gap analiza - be-natur.it · gap analiza. prvobitno sredstvo za procenu nedostataka u oblasti...

bolje gazdovanje lokacijama Natura 2000

www.be-natur.it

GAP analizaRezultati i procene

Udruženi za našu zajedničku budućnostProgram međunarodne saradnje

Program sufinansiran od strane EVROPSKE UNIJE

bolje gazdovanje www.benatur.it lokacijama Natura 2000

Partners

Nimfea – Environment and Nature Conservtion Association (LP) (HU)Province of Ravenna (IT)

Consortium of Managementof Torre Guaceto - Brindisi (IT)

Agricultural Research and Education Centre Raumberg-Gumpenstein (AT)

Development Agency for South Epirus - Amvrakikos (GR)

Strandja Nature Park Directorate (BG)

Veneto Region - Commissions’ Coordination Project Unit (IT)

Timis County Council (RO)

Lake Balaton Development Coordination Agency (HU)

Danube Delta National Institute for Research and Development (RO)

Vienna University of Technology, Center of Public Finance and Infrastructure Policy (AT)

Municipality of Cacak (RS)

Associated Partners

University of Klagenfurt – Department of Economics (AT)

Danube Delta Biosphere Reserve Authority (RO)

Shvatanja izražena u ovom projektnom dokumentu ne moraju odražavati mišljenja SEE programa, vlasti EU ili projektnog konzorcijuma.

Sva prava zadržana.

Autori:Hanns Kirchmeir & Tobias KöstlE.C.O Institute of Ecology, KlagenfurtMichael Getzner & Denise Zak, ViennaUniversity of Technology, Center ofPublic Finance and Infrastructure Policy

Priprema:Denise Zak & Damir Zivkovic

Impresum


Očuvanje biodiverziteta u EU počiva na Direktivi o pticama 2009/147/EC i Direktivi o staništima 92/43/EEC, usvojene 1992.godine. Na osnovu ovog pravnog okvira, uspostavljena je i proširena mreža Natura 2000.

SEE zemlje se trenutno nalaze na različitim stadijumima primene Direktive 92/43/EEC, pa tako i primene Natura 2000 mreže lokaliteta.

Projekat BeNatur stoga teži ka boljem upravljanju i implementaciji Natura 2000 lokaliteta u SEE eko oblasti. Razmena znanja i najboljih praksi u okviru projektnog konzorcijuma jeste osnova za definisanje Međunarodne udružene strategije i elaboraciju Udruženih međunarodnih akcionih planova za očuvanje vrsta i staništa uobičajenih u partnerskim oblastima.Ovi koraci čine stub oslonac u napredovanju konkretne implementacije pravnog okvira EU.

Srž projekta čine identifikacija i definisanje nedostataka u implementaciji i upravljanju strukturama projektnih partnera. Sredstvo koje se koristi za procenu ovih nedostataka je sveobuhvatna GAP analiza. Prvobitno sredstvo za procenu nedostataka u oblasti očuvanja prirode, a širi pristup se koristi u okviru BeNatur projekta.

Sačinjena je anketa kako bi služila kao glavno sredstvo za procenu nedostataka u oblasti pravnih procedura i institucionalnih okvira, upravljanja i organizacije, ekološkog i socioekonomskog stanja. Svaki deo je upotpunjen primerima dobre i loše prakse kako bi se olakšala razmena individualnih iskustava i stvorila obimna baza znanja.

Na kraju je analizirano 11 anketa iz 7 zemalja: Austrija [1], Bugarska[1], Grčka [1], Mađarska [2], Italija [3], Rumunija [2], Srbija [1].

GAP analiza- na prvi pogled


Pravni i institucionalni okviri

Proces pravne implementacije Natura 2000 lokaliteta je završen u svim zemljama članicama EU, ali još uvek postoje nedostaci. Implementacjia je u nekim zemljama izvršena ili na nivou federalnih država i pokrajina ili na nacionalnom nivou.

Procena uticaja (IA) planova i projekata na nacionalnom nivou je u nadležnosti Ministarstva za životnu sredinu ili sličnih vladinih institucija u većini slučajeva.

Vlasti u Austriji, Rumuniji, Grčkoj i Veneto regijji u Italiji su jedine koje se fokusiraju na lokalne nadležnosti. Integracija lokalnih interesnih grupa u sistem upravljanja je u većini zemalja nedovoljno uspostavljena.


Nedostaci

• Proces označavanja lokaliteta su lokalne vlasti često vršile a da pri tom nisu imale adekvatnu tehničku, ekološku i ekonomsku osnovu.

• Nedostatak nacionalne zakonodavne nadležnosti dovodi do različitih implementacija i regulacija u pokrajinama u kojima postoje federalne zakonodavne strukture.

• Ne postoji pravno definisano uključivanje relevantnih interesnih grupa na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

• Procena uticaja nije u dovoljnoj meri integrisana u zakonodavstvo.

• Nedostatak razmene iskustava koja se tiču implementacije.

Preporuke

• Revidirati odabrane Natura 2000 lokalitete i proveriti da li su svi relevantni lokaliteti predloženi.

• Koordinisati pravnu implementaciju u okviru federalnih država i pokrajina.

• Definisati, pre svega zakonom, sve relevantne interesne grupe na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

• Pravno integrisati procenu uticaja.

• Promovisati razmenu iskustava koja se odnose na implementaciju procene uticaja.

Pravni i institucionalni okviri


Upravljanje i organizacione strukture

Planovi upravljanja jesu važno sredstvo za postizanje i održavanje povoljnog stanja ugroženih vrsta i staništa u mreži Natura 2000. Ovi planovi bi trebalo da sadrže stvaran položaj svih vrsta i staništa, kao i da prikažu neophodne mere i akcije za sprečavanje pogoršanja njihovog položaja. Planovi upravljanja postoje u svim državama članicama EU, ali je dug put do njihovog potpunog sprovođenja.

Nužan preduslov za dobro upravljanje je uključivanje svih relevantnih interesnih grupa. Oni nisu važni samo zbog njihove suštinske uloge glavnih aktera u današnjem korišćenju zemljišta već i zbog toga što su značajni partneri u pogledu prihvatanja i svesti o vrednosti biodiverziteta.


Upravljanje i organizacione strukture

Nedostaci

• Za mnoge Natura 2000 lokalitete ne postoje lokalni menadžeri i/ili ne postoje organizacione strukture koje obezbeđuju nadgledanje, obučavanje i razmenu znanja među menadžerima.

• Postoji nedostatak stručnjaka kada je reč o upravljanju u okviru Natura 2000 i o specifičnim obukama i edukacijama iz ove oblasti. Nedostaju kompetentni, obučeni ljudi koji bi koordinirali aktivnostima i razmenom znanja između različitih ljudi odgovornih za upravljanje projektom Natura 2000.

• Takođe nisu dostupni mehanizmi za procenu efikasnosti upravljanja na nacionalnom i regionalnom nivou.

Preporuke

• Obezbediti specijalne obuke Natura 2000 za menadžere lokaliteta i administrativna tela.

• Oformiti Natura 2000 centar izvrsnosti za svaku zemlju članicu EU sa pristupom međunarodnog finansiranja. Kreirati standarde za ujednačen razvoj planova upravljanja i upravljanja kvalitetom.

• Razviti koncepte i mehanizme za procenu efikasnosti upravljanja na redovnoj bazi kao indikator uspeha. Primeniti sredstvo za praćenje procesa planiranja upravljanja ( Status: nedostupan, u pripremi, implementacija, procena, u reviziji) kao indikator učinka na nacionalnom/internacionalnom nivou.


Ekološka procena

Koncept monitoringa većine vrsta i staništa je već dostupan za većinu zemalja članica EU i primenjuje se u izvesnoj meri. Nacionalni programi za koordinaciju aktivnosti na lokalitetima Natura 2000 bi značajno doprineli povoljnom položaju vrsta i staništa.

Kvantitet i kvalitet programa istraživanja vrsta i staništa značajno variraju. Popularnost određenih vrsta ili staništa za rezultat ima prezastupljenost nekih grupa i nedostatak podataka o drugim. Broj primenjenih konkretnih mera zaštite varira u velikoj meri jer je rukovodstvo u nekim zemljama još uvek u procesu nominovanja i biranja.


Ekološka procena

Nedostaci

• Informacije u standardnoj formi podataka ne odgovaraju stvarnoj situaciji.

• Kvantitativni podaci o vrstama i staništima su retki.

• Nedostaje koordinacija među upravama lokaliteta.

• Koncepti monitoringa su primenjeni samo na nekoliko lokaliteta.

• Nedostaju nacionalni programi i projekti ili nisu efikasno razmatrani.

• Većina projekata se fokusira na zaštitu ptica, zatim sisara (osim slepog miša). Implementirano je samo nekoliko projekata u vezi sa vodozemcima i gmizavcima, beskičmenjacima i slepim miševima.

Preporuke

• Razviti nove koncepte monitoringa koji olakšavaju procenu statusa očuvanja uz ograničene resurse. Ovo se može sprovesti na evropskom nivou kako bi se detaljno razradio isplativ probni nacrt i ograničenih skup značajnih indikatora.

• Programi na nacionalnom nivou da koordinišu aktivnostima na Natura 2000 lokalitetima.

• Poboljšati razmenu metodoloških pristupa monitoringa i upravljanja na nacionalnom i internacionalnom nivou.

• Primeniti koncepte monitiringa na svim vrstama.


Troškovi efikasnog upravljanja Natura 2000 lokalitetima su procenjeni od strane Evropske komisije na iznos od oko 5.8 milijardi evra godišnje. Dobit je grubo procenjena na 200 do 300 milijardi evra godišnje a rezultat su očuvanja prirodnog bogatstva koje evropskom društvu i ekonomiji pruža širok spektar usluga ekosistema. Finansijski nedostaci su evidentni u aktuelnoj anketi koja se sprovodi među partnerskim regijama u BeNatur projektu.

Evropska komisija procenjuje da godišnji troškovi upravljanja za efikasno očuvanje biodiverziteta, za sve tipove ekosistema, u proseku mogu dostići cifru od oko 80 evra po hektaru. Približno istu cifru su takođe navele partnerske regije kao ,,neophodan trošak’’ za efikasno upravljanje.

Finansijska GAP analiza pokazala je da partnerske regije troše oko 15 evra po hektaru. Samim tim, finansijski nedostatak iznosi oko 80 %.

Međutim, postaje jasno da su BeNatur partnerske regije takođe imale ,,informacioni nedostatak’’ koji se odnosi na socioekonomiju Natura 2000. Veliki broj partnera nije mogao da proceni stvarni ili neophodni trošak za efikasno upravljanje, što ukazuje da su institucionalni i ljudski kapaciteti odgovornih za planiranje i upravljanje lokalitetima Natura 2000 još uvek slabi.

Troškovi i finansijski nedostaci

Bela roda (Ciconia ciconia)u Marčegu(Austrija), u rezervatu prirode Svetskog fonda za prirodu (WWF);močvare u Marčegu su istaknuti Natura 2000 i RAMSAR lokaliteti, delom finansirani od strane LIFE projekata Evropske unije, strukturnih fondova i održivog šumskog upravljanja.


Iako postoji širok spektar potencijalnih finansijskih sredstava dostupnih za Natura 2000 lokalitete, partnerski regioni su istakli da je baza finansijskih sredstava još uvek ograničena. Ovo takođe ukazuje na institucionalni deficit pošto primena i upravljanje sredstvima takođe zahteva pouzdane i čvrste kapacitete koji, čini se, nedostaju u partnerskim regijama.

Sve u svemu, osim javnih fondova (nacionalnih, evropskih), drugi izvori finansiranja ne igraju bitnu ulogu u finansiranju mreže Natura 2000. Privatno finansiranje Natura 2000 lokaliteta je od veoma malog zanačaja.

Kada je reč o regionalnom ekonomskom uticaju Natura 2000 lokaliteta, studije su otkrile neke pozitivne uticaje na regionalni razvoj.

Ipak, anketa trenutne studije pokazuje da, osim pojedinačnih istaknutih lokaliteta, Natura 2000 ne igra značajnu ulogu u regionalnom razvoju. Nedostatak suštinske podrške da se iskoriste prilike regionalnog ekonomskog razvoja Natura 2000 lokaliteta, ometa mnoge regione da imaju korist od očuvanja.

Finansiranje mreže Natura 2000

Finansijska sredstva Natura 2000 lokaliteta u partnerskim regijama (operativni troškovi i troškovi upravljanja)

Posetioci

Privatna domaćinstva

NVO

Privatno (drugo)

Privatno (saradnja)

Finansiranje zasnovano na projektuOsnovno javno finansiranje


Razmena iskustava

Primeri dobre prakse obezbeđuju važan uvid u pojedinačna iskustva partnera u projektu. Naročito su analizirana iskustva u oblasti upravljanja, monitoringa, uključivanja interesnih grupa, edukativnih aktivnosti kao i finansiranja i regionalnog ekonomskog razvoja.

Primeri napretka u postupku predlaganja (nominovanja) kao i u razvoju strategija upravljanja i smernica koji za posledicu imaju poboljšanje nivoa zaštite i poboljšanje statusa određenih staništa i vrsta pokazali su mnoštvo različitih pristupa koji su mogući u okviru upravljačkih aktivnosti.

Uključivanje interesnih grupa se postiglo održavanjem radionica, obučavanjem osoblja i saradnjom medija. Sistemi monitoringa i povezani studijski rad poboljšali su rezultate projekta. Korisnim se opisuju edukativni programi za različite ciljne grupe, smernice i obuke za vodiče. Prema socioekonomskoj proceni, skoro svi partneri su imali poteškoće u obezbeđivanju uspešnih finansijskih okolnosti.

Projektni tim je odlučio da takođe prikupi i primere loše prakse kako bi obezbedio maksimalan efekat učenja među partnerima i šire. Mogu se naučiti dragocene lekcije, pošto primeri sadrže probleme u komunikaciji, nedostatak odgovarajućeg istraživanja i edukativne strukture u oblasti očuvanja biodiverziteta i prirode.


Usled nedostatka osoblja sa odgovarajućim veštinama za obuku i nedostatka kurseva i programa koji se odnose na Natura 2000 vrednosti na univerzitetskom nivou, zajednički projekat je započet u Veneto regiji 2006. godine. Kursevi su otvoreni za sve ljude koje interesuje biodiverzitet, ali takođe postoje moduli obuke specijalno namenjeni vlastima i stručnjacima.

U skladu sa raznovrsnim potencijalnim ciljnim grupama, ciljevi kurseva su mnogobrojni: proširenje znanja o principima i ciljevima Direktiva, elaboracija metoda procene staništa i vrsta, korišćenje specijalnih indikatora, primena metodologije procene uticaja životne sredine kao i distribucija smernica za pripremu planova upravljanja.

Najmanje dve besplatne obuke se organizuju svake godine i veoma su popularne. Takođe, kako su drugi javni i privatni kursevi zasnovani na edukativnom materijalu izdatom od strane Veneto Region - Commissions’ Coordination Project Unit, javio se efekat umnožavanja

Primeri najbolje prakse

Edukativne aktivnosti: iskustvo iz Italije


Projektni tim:uspešna saradnja

BeNatur tim tokom radne sednice u Raveni (februar 2012)

BeNatur projektni tim tokom koordinacionog sastanka u Mezoturu (septembar 2011)


Cantarello, E. Newton, AC (2008) Identifying cost-eff ective indicators toassess the conservation status of forested habitats in Natura 2000 sites.Forest Ecology and Management 256, 815-826Dimitrakopoulos PG, Memtsas D, Troumbis AY (2004) Questioning theeff ectiveness of the Natura 2000 Special Areas of Conservation strategy: thecase of Crete. Global Ecology and Biogeography 13: 199-207Gantioler, S, Bassi, S, Kettunen, M, McConville, A, ten Brink, P, Rayment,M, Landgrebe, R, Gerdes, H (2010) Costs and Socio-Economic Benefi tsassociated with the Natura 2000 Network. Final report to the EuropeanCommission, DG Environment on Contract ENV.B.2/SER/2008/0038; Institutefor European Environmental Policy (IEEP), LondonKirchmeir H, Köstl T, Zak D, Getzner M (2012) BE-Natur: BEtter managementand implementation of NATURa 2000 sites. WP3: Transnational joint strategyand tools for the better management and implementation of Natura 2000sites. Individuation of gaps in the management and implementation ofNatura 2000 sites (gap analysis), Final report, ViennaLouette, G, Adriaens, D, Adriaens, P, Anselin, A, Devos, K, Sannen, K, VanLanduyt, W, Paelinck, D, Hoff mann, M (2011) Bridging the gap between theNatura 2000 regional conservation status and local conservation objectives.Journal for Nature Conservation 19, 224-235Maiorno L, Falcucci A, Garton EO, Boitani L (2007) Contribution of the Natura2000 network to biodiversity conservation in Italy. Conservation Biology 21:1433-1444Mertens, C (2009) Agency of NGOs in the implementation of Natura 2000in Hungary. Presented at the Amsterdam Conference on the HumanDimensions of Global Environmental Change 2-4 December 2009Amsterdam, The NetherlandsMiller, C., Kettunen, M. (2007) Financing Natura 2000 - Guidance Handbook:Linking Management and Financing of Natura 2000. Final report tothe European Commission, DG Environment on Contract ENV.B.2/SER/2006/0055; Institute for European Environmental Policy (IEEP), LondonSelman, P. (2009) Conservation designations—Are they fi t for purpose in the21st century? Land Use Policy 26, S142-S153WWF (2004) Natura 2000 in the new EU Member States – Status report andlist of sites for selected habitats and species.

Literatura

PartneriNimfea – Environment and Nature Conservation Association (LP) (HU)www.nimfea.hu

Strandja Nature Park Directorate (BG)www.strandja.bg

Timis County Council (RO)www.cjtimis.ro

Province of Ravenna (IT)www.provincia.ra.it/Argomenti/Europa-e-relazioni-internazionali/Cooperazione-Territoriale-Europea/Programma-SEE-Sud-Est-Europa/BE-NATUR

Veneto Region Commissions’ Coordination Project Unit (IT)www.regione.veneto.it/Ambiente+e+Territorio/Territorio/Reti+Ecologiche+e+Biodiversità/

Consortium of Management of Torre Guaceto - Brindisi (IT)www.riservaditorreguaceto.it

DDNI Danube Delta National Institute for Research and Development (RO)www.ddni.ro

LBDCA Lake Balaton Development Coordination Agency (HU)www.balatonregion.hu

AREC - Agricultural Research and Education Centre Raumberg-Gumpenstein (AT)www.raumberg-gumpenstein.at

VIETU Vienna University of Technology, Centre of Public Finance and Infrastructure Policy (AT)www.tuwien.ac.at

ETANAM - Development Agency for South Epirus - Amvrakikos (GR)www.etanam.gr

City of Cacak (RS)www.cacak.org.rs

Associated Partners

University of Klagenfurt – Department of Economics (AT)www.mpa.uni-klu.ac.at

DDBRA Danube Delta Biosphere Reserve Authority (RO)www.ddbra.ro

ww

w.a

genz

iaim

age.

com

- M

ade

of p

aper

aw

arde

d th

e EU

Eco

labe

l reg

. nr F

I/11/

001,

sup

plie

d by

UPM

Protect biodiversity

Enjoythe nature

Long lastingpreservation

gap analiza - be-natur.it · gap analiza. prvobitno sredstvo za procenu nedostataka u oblasti...

Documents