Gary M. Yontef

SVESNI DIJALOG I PROCES

ESEJI O GETALT TERAPIJI

2

SADRAJ I. ISTORIJA I IDEJE GESTALT TERAPIJE 1. Najnoviji trendovi u Getalt terapiji 2. Zato sam postao Getalt terapeut Zbogom Jimu Simkinu 3. Osvrt na Getalt terapijsku praksu 4. Getalt terapija:Polemika II. 5. 6. 7. 8. 9. TEORIJA GETALT TERAPIJE Getalt terapija Getalt terapija:Klinika fenomenologija Getalt terapija:Dijaloki metod Getalt terapija:Naslee Getalt psihologije Asimilacija dijagnostike i psihoanalitike perspektive u u Getalt terapiji

5 31 35 67 83 119 132 156 168

III. TEORIJA POLjA 10. Uvod u teoriju polja 11. Self u Getalt terapiji 12. Naini miljenja u Getalt terapiji IV. 13. 14. 15. GETALT TERAPIJSKA PRAKSA Diferencirana primena Getalt terapije Tretman osoba sa poremeajem karaktera Stid

185 211 222 248 268 314

3

UVOD Svesnost, dijalog i proces. Sa stajalita Getalt terapijske teorije, sve je proces-sve se kree i menja. Za misao dvadesetog veka vredi shvatanje fiziara prema kojem se i sam Univerzum kree i menja. Jasno, teorija i praksa se takoe menjaju. Sjedinjavanjem u jednu knjigu tekstova koje sam pisao o Getalt terapiji, od prvog teksta koji sam napisao 1969 do najnovijih koje sam napisao ove godine (1991) naroito zbog ovog izdanja nadam se da u osposobiti razumnog itaoca da sagleda, ak jasnije nego to sam ja u stanju da uinim, kontinuitet, diskontinuitet i promene u mojim razmiljanjima. Kako bih olakao ovej proces pisao sam komentare kao uvode u svaki od tekstova koji e voditi itaoce, a koji sadre podatke o vremenu i kontekstu koji se odnosi na svaki tekst. Ova knjiga je zbirka eseja, a ne obuhvatan i integrisan pregled teorije Getalt terapije, koja je svakako potrebna Getalt terapiji i koji bih ja voleo da napiem. Budui da je re o zbirci eseja, ona ne sledi bazine principe na sistematian nain. Ne eliminie radundantnost. Nije dovoljno eksplicitno usmeren na Getalt terapiju (1951). Ne bavi se mnogo analizom fenomena figure i pozadine ili problemom koncepta selfa. Pozitivno je to to sadri nekoliko novih eseja o klinikoj praksi (dijagnoza, tretman karakternih poremeaja, stid, grupe) i teoriji (nov uvod u teoriju polja). Nadam se da e ova zbirka tekstova pojaati dalji teorijski dijalog. Za mene,dijalog je jedan od najvanijih aspekata Getalt terapijske teorije i prakse, ukljuujui i proces teoretizacije. Mnogi moji tekstovi polaze od shvatanja da je teorija dijalog, iako moji tekstovi esto ne uspevaju da zvue dijaloki. Ja smatram Getalt terapijsku teoriju i praksu ivim sistemom koji kao takav raste i razvija se ili opstaje statian, zatvoren i stagnira. Ukljuivanje sveta na nain koji pojaava novi razvoj je vitalan i nuan aspekt Getalt terapijske teorije. Tek kroz dijaloko angaovanje Getalt terapeuta i teoretiara u meusobnom kontaktu, u kontaktu sa klijentima, drugim sistemima ili praksama i mislima, menjanjem svetskih uslova itd, raaju se nova shvatanja. Teorija je oblik dijaloga koji utvruje sistematsku intelektualnu podrku za na kliniki rad. To je nain upotrebe ideja i informacija tako da se podri eksperimentacija i kliniki odnos, koje Getalt terapija smatra formama dijaloga. Teorija je pisana i sistematski intelektualni napor koji potie iz ljudskih odnosa. Ja izlaem svoje stavove, a drugi reaguju, slau se, kritikuju i dijalog se nastavlja i deluje na mene tako da prihvatam ili odbacujem reakcije. Kada mogu da odgovorim, moda menjanjem nekih od svojih stavova, dijalog rezultira boljim razumevanjem kroz dijaloki razvoj. Ovaj proces rasta smatram uzbudljivim i korisnim i to me motivie da nastavim da se angaujem i da volim teorijske diskusije i da piem teorijske tekstove. Teorije nisu istinite (ili lane) i ne utvruju istinu. Ipak, one su manje ili vie korisne, dosledne, stimuliue, omoguuju uvide itd. Teorije su okviri koje izrastaju iz naeg klinikog i didaktikog rada i takoe stimuliu i dalje vode rad. Jedan od testova valjanosti teorije je heuristiki. ta se menja pod uticajem teorije? Da li se javljaju nova shvatanja? Kada se neto prevede na jezik Getalt terapije, da li to rezultira nekom novom informacijom koja nije bila oigledna pre prevoenja? Da li izaziva nova

4 istraivanja, nove ideje? Iznad svega, da li pomae klinikoj praksi? Nadam se da su moji napori korisni u nekoj od ovih dimenzija. elim da proirim svoja priznanja i zahvalnost Molly Rawle za njene poetne sugestije i ohrabrenja pri konstruisanju ovog projekta, kao i Molly i Joe Wyosongu za njihov rad i pomo pri dovravanju izdanja. Njihovo prijateljstvo i podrka bilo je motiviua sila koja stoji u osnovi ove knjige i meni lino je vrlo znaajna. Posebno elim da zahvalim Lynne Jacobs. Tokom godina, ona je isticala nae razlike, na nain da je uvek potovala razlike. Dok sam uvek u stanju da odrim ovakvo potovanje kada je re o osobama, plaim se da sam u teorijskom radu slian onome to se govorilo za Martina Bubera: ljubazan sam prema ljudima, a okrutan prema idejama. to se tie ove knjige, Lynne se jo jednom pokazala kao dobar prijatelj, izuzetan izdava i jo jednom mi je odrala lekciju o tome kako su ljudi potrebni jedni drugima. Takoe elim da zahvalim mnogim ljudima koji su mi pomogli itajui razliite tekstove, od kojih su neki bili objavljeni. Iskreno elim da se zahvalim: Todd Burley, Jeffrey Hutter, Lynne Jacobs, John Long, Robert Martin, Janette Rainwater, James Simkin, Robert Resnick, Lolita Sapriel. I naposletku, hvala mojoj supruzi Judith, koja me je uvek podravala i hrabrila. Ona mi je pruila ivot i toplinu i zabavu uprkos mojoj glupoj opsesiji za pisanje tekstova. Zbog ovog i mnogih drugih razloga zahvalan sam to je ona takva kakva jeste i to je deo mog ivota. Hvala Judi.

5

IISTORIJA I IDEJE GETALT TERAPIJE1. NAJNOVIJI TRENDOVI U GETALT TERAPIJI I USA I TA TREBA DA NAUIMO IZ NJIHkomentar 29 juna 1989. pozvan sam da odrim govor na Treoj britanskoj konferenciji o Getalt terapiji u Nottinghamu u Engleskoj koja se bavila temom savremenih trendova u Getalt terapiji u USA. Ovaj tekst je adaptacija tog govora i posluie kao uvod u ovo izdanje. U ovom tekstu izlaem svoja shvatanja o tome ta smo do sada saznali i poinjem sa pregledom razvoja Getalt terapije u Sjedinjenim dravama, bavim se postignutim napretkom i nekim alosnim stranama uinjenih greaka.

UVOD Kako znamo ta je efikasno? Tokom etrdesetogodinje istorije Getalt terapije u USA bilo je mnogo uzbudljivih i korisnih saznanja. Takoe bilo je greaka, nevalidnih koncepcija, kao i promaaja. Na alost u drugim zemljama je dolo do ponavljanja istih greaka. Izgleda da postoji sklonost da se ponovo otkriva toak u zemljama u kojima se kasnije zapoelo sa Getalt terapijom, pa se sa entuzijazmom ponavljaju greke koje smo inili ezdesetih. To su naroito pomogli i pojaali ameriki iseljenici koji koriste model Getalt terapije-koji je u USA prevazien. Nadam se da e razmenom iskustava krivulja uenja biti skraena u drugim zemljama. Pozitivno je to neke zemlje ve izbegavaju greke koje smo mi uinili. Bavio sam se do sada grekama i zabludama. Ali kako znamo ta je pogreno? Za mene test teorije je praksa sa klijentima na psihoterapiji. Kada pominjem klijente mislim na ljude koji dolaze na psihoterapiju zbog terapije, a ne zbog treninga. Moja primarna profesionalna preokupacija je rad sa tim ljudima. Druge aktivnosti, kao npr. trening terapeuta, predavanja ili demonsracije su sekundarne. Rad sa drugim terapeutima i radionice su korisne, ali sve to se deava u tom kontekstu je tek sekundarni test efikasnosti prakse bazirane na naoj teoriji. O efikasnosti treninga sudim na osnovu toga da li pomae ili ne pomae terapijskoj praksi. Nai primarni podaci dolaze iz treninga. Naravno, jedna vrsta testa o kojoj priamo i koju vrimo je istraivanje. Na alost, ne bavimo se ba mnogo istraivanjem u Getalt terapiji, ni formalno, ni neformalno. Takoe se ne bavimo ba mnogo pravom filozofskom analizom. Mnogo se bavimo analizom tipa to mi dobro zvui, bez pravih podataka, fenomenolokih objanjenja i intelektualne debate. ak je i prezentacija klinikog materijala povrna, nedovoljno opsena, retko detaljna i esto da se jedva moe uopte govoriti o klinikoj deskripciji. Kada se sopstvene misli predstavljaju bez testiranja putem istraivanja ili debate ili bez fenomenoloke eksplikacije ili filozofske analize to dovodi do idealizacije autoriteta, harizmatikog vostva to je zamena za logiku artikulisanost izlagaa.

6 Umesto toga nedostaje paljivo fenomenoloko istraivanje bazirano na stvarnom iskustvu, koje bi bilo provereno tokom vremena i rafiniran kroz dijalog. Promovisanje ideja bez podrke dobre teorije, istraivanja i teorijske analize nije valjana fenomenologija.

ISTORIJA I DEO: POECI Reakcija na klasinu psihoanalizu Getalt terapija zapoela je kao reakcija na rigidnost klasine psihoanalize od strane terapeuta koji su i sami bili obueni na klasian psihoanalitiki nain. U ovom asu teko je zamisliti koliko je psihoanaliza u to vreme bila rigidna. Kada sam se obuavao za socijalnog radnika tokom 1962, vodile su se ozbiljne degate na klinikama na kojima sam radio i obuavao se, oko toga da li je doputeno rukovati se sa klijentom koji prua ruku na pozdrav u ekaonici i da li to utie na povoljan razvoj transfera. Poneto od ove rigidnosti i dalje se moe sresti u nekim novijim psihoanalitikim kolama. Na primer, seam se knjige Hanza Kohuta (sedamdesetih godina) u kojoj je nadugako raspravljao o sluaju klijenta kojeg je analitiar izgubio posle vie stotina sati rada, samo zato to je dopustio da otkrije da je rimokatolik. Getalt terapija je takoe reakcija na psihoanalitiku teoriju promene koja je pesimistina po pitanju mogunosti razvoja i ima ogranian oseaj za mogue opcije. Psihoanalitiko naglaavanje transfera, a ne stvarnog odnosa prati paralelno naglaavanje interpretacije umesto stvarnog iskustva, bilo klijenta bilo terapeuta. Stvarnost trenutnog odnosa zahvaena je samo kroz transferne interpretacije. A terapijski rad se uglavnom koristi transferom kao kljuem za prouavanje prolosti klijenta kroz njegova sadanja ponaanja. Kada terapeut stvara zakljuak o tome na koji nain je sadanje ponaanje (to je evidentno na osnovu transfera), bilo uzrokovano prolou, to se interpretira klijentu. Prvi getaltisti su modifikovali celokupnu ulogu terapeuta na radikalan nain. Psihoanalitika teorija promene zahtevala je da terapeut ogranii lino otkrivanje ili javno eksponiranje koje bi otkrilo linost terapeuta. ak je i kancelariju potrebno dekorisati na neutralan nain, odnosno bez slika lanova porodice ili linih uspomena koje bi zamaglile prazan ekran i obojile transfer. Analitiar, smartalo se treba da praktikuje neutralan stav i stav apstinencije. Analitiaru nije bilo dozvoljeno da odstupi od apsolutne neutralnosti, npr. zauzimajui stav (stajui na jednu stranu) kada je klijent u konfliktu, takoe mu nije bila dozvoljena gratifikacija, kao ni ispunjavanje elja klijenta. Sve to smatralo bi se omatanjem transfera i ometanjem analitikog rada. Verovalo se da je mogue da analitiar zauzme sasvim neutralan stav i da na taj nain izbegne da utie na transfer, kao da sam neutralan stav kada bi zaista bio mogu i ne bi uticao na transfer. Psihonalitika teorija promene je takoe zahtevala pasivnost od klijenta. Osnovno pravilo kojeg treba da se pridrava klijent je da sve asocijacije podeli sa terapeutom, bez cenzure. (Naravno, potpuno se ignorisala injenica da samo ovo pravilo nije neutralno, ve se bori protiv otpora.) Dobra analitika terapija prema ovom modelu, nije ukljuivala fenomenoloki fokus. Svako aktivno ponaanje klijenta tokom seanse ili promene u njegovom ivotu, smatrale su se odigravanjem i otporom analitikom radu. Jedan od bazinih aspekata psihoanalize koji je promenjen u Getalt terapiji je onaj koji se sastoji u tome da se psihoanalitiki rad ne bazira na stvarnom iskustvu. Teorija iz koje je potekla psihoanaliza je teorija nagona. U toj teoriji se podrazumeva da su

7 determinante linosti prvenstveno uroene, a ne socijalne ili egzistencijelne. Na primer, kompleks kastracije univerzalno se javlja kod svih ljudi, unutar svih kultura zbog bazinih nagona sa kojima je osoba roena. Revolucionomat Getalt terapije: Osvrt na razliite mogunosti. Getalt terapija nije bila samo reakcija na psihoanalizu, ve je zapoela revoluciju koja je bila vrsto ukorenjena u bazino verovanje u snagu ljudskih sposobnosti.

SNAGA SVESNOSTI I SADANjOSTI U novom modelu i klijent i terapeut razvijaju se tako to su aktivno prisutni i angaovani kako tokom terapijskog sata, tako i u svetu u celini. Getalt terapija naglaava ono to ljudi znaju i ono to mogu da naue fokusiranjem sopstvene svesnosti. Getalt terapeuti su kreirali novu metodologiju koja se nije bazirala na onome to ljudi ne znaju i ne mogu da znaju (nesvesno ne moe biti saznato osim kroz interpretaciju i analizu transfera kroz psihoanalizu).

MO EKSPERIMENTISANjA Gatalt terapija bazira se na snazi eksperimentisanja, pokuavanju neeg novog i putanju da se svesnost pojavi iz novog eksperimentalnog ponaanja. Umesto da se ogranii na metod slobodnih asocijacija i analizu transfera, Getalt terapija je stvorila prostor za moniju metodologiju. Poto su osloboeni rigidnih, teorijom nametnutih ogranienja, Getalt terapeuti i klijenti mogu da pokuaju novo ponaanje i testiraju ga kroz sopstvene procese svesnosti. Alternativa upotrebi eksperimentalnog stava bio je psihoanalitiki stav da su nova ponaanja acting out i bihevioristiki stav kontrol ponaanja upotrebom principa potkrepljenja. Eksperimentalni stav podrava aktivniji nain funkcionisanja terapeuta i klijenta, a da terapeut pritom ne postaje moderator ponaanja i da klijent ne bude optuen za acting out.

MO ONOG TO JE SAD I OVDE Getalt terapijska revolucija bila je kljuni deo pokreta unutar kojeg je ono to se zbiva sada i ovde bila fokusna taka za rad na svesnosti, kontaktu i kreiranju novih reenja. Ideje vezana za teoriju polja iznikle tokom dvadesetog veka nisu jo imale znatnijeg uticaja na terapiju, kada su Getalt terapeuti, delom pod uticajem Getalt psihologije i Levina, uinile teoriju polja centralnom takom Getalt terapijskog naina miljenja. ta radi (ili ega si svestan) upravo sada, i kako to ini? zamenilo je Zato si to uinio? to je bio prototip pitanja. Neki su opisivali Getalt terapiju kao Ja i Ti, Sada i Ovde, ta i Kako. Na terapijskoj sceni u tom trenutku je bilo revolucionarno da se klijent i terapeut angauju na osnovu onoga to se zaista doivljava, ini ili to se osea kao potreba u datom trenutku. Naglaava se deskripcija procesa i polje rei pitanjem ta i kako , a ne naglaavaju se mehanike kauzalnosti to je takoe novost za psihologiju tog doba.

8 DVA STILA Dve kontrasne tendencije ili stila su se pojavila u Getalt terapiji i jo uvek traju. Jedan je teatralan, katariziki pristup u kojem se vie naglaava tehnika, a manje odnos dveju osoba. Ponekad to nazivam bum-bum-bum terapijom. Drugi stil je naporan rad, koji se bavi odnosom dveju osoba i orjentisan je na kontakt. Svaki stil je bio prisutan u obliku zametka bar od sredine ezdesetih godina. Obe tendencije su bile pionirske. Jedna je postala prethodnica ili bar rani primer za mnoge manipuliue terapije koje su procvetale tokom osamdesetih. Druga je bila prethodnica naglaavanja dijaloga i paradoksalne teorije promene koja je takoe poela da se razvija tokom prole decenije. Upoznao sam se sa jednim stilom Getalt terapije tokom 1964. kada je Perls drao svoje godinje teorije obuke u Metropolitenskoj dravnoj bolnici u Norwalku u Kaliforniji. Njega je tamo doveo Arnold Beisser, sada lan osoblja Getalt terapijskog instituta u Los Angelesu i ef psihijatrijske obuke u navedenoj bolnici. Perls je bio teatralan, neuven, narcistian. On je zaokupljao i dovodio do ludila ljude. On je izazivao reakcije psihijatrijskog osoblja i lanova grupe za obuku, kao i od psihotinih klijenata koje niko drugi nije uspevao da izazove. Mislio je o Getalt terapiji kao o ozbiljnoj psihoterapiji koja se bazira na teoriji koju su razvili Perls, Hafferline i Goodman (1951). On je putovao kroz zemlju demonstrirajui Getalt terapiju. Ali, bez uticaja svoje Getalt terapijske grupe iz New Yorka, njegova sklonost da se pravi vaan, da trai uzbuenje, njegova sumnjiavost da klijenti ele da od njega naprave budalu, njegova pozorina prolost, sve je to izronilo na povrinu. Do momenta da je uspeo da shvati da podrava stil terapije koji je bio terapija prevrata, bilo je suvie kasno da bi se zadrala popularna slika Getalt terapije kao dosledne terapije. Na kraju, on je govorio protiv stava prevrata i o konfuziji po pitanju toga ta je zapravo Getalt terapija. Kada sam ga video, bio sam privuen mogunostima koje je nudila filozofija o kojoj je govorio (pogledaj poglavlje Zato sam postao Getalt terapeut.) Lino, Perls mi se nije dopao i nisam bio zadivljen. Ali su me mogunosti zaintrigirale. Dok sam radio sa Jimom Simkinom doiveo sam neto sasvim drugaije, sasvim drugaiji stil ili tendenciju. Smatrao sam ga lino angaovanim, otvorenim za kontakt, direktnim i jasnim. Zauzimao je stav da ne postoji treba i da ima dovoljno mesta za to je bilo od kljunog znaaja za moj razvoj (Simkin,1974). On je bio pravi primer Getalt terapeuta koji pokazuje da mu je stalo kroz aktivno prisustvo, on je asertivno suoavao klijenta sa postojeom stvarnou. On je naglaavao egzistencijalne teme preuzimanja odgovornosti za sopstvane izbore i ponaanje, naglaavao je odgovornost za samo regulaciju i eksperimentisanje kako bi se otkrile razliite mogunosti. Iako njegov stil nije bio dijaloki prema savremenim standardima, on sam je bio prilino sumljiv u pogledu koncepta empatije i inkluzije, on definitivno nije bio teatralan, katarzian ili orijentisan na tehniku.

9 ISTORIJA II DEO:SUPROSTAVLjENE REVOLUCIJE (1950 i 1965) DVE REVOLUCIJE U DVA RAZLIITA VREMENSKA TRENUTKA Od 1947 do 1951: Pobuna protiv autoritarnosti. Getalt terapija pojavila se u vreme posle Drugog svetskog rata i bila je reakcija na autoritarnost. Stvorili su je ljudi sa agresivnim stavom i revolucionarnom ideologijom. Pokuali su da kreiraju celovitu socijalnu i politiku teoriju. Grupu je obeleavala lina politika i intelektualna konfrontacija. Niko nije bio izuzet iz toga, npr. Perlsu su se suprostavljali i kritikovali su ga zbog nespremnosti da pria o teoriji ili da ue u lini dijalog. Poto su bili revolucionarna i agresivna grupa, u politikom pogledu, poto su se bunili protiv rigidne socijalne prakse, ne iznenauje da su se takoe borili protiv rigidnosti psihoanalize. Bili su u vezi sa psihoanalitiarima kakvi su Harry Stack Sullivan i Erich Fromm koji su poeli vie da istiu ego, a manje id i vie da govore o socijalnoj teoriji, a manje o nagonima. Rana Getalt terapijska grupa otila je ipak dalje u reformi psihoanalize od psihoanalitiara, reformista, poto je naglasila stvaran kontakt, umesto transfera, aktivno uestvovanje umesto praznog ekrana, dijalog i fenomenoloki fokus umesto slobodnih asocijacija i interpretacije, teoriju polja umesto Njutnove i Aristotelove dihotomije. ezdesete Tokom ezdesetih novi model Getalt terapije proirio se po svetu. Glavni uticaj izvrio je Fritz Perls, Institut iz Esalena i politika i socijalna scena u Sjedinjenim dravama tokom ezdesetih. ezdesete su bile doba kada sve moe da proe, doba slobodnih kola bez organizacije. To je bio pobunjeniki pokret, ali bila je to naivna pobuna. Sadrala je naivnu veru u nedovoljno i neadekvatno negovanu inteligenciju i dobrotu. Bila je antiintelektualna, protiv organizacije i protiv strukture. Tokom ezdesetih pokret je imao veoma slabu podrku za intelektualnu konfrontaciju. Pokret je bio revolucionaran i pobunjeniki, ali nije imao postrevolucionarni model. Nije ak ni bio svestan sopstvenih korena. Tokom pedesetih teorija Getalt terapije bila je delom politika teorija o antiautoritarnosti, teorija politikog anarhizma. Tokom 1965. Getalt terapija je bila deo ireg pokreta koji je bio Anarhian, ili anarhian sa malim a. To je bio pokret protiv organizacije, ali bez prave politike teorije u pozadini, koja bi podravala Anarhizam. Kako se derivira znaenje U Getalt terapiji znaenje je konfigaracija figure i pozadine, figura koja je sada i ovde od znaaja u odnosu na iri kontekst ili pozadinu. Getalt terapeuti su pedesetih znali znaaj pozadine kada su radili sa klijentima (figura pozadina). Mnogo su bili dobro upoznati sa klinikim radom kao i sa filozofijom. Oni su praktikovali i bili su na tretmanu na individualnim terapijama koje dugo traju, pa bi ponekad ak koristili i kau.

10 Tokom ezdesetih pokret je zanemario pozadinu, ak je i otpisao. Na primer, razvojna istorija klijenta najee bi bila ignorisana. I mnogi su govorili tako da je izgledalo da je poznavanje istorije sasvim nepotrebno . Tokom osamdesetih nauili smo da figuru koja postoji sada i ovde povezujemo sa istorijskom pozadinom, da stvaramo sintezu. Nauili smo da je vano da budemo svesni pozadine. Terapija i teorija su postale efikasnije, ali ne vie tako jednostavne kao ranije. Bum-bum-bum stil Antiteorijski stav koji se javio tokom ezdesetih omoguio je razvoj bum-bum-bum stila terapije koji su mnogi poeli da smatraju karakteristikom Getalt terapije. Od sredine do kraja ezdesetih godina u Getalt terapiji poeo je da se razvija ovaj teatralni i na katarzu usmereni pristup. Pristup je bio arogantan, dramatian, pojednostavljen i obeavao je brze promene. Prestavljao je kontrast ranom pokretu u Getalt terapiji i bio je vezan za antiintelektualistiki i naivno pobunjenistiki stav iz ezdesetih. Mnogi su poeli da izjednaavaju Getalt sa bombastinim vatrometom i zajedljivim suoavanjem karakteristinim za ovaj stil. Kao i Perls i ovaj stil terapije privlaio je panju, inio je da se stvari brzo odvijaju. Terapeuti su postizali dramatine efekte tokom demonstracija. Terapeuti sa harizmom koji su se sluili ovim stilom spajali su tehniku i susret kako bi dotakli ljude, naivno verujui da ovo moe da ima za posledicu dugotrajniji rast. (Kasnije emo videti ta sad znamo o tome.) Bum-bum-bum terapija zamenila je paljivo terapijsko istraivanje efektnim ''tosovima''. Ovaj pokret, brza promena orijentacije bila je u snanom kontrastu sa dugotrajnom terapijom ranih Getalt terapeuta, pa ak i u kontrastu sa stvarnom praksom vetih Getalt terapeuta tokom ezdesetih. Pacijenti su u terapiji tipa brze akcije esto razvijali ili pojaavali kontra-fobian otpor. Stidljive pacijente bi podsticali da postanu ekspresivni, ak i kad bi postali drski i neustraivi. Bez dunog potovanja prema celokupnoj linosti i otpora kroz koji treba proi svesno i sa prihvatanjem, rezultati su esto bili neintegrisani, neautentini i nefleksibilni. U to doba mnogi (i kritiari i branitelji stila) brkali su Getalt terapiju sa grupama susretanja. Dok je teorija Getalt terapije bila fenomenoloka i isticala dobar kontakt, mnoge grupe su koristile pritisak, konfrontaciju i grupnu tiraniju pod krinkom Getalt terapije. Dok je paljiv Getalt pristup bio baziran na ideji da ne postoji treba, mora, ove grupe su ulagale snaan napor da navedu pacijenta da se konformira grupi i njenim ciljevima, npr. izraavanju besa, ili kooperativnosti ili fizikom dodiru itd. Naravno i terapeuti i pacijenti su nastojali da prihvate ove nove norme kao osobaajue u odnosu na stare, bez obzira na introjekte i introjektovano. Ono to jeste nasuprot nastojanju da se pacijent navede da uini sledei korak. Glavna struja u Getalt terapiji stavlja u fokus paradoksalnu teoriju promene. To podrazumeva da osoba bude u kontaktu sa onom to jeste, ko jeste, doputajui da se rast spontano razvija. Bum, bum, bum pristup je pristup modifikovanja ponaanja koji naglaava potrebu da se pacijent navede da uini sledei korak, da se promeni. Postoji razlika izmeu naglaavanja podrke sebi koja omoguuje sledei korak razvoja i stava modifikovanja ponaanja koja e do toga dovesti. U Getaltistikom

11 nainu modifikacije ponaanja slama se otpor, u fenomenolokoj Getalt terapiji naglaava se rad na svesnosti, tj. kontakt sa onim to jeste. Ovaj drugi pristup podrava rast pacijenta i pojavu sledeeg koraka, umesto da sledei korak bude cilj koji postavlja terapeut. Srce Getalt terapije je paradoksalna teorija promene. U tom pristupu otpor se prepoznaje i stavlja do znanja. Otpor se imenuje i razume. Ne smatra se neim nepoeljnim, naprosto se shvata. Rad na svesnosti u ovom pristupu integrie polove koje ine otpor i impulsi. Ali otpor se ne preskae i ne lomi. Podrka sebi samom se pojaava tako da pacijent moe da proe kroz bilo ta to ini sledei korak za njega u ivotu. Ali terapeut se ne koncentrie na to da navede pacijenta da preduzme sledei korak onako kako ga on vidi. Harizmatski liderski stil U psihoanalizi pasivni terapeut interpretira pasivnom pacijentu. Getalt terapija poela je sa aktivnim angaovanjem pacijenta i terapeuta. Na alost teatralne ezdesete i razvoj teatralnog stila koji se razvio i praktikovao, esto je karakterisalo lidersko i harizmatsko ponaanje terapeuta, a ne dijaloki kontakt i fenomenoloki fokus. Bum-bum-bum stil je bio prirodno sredstvo za terapeute koji imaju potrebe da budu harizmatini. Ovaj stil istie dramu, a ne sutinu, vrhunsko iskustvo, a ne rast. To zadovoljava narcistike potrebe terapeuta, a ne terapijske potrebe klijenta. ijim potrebama su sluile ove dramatine tehnike? Mislim, da je isuvie esta re o terapeutovoj sklonosti ka glorifikaciji. Jim Simkin je suprostavljao stav gurua i terapeuta. Guruu je stalo da ga vole oni sa kojima radi, dok terapeut voli one sa kojima radi. Smatrao je da terapeut stvara jasan, direktan, poten kontekst baziran na brizi i potovanju za autonomiju, podrku sebi, sposobnostima za svesnost pacijenta. Rani Getalt terapeuti su dobro poznavali lekcije iz psihoanalize o vanosti sadanjeg terapijskog odnosa i o vanosti fenomena transfera i kontratransfera. Njihova teorija i praksa su asimilovale ove fenomene. Ipak, tokom ezdesetih i ranih sedamdesetih to se ponekad isputalo iz preterano pojednostavljene karakterizacije Getalt terapije. Kao to emo videti u nastavku, u poslednje vreme u USA smo nauili ili ponovo nauili vanost odnosa i dijaloga i praenje trenutnog iskustva pacijenta. Harizmatski liderski stil nije ubirao plodove mudrosti pacijenta ili saznanja koja proistii iz interakcije ili onoga to se pojavi u dijalogu. Nije se brinuo oko skromnosti ili podataka. Malo panje se poklanjalo u ovom stilu podacima posmatranja koji ne bi potvrivali oekivanja terapeuta. Nije bilo traenja postojeih podataka i podataka iz prolosti od strane onih koji su praktikovali ovaj stil osim moda u anegdotskoj formi koja bi potvrivala izuzetnost njihovog rada. ta ljaka sa kojom vrstom pacijenta? Koje su opasnosti? Promaaji? U stilu narcistike grandioznosti iji smo svi pomalo batinici bili smo slepi. Postoje podaci koji se pojavljuju u terapiji koji pokazuju da tehnika, harizma i katarza ne deluju tako dobro kako su zastupnici harizme verovali. Getalt terapija je otvorila terapijski svet novim saznanjima. Ali teatralna verzija je izgledala bolje nego to je delovala. Ljudi su bivali povreeni na oigledne i suptilne naine.

12

SVE MOE DA PROE Okruenje tokom ezdesetih, naroito u Getalt terapiji, doputalo je da se razvije ovakav poremeaj. Izbegavanje terapije, a naroito izbegavanje intelektualnog konflikta omoguilo je nedostatak jasnoe miljenja i slagalo se sa sve moe da proe stavom. ezdesete su vrvele horor priama i to je bilo predvidljivo. Bilo je previe pojednostavljivanja i postojala je naivna vera koja je svakog hrabrila da misli da moe da pone da praktikuje terapiju. Postojala su gotova izvinjenja i racionalizacije za ovakav stav. inilo se da je dovoljno da trenutak terapije bude dramatian, uzbudljiv, vrhunsko iskustvo. Upravo kao to harizmatinim voama nije bilo potrebno da poznaju istoriju, takoe su mislili da nije potrebno da znaju ishode svojih intervencija. Teorija Getalt terapije bila je sofisticirana po pitanju odgovornosti za sopstveno ponaanje. Ali dogma u obliku kliea je ovo previe pojednostavila i insistirala na tome da su klijenti odgovorni za svoje ivote, ukljuujui i sopstvenu terapiju. Ali terapija ne bi delovala, ili bi radionica bila suvie intenzivna za pacijenta, racionalizacija je bila da e pacijent jednostavno otii kui i odgovorno potraiti onu vrstu pomoi koja mu je potrebna. To je bilo na nivou kliea. Mnogi su govorili o odgovornosti terapeuta, ukljuujui Perlsove, Waltera Kemplera, Jima Simkina i dr. Jedna od mojih omiljenih horor pria je sledea: seam se da je Jim Simkin vodio radionicu u Tucsonu u Arizoni. Jedan terapeut bez prethodne obuke u Getalt terapiji doao je na seminar. On nikada nije radio tokom seminara, i ako me pamenje ne vara, propustio je poslednju seansu u nedelju ujutro. Sledeeg dana, u ponedeljak, proglasio je sebe Getalt terapeutom. Mnogi primeri su manje oigledni od ovog. Mnogi su vebali na workshopima, bez sistematske supervizije ili teoretskog razumevanja praktikovali su Getalt, a da nisu znali ta rade, ta ne znaju. Agresivniji meu njima bili su ak drski prema onima koji su se zauzimali za rigorozniji terening, teoriju itd. Neki od njih su jedva znali kako da rade neto to se zove Getalt. Nekako, radei izvesno vreme, iako bez posebno oigledne kompetentnosti ili shvatanja teorije, sticali su kvalifikaciju (bar su tako mislili) da ponu da obuavaju druge, pa ak i da osnivaju institute. Literatura o Getalt terapiji Tokom ranih pedesetih, jedva da je postojala literatura iz Getalt terapije, ali je postojalo veliko interesovanje za stvaranje teorije. Postojao je izuzetan lanak F. Perlsa iz 1948. pod nazivom Getalt terapija, ego, glad i agresija i drugi manji lanci. Ali intelektualni dijalog se nastavljao i postojalo je potovanje za teoriju. Oni su bili zainteresovani za kvalitetno miljenje, a ne za pojednostavljenu teoriju, komercijalizam, ili bilo kakav izum ili introjekte.

13 Od 1950. do 1972. nije bilo pomaka u terapijskoj literaturi. 1969. sam napisao svoj prvi lanak, reviziju Getalt terapijske teorije i prakse i postojalo je samo nekoliko uvodnih neobjavljenih lanaka koji su neformalno kruili kao dodatak literaturi iz 1951. i usmena tradicija ponaanja Getalt teorije (npr.rad Isadore Fromna). Tokom ezdesetih stav prema teoriji se promenio. Prestalo je interesovanje za teoriju, dosledno antiintelektualnom stavu karakteristinom za tu dekadu: Ostavite um i vratite se osetilima. Takoe je rasla nesposobnost za teorijski rad, tj. mnogo je ljudi u Getalt terapiji koji nemaju iskustva, temperament ili trening da bi stvorili dobru terapijsku analizu ili nastavili intelektualni dijalog. To je bilo vema alosno. I dok nije postojala bogata literatura iz Getalt terapije, nalazio sam bogatu literaturu vezanu za uticaje koji su delovali na Getalt terapiju npr. Martin Buber, Getalt psihologija, egzistencijalizam, fenomenologija, Zen itd. Konano zamiranje tog doba u zamenu za teoriju dolo je sa klieima i posterima. Perls i drugi su doprineli tome. Najgori od svih su bili verovatno posteri sa Getalt motivima. Dok Perls nije shvatio da doprinosi obezvreivanju Getalt terapije, teta je ve bila uinjena.

POREKLO III: SEDAMDESETE OTRENJENJE I PONOVNO PROMILJANJE Od preokreta do usklaivanja Tokom sedamdesetih humanistika psihologija je poela da uvia da katarza nije dovoljna, i javile su se reakcije protiv stava preokreta iz ezdesetih. Mnogi koji su naivno verovali da je Getalt terapija jednostavna i koji su je redukovali na bum-bumbum, sada su otkrili duhovnost, nalazei nova interesovanja vezana za transpersonalne teme. I kao to su iskrivili Getalt terapiju u suoavanje pacijenata sa oseanjima koja izraavaju, tako su se takoe sada fokusirali prema unutra i poeli da koriste razliite oblike meditacije itd. Sad se moglo uti kako Getalt terapeuti govore o akrama, ekstrasenzornoj percepciji, leenju tretiranjem aure i slino. Ali ovaj pristup Getalt trapiji nije bio obuhvatan, to je i dalje bila Getalt terapija, bez okvira Getalt terapije. Ni teorija ni praksa nisu bile osmiljene. Ukljuivali su se razliiti metodi bez teorijskog razumevanja Getalt terapije. Mnogi su napustili Getalt terapiju, a da je nisu razumeli i ukljuili se u nove tokove misli i prakse, i dalje pojednostavljujui ono to rade i bez obuhvatnog i razumljivog okvira. Na primer, mnogi su pozajmljivali iz Budizma, ali previe pojednostavljeno i iskrivljujui ga kao i ranije Getalt terapiju. Tokom sedamdesetih naglaavanje i bavljenje duhovnou bilo je zbog sopstvenog spasenja. To nije bilo sintetizovano sa osnovama teorije Getalt terapije (nadam se da je sada drugaije). U Getalt terapiji, naravno, self, svesnost, duhovnost su povezani. Ne smatra se da svesnost i duhovnost, izranjaju iz okretanja unutranjem, ve iz dijaloga i u polju individua/sredina. Prihvatanje stava slinog protestantskom o individui i njenom spasenju, novi talas je tretirao individuu kao izolovanu iz polja i naknadnim dodavanjem odnosa. Ideja

14 otkrivanja mudrosti putem okretanja svesnosti ka sebi i prema unutra dovodi do odvajanja individue i sredine i odvajanja svesnosti (koja je unutranja prema ovom shvatanju) i kontakta. Postoji nekoliko naina na koje ovakvo shvatanje iskrivljuje Getalt teoriju, ukljuujui i gubitak osnovnog getaltistikog pojma prema kojem je sve i svako inherentno relaciono bie. Getalt terapijski pojam o duhovnosti bio bi blii stavovima Martina Bubera prema kojem ne postoji JA odvojeno od JA-TI ili JA-TO, i prema kome dijalog oveka i Boga zavisi od dijaloga izmeu osoba, a dijalog izmeu osoba moe da postoji samo u odnosu na pozadinu dijaloga oveanstva i Boga. Ovaj pristup iz sedamdesetih omalovaio je drugi znaajan aspekt Getalt terapije: nije imao ugraenu u sebe ideju socijalne odgovornosti. On je u sutini bio narcistiki i individualistiki. Ovo menjanje teorije poelo je sa onom Ja radim svoje, ti radi svoje koje se javilo ezdesetih godina. To se tokom sedamdesetih nazivalo duhovnim (duhovnou). To se moglo sagledati kroz odnos u zajednici. Mogla se sresti centralna linost koja je govorila Ja, koja je imala energinu auru, koja je delovala harizmatski i duhovno, ali koja nije poklanjala panju potrebama drugih, potrebama grupe. Takve osobe ne bi radile nita osim onog to je za njih lino bilo uzbudljivo. Moda bi vam se dopalo da sa takvom osobom mantrate, ali ne i da imate zajedniku kuhinju. Ponovno promiljanje: posle Fritza Tokom sedamdesetih su mnogi, od kojih je Laura Perls samo jedna poeli da govore kako treba da bude jasno da Perlsov stil nije jedini stil Getalt terapije. To svakako nije bio jedini stil koji je Perls koristio tokom ivota i to svakako nije bio jedini legitimni stil u Getalt terapiji. A neki su jasno isticali da njegovo teoretizovanje na nivou kliea nije reprezentativno za Getalt terapiju. Neki, naroito Isadore Fromm, su poeli teoriju prema principima Paula Goodmana (prema Getalt terapiji). Nekako, profesionalna zajednica nikada nije sasvim shvatila tu poruku. Zato? Moe se samo nagaati. Osobe kao Laura Perls i Isadore nisu prilikom pisanja davali samo konture. Oni takoe nisu bili teatralni kao Perls. Oni su vremenski kasnije progovorili, posle Perlsovih teatralnih demonstracija i posle njegovih imitatora koji su ostavili neizbrisiv utisak na profesionalnu i laiku javnost. I oni nisu plovili sa snanom socijalnom plimom kao to su bum-bum-bum terapeuti tokom ezdesetih. To je jedna od onih ironinih zakoljica istorije da bolje osmiljene i zasnovane pozicije privuku manje panje. S druge strane, njihove tvrdnje, objanjenja i poboljanja Getalt terapije nisu dovele do daljeg razvoja Getalt terapije tokom osamdesetih. Literatura iz sedamdesetih Od 1972. godine suna sezona u Getalt terapijskoj literaturi je prola i produkovalo se vie literature. Mnogo toga je bilo na nivou uvoda. To je ponekad bio napredak u odnosu na veoma teko prozno delo Getalt terapije, ali je ubrzo dolo do ponavljanja u literaturi. I vei deo toga se ak nije ni bavio osnovnom teorijom G. terapije, ili je netano predstavljao. Ne samo da se osnovnom terapijom nije valjano bavilo, ve se veoma malo panje posveivalo filozofskim osnovama, metodi i tehnici. Bilo je malo prave klinike

15 diskusije. Bila je i ostaje potrebna opta klinika diskusija na sofisticiranom nivou i dobar materijal.

TA JE GETALT TERAPIJA? Zbog ega se postavlja to pitanje Tokom sedamdesetih vie panje se poklanjalo pitanju ta je Getalt terapija? Pitanje se pojavilo zbog poveanja broja stilova u Getalt terapiji i porastu popularnosti Getalt terapijskog pokreta. Istovremeno, nastavilo se menjanje shvatanja teorije Getalt terapije od strane mnogih praktiara. I zloupotrebe Getalt terapije postale su upadljive. Kako je Getalt terapija postajala sve popularnija, a njeno teorijsko predstavljanje i organizacija zajednice nisu rasle, mnogi ljudi slabije profesionalne pozadine i obuenosti u Getalt terapiji praktikovali su lou terapiju. I nikle su mnoge terapije koje su bile sline Getalt terapiji, ukljuujui i uvenu Getalt terapija i .... Do kraja decenije mnoge inovacije Getalt terapije bile su asimilovane u optu praksu psihoterapije. Mnoge terapije su se kretale u pravcu Getalt terapije. Psihoanaliza je postala u veoj meri iskustvena sa pojavom teorije objektivnih odnosa i psihologije selfa. Kodifikacija ponaanja je prerasla u kognitivnu bihevioralnu terapiju, udaljavajui se od pojma crne kutije poreklom iz biheviorizma. Stara pojednostavljena slika Getalt terapije i psihoanalize koje sam ranije opisao postala je neprikladna. Nove terapije kao to je strukturalna porodina terapija, Eriksonova terapija itd. prestavljale su veoma aktivne alternative starim mogunostima: psihoanaliza ili modifikacija ponaanja.

DEFINISANJE GETALT TERAPIJE KAO SKUPA POSEBNIH TEHNIKA Profesionalna literatura obiluje opisima Getalt terapije kao niza posebnih tehnika ili praksi. Za neke od nas ovo predstavlja analizu Getalt terapiji, dok drugi definiu Getalt terapiju u pojmovima tehnike. To je postala dogma na osnovu koje su se obuavali novi getalt terapeuti. Obuka iz Getalt terapije postala je obuka u pogledu tehnike, a terapija je postala primena ovih tehnika. Tako je upotreba posebnih spontanih tehnika postala dogma: prazna stolica, udaranje jastuka, pretvori to u rei. Ovakva definicija Getalt terapije implicitno je sadrana u lancima koji preporuuju da se odreene tehnike ne koriste sa odreenim grupama pacijenata, kao da to predstavlja posebnu izmenu Getalt terapije. Takav pristup Getalt terapiji predstavlja slabo razumevanje toga to terapija jeste, i ukazuje na gubitak dubine i prilagodljivosti. U takvom pristupu emotivnost zamenjuje razumevanje, a katarza zamenjuje pravu kreativnost. Definisana na takav nain Getalt terapija postaje samo jedan oblik modifikacije ponaanja, ali oblik kojem nedostaje uraunljivost i potenje modifikacije ponaanja.

16 Ovo je Getalt terapija Slino redukovanje Getalt terapije javlja se kada se ona definie kao odreen stil. Koji god stil da se koristi kao model to postaje ovo je Getalt terapija. Naravno, Getalt terapija je opta filozofija i metodologija i upotrebljava se u mnogo razliitih stilskih oblika, sa mnogo razliitih pacijenata, na mnogo razliitih naina i u razliitim okruenjima. Ipak, literatura obiluje lancima u kojima autori meaju svoje zakljuke, shvatanje i kliniko iskustvo sa Getalt terapijom. Kako se Getalt terapija moe svasti na jedan od ovih stilova? To se moglo dogoditi zbog pomanjkanja jasnog miljenja i teoretizovanja. Ako ne poznajete optu teoriju, a va je uitelj ne prezentuje, tada kada vidite Getalt terapiju koja se u grupi praktikuje kao rad dveju osoba, prirodno je a ete pretpostaviti da Getalt terapija predstavlja rad dve osobe u grupi. Kada sam ezdesetih godina u bolnici radio Getalt terapiju sa hroninim i akutnim izofreniarima, nisam koristio praznu stolicu. To je pogodovalo kontekstu i pacijentima, pa sam dosta koristio psihodramu, susrete sa osobljem bolnice, itd. To je bila Getalt terapija koju sam ja praktikovao u datom okruenju. Bez jasne teorijske podloge mogao sam tvrditi ovo je Getalt terapija, ili sam mogao rei kako je ovo jedan od mnogih naina primene Getalt terapijskog stava. Sve to Getalt terapeuti rade Mnogi dobri ljudi nalaze sudske dokaze u prilog tome da je Getalt terapija dosadna, beskorisna ili ak opasna. Oni se fokusiraju na to to ljudi rade, a ne na verovanje, dogmu ili na slepo sleenje tuih ideja. Ovakve osobe zauzimaju stav koji je protiv redukovanja Getalt terapije na tehnike ili dogmu, i nastoje da dou do fleksibilnog shvatanja toga to Getalt terapeuti rade. Meni se dopada ovaj stav. Jedan nain da se to ostvari bio je da se Getalt terapija definie kao sve to Getalt terapeuti rade. Ova definicija mi se ne dopada. Na alost, postoje nekompetentne osobe, arlatani i izgubljene budale koje rade terapiju, a neki od njih sebe nazivaju Getalt terapeutima. Poto ne postoji sistem za sticanje sertifikate iz Getalt terapije, a oni koji definiu Getalt terapiju kao sve ono to Getalt terapeuti rade ne bi eleli da takav sistem postoji. Pa bismo stoga morali da kaemo da je Getalt terapija ono to nekompetentni terapeuti rade, tako redukujui Getalt terapiju na najmanje kompetentni nazivnik. Osim toga, takva definicija ne odgovara na pitanje. Dobra Getalt terapija znai initi ono to je potrebno prema jasnom modelu. Ne postoji dozvola da se radi prema svojim impulsima i da se to naziva Getalt terapijom. Getalt terapija nema dozvolu da bude aljkava. Getalt terapija podrazumeva slobodu da se terapija radi sa spontanou, kreativno i ivotno, ali takoe podrazumeva odgovornost. Odgovornost da znamo ta radimo. Odgovornost da znamo da imenujemo to to radimo i podelimo to sa drugima tako da efekti mogu da budu proueni. Odgovornost da znamo ta deluje, da traimo najbolje reenje. Odgovornost da poboljamo terapiju. Sve to znai da je potrebno specifinije odrediti ta je Getalt terapija i da nije dovoljno rei Getalt terapija je sve to Getalt terapeuti rade.

17 OSAMDESETE: TA SMO NAUILI? DRUGAIJE VREME (USA) Opte promene na socijalnom planu Osamdesete su u Americi bile praktino razliite nego ezdesete i sedamdesete.To je bila dobra japija. Beskrajna potraga za lakim odgovorima nastavila se i tokom ove decenije. Osamdesetih je opti narcizam uzeo maha, najee bez tragova spiritualno karakteristinih za sedamdesete. Poraslo je oslanjanje na tehnologiju uz pratee opadanje oslanjanja na interakciju dve osobe. Porodice gledaju TV i ne razgovaraju meusobno. Postoji opadanje u radnoj etici i opadanje u vezama. Promena u psihoterapiji Psihoterapija je postala znatno sofisticiranija. U neku ruku dolo je do poveanog poverenja u tehnoloka reenja i do veeg oslanjanja na njih. To je znaajan aspekt sadanjeg konteksta Getalt terapije. U ovo doba kad se terapija vri na osnovu procedure, postoji poveana potreba za pristupom koji naglaava vrednosti vezane za odnos dve osobe. Verujem da je vie nego ikad potrebna Getalt terapija u vidu dijaloga i bazirana na fenomenologiji, a mnogo je manja potreba za mudrologijama i arobnjatvom Getalt terapije, tj. procedurom orijentisana terapija. Ono to je potrebno na polju psihoterapije su pristupi bazirani na primarnim Getalt terapijskim principima dijaloga, fenomenoloke svesnosti i teoriji polja (procesa). Psihoanaliza U celini, psihoanaliza je postala manje orijentisana na teoriju nagona, a blia bazinom iskustvu. Postala je manje rigidna, vie interpersonalno orijentisana. Ona predstavlja snaniju alternativu Getalt terapiji nego to je bila klasina psihoanaliza i blia je pravim nastojanjima Getalta nego bum-bum-bum pristupi koji se nazivaju Getalt terapijom. Ipak, psihoanaliza nije odgovor. I dalje joj nedostaje mnogo toga to Getalt moe da ponudi. Ne sadri ni teoriju svesnosti, ni metodologiju koja dobro upotrebljava mo fenomenoloke metodologije fokusiranja i eksperimentacije. Ne sadri teoriju koja zaista integrie interpersonalno i interpsihiko. Ne sadri koncept uloge terapeuta koji bi zaista razraivao varijacije koje su sasvim jasno potrebne kada se radi sa razliitim tipovima pacijenata. Na primer neki psihoanalitiari su promenili psihoanalitiki stav i u radu sa graninim pacijentima pribliili su se dijalokom pristupu. Oni moraju da nau posebna opravdanja za to to se podrazumeva kao sastavni deo Getalt terapijske teorije i prakse. I konano, oni nemaju teoriju terapijskog odnosa koja je sasvim adekvatna promenama koje vre. Oni se pribliavaju Getalt terapiji i potrebno im je neto ekvivalentno obuhvatnom okviru Getalt terapije. Dolo je do porasta u bazi znanja u psihoterapiji u celini. Istraivanja pokazuju da psihoterapija generalno ima pozitivne efekte. To je manje dramatino nego to bi moglo da bude jer su dobri efekti uravnoteeni tetom ili neefikasnou nekih terapeuta (Bergin i Suinn 1975; Lambert 1989). Izjednaavanje

18 dobre terapije i dobrih terapeuta sa terapijskom praksama koje oteuju i loim terapijskim rezultatima dovodi do blagog opteg efekta psihoterapije u pozitivnom smeru, umesto do snanijeg terapijskog efekta. Yalom ovo ilustruje u svojoj knjizi o grupama susretanja (Lieberman, i drugi 1973). Jedan Getalt terapeut je bio veoma efikasan i imao je veoma dobre rezultate bez gubljenja pacijenata. Grupa je bila efikasna u ''naglaavanju doivljavanja kao dominantne vrednosti, vrednosti koja odraava motiv mnogih ideologija grupa susretanja, ali je to pokazalo znaajan porast efikasnosti samo u ovoj grupi'' (Lieberman i drugi, str.126). lanovi ove grupe su takoe rekli da je grupna sredina nudila vie mogunosti za otvorenu komunikaciju meu lanovima. S druge srane jedan Getalt terapeut je koristio snaan, agresivno stimuliui, harizmatski liderski stil i uao je statistiki u grupu koju je najvei broj pacijenata napustio. lanovi grupe imali su slabije razvijeno samopotovanje, bili su manje blagi prema sebi i videli su okolinu kao manje blagu. Zanimljivo je da je uprkos snanoj stimulisanosti i orijentisanosti na sada i ovde ove gupe..., lanovi su manje vrednovali doivljavanje, a postali su vie usmereni na sebe i na rast (Lieberman i drugi, str.126). Jasno je da nain na koji terapeut radi dovodi do irokog spektra rezultata, od terapijskih rezultata do izazivanja psihotinog sloma. A etiketa koju koriste terapeuti, npr. Getalt terapeut, sama po sebi ne govori o kvalitetu terapije. Naravno, neki stavovi ili naini rada bolje deluju na odreene vrste pacijenta. Opasnosti su razliite sa razliitim vrstama pacijenata. Postalo je jasno koliko je to sloeno i koje je faktore potrebno razmotriti u pogledu terapeuta, pristupa i pacijenta, tj. vrsta pacijenta, vrsta terapije, linost i njena biografija treba da se slau kod pacijenta i terapeuta, itd. Na primer, rad sa svesnou o negativnim kognitivnim procesima depresivnih pacijenata izgleda da je u celini efikasnije neko puko iskazivanje katarze. To vredi za Getalt terapiju kao i za sve druge vrste terapije. Porast klinikog iskustva u Getalt terapiji Getalt terapeuti imaju vie iskustva kao Getalt terapeuti nego to je to bio sluaj pre nekoliko decenija. Uili smo iz iskustva steenih kroz terapijski rad i iz linih terapija. Praktikujem Getalt terapiju ve 24 godine, od toga sam 19 proveo radei dugotrajnu terapiju u istom okruenju. Moja shvatanja i praksa bili su podeeni zbog ovog iskustva, npr. time to sam gledao kako se razvijaju obrasci karakteristini za druge terapije i kako na njih utiu razliite intervencije, stavovi, slaganje terapeuta i pacijenta itd. Takoe sam uio radei sa lanovima razliitih generacija u istoj porodici. Takoe sam uio iz line terapije. I po tome sam tipian a ne jedinstven. Jedna od stvari koje sam nauio je jasnije prepoznavanje oblika to vredi za Getalt terapiju u celini. Jasnije prepoznajemo razliite vrste pacijenata i kako da radimo sa njima i koje su opasnosti. Na primer, kao to sam ve pisao na drugom mestu u ovom izdanju, nauili smo mnogo o tome kako da radimo sa graninim i narcistikim karakterom, tj. koje su terapijske indikacije i opasnosti. U celini znaaj empatije i usklaivanja je porastao, ini mi se kao rezultat ovih razliitih faktora.

19 NEKE OIGLEDNE OPTE LEKCIJE Nema lakih odgovora Kliei su esto pogreni (rei da su uvek pogreni bio bi drugi netaan klie).Traenje jednostavnih odgovora ili nespremnost da se tvrdnje promisle pre nego to se prihvate, upotrebe ili izloe javnosti deluje nekompatibilno sa individualnim rastom ili rastom terapijskog sistema. Potrebno je da nastavimo sa stvaranjem dobre teorije Kurt Lewin je rekao da nita nije tako praktino kao dobra teorija. Bez dobre teorije mi smo bez dobrog opteg pravca. Dobra teorija je proces teoretisanja, a ne trajna ili nalik na predmet, i ne dogma. To je proces kojim se postie jasnoa i doslednost. To je otkrivanje slabosti i nekompletnih aspekata. To je proces stalnog menjanja, testiranja, izazivanja i poboljavanja. Potreban nam je intelektualni dijalog. Istina se pojavljuje iz borbe sa konfliktnim idejama, ukljuujui poten i kompetentan feedback. Neizraene ideje ili one koje drugi ne komentariu kritiki su nepouzdane. Profesionalne ideje koje se ne izlau na forumima na kojima se kolege bore sa njima i ne unitavaju ih, su nepouzdane. Treba da potujemo svoje kolege izazivajui njihove teorijske i klinike tvrdnje. Potrebna je teorija koja se moe verifikovati. Samo na taj nain ta je tano i korisno i ta ima efekta, a ta ne. Potrebna su profesionalna znanja izvan okvira Getalt terapije Shvatili smo da je nepotrebna dijagnoza i opisi sluajeva sa stanovita drugih perspektiva. Potrebna nam je tehnoloka informacija o mogunostima tretmana. (Ovo emo diskutovati u vezi sa klinikim radom u dodatku ovog izdanja). I potrebna nam je stimulacija u vidu terapijske analize filozofske diskusije od strane ljudi koji zastupaju drugaije pravce. Na primer tokom proteklih godina izlazila je serija lanaka u ASOPISU ZA HUMANISTIKU PSIHOLOGIJU koja se bavila teorijskim problemima vezanim za samoaktualizaciju, ta bi moglo biti vano i stimuliue za razvoj Getalt terapije (Geller, 1982, 1984, Ginsburg, 1984). Nema preice u treningu da bi se rodili dobri terapeuti. Nema preice u treningu da bi se rodili dobri terapeuti.Seam se da sam pre vie godina drao prvi obuhvatan teorijski kurs u Getalt terapijskom institutu u Los Angelesu. Na tom prvom kursu imao sam uenike na razliitim nivoima u pogledu steenog iskustva. Bavio sam se pitanjem primene Getalt terapije u radu sa izofreniarima. Jedan od naprednijih uenika, psihoterapeut sa dozvolom za rad koji je delovao kao da radi sasvim dobro u iskustvenoj grupi za trening, nije ak ni znao ta je to izofreniar. Bilo je suvie mnogo preica. Kako bi uopte znao da je pred njim izofreniar?

20 Potrebna je bolja literatura Na teak nain smo shvatili da demonstracije i popularnost nisu dovoljne da budu baza za kontinuiran razvoj Getalt terapije. Verujem da je odravaje Getalt terapije i njen prosperitet mogu samo uz pomo dobre literature i dijaloga u okviru Getalt terapijske zajednice, te uz vie dobrog materijala namenjenog publici koja se bavi Getaltom. Tamo gde se to nije dogodilo Getalt terapija je bila u nevolji kada je popularnost splasnula. Kada se talas popularnosti povue, kada na scenu stupe nove tehnologije i ideje, Getalt terapija pada i jasno je da nema dobru podrku u teoriji, dijalogu i prezentacijama optoj profesionalnoj zajednici. Potrebno je da se bavimo sopstvenom osnovnom teorijom Osnovna teorija je i dalje najbolje izloena kod Perlsa, Hefferlinea i Goodmana. Ovo treba razumeti i formirati bazu za dalji rad. Ne moramo se sloiti sa svime u knjizi Getalt terapija, ali teorijski dijalog treba da tu analizu uzme u obzir na kompetentan nain. Potrebno je da se postojea teorija vie koristi prilikom treninga stvaranja teorije i dijaloga. Zatim treba da bude prevaziena. Kada razmotrimo koncepte, treba da razmotrimo odnos koncepta ili dela prema celini, a to ukljuuje analizu Getalt terapije.

PARADOKSALNA TEORIJA PROMENE ta je to paradoksalna teorija promene? to vie se trudi da bude ono to nisi, u veoj meri ostaje ne promenjen. Rast, ukljuujui prihvatanje ljubavi i pomo drugih, zahteva samopotovanje. Ako ovek pokuava da bude ono to nije ne moemo govoriti o samopotovanju i samopodrci. Osnovna karakteristika samopotovanja je identifikacija sa stanjem u kojem jesmo. Poistoveenje sa tim stanjem znai poznavanje svog stanja, tj. svog aktuelnog doivljavanja, ponaanja, situacija. Poto se svako stanje menja s vremenom, poistoveivanje sa tim stanjem podrazumeva tok stanja, prelaz iz jednog u drugo, tj. poverenje u kretanje i menjanje. Saoptavanje i pruanje podrke sebi mora da ukljuuje i poznavanje i prihvatanje sebe. Osoba moe sebe podrati samo ako sebe poznaje - svoje potrebe, sposobnosti, sredinu, obaveze itd. Poznavati svoje stanje, a ne prihvatati da je ono izabrano, odbacivati ga zapravo predstavlja neku vrstu samoobmane. Sartr je o tome pisao kao o pogrenom uverenju uz pomo kojeg se osoba ispoveda i tokom ina ispovedanja prestaje da se poistoveuje sa onim to je ispovedio. Na primer ja uinim neko kukaviko delo i priznam da sam kukavica. Ali dok priznajem da sam kukavica na suptilan nain varam sebe da sam ja koji priznajem iznad kukaviluka. To deluje kao da kukaviko ponaanje nije bilo odabrano, ve na neki nain nametnuo osobi koja se ispoveda, koja priznaje svoju osobinu.

21 Kada terapeut vodi ili lei pacijenta, on zapravo vri pritisak na njega da bude drugaiji. I to je vie pacijent usmeren ka cilju, to vie e on ili ona ostati u sutini isti, nepromenjeni. Usmeravanje ili guranje pacijenta ka neemu dovodi do otpora. Tada pacijent ne samo da se nalazi u otporu svom organizmikom funkcijonisanju, ve sada takoe i u otporu ka upletanju od strane terapeuta. Ovaj drugi vid otpora je obino zdrav, premda takoe spreava proraivanje poetne zaglavljenosti koja je terapiju uinila neophodnom. Postoji i drugi razlog zbog kojeg terapeutovo guranje pacijenta ne rezultira stvarnim promenama. Jedan od naina da se ue u kontakt sa uplitanjem nametljivog terapeuta je introjekcija. Pacijent se spolja gledano moe buniti ili konformisati, ali u oba sluaja verovatno e progutati celo pare za koje se terapeut zauzima: Da sam ja kompetentna osoba, eleo bih da uradim ono to terapeut predlae. Ako se osoba konformira sa nastojanjima terapeuta, to nee biti na osnovu autonomije i samopotovanja. A osobi nee biti dostupno orue samopotovanja i autonomije. Najvanije od svega je to da terapeut koji gura, vodi ili usmerava pacijenta daje sledeu poruku: takav kakav jesi nisi dovoljno dobar.To je poruka koja inducira stid i /ili krivicu. Ukratko, terapeut koji gura pacijenta ne doprinosi njegovom samopotovanju. Takav terapeut moe da radi iz najboljih pobuda. To ne menja situaciju. Verujem da takav pritisak na pacijenta vre terapeuti da bi zadovoljili svoje potrebe, a ne potrebe pacijenta. Biti svedok brzih promena je uzbudljivo i gratifikujue, ali da li to unapreuje rast pacijenta? Sumnjam da pojava transfera i idealizacije vie znae za terapeuta nego za pacijenta. Mislim da pacijent poslednji otkriva da je ovo tano. Pourivanje moe da dovede do nekih otkria, ali jedino sredstvo da se to ostvari je terapeut. U najboljem sluaju to omoguuje pacijentu da stekne sposobnost da radi ono to ga je terapeut naveo da radi. Ovo se moe generalizovati na vrlo ogranien broj sluajeva. Takoe postoji i obrnuta strana paradoksa: to vie osoba nastoji da ostane nepromenjena, to se vie menja u odnosu na promenjivu sredinu. ta raditi sa zaglavljenim pacijentima koji nastoje da ostanu isti i jo gori u odnosu sa okolinom, a da se izbegne navaljivanje, guranje ka promeni? Metod za rad sa zaglavljenim pacijentima je: dijalog, svesnost i eksperimentisanje. To zahteva strpljenje. To zahteva da terapeut zauzima stav da ima dovoljno mesta za pacijenta u svetu, za njega upravo takvog kakav jeste, i to podrazumeva poverenje u organizmiki rast. Moje iskustvo mi govori da ako to ne bude delovalo, nee delovati ni guranje pacijenta ka promeni, osim moda na sasvim kratke staze. Pourivanje pacijenta je moda najopasnije sa pacijentima koji se ne menjaju lako. U neobinim sluajevima kada to ima efekat, ire se dramatini raporti do kolega. Najee, meutim guranje dovodi do impasa u odnosima. Gotovo to uvek podrazumeva da terapeut ne preuzima odgovornost za svoj udeo u terapiji. Ako je terapeut frustriran, odgovornost za to je njegova. Terapeut je odgovoran da nae ili kreira bolji pristup. Terapeut takoe treba da poznaje ogranienja vetine kojim se bavi. I pre svega terapeut treba da bude sposoban da posmatra i da radi na svom kontratransferu.

22

Potovanje prema pacijentu Moja slika Getalt terapije podrazumeva horizontalan odnos. Koliko je to mogue, terapeut postupa prema pacijentu kao prema ravnopravnom (i pored razlika u ulogama uoblienim na osnovu terapijskog ugovora). Podjednako je tano da terapeut u radu sa pacijentima ovo naziva otporom. Otpor pacijenta je nezdrav samo kada ga nije svestan i kada nije deo kreativnog prilagoavanja organizma. Otpor terapeuta u Getalt terapiji moe biti zdrava reakcija. Na stav u Getalt terapiji je da pacijent treba da postane svestan otpora tako da samoregulacija pacijenta bude obeleena boljim kontaktom i svesnou. Integrisano i ka rastu usmereno dovravanje psiholokih situacija zahteva integraciju i ponitavanje otpora. Potrebno je da terapeut potuje pacijentove odbrane, a ne da ih napada ili neguje. Pomae ako poznajemo i imenujemo odbrane ili izbegavanje, ako ih razumemo i prihvatimo. Ni pokuaj da se odbrane eliminiu, ni podravanje odbrane nee dovesti do poboljanja kod pacijenta. Cilj je navesti pacijenta da razume otpore i da prihvati odgovornost za njih, uz punu svesnost. I to mora biti u skladu sa ritmom pacijenta. Pacijent najbolje zna. Neki Getalt terapeuti pripisuju pacijentu potpunu odgovornost, punu mo da sebe ozdrave ili da se razbole, ali zatim preuzimaju na sebe odluku da poguraju pacijenta kroz njegove odbrane. ini mi se da ako su pacijenti toliko sposobni da su odgovorni za sebe (svoje ivote, svoju patologiju, svoju terapiju) tada njihove otpore treba potovati kao neto to su sami odabrali da bi zadovoljili neku vanu potrebu. Istorijski, Getalt terapija je bila povezana sa pobunom protiv autoriteta i promovisanja nekonformizma. Zar i sami ne postajemo autoritarni kada istiemo sebe kao osobu koja odluuje kada odbrane treba da budu sruene? Mislim da se odgovor ne krije u tome da se sa pacijentima treba polako raditi, rad svesnosti treba da bude ostvaren, a terapeut koji odlui da bude negujui i da ne radi na svesnosti takoe ne potuje pacijenta i njegove izbore. Odgovor lei u dijalogu i jasnoj dijagnostici (o emu u kasnije govoriti ). Potovanje prema pacijentu takoe podrazumeva da razumemo nivo samopotovanja i pruanja podrke sebi za koju je pacijent sposoban. To podrazumev da znamo ta pacijent eli od terapijskog rada terapijsko sofisticiranje pacijenta, razum, kohenzivan identitet, inteligencija itd. U grupama je ovo komplikovanije, poto terapeut ima odgovornost da posmatra, stavlja na znanje, potuje potrebe svake individue i grupe u celini. Osobi kojoj je potrebno da radi sporije moe da izazove pourivanje od ostatka grupe, koja je frustrirana. Grupno pourivanje moe ak biti gore nego pourivanje od strane terapeuta. U takvoj situaciji grupa treba da naui da se suoi sa frustracijom i da pritom potuje granice, razliitosti i autonomiju. Grupa nije sigurno mesto ako njome dominira grupna hostilna agresivnost ili insistiranje da se potrebe veine nametnu ostatku grupe. S druge strane, grupa nije

23 sigurna ako se negativne misli i oseanja ne izraavaju. Terapeut je odgovoran za definisanje ravnotee i potrebe za sigurnou. Izbor Paradoksalna teorija promene suprostavlja se katarzi kao primarnoj intervenciji. Suprostavlja se slamanju odbrane i pokuaju slamanja otpora. Sukobljava se sa upotrebom tehnika ili linosti terapeuta kako bi se pacijent direktno usmerio ka petpostavljenom cilju (zdravlju). Paradoksalna teorija takoe se sukobljava sa idejom pojednostavljenog obuavanja terapeuta. Valjana terapija prema paradoksalnoj teoriji promene zahteva da terapeut ima dobro teorijsko razumevanje, dobru linu centriranost i dobro kliniko razumevanje. Dalji razvoj Getalt terapije u USA prevaziao je harizmu. Iskustvo nas je nauilo o tome ta je esencijalno u multiplo-fokusiranoj Getalt terapijskoj teoriji, tj. dijalokom odnosu i svesnosti baziranoj na potovanju za pacijentovo lino iskustvo i iskustveni stil. Ovo podrazumeva dobro poznavanje klinikih obrazaca i nunosti. Ono to nije esencijalno i to je zapravo suprotno valjanoj obuci i terapiji, to je zvezdani sistem uenika i trapeuta u kojem dominira harizma. Noviji pristup zahteva naporan rad, a ne harizmu Psiholoko zdravlje i maksimizacija ljudskog rasta, kao kod genija je 90% rada, a 10% inspiracije.

ODNOSI : POJAVA I ANGAOVANJE Nauili smo da zemenimo Getalt terapiju baziranu na harizmi, teatralnom i katarzi naglaavanjem dijalokog angaovanja pacijenta i terapeuta i pacijenta sa drugim pacijentima u grupi i da verujemo da se rast javlja iz takvog angaovanja. Socijalna dimenzija: Odnos i terapijska efikasnost Dolo je do opteg poveanja u naglaavanju odnosa u psihologiji. To vredi i za Getalt terapiju i to je takoe deo opteg porasta potovanja za socijalnu dimenziju. Istraivanje faktora terapijskog uspeha dosledno istie vanost odnosa. U psihoanalizi se pojaava naglaavanje odnosa, na alost esto uz upotrebu terminologije koja i dalje brka kontakt i transfer. U Getalt terapiji raste naglaavanje terapijskog odnosa i u Getalt terapijskim grupama pojaano se naglaava odnos. Drugi aspekt pojaanog uvaavanja socijalne dimenzije u celini i naroito odnosa je pojaano naglaavanjem porodice i organizacija u Getalt terapiji. Iako rad sa porodicom i organizacijonim grupama nije nov u Getalt terapiji, sve ee se praktikuje, ee se o njemu pie i pria, pa praksa postaje istananija nego ikad ranije.

24 Jadan deo daljeg razvoja Getalt terapije ini i porast interesovanja za Buberovo leenje kroz susret. Leenje je obnavljanje celine. A Buber je verovao da se leenje deava samo kroz odreenu vrstu odnosa izmeu dve osobe. Potpuno angaovanje deava se sada i ovde. Tokom ezdesetih neki su na alost interpretirali sada i ovde na poseban, uzak nain. Sada smo skloniji da potpunije delimo sa pacijentom njegovu ivotnu priu i da sa njim delimo svoju ivotnu priu ako je to terapijski prikladno. Knjiga Ervinga Polstera ivot svakog oveka vredan je romana je primer ovakvog pristupa (Polster, 1987). Ali, takoe je bilo suprotnih trendova u psihologiji i psihijatriji, naroito kada je re o tretmanu u skladu sa datom procedurom. Dolo je do porasta tehnolokih mogunosti. Terapija u celini kree se ka poboljanom tehnikom i na tehniku orijentisanom pristupu koji trei preicama. Koje tehnike su efikasne u radu sa depresivnim pacijentima? Ili sa graninim? Kuvari psihoterapije, esto zastareli prirunici sve ee se koriste u istraivanjima o psihoterapiji. Za mene je zanimljivo to to ak i pri ovako rigoroznim pokuajima da se standardizuje procedura, linost svakog terapeuta i kvalitet tarapijskog odnosa i dalje prouzrokuje veoma razliite ishode u radu razliitih terapeuta i u razliitim parovima terapeuta i pacijenata (Lambert, 1989). Tokom svoje istorije Getalt terapije je bila svrstavana u grupu humanistike psihologije i postavljala je alternativu biheviorizmu i slinim na kontrolu i tehniku orijentisanim terapijama. Mi smo naglaavali rad sa ljudima, a ne kontrolu ili gaenje i uspostavljanje uslovnih reakcija. Ali uvek je postojao izvestan nesklad izmeu humanizma i nae tehnlogije i tenje ka harizmatskom liderskom stilu. Mnogi su pitali da li je upotreba prazne stolice, udaranje jastuka, upotreba frustacije i drugih slinih sredstava zaista humanistika. U novije vreme postavilo se pitanje da li su ove tehnike u skladu sa dijalokim pristupom. U velikoj meri nauili smo da pevaziemo tehniku orijentaciju. I to je poruka koju elim da prenesem putem ovog teksta. Nauili smo da je vaan dijalog i odnos, da je vana paradoksalna teorija promene i da je vano dopustiti promeni da se pojavi, a ne usmeriti se ka njoj, a nauili smo kako su nevane pojedine tehnike. Ipak, uprkos tome, na mnogim mestima obuka se vri prvenstveno u vezi sa tehnikom, a vri se pritisak i koristi se frustracija kako bi se ljudi naterali na promene. Smatram da je to izvrtanje Getalt terapije. To nikad nije bila valjana teorija Getalt terapije i sigurno nije ni sada. U ovo doba kretanje ka brzim tehnolokim reenjima, prava Getalt terapija humanizma, dijaloga-paradoksalne teorije promene - potrebnija je nego ikada. U porodinoj terapiji postoje znakovi nezadovoljstva manipulativnim pristupima i otvorenost za pristupe koji su orijentisani na odnos a koji naglaavaju svesnost i dijalog. Za mene je sutina Getalt terapije integracija odnosa dveju osoba sa optom klinikom i tehnikom kompetentnou. A to je pravo potovanje tipa pacijenta. Dijaloki odnos-realnost je uspostavljanje relacija

25 Dijaloki shvatanje stvarnosti je da je realnost uspostavljanje relacija. Stvarnost je relaciona to je orijentisanost na granicu izmeu osobe i ostatka organizmike sredine. Kontakt je takoe oito relacion: to je ono to se zbiva izmeu osobe i sredine. Na doivljaj sebe je relacion (to je najjasnije izraeno u Getalt terapiji). Verujem, kao i Buber da je duhovnost relacijom odreena. Mi se razvijamo kroz ono to se deava meu ljudima, a ne kroz okretanje ka sebi i samoposmatranje. Unutranje i spoljanje su tek sekundarne elaboracije ili diferencijacije polja izmeu organizma i sredine. U Getalt terapiji, Perls, Hefferline i Goodman kau da je kontakt primarna forma realnosti. Osoba (self) je odreena u terminima interakcija izmeu osobe i ostatka polja : 2.Self je sistem sadanjih kontakta i sredstvo rasta Videli smo da je u bilo kom biolokom ili socio-psiholokom istraivanju konkretna tema o kojoj je re uvek polje koje ine organizam/sredina. NE postoji funkcija bilo koje ivotinjske vrste koja se moe definisati drugaije osim kao funkcija takvog polja. Sloen sistem kontakata potreban za prilagoavanje u tekom polju nazivamo self. Self se moe posmatrati na granici organizma ali sama granica nije izolovana od sredine, ona je u kontaktu sa sredinom, ona pripada i sredini i organizmu (str.373) Aktualizacija selfa u Getalt terapijskom smislu stvarnog sada i ovde odnosa izmeu osobe i drugog je pomno stavljena u kontrast sa pokuajem da se aktualizuje slika o sebi. Slike, ukljuujui i slike o sebi su proizvodi ili predstave, a ne stvarni dogaaji u odnosu koji egzistira u stvarnom svetu. Jedno od obeleja koje izdvaja Getalt terapiju od terapija koje se bave objektnim odnosima i od drugih psihoanalitikih pristupa (noivih i starih) je to to Getalt terapija naglaava stvaran odnos, a ne slike sebe i drugih. Moto je: kontakt je stvaran. Uspostavite kontakt sa stvarnom drugom osobom i takoe sa onim to je istinito za vas kao osobu. Postoji samo JA iz JA-TO i JA-TI odnosa. Ti se deava kada se zaista susretne osoba kakva jeste, kao osoba. U takvim susretima svaka osoba tretira se kao odvojena od druge, svaka osoba tretira se kao vrhunac sebe same. Osoba u dijalogu dobro zna i potvruje da je druga osoba odvojena i podjednako naroito svesna. U JA-TO odnosu postoji dijagnosticiranje i pojaavanje granice. U Ja-To postoji neki cilj, umesto da se dopusti da se sam pojavi iz odnosa dveju osoba. U Ja-To odnosu postoji proraun, kontrola, tretiranje osobe kao sredstva kojim se dolazi do nekog cilja. Terapeut koji upotrebljava svoju linost kako bi naveo pacijenta da ozdravi deluje na Ja-To nain. ovek ne moe da postoji bez Ja-To. To je zdrav i organizmiki nuan nain. Ali postoji i Ja-To u kojem se osoba koleba izmeu Ja-To i Ja-Ti. To je Ja-To u svrhu JaTi. U ranijim testovima o tome sam pisao kao o Ja-Ti odnosu, koji je suprostavljen Ja-To trenutku. Preao sam na terminologiju koju smatram manje zbunjujuom: termin Ja-Ti ostavljam za vrhunski trenutak ujedinjenja koji Buber tako poetino opisuje u JA i TI, a termin dijaloki upotrebljavam da oznaim ire relacije koje se kolebaju izmeu Ja-To i Ja-Ti (Hycner, 1985, Jacobs, 1989). Karakteristike dijaloga

26 U terapiji dijalog znai odnos baziran na odnosu i onome to se u njemu pojavi, a ne na tome da se pacijent dovede do neega ili na uzdravanju od gratifikcije zbog poboljanja transfera neuroze. Prisutnost Buber opisuje egzistencijalni susret frazama kao to su Borba sa, Hrvanje sa. To ne znai da treba biti ni ljubazan, kao ni brutalno iskren. To znai susretanje i zadravanje svog stava na nain koji omoguuje kontakt i praktikuje prihvatanje i potvrivanje (vidi sledei odeljak). To znai doi do granice susreta sa drugom osobom, ali ne proirivati kroz granicu ili kontrolisati drugu osobu, tj. ne kontrolisati ono to je sa druge strane granice. Buber govori o izvornoj i nerezervisanoj komunikaciji kao o karakteristici dijaloke prisutnosti. Sasvim prisutne osobe dele meusobno znaenje. Za terapeuta to znai da dele znaenje sa pacijentom. Potpuno znaenje ukljuuje oaj, ljubav, duhovnost, ljutnju, radost, humor, senzualnost. U dijalokom odnosu terapeut je prisutan kao osoba i ne dri se rezervisano kao kod analitikog stava, a takoe ne funkcionie primarno kao tehniar. Potrebno je da bude jasno da nerezervisana komunikacija znai da se terapeut predaje dijalogu, a to ne znai da ovo ini bez diskrimainacije. To se odnosi na ivo anagaovanje u kojem terapeut prikladno i na uobiajen nain pokazuje svoje oseanje, doivljaje, itd. Priroda druge osobe i situacije je organski deo dijalokog kontakta sa drugim. Kada se ovek obraa narcistiki ranjivoj osobi dijaloki, to ne ini na nain na koji bi se obratio osobi koja nije na taj nain osetljiva. U Getalt terapiji u USA dolo je do shvatanja da je teoretski dosledno i asno da je efikasnije rei pacijentu kako se oseamo nego da delujemo na osnovu tih oseanja, koristei tehnike frustriranja i druge smicalice koje se aktivno bave klinikom situacijom i ukazuju na prisutnost terapeuta, ali izbegavanje dijaloga. U nastavku knjige razmotriemo faktore vezane za diskriminisanje toga kad i kako initi to (a kad ne initi) sa razliitim tipovima pacijenta tj. sa narcistikim poremeajima linosti. Potvrivanje i prihvatanje Ljudi postaju jedinstvena bia kroz potvrdu od strane drugih ljudi. Potvrda drugih ljudi ini nas prisutnim. Osoba dobija potvrdu kada druga osoba zamilja realnost tj. kada se stavi na mesto drugog i zamilja, proivljava, ono to doivljava taj drugi. Ono to se potvruje kroz ovakav proces je egzistencija druge osobe kao zasebno postojeeg ljudskog bia sa nezavisnom duom kakav je i sam posmata. Na bazinom nivou potvruje se egzistencija druge osobe kao odvojene, zasebne. Terapeut potvruje da pacijent postoji, da ostavlja neki utisak i da je podjednako vredan kao i bilo koja druga osoba. Pacijent nije nevidljiv, niti je samo objekt elja i slika druge osobe. Neki su opisali da su gledajui u oi gurua videli, beskonano ljudi su govorili da kad bi pogledali u oi Bubera, videli bi da ih druga osoba vidi i da izlazi u susret. To je ono to je pacijentima poterabno od terapeuta. Vrhunski terapeut reaguje na jedinstveno.

27 Potvrda je vie od prihvatanja. Ono svakako ukljuuje prihvatanje i poruku koja sledi ima dovoljno mesta za sve. Getalt terapija kao terapija i kao valjana praksa ima unutranje potovanje za razlike i raznovrsnost. To je jedan od kamena temeljaca Getalt terapijskog stava. Potvrda takoe obuhvata potvrivanje onoga to elite da postanete. Iako ne moe biti inkluzije i potvrde bez prihvatanja, uz inkluziju i potvrdu javlja se i afirmacija pacijenta. Prihvatanje osobe kakva jeste ne znai da se odustaje od nade u rast. Naprotiv upravo je potencijal za rast ono u ta moemo biti sigurni da ini sr konfirmacije. Inkluzija je najvii oblik potvrde Inkluzija je uoseavanje u stav druge osobe dok zavravamo doivljaj sebe. Osoba koja praktikuje inkluziju sagledava to je potpunije mogue svet kroz oi druge osobe. A nije re o konfluenciji poto osoba koja praktikuje inkluziju simultano zadrava oseaj sebe kao zasebne osobe. To je najvii oblik polarne svesnosti sebe i drugog. Inkluzija se ponekad brka sa identifikacijom i empatijom. Identifikacija se razlikuje po tome to osoba osea identinost sebe i drugog, to je gubljenje oseaja razliitosti. Inkluzija znai dublje zalaenje u drugi pol oseanja tue take gledita nego to se podrazumeva pod pojmom empatija, dok se istovremeno zadrava jasnija svesnost o zasebnoj egzistenciji nego kad je re o empatiji. Inkluzija, kao TI koje se ponekad javlja kad su dve osobe u kontaktu na dijaloki nain, zahteva uljudnost. Inkluzija se moe sasvim razviti kada osoba ima podrku i proiri se u kontaktu sa drugim. Inkluzija u terapiji Mnogi Getalt terapeuti kritikovali su empatiju zbog opasnosti od konfluencije, tj. opasnosti od konfuzije sebe i drugog zbog verovanja da jedna osoba moe da iskusi tano ono to druga osoba doivljava. Kada sam prvi put pokazao izvod iz jednog ranijeg rada u kojem sam raspravljao o inkluziji u Getalt terapiji, Jim Simkin je pitao: Da li je to tvoj nain da prokrijumari empatiju u Getalt terapiju? Ali inkluzija zahteva svest o odvojenosti dok oveka uljuljkuju u pol doivljavanja druge osobe to potpunije moe. Praktikovanje inkluzije i fenomenoloka perspektiva veoma se dobro uklapaju. U fenomenologiji sve se posmatra iz vremensko prostorne perspektive svesnosti neke osobe. Sa strikntno fenomenoloke take gledita fenomenologija svake osobe je podjednako realna. Kada radimo terapiju prema fenomenolokom obrazcu, obraa se panja na pacijentovo aktuelno iskustvo (i naravno, na terapeutovo) i na proces. Posebno se fokusira na ono to se deava izmeu terapeuta i pacijenta iz pacijentove perspektive. Dok postoji znatno vei doivljaj uzajamnosti u dijalokoj nego u bihevioralnoj ili analitikoj terapiji, inkluzija nije uzajamna. Postoji garanica do koje je inkluzija uzajamna u terapiji. Mnogi pacijenti nisu u stanju da praktikuju inkluziju na poetku terapije. Kroz terapiju treba da razviju sposobnost da budu u onakvoj vrsti kontakta koji je povezan sa praktikovanjem inkluzije. Buber tvrdi da je terapija gotova kada pacijent praktikuje inkluziju, a neki poinju terapiju sa ve razvijenom ovom sposobnou.

28 Ipak, ako se u terapiji inkluzija redovno uzajamno praktikuje, to vie nije terapija. Zadatak terapije, njena struktura i funkcija zahtevaju da najvei deo vremena inkluzija bude jednosmerna. Ugovor i zadatak se sastoje u tome da se fokusira na pacijentovo iskustvo radi njegovog rasta. Pacijent koji ve ume da praktikuje inkluziju terapijski odnos moe da slui kao forum u kojem moe da bude u odnosu u kojem ne mora da praktikuje inkluziju ako to ne odgovara njegovim terapijskim poterbama. U ovom kontekstu on moe da brine o sebi, a da ne brine o terapeutu koji o njemu brine. ta vie , bez obzira na to koliko pacijent sposoban da praktikuje inkluziju, ne moe sebe da sagleda tako potpuno kao to to druga osoba moe (terapeut), a to je veoma vano za rast pacijenta koji moe da praktikuje inkluziju. To je est sluaj sa terapeutima koji dolaze na terapiju. - Dijalog,fenomenologija i psihoanalitike prednosti Neke vrste psihoanalize pribliile su se aktuelnom iskustvu pacijenta. To je veliki napredak u odnosu na klasinu psihoanalizu i blie je fenomenologiji. esto je to poboljanje i u odnosu na teatralan Getalt terapijski pristup iz ezdesetih. Rezultat je taj da su mnogi koji su redukovali Getalt terapiju na taj stil terapije preli na novije psihoanalitike pravce, tj. psihologiju ja. Ali postoji ogranien fenomenoloki fokus ak i kod najmodernijih trendova. Oni su i dalje optereeni nasleem slobodnih asocijacija i interpretacije i ne proiruju fenomenoloki naglasak toliko da prihvate fenomenoloki fokusiran trening ili eksperimentaciju. Eksperimentalna fenomenologija i dalje ne predstavlja deo proirene psihoanalitike terapije. Takoe ja ogranieno otkrivanje terpeuta. To je neto to se samo ponekad radi, uz posebna izvinjenja i racionalizacije. Ako je to potrebno zbog terapije odreenog pacijenta, to se moe opravdati. Ali prava mo dijaloke terapije i dalje se ne ceni, a teorija i obuka analitiara ne obezbeuju terapeute da optimalno deluju unutar dijalokog konteksta. Reeno je da kada dve osobe pevaju, postoji dijalog. U Getalt terapiji moemo pevati sa pacijentom. Nema ogranienja vezanih za kontakt, prisutnost i kreativnost kakve postoje u veini psihoterapija. U ovom dijalogu moemo pavati, plesati, priati, crtati, svaati se. Mi radimo i borimo se zajedno sa pacijentom. Takoe se koncept sada i ovde upotrebljava na razliite naine u Getaltu i u psihoanalitikim terapijama. To je tano ak i kada je re o proirenom i liberalnom pogledu na sada i ovde u okviru Getalt terapije o kojem smo ranije govorili. Do ovde i sada se u psihoanalitikoj psihoteraiji i psihoanalizi dolazi preko koncepta transvera. Ipak, u psihoanalizi, podaci iz analize transvera se primerno koriste da objasne prolost, a ne da unaprede dijalog i eksperimentalnu fenomenologiju u sadanjem odnosu sa pacijentom. Ne moe se valjano raditi terapijski, a da se na kompetentan nain ne bavi fenomenom transvera. Ne moe se valjano raditi terapija ako se ignoriu razvojne teme, takoe. Ipak, u Getalt terapiji mi se bavimo i jednim i drugim. Naravno, upotrebljavamo dijaloku i Fenomenoloku perspektivu o kojima sam govorio i o kojim u diskutovati dalje u ovoj knjizi.

29

- Dijalog i usmeravanje ka cilju Dijalog ne moe biti cilj ka kome se usmeravamo. Dijalog se javlja iz konteksta izmeu dve osobe. - Dijalog se javlja iz susreta Dijalog je ono to se javlja kada se ti i ja sretnemo na nain koji autentino omoguuje kontakt. Dijalog nije ja plus ti, ve se javlja iz interpretacije. Dijalog je neto to moe da se desi kada su obe strane prisutne. Dijalog se deava samo kada ishod ne kontrolie i ne odreuje bilo koja strana. Pokuaji ine da interakcija ne bude dijaloka. Pokuaji, u smislu usmeravanja ka nekom ishodu i traenja sredstava za postizanje tog ishoda, predstavljaju manipulaciju. Naravno manipulacija sama po sebi nije loa. Buber je sasvim jasno rekao da je JA-TO apsolutno neophodno za postojanje. U Getalt terapiji se termin manipulacija koristi kako bi se oznaio motoriki aspekt senzomotornih aktivnosti organizma. Naravno, ovo moe biti zdravo i vano je da svaka osoba moe i da ini to kada je potrebno. Ali usmeravanje ka cilju nije dijaloko. Ponekad ujem kako ljudi govore da koriste dijalog kao sredstvo razvoja. To je jo jedan primer manipulacije, ciljanja. To je upotreba druge osobe i primer JA-TO odnosa. To je upotreba druge osobe kako bi smo bili ono to jesmo. Dijaloki stav je obrnut: bivamo ono to jesmo da bismo sreli drugog. Pokuaj da se pacijent dovede do neega je Ja-To odnos. Kada se u Getalt terapiji koriste tehnike da bi se pacijent doveo do neega, to postaje oblik modifikacije ponaanja, a ne dijaloke terapija. Ovo vredi ak i kada terapeut pokuava sasvim svesno i sa jasno isceliteljskom motivacijom da usmeri pacijenta ka zdravlju. - Pravi kontakt se ne stvara, on se dogaa Svaka strana moe voljno da stigne do granice, do susreta, ali samo dotle. Upotreba volje da bi se uspostavila kontrola nije dijaloki kontakt sa drugima, to je kontrola drugog. Kontakt kojim se asimiluje druga osoba, kojom se ulazi u konfluenciju sa eljama i predstavama druge osobe moe biti deo samoregulacije organizma, ali to nije dijaloki kontakt. U organizmikoj samoregulaciji koja je dijaloka uspostavlja se kontakt sa drugom osobom koja je nezavisna, iako se neki aspekti te nezavisne osobe, tog drugog, asimiluju u sebe. Na primer stil neke osobe mi se ne dopada. Mogu prihvatiti tu osobu sa tim stilom.Mogu uiti od te osobe, od nekih njenih osobina i na taj nain asimilovati u sebe neto njeno. Ali to je sasvim razliito od toga da ja manipuliem nekom osobom kako bi ona bila onakva kakvu ja elim. Dijaloki kontakt poinje tako to osoba stie do granice, a ostalo to je potrebno je reakcija druge osobe i uljudnost. Pripremi se, voljno. Tada se to dogodi ili se ne dogodi.

30 Ovo zahteva poverenje u ono to e se dogoditi. To zahteva poverenje u egzistenciju i veru da e pozadina podrati vas i drugu osobu. To zahteva veru da postoje sposobnosti ne samo one koje su pod kontrolom osobe ve i u ostatku polja organizma/sredine. Paradoks: ne moe biti ono to jeste nastojei da bude ono to jeste. Svaka osoba je jedinstvena, ali samo kroz ljudske odnose se jedinstvenost bia potvruje, zadrava i razvija. Tek kroz kontakt koji se zbiva JA-TI susret razvija se jedinstvenost svake osobe. Tek kroz saznanje kakvi smo sa drugim ljudima i kakvi su oni sa nama mi zaista postajemo ono to jesmo i poznajemo sebe. Kada se osoba okree ka sebi, introspekcijom, retrofleksijom itd, ne uspostavlja odnos sa drugima. To je ciljanje na self. U pravom susretu, usmerava se ka susretu sa drugima, susretu izmeu ja i ne ja. Zbog toga ne smatram Getalt terapiju psihologijom ja. U psihologiji ja naglaava se usmerenost na ja (self), dok se u dijalokoj terapiji naglaava odnos i ono to se pojavljuje. Svako postaje ono to jeste (Ja) ulazei u odnos. Kada se predstavimo onakvi kakvi smo, drugi ljudi mogu da nas tretiraju kao Ti. Tretirajui druge kao Ti postajemo u veoj meri ono to jesmo.

31

2. ZATO SAM POSTAO GETALT TERAPEUT: ZBOGOM JIMU SIMKINUDragi Jime, poeo sam da piem ovo pismo, kao i lanak za tvoj Festschrift. Zavravam ga kao posthumno zbogom. Moj ivot se radikalno izmenio zbog interakcije sa tobom. Prolo je 19 godina otkako sam prvoi put radio sa tobom i Fritzom u Esalenu. Od tad je moj ivot obogaen i postao sam iv, povezan sa ljudima, sposoban za ljubav i rad vie nego to sam ikada sanjao da u biti. itajui rukopis namenjen za tvoj Festschrift, primeujem koliko ljudi govore o dramatinom susretu sa tobom. Simkin Nepokolebljivi, Simkin koji sledi sopstveno bilo, bez obzira na sve, Simkin, stabilan kao stena, Simkin koji uvia i dolazi do sri karakterne strukture pacijenta. Iako se seam incidenta sa tim dramatinim karakterom, pre svega te cenim i volim, zbog stalnog razumnog stava koji je iz asa u as provejavao kroz tvoj rad. Ono zbog ega te najvie cenim nije tvoj jedinstveni oblik dramatine zajedljivosti, ve tvoj doprinos vitalnijem i na posletku dramatinijem od dramatinih pria. elim da objasnim ovaj kvalitet relacije, ona je razlog zbog kojeg sam postao Getalt terapeut i zbog kojeg sam to i dalje. Prvi put sam saznao za Getalt terapiju kroz seminare koje je drao Fritz u Metropolitenskoj dravnoj bolnici tokom 1964-1965. Iako sam bio zaintrigiran intenzitetom uspostavljenog kontakta, razgovorom o filozofiji Dalekog Istoka (uz odreenu dozu netanosti) njegovom sposobnou da izazove dramatine reakcije mojih kolega, nisam bio lino dirnut, ni privuen mogunou da postanem Getalt terapeut. Jedva sam odluio da nastavim sa Getalt terapijom, sa radom u naprednoj grupi u Esalenu. Tamo sam sreo tebe i kroz kontakt sa tobom bio sam duboko dirnut i privuen idejom da uim Getalt terapiju. Sa tobom sam prvi put okusio kakve se mogunosti javljaju kada se sa impasa pree na ivot iza impasa. Kada si me pozvao da budem tvoj asistent, po prvi put sam shvatio ta je vrhunska dubinska terapija i trening. Mnogo kasnije shvatio sam potencijal Getalt terapije koji lei izvan svakog stila, pa i tvog. Mnogo kasnije nauio sam kako da primenim ono to sam od tebe nauio na sopstveni nain, neto od toga primenjujui rigoroznije nego to si ti inio, a neto menjajui. Ali uvek kada se osvrnem nazad vidim da je moj rad sa tobom bio prekretnica, i oseam zahvalnost, ljubav, toplinu, potovanje. U ovom lanku pokuavam da objasnim sutinu onog to sam od tebe nauio i zato sam postao Getalt terapeut, poto je to isto. Zbogom Jim. Cenim to to si uinio za mene i volim te. Nedostajae mi. S ljubavlju, Gary 1984.

32

Kada sam se prvi put sreo sa Getalt terapijom, ve sam bio proao kroz psihoanalitiku psihoterapiju, kolu za socijalne radnike i radio sam kao psihoterapeut a da nisam shvatio ta je to kontakt, iskustvo ili svesnost. Od Jima Simkina sam nauio ta je trenutno lino iskustvo i koliko je vredno i od kolike je sutinske vanosti. Sve to je Jim inio sastojalo se u tome da mi razjanjava moje iskustvo reagujui na mene. Retko je delio sa mnom svoje doivljaje ali je poznavao i insistirao je na tom da i ja upoznam svoje doivljaje. ak i kada mu se ne bi dopadala neka moja osobina, on je potovao moje doivljaje - insistirao je na tome da obojica budemo eksplicitni po pitanju toga ko sam ja i da to to jesam prihvatimo. Jeste je zamenilo treba. Od Jima sam nauio kako da saznam ta doivljavam i koliko je vano znati ta je sve drugo mogue. Nauio sam koliko je vano biti jasan i biti odgovoran za uinjene izbore i za izbore koji su mogui u ovom asu. Sve ostalo proisteklo je iz iskrene svesti o tome to jeste, o moguim izborima i o odgovornosti. Zahvaljujui njegovim eksperimentima postajao sam potpunije svestan sopstvenog iskustva i bolje sam razlikovao svoje realno, trenutno iskustvo od statistikih starih navika sa kojima sam iveo kao da su to moja sadanja iskustva. Jim je eleo da omogui pacijentu da doe do sopstvenih otkria (a ne da bude pouen), da razvija sopstveni stil (a ne da bude Jimova kopija) i da prevazie Jima ako ima potencijala za to. Jim je radio sa mnom. Kada je Jim radio svesnost svake osobe i kontakt izmeu terapeuta i pacijenta nikad nije bio zanemaren zbog teorije ili bilo ega drugog. On mi nikada nije oduzeo priliku da uim o sebi tako to bi nastojao da bude od pomoi vie nego to je potrebno ili zbog svoje potrebe da poduava. On je radije predlagao eksperimrnte nego da pria o ili da radi vebe modifikacije ponaanja. Nauio sam kako da napredujem eksperimentiui i opaajui sopstveno iskustvo. Jim je imao poverenja u kontinuum procesa svesnosti i organizmiku samoregulaciju. Nauio sam da ostanem sa doivljajem da nastavim da budem svestan svog iskustva, da ga ne prekidam i ne izbegavam. Svesnost o procesu i prirodna transformacija zamenili su opsesivnost, reformisanje, pokuavanje. Kada bih radio sa Fritzom bio bih zbunjen. Fritz bi mi nudio eksperimente koji su podravali njegove pokuaje da ne podrava moju zbunjenost, a ja bih ostajao jo zbunjeniji. Nisam oseao da sam u kontaktu, da me razume, prihvata ili jaa. Bilo je drugaije sa Jimom. Kada sam radio sa Jimom i kada sam bio zbunjen, on je traio da postanem sopstvena zbunjenost. Oseao sam se kao u magli.Budi magla. Opisao sam boje, senzacije, sastav sebe kao magle. Ostani sa tim. Zaista sam postao bezoblian kao magla, siv kao magla, vlaan kao magla. Zatim sam poeo da se menjam ne pokuavajui da to uinim. Magla je postala topla, postao sam para. Zavrio sam tako to sam oseao da sam iv, moja boja se promenila, nisam oseao zbunjenost. Ostajui sa svojim iskustvom (svesnost, oseanje, senzacija) bez osude ili izbegavanja, prerastao sam i transformisao se u sebe sa neto vie potencijala za celovitost. Shvatio sam da mogu da izaberem da ostanem u procesu koji se zbiva, da mogu da izaberem da podrim sebe. Verovao sam u pluralistiko drutvo i samoopredeljenje. U socijalnom radu sam otkrio jedan deo filozofije koji se sa tim podudara, ali ne i intenzivnu i efikasnu psihoterapijsku metodu. To sam naao zahvaljujui Jimu i psihoterapiji. Jim je rekao

33 da za njega terapijski rad predstavlja nain da se iskoristi obilje ljubavi koju osea. Ja cenim Getalt terapiju kao terapijski i personalni ekvivalent. Shvatio sam da je u redu da doivljavam ono to doivljavam. Niko mi do tada nije rekao da je u redu da imam svoje doivljaje, da budem uzbuen, ljut, nestrpljiv, tuan, radoznao itd. Takoe je bilo u redu da Jim ima svoju reakciju na to. Kontakt znai potovanje razlike. Seam se jednog workshopa u Arizoni kada je Jim traio da svakom u sebi kaem ima dovoljno mesta za mene i Jima. Nikad nisam razmiljao o prihvatanju sebe. Znao sam samo za odbacivanje sebe. Takoe sam nauio da prihvatam druge ljude i ono to doivljavaju zadravajui svoje doivljaje. Ranije mi je bilo stalo do ljudi, ali to je bilo izmeano sa procenjivanjem i njih i mene. Umesto da brinem o njima i da ih prihvatam, mani je bilo stalo do njih, ali sam samouvereno video samo jednu istinu, a nisam potovao razlike. U getalt terapiji otkrio sam filozofiju koja kae da ne postoji neto to se mora. Ono to jeste, jeste! Nauio sam od Jima da ne treba da budem u pravu, najbolji, savren, da znam odgovore - nauio sam da obratim panju na ono to jeste. Jim je uvek posmatrao svaku osobu odvojeno i smatrao je da svako ima jednako pravo kao i svi drugi da bude kakav jeste, da doivljava svoja iskustva. On bi izbegavao manipulacije koje bi dovele do konfluencije izmeu ljudi. Jim je snano reagovao (ponekad i preterano) na svaku mogunost da doe do konfluencije/gubitka ego granice. Gledajui untrag shvatam da bih nauio vie da je Jim verbalno eksplicitno i direktno izrazio ko je on, a naroito svoja oseana i kako ja delujem na njega. Ako bih pitao on bi mi obino rekao. Njegovo lice esto je pokazivalo neodobravanje. U to vreme nisam bio dovoljno svestan da pitam, a on nije spontano delio svoje doivljaje niti je preuzimao odgovornost da otkrije kako utie na mene. Slino, ponekad bih uo od njega neku dramatinu tvrdnju, predlog, opservaciju koju bih godinama pamtio, a da esto nisam znao da sam bio zauen i radoznao po pitanju toga koji doivljaj je Jima naveo na takvu intervenciju. Subliminalno bih se pitao: ta je Jim zaboga mislio? Jim nije sledio zavodljivog gajdaa - popularnost, ve svoje unutranje bilo. Nauio sam mnogo o iskrenosti i hrabrosti i upotrebi agresivnosti radi samodefinisanja, zbog odreivanja sopstvenih granica i zauzimanja stava. Dok nisam sreo Jima mislio sam da sam iskren i hrabar po pitanju etike i morala. Od Jima sam nauio da sam esto samouveren, a ne jasan i vrst, od Jima sam nauio da esto postajem opsesivan i kolebljiv, umesto da se vrsto zauzmem za ono u ta verujem. Kada sam prvi put poduavao i supervizirao diplomirane psihologe sa UCLA, supervizirao sam psihologa koji je zloupotrebljavao Getalt terapiju kako bi kontrolisao, zastraivao i bavio se uslovljavanjem pacijenta. utao sam jer nisam eleo da ga povredim. Jim: Zbog mokljana poput tebe ima tako mnogo jadnih terapeuta. Nimalo neno, ali iskreno. Morao sam da se suoim sa svojom spiritualnom dilemom (i to nije bio poslednji put). Nauio sam da potujem svoju agresivnost. Seam se da sam shvatio da dok piem ekam svoj skalp umesto da savaem intelektualni materijal pred sobom. On mi je pomogao da otkrijem da mogu da usmerim svoju agresiju napolje i