu planetu. Onje lino izabrao ime za taj poluzvezdani objekat. Bio je prisutan u opservatoriji u trenutku kada jeotkriven. Mislim..." "ta misli, Ahmede?" "Mislim da e se uskoro desiti veoma uzbudljive stvari", ree on zagonetno. Smejui se, ona muuze aku i dodirnu njome svoj obraz. "Ana", ree on i zaustavi se nasred bulevara. "Sasluaj me. Nije to tako nemogue, zna. ak ikada bih morao da otputujem na neko vreme, ne bi ni posle toga bilo tako nemogue, to za tebe imene." "Molim te, dragi Ahmede..." "Ne, nije nemogue! Znam", ree on gorko, uopte ne opaajui da stoji nasred kolovoza, "znamda je Pakistan siromana zemlja. Mi nemamo hrane za izvoz, kao vi i Amerikanci, i nemamo naftu,kao bliskoistone zemlje i Englezi. Zato smo se pridruili onim zemljama koje su preostale." "Veoma potujem Pakistan." "Bila si jo dete kad si ga posetila", odvrati on otro. "Ali svejedno, znaj da nije nemogue dabudemo sreni, ak i u Bloku Radne Snage." Naie trolejbus, troja kola, dugaka i gotovo neujna na tokovima s gumom. Nana ga ukloni sputa, zadovoljna to joj se prua prilika da promeni temu. Glavni problem na tim meunarodnim konferencijama, mislila je, sastoji se u tome to susreepolitike protivnike, pri emu oni, ponekad, uopte ne izgledaju kao protivnici. Nije trebalo da seupusti s nekim iz drugog tabora. U svakom sluaju, nije joj bilo potrebno da prolazi kroz sve teneprilike i patnje. Znala je ta je ulog u igri. Kao prevodilac koji je potpuno vladao sa etiri jezika iest nareja proputovala je ceo svet - naravno, uglavnom Blok Ishrane - ali to je jo podrazumevaloMoskvu i Kanzas Siti, Rio de aneiro i Otavu. Susretala je i one koji su se odmetnuli iz svog bloka.Jednu Velanku u Sidneju, dve-tri Japanke koje su predavale na univerzitetu, njene prve susetke su, uSofiji. Sve su se oajniki trudile da se uklope u novu sredinu, ali uvek su se razlikovale. Ali i jutro i Ahmed bili su isuvie lepi za tako crne misli. Onaj deo njenog mozga koji je sanjario i

brinuo preao je iz brige u sanjarenje; onaj drugi deo, koji opaa i prevodi, pratio je ve izvesnovreme dogaaje koji su se odvijali s druge strane bulevara, i sada joj oni zaokupie punu panju. "Pogledaj", ree ona, ugrabivi izgovor da Ahmedu skrene misli, usredsreene na jednu stvar, "tase deava tamo preko?" Bilo je to etalite osloboenja. Plavua koju je videla na jednom prijemuneto se raspravljala sa dva milicajca. Jedan ju je drao za ruku. Drugi se igrao palicom zaparalisanje neposlunih i otro razgovarao sa jednim ovekom, po izgledu nekim od mlaihprofesora, takoe sa konferencije. "Amerikanci u Bugari", primeti Ahmed nezainteresovano. "Neka Njupatori sami reavaju svojeprobleme." "Nikako", pobuni se Nana. "Da vidim mogu li da pomognem." Ali sve to je Nana Dimitrova uspela bilo je da na kraju i sama bude uhapena. Kriva je bila Amerikanka. ak je i Amerikanka morala znati da ne treba da zbija prljaveovinistike viceve na raun Crvene armije, naroito ako je mogu uti policajci naroda kojem uljubavi prema Rusima nije bilo premca. Pa, ak ni da to nije znala nije ba morala da insistira nasvome pravu prema meunarodnom sporazumu, traei da ameriki ambasador bude obaveten oincidentu. Sve do tog trenutka dva milicajca su samo ekala zgodnu priliku da stvar zavreopominjanjem prestupnika i da se udalje. Ali sada je to ve postao meunarodni politiki problem. Jedino dobro u svemu tome bilo je to se Ahmed nije upleo. Nana mu je rekla da ode. Otiao jedrage volje, ak se pomalo i zabavljao. Ostale, dvoje Amerikanaca i Nanu, odveli su u Palatu pravdeNarodnog suda. Poto je bila nedelja ujutro, morali su da presede sate i sate na golim drvenimklupama, ekajui da se nae sudija. Niko im nije priao. Niko ne bi ni prstom mrdnuo - Nana je bila uverena u to - da su prihvatilipoziv koji su im upuivala otvorena vrata i da su se tiho iskrali napolje. Ali nije htela da to samauini. Amerikanci, pak, nisu hteli da iskoriste priliku. ena zato to je, izgleda, mislila da je u pitanjuneki princip; mukarac, oigledno, zato to je u pitanju bila ena. Dobacivala im je mrzovoljnepoglede, naroito toj izbeljenoj plavui sa bar pet kilograma suvinog sala, ak i kada je u pitanju bioBlok Ishrane. Ne moe birati saveznike, mislila je. Mukarac je bio izgleda sasvim u redu, premdane ba mnogo izbirljiv u pogledu partnera s kojim je terao kera. Ali kako je vreme prolazilo i potosu im milicajci u meuvremenu doneli kifle i jak aj, zajednika nevolja ih je zbliila. Na kraju susasvim veselo avrljali, sve dok se najzad nije pojavio Narodni sudija, nabusito odbivi da sasluaprie o meunarodnim sporazumima i ambasadorima i pouivi ih da ubudue koriste zdrav razumkojim ih je Bog obdario i pristojno ponaanje kome su ih njihove majke bez sumnje poduile;napokon ih pusti da odu. Do tada su ve propustili jutarnje zasedanje konferencije, koje je poinjalo u devet asova. I - toje bilo gotovo isto toliko loe po njih - propustili su i ruak, organizovan samo za uesnike. Poto jebila nedelja, i prolee, sve restorane u Sofiji zakupili su razni svatovi, tako da su ostali bez ruka. Tada su se prvi put sreli; sledei put, to e biti mnogo kasnije i veoma, veoma daleko odatle. Deni Dejlhauz je kasnije saznao da je jedan od kolega proitao na konferenciji njegov referatumesto njega. Tako se ipak ispostavilo da njegovo odsustvovanje sa prepodnevne sednice nije bilopogubno; naprotiv, izgledalo je da e mu biti od ogromne koristi. Mardi je bila dovoljno bistra dashvati da je ispala glupaa, i dovoljno samopouzdana da to i prizna. Ako i nije mnogo ozbiljnomislila dok je, etajui bulevarom, priala o dotacijama, puna vina, marihuane i ruiastih misli, sadase sa kajanjem priseala ta je sve tada obeala. Svo vreme, dok se vraao sa konferencije u gasnom mlaznjaku, Dejlhauz je proveo sa belenicomu krilu, piui koncept svoga zahteva za dodelu sredstava, dok konano nije morao da se povue na

svoje leite u avionu. Zora ih je zatekla izmeu belog i smeeg Labradora, poto je avion sporijeputovao po hladnom nonom vazduhu. Dejlhauz je dorukovao sam; drutvo mu je pravila samosanjiva stjuardesa kompanije TWA, koja mu je napravila kajganu i sipala kafu; posmatrao je oblakedok se avion ljuljao i poskakivao ulazei i izlazei iz njih, i pitao se kakva e biti planeta Kungovezvezde.

3.

Dan nakon to se vratila u svoju kancelariju u Vaingtonu Mard Meninder dobila je konceptDejlhauzovog zahteva za sredstva. U meuvremenu je ve pokrenula postupak da mu se odobre. Napustila je konfernciju pre zavretka da bi se ubacila na hidromlaznjak NASE - to je bilo iskupo i neudobno putovanje, ali veoma brzo - i stigla u svoj stan u Hjustonu. Odatle je telefoniralaZameniku dravnog podskretara za kulturu. Nije bilo kancelarijsko radno vreme, ali ga je dobila beztekoa. Mardi je bila u veoma bliskim odnosima sa Zamenikm dravnog podsekretara - bila mu je,naime, kerka. Poto mu je saoptila da se lepo provela na putu, smesta je prela na stvar. "Tatice,potrebna su mi sredstva za meuzvezdani let sa ljudskom posadom." Nastupila je kratka pauza. Zatim on ree: "Zato?" Mardi se poea ispod pupka, razmiljajui o razlozima koje bi mogla da navede. Zaunapreenje ljudskog saznanja? Zbog potencijalnih koristi koje bi imale Sjedinjene Drave i ostalezemlje proizvoai hrane? Zato to je to obeala Deniju Dejlhauzu? Sve su to bili razlozi koje bineko mogao smatrati vanim, a neki od njih bili su vani njoj; ali ocu je rekla samo onaj glavni, kojije prevagnuo: "Zato to e to, ako mi to ne uradimo, uraditi oni gadovi u Pakistanu." "Bez iije pomoi?" ak i na rastojanju od tri hiljade kilometara mogla se osetiti neverica. "Kinezi e im dati potrebnu gvouriju. I oni su s njima." "Ti zna da e to biti skupo." Ovo nije bilo pitanje; oboje su znali odgovor. ak i slanje kapsulasa tahprenskim odailjaima iz jednog zvezdanog sistema u drugi kotalo je nekoliko miliona dolara,a teile su tek nekoliko kilograma. Ona je imala na umu bar deset ljudi sa punom opremom: traila jemilijarde dolara. "Znam", rekla je, "ali isplatie se." Otac se zakikota, divei joj se: "Oduvek si bila skupo dete, Mardi. Kako misli da to provuekroz zajedniki odbor?" "Uspeu. To je moja briga, tatice." "Hm. Dobro, pomoi u ti sa svoje strane. ta hoe da odmah uradim?" Mardi je oklevala. Bila je to javna linija, tako da je morala da pazi i bira rei. "Zamolila samonog Pakija da mi poalje kopiju svog potpunog izvetaja. Naravno, dok je ne dobijem biu doneklesputana." "Naravno", sloi se otac, "Jo neto?" "Ne mogu nita uraditi dok ne vidim potpun izvetaj." "Razumem. Dobro. ta jo ima novog? Kako su ti se dopali nai hrabri bugarski saveznici?" Ona se neuzdrivo nasmeja. "Reklo bi se da ve zna da su me hapsili." "udo da ti se to ne dogaa ee. Ima veoma poganu narav, mila moja. U tom pogledu nisi namoju familiju." "Kazau mami ta si mi rekao", obea ona i obesi slualicu. I tako, dok je stigla do Vaingtona veju je ekala, stigavi putem strogo pov. kanala, mikrofilmovana kopija potpunog Pakistanevogizvetaja, ve prevedena za nju. Paljivo ju je proitala, pravei beleke. A onda ga odgurnu i zavalise u stolicu. Onaj gad od Pakistanca zaista je mnogo toga preutao. U tom poverljivom izvetaju, tri putadebljem od onog koji je proitao u Sofiji, nabrajao se itav niz viih oblika ivota. Nije ni pisnuo otome u Sofiji. I bar tri vrste koje su ivele u zajednicama: jedna vrsta zglavkara, jedna vrsta koja jeivela u podzemnim tunelima, toplokrvna i bez oklopa, i jedna vrsta ptica - ne, ne ptica, ispravi se.Veinom su provodili vreme u vazduhu, ali nisu imali razvijena krila. Ta bia bila su balonii, a ne

ptice. Tri drutvene vrste! Bar jedna od njih mogla je biti dovoljno inteligentna da razvije civilizaciju. To je opet podseti na Denija Dejlhauza, njegov referat o prvom susretu sa svesnim biima natehnolokom stupnju razvoja i na njegov koncept zahteva za sredstva. Ponovo baci pogled naposlednji red u tom konceptu i nasmei se. Mali Deni nije se ustezao da zatrai ono to je hteo. Poslednji red sadravao je sumu odsedamnaest milijardi dolara. Sedamnaest milijardi dolara, razmiljala je, bila je priblino procenjena vrednost ostrvaMenhetn... Bruto nacionalni dohodak bar dvadeset pet ili trideset drava u svetu... dvomeseniutroak goriva u platnom bilansu Sjedinjenih Drava. Bilo je to mnogo novca. Ona konano stavi sve te hartije i svoje beleke u crvenu omotnicu na kojoj je pisalo STROGOPOVERLJVO i sve to zakljua. A onda poe da dobavlja Deniju Dejlhauzu ono to je traio. Mnogo to ta se moe rei o Mardi Meninder, ali najvanije je bilo to da je uvek znala tahoe. Htela je mnogo, i to mnogo raznih stvari. A vlastita reenost da se bori za njih bila je jasno i pohijerarhijskom redu obeleena u njenoj glavi. Trea ili etvrta stvar od vrha nanie mogla severovatno dobiti. Druga je gotovo bila sigurna. Ali ona na vrhu bila je vrsta kao elik.

Posle nedelju dana imala je pred sobom Dejlhauzov zahtev u konanom obliku i poziv da istupipred Zajednikim odborom Senata i Bele kue za kosmiki razvoj. Proteklu nedelju bila je dobroiskoristila; prvo je objasnila Dejlhauzu (telefonom, i odmah zatim mu poslala svoje zabeleeneprimedbe) koje izmene treba da unese u svoj zahtev da bi bio to sigurniji da e ga Odbor prihvatiti, ikoje dodatne podatke treba da poalje njoj, da bi popunila povei broj praznina u znanju koje e jojbiti neophodno prilikom svedoenja. Da biste prevezli kapsulu tahionskog prenosnika ili brod sa ljudskom posadom sa jedne zvezde nadrugu morate ih najpre dovesti u orbitu. Tahionski prevoz je sam po sebi uzor tehnoloke elegancije. Kada uspete da podignete svojukapsulu do odgovarajueg ubrzanja, ona e poeti da se pokorava tahionskim zakonima. S lakoom ese kretati bre od svetlosti, prelazei meuzvezdana rastojanja do ma koje take u galaksiji zanekoliko dana. Pri tom e koristiti iznenaujue malu koliinu energije. Tahionski paradoks je u tometo je kapsuli potrebno vie energije da bi usporila nego da se kree velikom brzinom. Najtee je dovesti kapsulu u stanje ubrzanja. Za to je potrebno imati prilino veliku i glomaznulansirnu rampu. Ona je skupa. ta vie, i teka je. Dovoenje rampe u orbitu nije nimalo elegantno. Potrebna je obina, sirova snaga. Sto kilogramagoriva mora sagoreti za svaki gram teine koji se lansira u tahionsko stanje. Gorivo je gorivo. Moetesagoreti naftu - recimo, teni vodonik ili teni kiseonik. U svakom sluaju, ogromna koliina od polamiliona metrikih tona nafte morae da sagori da bi se desetak ljudi sa minimalnom opremom uputilona Kungovu zvezdu. Pola miliona metrikih tona! Nije u pitanju samo vrednost u dolarima. To su etiri supertankera puna goriva koje treba dobiti unekoj od zemalja izvoznica energije, a te su zemlje, trenutno, opet poele da pokazuju znakezahlaenja u odnosima. Zemlje izvoznice hrane prilino su loe prole na KUCU - tri meublokovske konferencije okvotama za uvoz i cenama. Ako se desi da Mard ne odmakne daleko u pripremama za ekspediciju, ipotrebno gorivo ne bude ve dobro osigurano u jednom od distributivnih centara u Galvestonu iliBajoni, poskupljenje goriva e poveati trokove daleko iznad procena, ak i onih koje je dao Deni

Dejlhauz. Kada je sve brojke stavljene na hartiju dobro zapamtila, Mard zakljua svoj pisai sto ukancelariji u Vaingtonu. Potom se uputi u sobu za svedoenje - br. 201 u staroj poslovnoj zgradiRejborna, znajui da je skrojila sve to treba. Nekog drugog prepreke bi moda i zaustavile. Ali Mard nije znala za odlaganja. Njen dobroobueni um rastavi problem na inioce, i ona se potom usredsredi na reavanje svakog pojedinano.Problem Zajednikog odbora, potpuno prirodno, razloio se na etiri elementa: predsednik Odbora,voa manjine u Senatu, glavni savetnik Odbora i senator Lenc. Imala je spremnu strategiju za svuetvoricu. Voa manjine bio je prijatelj njenog oca, tako da je mirne due mogla da ga prepusti njemu. Predsednik Odbora imao je ambicije da postane predsednik SAD. Mahae razdragano rukom kadgod ului priliku da dobije mesto u javnim glasilima. S njim treba biti to snishodljiviji, i ne navoditiga da zauzme stav za koji veruje da e mu koristiti u izbornoj kampanji. Poto se zaklela i proitalaizjavu koju je bila unapred pripremila, on joj se prvi obrati s pitanjima: Predsednik Odbora: Pa, gospoo, uveren sam da ovo predlaete iz najplemenitijih pobuda. Ali dali vam je poznato koliko se svi mi, ovde na Vaington Hilu, trudimo da ne poveavamo deficite udravnom budetu? Kapetan Meninder: To mi je vrlo dobro poznato, gospodine senatore. Predsednik Odbora: Pa ipak oekujete od nas da vam dodelimo sam Bog zna koliko milijardidolara za taj projekt? Dobri izgledi! Nije rekao 'taj suludi projekt', ili 'to nerazumno rasipanje'. Kapetan Meninder: Ja to ne 'oekujem', senatore, samo se nadam. Nadam se da e Odbor odobritiovaj zahtev, jer e to, po mom miljenju, biti ulaganje koje e se viestruko isplatiti, i to u svakoj odmnogih narednih godina. Predsednik Odbora: Dobro. Da li neko od mojih uvaenih kolega eli ovom svedoku da postavineko pitanje? I eleli su, ali pitanja im nisu bila od veeg znaaja. Oni glavni, poput senatora Lenca i voemanjine u Senatu, uvali su se za neku bolju priliku; manje znaajni lanovi Odbora uglavnom su sestarali da njihovo miljenje ue u zapisnik. Glavni savetnik bio je ve tvri orah. Bio je pametan i odano se trudio da sauva ugled svojimefovima time to je vodio rauna da Zajedniki odbor ne dospe u neprilike. Mardi se iskrenonadala da e kod njega stvoriti utisak da e biti manje neprilika ako se kae 'da', nego ako se kae'ne'. Gospodin anpaolo: Pomenuli ste povraaj ulaganja. Da li ste pri tom mislili na odreenu sumunovca, ili na neka apstraktna nova saznanja i vrednosti? Kapetan Meninder: I na jedno i na drugo, gospodine anpaolo. Gospodin anpaolo: Zaista, gospoice Meninder? Na dolarske dividende? Kapetan Meninder: Imajui u vidu prethodna iskustva i ono to se zna o toj planeti - da. Sasvimsigurno. Gospodin anpaolo: Moete li nam pruiti podatke - kakve e biti te dividende u dolarima? Kapetan Meninder: U najirem smislu, mogu, gospodine anpaolo. Tahprenski izvetaji pokazujuprisustvo vrednih sirovina i inteligentnih oblika ivota. U najgorem sluaju, moe se tvrditi da jegotovo izvesno da postoje prve, i da je velika verovatnoa da postoje i oni drugi. Naravno, to susamo izvetaji instrumenta za ispitivanja. Gospodin anpaolo: Koji se - ako sam vas dobro razumeo - mogu tumaiti na razliite naine.

Kapetan Meninder: Upravo tako, gospodine anpaolo, i zato je neophodno poslati ekspediciju sljudskom posadom. Jedini razlog da se organizuje takva ekspedicija jeste da utvrdimo ono to nemoemo utvrditi ni na koji drugi nain. Kada bismo znali ta e otkriti, ne bismo morali da jealjemo. Ali postoji jo jedan oblik isplativosti ovih ulaganja, koji je, ini mi se, jo vaniji. Ja ganazivam 'Vostvo'. Gospodin anpaolo: 'Vostvo?' Kapetan Meninder: Sav slobodni svet zemalja izvoznica hrane oekuje od nas tu vodeu ulogu,gospodine anpaolo. Ne verujem da bi iko od nas eleo da budu obmanute. Ovo je prilika koja seprua samo jednom u ivotu. I ja stojim pred vama upravo zato to mi savest ne dozvoljava da budemodgovorna ako je propustimo. U krajnjoj liniji, u tome se sastoji teret koji e ovaj Odbor morati daponese. Poto odluka nije trebalo da se donese na javnoj raspravi, Mard je bila sigurna da e imativremena da ubedi lanove Odbora da e se najbolje 'rasteretiti' ako joj izglasaju novac. Kad bi se Mard Meninder pitala, svedoenje bi se na ovom i zavrilo. Ali anpaolo je draokonce u rukama. Bio je isuvie mudar da dozvoli da se sve zavri tonom koji je njoj iao u prilog.Zato je otupeo njenu dramatinu otricu izvlaei joj itav niz tehnikih podataka - "Da, gospodineanpaolo, koliko mi je poznato sila gravitacije na povrini planete je 0,76 u odnosu na Zemlju, aatmosferski pritisak vei za 30 odsto. Ali nivo kiseonika u atmosferi je otprilike isti". Glasno jeproitao njene navode o 'efektu staklenika' i pitao ta, zapravo, znae neije tvrdnje o 'neiscrpnimrezervama spoljnog gasa na hladnoj strani planete, poto usijano jezgro kljuanjem izbacujeisparljive materije". Upleo je i nju i sebe u razjanjavanje da li su koordinate zvezde o kojoj je reBes-Bes Geminorum 8326 ili, moda, Bes-Bes Geminorum 8426, prema najnovijem kataloguOrganizacije astronomskih opservatorija - u tekstu su se nalazile obe cifre jer je neki daktilografpogreio - sve dok predsednik Odbora nije poeo da se mekolji. A zatim, zadovoljan to vidi da jepublika utonula u vie nego polusan, zatraio je prekid zasedanja. Mard je bila zadovoljna, jer stvarisu se kretale u eljenom pravcu. Preostao joj je jo problem senatora Lenca. U Odboru, a i u Senatu, on je imao vie uticaja negobilo ko drugi, ak i predsednik. Njega je trebalo obraditi posebno i nasamo, i Mard je vepripremila strateki plan. Kupila je kartu za let do Hjustona zaobilazno, preko Denvera. Otac ju je svojim kolima odvezaodo aerodroma Dalas. Ili bolje reeno, ne ba vlastitim. Pripadala su izvesnoj vladinoj agenciji. I akoba hoete da znate, pripadao joj je i sam Defri Meninder. Ta kola ila su uz njegov visok poloaj uslubi, a bila su mu neophodna i za poslove koje je obavljao za tu agenciju; dva puta dnevno, drugislubenici iste agencije kontrolisali su ih elektronskim tragaima i radio testiranjem, da ne bi neko unjih sluajno podmetnuo bombu ili prislukiva. Def Meninder ree svojoj kerci: "Dobro si se drala na svedoenju." "Hvala, tatice. I hvala ti za izvetaj onog Pakija." "Jesi li u njemu nala ono to ti je trebalo?" "Aha. Kai neku re za mene onom voi manjine, hoe li?" "To sam ve uradio, zlato." "I?" "Ma, s njim je sve u redu. Ako se provue mimo Gasa Lenca, mislim da si sredila pitanjeOdbora. Nije ba bio govorljiv na svedoenju." "Znala sam da nee biti." Njen otac malo saeka, ali poto Mardi ne nastavi, on je nita vie ne upita. "Pratimo ta radi

tvoj prijatelj iz Pakistana", dodade on, malo potom. "Sada je na nekakvom sastanku u Kjuju, sanekim prilino velikim zverkama." "Kjuju? ta ti je, do avola, taj Kjuju?" "Pa", ree njen otac, "nije da ne bih voleo da ti mogu dati potpuniji odgovor od ovog koji znam.To je jedno mesto u provinciji Sinkjang. Nismo jo dobili, hm, potpune izvetaje. Ali smeteno jenedaleko od Lop Nora, a to, opet, nije mnogo udaljeno od velike oklopljene radio-antene, a MaovNaslednik je prole godine boravio tamo jedno pet-est puta." "Zvui kao da se spremaju za pokret." "Reklo bi se. Ukljuio sam i tvoje procene, i najbolje tumaenje jeste da Maov Naslednik vepoinje da radi ono to si ti od nas traila da uradimo." "Majku mu!" "Ne brini", ree njen otac. "To sam doapnuo voi manjine, u najveoj tajnosti. I uveren sam da eon to rei anpaolu. Kao to vidi, to je poen u tvoju korist." "Htela sam da ja budem prva!" "Prvi nije uvek onaj koji kupi kajmak, duo moja. Koliko ih je otkrilo Severnu Ameriku pre negoto su je Englezi spakovali sebi u dep? Ali kai mi barem ta je to toliko interesantno na tojplaneti?" Mardi pogleda kroz prozor automobila na solitere iz predgraa Virdinije, povezane meusobnou obliku volovskog jarma, iskoenih, crnih zidova okrenutih ka jugu, na kojima su se isticale jo crnjekvadratne ploe solarnih grejaa. "Sve to ima u izvetaju Ahmeda Dule, tatice." "Nisam ga itao." "teta. Dakle, to ti je jedna mala zvezda sa mnogo jo sitnijih planeta i jednom velikom. Otprilike,koliko i Zemlja. Sila tee je neto manja. Vazduh neto gui. Grdno mnogo zemlje da se uzme uposed, tatice. A ivot - prosto vrvi njome." "I ranije smo nailazili na oblike ivota." "Na mahovine i meduze! I one kristalne stvari koje bi mogao da nazove ivima - ako ti je bamnogo stalo. Ovo je neto sasvim drugo. To su iva bia, moda isto toliko raznovrsna koliko i naa.Moda, ak moe biti govora i o civilizaciji. Planeta je zanimljiva i u drugom pogledu. Ona se neokree oko svoje ose, mislim u odnosu na svoje primarno nebesko telo - kao to se i mesec ne okreeu odnosu na Zemlju. Tako da na njenoj osvetljenoj strani sunce nikada ne zalazi..." Otac ju je sluao udobno zavaljen, ekajui se po trbuhu tik ispod pupka, dok je kerkanastavljala da pria o planeti. Kada je zastala da udahne vazduh, on upade: "Samo asak, zlato."Zatim se sagnu da upali radio; Def Meninder nije rizikovao ak ni u kolima koja su redovnokontrolisana da bi se iz njih uklonili eventualni prislukivai. Dok se razlegalo unjkanje sintetikihgitara, on nastavi: "Jo neto treba da zna. Zemlje izvoznice goriva dogovaraju se da podignu ceneza ezdeset odsto." "Isuse tata! Ubudue vie ne pijem ni kap skoa!" "Ne, ovoga puta to nije britansko maslo. Zaudo, sad su to Kinezi." "Ali oni izvoze radnu snagu!" "Oni izvoze to god hoe", ispravi je otac. "Uli su u Blok Radne Snage samo zato to misle da etamo imati najvie uticaja. Maov naslednik igra svoju igru i ne gleda ostale. Ovog puta doapnuo jeSmrdouljcima da e Kina sama podii cene, bez obzira na to to se ostali lanovi Bloka bududogovorili. To su, opet, vrstorukai u Karakasu i Edinburgu jedva doekali. Naravno, i Saudijci subili za. Hoe da to due koriste ono malo nafte to im je ostalo. A Indoneani i ostali malianimoraju da se sloe sa velikim momcima." On za trenutak zastade, razmiljajui. "Zato e u ovom

trenutku tvoj zahtev za pola miliona tona nafte teko moi da proe." "Razumem, tatice. A ta emo mi? Ne mislim na projekt, mislim na dravu." "Ono to neemo uraditi", odgovori on mrano, "to je da podignemo cene ita. Neemo moi.Maov Naslednik je imao keca u rukavu i podigao je samo izvozne cene goriva. Svu trgovinu unutarBloka Radne Snage on smatra domaom. I tako, on ljakatorima jo prodaje po staroj ceni, a to znaida e imati sve to im bude potrebno za navodnjavanje i ubrenje i to za bagatelu. Ako mi podignemocene, njima e se isplatiti da prestanu da uvoze bar tri do etiri godine. Mi bismo to moda i izdrali.Ali Sovjeti, narodi Indokine, Bugari, Brazilci i ostali Latinoamerikanci - oni ne bi mogli da se nose stim. Privrede e im stradati. To bi moglo da rasturi Blok. Nema sumnje da je Maov Naslednik upravotako neto imao na umu." Zaustavio se na aerodromskom parkingu za kratko zadravanje. Pre nego to e okrenuti prekidana radiju, on ree: "Mislim da se to nee dogoditi bar za sledea dva meseca. Zato svoj projekattreba da pokrene to pre moe." Mardi iskliznu iz auta u vlani, topli, veernji vazduh predgraa Virdinije. Povijeni hrbatigasnih mlaznjaka spremnih za ukrcavanje virili su iznad ive ograde parkinga. Moglo se uti kako sedva buno zagrevaju i kako trei, neto tie, polee. Otac podie njen kofer i poe prema terminalu, dok ga je Mard pratila u stopu. "Tatice", reeona, "da li smem i senatoru da ispriam, hm... o tome?" "Ama, ne, pobogu! On verovatno ve zna, ali ti ne bi trebalo da zna." Iznenada, ona se poe smejati. "Uostalom, ja sam ionako nameravala da postupim drukije. Hej,stani, tatice. Ne idem na taj let za Hjuston." "Ne ide?" "A-a. Vraam se drugim putem." Meninder se oprosti od svoje kerke, poljubivi je u obraz ispred aerodromskog altera otpremeza Denver. Posmatrao ju je kako nestaje u tunelu za ukrcavanje u gasni mlaznjak, dok su se u njemumeali divljenje i aljenje. Hteo je da je pita kako namerava da postupi sa senatorom Lencom, ali tovie nije bilo potrebno. Ovo je bio let kojim e putovati i senator Lenc. Poto je u pitanju bio noni let, mlaznjak je morao da se zagreva dvadeset minuta pre nego to euzleteti. Putnici su morali da budu na svojim mestima, a stjuardese su hitale gore-dole, delei epoveza ui i rei utehe. Najbolji izvor toplote na svetu je turbina mlaznog aviona. Motori koji e gapotisnuti kroz vazduh i kojima e leteti sada su se okretali na unutranju stranu, dok su branici uobliku koljke skretali potisak da bi sasuli bezbrojne hiljade britanskih termikih jedinica u deo zauzletanje. Mard iskoristi to vreme da oisti lice, oetka kosu i stavi novu minku. Videla je kada se senatorukrcao. Razmiljala da li da se presvue u neto enstvenije od uniforme i odluila da ipak to neuini. Nije ni bilo potrebno. Nije bilo ni preporuljivo: mogla je delovati sraunato, a Mard jepaljivo sraunavala kako da izbegne da deluje sraunato. Urlanje potpuno otvorenih mlaznica za zagrevanje prestade i svi zakopae pojaseve, spremajuise za uzletanje. Buka je sada bila slabija. Mlaznjak poskoi nekoliko puta i vinu se pod otrim uglom. im su se nali na visini na kojoj e dalje leteti Mard napusti svoje odeljenje i narui pie usalonu prve klase. Nije prolo ni nekoliko minuta, a senator Lenc je ve stajao nad njom smeei se."Mardi", ree on, "predoseao sam da e ovo biti prijatno putovanje, ali do ovog asa nisam znaozato." Mardi potapa rukom sedite pored sebe. "Daete mi mojih sedamnaest milijardi?" upita. Lenc poe da se smeje. "Ne gubi vreme, a, Mardi?"

"Nemam vremena za gubljenje. Ako mi ne odemo, ljakatori e otii pre nas. Otii e, u svakomsluaju. Utrkujemo se." On nabra obrve i pokaza glavom u pravcu stjuardese: viljasta, tamnoputa, kretala se u uniformiUjedinjenih vazduhoplovnih kompanija kao da nosi sari. Kada je pie bilo poslueno, on nastavi:"Sluao sam kako si svedoila, Mardi. Dobro je zvualo. Samo, nisam siguran da sve to zaista vredisedamnaest milijardi dolara." "U dodatku moje izjave bilo je jo materijala koji moda niste proitali. Da li ste zapazili onajdeo koji kae da planeta ima svoje vlastito sunce?" "Ne seam se." "Malo je, ali nije udaljeno. Zrai uglavnom na manjim talasnim duinama. Svetlost nije bog znakakva, ali toplote ima veoma mnogo. I planeta mu je uvek okrenuta jednom istom stranom, tako da jestalno na nebu." "Pa?" "Pa, energija, senatore. Suneva energija! Jeftino." "Ne shvatam te do kraja. Hoe da kae da je ta poluzvezdana stvar toplija od naeg Sunca?" "Ne, nije ni prineti njemu. Ali je mnogo blie planeti. A najvanije je da se ne kree. Koji je nanajvei problem sa sunevom energijom? Sunce ne stoji na jednom mestu. Luta preko itavog neba, apola dana nema ga uopte, zato to je no i ono je na drugoj strani Zemljine lopte. Uzmite, na primer,ovu nau letelicu. Morala je da se zagreva gotovo pola sata da bi se gas dovoljno razredio da jepodigne, jer sunce je bilo zalo. Na onoj strani planete koja je stalno okrenuta suncu - jer ta me stranajedino zanima, Gas - sunce ne zalazi." Lenc klimnu i srknu pie, oekujui da nastavi. "Nema noi, nema zime. Sunce stoji u mestu i Fresnelove ploe ne moraju da se prave tako dabudu pokretne. I to je gotovo isto toliko vano, nema problema sa klimom. Vi dobro znate kakvi suizgledi naih ureaja za korienje suneve energije. Ne raunajui gasne mlaznjake preko dana - jeroni su tada veinom stalno iznad oblaka - gubimo ak do dvadeset procenata radnog vremena zato tooblaci zaklanjaju sunce." Lenc je delovao zbunjeno. "Na onoj planeti nema oblaka?" "Ima ih, naravno. Ali ne smetaju. Zraenje je gotovo iskljuivo toplotno, i ono se probija krozoblake bez tekoa! Izraunajte. Vreme rada naih sunanih generatora je, zbog noi, prepolovljeno.Zatim nekoliko procenata otpada na zoru i sumrak, jer sunce ne daje mnogo energije kada je nisko nadhorizontom. Dodajte na to ak ezdeset odsto za ono pola godine dok traje zima. I jo dvadeset petprocenata za oblane dane. Kada se sve to sabere, mi treba da budemo sreni ako ugrabimo svegadeset postotaka efektivnog rada generatora. Na onoj planeti mnogo jeftiniji ureaji mogli bi da budumaltene stoprocentno iskorieni." Lenc malo razmisli. "Zvui zanimljivo", ree on oprezno, i dade znak da se ae ponovo napune."Mardi? ta ti ima protiv Pakija?" "Protiv Pakija? Ne, zaista nemam nita." "Izgleda da ti to nadmetanje sa Ahmedom mnogo lei na srcu." "Nita lino, Gas. Nisam ba luda za Pakistancima. Ali sa nekima sam se zaista lepo slagala. akmi je jedan Paki bio posilni dok sam predavala na Vest Pointu. Fin deko. Odelo mu je uvek biloispeglano i nikada nije gnjavio kada mi nije bio potreban." "Zvui kao dobar aparat za domainstvo", primeti Lenc. "Dobro, dobro, shvatam ta mislite." Onda zastade da razmisli. "Ali, ipak, nije tako. Nisam protivAhmeda zato to je Paki. Ja sam protiv Pakija zato to pripadaju drugoj strani. ta mogu, takva sam,

senatore. Navijam za svoj tim." "A ko tu spada, Mardi? Blok Ishrane? Sjedninjene Drave? Ili moda samo ukazom postavljeneene - oficiri Armije Sjedinjenih Drava?" Ona se veselo zakikota. "Sve to, tim redosledom", sloi se. "Mardi", ree on ozbiljno, "mi, u stvari samo askamo uz aicu. Ne bih eleo da ponem da tegnjavim." "A zato da ne, Gas? Naruite jo po jednu i da preemo na stvar!" On je poslua. Dok su ekali pie, Gas ree: "Ti si slatka cura, Mardi, ali malice isuviekrvolona. teta ti si ila na Vest Point." "Greite, Gas. teta je to sada premalo mladih Amerikanaca ima priliku da tamo ode." On zavrte glavom. "Glasao sam da se smanji broj vojnih akademija i da se skree vojni budet." "Znam. To vam je bio najgori glas u ivotu." "Nije. Nije bilo druge. Rat je za nas isuvie skup, Mardi. Kako to ne shvata? ak i Pakistanmoe da nas zbrie! A da i ne pominjem Kineze i Turke i Poljake i ostale iz Bloka Radne Snage. I dane pominjem Britance, Saudijce, Venecuelance. Nemamo dovoljno novca da bismo se tukli bilo skim, i niko drugi nema dovoljno da bi se tukao s nama. I to svi znaju. Oni nisu nai neprijatelji..." "Ali jesu konkurencija, senatore", odvrati kapetan Meninder, naglo se uspravivi u stolici igovorei mnogo sigurnije. "U privredi, u politici i na svim drugim poljima. To je stvarnost u kojojivimo! Blok Energije stalno die cene. Blok Radne Snage stalno trai sve vie novaca za radnikekoje izvozi, a ta bismo mi bez posilnih i bez stjuardesa? I mi njima konkuriemo. E pa, Gas, kada seve nadmeem, nadmetau se iz sve snage. Igram da pobedim! Ta planeta Kungove zvezde je netoto bih elela da osvojim. Mislim da na toj planeti ima mnogo lepih stvari i hou da budu nae. A mi,to je Blok Ishrane, Sjedinjene Drave, drava Teksas, grad Hjuston i sve ono to bi se jo moglonabrojati, ukljuujui i plavokose bive profesorke sa Vest Pointa, moliu lepo, idui odozgo nadoleka sve manjim drutvenim skupinama. O kojoj god skupini u drutvu da govorimo ako je moja, houda bude prva, najbolja i najuspenija! Mislim da se to zove rodoljublje, senatore. I sumnjam da bisteudarili po tome." "Hm." Lenc ju je zamiljeno posmatrao nekoliko minuta blago se ljuljajui u seditu, onako kakose ljuljao mlaznjak gore-dole po nonom nebu. "Dobro", ree on napokon, "videemo." Zatim joj senasmei. "I ta emo sada u ovoj noi koju nam je sam Bog podario, Mardi? Suvie je kasno da seozbiljno razmilja, a suvie rano da se ide na spavanje. Hoe da malo gledamo zvezde?" "Upravo to hou", ree ona, iskapi pie i ustade. Potom prooe kroz gotovo ispranjen salon udeo za osmatranje, sasvim napred u avionu, i naslonie se na tapaciranu ogradu. Gasni mlaznjak jelagano ponirao iznad blago zatalasanih brda Zapadne Virdinije. Ispred njih Venera je pratilapolumesec ka obzorju. Posle nekog vremena Lenc je obgrli rukom. "Samo da proverim", ree, "da li si svuda od elika." Mardi se zadovoljno nasloni na njega. Lenc nije bio krupan ovek. Nije bio ni naroito zgodan,ali telo mu je bilo toplo i miiavo, a prijala joj je i njegova ruka. Ima i gorih naina da se pridobijuglasai, pomisli, u trenutku kada je svoje lice okretala njegovom.

Uspelo je. Odbor u punom sastavu prihvatio je i preporuio njen predlog Senatu, i jednog vrelogpopdneva u dravi Dordiji, dva-tri meseca kasnije, Mardi su pozvali da odgovori na hitnitelefonski poziv na slubenoj liniji. Latnji manevri sprovodili su se u uslovima koji su to je viemogue podseali na ratne. Bila je sva mokra od znoja, umazana bojom za kamuflau i dordijskomglinom, i znala je da prilino zaudara. Uz to se i njena eta upravo spremala da zauzme brdo koje je

ona lino odredila i naredila napad, tako da je bila prilino besna u trenutku kada je stigla dotelefona. "Kapetan Meninder ovde", zareala je u slualicu, "i neka ovaj prokleti poziv zaista budevaan." Oev osmeh joj odjeknu u uhu. "Ma, nemoj", ree on veselo. "Predsednik je potpisao tvoj raunpre deset minuta." Mard se stropota u isto izribanu stolicu prvog narednika, ne primeujui njegove besnepoglede. "Isuse, tatice", ree, "to je fantastino!" Zagleda se u zid tapskog kabineta ne videi ga,raunajui da li je vanije da se vrati i osvoji ono brdo sa ostalim vikend-vojnicima, ili da uzmetelefon i pokrene Denija Dejlhauza. "ta?" Odjednom je postala svesna da njen otac jo govori. "Rekao sam da ima jo vesti, koje nisu tako dobre. Tvoj prijatelj Paki." "ta je sa njim, tatice?" "Zna onaj... uh, odmor na koji se spremao da otputuje? Pa, otputovao je prole nedelje."

4.

Pilot se zvao Visarion Ili Kapeljnikov. Bio je mali rastom i crnokos, prema standardnojkosmonautskoj tradiciji, sa mnogo vie tatarske krvi u svom rodoslovu nego to mu je imepokazivalo. Inenjer ekologije u ekspediciji bio je takoe iz Sovjetskog Saveza, ali kozaki visok iplave kose; zvao se Pet Krivitin. Voa ekspedicije bio je Amerikanac, Aleks Vudring. Sva trojica sugovorila istovremeno. Aleks je pokuavao da urazumi oba Rusa, uz pomo Herijete Santori,prevodioca. Nije mu bila od velike pomoi, ali ni sam voa ekspedicije nije ba uspeno smirivaosituaciju. Kapeljinikov je hteo da se spuste i da svre posao. Krivitin je hteo da jo jednom proveriizvetaje izviakog ureaja pre nego to utvrdi gde e se sleteti. Herijeta je htela da se svi ponaajukao odgovorni, zreli ljudi, aman, za ime Boga. Vudring je imao tekoa zato to je sve do sletanjaKapeljinikov bio kapetan broda, a njegova, Aleksova, re se sluala samo uslovno. I sve je totrajalo ve vie od jednog sata. Deni Dejlhauz se jo jedanput uzdrao da se ne umea. Olabavio je remenje na svom leaju zausporavanje i sletanje i provirio kroz okruglo prozore. Evo planete, ispunjnava ceo prozor. Narastojanju manjem od sto hiljada kilometara vie nije izgledala 'ispred', ve je poinjala da izgleda'ispod'. Pa, onda, do avola, daj da se spustimo na nju, jarosno je razmiljao. Ti ljudi kao da nisushvatili da zajebavaju njegovu ekspediciju, u kojoj nijedno od njih ne bi uestvovalo da nije onubedio onu plavu ensku iz Armije da podupre stvar. "ta misli, hoemo li se ikada spustiti?" ree mu neiji glas na uvo. Deni se odmae. ena pored njega bila je Sparki Kerbo, najprijatnija osoba meu lanovimaekspedicije, ali nakon devet dana provedenih u manje od dvadeset kubnih metara prostora svi su vebili na ivici nerava. A prepirka koja se odvijala na dohvat ruke samo je pogoravala situaciju. "Ne izgleda mi bog zna ta, a tebi?" nastavljala je Sparki, reena da uloi mali napor i budeljubazna. Dejlhauz primora sebe da odgovori. Nije ona kriva to mu se ve smuilo da je slua, gledai osea njen miris; a, sem toga, bila je u pravu. Kungov sin nije uopte liio na pravu planetu. Deni jeznao kako planete treba da izgledaju. Neke su bile crvene i turobne, poput Marsa. ee su bivalebele ili mlenobele, kao sva ostala nebeska tela, poev od Venere do gasovitih dinova. Ova nije akni pokuavala da izgleda kako treba. Nije sama planeta bila kriva onoliko koliko Kung; bio je, prosto reeno, nesposoban da igra uloguzvezde. Da je Kungov Sin kruio oko Zemljinog sunca, izgledao bi divno. Bio je u mnogo emu nalikna Zemlju. Jedino to nije bio pristojno osvetljen. Kung je samo tinjao, prituljeno kao Zemljin Mesec,za vreme totalnog pomraenja. Jedino svetlo koje je padalo na Kugovog Sina bilo je crveno kao krv iplaneta je iz orbite ponajvie liila na otvorenu ranu. Donekle bi pomoglo da je postojala linija koja razdvaja osvetljeni od mranog dela, ali Kungovasvetlost bila je toliko priguena da nije bilo jasne razlike izmeu 'dnevne' i 'none' strane planete;samo se video zamagljeni prelaz iz mraka u jo mranije. Krivitin ih je uveravao da e moi dobroda vide kada se budu spustili i kada im se oi privikn. Ali ovako, gledano iz kosmosa, ne bi se rekloda je u pravu. Zar sam zbog ovoga, razmiljao je Deni, napustio onaj lepi posao u Miigenu. Urlanje na ruskom jeziku, poto u jednom trenutku dostie vrhunac, naglo prestade. Krivitin,smeei se spokojno kao da je svaa sa deranjem bila samo prijateljsko askanje o vremenu, privuese, drei se za rukohvate, do mainerije koja je bila privezana i usaena u centar glavnog odeljenja,i proviri u njihovom pravcu. "Sara draga", ree on na besprekornom engleskom jeziku, "trae te uprednjem delu. A trebalo bi da i ti poe s njom, Denijele." "Hoemo li se spustiti", upita Sparki.

"To nikako! Kapi je najzad ukapirao da moramo jo jedanput obii oko planete." "Do avola", ree Sparki, jer to je najzad podrilo njenu nepokolebljivu reenost da bude ljubazna.Dejlhauz je sauestvovao sa njom: jo jedan obilazak oko planete znaio je skoroo jo ceo jedan danproveden na putu, a za to vreme on nije imao nita da radi sem da se sklanja drugima s puta. "Slaem se s vama", ree Krivitin, "ali Aleks bi hteo da jo jednom pokuate da uhvatite signaleljakatora." Herijeta poe da se ali, ali ih Dejlhauz vie nije sluao. On zbaci sa sebe remenje i umornoposegnu za kasetama sa podacima koje je sklonio da ih preslua dok se budu sputali. On ukljui aparat u utinicu, stavi mikroslualice u uho i okrenu prekida. ulo se najpre tihoutanje trake, povremeno grebanje ili krckanje, a potom udaljeno, sumorno zavijanje. To su bilizvuci koji su se uli iz aparata zvanog 'vuja zamka', koji je sluio za kopnena istraivanja. Osnovnizadatak mu je bio da prikupi bioloke uzorke i da ih ispita u svojim ugraenim laboratorijama; alinjegovi mikrofoni uhvatili su i zvuke koji nisu dolazili od njega samog. Presluao ih je ve pedesetputa. Posle nekog vremena on slegnu ramenima, zaustavi traku i ubaci drugu kasetu. Ovoga puta zvuci su bili jai i jasniji, i mnogo vie artikulisani. Ovaj aparat lebdeo je na jednojistoj visini, sa malom rezervom potisne moi i elijama osetljivim na ugljendioksid; poput enkekomarca koja trai krv da bi oplodila svoja jaja, on bi lebdeo sve dok ne naie na trag CO 2 a zatimbi ga sledio do plena. Tada bi nastavio prosto da lebdi u njegovoj blizini, dokle god je bilo zvukovada ih hvata i prenosi. Ali, kakvih zvukova! Nekad su podseali na hor gajdi, a ponekad na takmienjepubertetlija u glasnom prdenju. Dejlhauz je izradio grafikon njihovih frekvencija, koji je zapoinjaoonima koje su bile daleko ispod ovekove ujnosti i peo se do viih od krika slepog mia, uspevi daidentifikuje najmanje dvadesetak fonema. Nisu to bili ptiiji glasovi. To je bio jezik. On oseti talas vreline na nepokrivenim delovima tela i osvrnu se prema okruglom prozoriu.Kung je upravo uplovio u vidno polje; liio je na tanko oljutenu i izdubljenu bundevu za NoVetica, kroz ije se proreze u obliku lica na pegavoj povrini video ilibarni odsjaj svea upaljenihunutra. On zamuri i navue zatitnu mlenu zavesu preko prozoria; nije bilo opasno ako se samobaci pogled, ali bi retina sigurno izgorela kad bi se due gledalo. Odjednom mu se prispava od toplote. Zato da ne? pomisli, iskljuivi traku. Potom se zavali isklopi oi; i upravo je poeo da tone u san, kad zau da ga dozivaju: "Dejlhauz! Krivitin! Di Paolo!Na zadatak!" On zatrese glavom i namah se probudi, za trenutak poele olju kafe i odvue se, drei se zarukohvate, ka radnom prostoru. Aleks Vudring mu na brzinu dobaci: "Treba svi ovo da vidite.ljakatori su upravo poslali jo jedan izvetaj i Herijeta ga je uhvatila." Dejlhauz se provue izmeu prisutnih da bi bolje video ekran, upravo u asu kada je zatreperio iosvetlio se. Na njemu se ukaza biljka, boje re i nalik na paprat, sa plodovima kao maline koji su jojvisili pravo sa lia. "Premotaj malo, Herijet", ree nestrpljivo Vudring. Slike na ekranu poskoie,munjevito se smenjujui i potom naglo stadoe. U prvi mah Dejlhauz pomisli da je to jo jedan cvet sa Kunga, moda neka od onih sonihpustinjskih biljaka: ute i crvene grudvice iz kojih je curilo neto to je pretpostavljao da je sok - aonda se to pokrenu. "Gospode Boe", proapta neko, a Dejlhauz oseti knedlu u grlu. "ta je to?" "Mislim da je nekada bio beli mi", ree biolog Morisej. "Zaboga, ta mu se dogodilo?" "To je upravo ono", ree Morisej mrano, ali sa prizvukom profesionalne oholosti, "to mi jo

nije jasno. ljakatori ifruju govorni deo svog izvetaja." "A reeno je da neemo jedni od drugih kriti informacije", ljutito dreknu Dejlhauz. "Pa, mozda i neemo. Pretpostavljam da e Maov Naslednik narediti svojoj delegaciji u Uneskuda podnese izvetaj. Kada bude objavljen u Njujorku, iz Hjustona emo sigurno dobiti kopiju. Ali neverujem da e to biti tako skoro. Slika je, meutim, potpuno jasna. I - u krajnjoj liniji - sadri sve totreba da znamo: Kung nije tako gostoprimljiv kao to bismo eleli." On zastade, malo oklevajui, azatim nastavi: "Ne bih rekao da je to neka zarazna bolest. Vie mi lii na alergijsku reakciju. Usvakom sluaju, verujem da se vanzemaljski mikroorganizmi ne mogu tako brzo prilagoditi hemizmunaeg tela. Mislim da smo i mi njima isto toliko otrovni koliko i oni nama, i zato, u poetku, neemonita jesti, nita piti, izuzev naih vlastitih vakuumizovanih namirnica i destilovane vode." "Znai li to da emo se ipak spustiti", s nevericom upita elektroniar, jedna Kanaanka. Kapetan Kapeljinikov kratko zarea: "Da!" Potom snano klimnu i promrmlja neto prevodiocukoja glatko izjavi: "On kae da smo zato i doli ovamo. Kae da emo se spustiti, im zavrimo ovoobletanje."

Iz izviakog aparata koji je podraavao komarce, Dejlhauz jo nekoliko puta pusti sebi traku saneobinim pevanjem, ali oprema s kojom bi mogao da napravi iole ozbiljnije analize bila jezapakovana i nije imalo smisla da se sad raspakuje. Prosto je prekraivao dosadu. On sanjivozamuri u pravcu planete i poe da tone u san, pitajui se kako da je nazove. Kungson, Kungovo dete,Kungov sin - 'Klong, Kungov sin' bilo je ime koje joj je nadenuo jedan od Amerikanaca izekspedicije. Kako god da je nazvali, delovala je onespokojavajue. Kada se probudio dobio je tubugustog petrolejskog elea da ga razmae po sebi - "Skini odeu i premai se po itavom telu; modae nas zatitit od neke otrovne puzavice ili ega bilo dok se ne priviknemo." Zatim se opet obukao iekao. Elektroniarka je stavila na glavu slualice da bi otkrila signale sa prizemnih odailjaa, ipokazivala prstom njihova mesta na mapi osvetljene strane Klonga. "Kao da postoje dve radio-stanice", primeti Dejlhauz. "Tako je. Jedna je sigurno u bazi a druga je, pretpostavljam, u rukama nekoga ko je poslat uizvianje. Ovo je ljakatorska baza..." Ona dodirnu jednu taku u crvenkastoljubiastom moru, najednoj strani zaliva od oko stotinu kilometara. "... A evo i druge stanice." Ta se nalazila na suprotnojstrani zaliva. "Znamo da je ovo njihova baza; snimili smo je kada smo proli put kruili oko planete.Nita naroito. Rekla bih da se jo nisu sasvim naselili. Ovaj signal je ifrovan pulsiranjem;verovatno su to osnovni nauni podaci upueni njihovom vetakom satelitu da bi odatle bilitahionski prebaeni kui." "A ta je to na drugoj strani zaliva?" "Nita naroito. Tamo se nalazi neto nalik na gnezdo jedne vrste zglavkara, ali oni sigurnonemaju radio." Ona skide jednu slualicu i prui je Dejlhauzu. "Osluni ovaj signal." Dejlhauz prisloni slualicu na uho. ulo se samo otseno 'pip', u samo dva tona, koji su se tunoponavljali bez prestanka. "Zvui alosno", ree on. ena klimnu. "Mislim da je to poziv upomo", ree ona mrtei se. "Samo, izgleda da niko neodgovara."

5.

ta bi se moglo rei o biu kao to je arn-igon, a ta bi pomoglo da nam njegova slika postanejasna i stvarna? Moda bi smo mu mogli prii izokola. Na primer ovako. Zamislite ljubaznog i veselog oveka, jednog od onih koji vode decu na pecanje, igraju polku,itaju elizabetinsku poeziju i znaju zato je Renata Tebaldi bila najvea Mimi u istoriji opere. Je li to arn-igon? Nije. To je samo analogija. A sada zamislite da vas neko pita da li ste ikada sreli takvog oveka.Vi oklevate, prebirajui u glavi po svim sluajnim susretima u svom ivotu. Nisam, kaete najzad,drei prst na nosu, ini mi se da ipak nisam... ne, sigurno nisam nikada sreo takvog oveka. I zamislite da vam tada taj neko kae: Ali jeste! U proli etvrtak. On je upravljao autobusom A-37 kojim ste se vozili od eleznike stanice do zgrade Federalne administracije, i zakasnili ste napoziv poreskog kontrolora zato to taj ovek nije hteo da vam razmeni novanicu od pet dolara. ta sad da kaete? Moda ete rei: Pobogu, ovee! Sada se dobro seam te neprijatnosti! Ali tonije bio ljubazni igra narodnih plesova, to je bio voza autobusa! Eto, upravo bi tako bilo i sa arn-igonom. Uopte nije teko zamisliti da ste ga sreli (pod uslovomda ne razbijamo glavu o tome kako ste dospeli na to mesto). Hajde da sada, probe radi, zamislimokako bi to izgledalo. Pretpostavimo da se nalazite negde izvan prostora i vremena, kao neki od onihbogova H. D. Velsa koji nas gledaju sa oblaka. Pruili ste prst u beskonano siuno. Dodirnuli stearn-igonovu planetu i otkrili ste njega. Sada ga zagledate sa svih strana. ta vidite? Mogli bismo vam ga opisati rekavi da je arn-igon bio konzervativnih politikih nazora, dubokomoralan i u sutini poten. Mogli bismo pokuati da izazovemo vau naklonost rekavi da je on (kaojo neko koga znate, ko je taj?) duboko u sebi patio od nezaleenog bola. Ali da li biste to zaista videli? Ili biste samo bacili pogled, huknuli i naglo trgli svoj prst, puni gaenja, i rekli: Pobogu, ovee! Pa to nije linost. To je vanzemaljsko stvorenje! Ono ivi (ivelo je? ivee?)hiljadu svetlosnih godina, na planeti koja se okree oko zvezde koju nikada nisam video! A osimtoga, izgleda grozno! Kada bih morao da kaem na ta lii, uz najveu moguu dobronamernost, ipakbih morao da kaem da izgleda kao polovina poluzgaenog morskog raka. Naravno, bili biste u pravu... arn-igon je, pak, samom sebi izgledao potpuno drukije. Da se razumemo. On nije trenutna igra mate, bie izmiljeno zato da bismo ga gledali. On jelinost. Ima odnose sa drugim linostima. ivi u zajednici. Snalizi se (snalazio se?) u gustom spletuudi zakona, obiaja i narodnih mudrosti. I nije isti kao svi drugi. Krinpiti (tako njegov narod zovesam sebe), bez obzira na to to oni u vaim oima mogu izgledati svi jednako. On je, prosto, arn-igon. Na primer, iako je bilo vreme Susreta-u krugu, arn-igon je mrzeo Susrete u-krugu. Za njega je tobio najusamljeniji i najgori deo ivotnih ciklusa. Mrzeo je guvu, oseao odbojnost prema lanojoseajnosti. Sve radnje i bordeli bili su krcati, jer svako je hteo da kupi poklon i da ostane u drugomstanju, ali u arn-igonovom ivotu to je bila samo maskarada, jer on je bio sam. Da ste ga pitali, arn-igon bi vam rekao da je oduvek mrzeo Susrete u-krugu, ili, bar od kada jeposlednji put menjao oklop. (Dok je jo bio mlada larva, koja je tek poinjala da se njieizbrazdanim leima svoga mujaka-majke, naravno, voleo ih je. Kao i sve druge larve. Susreti u-krugu su i bili za klince.) Ali to ne bi bila itava istina. Ba u ciklusu pre poslednjeg presvlaenja on

i njegova mujak-ena, i-pruit, imali su veoma prijatan Susret. Ali i-pruit vie nije bilo, arn-igon je slao signale u pravcu njegove kue-paravana, gotovo sespotakavi preko jedne nejedljive prikaze koja je leala pred njim. Odgovora nije bilo. Oklevao je.Neto - moda ta Prikaza - kao da ga je zvalo po imenu. To bi bilo nezamislivo. Nakon kratkenedoumice, on otcupka preko pretrpane ulice do - nazovimo ga - kafia, da provae na brzinu dva-tris nogu. Gledajte sada arn-igona kako vae rezance halucionogene paprati, prikljeten u viestrukomkrugu to se okupio oko Krinpita koji je mesio i delio tu materiju. Ba je naoit. Bio je muki irok -sigurno bar dva metra od jedne do druge ivice oklopa - i lepo vitak, svega etrdesetak santimetara dovrha lene korube. Uprkos njegovoj vidnoj zlovolji, svi mujaci i enke bez para listom su gasmatrali privlanim. Bio je mlad, zdrav, seksualno potentan, i s uspehom se bavio svojomprofesijom. U stvari, to ba i nije bilo sasvim tano, jer je tu postojao i jedan paradoks. arn-igon bio je neka vrsta socijalnog radnika. to je vie imao uspeha, u smislu zadovoljavanjalinih potreba, utoliko je drutvo bilo u gorem stanju. Krinpiti su se osobama kao to je bio arn-igonobraali samo u nevolji. Kao pojedinci zavisili su mnogo vie od drutva, i ono od njih, nego to seto moe videti u tehnoloki razvijenoj kulturi Zemlje. Za to bi se samo kod Eskima ili Bumanamoda mogle nai takve tesne rodovske veze, u kojima svaku lan zajednice mora imati oslonca usvakom drugom lanu, jer bi u protivnom svi izumrli. Zato je arn-igon bio najsreniji kada su ganajmanje traili. Susreti-u-krugu ve su urodili uobiajenim psiholokim problemima kod onih koji suse oseali usamljenim usred vesele praznine gomile. Imao je posla vie nego ikada, i zato se nijeradovao. Stanite na svoj oblak i pogledajte odozgo na arn-igona. Vama on bez sumnje izgleda udno,moda i veoma odbojno. Njegov polumeseasti oklop pun je izrataja koji podseaju na hitinskalena peraja. Neka su visoka nekoliko centimetara, neka mnogo manja; a izmeu njih jurcaju, grebuii lupkajui, neka bia, nalik na vake. Ali nisu vake. Nisu ak ni paraziti, izuzev u onom smislu ukom se moe rei da zametak parazitira u majci; to su mladunci. arn-igon nije jedini Krinpit u tomkafiu koji nosi mladunce. Od njih stotinak koji su tu okupljeni, osam do deset se nalaze u stadijumumujaka-majke. Ponekad po neko od tih hitrih malih bia padne na zemlju, ili nepanjom bude odnetona oklopu drugog Krinpita, kada se dvojica oeu jedan o drugog. Istoga asa, meutim, znaju ta sedogodilo i izbezumljeno pokuavaju da se vrate. arn-igonov oklop zavrava se hitinskim ploama, spojenim rskavicom. Taj ivini deo je stalno upokretu, as se iri kao harmonika, as se skuplja i naginje u stranu, a as se ponovo iri kao lepeza.est pari nogu sa zglavkom u sredini nose ga preko poda od nabijene zemlje ili preko tela drugihKrinpita (u drugarskom muvanju u kafiu niko se ne buni ako neko prepuzi preko njega). Poto je pojeo tri s nogu i poeo bolje da se osea, on izie i krenu porebarke niz travnatu ulicu,natenane, bez nekog odreenog cilja. S obe strane ulice stoji neto to biste mogli nazvati otrcanimparavanima. Nemaju ukrasa, ali su uljebljeni, ispresavijani, u svim veliinama. To su kue zastanovanje i radnje, koje su ponekad ispunjene gomilama Krinpita, kao onaj kafi, a ponekad gotovoprazne. Ti paravani su takoe obasuti sitnim, treim izboinama, nalik na trouglasta peraja, inemaju nikakve druge ukrase. Odmah biste primetili da nisu obojeni. Krinpiti ne znaju za bojenje, a usvetlosti Kungove zvezde, polumranoj i crvenoj kao krv, ni vi ne biste u poetku razlikovali boje,ak i kada bi ih bilo. Eto, tako bi to izgledalo, gledano ljudskim oima. A kako bi izgledalo u oima Krinpita? Nijebitno; pitanje je besmisleno, jer Krinpiti nemaju oi. Imaju na svojim oklopima elije osetljive na

svetlost, ali to nisu ni soiva, ni mrenjae, niti, pak, facetovane oi sa imatidijama, koje bianalizirale mozainu sliku i prevele je u odreenu formu. Ako je bilo mrano, bar je bilo buno. Svaki Krinpit je bez prestanka oglaavao svoje ime - ne 'ime' u smislu u kome se kae da je imesupruge Frenklina Ruzvelta bilo Eleonora. Ime nije bilo kod njih proizvoljna drutvena konvencija.To je bio zvuk koji je proizvodio svaki pojedini Krinpit. Taj zvuk ih je vodio, poput pipaka ispitivaosvet oko njih i slao natrag informacije u njihov veoma budan i prilino otrouman mozak. Ti zvunitalasi, koje su emitovali i ije su odjeke deifrovali, bili su njihova 'imena'. Svako je bilo drukije isvako se neprestano emitovalo, dokle god je njegov nosilac iveo. Glavni organ njihovog ula sluhabila je donja povrina trbuha, zategnuta kao bubanj. Imala je otvor kao u delfina, koji je mogao daproizvede znatan broj samoglasnika. 'Kolenima' nogu, kao po timpanu, na njoj su se mogli udarati'suglasnici'. Kud god da poli, Krinpiti su stupali uz muziku. Nisu mogli da se kreu neujno i da suhteli. Ali umeli su da upravljaju zvucima koje su proizvodili; u stvari, imali su veoma razraen ivisoko osmiljen jezik. Neprestani zvuci koji su im bili znaci raspoznavanja verovatno su im bilinajlaki, ali bili su u stanju da proizvedu bilo koji zvuk u obimu frekvencije koji su mogli uti. U tompogledu njihovi glasovi su bili potpuno nalik na ljudske. Dakle, kud god je iao, arn-igona je pratio taj zvuk: 'arn' - rastui, produeni um, nalik namuziku testeru, koji se zavravao muklim piskom; 'igon' - dva uzastopna stakato udarca u bubanj,koji su se opet sputali na toniku. Ali ne samo arn-igon. Svi Krinpiti su neprestano proizvodili svojeosnovne zvuke-imena, ukoliko ve nisu proizvodili druge. I ne samo Krinpiti. Pevala je sva njihovaokolina. Svako ograeno naselje odlikovalo se naroitim ureajima za proizvoenje zvuka pomouvetra. Nije bilo nijednog koje ne bi imalo egrtaljku, orgulje, sirenu, ili bar ice razapete na okruglimramovima, kojima bi neprestano i buno oglaavalo svoj odreeni zvuni znak raspoznavanja. Dakle, u oima ljudi arn-igon je bio neto kao poluprignjeeni rak, koji se kree cupkavimhodom kroz klepetavu masu drugih nalik na njega, u paklenom, crvenkastom polumraku, u paklenojgalami grubih zvukova koji dopiru sa svih strana. Ali ar-igon je to sasvim drukije video. Tumarao je bez cilja du dobro poznate ulice. Ulica jeimala ime; ono se moe prevesti prilino verno kao 'Veliki, beli put'. Na raskrsnici pored Kaljuge odgajivaa, arn-igon zapodenu razgovor s jednim poznanikom. "Ima li saznanja o obitavalitu i-pruita?" "Odgovor odrean. Pretpostavka: po statistikoj verovatnoi, nalazi u onom delu sela koje sezavrava jezerom." "Zato?" "Neke osobe su povreene ili bolesne. Mnogo posmatraa. Primeeno prisustvo nekihnenormalnih prikaza." arn-igon potvrdi prijem i krenu prema jezeru. Seti se da je u blizini i-pruitovog doma lealoneto kao prikaza, i da je bila nenormalna. U osnovi, postojale su dve vrste prikaza. Prikaze Odozgoesto su se sretale i bile su lako 'vidljive' (jer su mnogo galamile), ali nisu uzvraale nekim naroitimodjecima na sonare Krinpita. Bile su dobre za jelo, kada su se mogle uhvatiti. Prikaze Odozdo bile sugotovo nevidljive. Same su retko proizvodile razaznatljive zvuke, i gotovo da nisu odjekivale. Moglesu se primetiti samo kada bi njihovi podzemni kopovi otetili neku graevinu ili farmu Krinpita. I onesu bile dobre za jelo i zato su predstavljale dobar ulov, kad god bi Krinpiti imali sreu da nabasajuna gnezda sa njihovim mladuncima. Ali kakve su sad pa ove nenormalne prikaze, ni one odozgo, ni one odozdo? arn-igon otcupka kroz Kaljugu odgajivaa do Trga prodavaca ribe, zatim du jezerskog

pristanita do arolike gomile koja se komeala na Doku za splavove. Neto, gotovo nevidljivo,poigravalo je na talasiima u zalivu. Iako su Krinpiti veoma retko koristili metal, arn-igon ga jeprepoznao po sjaju; ali sjajni metal kao da je plutao u vodi iznad neeg tako mekog i nematerijalnogda nikakvim pravim odjekom nije odgovaralo na njegove signale. Meutim, onaj svetlucavi deo nesamo da mu je gotovo zaslepljujui uzvraao, ve je i sam proizvodio zvuk: tiho, naprestanozavijanje uz neravnomerno utanje, poput suvog peska. arn-igon nije umeo da odredi kakvi su tozvuci: najzad, on nikada nije video TV-kameru, niti radio transponder. Zaustavivi jednog Krinpita koji se uznemireno udaljavao od skupine, on ga upita ta se deava. "Neki Krinpiti su pokuali da okuaju jednu prikazu. Povreeni su." "Je li ih prikaza povredila?" "Odgovor odrean. Povreeni su tek poto su jeli. Druga prikaza je jo tamo. Jedenje se nesavetuje." arn-igon paljivije posla svoje glasove da se odbiju o nepoznatog. "Jesi li i ti jeo prikazu?" "Samo probao, arn-igone. I ja sam povreen." arn-igon dodirnu donju eljust u znak pozdrava i produi, zabrinut za i-pruit. Nije ga uo ugomili, ali galama je bila zagluujua. Bar dve stotine Krinpita grebli su i klizali jedan drugom prekooklopa, milei po krvavoj masi koja je bila jedna od 'prikaza'. arn-igon se zaustavi i posla zvuke usvim pravcima - bez rezultata. Odjednom mu se uini da iza svojih lea uje vlastitio ime, loe izgovoreno ali ipakprepoznatljivo: arn-igon. Kada se okrenuo, njegov veoma izotreni sluni aparat otkri izvor glasa.Bila je to prikaza. Kao da je izgovarala njegovo ime. arn-igon joj se oprezno priblii; nije mu sedopadao njen miris, kao ni njen prigueni, zaseneni glas. Ali, bio je radoznao. Najpre njegovo ime:arn-igon. A potom - ta? Jo jedno ime? Nije nikako moglo biti ime nekog Krinpita, ali prikaza ga jestalno ponavljala. Zvualo je kao: Okmed Dula.

Na drugoj obali Zaliva kulturne revolucije, pedeset kilometara odatle, Feng Hua-ce ispra kofe zamed u ljubiastoj vodi i odnese ih natrag do skupine poluloptastih graevina koja je predstavljalabazu Bloka Radne Snage. Sa obale se nikako nije mogao videti brod za sletanje. Uzdignute poluloptesu ga okruivale i skrivale od pogleda. Kroz providne zidove one najblie (mogli su se uinitineprozirnim, ali grupa je odluila da je tednja energije vanija od intimnosti) mogao je da vidinejasne senke dveju ena koje su bile zaduene za negu bolesnika. Nisu im taj posao dali zato to subile ene. Dali su im ga zato to je trebalo da i same budu u postelji. Jedva se teturajui nekako suuspevale da se manje-vie postaraju o sebi i o jo dva leea bolesnika. Nije bilo ljudi koje bi mogliosloboditi posla, i dati im da se brinu o njima. Feng unese istu kofu u poluloptu stacionara, alei zbog gubitka dragocenog ubriva. Ali sam jebio reio da otpadne materije bolesnika treba prosuti u zaliv i ne upotrebljavati ih za ubrenjemalenog povrtnjaka. Dok ne budu sigurni ta je to ubilo jednog lana ekspedicije i etiri oborilo upostelju - gotovo polovina aktivnih lanova zbrisani jednim udarcem! - Feng nee rizikovatizagaenje. teta to je biolog bio jedan od najbolesnijih; nedostajalo im je njegovo znanje. Ali i Fengje u mladosti bio bosonogi biolog, i umeo je da obavlja najnunije eksperimente na ivotinjama, daalje tahprenske izvetaje u Peking i etiri puta dnevno da pregleda bolesnike. On se zaustavi u prostoriji sa radio-stanicom. Ekran na monitoru koji je pratio malu grupu to jeotplovila na drugu stranu zaliva jo je pokazivao istu sliku. Izgleda da je kamera bila ostavljena nasplavu, a splav plutao u laganim, bludeim vodama zaliva, tako da je kamera stalno prikazivala samodeo priobalja, otprilike dve stotine i pedeset metara. S vremena na vreme video bi se poneki od onih

zglavkara kako pocupkuje prolazei ispred kamere, a povremeno bi za trenutak ugledao i slikunjihovih niskih, ravo sagraenih kua. Ali jo nije uspeo da ugleda ni Ahmeda Dulu ni Kostarikancakoji je otiao s njim. Ispred polulopte sa opremom za komunikaciju dva Zapadnoindijca bezvoljno su skupljali prainuu korpe od prua. Feng ih otro ukori i postie da bar privremeno ubrzaju pokrete. I oni su bilibolesni, ali jo nije bilo jasno da li od iste bolesti od koje i ostali. Bar oni bi, razmiljao jeogoreno, trebalo ovde da se oseaju kao kod kue. Vrelina i vlaga podseali su na dunglu. Ali jogora je bila svetlost, taj uvek isti crvenkasti polumrak, nikada dovoljno osvetljeno da se vidi kakovalja, nikada sasvim mrano. Feng je patio od glavobolje od kada su doli, i bio je uveren da onapotie iskljuivo od naprezanja oiju. On nije jeo hranu sa Kugovog Sina. U tom pogledu imao jevie sree, ili pameti, od ono etvoro u stacionaru i onog jednog to je umro, a da se ne pominjudvanaestak pacova i zamoria na kojima su je isprobali. Feng opsova. Zato li je samo dozvolio daga taj dugonosi branin, Dula, nagovori da se podele u dve grupe? Dodue, to se dogodilo pre negoto se ono etvoro teko razbolelo. Ali ipak je bila greka. Kada se vrati u ensi, priznade Fengsamom sebi, oekuje ga ceo jedan dugi dan samokritike. Ako se vrati. On uprti obramicu sa dve kofe pune zemlje i krenu s njima prema brani. U nju se najvie uzdao.Kada bude zavrena imae struje do mile volje. Struje za ultraljubiaste reflektore, jo zapakovane ukomori letelice za sputanje, koji e nejake, bledunjave biljne klice pretvoriti u snane itarice zahranu. U ovoj zemlji nema greke! Bez obzira koliko ih se razbolelo, ak i ako svi pomru, nee to bitizbog nje; Feng ju je protrljao izmeu palca i kaiprsta, omirisao je, okrenuo malo aovom izainteresovano razgledao razne gmazove koji su u njoj iveli. Bili su neobini, ali po njima se videloda je zemlja plodna. Jedino nije imala dovoljno sunca. To e oni nadoknaditi, im brana budeizgraena; a tada, kleo se Feng, proizvodie etve na kojima bi im pozavideo svaki kolektiv uprovinciji ensi. Kada je krenuo natrag poela je da pada kia, sporim, krupnim, toplim kapima koje su mu seslivele niz lea ispod pamunog kaputia. Jo jedna dobra stvar: vode u izobilju. Ne samo da je biladobra za biljke ve je i spore spreavala da lete, a Feng je i te kako sumnjao da su upravo oneizazivai bolesti. ak je i kroz oblake mogao da oseti toplotu Kung-Fu-ija. Bila je zaklonjena odpogleda, ali je bojila oblake onim ljutim rumenilom kakvo se vidi izdaleka na nebu iznad velikoggrada. Ostae tako sve dok vazdune mase koje nose oblake ne budu otplovile; a tada e biti nalik nadaleko, uareno pare uglja, i nebo e biti modrikastocrno, puno zvezda. Feng se vrati u bazu umskom stazicom, proveravajui usput zamke. U jednoj su se nalazila dvabia sa mnogo nogu, nalik na jastoge koji hodaju po zemlji. Jedno je bilo mrtvo, a ono drugo ga jeprodiralo. Feng ih oba izrui na tlo i odustade od daljeg postavljanja zamki. Nije imalo svrhe. Nijevie bilo dovoljno radno sposobnih ljudi da bi se zamajavali novim ivotinjskim vrstama, pored onihkoje su ve imali. Tri zamke su bile odapete ali prazne, a jedne, prosto, vie nije bilo. Feng ljutitopromrsi sebi neto u bradu. Bilo je mnogo nepoznanica u fauni ove ume od paprati. Recimo, ta jeukralo zamku? Veina stvorenja koje su videli bili su zglavkari, nalik na bube ili na rakove, i nijednonije bilo vee od ovekove ake. Ali postojala su i vea. Dokaz su bila ona razumna bia u naseljimana drugoj strani zaliva, velika kao ovek. Ali divlja stvorenja te veliine - ukoliko su postojala, krilasu se. Ipak, neto je ivelo u visokoj, drvenastoj paprati. Ta bia su se mogla uti, ak i ugledati svremena na vreme, ali niko u ekspediciji jo nije uspeo da ulovi jedno ili da ga fotografie. Ako vepostoje mala stvorenja, logino je da e postojati i vea koja ih jedu - ali gde su? Kako izgledaju?Vuji zubi, maje kande, raje tipaljke? Feng prestade da ih zamilja; onespokojavalo ga je. No,

sigurno je da bi te ivotinje otkrile da su ljudi isto toliko nesvarljivi za njih kao to su ve ljudiotkrili da su im one nesvarljive. ta ako to ne otkriju blagovremeno? Polako je ve postajalo izvesno da ljudska bia nee na Klongu uspeti da nau nita za jelo. Svevreme biolog nije nita drugo radio nego uzimao uzorke mikroorganizama od lanova ekspedicije iodgajao njihove kulture na ploicama sa gljivama. Laboratorijske ivotinje se vie nisu moglekorisiti. Sve su u meuvremenu pocrkale. Jedan po jedan, isprobao je ve svaki deli biljke iliivotinje koji bi neto obeavao iz onom materijala koji su mu donosili, na taj nain to bi kapnuomalo njegove orbe na gljivice, i jedna za drugom te kapi unitavale su sve tamniji krug rastuihbakterija. Bile su savreni antibiotici. Izuzev jedne injenice: ubile bi i pacijenta bre nego ma kojabolest. Svejedno. Zerei stabla u krug. Pusti da se osue. Iskopaj odvodne kanale u tim movarnimpanjacima... Meutim, drvee kao da nije imalo pravu koru. U stvari, to i nije bilo pravo drvee.Sea i paljevina ne bi pomogli za stvaranje krevina. Ali neto hoe! Na bilo koji nain, tek njive naKungovom sinu morae jednog dana da bujaju! Feng posade svestan da ga neko zove po imenu. On napusti mesto na kome je bila poslednja zamka i u laganom trku vrati se do naselja. Dok sepribliavao obali i rastinje se proreivalo, ugleda jednog od bolesnika kako mu mae, pun uzbuenja. Feng stie, sav zadihan. "ta, ta?" proguna. "Radio-poruka od dugonosog! Poziv upomo, Hua-ce." "Tja! ta kae?" "Nita, Hua-ce. To je automatski signal. Pokuao sam da odgovorim, ali niko se nije odazvao." "Naravno", zarea Feng, zgrabivi u besu jednu ruku drugom. Jo jedna stvar koju e morati daprizna pred svima. Dva lana ekspedicije u opasnosti, moda i izgubljena, zato to je on glupodozvolio da se podele. Dva nezamenljiva oveka. Jeste da su to bili jedan branin i jedanLatinoamerikanac - ali svejedno, dva oveka manje. To e imati ozbiljne posledice. I nisu u pitanjusamo ljudi. Jedna od tri televizijske kamere. Radio-transponder. Dragocena plastika koja je otila napresvlaenje amca. A nije je bilo previe. Veliki deo s