f:ssd63-drama1-aleksandar obrenovic - Пројекат...
TRANSCRIPT
Aleksandar Obrenovi}
PRONALAZA^IKomad u dva dela (sedam slika)
8 Aleksandar Obrenovi}
ALEKSANDAR OBRENOVI] ro|en je 4. 1. 1928. u Beogradugde i ‘ivi. Studirao je pedagogiju na Filozofskom fakultetu,ali nije zavr{io. Bio novinar Radio Beograda, dramaturg u Dram-skoj redakciji Televizije Beograd od osnivawa, prvi umetni~kidirektor Sterijinog pozorja, pa slobodni umetnik, pa urednik ra-dio-drame u Dramskom programu Radio Beograda.
Pisao scenarija za dokumentarne filmove i re`irao ih, sce-narija za igrane filmove, televizijske drame, pozori{ne drame,radio-drame, pri~e.
Dobitnik je prve Sterijine nagrade (1957) za dramu Nebeskiodred (koautor \or|e Lebovi}) i Specijalne Sterijine nagrade zadramu Varijacije (1960). Godine 1958. na Me|unarodnom festivaluPri Italija dobio je nagradu Italijanske radio-televizije zadramu Ptica. Godine 1959. dobio je nagradu novosadske Tribinemladih za prvu kwigu mladog pisca (Varijacije). Dobitnik je vi{enagrada na anonimnim konkursima za radio dramu. Izvedeno mu jevi{e od {ezdeset radio drama od kojih je ve}inu sam i re`irao uzemqi i inostranstvu. Dela su mu {tampana ili izvedena u vi{eod 20 zemaqa, a prevedena na 22 jezika. “Prosveta” mu je objavilakwigu dramskih tekstova Povratak Don @uana, Pozori{ni muzejSrbije kwigu pozori{nih komada Jata ~arobnih zvezda. Pri-povetke je objavqivao po raznim novinama i ~asopisima.
LICA:
LUKA
RANKA
JANKO
MILICIONER
I @ENSKI GLAS
II @ENSKI GLAS
Pronalaza~i 9
Aleksandar OBRENOVI]
PRONALAZA^IKomad u dva dela (sedam slika)
I DEO
I SLIKA
Dan.
U sobi, sasvim skromno name{tenoj, vlada prili~an nered. Kle{ta,~eki}i, izvija~i i svakakav drugi alat nalazi se razbacan svuda po sobi.Na ormanu, pored nekoliko Lukinih izuma fantasti~nih oblika, nalazese tegle sa slatkom. Neki Lukini izumi na{li su primenu u prakti~nom`ivotu. Tako se, na primer, vrata otvaraju pritiskom na dugme koje senalazi pored Lukinog stola. Na stolu su zvu~nik i mikrofon pomo}ukojih Luka razgovara sa onima koji `ele da u|u.
Kukavica na satu ne peva, ve} govori: “Sme-lo – sme-lo...”
Luka sedi za stolom zadubqen u planove. Na stolu se nalazi nekakavnedovr{en motor sa mnogo to~ki}a, opruga, poluga.
Luka je omalen ~ovek, rasejan, blude}a pogleda. Ima 43 godine.
Uvek kad razmi{qa ~e{ka se olovkom po glavi. Dugmad na kaputu obi~nopogre{no zakop~ava, a kravata mu nikad nije lepo vezana. Rade}i okomotora, Luka se ~esto uprqa mazivima, ali to nikad ne opa`a.
Lukina `ena, Ranka, izlazi iz kuhiwe. Luka ne prime}uje Rankin dolazak.Ranka ima 40 godina, izmu~eno lice i veliku qubav prema redu.
Ranka zastaje na sred sobe, qutito posmatra haos, a zatim Luku. Huknei poku{ava da napravi red. Luka, po navici, zna {ta Ranka radi i zatomo`e da joj, ne di`u}i glavu od posla, stalo`eno ka`e:
LUKA: Ni{ta ne diraj!
Ranka zausti ne{to da ka`e, ali se u tom trenutku kukavica na satujavi ~etiri puta. Ranka pogleda na sat.
RANKA: ^etiri. Ho}emo li mi danas ru~ati?
LUKA (Neodre|eno):Hm.
RANKA: Opet si napravio sviwac od ku}e!
LUKA (Neodre|eno):Hm.
RANKA (Besno):Hm! Hm! Hm! Pa kako onda da nam neko do|e kad tisamo: hm, hm, hm?... Qudi ho}e da razgovaraju, a ne...
10 Aleksandar Obrenovi}
Luka petqa ne{to oko motora i ne obra}a pa`wu na Rankino gun|awe,boqe re}i, on je skoro i ne ~uje.
LUKA: Hm.
Ranka brzo pri|e stolu, lupi {akom po wemu i stavi ruku na motor.Luka ga prepla{eno povu~e ka sebi.
RANKA: U parampar~ad! Sad }u ti tu krntiju u parampar~ad...
LUKA (Prene se):Ti si ne{to quta? Za{to?
RANKA: S kime si se ti ven~ao? Sa mnom ili sa tom prokle-tiwom? Lepo mi je majka govorila da se ne udajem zabudalu.
Luka poku{ava da nastavi rad.
LUKA: Sipaj ru~ak! Sad }u ja.
RANKA: Znam ja to! Majko, maj~ice!.. Mogla bih sada mrtva dapadnem, ti ne bi primetio...
Luka ne di`e pogled s motora.
LUKA: Kle{ta!
RANKA: Eto, ja umirem, a on: kle{ta!
LUKA: Dodaj mi ih!... Tu su negde...
RANKA: Drugi se ve} spremaju da ve~eraju, a ja...
Ranka stoji i ne}e da doda kle{ta. Luka ne pu{taju}i deo motora kojije stisnuo rukama, okre}e se prema Ranki.
LUKA (Mole}ivo):Molim te... Evo, za koji dan zavr{i}u s ovim, pa }emoonda i}i kud ho}e{...
RANKA: Ne!
LUKA: Pozva}emo koga god ho}e{...
RANKA (Odre~no):A-a!
LUKA: Po ceo dan }emo pri~ati o ~emu god ho}e{...
RANKA: Ne! To slu{am ve} deset godina!
LUKA: Zar ima toliko?
Pronalaza~i 11
RANKA: I kakva je korist od tih tvojih izuma? Stra}io si nawih tolike pare, umesto da...
LUKA: Kle{ta!...
RANKA: Mogli smo do sada imati...
LUKA: Jednog dana...
RANKA: Jednog dana }e se sve to isplatiti, ti }e{ postatislavan, napuni}emo slamarice parama...
LUKA: Da, da! Ali to nije va`no. Ja ne radim zbog slave ipara...
RANKA: ... Nego da bi usre}io ~ove~anstvo. Dobar i jevtin mo-tor za svakoga! Nije nego! Ko si to ti da se brine{ o~ove~anstvu, kad se ono ne brine o tebi?
LUKA: Nemoj tako!...
RANKA: Dosta! Znam celu pri~u! Ti od silne qubavi prema~ove~anstvu ne vidi{ da ja...(Luka zastane i za~u|eno pogleda Ranku)Proklet bio i ti i tvoji izumi! Slu{aj me!(Ranka uhvati Luku za grudi)Dosta mi je mrcvarewa s tobom! Dosta! Nisi ti jedini~ovek na svetu. Odlazim!
LUKA: Jesi li ru~ala?
RANKA: A! Odlazim, odlazim ~uje{!
LUKA: Kuda?
RANKA: U beli svet!
LUKA: [ta }e{ tamo?
Ranka odgurne Luku, vadi ispod kreveta kofer i po~ne da baca stvari uwega.
RANKA: Ne}e{ me vi{e nikad videti!
Luka zbuweno posmatra {ta radi Ranka.
LUKA: Ne razumem... U ~emu je stvar? Objasni mi!
Zvono i sna`no kucawe na vrata. Ranka prekida pakovawe. Luka kao dani{ta nije ~uo.
JANKO (Spoqa):Otvorite! Otvorite! Molim vas, otvorite, brzo!
12 Aleksandar Obrenovi}
LUKA (U mikrofon):Ko je?
JANKO (Kroz zvu~nik, jako):Ja sam!
LUKA (U mikrofon):Ko?
JANKO (Kroz zvu~nik):Ja, ko bi drugi?! Otvorite! Vide}ete ve}. Otvorite!Brzo! Brzo!
Zvono i lupawe u vrata. Luka pritiska dugme pored stola i vrata seotvaraju. Luka i Ranka se okre}u prema vratima. Janko utr~ava i brzozatvara vrata.Janko ima preko pedeset godina. Izgleda prili~no zapu{teno. Kravatamu je masna, odelo izgu`vano. A o~i nikad ne miruju. Uvek je nekako napetkao da }e potr~ati.Janko se umorno nasloni na vrata. Oslu{kuje. Ranka i Luka ga po-smatraju. On ih za trenutak pogleda, zatim mu o~i brzo i ispitiva~kikrenu po sobi. Janko se uhvati za srce.
JANKO (Zadihano):Hvala.(Luka ponudi Janku stolicu. Janko sedne)Hvala. Malo vode!...
Ranka odlazi u kuhiwu po vodu.
LUKA: Je li vam zlo?
JANKO: Zamalo pa da bude.
LUKA: Oprostite!... [ta se desilo?
JANKO: Sami `ivite?
LUKA: Sasvim.
Ranka donosi vodu i {e}er. Janko joj se qubazno nasme{i.
JANKO: Hvala, gospo|o!
Janko uzme {e}er i vodu i pije. Luka i Ranka se zgledaju. PosmatrajuJanka.
JANKO (Vra}aju}i ~a{u Ranki):Hvala, gospo|o! Vrlo ste qubazni. Putujete?(Janko pogleda prema otvorenom koferu)
Pronalaza~i 13
RANKA: Molim? Da... Ne... Sre|ujem stare stvari.(Ranka sklawa kofer)
JANKO (Gledaju}i po sobi):Ah, topli kutak... Doma}a atmosfera... Sve tako intim-no... prisno...
RANKA: Ko ste vi?
JANKO: Jesen sti`e, mada muva jo{ uvek ima dosta... Naglo jezahladnelo...
LUKA: Pa i vreme je... Septembar je pri kraju...
JANKO: Ah, septembar, septembar!... Imate li prijateqa?
RANKA: Ja imam. Obi~no mi ~etvrtkom do|u susetke na kafu.
JANKO: Novine? Nisam ih danas ~itao.
Luka mu daje novine. Janko ih brzo prelistava.
JANKO (Mrmqaju}i ~ita naslove):“Obnova atomskih proba...” “Neuspeo atentat na...”“Otkrivena velika pronevera...” “Mu` ostavio `enu sadva nejaka deteta...” U`as! Kako je samo mogao! “Pu-{ten u saobra}aj novi most”... “Trostruki ubica samsebi presudio”...(Glasno)Tja! Tja! Uvek isto! Tja! @ivoti He, he...
Ranka se trudi da napravi nekakav red.
JANKO: Voleo bih da u novinama jednom izi|e ne{to stvarnonovo... Recimo: Marsovci se iskrcali u na{oj ulici...Tako ne{to...
LUKA: S kakvom li tehnikom raspola`u Marsovci?
RANKA (Janku):Od koga ste be`ali?
JANKO (Luki):Vi ste mehani~ar?
LUKA: Ne... Udaram `igove na pisma. Tap, tap, tap... Prose~no8.342 udarca `igom na dan.
Janko pri|e Lukinom motoru.
14 Aleksandar Obrenovi}
LUKA (Nasme{iv{i se):A, zbog toga ste mislili. Ja to u slobodnom vremenu...Pronalazim...
JANKO (Usklikne):Pronalaza~! Kakva sre}a! Kakav susret!...
Zagrli Luku i po~ne da ga tap{e po ramenima. Luka ni{ta ne shvata.
JANKO: Dragi kolega! Dragi kolega! Prst sudbine! Kolega!Kolega, tako mi je milo {to smo se upoznali!...
RANKA (Prestravqeno):I vi? Oh, gospode!
Ranka potr~i ka krevetu i izvla~i kofer ispod wega. Janko je zapawenogleda.
JANKO (Ranki):Oprostite... [ta vam je?
LUKA (Zata{kavaju}i ispad):Moja `ena ima posebno mi{qewe o pronalaza~ima.
JANKO (Ranki, uvre|eno):Gospo|o, odmah odlazim.(Janko krene ka vratima)
LUKA (Tvrdoglavo):Samo vi sedite!
JANKO: Ne `elim da naru{avam bra~nu harmoniju. Hvala vamna svemu! Dovi|ewa!(Janko naglo zastane kod vrata. Okrene se Luki iRanki. Staviv{i prst na usta, {apatom)Pst! Neko dolazi!(Ranka odre~no trese glavom. Janko potvr|uje klima-wem glave. Janko {apatom)Evo... sad... tu... Imate li kakav drugi izlaz?...(Luka i Ranka odre~no tresu glavom. Janko, {apatom)Tu`an kraj... Tja! Pssst!(Svi napeto oslu{kuju, ali se ni{ta ne ~uje. NajzadJanko odahne)Oti{li su.
RANKA: Nikog nije bilo.
LUKA: Nisam ni{ta ~uo, mada ipak...
Pronalaza~i 15
JANKO: Ti{i su od ma~ke.
RANKA: Neko vas progawa? Ko? Za{to?
JANKO: Znate... sad je velika potra`wa za pronalaza~ima.
RANKA: Pa?
JANKO: Ima tajnih sila... sve je tako zapetqano. Misterioz-no... Razumete?
RANKA: Ne.
LUKA (Ranki):Ne gwavi ~oveka! Sigurno je izmislio ne{to veliko...pa ga sad neko juri da mu ukrade pronalazak... Tolikosam ve} o takvim stvarima ~itao.(Janku)Jesam li pogodio?
JANKO: Vrlo ste pronicqivi. Ho}e da mi ukradu pronalazak,zato {to ne}u da im ga prodam.
RANKA: Pa {to ako dobro pla}aju?
JANKO: Patriotizam, gospo|o, eto! To su strani interesenti, aja ho}u svoj izum da plasiram iskqu~ivo na doma}emtr`i{tu.
LUKA: To mi se dopada. Tako govore pravi pronalaza~i. Is-trajte, ja sam uz vas!... Ako vam to ne{to zna~i...
RANKA: A na{i? Je l’ vas i na{i jure?
JANKO: Ne... Ne suvi{e.
LUKA: Tako ti je to kod nas... Slavan postane{ tek kad um-re{... Dok si `iv...
RANKA: A {ta ste to izmislili?
JANKO: Oh, gospo|o, dao bih sve da mogu da vam ka`em, alizakleo sam se... To je moj princip... dok stvar ne budedefinitivno gotova i patentirana tajnu ~uvam i odsvoje senke... Ukratko, gospo|o, radi se o mom `ivot-nom delu... Ne{to epohalno!
LUKA: Inostranstvo se interesuje za va{ rad! Blago vama! Viste sre}an ~ovek. Za moje izume ne pita ~ak ni mojaro|ena `ena.
16 Aleksandar Obrenovi}
JANKO: Gospo|a samo ve{to prikriva svoje zanimawe za va{rad. Je li tako, gospo|o?
RANKA: Bo`e sa~uvaj!
JANKO (Luki):Eto, zar vam nisam rekao? Smem li da znam {ta ste viizumeli?
Luka prosto posko~i od sre}e.
LUKA: Kako da ne? Ali... unapred se izviwavam... to su svetako neke tri~arije... ni{ta epohalno ...(Luka pokazuje na sat sa kukavicom)... Eto, na primer, kukavica na mom satu ne kuka nego
govori: “Sme-lo!” “Sme-lo!”
JANKO: Bravurozno! Bravurozno!
LUKA: To zna~i: smelo napred! Jedino me ona bodri, ina~e svimi se smeju. Preziru me.
JANKO: Ne mari. Tako delite sudbinu svih velikih prona-laza~a.
LUKA: Oh. nemojte! Nisam ja od tih.
JANKO: Ako niste, posta}ete! Strpqewe i ogroman rad dovodido tog.
LUKA: Ja ne `alim trud.
RANKA: Ni novac.
JANKO: Novac?
RANKA (Sa suzama u o~ima):Sve je dao na te gvo`|urije, a ja nemam ni jednu ~estituhaqinu.
JANKO: Gospo|o, to se uop{te ne prime}uje! Vi divno izgle-date.
Ranka se nasme{i.
RANKA (Polaskana):Oh, nemojte!... Preterujete...
JANKO: Gospo|o, ja prezirem novac! To je obi~an proizvodqudske gluposti.
RANKA: Kad bih ga imala i ja bih tako mislila.
Pronalaza~i 17
JANKO: U `ivotu, gospo|o, ima mnogo zna~ajnijih stvari nego{to je novac! Prijateqstvo, na primer.
LUKA: Tako govore pravi pronalaza~i. Vaqda }u se jednom i jauzdi}i do tih visina.
Luka pritiska dugme za otvarawe vrata. Vrata se otvaraju.
JANKO (Prepla{eno):Zatvorite! Zaboga, zatvorite brzo!
Luka pritiska dugme i vrata se zatvaraju.
LUKA: Izvinite! Hteo sam samo da vam poka`em kako funk-cioni{e taj izum. Ovde imam mikrofon i zvu~nik... zarazgovor sa onim pred vratima.
JANKO: To je izum, nema {ta!
LUKA: To su drugi davno izmislili. Ja sam samo napraviosvoju varijantu.
JANKO: Odli~no!
Tap{e Luku po ramenu i trese mu desnicu. Luka pokazuje motor na stolu.
LUKA: Hvala. Ovo je moj najve}i projekt...
RANKA: E, sad kad po~ne... propali ste...
LUKA: Sve {to sam dosad izmislio nije ni{ta prema ovom...
RANKA: Ho}e s tim ~udom da usre}i svet.
LUKA: ]uti!(Janku)U ovo pola`em sve svoje nade.
JANKO: Zanimqiv motor~i}! Ne motor~i}. Motor~ina, etopravog izraza. Vi }ete mnogo posti}i, to vam ja prori-~em. Vama samo nedostaje pomo} iskusnog stru~waka.
LUKA: Ako `elite, ja }u vam sve potanko razlo`iti?
RANKA: Luko, ho}emo li mi danas ru~ati?
JANKO: [ta, jo{ niste ru~ali? Oprostite, ja sam vas zadr`ao!Dovi|ewa! Ne, nemojte me zadr`avati na ru~ku! To bibilo isuvi{e. Tako iznenadno poznanstvo, pa odmahru~ak. Preporu~ite mi neki dobar hotel!
LUKA: Niste odavde?
18 Aleksandar Obrenovi}
JANKO: Ne... Zapravo u posledwe vreme nemam stalno mestostanovawa... Stalno putujem kako bih izmakao... Vi merazumete.
LUKA: Idite u hotel “Palma”! Tamo }ete mo}i na miru daradite.
JANKO: Ne, na`alost, ne mogu da ostanem na ru~ku. @elim vammnogo sre}e. Zbogom. Gospo|o!
Galantno poqubi ruku Ranki. Ranka se prenerazi.
LUKA: Ostanite!
RANKA: Ne prisiqavaj ~oveka! Nemamo ni{ta naro~ito....
JANKO: Ako ba{ insistirate... Ah, otkad nisam u porodi~nomkrugu, uz prijatno }askawe, ru~ao! Hvala vam! Dozvo-lite da se predstavim: Janko Simeunovi}, pronalaza~.
Janko se pokloni. Luka poku{ava da to spretno uradi isto kao Janko,ali ne uspeva.
LUKA (Smeteno):Luka Proti}, po{tanski slu`benik. Moja `ena Ranka.
Janko opet poqubi Ranki ruku. Ranka se splete.
JANKO: Gospo|o, primite izraze mog najdubqeg po{tovawa!(Janko malo owu{i vazduh, a zatim se osmehne i tea-tralnim pokretomom poka`e prema kujni)Dame i gospodo, ru~ak! Izvolite ovamo!
Janko u~tivo propu{ta zbuwenu Ranku, a potom uzme Luku pod ruku.Odlaze u kuhiwu.
ZATAMWEWE
Pronalaza~i 19
II SLIKA
Odtamwewe. Dan. Razdawuje se. Kukavica na satu se javi {est puta.
Luka zavr{ava sa umivawem. Bri{e se i u`urbano sprema za odlazak, alii pored sve `urbe ne zaboravqa da jo{ po ne{to dotera na motoru kojije sad oboga}en novim detaqima.
Ranka stoji na sred sobe sa {oqom kafe za Luku. Ranka je neo~e{qana ibunovna. Nosi ku}nu haqinu.
RANKA: Ohladi ti se kafa!
LUKA: Hm.
Luka uzme {oqu, iskapi kafu u jednom gutqaju, vrati je Ranki i ponovo~eprka oko motora.
RANKA (Qutito):Opet }e{ zakasniti!
LUKA: Hm!
Ranka mu pri|e, uhvati ga za ruku i povede ka vratima.
RANKA: Zar moram svakog jutra da te... Na posao! Kako si se tozakop~ao? Ih!(Zakop~ava Lukin kaput kako treba)Slu{aj, ako se onaj tvoj dedak pojavi, ja }u ga...
LUKA: Tako finog ~oveka?
RANKA: Ne treba mi wegova fino}a... Imam ja svojih briga.Kako ti je samo palo na pamet da ga pozove{ da stanujekod nas?!
LUKA: Tu mo`e lepo da radi... Pomaga}e mi...
RANKA: Potpuno te je zaludeo. Ali ja ne dozvoqavam da se ovdeugnezdi. Nema dovoqno mesta ni za nas, sad nam samo onjo{ treba... I {ta }e re}i svet, ti na poslu, a on i jasami u ku}i.
LUKA: Ne boj se, ne}e ti on ni{ta.
RANKA: [ta ho}e{ da ka`e{ da vi{e nikome ne mogu da sedopadnem?!
LUKA: Ama ne...
RANKA: Misli{ da su svi pronalaza~i kao ti?
LUKA: Ama ne...
20 Aleksandar Obrenovi}
RANKA: Ne primam ga u ku}u. Dosta mi je jedan ludak...
LUKA: Ali... obe}ali smo ~oveku
RANKA: Ti si obe}ao... Ako se on useli, ja istog trenutkaodlazim! Ja, ili on!
Zvono. Luka otvara vrata. Pred vratima je Janko koji se qubazno osme-huje i brzo ulazi. U jednoj ruci dr`i pove}i drveni sanduk a u dragojveliki buket cve}a.
JANKO: Dobro jutro...
LUKA: Dobro jutro...
Janko prilazi Ranki, poqubi joj ruku i preda joj buket.
JANKO: Za vas, gospo|o!
LUKA: Izvinite! @urim na posao. Do vi|ewa!
Luka odjuri. Ranka nepomi~no stoji. Janko dobro zatvori vrata. Malooslu{kuje, zatim se obrati Ranki.
JANKO: Ve} pro{lo {est. Oprostite, gospo|o, nisam mogaoranije da do|em! Stani~na garderoba bila je zatvorena.^udan obi~aj. Nadam se da niste ve} posvr{avali sveposlove. Ima}emo lep dan, zar ne? Obla~i}i beli kaojato galebova. Poezija! U`ivate li u letu oblaka? Kao{to smo se dogovorili, ja }u stanovati u kujni. Da iline? Da, vi se raskomotite ja }u odmah, samo da ostavimstvari. Ah, kakav divan dan! Grudi se nadimaju, srcepeva...(Peva)La-la-la... Bilo ko da me tra`i, nisam kod ku}e.(Odskaku}e sa sandukom u kujnu. Ranka nepomi~no sto-ji, buqi u buket ne mo`e da se povrati od iznena|ewa.Janko se vra}a trqaju}i {ake i pevaju}i)Gospo|o, stojim vam na usluzi!... Dozvolite!...(Uzima buket od Ranke i stavqa ga u jednu velikupraznu teglu)Ovde?
Ranka zbuweno trep}e.
Pronalaza~i 21
JANKO: Sad malo vodice! I vi volite cve}e? Cve}e – ukras~ove~anstva.(Uzima bokal i sipa vodu u teglu)Kakav miris?! Molim, kecequ!
Ranka, kao o{amu}ena vadi iz ormana kecequ. Za to vreme Janko otvaraprozor.
JANKO: Sve` vazduh donosi optimizam.(Duboko udi{e)Oh, kakav ~arobni miris jeseni! Keceqa! Odli~no!Metlu, molim.(Ranka mu daje metlu)Gospo|o, ako `elite mo`ete se spremiti u mom apart-manu. Izvolite. Izvolite slobodno. Molim vas da seose}ate kao kod svoje ku}e.(Uzima Ranku za ruku i vodi je ka kuhiwi) Apartmannije bog zna kako opremqen, ali...
Ranka ulazi u kuhiwu kao mese~ar. Janko po~ne da ~isti. Zvi`du}e.Pri|e prozoru. Oprezno izviruje. Zatim nastavi sa ~i{}ewem.
ZATAMWEWE
III SLIKA
Odtamwewe. No}.
Janko i Luka sede za stolom i ne{to rade oko motora. Crtaju, bele`e,bri{u... Zavr}u, odvr}u {rafove... Uprkos wihovom radu soba je sad vrlouredna. U dve prave vaze nalaze se veliki buketi cve}a.
JANKO: Izvrsno! Priznajem da mi takav sistem dovoda gorivanikad nije padao na pamet.
LUKA: Pet godina radim na tome. Iz dana u dan, iz no}i uno}... i ni{ta. A onda: odjednom, trgnem sa jedne no}iiz sna i re{ewe je bilo tu...
JANKO: Da, to se ~esto doga|a... Lepo je to {to ste se odalinauci.
22 Aleksandar Obrenovi}
LUKA: Eh, daleko je to od nauke... @eleo sam da budem takone{to recimo, zanimqivo... Znate, kad sam bio mladstalno sam mislio kako bih prona{ao ne{to {to bipreokrenulo svet... ne{to {to bi u~inilo da svi qudibudu sre}ni...
JANKO: To je lepo. To je plemenito! Iste misli imamo.
LUKA: Eto, to sam, hteo, a ispadoh nekakav po{tar. @ig tu,`ig tamo... i tako ceo `ivot. A ja sve mislim da se~ovek ne ra|a samo da bi udarao `igove na pisma, negozbog ne~eg ve}eg, lep{eg.
JANKO: Ta~no!!
LUKA: Ta~no jeste, ali {ta mo`ete... Kad sam uvideo, prili-~no kasno uvideo, da od mog preokretawa sveta nemani{ta, odlu~ih da bar koliko toliko pomognem...svojim izumima...
JANKO: ^ove~anstvo }e vam uvek biti zahvalno. [teta, {totoliki va{ talenat propada udaraju}i `igove... Za{tosa sasvim ne posvetite nauci?
LUKA: Eh, kad bih mogao!... Pronalaza{tvo je rizi~an posao, a`iveti se mora. Treba negde ne{to zaraditi da bi sekupio materijal...
JANKO: A, vidite, ja sam se svega odrekao da bih se potpunoposvetio radu... Svega. Mnogima se ta moja odluka nijedopala, imao sam milion komplikacija, neprilika.[ta mi sve nisu ~inili samo da bi me omeli, ali ja senikad nisam na to obazirao! I{ao sam za svojomzvezdom!
LUKA: Kako vam zavidim! Ali... karakter mi je... slaba~ak...
JANKO: Samo sme-lo – na-pred – sme-lo – napred! Slu{ajte, jasve mislim da }emo mi jednog dana udru`iti snage, aonda – vide}ete... preokrenu}emo svet...
LUKA: [ta mislite, nije li boqe da ovu polugu postavimotako...
JANKO (Ozbiqno):Moram s vama da razgovaram o jednoj veoma va`nojstvari... Ne znam kako da po~nem...
LUKA: Treba vam jo{ novaca?
Pronalaza~i 23
JANKO: Ne, zaboga!... Ono {to sam vam du`an vrati}u u najsko-rije vreme...
LUKA: Nije tako hitno.
JANKO: Danima se re{avam da vam to ka`em.
LUKA: Sme-lo – na-pred!
JANKO: Radi se o vama.
LUKA: O meni?
JANKO: Da, kako se to obi~no ka`e, o va{em intimnom `i-votu... Nepristojno je zabadati nos u tu| `ivot, znam,zato sam toliko oklevao...(Drugim tonom)Vi ne posve}ujete dovoqno pa`we svojoj supruzi...
LUKA: Jezik, }u joj odse}i...
JANKO: Ne, nije mi ona ni{ta rekla. Ni re~. Vidim. Kad stejoj, na primer, posledwi put kupili cve}e?
LUKA: Ih...
JANKO: Kad?
LUKA: Kupio sam... kupio sam... Bogami, vi{e puta sam po-mi{qao da kupim, ali nekako me sramota... Zreo ~ovekda kupuje cve}e, ne ide to!
JANKO: Uh, uh, uh! Kakva staromodnost! Daqe, kad ste seli danatenane porazgovarate sa `enom o wenim proble-mima?
LUKA: Posva|a}emo se vi i ja! Bogami, ho}emo. Ostavimo tajrazgovor!
JANKO: Niko od vas ne tra`i da ~ujete ba{ sve {to vam govo-ri. Pravite se da pa`qivo slu{ate, povremeno potvrd-no klimnite glavom. recite: da, ne, u pravu si, sla`emse!...
LUKA: I to je dovoqno?
JANKO: Apsolutno. @eni je potreban pa`qiv slu{alac. Ilibar neko ko tako izgleda...
LUKA: To zna~i: treba da je la`em! Ne. Ne umem da la`em...
JANKO: Ne zaboravite, male la`i ~esto donose veliku korist!
24 Aleksandar Obrenovi}
LUKA: Ne}u vi{e o tome da razgovaramo!
JANKO: I najve}e li~nosti u istoriji su lagale... Jo{ kako paipak to ni{ta nije smetalo wihovoj veli~ini.Naprotiv. Verujte mi! Va{a `ena mnogo pati... To samodmah primetio...
LUKA: Dosta!
JANKO: Ona je jedno divno, ne`no stvorewe.
LUKA: Ona?!
JANKO: Woj je potrebna poezija!
LUKA: Ako ne prestanete... mo`ete odmah da se selite! Ni-kome ne dozvoqavam da se me{a u...
JANKO: Dajte joj poeziju, to bar ni{ta ne ko{ta!...
LUKA: Molim vas... Molim vas... Recite joj, mila moja, dragamoja, divno izgleda{...
Luka pritisne {ake na u{i.
LUKA: Opet! Ne}u da slu{am! Odlazite!
JANKO (Vi~e):@ena je uzvi{eno stvorewe! Nekad, u sre}na vremena,qudi su ginuli radi jednog `enskog pogleda... Ot~e-pite u{i! Ako ne}ete da me slu{ate, ja iz ovih stopa,odlazim! Nepovratno! Da! Ko zna {ta }e se sa mnomdesiti!... Vrebaju me iza svakog ugla... Vi }ete bitiodgovorni... ako ne zavr{im svoj pronalazak... ako neusre}im ~ove~anstvo...
Luka trep}e i malo otpu{i u{i.
LUKA: Pa kad tako lepo mislite o `enama {to se nikad nisteo`enili?
JANKO: Tja! Potpuno sam se posvetio nauci – to je moja trage-dija... Sad je kasno da je ispravqam... Ako ne postupitepo mom savetu, prekidam svaku saradwu sa vama... iodlazim zauvek!
LUKA: Nikad vas ne}u poslu{ati!
Zvono. Janko upla{eno potr~i ka kuhiwi. Luka se uko~i.
Pronalaza~i 25
JANKO ([apatom):Nisam tu!
Zvono. Luka se ne mi~e.
RANKA (Spoqa):Otvaraj! [ta ~eka{?! Zaboravila sam kqu~.
Luka odmahne i otvori vrata. Ulazi Ranka koja donosi ve~eru i novine.Ranka sad ima lepu frizuru i izgleda mnogo boqe i vedrije nego pre.Janko istr~i iz kuhiwe i prihvati pakete i novine od Ranke.
JANKO: Gospo|o, izvolite!... Va{ suprug se ba{ zabrinuo da li}ete mo}i sami sve da ponesete... Hteo je da po|e da vampomogne. O, nova frizura! Divna je!(Janko stavqa pakete na sto, a novine u yep. Ranki)Kako je bilo u {etwi? Ni{ta lep{e od sjaja jesewihzvezda. Da ili ne? Da! Izvolite, sedite!... Ja }u sve dapripremim...
RANKA: Molim vas... to je `enski posao.
JANKO: Dopustite, molim vas... “Ve~erwe novine” pregleda}u usvom apartmanu.
RANKA (Setno):Zvezde su zaista bo`anstvene. Janko, videla sam jedanprekrasan fular...
JANKO: I {ta ste odlu~ili?
RANKA: Ne znam ho}e li mi ta crvena boja lepo pristajati...
Luka nervozno dobuje prstima. Hteo bi ne{to da ka`e ali ne zna {ta.
JANKO: Crvena? Apsolutno! To }e va{em divnom tenu datinove, sasvim neo~ekivane vrednosti.
RANKA: Mislite?
LUKA (Prevali):Mila moja...(Ranka ga iznena|eno pogleda. On se zbuni)A koliko }e to da ko{ta?
RANKA (Prasne):Kad sam ja u pitawu, onda: {ta ko{ta? A kad je zatvoje...
26 Aleksandar Obrenovi}
JANKO: ^emu rasprave o novcu? Mislimo na lepotu, jer samo jelepota ve~ita. Dopustite mi da se predam kulinarstvuu svom apartmanu.
Janko pevu{e}i odlazi u kuhiwu. Gestovima pokazuje Luki i Ranki,svakome posebno, da treba da budu ne`ni i pa`qivi. Luka i Ranka ostajusami. Gledaju se. Luka okre}e pal~eve. Ranka se me{koqi.
LUKA: Hm.
RANKA: Hm.
LUKA: Mila moja!...(Ranka se topi)Treba da razgovaramo.
RANKA (Prave}i se da ne zna o ~emu treba da razgovaraju):Ja i ti? O ~emu?
LUKA: O nama... o tebi...
RANKA (Ironi~no):Je li?
LUKA: Ne podsmevaj se! Reci, misli{ li da treba ne{to dapromenim u... hm... ovaj... u odnosu prema tebi?
RANKA: Ni{ta, ba{ ni{ta. Meni je fino ovako. Svakoj `enibih po`elela mu`a kao {to si ti...
LUKA: Ako nastavi{ sa zajedawem...
RANKA: Dobro.
LUKA: [ta mi zamera{?
RANKA: Odakle da po~nem? Eto... za{to mi ti nikad ne ka`e{:gospo|o?
LUKA: Pa kakva si ti gospo|a?
RANKA: Zar su druge boqe?
LUKA: Ne ka`em to... ali ti si mi `ena. Kako da ti ka`em:gospo|o?! Osim toga, danas nije napredno zvati `enegospo|ama. To su bur`oaske navike.
RANKA: Politika me se ne ti~e. Ho}u da me oslovqava{... sa:gospo|o!
LUKA: Ali, `eno!...
RANKA: Kad Janko mo`e tako da mi ka`e...
Pronalaza~i 27
LUKA: Eh, on! On je nau~nik, veliki nau~nik, a takvi su uvekmalo... }aknuti...
RANKA: [ta? Skote! Ho}e{ da ka`e{ da sam ja samo za ludakegospo|a?!
LUKA: Pssst! Ti{e! Sve se ~uje!...
RANKA: Dosta mi je svega! Jo{, jednom mi samo...
Janko ulazi nose}i ve~eru.
JANKO: Ve~erica, ve~era je gotova! Prste }ete polizati! Oh,{to volim porodi~ni `ivot. Koliko sam ~eznuo zawim! Tako... Ostanite za trenutak tako! Prizor neo-pisive lepote! Moram da ga upamtim. Ah, gde mi jeki~ica da vas naslikam! Za tu sliku dobio bih prvunagradu na izlo`bi “Idealna porodica”.(Luka i Ranka se smeteno sme{kaju. Janko seda)Izvolite se slu`iti!
Ranka i Luka gledaju}i preda se stavqaju jelo u tawire. Janko ihposmatra sa o~inskim osmehom.
LUKA iRANKA:
Prijatno!
ZATAMWEWE
IV SLIKA
Odtamwewe. Dan.
Janko dr`i {tringlu, a Ranka namotava vunicu u klube.
JANKO: I ne sawate koliko }ete ga prijatno iznenaditipoklonom za ro|endan. Ispletite mu divan {al!
RANKA: A on... on se jo{ nijednom nije setio mog ro|endana.
JANKO: Strpqewa! Seti}e se, ne brinite! Vi niste dobar |ak.
RANKA: Opet }ete da me grdite?
28 Aleksandar Obrenovi}
JANKO: U{i, u{i bi trebalo da vam izvu~em. Jutros ste muponovo gun|ali...
RANKA: Kako sam mogla da }utim! Po{ao je na posao u pa-pu~ama... Toliko je rasejan...
JANKO: Misli samo na, svoj izum...
RANKA: Luda~ki izum.
JANKO: Zaista, nema mnogo izgleda da }e uspeti.
RANKA: I vi ne verujete?
JANKO: Da. Ne verujem. On pokazuje mnogo voqe i upornosti,ali za nauku je potrebno i ne{to vi{e. Pre svegatalenat. Talenat, gospo|o!
RANKA: Pa kako... Vi... Ne razumem...
JANKO: Ako on u`iva u tom radu, za{to da mu kvarimo radost?U `ivotu je, gospo|o, tako malo radosti.
RANKA: Ali ja zbog tog wegovog u`ivawa...
JANKO: Oh, pa nije on jedini zanesewak koji `eli da postignenemogu}e! I takvi imaju prava na `ivot, gospo|o!
RANKA: A ja...
JANKO: @ivot je lep, gospo|o, samo qudi ne umeju da `ive.
RANKA: Ja zaista ne umem. Ne umem!
JANKO: Ja sam vam dao zlatna pravila za sre}an `ivot. Da iline? Da?
RANKA: Izgleda – slab sam |ak!
JANKO: “Svaki je po~etak te`ak” – pi{e u svim bukvarima.Morate da se vladate po pravilima kad se Luka vrati.Da ~ujem pravilo prvo!
RANKA: (Kao osnovac)Pravilo prvo glasi: kad mu` radi – budi neprimetna,po mogu}nosti, nevidqiva, ne~ujna.
JANKO: Dobro. Drugo?
RANKA: Ne izlazi pred mu`a sa papilotnama na glavi, neka tiruke ne miri{u na crni luk, i neka ti ~arape ne buduzarozane!
JANKO: Tre}e!
Pronalaza~i 29
RANKA: Budi uvek vedra i nasmejana, ukoliko mu` druk~ije nezahteva.
JANKO: ^etvrto?
RANKA: Tresi, mesi, ribaj pod, cepaj drva, kuvaj, peri i peglajve{ bez roptawa. Pravi se da ti je najve}e zadovoqstvou `ivotu krpqewe mu`evqevih ~arapa. Nikad nepoku{avaj da napravi{ red me|u wegovim stvarima!
JANKO: Odli~no, gospo|o! A sad, peto i najva`nije!
RANKA: Peto pravilo glasi: kad ti mu` izla`e svoje misli iplanove, klimaj glavom kao da razume{ {ta govori,pa`qivo ga gledaj u o~i i povremeno govori: Da,svakako, sla`em se, odli~no, ti si genije i sli~no. Pritom mo`e{, koliko god ti je voqa da misli{ o svojimproblemima. Ne dozvoli da...
JANKO: Nisam kod ku}e!
Janko naglo sko~i i prepla{eno pobegne u kujnu. Ranka za~u|eno pogledaza wim. Odmah zatim za~uje zvono. Ranka prilazi mikrofonu.
RANKA (U mikrofon):Ko je?
I @ENSKIGLAS
(Iz zvu~nika):Mica i Jara.
RANKA: Oh, vi! Odmah!
Ranka nekoliko trenutaka nepomi~no stoji. Janko, vrlo upla{en, iz-viruje iz kuhiwe. Ranka mu rukom da znak da se ne pla{i.
II @ENSKIGLAS
(Iz zvu~nika):[to ne otvara{?!
RANKA (U mikrofon):Ne mogu, pokvario se Lukin majstorluk.
I i II @ENSKIGLAS
(Iz zvu~nika):Opet!
30 Aleksandar Obrenovi}
RANKA (Stoje}i nepomi~no):Evo, pritiskam i pritiskam dugme... Ni{ta... Ah, samodok, mi do|e, glavu }u mu razbiti!... Sad ne mogu ni daiza|em.
II @ENSKIGLAS
(Iz zvu~nika):Mo`da ti je mu` qubomoran, pa te namerno zakqu~ava.Zavidim ti.
I @ENSKIGLAS:
Ba{ mi se pije kafa.
RANKA: Ne znam {ta da radim.
II @ENSKIGLAS
(Iz zvu~nika):[teta, a imam puna kola novosti o Spasi}ima. Takvestvari jo{ nikad nisi ~ula.
RANKA: Uh, {to mi je `ao!
I @ENSKIGLAS
(Iz zvu~nika):Odosmo mi, bole me noge od stajawa.
RANKA (U mikrofon):Dovi|ewa! Izvinite, tako mi je krivo! Dovi|ewa!
Janko izlazi iz kujne otiru}i znoj sa ~ela.
RANKA: ^etvrtak, {ta mogu, navikle su!
JANKO: Ni{ta, gospo|o, ni{ta. Ne uzbu|ujte se!
RANKA: Za{to se vi toliko bojite?
JANKO: Ja vam se ~udim... ^udim! Vama i Luki!
RANKA: Zbog ~ega?
JANKO: Kako ste mogli da me primite u svoju ku}u? Tolikopoverewe! Naivnost. Vi zapravo i ne znate ko sam ja.
RANKA: Pa rekli ste nam.
JANKO: Zar nisam mogao da vas sla`em? Mislite da samnau~nik, pronalaza~... Ne, ja sam ubica. Ubijam iz~istog zadovoqstva...
Janko uzme no` sa stola.
RANKA (Upla{eno):[ta vam je ?! Ne volim takve {ale.
Pronalaza~i 31
JANKO: Ne {alim se. Do sada sam ubio pet `ena i sedammu{karaca... Ubijam na spavawu... No`em ili rukama.
RANKA: Dosta! Poludeli ste!...
JANKO (Prasnuv{i u smeh):Ne bojte se!... Hteo sam samo da vam poka`em kolikoste bili neoprezni kad ste me primili na golu re~. Jasam vam, razume se, neizmerno zahvalan, ali nesavetujem vam da i u budu}e poklawate veru svakomekoji se pojavi, pred vratima. Opreznost je mati svihvrlina, gospo|o.
RANKA: Toliko ste me bili upla{ili.
JANKO: Strah je dobar u~iteq. Zapamtite: otvarajte ~etvoreo~i kad nekoga pu{tate u ku}u! Situacija se svakogdana sve vi{e zgu{wava, komplikuje. U posledwevreme, oko na{e ku}e stalno se vrzmaju neki sumwivitipovi. Zato nikud i ne izlazim. Moj `ivot je uopasnosti.
RANKA: Oh, ne}e vaqda da vas ubiju!
JANKO: Kad su u pitawu pronalasci kao {to je moj, nemamilosti.
RANKA: Ali za{to ne prijavite te... {pijune? Tra`ite za-{titu od vlasti!
JANKO: Na`alost – nemogu}no. Tako bi na{a javnost saznalaza moj rad, a ja ho}u da on ostane potpuna tajna dok gadefinitivno ne zavr{im. Ne zaboravite, to je moje`ivotno delo! Ako ne uspem, to se u ovakvim stvarima~esto doga|a...
RANKA: Ba{ ne}ete da mi ka`ete na ~emu radite
JANKO: Principi, gospo|o, rekao sam!
RANKA: Ah, ti principi, principi, pravila... ^ini mi se dacelog `ivota u~im samo nekakve principe koje uop{tene razumem.
JANKO: Nije va`no da li ih razumete, va`no je da ih znate i daih se pridr`avate. Ah, da!... Zaboravio sam... Da bih vasumirio, dozvolite da se legitimi{em!
Janko vadi iz yepa li~nu kartu.
RANKA: Ali... ne, ne...
32 Aleksandar Obrenovi}
JANKO: Molim, dopustite!...
RANKA: Ne... tako mi je neprijatno...
Janko vra}a li~nu kartu u yep.
JANKO: Kako ho}ete. Ja sam nudio... Uostalom, kad god za`e-lite...
RANKA: I vi se ne dr`ite principa.
JANKO: Ja?
RANKA: Govorili ste da svakoga dana radite na svom izumunajmawe dvanaest sati, a eto ve}...
JANKO: Razmi{qam! Pripreme, gospo|o! Ovih dana prelazimna definitivno uobli~avawe ideja. Ba{ u vezi s timimam jednu veliku molbu...
RANKA: Samo recite!
JANKO: Ako ne `elite da mi u~inite tu uslugu, molim, nemojtese ustru~avati da...
RANKA: Vi znate da nema stvari koju...
JANKO: [tedwak, gospo|o!...
RANKA: [tedwak? Potreban vam je?
JANKO: Upravo suprotno.
Janko prilazi prozoru. Malo odmi~e zavesu i oprezno gleda napoqe.
JANKO (Gledaju}i kroz prozor):Za rad koji mi predstoji potrebna mi je potpunakoncentracija i samo}a. Izolovanost. Apsolutna izo-lovanost!... A bez jela se ne mo`e... Mislim da jenajboqe da {tedwak prebacimo ovde.
RANKA: Sudove i pribor, tako|e?
JANKO: Da. Malo }ete se stisnuti... ali soba }e mnogo dobiti uintimnosti... Cvr~ak na ogwi{tu – eto {ta }ete vibiti...
RANKA: Cvr~ak, kako to lepo zvu~i...
JANKO: Gospo|o, vi treba da pevate! Neprestano. Treba pot-puno da se posvetite pevawu. Imate divan glas.
RANKA: Nikad nisam pevala...
Pronalaza~i 33
JANKO: Ne mari! Pevajte, pevajte!... Pevajte po ceo dan! Va{epevawe pretvori}e i na{ rad u pesmu. Pesmu nadpesmama! Nadam se da Luka ne}e imati ni{ta protivpreme{tawa {tedwaka.
RANKA: Samo neka proba!
JANKO: Cvr~ak ne sme da bude tako o{tar. Sklonite vunicu!Luka samo {to nije do{ao... Tajnu treba ~uvati dokraja.
Ranka skloni vunicu.
RANKA: Hajde da odmah prebacimo {tedwak!
JANKO: Va{a `eqa je za mene zapovest, madam!
Janko pritr~i Ranki poqubi je zahvalno u ruku i utr~i u kujnu. Malokasnije izlazi nose}i ~unkove. Ranka iznosi sudove, oklagiju i dasku zame{ewe.
RANKA: Kad ste se prvi put pojavili... i kasnije... nisam moglada vas vidim... mrzela sam vas... Htela sam da vasizbacim iz ku}e...
JANKO: Potpuno vas razumem, gospo|o!
RANKA: Koliko sam bila glupa! Izvinite me!...
JANKO: Odavno sam vam oprostio.
RANKA: Kako ste dobri!
Oboje iznose {tedwak, iz kujne. Ulazi dobro raspolo`en Luka. Janko setrgne, ali se odmah pribere.
LUKA (Iznena|eno):[ta je to?
RANKA: [tedwak! Pomozi!
Luka prilazi i svi troje slo`no guraju {tedwak u ugao.
ZAVESA
34 Aleksandar Obrenovi}
II D E O
V SLIKA
No}.
Luka je sav zanet poslom oko motora koji sad ima jo{ neke nove delove.Luka sija od zadovoqstva. Ranka hodaju}i na prstima posluje po ku}iposle duge pauze kukavica na satu oglasi se deset puta. Ranka gleda ukukavicu. Kad kukavica zavr{i, po~ne tiho da pevu{i. Malo kasnije Lukaprekine posao i s nevericom slu{a.
LUKA: Nisam znao da ume{ da peva{.
RANKA: Ako smetam...
LUKA: Nastavi, nastavi!...
Luka se vrati poslu, a Ranka opet pevu{i. Oboje se zadovoqno osmehuju.Posle kra}e pauze i Luka po~ne da pevu{i ne prekidaju}i posao.
RANKA: Pa i ti ume{! Ho}e{ kafu?
LUKA: Mo`e...
Ranka stavqa lon~e za kafu na {tedwak. Pevu{i i prilazi Luki.
RANKA: Treba li ne{to da ti pomognem?
LUKA: Ne... Hvala...
RANKA: Evo ti kle{ta... ako ti zatrebaju...
LUKA: Hvala.
Ranka prilazi kuhiwskim vratima i prislu{kuje, ali ni{ta se ne ~uje.
RANKA: Izvini, dosa|ujem ti! Da ponudim i Janku kafu?
LUKA: Ne smetaj mu!
RANKA: Zakqu~ao se. Mora da mnogo radi. Nije ni ru~ao. Kakoti napreduje{?
LUKA: Odli~no! No}as }u zavr{iti...
RANKA: Jo{ no}as! Bravo!
LUKA: Izjutra pravo u Patentni zavod, pa onda predstru~wa~ku komisiju.
RANKA: Ti si moj genije!
Pronalaza~i 35
LUKA: Ve~eras divno izgleda{!
RANKA: [ta misli{, ho}e li on uspeti?
LUKA: Ube|en sam.
RANKA: Opet mnogo pri~am. Izvini! Radi ti... radi!...
Ranka stane pred ogledalo. Doteruje se. Osmehne se svom liku u ogledalu.Pevu{i. Luka prihvati pesmu. Radi. Kuhiwska vrata se otvaraju i u sobuulazi Janko, spreman za izlazak. Janko odmah zakqu~ava vrata i stavqakqu~ u yep. Janko je vrlo uzbu|en.
RANKA: Ho}ete kafu?
JANKO: Hvala, gospo|o! @urim.
Luka i Ranka iznena|eno pogledaju Janka.
RANKA: Izlazite?
LUKA: U ovo doba?
JANKO: Jednom se mora iza}i. @eqan sam vazduha, sjaja zvezda,{umorewa li{}a...
RANKA: Ne idite, molim vas! Bojim se, u mraku mogu oni davas...
JANKO: Ne brinite, gospo|o! Samo vi pevajte! Upi{ite se uneki hor! Ako do|e do gustog, ve} }u se nekako sna}i...Nije mi prvi put.
LUKA: Pravi}u ti dru{tvo, tako ne}e smeti da...
JANKO: Ne, hvala. Samo}a... Samo}a mi je potrebna. Apsolutna! Razmi{qawa radi... Nove ideje naviru... i tako testvar~ice... Najboqe razmi{qam u {etwi po usnulomgradu.(Luki)Smem li da bacim jedan pogled?
Luka sijaju}i od sre}e vodi Janka ka motoru. Janko stru~nim pogledomispituje planove i motor.
LUKA: Do jutra – sve gotovo!
JANKO: Izvrsno! Revolucionarno! ^estitam! Ni ja ne bihmogao boqe! Dovi|ewa!
Po|e ka izlaznim vratima, ali naglo skrene ka kuhiwi. Stavqa katanacna vrata. Kqu~ stavqa u yep.
36 Aleksandar Obrenovi}
JANKO: Oprostite!... Opreznost! Mo`e se desiti da neko na-i|e... Do vi|ewa! Ideje kuqaju. Unutarwe sagorevawe!(Polazi)
LUKA: Stani!(Janko se prepla{eno zaustavi. Luka prilazi ormanu ivadi mantil)Obuci moj mantil! Hladno je.
JANKO (Obla~e}i mantil):Ali ne... zaboga... nije trebalo... Vi mi svakim danomvra}ate izgubqenu veru u ~oveka. Qubim ruke, madam!Do vi|ewa, Luko!
LUKA: Mo`da bi ipak bilo boqe da po|em s tobom...
JANKO: Ne, ne, ne sad!... Samo}a me zove!
RANKA: Strepim.
JANKO: Brzo }u se vratiti. Nikoga ne pu{tajte u ku}u! Dovi|ewa!
Janko odlazi.
RANKA (Naglo):Oh, kafa!
Ranka potr~i ka {tedwaku, izmi~e lon~e, sipa kafu u lon~e. Luka sevra}a motoru, poku{ava da radi, ali ne mo`e da se koncentri{e. Rankasipa kafu u {oqice i prilazi Luki.
RANKA: Izvoli!(Luka ne reaguje)Kafa!
LUKA (Prenuv{i se):Odmah, mila moja!... Hvala!(Piju kafu)^udan ~ovek.
RANKA: Veliki ~ovek! Pa jo{ tajanstven... Janko... Stalnorazmi{qam o wemu...
LUKA: I ti?
Pronalaza~i 37
RANKA: Ponekad... ponekad mislim da on uop{te nije nikakavpronalaza~...
LUKA (Zaprepa{}eno):Nego?
RANKA: Nego jedan sasvim izgubqeni, usamqeni ~ikica koji neume da se sna|e u `ivotu... i onda se pravi da izmi{qavelike stvari, da je va`na li~nost... tako da ga drugi negube iz vida... Ina~e, za{to bi ~ak od nas krio {taradi?
LUKA: To je odavno objasnio.
RANKA: Smela bih da se zakunem da nema nikakav izum.
LUKA: Kopka te {ta ima u kujni?
RANKA: Kad bih samo mogla da privirim!
LUKA: Zbog toga on i zakqu~ava kujnu kqu~em i katancem!Jesi li videla da je na vrata oka~io katanac?
RANKA: Da. Oh, {to ga nema!
LUKA: Pa tek je oti{ao.
RANKA: Ako ga {pijuni...
LUKA: Nema nikakvih {pijuna. Niko wega ne juri... To samowemu ~ini... Ti veliki pronalaza~i... uvek imaju neku~udnu bubu u glavi... Strahuju i od sopstvene senke daim ne ukrade pronalazak...
RANKA: Misli{, to je?
LUKA: Siguran sam. Malo je nezgodno {to stanuje kod nasneprijavqen... Treba to nekako da uredimo. Razgova-ra}u s wim.
RANKA: Nemoj, upla{i}e se!(Pauza)A ti... ti se ne boji{ da }e neko tvoj izum? Tebe jo{niko ne prati?
LUKA (Zbuweno):Ne... Mislim da ne... Nisam primetio...
RANKA: A mo`da ba{ on...
LUKA: Koje{ta! Ne pri~aj gluposti!
38 Aleksandar Obrenovi}
RANKA: Oprosti!... [to ga nema?!(Luka po~ne da radi. Zami{qen je. Ranka tako|e za-mi{qena. Gleda preda se)^udan, ~udan ~ovek...
Luka potvrdno klimne glavom. Ranka ga pogleda, pa i ona potvrdnozaklima glavom.
LUKA: Da, gospo|o!
RANKA: Svakako.
LUKA: U pravu si.
RANKA: Odli~no.
LUKA: Sla`em se.
RANKA: Ne.
LUKA: Svakako, gospo|o!
Oboje klimaju glavom, najpre potvrdno, zatim odre~no. Oboje su ispu-weni zadovoqstvom zbog uspe{ne konverzacije.
RANKA: U pravu si.
LUKA: Sla`em se.
RANKA: Odli~no...(Trgne se)Da mu se nije ne{to desilo? Mo`da ipak...
LUKA: I ja po~iwem da se brinem. \avo }e ga znati, mo`da gastvarno progawaju... [ta li je to izumeo?
RANKA: Sla`em se.
LUKA: Odli~no.
RANKA: U pravu si.
LUKA: Svakako, gospo|o!
RANKA: Da.(Pauza. Oboje razmi{qaju. Ranka naglo)Ti si moj genije!
LUKA: Mila moja, ve~eras divno izgleda{! Ta frizura tiizvanredno pristaje uz haqinu. Lepa si kao bogiwa!
Luka, ne prekidaju}i posao, naglo poqubi Ranku. Ranka se iznenadi.
RANKA: [ta ti je?
Pronalaza~i 39
LUKA: Pa `ena si mi...
Ranka zagrli Luku i po~ne da ga qubi. Luka joj uzvra}a poqubac, ali neprekida posao. Jednim okom stalno gleda u motor na kome mu prstizavr}u {rafove.
RANKA: Ta... pusti me!... Svu }e{ me ra{~upaviti... Mo`e danai|e...
Ranka qubi Luku. Luka se mu~i da odvrne {raf na motoru.
LUKA: Misli{ li zaista... da bi on mogao... moj izum... da jezbog toga ovde?
RANKA: Da se upi{em u hor, a?
ZATAMWEWE
VI SLIKA
Odtamwewe. Sat sa kukavicom. Kukavica se oglasi jedanaest puta.Ranka nervozno {eta. Luka poku{ava da radi.
RANKA: Jedanaest! Nije trebalo da ga pustimo!
Luka se okre}e prema Ranki.
LUKA: Odlu~io sam... Ne}u vi{e nikakve tajne... Tra`i}u odJanka da se odmah sutra prijavi...
RANKA: Uvredi}e se.
LUKA: Ho}u da vlast zna ko stanuje kod mene. Janku svaka ~astza nauku, ali mora da se pridr`ava reda...
RANKA: Kukavice! On je tako osetqiv, uvredi}e se, oti}i }e odnas...
LUKA: Neka...
RANKA: Qubomoran si na wegov uspeh.
LUKA: Koje{ta! Zar toliko vremena `ivi tu kod nas, a ja nesmem da znam ni ko je on?!
RANKA: Pa zna{!
40 Aleksandar Obrenovi}
LUKA: Mogao je re}i i da je Napoleon Bonaparta, ali potreb-ni su dokazi...
RANKA: Ima dokaze! Pokazao mi je li~nu kartu! Sam je tra`ioda je pogledam. Lepo pi{e: Janko Simeunovi},pronalaza~. Svojim o~ima sam videla.
LUKA: Zaista?
RANKA: Da.
LUKA: E, pa onda nema ~ega da se pla{i. Vlasti }e mu, akozatreba, jo{ i za{titu pru`iti. ^im se vrati, re}i }umu da izjutra ode da se prijavi.
RANKA: Ti si lud! Upla{i}e se, oti}i }e od nas... Kako }emobez wega? Seti se kako smo glupo `iveli dok se on nijepojavio! Zar da se vratimo na to? Ne, ja ne}u! Ako onode, odlazim i ja!
LUKA: S wim?
RANKA: Nisam ja dostojna wega. Odlazim, jer ne}u da ti i jaopet vadimo o~i jedno drugom.
LUKA: To je lepo... Lepo, ali on se mora prijaviti... ako ne}e,ja odlazim, a vi `ivite kako znate...
RANKA: Ja... sama s nepoznatim ~ovekom?! I ja }u oti}i...Molim te, nemoj ni{ta da govori{! Ako ode, kako }emo`iveti bez wega?
LUKA: Ne znam, zaista ne znam, ali on mora da se prijavi.
Zvono.
LUKA (Brzo, u mikrofon):Ko je?
JANKO (Iz zvu~nika):Ja.
Ranka poleti vratima i otvori ih. Ulazi Janko koji nosi bocu s pi}em ibuket s cve}em. Luka brzo sklapa svoje nacrte i telom zaklawa motor.Ranka zatvara vrata.
RANKA: Najzad! [ta je to?
Janko stavqa bocu na sto, a cve}e predaje Ranki.
JANKO: Za vas, gospo|o!
Pronalaza~i 41
RANKA: Za{to? Ne razumem... Toliko vino!
JANKO: Veliki je dan danas... Boqe re}i – velika no}, gospo|o!Moja no}!
LUKA: [ta se desilo?
JANKO: Najpre, da popijemo!
Otvara bocu. Ranka sprema ~a{e.
RANKA: [to ste tajanstveni!
Janko sipa vino. Di`u ~a{e.
JANKO: Podi`em ovu ~a{u u va{e zdravqe! Vama imam za sveda zahvalim. @iveli!(Piju)Ha, ha, ha, vi ste mislili da sam ja nekakav nau~nik,pronalaza~, |avo }e ga znati {ta! A ja sam obi~anfalsifikator!
LUKA iRANKA:
[taaaa?!
JANKO: Ne, nisam obi~an, ja sam genijalni falsifikator...Niko na svetu ne ume tako da falsifikuje kao ja...
RANKA: Molim vas, prestanite s tom {alom!
JANKO: Ne {alim se. Dok ste vi pravili motor, ja sam pravionov~anice. Ah, kakve nov~anice! Moje `ivotno delo!Revolucija u falsifikovawu!(Vadi iz yepa nekoliko papirnih nov~anica)Pogledajte samo, molim vas, vi taj kvalitet! Ni Na-rodna banka ne bi boqe napravila! Ve~eras sam na-~inio prvu seriju, isprobao... Niko ni{ta nije pri-metio, sve ide kao podmazano.
RANKA: Ne volim takve {ale! Naquti}u se!
JANKO: Madam, bi}emo bogati! Najbogatiji qudi... Razume se,sve }u deliti sa vama... Beskrajno sam vama zahvalan...Ne}ete se pokajati {to ste me primili.
LUKA: Dosta!
RANKA: Pre mi je pri~ao da je mnogostruki ubica... Ne razumemtaj humor.
42 Aleksandar Obrenovi}
JANKO: [ta velite, kako pravim pare? Primewujem sasvimnovu tehniku {tampawa!
RANKA: Molim vas!... Ne mogu vi{e!
JANKO (Prasnuv{i u smeh):Upla{ili ste se? Oprostite, gospo|o!... Glupa {ala,priznajem. Senilnost... Oprostite!... Ne}u vi{e!... Ve-~eras mi srce zaista peva... La-la-la... Peva, jer ~uda sei danas doga|aju...
RANKA: ^uda?
LUKA: ^uda tehnike, ho}e da ka`e.
JANKO: Ne... Ni u snu se nisam mogao nadati da }u u ovom gradu,tako kasno, do`iveti toliku radost... Zamislite,hodam opustelim parkom, misli se roje, Gospode, kakvemisli! Odjednom – prilazi mi ~ovek: “Pardon, imateli {ibice?” Dam mu {ibicu, zapali cigaretu i takore~ po re~, ispade da je to moj najboqi prijateq izstudentskih dana! Nismo se prepoznali! Godine,godine... Neverovatno!
RANKA: A mi smo se toliko brinuli!
JANKO: Tako mi je `ao, gospo|o! Zaista nisam lepo postupio...Ali uspomene su navirale... Ah, ta mladost, mladost!...Studentske vragolije, ideali, mladi}ki snovi... Kakoje sada sve to daleko!...
RANKA: Ali, cve}e... vino?
JANKO: Pravi prijateq ostaje uvek pravi prijateq. Ja sam biopotpuno zaboravio, tolike godine... ali on nije... ^imme je prepoznao, re~e: “Ne}e{ se qutiti {to }u tek sadda ti vratim 50.000...” “Kakvih pedeset hiqada?! –za~udih se. – ”Pedeset hiqada koje si mi pozajmio zasvadbeni put." Ah, prijateqstvo!
Ranka se osmehuje. Luka je zbuwen.
RANKA: To je odista lepo.
JANKO: Oprostite, gospo|o, ali u ovo doba bilo je nemogu}ena}i lep{e cve}e!(Luki)Dugujem vam petnaest hiqada – da ili ne? Da, izvolite!
LUKA: Ali, molim te!...
Pronalaza~i 43
JANKO: Ali, molim te!...
RANKA: Ali, molim vas!... Nije hitno.
Janko vra}a novac u yep.
JANKO: Molim, kako ka`ete. A sad, laku no}! Moram da nasta-vim rad. Ideje svrdlaju, svrdlaju... Ho}e napoqe... Sre-}an rad!
LUKA: Hvala, tako|e!
Janko podigne ~a{u. Luka i Ranka tako|e podignu ~a{e.
JANKO: Za na{ zajedni~ki uspeh! @iveli!
LUKA iRANKA:
@iveli!
Iskape ~a{e.
JANKO: Laku no}. Qubim ruke, madam!
Janko pevu{e}i otkqu~ava kuhiwska vrata. Ulazi. ^uje se okretawekqu~a u bravi.
RANKA: Zlatan je... Sre}an je kao dete... Stari izgubqeni ~i-kica... a mi smo... Ti si ~ak...
LUKA: Koje{ta! Ni za trenutak nisam... Veliki ~ovek! Ve-liki, zato su mu i {ale ~udne.
RANKA: Pravi ~ovek! Kao iz romana! Vreme je da legnemo.
LUKA: Ti lezi! Ja moram da zavr{im.
RANKA (Ne`no):Upropasti}e te toliki rad.
LUKA: Jo{ samo no}as! A sutra... uspeh... ili propast...
RANKA: Uspe}e{!
LUKA: Vide}emo.
RANKA: Ja verujem u tebe.(Ranka se sprema za spavawe. Luka radi)Laku no}, genije moj!
LUKA: Laku no}, mila moja!
ZATAMWEWE
44 Aleksandar Obrenovi}
VII SLIKA
Odtamwewe. Dan.
Smrkavawe. Kasnije no}. Janko stalo`eno pu{i, a Ranka nervozno grickanokte i svaki ~as prilazi prozoru. Lukinog motora vi{e nema u sobi.
JANKO: Umirite se, gospo|o!
RANKA: Kad bih mogla!
JANKO: Ni{ta vam nije javqao?
RANKA: Ni{ta! Otkad je jutros oti{ao, srce mi lupa kao ludo.Tako bih volela da uspe.
JANKO: Morate biti spremni na sve!
RANKA: Ne verujete da }e uspeti?
JANKO: Sve je mogu}e, gospo|o!
RANKA: Volela bih da ostvari svoj san da pomogne ~ove~anstvu.Zar to nije lep san?
JANKO: Najlep{i san, gospo|o! I ja o tome neprestano sawam.Da vidimo {ta pi{u novine!(Janko uzima novine, prelistava ih. Najednom se uko-~i. Pretrne)Jeste li danas ~itali novine?
RANKA: [ta vam je? Prebledeli ste!
JANKO: Jeste li ~itali?
RANKA: Ne... tako sam uzbu|ena... Ali, vama je zlo! Stra{no stebledi!
JANKO: ^ini vam se. Nije mi ni{ta. Zadr`a}u novine. ^ita}ukasnije. Sad ne mogu da se koncentri{em.
RANKA: Oh, za{to li se toliko zadr`ao?
Janko savije novine i stavi ih u yep. Uzbu|eno hoda po sobi.
JANKO: Stru~waci! Stru~waci ne vole rad na brzinu.
RANKA: Nadam se da ne}e biti sasvim grubi prema Luki.
JANKO: Bi}e iskreni.
RANKA: Za{to ne sednete?
Pronalaza~i 45
JANKO: Uzbu|ewe, gospo|o! Nestrpqivost! Unutarwe sagore-vawe!
RANKA: ^esto sam bila nepravedna prema wemu. Godinama!Nisam ga shvatala... Ja sam obi~na `ena.
JANKO: Uzor `ena. Danas... niste ~itali novine?
RANKA: Ne, rekla sam vam ve}. Ima li mo`da ne{to intere-santno?
JANKO: Ne. Pitam prosto onako.
RANKA: Ah! Mo`da ga nikad ne bih razumela da mi vi nisteotvorili o~i.
I Ranka po~ne nervozno da {etka.
JANKO: Sami ste ih otvorili. Ja sam vam samo pomogao... Re-cite, danas niste primetili ni{ta sumwivo? Niko senije motao oko ku}e?
RANKA: Ne, nije... Pa`qivo sam posmatrala... Nije bilo nijednog {pijuna.
Janko oprezno izviruje kroz prozor. Okre}e se prema Ranki.
JANKO: Lepom razgovoru nikad kraja, ali vreme je da se ide.
RANKA: Kuda?
JANKO: Odlazim, gospo|o!
RANKA: Ne razumem.
JANKO: Zar vam nisam rekao? Ah, rasejanost! Senilnost! Odla-zim, gospo|o, sa prijateqem iz {kolskih dana. Hvalavam na svemu. Sve je bilo tako divno. Vi naro~ito.Nikada vas ne}u zaboraviti.
RANKA: Kakva je sad to {ala?
JANKO: Ne, madam, ovog puta stvarno nije {ala.
Janko ulazi u kujnu. Ranka, ne mi~u}i se s mesta, gleda za wim. Janko sevra}a obu~en u zimski kaput. Nosi svoj drveni sanduk.
JANKO: Jo{ jedan pogled na vas, na ovaj krasni kutak i... onda...zbogom... Daqine zovu. Dajte ruku da vam poqubim!
Qubi Ranki ruku. Ona kao da ni{ta ne shvata.
46 Aleksandar Obrenovi}
RANKA (Prene se):Kako tako odjednom?! Zar ni Luku ne}ete da sa~ekate?
JANKO: @ao mi je ne}u mo}i. Prijateq ve} nervozno pocupkujena stanici. Ne smem da zakasnim.
RANKA: Isprati}u vas.
JANKO: Ne, ne `elim nikakve ispra}aje, suze i sli~no! Nepodnosim tu`ne rastanke.
^uje se kqu~ u bravi. Janko se trgne. Vrata se otvaraju i u wima sepojavquje Luka. On se umorno nasloni na dovratak i }utke zuri preda se.Ranka mu pritr~i. Janko je malo zbuwen.
RANKA: [ta ti je? [to }uti{? Govori! Ta reci ne{to!
Luka zatvara vrata.
LUKA (Umorno pro{ap}e):Uspeh... Potpun uspeh...
RANKA: [taaaa?
LUKA: Svi su mi ~estitali... Svi!... Revolucionarno otkri}e,ka`u...
JANKO: Eto! Govorio sam ja! ^estitam! Ni svom uspehu se nebih toliko radovao.
Ranka zagrli Luku i obaspe ga poqupcima. Luka se nemo}no brani.Poku{ava da sakrije suze. Janko se neosetno pribli`ava vratima.
RANKA (Grcaju}i od radosti):Mili moj!... Genije moj! ^estitam! Oprosti mi za sve!Sad si veliki ~ovek!
LUKA: To nije va`no... Ipak }e svet imati neku vajdicu odmene. Eto.... dokazao sam da nisam tek onako na zemqi...
RANKA (Zabrinuto):[ta ti je? Jedva govori{.
LUKA: Tako sam umoran... prazan...
Luka seda. Ranka ga gleda kao Boga. Miluje mu kosu.
JANKO: Tako to uvek biva posle velikog uspeha...
LUKA: Kad su mi saop{tili da sam uspeo – ja ni{ta... Niosmeh. [ta misli{, {ta bi vredelo novo da izmislim?
Pronalaza~i 47
RANKA: Polako! Odmori se najpre! Sad oni tvoji u po{ti moguda ti pqunu pod prozor.
LUKA: Eh...
Ranka uzima {al, stavqa ga Luki oko vrata. Povu~e Luku za u{i.
RANKA: Sre}an ro|endan!
JANKO: Sre}an ro|endan!
LUKA (Zbuweno):Kakav ro|endan?! ^iji ro|endan?
RANKA: Tvoj, rasejanko moj! ^etrdeset tre}i.
LUKA (Iznena|eno):Nije mogu}no! ^etrdeset tre}i?! Danas?!
RANKA: Sama sam isplela {al.
LUKA (Iskreno, razne`eno):Divan je! Hvala ti!(Poqubi Ranku)
JANKO: Suze mi naviru na o~i, tako je dirqivo. Daqine zovu!Jo{ jednom – hvala na svemu i zbogom.
LUKA (Tek se sad trgne iz zanosa):[ta mu je?
RANKA: Zamisli, ho}e da nas napusti!
JANKO: Da. Odlazim sa prijateqem.
LUKA: Ma on se to {ali...
JANKO: @ao mi je... moram da odem... Uostalom, ja vam vi{enisam potreban... Luka je sad slavan ~ovek... i moja mupomo} nije potrebna.
LUKA: Ne pri~aj gluposti! Nema ni govora o odlasku! Najpremoramo da proslavimo ovaj uspeh, a onda }emozajedni~ki da se bacimo na nove pronalaske. Zar mi-sli{ da ja napu{tam prijateqe ~im postignem kakavtri~avi uspeh?... Ostaje{ tu!
Janko se povla~i pred Lukom.
JANKO: Ne! Bilo mi je veoma prijatno, ali... Sre}an ostanak!Pisa}u! Dovi|ewa! Sandu~i}u moj, hajdemo u maglenedaqine!
48 Aleksandar Obrenovi}
Luka mu prepre~i put. Ranka stane do Luke.
LUKA: Ne, ne dopu{tam da ode{! Mora{ da ostane{ sa nama!
RANKA: Ne mo`emo da `ivimo bez vas!
LUKA: Da! Tako je! Skidaj kaput! Ostavqaj kofer!
JANKO: Moja odluka je neopoziva! Pustite me! Zakasni}u navoz!
Janko poku{a da zaobi|e Luku i Ranku, ali se oni stalno pomi~u predwim i tako mu prepre~uju put. Luka i Ranka najzad uhvate kofer i ho}eda ga otmu od Janka. On vu~e na svoju stranu. U trenutku plane.
JANKO: Ta pustite... |avoli! Pustite!
U otimawu kofer padne na pod i otvori se. Iz wega ispadnu hrpenov~anica. Sve troje odjednom stanu kao uko~eni, svi zure u nov~anice.
LUKA: [ta... {ta je to?... Novac?! Pun kofer novca! Otkud titoliki novac?... Ne... ne... Nije mogu}no... Kli{ea! To...to je taj va{ izum?
RANKA: Gospode! Falsifikator u ku}i! Gospode!
JANKO: [ta se sad pravite? Zar vam nisam govorio da samfalsifikator? Zar sam vas lagao? Nemojte se uzbu-|ivati!... Sedite!... Odahnite!... Eto, da ste me pustilida odem na miru, sve bi bilo u redu. Sve jedno. O svemu}emo se lepo dogovoriti.
Ranka i Luka sedaju. Poslu{no, kao automati.
RANKA: Ne... ne verujem... To bi bilo u`asno... Falsifikator!...Ne, to je svirepa {ala...
JANKO: Vi{e puta sam poku{avao da vam objasnim, zar nisam?A vi niste hteli da mi verujete. Da, da... Dana{wi svetje vrlo nepoverqiv. Ah, gde su ona vremena kad je re~ne{to zna~ila! No, dobro... Ja sam, dakle, falsi-fikator, genijalni falsifikator... Tome sam posvetiosvoj `ivot. Hm, {ta velite kako pravim ove pare?Velemajstorski! Da ili ne? Da!
RANKA: Luko, on se opet {ali.
JANKO: E, jeste vi neka ~udna `ena! Zar ne verujete svojimro|enim o~ima?
RANKA: Vi niste falsifikator!... Dosta mi je va{ih {ala!Odlazite!
Pronalaza~i 49
JANKO: Ne, madam! Ostajem. Evo mog predloga: ja }u pravitinovac, a vi }ete ga rasturati... Deli}emo na ravnedelove...
LUKA: I... i onaj novac... onaj dug kad ste mi vra}ali... i to jebio la`an novac?
JANKO: Ne. Bio je pravi. Dobio sam ga u zamenu za la`ni.Prijateqima ne podvaqujem.
LUKA: Nisam va{ prijateq! Nismo va{i prijateqi!
JANKO: Za{to ne biste bili? Jatakovali ste mi! Skrivali meod vlasti. Sad ne mo`ete nazad. Dakle, delimo na tridela?
Luka naglo ustane.
LUKA: Pronalaza~! Trebalo bi da te... Napoqe iz moje ku}e!Nosi tu svoju prqav{tinu!
JANKO: Za{to me terate, kad mo`emo da `ivimo lepo kao dosad?
Luka stane pred vrata.
LUKA: A ne! Ne dam ti da ode{! @eno, zovi miliciju!
RANKA: Luko!
JANKO: Niste vaqda poludeli, gospo|o, ~emu milicija?
RANKA: ]utite! Ne poznajem vas, ne vidim vas!... Za{to stedo{li k nama? Za{to ste sve upropastili? Kako smodivno `iveli dok vas nije bilo!
LUKA: Da. @ivot si nam upropastio. A tako nam je bilo lepobez tebe. Miliciju!
JANKO: Ne `urite, madam!... Potrudite se da me razumete!...Verujte mi!... Od samog ro|ewa `eleo sam da `ivimpo{tenim `ivotom... ali mi to nikada nije polazilo zarukom... Tja! Qudski ideali... su nedosti`ni... Da iline? Da.
LUKA: Opet po~iwe neku pri~u... Miliciju!
JANKO: Gospo|o! Madam! Luko! Kriv sam pred vama, prizna-jem... Dajte mi priliku da se popravim! [ta imate odtoga {to }ete me oterati u zatvor? Razmislite!... Akomi pomognete, ima}ete zahvalnost jednog pokajnika.Ima li {ta lep{e od toga?
50 Aleksandar Obrenovi}
LUKA: Dosta!
RANKA: Ni re~ vam ne verujem.
JANKO: Nemojte me odati!... Imam ja dosta i pravog novca... Re-cite, koliko tra`ite!
RANKA: Ne govorite tako! Ne govorite! Mi nismo...
JANKO: Da}u vam sve, ~asna re~!
LUKA (Ranki):Takvo |ubre od ~oveka nas je u~ilo kako da uredimosvoj `ivot! Pfuj!
Janko `ivne.
JANKO: Pa zar vas nisam nau~io? Zar vam nisam pomogao?(Luki)Ko te je bodrio da istraje{ u radu? Misli{ li da biuspeo da napravi{ motor da nije bilo mene? [ipak! Tisi moj du`nik!
RANKA (Kroz suze):[to niste najpre sebe nau~ili da `ivite?
JANKO: Da sam mogao, u~inio bih to, gospo|o!... Ure|ivatitu|i `ivot, davati savete – ni{ta lak{e... Dakle,sporazumeli smo se. ]uta}ete?
Luka nervozno kr{i prste. Ranka pla~e.
LUKA: @eno, zovi miliciju!
Ranka neodlu~no po|e.
JANKO: Ne! Zar genija u zatvor? Ne?(Janko potr~i Ranki i po~ne da joj qubi ruku)Ne, molim vas!... Prekliwem vas! Ne}u u zatvor! Menije tamo... neprijatno... Pomozite mi da se popravim!
Ranka malo zastane, Janko padne na kolena.
LUKA: Crve!(Ranki)Miliciju, {ta ~eka{?! Po`uri! Odlazi, kad govorim!
JANKO: Brani}u se! Ne dam da moj talenat propadne u zatvoru!
RANKA: Ja se bojim.
LUKA: Ne brini! Idi!
Pronalaza~i 51
Luka ga {~epa i gura prema kujni. Janko se brani, ali je Luka mla|i ispretniji. Luka ugura Janka u kujnu i zakqu~ava vrata. Janko lupa uvrata.
LUKA: Tako. Sad je siguran. Samo ti lupaj! Ne}e{ dugo!(Ranki)Idi!
RANKA: Idi ti!
LUKA: Ne, prevari}e on tebe. Idi!
RANKA (Polaze}i):Stari izgubqeni ~ikica... Ubio me je...
Ranka odlazi. Janko prestaje da udara po vratima. Pauza. Luka nervoznopocupkuje. Gleda kroz prozor.
JANKO (Iz kujne):Ko vas je nau~io da se volite? Ja! Da nije bilo mene,pojeli biste jedno drugo... Nezahvalnici!
LUKA: ]uti!
JANKO (Iz kujne):Va{a sre}a, uspeh... Sve je to moje delo... i sad ja uzatvor! O, pravdo, pravdo, nigde te nema!!
LUKA: Nisam ja kriv {to si bitanga. Ja se pokoravam zakonu.
JANKO (Iz kujne):Divota! Ako me uhapse, nesta}e va{e qubavi... Opet}ete se mrzeti.
LUKA: Za mene je zakon najvi{i zakon.
JANKO (Iz kujne):Bi}ete nesre}ni do kraja `ivota.
LUKA: ]uti! ]uti!
JANKO (Iz kujne):Za{to da me nosite na savesti? Zamisli, {ta }e re}isvet? Poslali dobro~initeqa u zatvor? Prezre}e vas!
LUKA: Ja ho}u da budem ~ist pred zakonom.
JANKO (Iz kujne):Ti dobro zna{ da sam genije... Zato i ho}e{ da mestrpa{ u apsu. Boji{ se konkurencije.
LUKA: Koje{ta!
52 Aleksandar Obrenovi}
JANKO (Iz kujne):Ako me uhapse, nikad vi{e ne}e{ mo}i ni{ta daizume{... To ti ja prori~em!
LUKA: Tako ti... Prestani!
Luka pogleda kroz prozor.
JANKO (Iz kujne):Pustite me!... Ozbiqno, {ta tra`im ja u ovoj ku}i?Razmisli!(Luka kr{i prste. Pauza)Bezdu{nici... Oh, za{to sam bio dobar prema vama?Zakon vam je najvi{i zakon... A {ta je sa qubavquprema ~oveku?
LUKA: Umukni, sotono!(Posle kolebawa)Ako ti je tamo zagu{qivo, otvori prozor!
JANKO (Iz kujne):Hvala. Vidik je lep, vazduh sve`, ali je prili~novisoko... Tja! Kao da ~ujem prole}ni `ubor potoka. Tja!Tja!
LUKA: Odatle se dobro vidi `elezni~ka stanica! Vidi{ lije?
Luka sedne. Gleda u nov~anice rasute po podu. Podi`e jednu i razgleda je.Zgu`va je i baci. Ulazi uplakana Ranka. Luka joj pri|e.
RANKA: Idu...
LUKA ([apatom):Pustio sam ga da odmagli... ali mi smo ~isti...
RANKA: Odmaglio? Pao je ta~no pred nas. Kao s neba...
Luka zine od ~uda. Ulaze milicioner i Janko. Milicioner pridr`avaJanka koji pomalo {epa.
JANKO: Molim... molim, samo ne`no i ose}ajno!... Nogu samu{inuo.
Milicioner pogleda na pod.
MILICIONER: Ovo je tvoja majstorija?
JANKO (S ponosom):Da, moje `ivotno delo.
Pronalaza~i 53
(Milicioner se sagne, uzme jednu nov~anicu, razgleda jei prsne u smeh)Za{to se smejete?
MILICIONER: Ej, i ti si mi neki falsifikator!
JANKO: [ta zamerate mom radu?
MILICIONER: Kakav rad?! Nikad nisam video ovako lo{e falsi-fikate. Amater!
JANKO: Nemojte da vre|ate!
MILICIONER: Evo, da pitamo koga god ho}ete!... Mazarija...
JANKO: Moj rad je prvoklasan! Ni Narodna banka ne mo`eboqe da napravi.
MILICIONER: ]uti, bre, {ta pri~a{!
JANKO: (Luki i Ranki)Molim vas, ne dozvolite mu da vre|a moje remek-delo!...On je svirep! Recite da niko od mene ne ume boqe...Vidite vi taj kvalitet!
Luka i Ranka gledaju nov~anice.
LUKA: Ne razumem se ja u pare.
MILICIONER: [ta ima tu da razumete?! Pogledajte samo boqe! Ma-zarija!
LUKA: Stvarno... boja im nije ba{ naro~ita!
JANKO (Iskreno zapla~e):La`ete! La`ete! Ho}ete da me unizite! Ja sam star~ovek... Sa mnom treba ne`no... O mom `ivotnom delutako... tako gruba kritika... To je odli~an rad, pri-znajte! Molim vas!
MILICIONER: Pih, pla~e.. Mu{karac! Krpa! Prestani! Ima}e{ do-sta vremena za pla~... ’Ti~ice!(Luki i Ranki)Hvala vam {to ste nam pomogli. Sigurno ste u da-na{wim novinama pro~itali poternicu?
LUKA: U novinama? Ne, danas ih nisam ~itao... Slu~ajno smootkrili...
MILICIONER: On vam je mustra i po... Nekad je bio glumac... a posle...Poreznik, {ofer, gorose~a... Sva{ta. Zavodnik...
54 Aleksandar Obrenovi}
LUKA iRANKA:
Zavodnik?
MILICIONER: Pet puta se `enio, a nijednom se nije razveo... Trojedece... Hoh{tapler, kockar, provalnik i falsifika-tor... Vi{e od petnaest godina proveo je po kazneno –popravnim domovima...
JANKO (Slomqeno):Dosta!... Pojedinosti nisu va`ne...
MILICIONER: ]ut’! Otkad ga tra`imo! Pobegao nam je kad smo gasprovodili na su|ewe... Ali sada ne}e!
JANKO (Kroz suze):Priznajte... da je moj rad majstorski!... To je moje `i-votno delo. Pa ako ono nije dobro... pa {ta mi ostaje?Molim vas, priznajte!... Unesite poeziju!
MILICIONER (Luki):Ni{ta nemojte dirati! Inspektor }e odmah do}i radiuvi|aja.(Janku)Polazi!(Po|u)
JANKO: Pardon! Momenat!(Janko poqubi Ranki ruku)Madam, moje po{tovawe!...(Suzbijaju}i suze)[ta mislite, kakvo }e vreme biti sutra?... Izgleda...sun~ano sa ki{om...
Milicioner izvede Janka. Zatvori vrata.
Luka i Ranka umorno sednu i tupo gledaju preda se. Nov~anice na podu.Kukavica na satu objavquje sedam ~asova.
ZAVESA
Pronalaza~i 55