P

age0

REGULATIVA

BERLIN -

20. JANUAR 2015. BR. 378

NEDELJA U SVETU ENERGETIKE

Informacije objavljene u ovom Biltenu ne treba tumačiti kao opredeljenje AERS prema temama kojima se bave Selektovao i uredio Dušan Daković – dusan.dakovic@aers.rs

GDE JE KLJUČ?

NAIZGLED NEPOMIRLJIVE PLATFORME NEMAČKE I BRITANIJE BLOKIRAJU

FORMIRANJE EVROPSKE ENERGETSKE UNIJE

P

age1

REGULATIVA - POLITIKA

The Economist: Nacionalna energetska tržišta blokiraju formiranje EU energetske unije?

BRISEL - The Economist u komentaru navodi da potpredsednik Evropske komisije zadužen za

formiranje evropske energetske unije, Maroš Ševčovič, „ima dva protivnika“ na putu ispunjenja

tog cilja. „Jedan je Rusija, koja nastoji da zadrži istočnu Evropu u zavisnosti od snabdevanja

gasom. Drugi su EU nacionalne vlade i njihove državne kompanije. Njima odgovara

zatvoreni obruč nacionalnih energetskih tržišta i ne žele da im te pozicije razore

mere jačanja i oslobađanja prekograničnog prenosa i trgovine električnom

energijom i prirodnim gasom“, konstatuje ovaj časopis. Dok The

Economist ocenjuje da je EU uspela da ostvari napredak u politici

prema Rusiji, „jer za sada nema poremećaja u snabdevanju

gasom ... dok je ojačano reverzibilno snabdevanje Ukrajine tim

energentom ... i blokiran projekat Južni tok ...“, na drugom frontu

nema bitnijeg pomaka.

EU je još 2002. odredila cilj da zemlje članice obezbede prekogranične

prenosne kapacitete za najmanje 10 odsto električne energije koju proizvode, da

bi zbog zastoja u nekoliko država ta meta bila sada pomerena za 2020. Među glavnim protivnicima obezbeđenja

ključne pretpostavke za efikasno funkcionisanje objedinjenog energetskog tržišta je Francuska, koja ne želi da

otvaranjem tržišta za ulazak jeftine vetro-energije iz Španije podrije sopstvenu nuklearnu energetsku privredu.

Ševčovič kaže da, uprkos toga što je obezbeđen novac za finansiranje novih prekograničnih interkonekcija, sa

njihovom izgradnjom razvlači, pa je prosečno vreme za izgradnju EU energetskih infrastrukurnih projekata 10 godina.

Do marta će biti jasno kako će izgledati EU energetska unija - New Europe

BRISEL - Briselski dnevnik New Europe, piše da će do marta biti jasno kako će izgledati evropska energetska unija i

koji će joj biti prioriteti“. U informaciji posvećenoj energetskoj ministarskoj konferenciji zakazanoj za 5. februar u

glavnom gradu Letonije, Rigi, list navodi da potpredsednik Evropske komisije Maroš Ševčovič ima težak zadatak da

do tada pripremi teren kako bi EU i zemlje članice postigle jednoglasje i dogovorile zajedničku energetsku politiku.

P

age2

EU energetski samit u Sofiji ta 3-4 nedelje - vicepremijer Bugarske

SOFIJA - Bugarska će za tri do četiri nedelje biti domaćin samita ministara energije Evropske unije, objavio je u

nedelju, 18. januara, vicepremijer te zemlje Tomislav Dončev. On je, gostujući na Bugarskoj nacionalnoj televiziji,

rekao da će na sastanku učestvovati i jedan ili dva evropska komesara i dodao da bi skup trebalo da usvoji „nove

energetske projekte“. Bugarska je ovog meseca zvanično predložila Briselu da uvrsti u svoju listu strateških

energetskih projekata predlog izgradnje gasnog skladišnog čvora za srednju, istočnu i jugoistočnu Evropu u

bugarskoj crnomorskoj luci Varna. Ideja koju je lansirao novi, prozapadni premijer Bugarske, Bojko Borisov je da se u

to čvorište sliva azerbejdžanski gas koji bi išao planiranim Transjadranskim gasovodom, ali i ruski gas iz najavljenog

„Turkish Stream“ gasovoda koji Moskva planira da gradi umesto otkazanog Južnog toka. Bugarska za sada nije

izgradila ni jedan od gasovodnih interkonektora kojima bi se mogla realizovati ova ideja. U Planu je gradnja

gasovoda prema Grčkoj, kapaciteta tri do šest milijardi kubika godišnje, pa je Borisov stavio do znanja Briselu da

očekuje odatle finansijska sredstva za ove projekte. Novinite, Fokus

Top 5 energetskih pitanja za Letoniju tokom predsedavanja Evropskom unijom

RIGA - Vodeći letonski energetski novinar Hughes Belin izdvaja za portal viEUws.eu, pet energetskih pitanja o kojima

će raspravljati evropske instuticije tokom predsedavanja Letonije EU:

Energetska unija je ključni prioritet za Letoniju, pa će to biti tema ministarske konferencije zakazane za 5. februaru

u Rigi;

Formiranje unutrašnjeg EU energetskog tržišta, koje nije realizovano do roka, isteklog sa 2014. godinom;

Evropska energetska bezbednost ostaje jedan od glavnih prioriteta, sa fokusom na jugoistočnu Evropu;

Utvrđivanje novih opštih smernica za ciljeve obnovljivih izvora energije za 2030. biće tema sastanka EU ministara

energije sredinom aprila;

Letonija želi da iskoristi predsedavanje EU radi modernzacije nekoliko foruma multilateralne energetske saradnje,

što će biti jedna od tema Samita Istočnog partnerstva u maju ove godine.

P

age3

MWh na EEX berzi ide ka 30€

FRANKFURT - Cene električne energije

u Nemačkoj pale su na najniži nivo u

više od deset godina, sa padom cena

nafte, gasa i uglja i neobično toplim

vremenom. Prognoze su da će za par

nedelja terminske cene za MWh za

isporuku u 2016. pasti na EEX-u ispod

30 evra, što se ne pamti od 2003. Tako

niske cene struje ne mogu pokriti

troškove proizvodnje iz domaćeg lignita,

zbog čega je E.ON već najavio

zatvaranje TE na ugalj, dok RWE još

okleva, piše Bloomberg.

Merkel: Vlada neće finansirati održavanje neefikasnih konvencionalnih elektrana

BERLIN - Nemačka kancelarka Angela Merkel kazala je da ne podržava predloge finansijske podrške gubitaškim

termoelektranama na ugalj i gas u zemlji. Tamošnji energetski kolosi, RWE i E.ON, beznadežno pokušavaju da

dobiju podršku vlade preko formiranja

„tržišta kapacitetima“ radi finansiranja

njihovih TE koje bi bez takve pomoći

bile neprofitabilne. Kompanije navode

da bi ovim putem one mogle da

garantuju snabdevanje i spreče

nestašice u slučajevima kada vetro i

solarni kapaciteti ne mogu da rade.

Merkelova je, međutim, prošle srede tokom jednog skupa sa Nemačkom

federacijom obnovljive energije (BFE) kazala: „Ja delim vaš skepticizam

vezan za tržišta kapaciteta. Mi težimo najefikasnijem rešenju“.

Konvencionalni proizvođači energije u Nemačkoj upozoravaju Vladu da

će politika prepuštanja tržištu da cenovnom stimulacijom reguliše situacije

u periodima manjkova snabdevanja iz OIE izazvati talas zatvaranja

termoelektrana i za dugo ostaviti energetsko tržište te zemlje bez dovoljno

investicija u nove kapacitete. Stoga je potrebno pronaći kompromis oko

održavanja neke vrste rezervnih kapaciteta. Reuters

EU energetska politika - Nemačka u klin, Britanija u ploču

BERLIN - Evropska energetska unija mora da bude uspostavljena tako što će zakonodavstvo Energetske unije biti

obavezujuće za svaku državu članicu, stoji u dokumentu nemačke vlade koji cirkuliše u diplomatskim krugovima u

Briselu - u potpunosti suprotan

stavu koji zagovara Britanija.

Reuters je uvidom u ovaj papir

preneo konstataciju Berlina da

„sprovođenje zaključaka

Evropskog saveta vezanog za

ciljeve za 2030. neće biti

moguće ako smernice nove

energetske unije budu

zasnovane na „mekim

zakonima“. Agencija konstatuje

da je ova pozicija dijametralno

suprotstavljena stavu Britanije,

koja je generalno zatražila

usvajanje „fleksibilne i neobavezujuće“ energetske regulative prilagođene situaciji u svakoj od pojedinačnih članica.

(Vidi Bilten AERS # 377) .

P

age4

Nemačka vlada: Proizvođači nuklearne energije da finansiraju zbrinjavanje ugašenih NE

BERLIN - Nemačka vlada je odlučila da formira fond u koji će proizvođači električne energije iz nuklearnih elektrana

uplatiti 17 milijardi evra kako bi se obezbedila sredstva za dugoročno zbrinjavanje zatvorenih elektrana, navode

lokalni mediji. Razlog uvođenja fonda je odluka o odustajanju od nuklearne energije do 2022. godine. Interni

dokument iz ministarstva privrede i zaštite prirodne sredine, pored ovoga predviđa i da se dodatnih 19 milijardi evra

obezbedi iz snabdevanja kako bi se pokrili troškovi demontaže i skladištenja nuklearnog otpada. Ovaj teret od

ukupno 36 milijardi evra moraće da podele vlasnici NE u toj zemlji - E.ON, RWE, EnBW i švedski Vattenfall. DPA

Nova vlada Češke: Oslonac na nuklearnoj energiji

PRAG - Češka Republika treba da ubrza razvoj novih nuklearki sa ciljem da se odatle pokriva polovina budućih

potreba te zemlje za električnom energijom, pokazuje nova energetska strategija za period do 2040. koju će

razmotriti ove nedelje novoustoličena vlada u Pragu. Reuters prenosi stav iz dokumenta da država treba da „podrži i

ubrza“ izgradnju novih reaktora u NE Temelin i Dukovani, kombinovanog kapaciteta 2.500 MW. Dopunjena

energetska strategija ostavlja otvorenim pitanje finansiranja ovih projekata, što je od ključnog značaja za državnu

energetsku kompaniju ČEZ. Ova najveća srednjeevropska komunalna firma je u aprilu otkazala 10 milijardi dolara

vredan tender za proširenje NE Temelin zbog niskih cena struje na veleprodajnom tržištu i odbijanja prethodne vlade

da garantuje otkupne cene električne energije potencijalnom investitoru.

P

age5

EDF veruje da će životni vek njegovih nuklearki biti produžen za 10-20 godina

PARIZ - Novi čelnik francuskog EDF-a rekao je us sredu da je uveren da će dobiti odobrenje vlasti za produženje

radnog veka za svoje nuklearke u Francuskoj za

dodatnih 10- 20 godina. Izjava Žana Bernarda Levija

dolazi dan pošto je ministarka energije i prirodne

sredine Francske Segolen Roajal podržala gradnju

novih reaktora, što je bio i prvi signal iz socijalističke

vlade da će zadržati ovaj ključni segment energetskog

tržišta te zemlje, uprkos politike postepenog

smanjenja u korist obnovljivih izvora. „Postojeći

reaktori u Francuskoj u proseku su stari 30 godina i ja

sam siguran u sposobnost EDF-a da im obezbedi

bezbedan radni vek u trajanju od 50, pa čak i 60 godina“, kazao je Levi u obraćanju senatu Nacionalne skupštine.

Trenutno je životni vek 59 nuklearnih reaktora u Francuskoj ograničen na 40 godina. AFP

Evropska komisija predstavila zakon za Evropski fond za strateške investicije

BRISEL - Samo 50 dana po najavljivanju ambicioznog Investicionog

plana za Evropu, Evropska komisija (EK) je 13. januara usvojila predlog

zakona za Evropski fond za strateške investicije, koji će biti formiran u

bliskoj saradnji sa Evropskom investicionom bankom (EIB). Fond

pretstavlja kičmu Investicione ofanzive novog predsednika EK Žana Kloda

Junkera, koja treba da mobiliše 315 milijardi evra u privatne i javne

investicije. On treba prvenstveno da podrži strateške investicije, poput

široke prenosne energetske visokovoltažne i gasovodne mreže. Plan je

da se nove investicije pokrenu već sredinom ove godine, prenosi se na

portalu EK, europa.eu

Poljska planira spajanje državnih elektroenergetskih kompanija

VARŠAVA - Poljska priprema plan konsolidacije državnih proizvođača električne energije kako bi ih učinila

konkurentnim u Evropi, saopštio je ministar finansija te zemlje. Vlođimijerž Kapinski je rekao da će plan za četiri

najveća državna proizvođača - PGE, Tauron Polska

Energia, Energa i Enea - biti obelodanjen do kraja

meseca. Jedna od opcija, kako od upućenih lica saznaje

Bloomberg, je spajanje PGE, najvećeg među četiri

komunalne firme, sa Energom, dok bi se s druge strane

objedinila preostala dva proizvođača. Kapinski je

najavljujući plan rekao da će samo kompanije sa dovoljno

kapitala i sposobnosti da dobiju povoljne kredite moći da

obezbede energetsku stabilnost Poljske. Poljska

antimonoposka komisija je 2010. blokirala nameru PGE

da kupi Energu, a Vlada je prošle godine smenila čelnicu

tog regulaornog tela Malgoržatu Krasnodebsku, potseća Bloomberg. Četiri poljske kompanije imaju kombinovanu

tržišnu vrednost od 17 milijardi dolara. Ta se cifra ukupno može staviti u ravan sa tržišnom vrednošću ČEZ-a od 13

milijardi dolara, i donekle sa 32 milijarde dolara vrednim nemačkim E.ON-om.

P

age6

POSLOVI

PGE kupuje poslove Vattenfall-a u Nemačkoj?

VARŠAVA - Najveći poljski proizvođač električne energije, PGE, pregovara o kupovini

poslova švedske kompanije Vattenfall u Nemačkoj po ceni od tri milijarde dolara,

objavio je u prošli čevtrtak poljski portal wysokienapiecie.pl, pozivajući se na

neimenovano „lice iz PGE menadžmenta“. Vattenfall prodaje rudnike lignita u

Nemačkoj i tamošnje termoelektrane na ugalj u sklopu strategije preusmeravanja na

obnovljive izvore energije, piše Bloomberg.

E.ON objedinio svoje distributivne kompanije u Rumuniji

BUKUREŠT - Rumunska podfirma nemačkog E.ON-a saopštila je 12. januara da je spojila svoje firme za distribuciju

električne energije i prirodnog gasa u Rumuniji u jednu kompaniju. E.ON Distribution Romania, je na taj način postala

i prvi integrisani snabdevač električnom energijom i gasom u Rumuniji. Romania-Insider

Češki EPH dogovorio kupovinu E.ON-ovim termoelektrana na ugalj i gas u Italiji

DIZELDORF - E.ON je postigao dogovor o prodaji svojih elektrana na ugalj i gas u Italiji češkom holdingu

Energeticky a Prumyslovy Holding (EPH),

saopštio je 12. januara nemački energetski

kolos. Vrednost posla nije obelodanjena. E.ON-

ove elektrane u Italiji raspolažu sa ukupnim

proizvodnim kapacitetom od blizu 4.500MW. Od

toga 600MW u termoelektrani na ugalj na

Sardiniji, a ostatak u šest gasnih elektrana na

Siciliji. Posao treba da odobri EU regulator za

tržišnu konkurenciju, pre nego što se zatvori, što

se očekuje u drugom kvartalu. 4-traders.com.

Enel: Ove godine prodaja poslova u Slovačkoj i Rumuniji

RIM - Italijanska energetska kompoanija Enel dobila je nekoliko ponuda za kupovinu aktiva u Slovačkoj i Rumuniji.

Prodaja može biti izvršena tokom ove godine, saopštio je generalni direktor Enela Frančesko Starače. Italijanska

kompanija je saopštila u junu da planira da proda 66% akcija u Slovenske Elektrarne - vodećoj kompaniji u ovoj grani

u Slovačkoj sa tržišnim udelom od 80%. U Rumuniji će biti stavljeno na prodaju 64% u Enel Distributie Muntenia i

Enel Energie Muntenia, 51% — u Enel Distributie Banat, Enel Distributie Dobrogea i Enel Energie, kao i 100% akcija

servisne kompanije Enel Romania. Te kompanije raspolažu sa distributivnom mrežom ukupne dužine 91.000 km i

pokrivaju potrebe petine rumunskog tržišta električne energije BR

P

age7

Gasprom: Rusija zatvara tranzit preko Ukrajine kada izgradi Turkish Stream

MOSKVA - Rusija je u sredu najavila da će prebaciti kompletan transprot gasa za kupce u Evropi koji ide preko

Ukrajine, na budući gasovod preko Turske, preneo je Bloomberg. „... Turkish Stream je jedina ruta preko koje će 63

milijarde kubika ruskog gasa biti snabdevano, što odgovara trenutnom tranzitu preko Ukrajine“, rekao je čelnik

Gasproma Aleksej Miler. Potpredsednik Evropske komisije zadužen za energiju, Maroš Ševčovič odmah je reagovao

ocenom da će to naneti štetu ugledu Rusije kao snabdevača, dodajući da je ta odluka ekonomski besmislena,

prenosi agencija. Bloomberg napominje, međutim, da odluka ima smisla u svetlu šteta koje su nanete Rusiji sa

regulatornim ograničenjima Brisela u ovom sektoru. Miler je, kako ga citira kompanija u saopštenju, precizirao da će

„Evropa sada morati da napravi gasovodne veze do Turske, gde će biti dopremljen i uskladišten ruski gas, ili ga neće

dobiti“. Ruski državni mediji prenose da će Moskva iskoristiti finansijska sredstva i opremu koja je bila namenjena za

prvobitni projekat Južni tok radi gradnje novog pravca ispod Crnog mora do Turske i dalje do granice te zemlje sa

Grčkom. wpc.serbia

Gasprom: Početak transporta Turkish Stream-om neće mnogo odstupiti od plana za Južni tok

MOSKVA - Datum otvaranja gasovoda Turkish Stream neće mnogo odstupiti od hodograma koji je bio predviđen za

izgradnju i početak transporta projektom Južni tok, kazao je portparol ruske kompanije Gasprom. Sergej Kuprijanov

je rekao za radio Kommersant da će radovi na gasovodu preko Turske poćeti čim Gasprom bude dogovorio mesto

izlaska cevi na obali Turske“.

P

age8

Mađarska incira razgovore o gradnji gasovoda do tursko-grčkog gasnog čvorišta

BUDIMPEŠTA - Mađarska je ponudila Rusiji svoje skladišne kapacitete za smeštanje ruskog gasa namenjenog

kupcima u Evropi, kao jedno od načina kojim Budimpešta želi da neutrališe udar koji je pretrpela otkazivanjem ruskog

projekta Južni tok, rekao je šef diplomatije te zemlje. Peter Sijarto je rekao da Mađarska takođe želi da preuzima

ruski gas koji je planirano da bude transportovan preko Turske. U tom smislu Budimpešta je intenzivirala razgovore

sa Turskom, Grčkom, Makedonijom i Srbijom oko gradnje potencijalnog gasovoda kojim bi taj gas stigao do tržišta

centralne Evrope, rekao je Sijarto. On je napomenuo da bi EU trebalo finansijski da pomogne ovaj projekat, prenosi

Reuters.

Istočne i jugoistočne kompanije nemaju kapacitete da izgrade gasovod do Turske - ekspert

MOSKVA - "Ako se Evropljani odluče da grade gasovod kojim bi spojili svoje mreže sa planiranim tursko-grčkim

gasnim čvorištem (gde bi trebalo da završi

zamišljeni rusko-turski gasovod Turkish Stream)

taj posao morali bi da iznesu zapadno-evropski

operateri gasovodnih sistema. Istočno i južno-

evropske gasovodne kompanije nemaju ni

finansijske, niti tehnološke kapacitete potrebne

da iznesu takav projekat“, ocenio je dr Či-Kong

Čiong, saradnik Grupe za istraživanje energetske

politike (EORG) na univerzitetu Kembridž. On je,

u izjavi za rusku agenciju Sputnik, napomenuo i da bi efekat takvog projekta bio dodatni pritisak na sart energetskih

računa evropskim potrošača

Ševčovič: Preduslovi za realizaciju ideje Borisova

BRISEL - Potpredsednik Evropske komisije Maroš

Ševčovič dogovorio se sa bugarskim premijerom

Bojkom Borisovom o potrebni „neodložnog“ formiranja

radne grupe na visokom nivou sa zadatkom da pronađe

troškovno najisplativija rešenja za diverzifikaciju

snabdevanja regiona srednje i jugoistočne Evrope

energentima. Posle prošlonedeljnih razgovora u Briselu,

komentarišući ideju Borisova o pretvaranju Bugarske u

gasno distributivno čvorište za region, Ševčovič je

kazao da to zahteva postojanje odgovarajuće

infrastrukture, transparentnost, protočnost i

nediskrimininatorno pravo pristupa snabdevačima i

potrošačima. europa.eu

SAD šalju specijalnog energetskog izaslanika u Sofiju

SOFIJA - Bugarska mora da krene u pravcu „diverzifikacije snabdevanja (energijom) i jačanja gasovodnih veza sa

susedima“, rekao je američki državni sekretar Džon Keri tokom prošlonedeljne posete Sofiji. Posle razgovora sa

premijerom Bojkom Borisovim, Keri je najavio i slanje specijalnog američkog izaslanika za pitanja energije u Sofiju.

kako prenosi agencija Focus, Keri je u Sofiji sa bugarskim zvaničnicima razmotrio opcije gradnje gasovoda iz

Bugarske do Grčke, ali i interes američke kompanije Westinghouse Electric da gradi nuklearnu elektranu u

Bugarskoj.

P

age9

Poluiskorišćeni kapaciteti rezultat EU politike forsiranja gradnje gasovodnih interkonektora

AMSTERDAM, BRISEL - Države Evropske unije rizikuju da stvore velike neiskorišćene gasovodne kapacitete

planom da u vreme opadajuće potrošnje energije, grade mrežu gasovodnih interkonektora između zemalja članica,

upozorila je grupacija evropskih trgovaca energijom. Dag Vud, predsednik komiteta za gas u Evropskoj federaciji

trgovaca energijom iz Amsterdama, rekao je da insistiranje na novim transportnim pravcima radi jačanja bezbednosti

snadevanjem zahteva ulaganje značajnih sredstava i istovremeno rezultira smanjenjem kapaciteta iskorišćenosti

postojećih, istorijskih gasovodnih pravaca. Prema podacima sektorske lobističke grupacije Eurogas, potrošnja gasa

u EU verovatno je smanjena za devet odsto u 2014, četvrtu godinu za redom. Gasovodna mreža u EU porasla je u

2013. na ukupno 2,2 miliona kilometara, sa dva miliona u 2010, stoji u dokumentima Eurogasa. Bloomberg

Gasprom kupuje još jednog snabdevača gasom u Turskoj

ANKARA - Zavisno preduzeće Gasproma - Gazprom Schweiz zatražilo je od turske antimonopolske agencije

dozvolu za kupovinu udela u gasnoj trgovinskoj kompaniji Akfel Gaz, preneo je ruski list Vedomosti informaciju sa

sajta turske agencije. Veličina udela i vrednost transakcije nisu navedeni. Akfel Gaz se bavi uvozom i veleprodajom

prirodnog gasa na tržištu Turske. U avgustu 2012. je sklopio ugovor sa Gazprom Exportom o isporuci 2,25 milijardi

m3 gasa godišnje, na rok od 30 godina. Gasprom je već vlasnik 71% drugog turskog uvoznika gasa - Bosphorus

Gaza, koji godišnje uvozi 1,75 milijardi m3 ruskog gasa. Gasprom je na privatne turske uvoznike preneo 6 milijardi

m3 gasa godišnje. Ranije je tu količinu uvozila državna kompanija Botas. Kako pišu Vedomosti, ako kupi Akfel Gaz,

Gasprom će moći da kontroliše uvoz 4,75 milijardi m3 gasa u Tursku godišnje. U 2013. godini Turska je uvezla 26,7

mlrd kubika ruskog gasa i izbila na drugo mesto Gaspromovih klijenata, iza Nemačke.

P

age1

0

Izvoz ruskog gasa u 2014. smanjen za 6,7%

MOSKVA - Izvoz ruskog gasa smanjen je 6.7% u minuloj godini, na 183,3 milijarde kubnih metara, saopštilo je u

četvrtak tamošnje ministarstvo energije. Taj iznos odnosi se kako na zemlje ZND, tako i ne-ZND države, preciziralo je

Ministarstvo. Istovremeno, navodi se da je u 2014. u Rusiji proizvedena 641 milijarda m3 prirodnog gasa, oko 4%

ispod proizvodnje iz 2013. godine. TASS

Saudijski princ: Barel više nikada neće vredeti 100 dolara

LONDON - Saudijski princ Alwaleed bin

Talal rekao je u sredu da svet „više nikada

neće videti cenu barela od 100 dolara“.

"Rekao sam još pre godinu dana da je

cena nafte iznad 100 dolara veštačka, da

nije dobra. Ako ponuda i potražnja ostanu

ovakve, cena će nastaviti da pada. Ako

bude više potražnje, cena će, logično da

raste, ali nikada više nećemo videti barel

od 100 dolara", rekao je Talal za USA

Today. Talal je dodao da je strategija

Rijada da ne smanjuje proizvodnju nafte

dobra ... „jer bi neko drugi popunio taj

prostor plasmanom svoje nafte na tržište.

Tako bi samo imali manje proizvodnje i

niže cene. Ovako, ste barem šamar dobili

samo s jedne strane", rekao je Talal.

NAŠ REGION

Tržište električnom energijom u BiH otvoreno samo formalno

SARAJEVO - Iako je sa Novom godinom tržište električnom energijom u Bosni i Hercegovini formalno otvoreno, u

praksi se ništa nije promenilo. Od 1. januara građani mogu da biraju snabdevača

strujom, ali ni jedno od ukupno 24 preduzeća koja imaju licence za trgovinu elektičnom

energijom u BiH, među kojima i tri javna elektroprivredna preduzeća, nije izašlo s

ponudom koja bi bila povoljnija od regulisane cene za domaćinstva. U Regulatornoj

agenciji za energiju u Federaciji BiH (FERK) kažu da je s formalne strane sve urađeno

kako bi se tržište liberalizovalo. „U prvoj polovini godine ne očekujemo promene na

tržištu, ali bi se u drugoj polovini mogli pojaviti snabdevači sa ponudama za

domaćinstva“ - kazala je predstavnica FERK-a Ines Kujundžić. Fena

GEN Energija priprema studije za drugi blok NE Krško

LJUBLJANA - Ljubljanska kompanija Gen energija, koja upravlja sa slovenačkom polovinom NE Krško, istražuje

mogucnost izgradnje drugog bloka nuklearke. GEN Energija je u decembru potpisala s američkom kompanijom Rizzo

Associates i Geološkim zavodom Slovenije 2.6 miliona evra vredan ugovor za sprovođenje istraživanja kao preduslov

za geološko i seizmološko projektovanje. Istraživanja su pokrenuta odmah nakon zaključenja ugovora. Direktor Gen

Energije Martin Novšak je ovih dana rekao da su u toj firmi spremni na gradnju novog bloka i pozvao državu da takvu

odluku donese što pre . STA

P

age1

1

Energetika.ba: Gorivo u BiH bi realno sada trebalo da košta 1,70-1,75 KM

BANJALUKA - Stručnjaci u Republici Srpskoj ocenjuju da ima osnova za dodatni "rez" cena naftnih derivata, prenosi

Energetika.ba. "Marže su čak i do 50 feninga po litru u maloprodaji, a normalno bi

bilo da budu maksimalno do 20 feninga", tvrdi Dušan Bogdanović, stručnjak za

energente. To je portalu potvrdio i Vukašin Vojinović, predsednik Udruženja uvoznika

i distributera nafte i naftnih derivata u RS. "Ako je u nabavci bezolovni 1,50 KM, a

neko ga prodaje za 1,96, faktički, pola marke zarađuje. To koriste oni koji imaju

dobre pozicije benzinskih pumpi, pa drže 'jake' cijene. Cena nafte pada i postoje

uslovi da gorivo može koštati od 1,70 do 1,75 KM na većini benzinskih pumpi ",

rekao je Vojinović. Da država takođe ubire značajne prihode od prodaje na

benzinskim pumpama, svedoče podaci Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH,

pprema kojima akciza po litru, u zavisnosti od vrste goriva, košta od 0,30 do 0,40

KM, a tu je još i putarina od dodatnih 0,15, plus 0,10 KM za održavanje puteva.

Slobodna Dalmacija: Evo zašto benzin nije jefitniji u Hrvatskoj?

ZAGREB - Cena litra eurosupera 95 u Hrvatskoj, pri ceni sirove Brent nafte od 45,23 dolara po barelu, u martu 2009.

iznosila je 6,72 kune, dok je ona ovih dana

8,57 kuna, komentariše u sredu Slobodna

Dalmacija. List, doduše, napominje da je u

novembru 2010. cena eurosupera 95 bila na

nivou sadašnje, iako je Brenta tada vredeo

40-tako dolara više, odnosno 93 dolara. Iz

ministarstva finansija pojašnjavaju da su u

novembru 2010. ukupne naknade iznosile 3,1

kunu po litri eurosupera. Ovaj iznos uključuje

akcizu od 1,75 kune po litri, naknadu za

puteve i autoputeve od 1,2 kune po litri i

naknadu za obavezne zalihe od 0,15 kuna po litri goriva. Danas naknada na eurosuper iznosi 3,66 kuna po litri. Zbog

usklađivanja s direktivama EU, sve naknade koje su ubirane po litri goriva objedinjene su u jednu. List konstatuje da

su u posmatranom periodu trošarine po litri benzina uvećane za 56 lipa, dok je PVD u ceni goriva uvećan sa 23, na

25 odsto. Najzad, u istom razdoblju je kurs dolara narastao sa 5,4 na 6,4 kune, što je takođe uticalo na cene derivata

u Hrvatskoj. U potrazi za matematičkim rešenjem naslova: Benzin bi u Hrvatskoj morao biti jeftiniji! - novine su

prenele ocene naftnih analitičara da se odgovor krije u tome da su distributeri goriva u toj zemlji, od Ine do Croduxa,

navodno povećali marže sa oko 60-70 lipa po litru, na oko jednu kunu/litar. Kompanije to u potpunosti negiraju, ali

list navodi da je činjenično stanje vrlo teško dokazati.