9.7.13. POLJOBERZA - GAJENJE PASULJA

www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG25095.htm&autor=7 1/14

[ Registracija ][ Prijava ][ OGLASI ][ Po rubrikama ][ VAŠI OGLASI ][ ADRESAR ][ VAŠA FIRMA U ADRESARU ][Pretraga sajta][ Početna ]

Email:

*

Lozinka:

*

Zapamtite prijavu na ovom

računaru !

Prijavite se

Registracija

Prijava

Oglasi

Oglasi po rubrikama

Adresar

Unos oglasa

Unos u adresar

Pregled autorskih tekstova izraznih oblasti poljoprivrede.

Autorske strane

Razmenimo banere

Prijatelji sajta

Uslovi korišæenja

Automatska pretraga

KATALOG POLJOP. PROIZ.

Uvod o katalogu

Unos prodavca

Unos proizvoda

Izmena podataka

POGLEDAJTE KATALOG

POGLEDAJTE PRODAVCE

SEOSKI SAJTOVI

Pregled i unos

NAJNOVIJE VESTI

Pregled vesti

Unos vesti

DISKUSIJE

NOVO * AGRO FORUM *

SOFTWARE

Pror. hranj. smeše

Hranjiv. smeše - ON LINE

Proračun mesnatosti

GALERIJA SLIKA

Galerija slika

KNJIGE

Pregled knjiga

Predložite knjigu

ČASOPISI

Poljoprivredni list

Ribolovačka revija

Revija SELO

Magazin POLJOPRIVREDA

ZOO HOBY - Moj pas

Dobro jutro

Povrtarski glasnik

Voæarski glasnik

EUROFARMER

PÈELAR

Agronomska revija

Agropress

Suncokret

Agrar

Upoznajte LOV

LINKOVI

www.poljomasine.net

www.minpolj.sr.gov.yu

stips.minpolj.sr.gov.yu

www.poljoprivreda.info

AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalimposetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete uWORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Povrtarski Glasnik

• [svi tekstovi]

GAJENJE PASULJA

Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki, velike hranljive vrednosti. Najpoznatija

je i najrasprostranjenija mahunarka u celom svetu i kao povrtarska kultura ubraja se u grupu

zrnastih mahunarki. Neutralan ukus pasulja omogućava niz kombinacija s različitim

namirnicama i začinima, a dostupnost tokom cele godine njegovu široku primenu pri kuvanju.

U istoriji ljudske ishrane pasulj, grašak, sočivo i druge mahunarke nalazimo vrlo rano u

upotrebi. Pasulj je svakako najpoznatija mahunarka, donesen iz Amerike u Evropu u 16.

veku zajedno s krompirom i kukuruzom. Nijedna povrtarska kultura, osim krompira, nije

razvila toliko sorti i varijacija kao pasulj. Najveći proizvodači su Indija, Kina, Indonezija,

Brazil i SAD. Poreklom je pasulj bio samo samo puzavica. Kultivar u obliku ,,žbuna” je

selekcionisan tek nedavno. Kultivisanjem je odnegovano 70 vrsta pasulja, sa vegetacijom 70-

90 dana.

Obrok pasulja uz malo kalorija i masti obnavlja zalihe gvožda i mangana, te na taj način

povećava energiju i antioksidativnu zaštitu u organizmu. Smeđi, beli ili crveni pasulj jedan je

od najboljih biljnih izvora proteina, siromašan je kalorijama, mastima i natrijumom. Klijanjem

se povećava količina vitamina u pasulju, naročito vitamina E i C, a sušenjem zrno ne gubi

svoje hranljive sastojke. Pasulj se pojavljuje u tradicionalnim kuhinjama celoga sveta od

meksičkog pečenog pasulja do talijanskog pasta e fagioli.

Značaj pasulja

Pasulj se kao čist usev u Srbiji gaji na preko 20.000 hektara, sa prosečnim višegodišnjim

prinosom od oko 1,3 t/ha. Dosta se gaji u združenoj setvi sa kukuruzam, ali površine

statistički nisu obrađene.

Pasulj spada u grupu leguminoznih biljaka na čijem korenu u kvržicama žive bakterije

azotofiksatori. Bakterije koje žive u simbiozi sa pasuljem mogu da koriste atmosferski azot

koji se troši za potrebe rasta i razvića biljaka. Godišnje u zemljištu ovako stvorenog azota

može ostati i preko 150 kg/ha.

Uslovi uspevanja

Zemljište za pasulj treba da je rastresito, plodno i humusno. Ne daje dobre rezultate na

teškim, zbijenim i kiselim zemljištima sa visokim nivoom podzemne vode. Na zemljištima na

kojima su se prethodne godine koristili preparati na bazi aminotriazina (Atrazin), posebno u

većim dozama, ne treba gajiti pasulj zbog negativnog uticaja ostataka preparata na rast i

razviće biljaka pasulja.

Pasulj ima velike potrebe za toplotom. Minimalna temperatura za klijanje je od 8-10 0C.

Niske temperature već od - 0,5 0C do 1 0C uništavaju usev. Visoke temperature zajedno sa

niskom relativnom vlažnošću vazduha utiču na opadanje cvetova (abortivnost), pri čemu

mahune ostaju šture.

U toku celog vegetacionog perioda ima izražene zahteve za vodom. Samo uz navodnjavanje

može se računati na siguran rod i odgovarajući prinos.

Ne podnosi gajenje u monokulturi. Najbolji predusevi za pasulj su strna žita i okopavine, a

ETARGET reklama

Telefon za 2 kartice Nokia

Mega-popust cena samo 2.990 din

Isporuka na kućnu adresuodigledolokomotive.rs

Želiš karijeru u e-bankarstvu?

Moderna škola za visoko plaćen posao.

Popust na školarinu u toku, prijavi se!www.it-akademija.com

Dodaj oglas

Hidroponika - Beograd Najsavremenije uzgajanje biljaka Sijalice, reflektori, Cool Tube www.hidroponika.com

Aronija Sok od Aronije,Caj, Vino od Aronije,Brasno od Aronije www.porodicabobica.com

Čudesna živa ograda Još uvek od 26din + PDV po komadu. Godišnji porast i do 1,2 metara. www.viaszfestes.hu

Ulje od divljeg origana Najjači biljni antiseptik na svetu! Stop bakterije, gljivice i virusi. www.baltikjunior.com

9.7.13. POLJOBERZA - GAJENJE PASULJA

www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG25095.htm&autor=7 2/14

www.poljoprivreda.info

www.agro-glas.com

poljoprivrednatehnika

www.spos.info

poljopartner.rs

mojafarma.rs

oglasi.rs

MALO ZABAVE

Igrice

STATISTIKA OGLASA

Broj korisnika:15544

Broj oglasa:11309

U adresaru:629

Na sajtu:146

......

Ne podnosi gajenje u monokulturi. Najbolji predusevi za pasulj su strna žita i okopavine, a

sam je odličan za većinu useva koji se gaje posle njega.

Obrada zemljišta

Obrada zemljišta zavisi od preduseva. Ako pasulju prethodi strno žito, vrši se zaoravanje

strništa, a u jesen se ore na punu dubinu. Pasulj odlično reaguje na dublje oranje (30-35cm).U proleće se vrši zatvaranje brazde i predsetvena priprema. Predsetvenu pripremu najbolje je

uraditi setvospremačem.

Đubrenje

Hemijska analiza zamljišta analizirana od strane stručnog lica uštedeće Vaš novac, a biljkama

ce omogućiti izbalansiranu ishranu.

U plodoredu pasulj dolazi na drugo mesto. Najbolje je predusev đubriti stajnjakom. Pasuljspada u grupu leguminoza koje imaju mogućnost asimilacije azota, te za njegovo đubrenje

treba koristiti formulacije sa manje tog elementa. Formulacija namenjena leguminozama je

10:30:20 ili 8:16:24.

1. 300-500kg/ha NPK (10:30:20) predsetveno + 100-150kg/ha KAN-a u fazi 3-4 stalna

lista;

2. pred osnovnu obradu celokupna P i K dubriva, predsetveno celokupan N.

Ukoliko koristimo NPK (15:15:15), njegova orjentaciona doza je oko 500kg/ha uz dodatak

prihranjivanjem 100kg/ha KAN-a, takođe sa kultiviranjem u fazi 3-4 stalna lista. Za prinos od

2 t/ha usev pasulja utroši oko 60 kg N, 80 kg P2O5, 90 kg K2O.

Način gajenja

Čist usev pasulja zahteva intenzivan način proizvodnje.

Ceo proces proizvodnje može biti mehanizovan. Gaje se sorte i populacije niskog rasta

(čučavci).

Združen usev pasulja i kukuruza zasniva se setvom kukuruza i pasulja u naizmeničnim

redovima ili setvom kukuruza i pasulja u isti red. Posebno treba imati u vidu da se kukuruz ne

sme posejati gusto. Pri ovakvom načinu gajenja utroši se do 50 kg/ha semena pasulja. Ovako

se osim visokih, lozastih mogu gajiti i niske sorte pasulja. Nedostaci združenog useva najčešće

je smanjen prinos oba useva, velik utrošak radne snage (ručna berba). Pojava novih hibrida

kukuruza koji se gaje u gustom sklopu i redukovano je korišćenje herbicida u kukuruzu.

NAJZASTUPLJENIJE SORTE NA NJIVAMA SRBIJE

SREMAC

9.7.13. POLJOBERZA - GAJENJE PASULJA

www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG25095.htm&autor=7 3/14

ASTER

ZLATKO

DVADESETICA

Setva

Posebnu pažnju obratiti izboru sortno čistog semena, standardnih osobina: čistoća semena

(min. 97%), klijavost semena (min. 70%), drugih vrsta i korova (0%) i maksimalna vlažnost

semena (14%).

9.7.13. POLJOBERZA - GAJENJE PASULJA

www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG25095.htm&autor=7 4/14

semena (14%).Mera koja se kod nas retko sprovodi i pored njenog dokazanog uticaja na povećanje

prinosa. Koristi se preparat AZOTOFIKSIN sa kulturom bakterija Rh. phaseoli.

Azotofiksin" sadrži mnoštvo brižljivo odabranih i proverenih, visoko aktivnih

kvrzičnih bakterija, umnoženih u usitnjenom i sterilisanom tresetu. Pakovan je u

polietilenskim vrećicama u kolicini dovoljnoj za tretiranje semena za oko 0.5 ha.

Sadrzaj vrećice se može upotrebiti i za manje količine semena bez opasnosti od

prevelike doze. Primenjuje se za tretiranje semena pred setvu.

Za 100kg semena pasulja potrebno je 0,5kg preparata. Preparat se rastvori u 1 litar vode i

nanese na seme u mračnoj prostoriji, pri sobnoj temperaturi, neposredno pred setvu. Tako

tretirano seme se ne izlaže direktnoj sunčevoj svetlosti, koja bi ubila bakterije.

Vreme setve zavisi od mesta proizvodnje i sorte. Kada se srednje dnevne o temperature

vazduha ustale iznad 15 0C, a setveni sloj zemljišta dostigne temperaturu od oko 10 0C stekli

su se uslovi za setvu pasulja. Sorte sa krupnijim semenom seju se kasnije. U našim uslovima

setvu treba obaviti u drugoj ili trećoj dekadi aprila.

Dubina setve zavisi prvenstveno od krupnoće semena, vremena setve, tipa zemljišta i njegove

vlažnosti. Optimalna dubina je od 3 do 5cm. Setva može biti mašinska ili ručna, u redove.

Niske sorte (čučavci) koje imaju sitno seme seju se mašinski najčešće na 50x5cm (400 000

biljaka/ha), a krupnozrni na 50x7cm (300 000 biljaka/ha). Količina semena po hektaru za

pasulje sitnog i srednje krupnog semena se kreće od 80 do 110kg/ha, a krupnosemenog

100-140 kg/ha. Odgovarajuća gustina biljaka daje šansu za dobar i stabilan prinos.

Nega useva

Kultiviranje kojim se razbija pokorica i uništavaju korovi se vrši desetak dana posle nicanja.

U toj fazi biljke su elastičnije i manje se lome. Po potrebi izvode se 2-3 kultiviranja. Drugo

kultiviranje kombinuje se sa prihranjivanjem (100-150kg/ha KAN-a). Pre početka cvetanja

mora biti obavljena poslednja međuredna obrada. Navodnjavanje je potrebno posebno u

sušnim godinama. U periodu cvetanja i nalivanja zrna nastaju najveće štete usled nedostatka

vode u zemljištu. Potrebe za vodom mogu nastati i odmah posle setve ukoliko je onaobavljena u jako suvo zemljište. Sprovođenjem ove mere mogu se povećati prinosi i do jedne

tone po hektaru, što opravdava sredstva uložena u navodnjavanje. Orošavanje useva u fazi

cvetanja i obrazovanja mahuna sa oko 5 mm vode po hektaru pozitivno utiče na povećanje

prinosa.

Postavljanje oslonca za gajenje visokih, lozastih sorti obično se vrši neposredno posle nicanja

biljaka. Zaštita od bolesti i štetočina u toku vegetacije se obavlja najčešće preventivno uz

konsultaciju sa stručnim licem.

Nedostatak kalcijuma

Nedostatak gvožđa

Nedostatak magnezijuma

9.7.13. POLJOBERZA - GAJENJE PASULJA

www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG25095.htm&autor=7 5/14

Nedostatak azota

Nedostatak fosfora, biljka levo

Nedostatak kalijuma

Nedostatak sumpora

ZAŠTITTA PASULJA

Antraknoza – Colletotrichum lindemuthianum

Najrasprostranjenija i veoma štetna bolest pasulja, utvrđena i u nas. Česte letnje kiše i toplo

vreme pogoduju razvoju oboljenja. Jače napadnute mahune potpuno propadaju i nisu za

upotrebu. Patogen se održava u biljnim ostacima u zemljištu. Glavni način prenošenja je

putem zaraženog semena.

Slika: Simptomi antraknoze na mahuni.

9.7.13. POLJOBERZA - GAJENJE PASULJA

www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG25095.htm&autor=7 6/14

Slika: Simptomi antraknoze na mahuni.

Slika: Simptomi antraknoze na listovima.

Simptomi bolesti:

Na kotiledonim listovima nastaju mrke ugnute, okrugle do izdužene, crvenkastopurpurnepege, koje kasnije postaju tamne. Na mahunama su duboko ugnute mrkocrvene, okrugle,

nekrotične pege oivičene mrkom zonom, veličine 5-7 mm. Patogen razara zaraženo tkivo i

stvara duboke antraknozne rane. Iz rana na mahunama parazit zaražava seme i na njemu se

pojavljaju mrke pege, sasvim sitne (1-2 mm) ili vrlo krupne (6-7 mm).

Mere suzbijanja

Setva zdravog semena najvažnija je mera zaštite. Obavezno sejati seme tretirano fungicidima.Uništavati zaražene biljne ostatke. Primenjivati najmanje trogodišnji plodored. Biljke ne saditi

gusto da bi se obezbedilo provetravanje između redova i otklonili uslovi za infekciju.

Rđa pasulja – Uromyces appendiculatus

Slika: Simptomi rđe pasulja

Bolest se u većim razmerama pojavljuje u postrnoj setvi boranije ili na kasnim sortama

pasulja. Češće se javlja na vlažnim i slabo osunčanim njivama, pri gajenju pasulja u

združenom usevu ili uz pritke, postrnoj setvi i monokulturi. Održava se na obolelim biljnim

ostacima.

Simptomi bolesti:

Najjače se ispoljavaju na naličju lista, manje na mahunama i retko na stablu. U početku se

formiraju sitni, beli i malo uzdignuti sorusi, koji kasnije dobijaju crvenkastu boju tipičnu za rđe.

Oni su ispunjeni rđastom, praškastom masom spora gljive i okruženi oreolom žute boje. Na

listu se kasnije javljaju i sorusi, tamnije boje, ispunjeni sporama. Jače zaraženo lišće se suši i

otpada pa je prinos znatno umanjen.

Mere suzbijanja

Dubokim zaoravanjem biljnih ostataka, kao i trogodišnjim plodoredom utiče se na smanjenje

inokuluma. Pri pojavi prvih simptoma oboljenja, kao i u periodu velike osetljivosti biljaka, od

početka cvetanja do četiri nedelje pre žetve vršiti hemijsku zaštitu.

Siva i bela trulež – Botrytis cinerea i Sclerotinia sclerotiorum

9.7.13. POLJOBERZA - GAJENJE PASULJA

www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG25095.htm&autor=7 7/14

Slika: Simptomi bele truleži.

Polifagne parazitne gljive česte u uslovima visoke vlažnosti i pregustog useva.Velike štete su

posebno izražene nakon grada ili mraza usled oštećenja tkiva. Obe gljive stvaraju sklerocije

kojima se dugo godina održavaju u zemljištu.

Simptomi bolesti:

Stabljike i mahune, često i listovi propadaju i suše se. Na napadnutim delovima prva gljiva

stvara sivu prevlaku, a druga belu miceliju poput vate.

Mere suzbijanja

Setva zdravog i dezinfikovanog semena.Višegodišnji plodored. Uništavanje ili duboko

zaoravanje žetvenih ostataka. Manje bujan usev, redovi u pravcu vetrova. Pri pojavi prvih

simptoma oboljenje primena fungicida.

Bakterioze pasulja.

Zaraženo seme i biljni ostaci predstavljaju osnovni izvor zaraze. Bakterije se sa obolelih na

zdrave biljke prenosi kišnim kapima, navodnjavanjem orošavanjem i insektima.

Oreolna pegavost lišća – Pseudomonas syringae pvphaseolicola

Na mestu infekcije, na mladom, zelenom lišću nastaju sitne pege vlažnog izgleda. One se

povećavaju, spajaju i postaju mrke, a oko njih formira žućkasta zona. Na mahunama su u

poćetku sitne masne pege. One se povećavaju i tkivo u okviru njih izumire i postaje mrko. U

uslovima vlažnog vremena na ovakvim pegama uočava se beličasta kap bakterijskog

eksudata.

Slika:Simptom bakteriozne plamenjače.

Obična plamenjača – Xanthomonas campestris pv. phaseoli

U početku zaraze simptomi su slični napred opisanim, sitne pege masnog izgleda. Za razliku

od simptoma oreolne pegavosti žuckasti oreol nije tako izražen. Pege se šire i spajaju

prouzrokujući mrkocrvenkastu nekrozu većeg dela lisne površine. Zaraženo tkivo lista postaje

krto i puca. Na mahunama nastaju okruglaste masne pege. Vremenom se proširuju, postajucrvenkaste i u vlažnim uslovima na njima se uočava žuckasta kap bakterijskog eksudata.

9.7.13. POLJOBERZA - GAJENJE PASULJA

www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG25095.htm&autor=7 8/14

crvenkaste i u vlažnim uslovima na njima se uočava žuckasta kap bakterijskog eksudata.

Mere suzbijanja

Upotreba zdravog i deklarisanog semena, gajenje manje osetlivih sorata /Biser, Galeb/,

plodored. Preventivna primena fungicida na bazi bakra u uslovima povoljnim za pojavu i

razvoj oboljenja. Praparati na bazi bakra ne pružaju kompletnu zaštitu, ali u značajnoj meri

redukuju potencijal sekundarnih infekcija.

Virus običnog mozaika pasulja

Virus sadrži veći broj sojeva opisanih u Evrop i SAD, oni se razlikuju po osetljivosti

domaćina i simptomima njihove reakcije. Po obliku, načinu prenošenja i drugim biološkim i

biofizickim osobinama virus je sličan članovima grupe Y virusa krompira i sa nekima od njih je

serološki srodan.

Obični mozaik je opšte rasprostranjeno oboljenje pasulja u svetu. Pošto se prenosi semenom,

smatra se da je to staro oboljenje i da je njegov prouzrokovač postojao mnogo ranije nego

što se o njemu moglo nešto saznati. Ustanovljeno da je, virus izazvao vrlo jake zaraze pasulja

u mnogim lokalitetima Srbije. Danas je već poznato da se virus u Srbiji nalazi svuda gde se

gaje osetljivi kultivari pasulja i boranije. Štetnost virusa je promenljiva i zavisi od osetljivosti

kultivara pasulja, od faze razvoja bi1jaka u kojoj se zaraze obavljaju i od ekoloških uslova

koji utiču na aktivnost vektorskih vaši. Može se očekivati da su gubici u prinosu veći u

uslovima ranih zaraza osetljivih kultivara i prenamnožavnja i širenja vaši kao njegovih vektora.

Virus običnog mozaika pasulja ima relativno mali broj prirodnih domaćina, među kojima su

poznati:

Phaseolus vulgaris, P. lunatus, Vicia faba, V. lathyroides, V. sativa. Medu lukovicama je

gladiola (Gladiolus sp.) takođe njegoy prirodni domaćin.

Slika: Simptomi pegavost lista pasulja.

Simptomi oboljenja.

Mozaik kao osnovni tip simptoma.

Zaražene liske su bledozelene, sa zaostalom normalnom zelenom bojom duž glavnih lisnih

nerava. Zbog neravnomernog porasta, zelene lisne površine su naborane i klobučave. Listovi

koji se razvijaju posle inkubacije menjaju svoj izgled i postaju manje ili više izobličeni.

Poremećaji u rastu i razviću biljaka su različiti i zavise od stepena osetljivosti biljaka. Na

zaraženim biljkama dolazi i do opadanja cvetova ili se iz njih razvijaju kržljave i krive mahune.

Slika: Simptom običnog mozaika pasulja.

Postoje kultivari koji su preosetljivi (hipersenzibilni) prema virusu. Zaraze ovih kultivaranastaju samo ubodom pomoću rilice virofornih biljnih vaši neposredno u ćelije floema. Usled

preosetljivosti zaražene ćelije brzo izumiru, zbog čega nastaje nekroza f1oema. Ovakvi

poremećaji prekidaju kretanje asimilativa, pa zaražene biljke naglo venu i osuše se za kratko

vreme. Nekroza floema se javlja samo ako se kultivari ove grupe gaje uporedo sa onima

osteljivim kultivarima. U ovim uslovima nekroza floema prirodno se ne širi tako brzo i u

takvom stepenu kao što je to slučaj kod oboljenja tipa mozaika, čak i kad je aktivnost biljnih

vaši jako izražena. Retki su slučajevi da se nekroza floema pojavi na svim biljkama do kraja

vegetacije. Virus se u pridodi održava i prenosi zaraženim semenom oset1jivih a, ne i

preoset1jivih biljaka. Seme biljaka može biti zaraženo preko 50%, a u nekim slučajevima i do

9.7.13. POLJOBERZA - GAJENJE PASULJA

www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG25095.htm&autor=7 9/14

preoset1jivih biljaka. Seme biljaka može biti zaraženo preko 50%, a u nekim slučajevima i do

83%. Zaraze semena nastaju ako su biljke zaražene pre cvetanja. Zaraze biljaka posle

cvetanja ne prenose se na njihovo seme. Ovakva pojava vezana je za prenošenje virusa

polenom, kada se prilikom oplodenja virus unosi u jajnu ćeliju. Prisustvo virusa otkriveno je i

u embrionu i kotiledonim listićima, a retko u omotaču semena. Raspored zaraženih i

nezaraženih semenki u plodovima je nepravilan.

Virusne čestice mogu sačuvati infektivnost u semenu starom 30 godina. S obzirom na

zaraženost semena u visokom procentu, virus se može naći već na velikom broju biljaka

neposredno posle nicanja. Iz mladih zaraženih biljaka krilate forme vaši prenose virus na

zdrave biljke, doprinoseći na taj način njegovom širenju u prirodi.

U prenošenju virusa u prirodi učestvuje oko 20 vrsta biljnih vaši, među kojima se nalazi i u

nas opšterasprostranjene vrste: Aphis fabae i Myzus persicae. U druge vektorske vrste

spadaju: Acyrthosiphon pisum, Aphis craccivora, A. evonymi, A. pomi, Macrosiphum

euphorbiae i dr. Vaši prenose virusne čestice na neperzistentan način i u stanju su da ih

prenesu sa zaraženih na zdrave biljke za manje od 1 minuta. S obzirom na dinamiku leta vaši u

uslovima našeg kontinentalnog područja, može se smatrati da su one najaktivnije u prenošenju

virusa u periodu maj - jun i da im se vektorska aktivnost već znatno smanjuje za vreme suša u

julu i avgustu.

Virus se lako prenosi sokom zaraženih biljaka, što omogućuje mehaničko širenje zaraza kod

osetljivih kultivara gajenih u gustom sklopu.

Suzbijanje

Za setvu koristiti zdravo seme, pošto je ono najvažniji prirodni izvor zaraza. Zdravo seme

odabrati u osetljivih ku1tivara. Opasnost od zaraza semenom preosetljivih (hipersenzibilnih)

kultivara praktično ne postoji. Biljke za proizvodnju semena gajiti na površinama udaljenim od

drugih osetljivih leptiranjača i u uslovima manje povoljnim za, razvoj vektorskih vaši. Na

ovakvim površinama uklanjati odmah u početku sve zaražene biljke. Biljke za semensku

proizvodnju štititi od biljnih vaši odgovarajućim hemijskim sredstvima.

Virus žutog mozaika pasulja

Slika: Simptom žutog mozaika pasulja.

Virus sadrži nekoliko sojeva, kao što su: soj nekroze vrha pasulja (izaziva nekrozu na mnogim

kultivarima i mozaik na kultivarima tolerantnim prema normalnim sojevima); soj mozaika

graška (prouzrokovač mozaika graška, virus običnog moza ika graška je soj virusa žutog

mozaika s kojim je serološki sličan); soj vigne (izaziva sistemične simptome na Vigna sinensis

koje ne izazivaju obični sojevi); soj nekroze crvene deteline koji izaziva nekrozu crvene

deteline i graška, kao i lokalne i sistemične nekroze na Chenopodium amaranticolor

Virus spada u opšterasprostranjene viruse u svetu, čemu su, svakako, doprinele mnogobrojne

vrste biljnih vaši koje ga lako prenose u prnrodi. Izaziva velike štete u proizvodnji osetljivih

kultivara koji reaguju nekrozom temenog pupoljka. U ranim zarazama obolele biljke redovno

uginjavaju, što smanjuje prinose. Stepen šteta u polju zavisi od zastupljenosti osetljivih

kultivara i broja rano zaraženih biljaka.

Virus žutog mozaika ima veliki broj prirodnih i eksperimentalnih domaćina i po tome se bitno

razlikuje od virusa običnog mozaika pasulja. Najveći broj njegovih prirodnih domaćina (oko

77) potile iz porodice leptirnjača, a manji broj iz drugih porodica. Među povrtarskim biljkama

najvažniji njegovi prirodni domaćini su: pasulj, grašak i bob. Drugi njegovi spontani domaćini

iz iste porodice su biljke raznih rodova: Lathyrus, Lupinus, Medicago, Melilotus, Trifolium,

Vigna i dr. U grupi ovih biljaka nalaze se crvena detelina (Trifolium pratense), švedska

detelina (T. hybridum), inkamatska detelina (T. incarnatum), bela detelina (T. repens) i

lucerka (Medicago sativa) koje su višegodišnje bilje i predstavljaju dugovečne izvore

zaražavanja. Među prirodnim domaćinima pominje se i bagrem (Robinia pseudoacacia), koji,

kao višegodišnja drvenasta biljka, može imati određeni značaj u ciklusu održavanja virusa.

Simptomi oboljenja.

Zaražene biljke pasulja i boranije ispoljavaju dva osnovna tipa simptoma. Najcešći simptomi

9.7.13. POLJOBERZA - GAJENJE PASULJA

www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG25095.htm&autor=7 10/14

su tipa mozaika i mozaičnih pega koji se javljaju na 1išću najvećeg broja kultivara. Mozaične

pege i šare su jasno žute boje i otuda naziv virusa žutog mozaika. Cela površina zaraženih liski

je sitno naborana, što je jedan od karakterističnih simptoma. Liske razvijene posle pojave

zaraza ne menjaju značajno svoj oblik i veličinu. Biljke koje su zaražene u ranim stadijumima

jako zaostaju u porastu i razvoju, zbog čega i prinos zrna i mahuna može biti potpuno uništen.

Drugi tip simptoma odlikuje se nekrozom na temenom pupoljku i javlja se na znatno manjem

broju kultivara. U slučajevima ranih zaraza nekroze vrhova izazivaju uginuće celih biljaka.

Ako su zaraze u kasnijim razvojnim fazama, iz biljnih pupoljaka se razvijaju izdanci sa

simtomima žutog mozaika i znacima teških oštećenja. Izvesne razlike u tipovima simptoma

mogu nastati zbog nejednake osetljivosti pasulja i različite virulentnosti sojeva virusa.

Virus se održava i prenosi iz godine u godinu mnogim svojim višegodišnjim domaćinima.

Među njima je, kako je rečeno, veliki broj leptirnjača, zatim, neke vrste cveća (frezija,

gladiola) i korovskih biljaka. Bagrem (Robinia pseudoacacia) i palamida (Cirsium arvense)

imaju posebnu ulogu u dugogodišnjem održavanju virusa, jer su istovremeno vrlo podesni

domaćini za biljne vaši koje su glavni vektori virusa.

Preko 20 vrsta biljnih vaši prenose virus u prirodi. Među ovim vašima nalaze se, na primer,

vrste: Acyrthosiphon pisum, Macrosiphum euforbiae, Myzus persicae, Aphis fabae i dr. Virus

se ne prenosi semenom pasulja, ali lako prenosi sokom zaraženih biljaka, pa bi i ovaj način

prenošenja mogao imati izvesnog značaja u širenju virusa između biljaka koje se gaje u

gustom sklopu.

Za suzbijanje virusa preporučljivo je da se pasulj gaji što dalje od višegodišnjih biljaka,

domaćina virusa. Potrebno je, takođe, blagovremeno uništavati sve korovske, biljke u usevu

koje su domaćini i virusa i vektorskih vaši.

U korisne mere spada i hemijsko suzbijanje biljnih vaši, koje imaju najznačajniju ulogu u

širenju virusa. Njihovo suzbijanje treba obaviti čim se pojave, kako bi se sprečile rane zaraze,

koje su najštetnije u proizvodnji.

Virus južnog mozaika pasulja

Za sada su poznati mnogi domaćini virusa, isključivo iz porodice leptirnjača. Prirodni

domaćini su mu pasulj i vigna. Vektor virusa je pasuljeva buba listara (Ceratoma trifurcata).

Prenosi se semenom pasulja, kao i semenom nekih kultivara vigne. Lako se prenosi i sokom

zaraženih biljaka.

Za sprečavanje zaraza važno je koristiti zdravo seme u proizvodnji. Preporučuje se gajenje

hipersenzibilnih kultivara koji prema virusu reaguju samo u vidu lokalnih pega. Ovi kultivari su

preporučljivi i zbog toga što su otporni i prema virusu običnog mozaika pasulja. Korisnu meru

predstavlja i hemijsko suzbijanje insekata, vektora virusa.

Virus nekroze duvana na pasulju

Virus izaziva pojavu crvenkastomrke boje i nekrozu na krupnijim i sitnijim nervima na lisću

pasulja. Po ovim simptomima oboljenje se naziva nekrozom nerava pasulja. Jako zaraženo

lisće se potpuno osuši i opada. Slične promene zahvataju lisnu peteljku i stablo, što se često

završava uvenućem biljaka. Ljubičaste i crvenkaste pege javljaju se i na mahunama.

Prouzrokovač oboljenja je virus nekroze duvana.

Virus mozaika lucerke na pasulju

Na lišću pasulja ovaj virus izaziva limunastožute pege slinog oblika i veličine i po njima je

oboljenje nazvano žuta pegavost pasulja. Nervi zaraženog lišća ostaju zeleni i obrazuju

zelenkastu mrežu na žućkastoj osnovi liske. Lišće neznatno zaostaje u porastu, a biljke su

delimično izobličene.

Virus mozaika krastavca na pasulju

Oboljenje se ispoljava u vidu kovrdžanja liski i nastajanjem hlorotične prugavosti duž nerava.

Zaražene biljke zaostaju manje li više u porastu, što najviše zavisi od faze razvoja biljaka u

kojoj su zaraze obavljene. Virus se prenosi semenom pasulja (oko 18 %), pa je neophodno

obratiti posebnu pažnju zdravstvenom stanju semena za setvu.

Pasuljev žižak – Acanthoscelidis obtectus

Najopasnija štetočina pasulja u polju i skladištu. Ima više genaracija godišnje, a u skladištu se

razvija cele godine. U jednom zrnu može se naći više larvi.

Simptomi oštećenja

Larve se hrane unutrašnjim sadržajem zrna pasulja. U jednom zrnu može se naći veliki broj

larvi. Oštećeno seme ne može se upotrebiti za ishranu ili za setvu.

Mere suzbijanja

9.7.13. POLJOBERZA - GAJENJE PASULJA

www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG25095.htm&autor=7 11/14

Manje količine pasulja mogu se zamrzavati u trajanju od dva-tri dana, bez promene svojstava.

Veće količine pasulja izlažu se delovanju hemijskih sredstava-fugimanata koji svojim

gasovima uništavaju sve stadijume insekta. Očistiti i insekticidima dezinfikovati skladišta pre

unošenja pasulja. Na polju se retko primenjuju insekticidi protiv žižka, osim u slučaju vrlo

jakog napada.

Slika: Pasuljev žižak.

PREPARATI U ZAŠTITI PASULJA OD BOLESTI, ŠTETOČINA I KOROVA

9.7.13. POLJOBERZA - GAJENJE PASULJA

www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG25095.htm&autor=7 12/14

Slike: Biljne vaši - prenosivi virusa pasulja

Berba

Niske sorte pasulja, gajene u čistom usevu ubiraju se kada su im sve mahune zrele. Biljka jeostala obično bez lista i sadržaj vlage u zrnu je do 18%. Berba se obavlja u jutarnjim

časovima, kada je osipanje najmanje (mahune vlažne od rose). Visoke sorte pasulja, prilikomberbe, uvek na vrhovima imaju nedozrelih mahuna. Posle košenja ili cupanja takvih sorata,

obavezno se u trajanju i do desetak dana ostavlja biljna masa na dosušivanje i dozrevanje. Tose obavlja najčešće na promajnim mestima zaklonjenim od kiše. U ravničarskom delu naše

zemlje pasulj stiže za berbu krajem jula i početkom avgusta. Berba može biti mehanizovana iručna. Mehanizovana berba može biti jednofazna sa kombajnom i dvofazna, podrezivanje

biljne mase i sakupljanje u otkose i druga faza vršidba specijalnim vršalicama ili adaptiranimžitnim kombajnima. Ručna berba se izvodi čupanjem biljaka sa njive ručno, i izdvajanje zrna iz

mahuna najčešće “mlaćenjem”.

Mogu se koristiti i različite kombinacije ručnog i mašinskog rada. Primenjuje se onaj način

koji nam je pristupačan i koji je prilagođen obimu proizvodnje.

Čuvanje pasulja je nezavisno od načina berbe, naprslih zrna ne sme da bude više od 5%.

Posle vršidbe pasulj se dosušuje na 14% vlage. Sušenje se vrši prirodnim putem ili usušarama. Zrno pasulja koje nije dobro osušeno gubi na kvalitetu i teško se duže čuva.

Tradicionalno se pasulj kod nas pakuje i čuva najčešće u vrećama različite zapremine. Zafinalnu prodaju, posebno preko trgovinskih objekata poželjno bi bilo pakovanje prilagoditi

potrebama potrošača.

Slike: Žetva pasulja.

MALO RASPROSTRANJENE MAHUNJAČE

Prof. dr Branka Lazić

9.7.13. POLJOBERZA - GAJENJE PASULJA

www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG25095.htm&autor=7 13/14

Prof. dr Branka Lazić

Malo rasprostranjene mahunjače koje obrađujemo u ovom tekstu su: vigna, mnogocvetni

pasulj, patuljasti pasulj, mungo pasulj i lima pasulj. Vigna (šparglasta vignja Vigna sinensis var.sesquipedalis). Period vegetacije traje 75-140 dana, otporna je prema suši, bolestima i

štetočinama. Seme je bele, žute, mrke i crne boje. Koristi se kao pasulj (zrno) ali i kaoboranija (mahuna) posebno sorte sa mahunama dužine do 10 cm, sa visokim stablom zbog

čega se gaji uz potporu. Bogatstvo cvetova ružičaste ili ljubičaste boje čini ovaj tip vigne iukrasom u bašti. Seje se krajem aprila i početkom maja u redove (žbunaste sorte) 50x5-10

cm, ili u kućice 50x50 cm sa 5-6 zrna (20-60 g na 10 m2). Mahune se beru sasvim mlade utoku leta, a seme sazreva u avgustu.

Mnogocvetni pasulj (Phaseolus coccinens)

otporniji je na niže temperature (do-7°C) od pasulja, ali voli sunčane položaje. Za ishranu sekoriste mlade mahune i zrna, a zbog lepog cveta (crveni ili dvobojni) koristi se i kao ukrasna

biljka. Seje se u kućice (60x40 cm). Sadi se u krug (4-5 zrna) oko unakrst postavljenihpotpronih kolaca, ili se seje uz severni ili južni zid bašte i služi kao ograda. Mahune se ubiru za

60-70 dana od nicanja i to dva puta nedeljno kada su mlade. Ostvaruje se prinos oko 3 kg/m2.

Patuljasti pasulj (Phaseolus vulgaris var. nanus)obrazuje kratko i snazno grmoliko stablo. Zahteva iste uslove kao i pasulj. Setva je od maja

do jula (40x8-10 cm), a mahune se beru svaka tri dana, inače postaju tvrde i neukusne.

Mungo pasulj (Phaseolus mungo)

gaji se i zbog proizvodnje ponika. Pred setvu, seme se drži u vodi da nabubri (1-2 dana), azatim se rasproste na vlažnu hartiju ill tkaninu koja se vlaži dva do tri puta dnevno.

Naklijavanje se odvija na oko 20°C i za 7-8 dana ponik dostiže dužinu od oko 5 cm.

Slika: Mungo pasulj.

Lima pasulj (Phaseolus lunatus)

obrazuje visoko ili nisko stable, i daje sitno ili krupno zrno koje se koristi u ishrani. Osetljivijije na niske temperature od pasulja i za optimalni rast neophodna je temperatura od oko

25°C. Seje se u kućice (3-5 semenki) sa razmakom između redova 100 cm i između biljaka uredu 60 cm. Bere se kad su zrna, bledozelene boje, dostigla veličinu tipičnu za sortu (za 70-90 dana od setve).

Slika: Vigna pasulj.

[ Registracija ][ Prijava ][ OGLASI ][Po rubrikama][ VAŠI OGLASI ][ ADRESAR ][ VAŠA FIRMA U ADRESARU ][Pretraga sajta][ Početna ]

Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

Frikom - Nagradna igra

frikom.rs/nagradna-igra

Jedan sladoled menja sve! Pronađite dva ista znaka.

Pogledaj karte za 2013

kartelenorman.com/2013

Šta će Madam Lenorman reći o tebi pogledaj šta te očekuje tokom 2013

9.7.13. POLJOBERZA - GAJENJE PASULJA

www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG25095.htm&autor=7 14/14

dijaspora.ch

Kliknite ovde za vise informacija